Page 1

шаБац, 15. септемБар 2011.

30 Шабац у друштву Бовеа, Барселоне...

Година V

динара

Број 195

Стр. 5

Вратите осмех на лице почиње Чивијада!

Запошљавање грађана

.4 Реализација програма запошљавања Стр

Дигитална школа у Шапцу


2

заБеЛеШКе

www. podrinske.com

15. септембар 2011.

нова СеЗона шабачког поЗоришта

Ревија изазовних представа ЛиЧни СтаВ: ХаниБаЛ КоВаЧ

Ово мене води коњ, а ја селектор!

сва позоришта у србији су у великој кризи, пре свега због све слабије посете, а шабачко позориште то покушава да надомести што изазовнијим представама. по седми пут позоришна сезона отвара се ревијом“театар на добром путу“, где поред две домаће премијере, учествују и ансамбли из Београда, Загреба и Зрењанина. првог октобра стартују шапчани са „јовчом“, у режији југа радивојевића, са новим виђењем Борисава станковића. другог дана ревије долази народно позориште из Зрењанина са актуелном представом „Збогом Жо-

самбала треба платити од 300 до 700. 000 динара, што је практично немогућа мисија јер и кад се сва места попуне приход износи око 150.000 динара. Зато се треба окренути мањим, али не и мање квалитетнијим представама, са ангажовањем мањег броја глумаца. У току сезоне очекује се да ће еминентни редитељи са стране реализовати своје пројекте у шабачком позоришту. тако би никита миливојевић режирао Булгакова, мада ће бити ангажован и у чувеном лондонском „Глобу“, такође је разговарано и са чувеним бугарским редитељем

хари“, у стилу „Забрањеног пушења“ а у режији слађане Килибарде. Битеф театар из Београда представом „ја и ти“, у супервизији мирјане Крановић, наслања се на филм“шта се десило са Беби Џејн“ а говори о усамљености и самоћама две сестре. Четвртог октобра опет Београђани, и то Београдско драмско, представа“Живот је пред тобом“ француског аутора ромена Гарија, у режији Вељка мићуновића, са причом о детету и мајци протитутки. театар ругантино из Загреба долази са инспиративном темом „нитко, нитко, али нитко никад...није тако играо Фауста“, у режији Зијаха соколовића. ревија се завршава заједничким подухватом шабачког позоришта и сцене маска комадом „пусти ме да сањам“ ивана томнашевића. то је последњи сан Лазе Лазаревића и свођење животног биланса овог великог шапчанина. на конференцији за новинаре директор шабачког позоришта Зоран Карајић указао је да је овогодишња ревија резулат личног договора са позоришним пријатељима и да се практично ради о размени представа. тако за представе београдских ан-

петром Кавковим, као и са приможем Беблерем, управиком словенског гледалишча из трста. такође у игри је и Жељко Хубач који би режирао „ратка и јулијану“, причу о путујим глумцима. наравно, проблем су финансије, јер за добру представу треба око три милиона динара. међутим, укупно је из градског буџета за програмске активности позоришта издвојено пет милиона динара. Упркос томе шабачко позориште има четири играјућа дана, уторком и четвртком на великој сцени, средом су представе за децу, а петак је резервисан за малу сцеу, и по томе је најактивније позориште у србији, не рачунајући велика београдска позоришта. За нову сезону уређен је фоаје, за што је издвојено три милиона динара. Купљена је и светлосна опрема у коју је уложено милион динара. За наредну годину уредиће се позоришни бифе. иначе, традиционану на почетку сезоне додељује се награда Борис Ковач, а ове године лауреат је понео Владимир милојевић за улогу у комаду „Бубњеви у ноћи“. Д.Е.

Због обавеза око селектирања тима новинара против политичара нисам у стању да се сконцентришем на писање текста. Сутра Седница градСке Скупштине шапца

Планови за ванредне ситуације на сутрашњем, 15. заседању Градске скупштине више тачака дневног реда посвећен је плановима одбране од поплава, процени угрожености и могућности спасавања становништва као и одређивању лица у ванредним ситуацијама. поред тога одборници ће разматрати и усклађи-

вање ГУп за шабац и приградска насеља: мајур, јевремовац, п. причиновић, јеленчу и мишар. такође одборници ће давати сагласност на измене и допуне статута Кцш и народног музеја. предлаже се и да скупштина разреши досадашњег директора јКп“топлана“ дејана

ВеСти

стојановића због преласка на нову дужност, а за новог директора предложен је милан стошић, дипломирани инжењер електроенергетике. рођен је у шапцу 1947. године, а тренунто је запослен у овом јавном предузећу на пословима енергетике, развоја и одржавања.

Топлана искључује дужнике

Донаторско вече за градњу цркве

црквена општина шабац организовала добротворно вече за прикупљање средстава за изградњу цркве свете тројице на Летњиковцу. Уз благослов и присуство његовог преосвештенства Владике Лаврентија, добротворно вече су увеличали представници министарства дијаспоре, града шапца, као и многобројни привредници из нашег града.

нешто више од месец дана остало је до почетка грејне сезоне. Како би обезбедила несметан рад и потребну динамику у набавци енергената шабачка топлана спроводи интензивне активности на наплати потраживања. следеће недеље почеће искључење са мреже даљинског грејања око 350 велики дужника, а тужбе су покренуте против око 200 корисника. некима од њих ускоро би могла стићи судска решења о наплати путем продаје непокретности.

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.


www. podrinske.com ШаБац градоначелник шапца поСетио општу болницу

15. септембар 2011.

3

Локална самоуправа подржава иницијативе Опште болнице

Завршни радови на изградњи кружног тока код „кванташа“ Градоначелник шапца милош милошевић присуствовао је прошлог уторка завршним радовима на изградњи кружног тока саобраћаја на углу улица „Краља милана“ и „јанка Веселиновића“. радови су део реконструкције пута р-208, односно 6,5 километара градских улица, а финансирани су из републичког и градског буџета (по 50 одсто) у износу од око 80 милиона динара. - осим квалитетнијих и безбеднијих саобраћајница, циљ реконструкције је укидање статуса регионалног пута што ће изместити теретни саобраћај кроз град. Жеља грађана да се путања камиона преусмери ван града је вишедеценијска, али је постала реалност тек изградњом северозападне трансверзале која ће, са обилазним путем, преузети функцију некадашњег регионалног пута кроз шабац. то значи и могућност постављања тротоара у улици „јанка Веселиновића“ јер ће укидање статуса регионалног

пута дозволити сужење коловоза како би се добио простор за изградњу тротоара, нагласио је градоначелник милошевић. према оцени Зорана марковића, члана савета мЗ „Камичак“, кружни ток саобраћаја је од великог значаја за грађане овог дела града са аспекта безбедности пешака, бициклиста, возила, а највише деце. такође, допринеће смањењу буке и уопште, квалитетнијем становању. миодраг Филиповић, директор дирекције за путеве Града шапца, подсетио је да је реконструкција градских саобраћајница почела пре два месеца, а приведена је крају у року захваљујући несебичном ангажовању јавних предузећа чији су радници били ангажовани на измештању инсталација као предуслова радова. - посебну захвалност дугујемо саобраћајној полицији која је омогућила да се саобраћај у овом делу града одвија нормално, навео је директор Филиповић.

Постављен кров на Дому културе у Добрићу радови на покривању објекта дома културе у добрићу, који су почели крајем јула, приведени су крају. постављање кровне конструкције и покривање црепом коштало је око три милиона динара. У финансирању је са две трећине средстава учествовао Град шабац, а остатак су обезбедили мештани овог поцерског села.

Градоначелник шапца милош милошевић посетио је 2. септембра општу болницу у шапцу. након радног састанка са управом ове здравствене установе, на коме се говорило о реконструкцији ургентног пријема, адаптацији простора за педијатрисјке специјалистичке амбуланте и организацији рада

одвоје педијатрисјке службе орЛ и кардиологија, захваљујући чему ће деци на много лакши начин бити омогућени специјалистички прегледи, заслужује сваку похвалу и подршку. - Како сам информисан, почеле су и активности на побољшању рада Ургентног

на одељењу за хемодијализу, закључено је да је сарадња опште болнице и локалне самоуправе неопходна и пре свега у интересу квалитетније здравствене заштите грађана. према оцени градоначелника шапца, иницијатива да се

пријема. У току је процес акредитације Установе, чијим ће завршетком пружање здравствених услуга бити ефикасније, што директно утиче на виши квалитет живота грађана, истакао је градоначелник милошевић.

директорка опште болнице др Зора николић захвалила је градоначелнику на посети и интересовању за рад Установе. - сарадња са локалном самоуправом је важна јер је Град наш партнер у раду. Заједнички циљ нам је боља здравствена заштита суграђана и њено стално унапређивање, поручила је др Зора николић. реконструкција педијатријских специјалистичких амбуланти, у износу од два милиона динара, финансира се из средстава опште болнице, док је помоћ од три милиона динара за сређивање Ургентног пријема обећало министарство здравља. добру сарадњу опште болнице и републичког фонда за здравствено осигурање, Филијала у шапцу, потврдио је директор ове установе небојша Зеленовић. - За кратко време увели смо нове услуге у свакодневни рад Болнице, а разматра се низ услуга који ће бити на располагању грађанима шапца, најавио је директор Зеленовић.

Заштита животне средине и активизам грађана У организацији Волонтерског центра Крагујевац, а под покровитељством мисије оеБс-а у србији, 6. септембра у сали Културног центра у шапцу одржан је округли сто са те-

цу говорила је милена милићевић, члан Градског већа Града шапца, а примена европских стандарда у областима заштите животне средине и одрживог развоја у Крагујевцу била

мотивним материјалом. Грађани су били у прилици да од активиста организације добију одговоре на питања из области заштите животне средине. циљ пројекта је да се подигне свест грађана, организација цивилног друштва, локалних власти и медија о потреби изградње пратнерства у области решавања локалних еколошких проблема. пројекат је подршка промоцији принципа архуске конвенције коју је србија ратификовала 2009. године, што значи да је преузела обавезу имплементације сва три стуба кон-

мом „искуства и планови у заштити животне средине – шабац и Крагујевац“ у оквиру пројекта „имаш право – промоција активизма у заштити животне средине на територији републике србије“. У уводном обраћању, оливера Зуровац Кузман, саветница за заштиту животне средине мисије оеБс у србији, упознала је присутне са проблематиком заштите животне средине, значајем активизма грађана у тој области и искуствима добре праксе европских земаља. о активности на заштити животне средине у шап-

је тема излагања срђана матовића, члана Градског већа Града Крагујевца. разговору је претходило окупљање у пешачкој зони где је био постављен штанд са про-

венције који повезују животну средину и људска права. то је истовремено прихватање начела да се одрживи развој може постићи само кроз укључивање свих заинтересованих страна.


4

www. podrinske.com

у културноМ центру шапца предСтављена антологиЈа СрпСке поеЗиЈе За децу и Младе

Златна песничка петорка шапчани су 26. августа у башти свог Културног центра уживали у стиховима јована јовановића Змаја, душка радовића, мирослава антића, добрице ерића и недељка попа-

дића. под отвореним ноћним небом тада је, у сусрет великогоспојинском финишу шабачке недеље стиха, представљена антологија «Златна петорка српске поезије за децу и младе». реч је о вредној и добро опремљеној књизи, коју је као аутор потписао песник из Лознице Љубомир Ћорилић а као изудавач «For you design» из Чачка. У врелини те тропске вечери, вечне стихове надахнуто су казивали домаћин Бранка тодоровић, и глумац Боривоје Божанић. недељко попадић, најмлађи члан Ћорилићеве златне петорке, шапчанима је прво пренео поздрав добрице ерића, и извињење што се на + 40 степени није усудио да дође у шабац. присутнима је потом поклонио прегршет својих стихова, а казивао их је на свој препознатљив начин и завршио песмом «молитва». попадић стихом а публика аплаузом, замолили су деву марију да « исцрпљеном подари снагу, заљубљеном сачува драгу, а напуштеном - да нађе брата!» антологичар Љубомир Ћорилић, у кратком обраћању шапчанима, истакао је да је за прво представљање своје 18. књиге изабрао шабац јер се у њему осећа као код куће. објаснио је и како је, као песник чији су стихови налазе у више антологија, одлучио да сачини свој избор, а између осталог, рекао је:

-дружећи се са песницима и читајући стихове који омамљују лепотом, ето, осмелио сам се да приредим ову књигу, у којој су моји књижевни огледи и стихови златне петирке, Змаја, радовића, антића, ерића и попадића. Учинило ми се да је време да се смело одреди врх врхова јер, ни руси немају оволико великих песника за децу и младе као ми срби. Змај је мој избор, он је змај змајева, али сам остао збуњен покушајима неких који тврде да је дидактичан и да превише подучава, и узимају му оно што се не сме и не може узети. ово је мој начин да Змаја вратим тамо где припада, а осталима да одредим место. Већ су ми неки рекли да сам због тога храбар. Лознички новинар и песник, на крају промоције своје антологије, на дар је добио књигу «Хиландар», а уз њу - позив да се прикључи «ризници српске духовности». песничко вече у башти шабачког Културног центра шапца подсетило је на некадашња уметничка дружења «под орајем», умногоме захваљујући музицирању гитаристе Катане и клавијатуристе тоше. Ж. Војиновић

ДРуШтВо Запошљавање грађана

15. септембар 2011.

Реализација програма запошљавања У оквиру посете шапцу, директор националне службе за запошљавање (нсЗ) дејан јовановић прошлог четвртка састао се у Градској управи Града шапца са заменицом градоначелника шапца јасминком ристивојевић. тема разговора, у коме је учествовао и директор шабачке Филијале нЗс Бранко Филиповић, била је реализација заједничких програма запошљавања које спроводе Град шабац и нсЗ. Конкретно, реч је о програму запошљавања приправника, а средства су удружили Град шабац (6.300.000 динара) и нсЗ (5.600.000), што је довољно за запошљавање 43 приправника, који су у највећем броју већ почели да раде у предузећима и установама чији је оснивач Град шабац. - Упознали смо директора нсЗ и са програмима које Град шабац самостално спроводи у области повећања броја запослених грађана. то су програми доделе средстава за подстицај запошљавања жена старијих од 50 и мушкараца старијих од 55 година, као и субвенције каматне стопе за кредите намењене развоју привредних субјеката и повећању запослености. Уз програм запошљавања приправника, током две и по године примене ових мера запослено је 530 радника. од тог броја, 121 је приправник, 296 је ангажовано кроз програм рефундације камате, а 113 (73 жене и 40 мушкараца) кроз програм рефундације пореза и доприноса, навела је заменица градоначелника шапца јас-

минка ристивојевић, према чијој је оцени сарадња са шабачком Филијалом нЗс добра, а постоје сви услови да убудуће буде на још вишем нивоу. директор нЗс дејан јовановић изразио је позитиван став

љава као “своју” тему, а не област којом се искључиво баве републички органи и институције. такође је за наредну годину најавио обимнија средства за финансирање активних мера запошљавања.

о стању на тржишту рада у шапцу, у односу на већину градова у србији. Како је истакао, посебно је важно то што Град шабац запошљавање дожив-

Како се на састанку могло чути, планирана је реконструкција зграде Филијале нсЗ у шапцу, у коју ће република уложити око 25 милиона динара.

Фестивал меда у Шапцу

Чланови УРС-а дали крв Градски одбор Уједињених региона србије у шапцу, у оквиру кампање „Караван здравља“, одржао је још једну хуманитарну акцију. Више од 50 чланова и симпатизера Урс-а, у служби трансфузије шабачке опште болнице, дало је крв.

други фестивал меда и пчеларства у шапцу, у организацији пчеларских удружења и дирекције за пољопривреду, и под покровитељством Града шапца, одржан је 6. септембра на платоу испред старе робне куће. манифестација је окупила 37 излагача из мачве, поцерине, посавотамнаве, азбуковице, јабланичког, расинског и шумадијског округа и Војводине. на штандовима, који су били отворени до 16 часова, пчелари су изложили различите врсте меда: багремов, сунцокретов, липов, шумски, ливадски, чист или у саћу. цена се креће од 450 до 500 динара за килограм. Велико интересовање влада и за производе попут прополиса, ракије „медоваче“ и колача „медењака“, а могла се ку-

пити и опрема за пчеларење и цеђење меда. произвођачи меда давали су заинтересованим корисне савете. шапчане је највише занимало како да препознају квалитетан и природни мед. са регистрованих 300 пчелара и 6.738 кошница, шабачки крај је међу водећим у србији по прозводњи меда - 150 тона меда годишње и приход већи од 300.000 евра. пчелара је, према процени дирекције за пољопривреду, још два пута толико, па се може рећи да прозводња меда премашује 400 тона. пчеларење има традицију у мачви и поцерини, а многим домаћинствима је то основно занимање. Захваљујући Уредби министарства пољопривреде, пчелари од ове године могу рачунати на субвенције у производњи меда.


ДРуШтВо поводоМ обелеЖавања годишњице СМрти Жан Жак руСоа... 15. септембар 2011.

www. podrinske.com

5

ВеСти

Шабац у друштву Бовеа, Барселоне... изванредни контакти директора шабачког музеја Бранислава станковића са француском амбасадом и француским институтом, препоручили су га за координатора европског пројекта ,,русо 2012" за целу србију, а шабачки музеј за носиоца тог пројекта! станковићева недавна изложба у паризу, где је представио град шабац у тамошњем културном центру србије под називом ,,маЛи – ВеЛиКи париЗ", била је додатна референца да овај шабачки културни посленик добије ту част да учествује у овако великом европском културном догађају. прошле недеље су тим поводом у шабачки музеј посетили мелани Гарзилија из Бовеа, иначе главни координатор пројекта, емеше ежиед координатор прој. за румунију и Жилијет делаклуз представник амб. реп. Француске, који су нашој јавности представили пројекат ,,русо 2012". тим поводом Бранислав станковић, директор шабачког музеја је за наш лист рекао: ,,ово је трећи заједнички састанак са партнерима из европе. после годину ипо дана рада на пројекту сматрамо да је урађен врло квалитетан посао, а комплетна доку-

ментација пројекта ће бити предата у Бриселу 05. октобра. централан манифестација је 28.06.2012. како у шапцу, тако и у осталим градовима партнерима. том приликом ћемо линком бити повезани са свима њима а шапчани ће, нпр., моћи видети шта се истог тренутка

сом Бокуом, дир. парка у арменовилу где је умро Ж. Жак русо, договорили смо се да добијемо одређени број садница из тог парка и да симболичкном садњом одпочнемо тај пројекат у шапцу." партнери народног музеја у шапцу у овом великом кул-

Дан општине Богатић дешава тим поводом у Барселони, софији, Барију.... други део пројекта је везан за 2013. годину, када ће три уметника из шапца боравити три недеље у Француској, док ће у наш град доћи три уметника из Барселоне, који ће својим радом оплеменити јавне просторе у тим градовима. иначе, приликом сусрета у Клужу са Фабри-

турном догађају су и гимназија, библиотека, о.ш. „јанко Веселиновић“, н.В.о. светлост..... шабац је дакле добио ту част и привилегију да се преко културе, шабачког музеја и Бранислава станковића нађе у елитном друштву као што су Барселона, Клуж, софија и Бари. Х.К.

општина Богатић, свечаним коктелом, обележила је дан општине. свечаности су поред одборника скупштине општине и запослених у општинској управи присуствовали и бројни гости, како са подручја општине Богатић, тако и из суседних општина и градова, као и начелник мачванског управног округа светомир Вешић. слободан савић, председник општине Богатић, обратио се присутнима и подсетио на све што је у години која остаје за нама урађено и напоменуо да се и у следећој години планирају бројни пројекти који ће поправити квалитет живота грађана општине и учинити ову општину бољим местом за живот. Коктел је настављен уз пригодан културно уметнички програм уз звуке Гудачког квартета из шапца.

Вратите осмех на лице! Предузетници Богатића отпутовали на сајам у Цеље

15000 ШАБАЦ , улица Kраљице Mарије 2 A

опште удружење предузетника из Богатића организовало је за своје чланове пут у словенију и посету сајму привреде у цељу. посета је организована у сарадњи са привредном комором из Ваљева, а биће то сјајна прилика да предузетници стекну нова и размене постојећа искуства о начину привређивања у окружењу.опште удружење предузетника у Богатићу постоји од 2004. године и броји преко сто чланова. Бави се развојем предузетништва, информисањем, добијањем дозвола,организацијом многобројних пројеката оспособљавања. предузетници из Богатића стечена искуства и утиске покушаће да пренесу и на своје пословање, што ће свакако позитивно утицати и на комплетну привреду мачве. представници општег удружења предузетника Богатић посетиће сајам привреде, који се по 45. пут организује у цељу у словенији. сајам ове године траје од 7. до 14. септембра, а посетиоци ће имати прилику да на њему виде преко 1.000 излагача из 35 земаља.


пРојеКти

www. podrinske.com

15. септембар 2011.

децентралиЗациЈа у СрбиЈи: бор

Држава нам одумрети хоће Када је зачета прича о децентрализацији и “дебеоградизацији” , највише средином прошлог лета у време ванрадних локалних избора у општини Бор, млађан динкић је израчунао да би се изменама закона о финансирању локалних самоуправа у општинску касу слило више стотина милиона динара. Била би чак увећана и средства трансфера. и не само то. од самосталности и везивања за регионалну целину каква је тимочка крајина, а удаљавањем од централизованог Београда, бољитак би се осетио и у још неким областима живота. данас се локални буџет Бора потпомаже немалим новцем и од пореза на зараде, јер у ртБ Бор се добијају лепе плате. данашњи просек око 5.000 запослених већи је од 55.000 динара, али се очекује да ће идуће године, уколико остане иста цена бакра и злата на светској берзи, просек зарада достићи – 1.000 евра. то није недостижно и, уколико буде још повољности, као и “пристојног удаљавања” од Београда (мада влада страх да ће престоница узимати паре од Бора као што је то било деценијама у титово време, па и касније), град бакра брже ће се развијати и више личити на урбану, савремену средину. -Не кријем да је сада у општинској каси више пара, али је и чвршћа сарадња са комбинатом бакра који је одавно премостио регионалне границе. Захваљујући и РТБ Бор наша општина је упућена на сарадњу и са странцима. На пример, швајцарски Гленкорн један је од највећих донатора за уређење града. Обезбедили смо 500.000 евра од пословних партнера комбината бакра за нове улице, обнову старих зграда, водоводе у селима, опремање школа и дечјих вртића. Имамо више “маневарског простора” него раније. Не морамо за све да питамо Београд. Верујем да ускоро нећемо моради да због којекаквих формалности месецима чекамо дозволе за успостављање блиских пословних односа са побратимским градом Крезо у Француској или Хмељницким у Украјини. Истовремено , не жалимо се што данас имамо и више пара од НИП-а, али то не значи да их не би могли прикупити и на друге начине. Сад смо добили 100 милиона динара за проширење једне од главних улица и измештање саобраћаја из центра града. Кад ускоро озаконима враћа-

ње имовине општинама и кад се реше незаконите и лоше приватизације, добићемо огромне могућности у развојним пројектима и побољшању стандрада грађана - каже небојша Виденовић, председник општине Бор. У опозиционим странкама, па и спс, нису благонаклони према децентрализацији, јер источна србије је суочена са нарастајућом румунизацијом влашког живља. овај део србије је и географски одвојен, тако да је тимочка крајина одвајкада регија за себе. Већ три, четири године уназад заговара се и евро-регионално повезивање са суседним областима у румунији у Бугарској. ипак, лагано бежање од београдског центра моћи је, изгледа, свима потребно. овде је и данас, не са еуфоријом, важна крилиатица: Бор ради, Београд се гради. ту флоскулу покушавају да наметну неки локал-патриоти како би

Бор је већ суочен са питањем враћања имовине онима који су је и створили. Велелепни дом културе, у средишту града, под ингеренцијом је државе. то је и основни разлог што о њему нико не брине. дотрајале бетонске терасе сваког часа прете да се обруше и да страда неко од радника у тој згради или пролазника. а дом је, пре више од три деценије, саграђен парама из самодоприноса. из истих извора осамдесетих година саграђена је највећа пекара у тимочкој крајини капацитета 32.000 хлебова дневно. ту имовину данас користи приватна фирма “млинолуп” која је наводно купац, мада се не зна ни са којим парама, ни дозволама. до пре два месеца, деценију уназад, пропадало је здање “Капија Бора” на улазу у град, јер је објекат био и свачији и ничији. Ко ће на крају постати власник нико не може да тврди, мада и општина има улагачки део.

Дом КуЛтуРе је СагРађен паРама гРађана БоРа, аЛи је ДРжаВни… на тај начин скренули пажњу шире јавности на угроженост влашке популације, што је апсолутно нетачно. - Сваком је јасно да је Бор својевремено и буквално издржавао многе београдске институције. На згради Југословенског драмског позоришта и данас стоји табла са златним словима која подсећа на “бакарног” доборочинитеља. Саградили смо 90 одсто ХЕ “Ђердап”, пругу Бор-Мајданпек, стотине километара далековода, на хиљаде станова. Директиве су стизале из централе. Ни данас није пуно боље. Зато је, рецимо, бирање инвеститора, издавање разних дозвола, одлучивање о капиталним пројектима, најбитније да крене из локала. Везивање са националном острашћеношћу и страхом од румунизације, није тема за ову причу - истиче др предраг Балашевић, председник Влашке демократске странке србије.

много је таквих и сличних примера. свуда где је држава титулар, као по правилу, није ваљано, нити има неке вајде. новим законима и прописима требало би да се “сиђе” у локалну средину које ће одговарати и бринути о имовини на својој територији. У новом градском центру, примерице, постоји око 100 квадрата пословног простора за који се игром случаја тек пре две године сазнало да је државна својина. стамбено предузеће је све дотле наплаћивало кирију од корисника, сада су тамо канцеларије месне заједнице. да је Бор питан 2002. године хоће ли се приватизовати Брестовачка Бања, једна од најстаријих и најлековитијих у србији, никад на такву трансакцију не би пристао. ова, као и још неке погубне приватизације, мораће најхитније да се преиспитају. не само што су лоше, него и што нису биле по-

БоРСКо језеРо је гРаДио РтБ БоР, аЛи ДанаС има Ко зна КоЛиКо газДи… требне. агенција за приватизацију и данас ведри и облачи, нико не може да им се супростави, мада је кристално јасно да се незаконски крчми околина Борксог језера и да је надавна промена власништа рудника кварца Белоречки пешчар (у саству ртБ Бор) неповољна и за раднике, али, верује се, и државу. од тог посла неће имати користи ни општина, мада се тренутно тако не мисли, јер је на власти динкићева странка. -Без обзира ко заговара регионализацију, у локалу ће, у већини случајева, бити за ту варијанту. У Тимочкој крајини, додуше, влада страх да таква подела не угрози чврсте националне односе, али ако постоји корист за народ, онда је то изводљиво. Како ће се “поделити” неке друге надлежности као у судству, здравству или школству, то је посебно питање. Нама је најважнија економска ставка, јер је РТБ Бор много давао и даје и држави, и Београду, па и целој земљи. Опасност од превише власти локалним вођама није за занемаривање. Зато надлежности морају да буду строго постављене и да локални и регионални “књазови” не могу да вршљају како им се прохте. Одговорност према врховној власти не сме да изостане. Није наодмет размислити и о томе хоће ли таква подвојеност утицати на цепање земље - изричит је драган марковић, председник борског дсс. а што се тиче актуелне регионалне повезаности, она је и даље у повоју. постоје коначни договори о регионалној депонији у Халову, у зајечарској општини, али се од пројекта није пуно макло. У Зајечару би једва дочакали да се тај пројекат не дира из њиховог атара, у Бору су невољно дали сагласност, у мајданепку (због удаљености) још мање о томе размишљају. Њабољи доказ сарадње је регионални водосистем “Боговина” који је требало да повеже Бољевац-Бор-неготин-ЗајечарКњажевац. Вода је стигла до Бора, где је основано и јавно предузећа “Боговина”. Више од тога није се могло, мада је не-

готин сваког лета жедан. Зајечарци имају своју грлишку акумулацију и зато им, бар наредних 30 година, не пада на ум да се повежу са “Боговином”, мада ће једног дана морати да се приволе тој опциији. ипак, највише захваљујући централизованој држави, два највећа града, Бор и Зајечар, након готово четири деценије одуговлачења, спојио је нови пут Бор-Зајечар преко николичева. Када се догоди, а то је неминовност, да ова траса дужине 20 километара, постане и главно чвориште индустрије, туризма и угоститељства, становања и трговине, онда ће то бити један велики рурални центар какав европа жели. остаје да кроз регионалне институције такав идејни пројекат постане стварност. да је зачетак таквог плана плодоносан, треба само погледати разне објекте и индустријске хале како већ ничу с обе стране пута од Бора према Зајечару. -Регионализација у Тимочкој крајини има услове да успе, јер је децентрализација углавном готова ствар. Није реч само о хтењима УРС и Млађана Динкића, већ је то приоритет, поготову за бржи развој појединих подручја која су изразито туристичка или рударска, пољопривредна. Нема тог ко боље од нас зна шта је најпотребније у Тимочкој крајини. Јесте држава само ове године издвојила 800 милиона динара за развиој туризма на Старој планини, што поздрављамо, али шта ћемо са полусаграђеним објектима на Црном врху у које је, пре деценију, уложено 30 милиона долара. Зашто то да пропадне. Ако државу не занима завршетак таквог пројекта, општини Бор је то од животног значаја - подсећа небојша Виденовић, председник борске општине. најзад, није згорег записати и подсећање јована стојадиновића, познатог борског сатиричара и хумористе, на стари афоризам који и данас, још како, може да буде актуелан: “Храни сина па шаљи на права, држава нам одумрети неће”… Брана Филиповић


пРојеКти

15. септембар 2011.

www. podrinske.com

ВеСти

децентралиЗациЈа у СрбиЈи: крушевац

Свој на своме иако то “своје” у Крушевцу није ни издалека исто као пре двадесетак година, ипак је листа имовине која би кроз Закон о јавној својини требало да се врати Крушевцу импозантна, а само за последњи квартал ове године, примена Закона о финансирању локалне самоуправе, градски буxет увећаће за око 130 милиона динара централизовано управљање у србији, кроз последице транзиције и приватизације, Крушевац је осетио на својој кожи, као мало који град у србији, можда и зато што је пре више деценија словио за један од привредних центара некадашње југославије. мада стара пословица каже да за проливеним млеком не вреди плакати, за разумевање приче важно је подсетити да је велике привредне системе који су некада запошљавали око 45000 радника, и које су углавном градили Крушевљани, у међувремену приватизовала држава која је по том основу “инкасирала” око 2 милијарде динара или приближно читав један годишњи буxет Града, а да је Граду од тих трансакција остало свега стотинак милиона, армија незапослених, (данас у Крушевцу ради око 15.000 људи) и десетак раскинутих приватизација.

публичког буxета, најчешће су плод контаката и веза са одређеним министарствима “по партијској линији”,( у Крушевцу је на власти коалиција иста као у републици), што се данас и у Крушевцу, као и у већини локалних средина у србији, без устезања истиче као легитимни принцип “добре сарадње са републичком Владом”. Град је недавно добио модерну царинарницу коју је својим средствима изградило министарство финансија, али још пре две године најављивана изградња индустријске зоне у њеној непосредној близини ни данас није отпочела, између осталог и зато што процедуре конверзије дуга индустрије “14. октобар” у чијем је поседу поменуто земљиште, према локалној самоуправи, “путује” преко републичких институција. да искорачимо из “привредног поља”, додатак слици централизације у србији је и податак који је својевремено изнео управник Крушевачког позоришта, једног од најбољих у србији, да је годишњи буxет ове институције културе мањи од буxета за једну представу у Београду.

Дуго путовање до инвеститора

У ставу да је децентрализација у србији неопходна, у Крушевцу се, мада уз употребу различите терминологије, слажу сви. Углавном се тај став очитује кроз критику “београдизације” под којом се подразумева високо учешће државе у контроли и трошењу јавних средстава, несамосталност у доношењу одлука и тромост у решавању проблема за које је потребна сагласност републичких органа. иницијатива Урс-а за подршку децентрализацији, додуше, пре неколико месеци није “прошла” у локалном парламенту, али је у дискусијама провејавало становиште да је децентрализација, која је, уосталом, садржана и у политичкој платрформи републичке Владе, потребна, но као целовита стратегија, а не парцијално решење. ипак, након усвајања измена Закона о финансирању локалних самоуправа, срачунато је да би Крушевац само за последња три месеца у овој години, од пореза на зараде додатно требало да добије око 130 милиона динара, односно око пола милијарде годишње, а листа имовине која би требало да му се врати по ос-

У србији, Крушевац је данас познат и по најлошијој проглашеној приватизацији (Хи Жупа) и по најсвежијој афери са Фабриком мазива коју је бивши већински власник увукао у дубиозу мерену десетинама милиона евра. радници у фирмама које су, након раскида приватизације (или у очекивању приватизације), ушле у процес реструктуирања, готово свакодневно помоћ траже од локалне власти чије ингеренције сежу само до покушаја да интервенишу код државних органа. осим што није на коридору 10 и нема пловне путеве, Крушевац у овом тренутку нема ни значајније површине које би могао понудити инвеститорима, иако у већ поменутим предузећима (која, узгред, доста дугују Граду), неупотребљено стоји на десетине инфраструктурно опремљеног индустријског земљишта, чак и објеката који више нису у функцији. инфраструктурне инвестиције које у Град стижу из ре-

Нико против децентрализације

нову Закона о јавној својини је, по речима упућених, импозантна. оно око чега се припадници различитих политичких опција не слажу, јесте питање регионализације, и ту су, као и иначе у србији, евидентни сукоби око схватања регионализације као функционалног повезивања локалних заједница у циљу ефикаснијег решавања заједничких потреба и клице сепаратизма, односно политичког осамостаљивања појединих региона. Крушевац, међутим, на пољу регионалне сарадње (са мање или више критика и подршке, како ко), већ бележи одрећене кораке. Уз подршку ипа фондова у току је изградња регионалног система водоснабдевања са језера Ћелије којим би проблем питке воде решило и неколико околних општина расинског округа, а потписан је и споразум о заједничком управљању чврстим комуналним отпадом између расинског и рашког округа. доношење закона о јавној својини, сматра начелник расинског округа, драгутин Вељковић, ову започету регионалну комуникацију учиниће ефикаснијом и једноставнијом, баш као и рад појединих инспекцијских служби, првенствено тржишне, која би, како се очекује, у наредним корацима децентрализације требало да пређе у надлежност локалне самоуправе.

Од Града као општинама Крушевац је крајем 2006. године добио статус града, али још увек функционише као једна општина. У оптицају су различите идеје о спуштању власти према грађанима кроз оснивање општина, а износе их различите политичке групације, од Лдп-а, преко локалног покрета за промене, до актуелне власти. Лдп сматра да Град који, иначе, броји око 140.000 становника, треба поделити на шест општина, те да уз референдумску сагласност житеља, и суседна општина Ћићевац треба да постане крушевачка, чиме би, како је у више наврата

образлагао председник Лдп-а радојко степић, неразвијени Ћићевац добио више средстава за изградњу индустријске зоне у појату, крај коридора 10, а Крушевац излаз на тај комуникацијски правац. Лидер владајуће коалиције, демократска страка, пак, недавно је, приликом подношења петиције покрета за промене за враћање насељу Велики шиљеговац статуса општине који је имао пре више деценија, најавила да власт у Крушевцу на томе већ интензивно ради. према речима председнице скупштине, Весне Весковић, обимна документација и анализа приводе се крају, а ова тачка би требало да се ускоро наће на дневном реду локалне скупштине. очекује се, такође и да се пред одборницима нађе и предлог одлуке о додели средстава месним заједницама коју су најавили Уједињени региони србије, а које би на тај начин добиле финансијску самосталност у решавању приоритетних инфраструктурних потреба својих средина. ако овај предлог добије одборничку већину, за месне заједнице би се у наредном градском буxету издвојило пет одсто, или око 100 милиона динара. децентрализација у србији је, доношењем закона о финансирању локалних самоуправа и очекиваним законима о јавној својини и реституцији, тек је начинила прве кораке. мораће да је прате измене и усклађивања бројних законских прописа и доношење стратешких докумената. Колико ће тај процес бити брз и суштински, и да ли ће заиста живети у пракси или остати још један формални демократски украс за откључавање “седам брава европске уније”, зависи још увек првенствено од државе. Локалне власти, међутим, укључујући и крушевачку, мораће добро да се припреме, јер већа овлашћења (и смањени изговори), траже и већу одговорност, иницијативу, квалитетније сагледавање потреба и приоритета, али и визионарску храброст. Н. Б. Марјановић, Недељник ГРАД

Школа у Дебрцу добија нови мокри чвор

деБрц - основна школа јован цвијић из дебрца има око 550 ученика који су до ове школске године имали неуслован мокри чвор. донацијама, Фондације Б 92, града Београда и општине Владимирци посао вредан четири милиона динара се ближи крају.

Дан средње школе у Владимирцима посавотамнавска средња школа у Владимирцима основана 1978. године, обележила је, 08.09.2011., свој дан. У овој установи 750 полазника образује се на 10 различитих профила. школа има савремене услове за учење и дом за смештај ученика.

Изграђен мост између Вукошића и Лојаница путна мрежа у општини Владимирци све је потпунија. између села Лојанице и Вукошић урађен је и мост а путовање је скраћено за десетак километара.


пРојеКти

www. podrinske.com

15. септембар 2011.

ЈединСтвени шабачки глобуС-динг

Како сачувати непроцењиво наставно-научно средство? У мају месецу 2010. на Конкурсу за доделу средстава за пројекте који унапређују квалитет живота грађана шапца, пројекат динГ (дан и ноћ на Глобусу), који је написала мр физике татјана марковић топаловић је добио 200 000 динара. партнери на пројекту су јој

били институт за физику у Земуну, чије је одговорно лице била проф. др мирјана поповић Божић и народни музеј у шапцу, са одговорним лицем Браниславом станковићем. Глобус на отвореном, заправо представља сегмент ширег научног рада професорке Божић (по-

реклом шапчанке) “Learning environment” oдносно „подстицајна околина за учење природних наука“. идеја је била да се на јавном земљишту или у школском дворишту постави Глобус на отвореном на којем ће сви ученици и грађани шапца

и југоисточној европи. од марта до јуна преко 1000 ученика основних и средњих школа је са својим наставницима било и учило на овом својеврсном 3-д уџбенику. динГ је у мају, представљен друштву физичара србије на

уЧеници 4. гоДине фаРмацеутСКог СмеРа помажу фаРБање Динга

моћи да уче. посматрањем динГ-a, шапчани могу да уче о смени дана и ноћи, смени годишњих доба, тј. климатским променама, односу копна и мора, узроку облика планете и битним географским дестинацијама које представњају окосницу нашег живота. специфичност Глобуса је што је његова оса паралелна са осом Земље, чиме је постигнуто да он трпи исто осунчавање као планета Земља. такође, кретање шабачког динГ-a, је због посебног позиционирања (које су прорачунали универзитетски професори) а кoje je извео геометар душан ерцеговчевић синхронизовано са кретањем планете Земље. Велики број научника са универзитета у новом саду, Београду и норфолку је дало допринос овом пројекту. после низ перипетија и много промишљања, јер у раду никаквих путоказа није било, Глобус је постављен 26.3.2011. у Великом парку. почетна сума се показала као недовољна, па су сарадници на пројекту донирали много више, угрожавајући некад и сопствени посао. највећи донатори били су фирма пAJA тес, граверска радња шарчевић, и радећи без икакве накнаде, геометар душан ерцеговчевић, инж. Биљана алексић, инж. Влада стојићевић и многи други. Финално фарбање обавили су ученици треће године фармацеута док је академски сликар михајло симовић са својом ученицом уцртао екватор и Гринич. Хонорара су се одрекли аутор пројекта и сви сарадници и универзитетски професори укључени у пројекат. Захваљујући невероватној упорности и истрајности, крајем марта у шапцу је освануо једини глобус такве врсте у србији

традиционалном годишњем републичком семинару физичара у Врању, затим на Конференцији жена света које се баве физиком у јужноафричкој републици, о њему је такође објављен чланак у престижном америчком часопису Physic education у јулу месецу, док ће у септембру месе-

југоисточној европи, а седми у свету, што је читава група научника и људи од струке стварало науку на њему, ни стални апели локалне телевизије и радија, Глобус је од краја јула практично постао неупотребљив за учење. ентузијазмом и упорношћу ауторке пројекта, њене професорке, и добром вољом и одлуком јавног предузећа за управљање грађевинским земљиштем, Комуналном полицијом града и директором регионалног центра за усавршавање одраслих у образовању, одлучено је да се од среде 7.9. крене са глетовањем и фарбањем. разлог више била је идеја организационог одбора Чивијашког Карневала да дечије трупе у петак 16.9.2011. крену од Глобуса и пошаљу поруку да је шабац тог дана центар света. од 7.9. до 12.9. Глобус је захваљујући представницима фирме “TRIOLUX“ са господином цветићем на челу, и ученицима четврте године фармацеутског смера детаљно репариран и офарбан. непрекидно, у току

гЛоБуС офаРБан у јеДном СЛоју поД БуДним оКом гРађана Шапца

цу биће представљен на Конференцији посвећеној милутину миланковићу која ће се одржати у санУ у Београду. Велики број научника, астронома и ученика из других градова је за ових шест месеци посетило Глобус и шабац. Глобус је постао препознатљива тачка у граду, место састанка и нешто чему сви теже у шапцу. међутим, истовремено без систематске заштите, изложен на отвореном (јер наука захтева доступност и приступачност наставном средству), да би се на њему учило, као поклон интелектуалне елите србије нашем граду, он постаје и мета неких других људи. динГ после само месец дана постаје таргет хулигана, пијаних, дрогираних и обесних младих људи који познају само деструкцију и било који вид уништавања. Веома брзо, ово непроцењиво наставно средство је почело да се урезује и шара. није помогло ни то што је једини у србији и

конзервације уз динГ били су комунални полицајци Града, тако да је био сачуван од даљег дивљања. ова врста фарбања није била велика инвестиција (овај пут) јер је картографска подлога коју је издао Геодетски завод скоро сасвим била сачувана. суштински проблем ће бити када се картографска подлога трајно оштети, онда је процес репарације много компликованији и скупљи. наравно, моје искрено уверење да до тога неће доћи, и да је много више грађана који желе да га сачувају , да учимо са њега и да по њему будемо препознатљиви у србији, европи и у свету. С поштовањем и са вером у онај много већи конструктивнији део грађана Шапца, мр физике Татјана Марковић Топаловић, професор физике у средњој медицинској школи “Др Андра Јовановић“ у Шапцу.


заБеЛеШКе

www. podrinske.com

15. септембар 2011.

актуелно

Цунами протутњао, Медицинар преживео Кажу да једна невоља никад не иде сама. У то су се, претходних седмица, могли уверити сви они којима је женски рукомет у шапцу заиста на срцу. након што је пролетос на терену изгубљен статус члана највишег ранга такмичења, суперлиге за рукометашице, екипу медицинара напустиле су све првотимке које су у шабац дошле из других средина, па чак и поједине девојке из шапца и околине које су тек закорачиле на велику спортску сцену. ни то, само по себи, не би било нешто што се не може превазићи, нешто црно и страшно, јер већ се дешавало да клуб испадне у нижи ранг, и након тога, поново крене у стварање сениорске екипе коју ће чинити девојчице из сопствене рукометне школе, и које ће временом покушати да врате клуб на неке стазе успеха по којима је медицинар био препознатљив, чак и у оквирима оне, велике југославије. међутим, шабачки клуб нашао се, пре нешто више од три године суочен са блокадом рачуна, и немогућношћу иоле нормалног пословања, након пријаве пореским органима због неизмиривања обавеза према држави и буџету. довело је то, тада, до огромних поремећаја у раду клуба, а некако у то време, кренуле су и игре са кадровањем у медицинару. Како са довођењем рукометашица из других средина у шабац, тако и, а мож-

да још значајније, и још више, у погледу кадровских решења. Било је тада велике сујете међу онима који су сматрали да су Богом дани да седе на клупи медицинара, и неких других... и да, неки рукометни бисери излете на видело дана и пре него што су се шкољке у којима сазреваше, отворе. тих дана, на рукометној сцени србије, десило се привремено гашење некад најбоље екипе у европи, а тромост и инертност тадашњег стручног штаба допринели су да су, на концу свега, од некадашњег рукометног колоса на избор медицинару остале мрвице, односно рукометашице осредње класе и квалитета, које нису могле наћи ангажман у некој од бољих екипа нашег дамског рукомета. поред радничког, тада је у нижи ранг отишла и екипа напретка из Крушевца, која је само неколико година раније била у врху српско-црногорског рукомета, али је платила цех нереалним амбицијама тадашњег клупског руководства екипе из града на расини. Већ током тог лета, у рад клупске администрације медицинара, ничим заслужено, укључио се и један млади фудбалски делилац правде, који је доведен због тога што одговорно лице у клубу за обављање административних послова, тања илић - секретар ЖрК медицинар, није била, услед сопствене мегаломаније у стању да одговори свим обавезама које је посао првог оперативца од ње захтевао. У наредној сезони, већ након свега пар утакмица Лигу је напустила екипа Врњачке Бање, па је тражен други путник у нижи ранг. тражен и нађен у саставу динама из панчева, који је те године драстично подмладио састав, и свесно жртвовао статус члана највишег ранга. ни сезона 2010/11 није почела баш најсјајније по шапчанке. истина, након што је Врњачка Бања на самом старту одустала од такмичења, поново је било потребно да медицинар буде успешнији само од једног тима, како би се и даље у шапцу играо рукомет у највишем рангу. али... након низа пехова, и нес(п)ретно изгубљених сусрета, шанса за опстанак била је могућа и уз победу над директним ривалом, београдским цепелином. а управо у том мечу, медицинар је одиграо можда и најслабији сусрет у последњих десетак година, па се након пораза морао преселити у нижи ранг.

а када кола крену низбрдо, ништа их више не може зауставити. неверицу након те утакмице врло брзо заменили су много озбиљнији проблеми и бриге. дотадашње првотимке масовно су почеле да траже исписнице, изражавајући жељу да каријере наставе у другим срединама, тамо где ће моћи и да усавршавају своје играчко знање, али и да за оно што прикажу добију барем некакву пристојну надокнаду. Како је клуб већ скоро три пуне године био у финансијској блокади, насталим и због мегаломанских амбиција неких бивших клупских руководстава која су обећавала куле и градове, запретила је и опасност од покретања стечаја, што би, неминовно, довело и до увођења стечајног управника у медицинар, који би имао задатак да клуб финансијски консолидује, али и постави на здраве ноге. Управо та чињеница, да ће можда доћи неко са стране, ко ће извршити увид у све оно шта се радило у клубу током њеног боравка, дало је импулс илићевој да пошаље обавештење у рукометни савез србије, да ЖрК медицинар није у могућности да се такмичи у сезони 2011/12, те да одустаје од свих такмичења. а само пар седмица касније, она је основала нови рукометни клуб који је добио име ЖрК мачва, пошто се поуздала у причу о формирању спортског друштва на нивоу града које би окупљало све врхунске спортске колективе шапца, а који ће се тако и звати. Њене намере, ма како добро биле прикриване, ипак су процуриле у јавност, а скупштини ЖрК медицинар, која је одржана 1. септембра само захваљујући принципијелном и доследном ставу бивших играчица окупљених у ветеранску секцију, као и инсистирању на поштовању прописа, спречено је нелегално гашење најуспешнијег шабачког женског спортског колектива свих времена, а сама седница скупштине је прекинута. овде су се чуле и неке сасвим озбиљне претње, од стране особе која тек што је закорачила у свет одраслих, а себи је дала за право да коментарише и прети једној од ветеранки клуба, представници средстава јавног информисања, и уз то шефу дописништва јавног медијског сервиса србије. само четири дана касније, одржан је састанак са бившим играчицама, онима које су до

пре неколико година биле првотимке медицинара, у периоду када је медицинар и забележио највеће успехе у својој историји. илићева је и том приликом бранила тезу о неопходности гашења клуба, како би се сви дугови који су настали у минулим временима, а за највећи део њих и сама је знала, а и била одговорна као лице које је имало сву документацију у својим рукама пошто је на месту секретара клуба још од пролећа 2000. године. на том састанку, чула се и једна сасвим нова прича, од стране драгана Лукића, особе која је од стране рукометног савеза србије овлаштено лице за мачвански округ, да клуб у ком крене стечајни поступак не иде по аутоматизму под лед и у гашење, већ да може сасвим нормално да егзистира и да се такмичи. истина, клубом би до окончања поступка руководио стечајни управник, кога би поставила влада србије, и који би имао увид у све послове клуба, малтене од оснивања па до данашњих дана. оформљена је делегација која је имала задатак да у рукометном савезу србије испита могућност даљег егзистирања клуба под именом под којим је постојао од 29. јуна 1975. године. а на обе сесије, и на скупштини, и на том састанку, илић је покушала да злоупотреби оливеру станковић, мајку сузане станковић, једне од најбољих шабачких рукометашица свих времена, која је тражила да илић добије подршку у раду, односно гашењу медицинара, као и у формирању неког новог клуба, а у ком ће управо илић и даље водити главну реч, и бити све и свја. током трајања неизвесности око даље судбине медицинара, подршку очувању клуба под именом под којим је и настао дале су драгица Ђурић, Љубинка ердевички јанковић, сандра Колаковић, као и Љиља марковић - доскорашњи шеф стручног штаба медицинара, које су уз то што су освајале бројне пехаре и признања у клупским дресовима уједно и носиоци националних спортсаких признања, спортских пензија. У наставку прекинуте седнице скупштине ЖрК медицинар најпре је презентована потврда могућност да се клуб и даље зове медицинар, добијена у рсс, а потом су изабрани и нови клупски органи. За председника скупштине ЖрК медицинар изабран је савезни ру-

кометни судија и дугогодишњи спортски радник драган митрић, а за председника новог Управног одбора наташа степановић, дипломирани правник, запослена у општинском јавном правобранилаштву. потпредседник Управног одбора ЖрК медицинар у наредном периоду ће бити петар Фајфрић, прослављени рукометаш и носилац највишег националног спортског признања, а поред њих двоје, у нови Уо ушли су и татјана димитрић мијаиловић - шеф дописништва ртс у шапцу, драган тошковић - професор из шапца, и александра дамњановић обреновић, професор физичког и, уз степановић и димитрић-мијаиловић такође бивша играчица медицинара. нови надзорни одбор имаће три члана, а поред мирјане јовић и далиборке Глишић јовановић, које су играле у медицинару у њему ће бити и рукометни судија игор Ћосић. остављена је и могућност да Управни одбор буде проширен са још 4 члана у наредном периоду. а оно што је најзначајније, све првотимке које су биле у клубу у периоду током последњих двадесетак година, а које нису отишле у нови клуб, ЖрК мачва, који још увек није регистрован у рсс, па самим тим највероватније и неће моћи да се такмичи у сезони 2011/12, изразиле су спремност да у наредном првенству, у ком ће медицинар највероватније бити члан друге лиге центар - трећи ранг такмичења, играју потпуно бесплатно, како би клуб што пре стао на здраве ноге. Баш као што ће и сва службена лица задужена за техничке послове везане за утакмице, свој део посла одрадити бесплатно. и док је претходних петнаестак дана у граду шапцу владала велика тензија, као и подељеност и поларизација око тога ко јесте, а ко није у праву, када је криза у шабачком женском рукомету у питању, било је и оних, поред илић, који су хтели и покушали да ситуацију и такозвани правни вакуум искористе, како би још нешто ушићарили за своје, не баш скромне, и не баш мале, амбиције и интересе. нећемо овог пута о њима. нека их, нека они слободно и даље гаје илузије и планове о својој лажној, потемкиновској моћи. или, можда је боље рећи, а што је потврдио и епилог свега, катастрофалној немоћи. Слободан Д. Кашиковић


заБеЛеШКе

15. септембар 2011.

припреМе кошаркаша и кошаркашица окк шапца За нову СеЗону

Одговорити изазовима вишег ранга припреме женске и мушке екипе омладинског кошаркашког клуба „шабац“ за нову сезону, у пуном су јеку. након фантастичних резултата који су обе селекције оствариле у претходном шампионату, и пласмана у виши ранг, сви у клубу желе да покажу да и у јачој конкуренцији тим може да остварује запажене резултате. припреме се од почетка до краја спроводе у шапцу. тачан датум старта лига још није познат, али се зна да ће то бити почетком наредног месеца. Како је и ред, кренућемо од дама. иако је пласман у елиту на старту сезоне 2010/2011 изгледао нереално, изабранице тренера дејана поповића су константно добрим играма, превазишле очекивања спортске јавности, и на крају потпуно заслужено дошле до места које је обезбеђивало прву а лигу. након заслуженог славља и одмора, већ првог дана августа, црвено – црне су се поново окупиле и кренуле са напорним радом, како би одговориле изазовима елите. током лета дошло је до промене у играчком кадру. У оКК шабац је дошла мирјана Велисављевић, бивша репрезентативно крило, и играчица са искуством наступа у иностранству. Великим знањем и искуством, предводиће шапчанке у остваривању примарног циља, а то је опстанак у највишем рангу. поред Велисављевићеве, тим су појачале и 2 дојучерашње играчице лазаревачке Колубаре, бек маја адамовић и рената Ћосић која игра на позицији крила. оКК шабац су напустиле Видаковић јована, којој је истекла позајмица, као и јелена рашић, односно марија спасојевић. прелазни рок траје до 3 дана пред почетак шампионата, а припремне утакмице даће праву слику тренеру поповићу, да ли су потребне нове аквизиције. Као што је речено, најважније у сезони 2011/2012 је осигурати опстанак у друштву најбољих. наравно, сваку евентуалну прилику за нешто више, која се укаже, стручни штаб и играчице ће знати да искористе. повод за оптимизам, кошаркашице су дале већ у првом приремном дуелу, када су резулта-

том 62:49 поразиле још једног члана прве а лиге, екипу старе пазове. мушка екипа шабачког клуба са припремама је кренула седам дана након својих колегиница. пред њима је играње у првој Б лиги, односно другом рангу српске кошарке. Кошаркаши су претходне сезоне више него убедљиво тријумфовали у западној групи српске лиге, где су у 30 утакмица забележили чак 28 победа. Вероватно најбољи играч прошлог шампионата, Ђорђо Ђорђић променио је средину. поред њега, клуб су напустили: Урош апић, огњен јовановић, Бобан Вуковић и Љуба милошевић. Уместо поменутих, екипу тренера Грушановића, појачали су придошлице из Братунца, центар Живојин стефановић и крило александар тодоровић. Конкуренцију на крилу, употпуниће и марио Братић, који је у шабац дошао као слободан играч. Бековске позиције ојачали су иван тртић и Бранислав томашевић, дојучерашњи кошаркаши Златара, односно мионице. прелазни рок траје током целог јесењег дела шампионата, те се о комплетираном саставу никада не може говорити са потпуном сигурношћу. по речима људи из клуба, план је да наредну сезону тим заврши у горњем делу табеле, што је само етапа ка коначном циљу, а то је играње у друштву најбољих. након краја 80 – их, када је КК „Зорка“ играла онда најјачу европску лигу, елитни ранг старе југославије, као и успеха КК „ива“ из 90 – их година, уз сезоне које је у елити провела ЖКК „мачва“, почетком овог века, кошарка у шапцу је доживела пад популарности. ипак, стручни рад, и утврђен систем оформљен у оКК шапцу, резултирали су „повратком“ овог трофејног спорта у наш град. посета је константно расла током претходне сезоне, а за очекивати је да ускоро трибине Гиманзије, након много година поново буду пуне на кошркашком мечу. Борбена игра, залагање, и добри резултати, биће најбоља позивница да се недељом више стотина људи упути ка дворани ове угледне образовне установе. Б. Д.

www. podrinske.com

пиСма ЧитаЛаца

Председнику Скупштине града Шапца поштовани председниче! Укратко Вас обавештавамо о до сада покренутиој петицији за смањење локалне комуналне таксе за 70%, сматрајући да је локална комунална такса на годишњем нивоу превисока у времену изузетне тешке финансијске кризе, смањењем промета, отварањем нових објеката страних држављана и других чинилаца. Упутили смо Захтев градоначелнику Града шапца дана 22.07.2011. год., који је подржало 224 предузетника. нажалост, у одговору који смо добили нисмо наишли на разумевање: „као што је скупштина локалне самоуправе надлежна да уводи, такође је надлежна да врши измене одлуке о висини локалне комуналне таксаме. тако да ја као градоначелник немам законску могућност доношења а ни измена таксе“. после оваквог одговора јавно се питамо: Чији смо ми и чији је градоначелник?! сматрамо и сигурни смо да његова сугестија значи, али наш проблем није наишао на његово разумевање.

Обраћамо се Вама! подсетићемо вас да 2009. год. приликом израде решења о локалним комуналним таксама, самим тим и наплате локалне комуналне таксе, незаконито су донета решења о повећању износа таксе за целу годину, уместо само за део године, односно од дана ступања одлуке о повећању износа локалне комуналне таксе. имајући у виду горе наведено, недвосмислено се може закључити да је приликом наплате таксе незаконито наплаћена цена за целу 2009. год. уместо само за део године, односно од дана ступања на снагу одлуке о повећању. сматрамо да поред стицања неосноване имовинске користи Град шабац, је овим деловањем

јасно показао колико брине о привредном амбијенту у граду и колико у доба кризе помаже предузетницима да преброде тешкоће на које наилазе приликом пословања. Верујући градоначелнику и поред неразумевања упућујемо Захтев Вама као председнику скупштине и одговорном лицу. тражимо од Вас да на првој седници скупштине уврстите у дневни ред и наш Захтев. У нади да ћете нам изаћи у сусрет, размотрити и усвојити наш Захтев а тиме и схватити да се радње у шапцу затварају јер су предузетници на то приморани због смањења обима промета и повећања трошкова. Унапред захвални! Предузетници града Шапца

Због ХАСАП-а кључ у браву Ветренираска инспекција за годину дана затворила је 10 већих произвођача и трговаца храном на подручју мачванског округа јер у законском року нису увели Хасап сертификат. Контрола и кажњавање самосталних трговинских и производних објаката почеће од октобра а власницима који не поштују Закон, прети затварање.

У складу са чл. 63. Закона о планирању и изградњи («сл. гласник рс», бр. 72/09, 81/09, 24/11), правилника о начину јавне презентације урбанистичког пројекта («сл. гласник рс», бр. 43/10) одељење за урбанизам Градске управе шабац оглашава:

ЈАВНУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ 1. Урбанистичког пројекта за изградњу објекта амбуланте, апотеке и канцеларије месне заједнице на делу катастарске парцеле бр. 20/2 Ко поцерски причиновић -инвеститор Град шабац 2. Урбанистичког пројекта за доградњу постојеће пумпе за тнГ на катастарској парцели бр. 217/1 Ко шабац -инвеститор “аВис -Гас” д.о.о. Вогањ. јавна презентација ће се обавити од 23.09.2011.год. до 29.09.2011. год., закључно, у просторијама одељења за урбанизам Градске управе шабац, улица масарикова бр. 10. службено лице одељења за урбанизам, даваће основне информације о урбанистичким пројектима, заинтересованим лицима, сваког радног дана у времену од 10 до 12 часова. сва заинтересована, правна и физичка лица, могу да изврше увид у урбанистичкe пројекте, као и да у току трајања јавне презентације доставе своје примедбе и сугестије у писаном облику одељењу за урбанизам Градске управе шабац, ул. масарикова бр.10. ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА


еКСКЛузиВна понуДа

СтаноВи и поСЛоВни пРоСтоР 064/64-67-689

06 4/8 84 -09 -27

ноВо! ноВо! ноВо! ноВо! проф. др Бранко Станков СТРАБОЛОГ (дечја разрокост)

015/355-001


4

СпоРт женСКи фуДБаЛ

www. podrinske.com

РуКомет

Успела генерална проба МП ЗОРКА КЕРАМИКА (Шабац) – КОЛУБАРА (Лазаревац) 34:28 (20:12) Хала Гимназије, гледалавца 200. судије: цветичанин (Земун) и станковић (Београд). седмерци: мп Зорка Керамика 3 (1), Колубара 4 (4). искључења: мп Зорка Керамика 12, Колубара 10 минута мп Зорка Керамика: рајичић 1, максимовић, Карановић 5, Жовановић, станчић, теодоровић, марјановић 3, драгаш 4 (1), медурић 4, Кречковић 2, марковић 2, новаковић, Видаковић, м. митровић 6, Л. митровић 4. Колубара: Ђукић, ристић, јовановић 6, Л. Жарковић, марковић 1, ненадић 3, томић 11 (4), Благојевић, петровић 1, радојичић, тривић 3, радовановић 1, м. Жарковић, митровић 2, Ђорђевић.

фуДБаЛ

шабац, 9. септембра 2011. у последњој провери пред старт нове првенствене сезоне у суперлиги за рукометаше, шапчани су без већих проблема савладали Колубару из Лазаревца, и показали да са реалним оптимизмом улазе у борбу за бодове. током другог полувремена, предност домаће екипе износила је и 10 погодака, а пулени тренера славка новаковића долазили су без проблема до сигурних голова. У екипи мп Зорка Керамике поред голмана рајичића истицали су се митровићи, милош и Лука, као и Ђуро Карановић, оволетошње појачање шапчана на позицији пивота, док су у екипи из Лазаревца бољи од саиграча били Бојан томић, срђан јовановић и голман Ђорђевић. С. К.

Савладани неугодни Убљани ФК МАЧВА (Шабац)ЈЕДИНСТВО (Уб) 2:1

стадион ФК мачва, гледалаца 700. судија: драган николић (пожаревац) 7,5 Жути картони: тарабић (мачва), матић, рудан (јединство). стрелци:1:0 Зарић у 45, 2:0 Ковачевић у 55, 2:1 рајевац у 89. минуту. мачва: радукић 7,5, пејовић 7,5, тодоровић 7, Зарић 8,5, а. радовановић 7, Ђукановић 7 (Живановић 8), Гајић 7 (Ковачевић 8,5), самуровић 7,5, Гаврић 8,5, Вуковић 7 (и. радовановић 7,5), тарабић 7,5. јединство : Ћургуз 7,5, матић 7, Белић 7, рудан 7, Благојевић 7, арсеновић 7, Лукић 7, миросављевић 7 (јовановић 7), Чанчар 7,5, симић 7,5 (стевић -), смиљковић 7 (рајевац 7,5) играч утакмице: ненад Гаврић (мачва) шабац, 11. септембра 2011. почетак сусрета протекао је у благој иницијативи Убљана, који су од самог старта отворено кренули ка голу радукића, а затварањем прилаза свом голу у великој мери осујећивали нападе мачве. У 11. минуту Лукић је покушао да изненади голмана мачве, а његов шут је завршио изнад пречке. шапчани су узвратили у 22. минуту, Гајић је проиграо Зарића који је снажно шутирао са 17 метара. У 35. минуту Гаврић је покушао да изненади Ћургуза са 10 метара искоса. У 41. минуту Убљани су постигли погодак, који је поништен због фаула Чанчара над радукићем. У претпоследњем

минуту првог полувремена Гаврић је пропустио прилику да доведе мачву у вођство, да би Зарић, буквално у последњим тренуцима првог полувремена савладао одличног Ћургуза. У 55. минуту, Гаврић је проиграо Ковачевића, а овај са десетак метара послао лопту у мрежу јединства. до краја сусрета виђено је још неколико прилика на обе стране, да би у финишу утакмице, у 89. минуту рајевац постигао погодак за Убљане. Буквално у последњим тренуцима утакмице, досуђен је слободан ударац за мачву на ивици шеснаестерца јединства, али није било времена да се било шта уради. С. Кашиковић

Бродолом у Суботици ЖФК СПАРТАК ЈАФА (Суботица) - ЖФК ШАБАЦ 13:0

Градски стадион у суботици, гледалаца 100, судија: невена сталетовић (Крагујевац) 7,5. стрелци: 1:0 дамјановић у 7, 2.0 Чубрило у 8, 3:0 дамјановић у 13, 4.0 дорин у 33, 5:0 илић у 34, 6:0 дорин у 43, 7:0 дамјановић у 51, из једанаестерца, 8:0 Чанковић у 66, 9:0 Чанковић у 81, 10:0 Жанет у 83, 11:0 дамјановић у 85, 12:0 станковић (аутогол у 88), 13:0 дорин у 90. минуту. Жути картон: рудић (шабац) спартак јафа: иванов-, илић 7,5, адамов 7,5, словић 7,5, Жанет 7,5, јовановић 7,5, сава-

ЖФК ЛАСК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА (Београд)МАЧВА (Шабац) 14:0

стадион маракана, гледалаца 3.000. Главни судија милица Костић (панчево) 7. стрелци: 1:0 павловић у 2, 2:0 илић у 5, 3:0 дамњановић у 15, 4:0 дамњановић у 18, 5:0 шапоњић у 37, 6:0 добросављевић у 48, 7:0 дамњановић у 57, 8:0 попов у 63, 9:0 павловић у 66, 10:0 добросављевић у 67, 11:0 добросављевић у 72, 12:0 дамњановић у 84, 13:0 Бабић у 86, 14:0 дамњановић у 90. ЖФК ЛасК црвена Звезда: петковић-, добросављевић 8, теодосијевић 7 (петровић-), илић 7,5, попов 7,5 (милинковић -), Бобић 8, дамњановић 8,5, ерац 7,5 (јовановић 7), пешић – (шапоњић 7,5), Ђорђевић 7 (милиновић 7), павловић 8.

Нови реми Савациума Градски стадион, гледалаца 100. Главни судија: дејан димитријевић (Лозница) 7,5. стрелци: 0:1 митровић у 7, 1:1 радовановић у 18. Жути картони. Богићевић, радовановић (савациум), цуцкић (раднички) савациум: петровић 7 (јовановић-), Ђ. јовановић 7, поповић 7, и. јовановић 7, Васић 7, поповић 7, маринковић 7, миловановић 7 (мањенчић 7), Богићевић 7, радовановић 7,5, Вучетић 7,5 (малишевић -), Ђурић 7,5

новић- (малешевић 7,5), дамјановић 8, дорин 8, Чубрило 8, Чанковић 8. ЖФК шабац. станковић 5, ивановић 5, рудић 5, машић 5., Ковачевић 5, тешић 5, Зорбић 5, томић 5, новаковић 5, јездић 5, новаковић 5 играчица утакмице јелена дамњановић (спартак јафа) суботица, 10. септембра 2011. на гостовању екипи спартак јафе у суботици, екипа ЖФК шабац током целог сусрета није упутила ни један шут ка голу актуелног шампиона србије, док су суботичанке погађале мрежу станковићеве из свих покушаја, па се може рећи да су шапчанке још и добро прошле на северу Бачке. С. К.

Убедљив пораз Мачве

Фудбал квалитетна пионирСка лига СрбиЈе

ПОФК САВАЦИУМ (Шабац)- РАДНИЧКИ (Ниш) 1:1

15. септембар 2011.

раднички: пешић 7, салијевић 7 (марковић 7), нешић 7, станковић 7, цуцкић 7, миленковић 7, младеновић 7, анђелковић 7 ( стаменковић-), митровић 7,5, цуцкић 7, алија 7, перић 7. играч утакмице: Ђорђе радовановић (савациум) шабац, 10. септембра 2011. након почетне иницијативе домаће екипе, у вођство су најпре стигли гости, када је у 7. минуту митровић искористио неопрезност одбране и голмана шапчана. изједначио је 11 минута касније најбољи појединац сусрета Ђорђе радовановић. С. К.

ЖФК мачва: мијаиловић 5,5, симић 5,5 (николић -)мицкоски 5,5, станишић 5,5, моравчевић 5,5 митровић -), марић 5, 5 (сибинчић -), Чолић 5,5, Глигорић 5,5, танацковић 5,5 (Ћирковић -), Угљешић 5, 5 (павловић -) играчица утакмице. јована дамњановић (ЛасК црвена Звезда) Београд, 10 септембра 2011. екипа ЖФК мачва претрпела је убедљив пораз на гостовању у Београду, на нашем највећем и најлепшем стадиону. највише проблема и главобоље шапчанкама задавала је јована дамњановић, најбољи појединац меча, која је поред пет ефектних погодака у још четири наврата успешно асистирала саиграчицама. С. К.

БоКС

Нова победа боксера "Мачве"

У апатину у шестом колу регионалне лиге Војводине, боксерски клуб мачва је забележио вредне резултате. најубедљивији је био стефан Лукић који је из младих пребачен у сениорску категорију где је одличним наступом завредио пехар намењен најбољем сениору турнира. александар миражић је декласирао противника из суботице, срђан Васиљковић је боксовао нерешено док је једини пораз претрпео милијан анђелковић.

Радови на изолацији базена

Базен у Владимирцима улази у фазу изолације и поприма све комлетнији изглед. Успут се раде и пратеће просторије у првој фази која се завршава половином новембра. из дана у дан и најсумњичавији житељи варошице Владимирци уживају у базену који поприма изглед деценијама обећаваног стецишта житеља ове општине. ради се ужурбано да се максимално искористи лепо време. средства од 30 милиона динара су увећана новим неопходним средствима и по оној народној назад нема. све ће ићи предвиђеним током. прва фаза се завршава средином новембра а први купачи се очекују наредног лета.

ШаХ

Шахисти из Богатића и Шапца одиграли пријатељски меч поводом дана општине Богатић, шаховски клуб „мачва“ организовао је пријатељски меч против својих колега из шабачког шаховског клуба. меч је игран на седам табли а партије су трајале по сат времена. Бољи су, овога пута, били шапчани који су однели пет победа, тако да је меч завршен резултатом 5:2. Била је ово прилика да се одмере снаге и склопе нова познанства, а меч ће, и једнима и другима, послужити као припрема за предстојећу лигу. шаховским клубовима одговара чињеница да ће шах, као изборни предмет, ући и у школе, што ће свакако допринети омасовљавању и подмлађивању екипа.


15. септембар 2011.

РегионаЛни КоРДинатоРи elta-e

www. podrinske.com

пРогРам тВ ШаБац

5

у СтаЛним теРминима: маЛи огЛаСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20, 22:20 , ноћни огЛаСи 00:00 - 08.00 ВеСти у 3: РаДним Данима у 15:00 ЧетВРтаК 15.09.

Сања Чоњагић иВана маРКоВић ŠtA je to CLIL? Tema nedavno održane Letnje škole izdavačke kuće Cambridge University Press u Kovačici bila je CLIL (Content and Language Integrated Learning) – radi se o integraciji učenja stranog jezika u stručnoj nastavi, odnosno o nastavno-metodskoj mnogostrukturi, pristup koji postaje sve popularniji i u našoj zemlji. CLIL sagledava engleski kao alat u učenju drugih predmeta pre nego predmet sam po sebi. Plenarni predavači iz Velike Britanije koji su govorili o izazovima i potencijalima primene ovog kreativnog pristupa u nastavi bili su Garry Anderson i Terry Prosser, a među predavačima iz Srbije koji su učesnicima Škole podelili svoja iskustva u primeni CLIL-a bile su Vera Savić sa Pedagoškog fakulteta u Jagodini i Vladica Rakić iz Karlovačke gimnazije.

08:00 јутрење 09:35 Бели лук и папричица 10: 00 амор Латино ® 10:40 Животињска антологијадокументарни програм 11:15 пасош за јужну америку 12:30 Биографије 13.00 Велика руска колекција (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 медикус 15:00 Вести 15.30 Бели лук и папричица 16:00 амор Латино 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 освета 19:00 Вести 20:05 пут хране 21:00 Лек из природе 22:00 Вести 22:30 Велика руска колекција 23:15 освета ®

петаК 16.09.

Postepenim uvođenjem ovakvog načina obrazovanja gde se, u početku, bar deo nastave (npr. istorija, geografija, fizika ili hemija) odvija na engleskom (ili drugom stranom jeziku), škole prerastaju u škole sa bilingvalnom nastavom. Fokus ovakve nastave je sticanje novih znanja na stranom jeziku, a što se tiče učenja stranog jezika u ovakvoj nastavi, težište nije na gramatici nego na obogaćivanju rečnika i komunikaciji. U evropskom kontekstu ova tema je već dugo aktuelna i prave se strateški planovi na celokupnom evropskom nivou i politika izučavanja jezika više nije zamisliva bez CLIL-a i bilingvalne nastave. Već su razvijene i isprobane mnogobrojne metode na čijem se usaglašavanju intezivno radi. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti u načinu obrazovanja i tu različitost i mnogostrukost treba uklopiti u zajedničke okvire. Prvi korak uvođenja CLIL-a u stručnu nastavu treba biti u formi projektne nastave uz saradnju nekoliko predmetnih nastavnika, čulo se i na ovoj Letnjoj školi, a pri tome uzeti u obzir specifično didaktičko-metodičko planiranje nastave. S obzirom da je i jezička obrazovna politika Evrope već odavno uvela kao normu poznavanje bar dva strana jezika, CLIL nastava bi bila pravi odgovor budućim generacijama na ovakav zahtev.

Одржана скобаљијада

ЉУБоВија –на реци дрни код села црнче одржано је риболовачко такмичење „собаљијада“ у улову рибе на пловак, којег је организовала организација спортских риболваца „дрина“ у Љубовији и туристичка организацјија „Љубовија“ у Љубовији. на такмичењу је учествовало 30 спортских риболоваца из Лознице, Бајине Баште, Љубовије, малог Зворника, шапца, Београда, новог сада Ваљева, Ужица, Чачка, Краљева и Зворника, Бјељине, Братунца и сребренице из републике српске.

08:00 јутрење 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор Латино 10:30 радим градим 11:15 рукомет плус 12:10 спортска галаксија 13.00 Велика руска колекција (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 пут хране 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16:00 амор Латино 17:00 шабачка хроника 18:00 освета 19:00 Вести 20:05 полигон 21.15 Mouviland 22.00 Вести 22.30 Велика руска колекција 23.15 освета

СуБота 17.09. 10:00 Кроз прозор маште 10:30 цртани филм: Џумбус

11:00 све о животињама-документарни програм 11:30 амор Латино (5 епизода) ® 15:15 медикус 16:00 Биљана за Вас 17:00 Кућица у цвећу 18:00 Биографије Харолд робинс 19:00 Вести 20:05 цртани филм: 21:00 пасош за јужну америку 22:00 Вести 22:30 Филм: Град на крају пута

неДеЉа 18.09. 10:00 Водич за родитеље 10.30 цртани филм Џумбус 11:00 све о животињама 11:35 освета ( 5 епизода) ® 15:15 цртани филм: 16:15 полигон 18:00 цртани филм Џумбус 19:00 Вести 20:05 Биљана за вас 21:00 пасош за јужну америку 22:00 Вести 22:30 Филм: Смртоносни позив

понеДеЉаК 19.09. 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор Латино 10:40 Водич за родитеље 11.15 Филм Град на крају пута 13:00 Велика руска колекција (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 Лек из природе 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16: 00 амор Латино 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 освета 19:00 Вести 20:05 мењамо навике 21:00 иза сцене 22:00 Вести 22:30 Велика руска колекција 23:15 освета (р)

утоРаК 20.09. 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор Латино 10.30 Кроз прозор маште 11:15 Филм: смртоносни позив 13.00 Велика руска колекција (р) 13.30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 мењамо навике 14:30 Лек из природе 15:00 Вести 15.30 Бели лук и папричица 16:00 амор Латино 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 освета

19:00 Вести 20:05 Животињска антологија 21:00 Биографије 22:00 Вести 22:30 Велика руска колекција 23:15 освета

СРеДа 21.09. 08:00 јутрење 09:35 Бели лук и папричица 10:00 амор Латино 10:30 све о животињама-документарни програм 11:15 пасош за јужну америку-р 12:15 Кућица у цвећу 13.00 Велика руска колекција (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 иза сцене 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16: 00 амор Латино 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 освета 19:00 Вести 20:05 све о животињама-документарни програм 21:00 медикус 22:00 Вести 22:30 Велика руска колекција (р) 23:15 освета

Град на крају пута

имућни брачни пар престављали су понос мирног градица, до тренутка када им отимају и убијају сина. од тада, некада мирољубиви становници постају осветничка сила решена да сама спроводи правду и брине о свом граду

Смртоносни позив

Када грешком окрене телефон непознате жене, никол ни не сања да је направила грешку која је може коштати живота. након што спусти слушалицу, добија позив од Џо-а, који је управо убио зену коју је позвала


PENZIONER

БРој 29

15. СептемБаР 2011.

инфоРматиВни ДоДатаК за пензионеРе гРаДа Шапца

попиС Становништва у СрбиЈи 2011.

Пензије више од 1. октобра

Белешка за будућност У Србији ће, од 1. до 15. октобра ове године, бити спроведен попис становништва, домаћинстава и станова. Поред основног питања „Колико нас је?“, пописом се обезбеђу је одговор на питање „Ко смо?“, у релацијама старости, пола, образовања, активности, занимања и осталих обележја, као и одговор на питање „Где и како живимо?“, са информацијама о врсти стана, опремљености стана основним инсталацијама воде, струје итд. Законом о попису становништва, домаћинстава и станова предвиђен је и попис на територији Косова и Метохије који ће спровести ресорно министарство за јужну покрајину у сарадњи са Републичким заводом за статистику. Овогодишњи попис садржаће и новине у односу на попис из 2002. године јер се уводе питања о инвалидитету, брачномстатусу, односно ванбрачним заједницама, ком пјутерској писмености, бескућницима, а примењива ће се и нова методолошка

решења за праћење активности становништва. − Снимаће се и опремљеност домаћинстава рачунарима, а члановима домаћинства поставиће се и питања о познавању рада на рачунару и знању страних језика. Пописни образац са држи и питања о активностима чланова домаћинства у последњој недељи пред попис: да ли раде или не, да ли су пријављени код Националне службе за запошљавање или не, што је знатно детаљнији приступ него раније. Попис ће дати више података и о хендикепираним лицима са становишта врсте хендикепа и ко ришћења помагала − каже Радмила Вићентијевић, начелник статистике у Заводу за информатику и статистику града Београда. Проширивањем броја питања о међу народним миграцијама за лица која су живела у иностранству прикупљаће се и подаци о главном разлогу досељења или повратка у Србију, било да су то породични разлози, школо-

вање или реадмисија. Пописива ће се и страни држављани који живе на територији Србије, као и наши грађани који су у време спровођења пописа одсутни из земље због рада или школовања у иностранству. Попис у Србији обављаће око 41.000 пописивача, први подаци о броју становника, домаћинстава и станова знаће се месец дана након окончања пописа а обрада комплетних података биће завршена за годину дана. У обради података примениће се оптички читачи, што је та кође новина, а трошкови пописа износиће 2,7 милијарди динара. Попис је најскупље, најкомплексније и најпопуларније статистич о истраживање ко је се спроводи у скоро свим земљама света. Подаци који се прикупе у попису основ су ефикасног планирања и развоја економске, социјалне, популационе, аграрне и друге политике, али и административних активности и научних истраживања.

Потпредседник Владе Србије, др Јован Кркобабић, и представници Међународног монетарног фонда, ко је је предводио Алберт Јегер, закључили су да у овом тренутку нема потребе за изменама пензијског система и да ће његово даље побољшање бити задатак наредне владе и парламента. – Констатовано је да се пензијски систем, или његове измене, морају ослањати пре све га на убрзано запошљавање како би се поправио однос оних који доприносе у пензијски фонд и оних који тај фонд користе, као и на доследну и ефикасну фискалну политику, на чему ММФ овај пут посебно инсистира. А свака промена у дужини стажа или годинама живота за пензионисање у будућим решењима пензијског система није пита ње ко је се мери годинама, већ

ко је би се евентуално усаглашавало деценијама – навео је Јован Кркобабић. Потпредседник Владе Србије је казао и да пензионери не треба да брину да ли ће бити испоштована фискална правила по којима ће усклађивање пензија са растом инфлације и бруто домаћимпроизводом бити реализовано 1. окто бра ове године. По његовим речима, пензи је и плате у јавномсектору повећаће се зазбир износа инфлације у послед њихшест месеци и половине раста БДП из претходне године.

Усклађивање Пензије и новчане накнаде се од 1. априла и 1. октобра текуће године усклађују, на основу статистичких података, са кретањем потрошачких цена на територији Републике у претходних 6 месеци, с тим што се предвиђа могућност усклађивања пензија од 1. априла узимајући у обзир и раст бруто домаћег производа (ако бруто домаћи произвиоди у календарској години реално порасте изнад 4%, пензија се усклађује у проценту који представља збир процента раста, односно пада потрошачких цена и процента који представља разлику између реалне стопе раста БДП и стопе од 4%).

Прелазним одредбама Закона је предвиђено да се изузетно: • од 1. децембра 2010. године пензије повећавају за 2 %; • од 1. априла 2011. године пензије усклађују са кретањем потрошачких цена на територији Републике у претходна 3 месеца • од 1. октобра 2011. године и 1. априла 2012. године усклађивање врши у проценту који представља збир процента раста, односно пада потрошачких цена на територији Републике у претходних 6 месеци и процента који представља половину реалне стопе раста БДП у претходној календарској години.


2 пензионеР www. podrinske.com пеСнички Маратон почео у геронтолошкоМ центру

15. септембар 2011.

Вукосава Механовић:

„Родом сам из Ваљева, овде сам две године. Мени је лепо; мени као мени је лепо, свиђа ми се. Волим да читам, баш

волим, посебно поезију, а и остало волим (разноврсне романчиће), простим речима да се изразим волим наш српски језик.“ И спремила је Вукосава да прочита песму – Другарска, Пере Зупца...

Поезија тече својим током Иако „Песнички маратон“ Културног центра организован тек други пут, манифе-

стација наишла на одзив, што само, доказује, како у име организатора истиче Бранка Тодоровић, „да је у ово невреме људима поезија и те како потребна“. То потврђују и они помало „неуобичајени сусрети“... Наиме, у оквиру бројних пратећих програма, „Песнички маратон“ је почео у четвртак, 25.августа, у Геронтолошком центру, у Јеленчи, сусретом са старима, програмом под називом „Поезија тече својим током“. Старима своју поезију казивали су Љиљана Јеротић, Смиљка Драгојевић и Стеван Тодоровић. -Мислим да је веома битно да се налазимо у оваквим установама и да покажемо, у ствари, добру вољу и љубав

према овим људима, да нисмо заборавили оне који су немоћни, који нису у могућности

да посећују културне садржаје у граду – била је порука Бранке Тодоровић. И поздрав старима... Поздрав Љиљане Јеротић био је стиховима, како је она доживела „осећај пролазности“, „кад младост напушта“... Смиљка Драгојевић је најпре даровала „Лазарево поље“, а Стеван Тодоровић песму „Фрула и сат“... И атмосфера је направљена... Ређали су се стихови гостију, а придружили су се и стари... Ни врелина августовског дана није умањила обострани доживљај... Сусрет ће памтити и једни и други... Ц.Љ.

Сена, миЉа и Стојан Гости добро дошли „Љепше је, мало је љепше кад неко дође“, једноставним речима описује Сена Дрча... У Јеленчу је стигла из Хрватске, из Бенковца... Са топлим осмехом, потврђује слично и Миља Андрић. И додаје: „Волим и поезију, и пјесме, и игре, и све“... Две године ту је („трећа наступила“) и Стојан Стјепановић; дошао је из Срема, из Нових Бановаца: „Свиђа ми се, долазе и олклори, и сликари, данас песници, то је супер за нас!“

Божидар Беловуковић: „Значи нам кад нам дођу гости, и мени, и целом овом друштву то значи. Видите, ово је мало одабраније друштво, друштво које воли да чита. Ја волим све у животу, мало још да се дода животу... Није лоше, лепо нам је овде, ја се и даље борим, био сам у разним друштвима, од Друштва за спорт и рекреацију, волим сваку разоноду, и сам имам мало неке цаке...“


пензионеР

15. септембар 2011.

www. podrinske.com

3

овог лета у бањи вруЈци код Мионице

Крцато у хотелу „Врујци“ БАЊА ВРУЈЦИ. – „Увек долазимо у бању „Врујци“ и гости смо хотела „Врујци“. Бања нам прија и можда смо доживели по 84 године баш захваљујући лековитости ове бање чија је природа врло издашна а клима врло пријатна“ кажу Живка Тричковић и Борисав Вићентић, брачни пар из Београда. Слично мисле и остали гости који део одмора проводе у овој бањи. Носилац бањског и спортско-рекреативног туризма у Топлици је

дине, а ушла је у девету деценију, да окопа поврће у својој башти, обере вочке, припреми зимницу.

Лековитост Врујци су, пре свега, бања за превентивни опоравак. Термалне воде и блато у бањи „Врујци“ користе се годинама као терапијско средство у лечењу локомоторног апарата, реуматизма, повишеног крвног притиска, малокрвности, обољења мок-

дели смо доста Шапчана, Панчеваца, Лазаревчана, Ваљеваца и оних из Руме. Овога лета гости хотела „Врујци“ били су Мађари, Румуни, Руси, Енглези... Квалитетна храна, а поврће и воће, сир и кајмак и све остало хотел набавља у ближој околини па је све свеже и по укусу гостију, уз одличан смештај, беспрекорну чистоћу и љубазност хотелског особља условљавају да гости поново дођу у бању Врујци и не лутају много тражећи смештај и исхрану, јер хотел „Врујци“ је незаобилазан. Хотел „Врујци“ располаже са 220 лежаја или 90 соба. Собе имају терасу, купатило, мини бар, кабловску ТВ и

И овога лета бања „Врујци“ код Мионице имала је много гостију из скоро свих република бивше Југославије. Предњачили су Београђани, Новосађани, Панчевци и Шапчани. Већина гостију опредељује се да део свога одмора проведе у хотелу „Врујци“ где уз квалитетне оброке по жељи гостију, удобан смештај, беспрекорну чистоћу и љубазно особље немају никаквих примедби. Августа 18. рекордна посета отвореним базенима где се купало преко 3.500 купача. „Classics“, „White star“ „Црвена Звезда“. - Имамо и теретану, сауну и ђакузи каде. У SPA центру поред јединствених третмана

препоручујемо „бисерну купку“ – истиче Иван Којић, менаџер продаје хотела „Врујци“.

Издашност термалних извора

хотел „Врујци“ који после приватизације, а његови власници су Румунска фирма „Тендер“ из Букурешта и Београђанка Љиљана Обреновић која је и председник Управног одбора Привредног друштва „Врујци“ у чијем склопу је хотел „Врујци“. Они не жале средства за нова улагања све у циљу да гостима буде пријатно и лепо и да следећи пут не мењају дестинацију. - Реновирали смо отворене базене. Уградили смо филтере па је вода чиста као суза. Наравно, свако вече празнимо и перемо базене, како дечији, тако и преостала два. То нас је коштало 30 милиона динара – наглашава Милијан Васић, директор хотела „Врујци“ врсни хотелијер који је своје вишегодишње искуство са јадрана пренео у овај бањски спортско-рекреативни комплекс. Могао је Милијан живети и радити у Порторожу, Дубровнику, Сплиту, Макарској, Улцињу, али дошао је у топлички крај коги је одувек волео. Његови родитељи су родом из Оглађеновца, подгорског села познатог по одличним воћарима и сточарима. У Оглађеновцу му је остала мајка Гордана, крепка старица којој не сметају го-

раћних путева и бубрега, хроничних обољења желуца, дванаестопалачног црева, очних болести и постхируршском опоравку. У народу Врујци су познати као бања за нероткиње. - Сваког лета, најмање месец дана проводим у бањи. Овде ми не требају лекови и крвни пристисак ми је нормалан. Изградили смо викендицу, горе на брегу,

бесплатан бежични интернет. Капацитет ресторана је 400 места, а ту су и конференцијске сале, спортски терени од којих се посебно истичу 4 тениска терена са

термалном водом и блатом примењујемо и ручну масажу, а затворени базен, који смо санирали прошле године и који ћемо до краја године комплетно реновирати, увек има гостију и купача који долазе са сазнањем да се купају у лековитој води и дужина базена је 25 метара што је олимпијска мера за зимске припреме пливача. Ови садржаји посебно привлаче Ваљевце који немају затворени базен. Старијим

Извори термалних вода су врло издашни. Има их пет, али користи се само једна бушотина и тај извор је довољан да подмири потребе хотела „Врујци“ и његових реновираних базена. Термалне воде су богате калијумом, селеном и магнезијумом, а температура је 27 степени. У сред зиме, када околину окује лед, овде се види јато рода које због топле воде не напуштају ово станиште. Из бушотине чија је дубина 450 метара на површину воде износе најфинији муљ богат минералима и радиоактивним материјама. Осим 4 базена хотела „Врујци“ овде постоји још 12 базена и ко зна колико ће их још бити. Ово је бања са највише квадратних метара водених површина у Србији. На отвореним базенима хотела „Врујци“ гости имају на

наСтаВаК на СЛеДећој СтРани

изнад базена, па ја, моја супруга, синови и снаја са унучићима често смо у Врујцима, јер термална вода и клима свима пријају, па и нама – вели Драгивоје Вујић, азбуковачке горе лист који живи у Сурчину код Београда. Осим Београђана и Новосађана у бањи Врујци ви-

шљаком као подлогом. Зато и не чуди што су у току 2011. Године хотел „Врујц“ као базу за припреме користили следећи истакнути клубови: Ватерполо клуб „Земун“, Ватерполо клуб „Партизан“, пливачни клубови „Врбас“ и „Југ“, Ф.К. „Кирко“, Ф.К. „Железничар“, тениски клубови


4

15. септембар 2011. пензионеР блиЖи Се октобар, пенЗионери неСтрпљиво иСчекуЈу веЋе пенЗиЈе

www. podrinske.com

наСтаВаК Са пРетХоДне СтРане располагању ресторан који под повољним условима нуди посластице и разне врсте освежавајућег безалкохолног и алкохолног пића. Конобари су врло вредни и љубазни. Ту су и спасиоци који, хвала Богу, овог лета нису имали много посла. Додуше, један живот је спашен 19. августа. - Један гост који болује од епилепсије, а родом је из Шапца, био је непомичан у малом базену. Када смо приметили да му није добро, брзо смо га извадили из базена и после 10 минута борбе да му спасимо живот и освестимо га, успели смо. Сви смо били на ногама и све се ипак добро завршило. Хитна помоћ из Мионице за тили час је била пред базеном и гост је пребачен у Дом здравља Мионица - каже Мирко Илић, радник хотела „Врујци“ који је као и конобари напустио радно место да би указао помоћ дављенику.

Све боље користе капацитете За шест месеци ове године капацитети хотела „Врујци“ имали су просечну попуњеност од 75 одсто. И поред економске кризе гостију је много више него прошле године. - Битно је да после приватизације нико није остао без посла. Они који одлазе у пензију на њихова места долазе стручни и проверени кадрови. Квалификациона структура је веома повољна. Залагаћемо се да квалитет услуге побољшамо и да овде у хотелу имамо европске стандарде – каже алфа и омега хотела „Врујци“ господин Милијан Васић, иначе Београђанин са дипломом Економског факултета. У плану је да се реновирају собе новог и старог дела хотела, поставе нови ентеријери, набаве квалитетни лежаји, а приступиће се и реновирању wellness центра. Идуће године ће користити средства Фонда за развој, а за нове подухвате добили смо пуну подршку локалне власти Мионице. - Било ми је заиста лепо овога лета. Био сам гост хотела „Врујци“ и све је било за чисту десетку - вели Јанко Крнета, професор хотелијерства из Старе Пазове. Миодраг Неговановић

Повећање према инфлацији Обећано јесење повећање пензија (и плата у јавном сектору) зависиће од инфлације и бруто друштвеног производа Са ММФ договорено: без продужења радног стажа односно година живота за одлазак у пензију пиШе: СтеВан матић Још само десетак и неки дан више па ћемо испратити још једно (пре)топло лето. Добро ће га запамтити најстарија популација, посебно са најнижим пензијама, не само због неуобичајено високих дневних температура које су прелазиле више деценијски просек,него због масовног осиромашења, истањених новчаника и све празнијих џепова, из којих више не могу да се подмире готово ни најосновније потребе! Зато је више од 400.000 људи са најнижим пензијама упрло очи у Владу Србије, посебно у њеног потпредседника др Јована Кркобабића. Очекују добре вести да ће већ следећег месеца пензије бити повећане. Ово очекује и „остатак“ од милион и 250.000 пензионера. Они најбоље на својој „кожи“ осећају свакодневна поскупљења, много боље од свих стручњака и економиста Србије, чији је посао да утврде колика је (полу)годишња инфлација и пораст бруто друштвеног производа, да би се извела рачуница да ли ће и за који проценат пензије (и плате у јавном сектору) у октобру бити подигнуте. У недавном пред поноћном разговору са новинаром РТС, др Кркобабић опрезно (сигурно и мудро) није превише обећао, како би се могло очекивати у предизборној години, с обзиром да је председник ПУПС, партије са најбројнијом потенцијалном популацијом, али ни отклонио наде у обећано повећање пензија. Рекао је да ће повећање сигурно бити према збиру полугодишњег раста инфлације и половине раста бруто друштвеног производа, а колико ће, у процентима, то практично бити, последњу реч ће дати – стручњаци статистичари! Дотле, док се не израчуна инфлација и раст БДП, неупутно је нагађати и калкулисати у стилу „што је баби

мило то јој се и снило“. Али некоректно је и протурати омаловажавајуће гласине, као што се дешава, да пензије неће бити повећане „ни за јоту“, или ће повећање бити подцењујуће! - За колико се повећају плате у било којем делу јавног сектора, за толико ће бити повећане и пензије – био је изричит потпредседник Владе др Јован Кркобабић, подсећајући да је ово и законски регулисано. И ту би, на ову тему, могла да се ста-

Обећања се већ и сада могу чути од лидера политичких партија које преферирају да уђу у Парламент Србије, али и од маргиналаца чијих се реторичких прича народ заиста заситио. Утолико пре што је живот показао да су служили свима више него сопственом народу! И док вруће лето одбројава своје последње дане, а јесен ноћним мирисом најављује популарни малогоспојински вашар на Михаиловцу покрај Саве, ша-

ПИСАЦ текста је дугогодишњи новинар „Вечерњих новости“, у пензији. Од 2007. године председник је Општинског, односно Градског одбора Партије уједињених пензионера Србије у Шапцу и члан Извршног одбора ПУПС. Објавио је више рецензија књига, четири монографије, роман „Дукат за проклетство“ и приповетке и приче под насловом „Краљица просјака“. Започео је да пише нови роман провокативног садржаја. ви – тачка. Без обзира што, готово свакодневно, поскупљују најосновније животне потрепштине (шећер, уље, месо, вода, електрична енергија, комуналије, ТВ претплата и тако даље). Потпредседник Владе др Јован Кркобабић, одговоран за пензиони систем Србије договорио је, са представницима Међународној монетарног фонда, да се, за сада, не мења пензиони систем. Ако је потребно да се унапређује према европским и мерилима ММФ, то би требало да (у)чини Влада и Парламент којима ће бирачи на пролећним изборима дати мандат да воде Србију у наредне четири године. У сваком случају, у овом тренутку нису сазрели услови да се помери граница за одлазак у пензију са 67 (мушкарци) односно 65 година (жене), јер су зараде у јавном и приватном сектору далеко од европског просека. На овом месту није потребно, опет, подсећати пензионере са каквим ће обећањима бити суочени у следећих неколико месеци. До нових избора 2012. године.

бачки пензионери се припремају да угосте педесетак колега из Краљева, који су најавили посету 17. септембра. Посетиће неке културне знаменитости нашег града: Музеј, Библиотеку, Стари град на Сави, Мишар на којем је 1806. Карађорђе у Првом српском устанку победио многобројнију турску војску Сулејман паше Скопљака и, јунаштвом и тактиком, задивио самог Наполеона. Десет дана касније, по пет одабраних представника, мешовитог састава, градских удружења пензионера Лознице и Шапца, отпутоваће

ЕНГЛЕСКА ПИТА СА ЈАБУКАМА

300 г брашна 175 г маргарина 1 кг јабука 1 лимун 100 г шећера Мало цимета Око 100 г сувог грожђа Од брашна и маргарина и 6 кашика воде умесити тврђе тесто и оставити у фрижидеру око 1 сат. Јабуке очистити и сећи на листиће, додати сок и кору од

на четврту Олимпијаду „трећег доба“ у Соко Бању. Такмичиће се у брзом ходању, стрељаштву, шаху, риболову, пикаду, извођењу пенала у фудбалу (нова дисциплина). Најбољим у овим дисциплинама организатор ће доделити захвалнице, дипломе, повеље, можда и пригодне поклоне. Покровитељ Олимпијаде је потпредседник Владе Србије др Јован Кркобабић, који би, како се очекује, требало и да је отвори. Трајаће четири дана, а трошкове боравка и превоза сносе сами учесници, односно пензионерска удружења. Градско удружење пензионера Шапца, уз помоћ Града Шапца и предусретљивошћу градоначелника Милоша Милошевића, учествовало је на досадашњим Олимпијадама. Отуда се очекује да ће помоћ и овога пута бити благовремено пружена. Председник Организационог одбора четврте Олимпијаде Василије Белобрковић упозорава да је „Олимпијада изазов, ризик, али и пројекција и шанса човека „трећег доба“ да, сходно својим годинама, животном искуству и потребама, активно и стваралачки учествује у такмичењу. Олимпијада спорта, здравља и културе „трећег доба“ представља нови однос према старости и старењу. Тиме и промену саме улоге свих удружења и организација старих и пензионера“. лимуна, шећер, цимет и суво грожђе. Тесто поделити на два дела. Већи део растањити у икругли дубљи плех али и да пређе преко обода плеха. Избости тесто мало виљушком и преко ставити фил. Преостали део растањити тако да се покрије горња површина. Пећи око 40 мин. На средњој температури. Охлађено и исечено може да се служи премазано џемом или са кугло, сладоледа.


Izlazi jednom mese~no

MOJA {KOLA

20 2011.

Септембар

наЈваЖниЈи поСао локалне ЗаЈеднице у оСновноЈ школи „ЈевреМ обреновиЋ“

Дигитална школа у Шапцу

Квалитетно школовање Градоначелник шапца милош милошевић посетио је 1. септембра основну школу “николај Велимировић“ и том приликом свим ученицима и запосленима у просвети на подручју Града пожелео успешну школску годину. За доградњу школе „николај Велимировић“ из градског буџета издвојено је 35 милиона динара, а како истиче градоначелник милошевић, то је део десетогодишње политике Града према којој се милион евра годишње улаже у стварање што бољих услова за боравак и учење деце у школама. - на подручју Града шапца је око 20.000 ученика, а број за-

послених у просвети је 1500, што је значајан део популације. један од најважнијих послова локалне самоуправе и сваког друштва је да оспособи младе људе да буду носиоци привредног, политичког и културног развоја. Зато је опредељење Града шапца да омогући што квалитетнији наставни процес. до краја 2012. године сви школски објекти на подручју Града биће реконструисани и у складу са стандардима у погледу санитарне хигијене и безбедоносних услова. циљ је да ђаци у граду и селу имају исте услове за боравак и учење у школи, нагласио је градоначеник милош милошевић

У основној школи „јеврем обреновић“ у шапцу и издвојеном одељењу у мишару, градоначелник шапца милош милошевић и државна секретарка у министарству културе информисања и информационог друштва јасна матић прошлог уторка свечано су отворили дигиталне кабинете. У оквиру пројекта „дигитална школа“ у шапцу је монтирано укупно 515 радних места, 44 школска објекта добила су рачунарске кабинете, а школе мањег обима опремљене су преносним рачунарима и видео пројекторима. - надамо се да ће ове новине допринети квалитету школовања и да ће ученицима градиво бити интересантније, односно да ће га савладати на савремен начин какав се у модерном свету подразумева. истовремено, то би требало да олак-

ша и унапреди рад наставног кадра, указала је јасна матић. Град шабац улаже велике напоре у оспособљавање младих људи да буду носиоци при-

ционим технологијама, нагласио је градоначелник шапца милош милошевић и захвалио министарству на улагању и труду да се млади људи дигитално опис-

вредног, културног и политичког развоја, а то није могуће без комуникације са светом која се заснива на савременим информа-

мене како би били способни да у будућности преузму одговорност за развој заједнице и државе у којој живе.

Репортжа са путовања Кривудав џомбаст, прашњав пут остаје за нама док се полако приближавамо планини рудник, једној од најлепших шумадијских планина, надомак Крагујевца. прекривена шумама, богата рудама, окована вековима, у срцу шумадије, стоји

Срећан полазак у школу!

усамљена планина рудник чију сам лепоту одувек хтео да спознам. на путу ка руднику пролазимо мала села и варошице, најпре Блазнаву, са мало кућа, доста њива и једном продавнисом, а затим шаторњу и тополу. пут нас је довео до варошице страгари за коју се раније једном могло чути по јединственом руднику азбеста а који је сада затворен. У самом центру страгара је споменик танаску рајићу, хероју из другог српског устанка који је погинуо бранећи своја два топа. овдашњи народ се окупља баш ту, на малом тргу насред раскршћа; неки зарад приче, неки због уличне пијаце, а неки просто, по навици, стоје насред пута. У страгарима се иначе одржавају „дани шљиве“ позната манифестација која разне путнике натера да се зауставе да би пробали надалеко чувену шумадијску ракију. тада страгари поново оживе, као у стара времмена када је све врвело од младежи… сада становништво, углавном старачко, окупирано као раније земљорадњом и сточарством. после страгара, пут се сужава и прашина обавија сваког путника који се тим путем упути. једино друштво овде прави река сребреница, која је, ваљда, име добила по сребру које се ту

наводно ископавало. Загледан уреку, не примећујем да смо стигли у Љубичевац, село које је пре рата имало око 800 становника, а сада је сведено на тридесетак старих људи. на центру Љубичевца чамо стогодишња, сада пропала школа, а поред ње спомен – чесма борцима другог светског рата,. једино што је остало је хотел „промаја“, ако би се та оронула грађевина могла назвати, а видим и зашто оправдава своје име. пењање уз планину је лакше него предходних деценија јер је прокопан пут, али он је и даље толико стрм да сам се сваког тренутка плашио да не кренемо назад. али, када смо стигли, свеж ваздух и диван поглед надокнадили су све „муке“. одавде се могла видети кула проклете јерине, полусрушена, тајанствена. рудничке шуме простиру се у недоглед, и стварно, изгледају као шуме из бајке. по падинама свуда разбацане старе куће и напуштене воденице стварају утисак да је рудник стар као и његови житељи. при једном повратку, једним опроштајним погледом уочих необично црвено дрво које високо и храбро стајаше као пркосни поздрав шумадијске планине. Филип Станарчић, ОШ „Краљ А. Карађорђевић“, Прњавор


II

www. podrinske.com

и уЧитеЉи жеЉни знања

моја ШКоЛа

уЗ 10. МатеМатички каМп у ош „николаЈ велиМировиЋ“

По математици се Шабац У изузетном дружењу, седмодневни камп, овог августа, од 8. до 14, окупио је 85 ученика, 23 предавача и десет организатора. пуна подршка, и ове године, у име Града шапца, а генерални покровитељ и главни донатор био је телеком србије... одреднице би могле бити – математика нија баук, већ се воли, и шабачки математички камп је стециште знања и другарства...

-сигуран сам да радимо нешто што ће бити корисно и учитељима, у њиховој пракси, све са циљем да математику приближимо деци, да је учинимо занимљивијом, да покажемо да постоји потреба за изучавањем математике. Хвала вама што нас пратите – уз осмех поручи професор миољуб исаиловић, кога затекосмо са његовим „ђацима“ - учитељима.

15. септембар 2011.

... издвојимо још детаље... За све је „крив“ професор миољуб исаиловић... иницијатор је школе математике, потом кампа... Воли математику и своје ђаке... да камп постане препознатљив у србији, и шабац по математици, потрудили су се, и заслуга је сјајних шабачких математичара, и сјајних младића... сада је довољно рећи душан

милијанчевић, раде шпегар, срђан стефановић... да се зна о коме се ради... и најлепши детаљ је да су постали узори младима... да су, уз жељу за знањем, управо они мотив више да се дође у математички камп... ... Забележено 12.августа 2011, током поподнева у Летњем математичком кампу...

КРатКи пРеДаХ - СЛиКа за поДРинСКе

Милорад Миловановић, ош „николај Велимировић“: „ово нам је доста значајно, иако ми радимо овај посао дуго година, сви имамо искуства, ипак, неке ствари не знамо, неких се подсетимо, разменимо искуства, оно што чујемо после користимо у настави.“ Зорица Петровић, ош „николај Велимировић“: „овде смо већ пети дан, дружимо се, лепо радимо, професор нам указује на неке олакшице и занимљиве приступе решавању проблема, како да што лакше и занимљивије ми радимо са децом. Врло је корисно, забавно, и опуштено крајње, што нам свима прија.“ Младен Лазић, ош „стојан новаковић“: „ми настављамо, већ пар година, ову лепу традицију. скупљамо се преко летњег распуста, а професор исаиловић нам спреми доста добрих и лепих задатака које ми можемо да искористимо у нашој настави. радили смо то и са такмичарским задацима, али и са неким задацима који могу да се примене у редовној настави. изузетно је корисно, и надам се да ћемо и будућих година бити у овом друштву, само се надам да ће нас бити мало више.“ Биљана Лазић, ош „николај Велимировић“: „сматрам да је овај рад у математичком кампу веома користан да би на што лепши и лакши начин приближили деци математику и учинили је забавном и интересантном.“

Већ Се миСЛи на зимСКи Камп

душана милијанчевића (који је студент массацхусеттс институте од технологy), са срђаном стефановићем, затекли смо са средњошколцима: „прилично смо одмакли, финализирамо предавања, јуче смо били на екскурзији, четврти је дан предавања, у недељу, завршног дана имаћемо округле столове и презентације радова ученика.“ о својим очекивањима, утисцима, додаје: „што се тиче утисака позитивни су, неке проблеме у организацији, на које смо наилазили, отклањали смо у ходу, мислим да су ученици задовољни, да им пружамо лепа знања и да ће се вратити и следеће године.“ међу онима који се враћају, у камп и шабац, већ је илија Бурић: „други пут сам овде. добро је, мање мало има да се ради него прошле године, мало нам је лакши распоред. У принципу је одлично, предавања су баш добра, чини ми се да су још занимљивија него прошле године; и тако, дружимо се, зезамо овако између.“ а иде илија у математичку гимназију, а, иначе, љубитељ је физике.

поређења може да прави и Љубица Вујовић, из Крагујевца: „прошле године нам је распоред био мало гушћи, сада имамо мало више слободног времена, а, предавња су на нивоу, као и прошле године. допада ми се, зато сам и дошла, и због тога ћу поново доћи, а у недељу илија и ја ра-

ћу даље истраживати.“ они, најмлађи полазници, били су причљивији. Њих осморо затичемо са наставником Владимиром михајловићем: „У нашој школи се дуги низ година организује камп, и нама је част да угостимо ученике из разних крајева србије, из иностранства, у шапцу, из других

ЉуБица ВујоВић и иЛија БуРић димо презентацију, и то је новина. Камп ми значи доста, овде сам први пут чула за неке ствари које ће ми доста користити, поред тога што сам чула добила сам и нешто што

школа. ове године имамо највећи број ученика, а рад је заиста изузетан. деца су врло мотивисана за рад, долазе сваког дана у великом броју и право је задовољство радити у кампу“.


моја ШКоЛа

15. септембар 2011.

препознаје Бојан Васић, ош „николај Велимировић“: „долазим у камп да бих што више научио, да бих се забавио, да бих стекао нова знања, и био успешнији од оних који нису долазили.“

Јована Нешковић: ош „николај Велимировић“: „ овде долазим да бих научила више, да бих утврдила знање. Волела бих да успем у томе, и није ми проблем што је лето, часови нису напорни, имамо паузе, задаци нису тешки.“

Анђела Поповић, ош „Лаза Лазаревић“: Завршила сам четврти разред, овде сам дошла јер много волим математику. то ми је једна прелепа наука. Учитељ нам супер објашњава, све сам разумела, часови су супер, само ми је криво што ово не траје дуже.“ додатак је било и питање о дружењу са старијима, са познатим шабачким математичарима: „ишли смо на екскурзију, дружили смо се са душаном милијанчевићем, и онда смо му постављали неке разне задатке са шибицама.“ (и рече анђела да један није успео да реши, и то баш „њен“).

Сандра Бркић, ош „Лаза Лазаревић“: „сада сам завршила четврти разред. драго ми је што сам дошла у камп, часови нису напорни, уопште ми није досадно да седим и слушам док нам учитељ објашњава; све нам је јако забавно, учимо и обнављамо наше знање.“

www. podrinske.com

III

ученици ош“доСитеЈ обрадовиЋ“ на “МаМутФеСту“ у кикинди

Исидора Павковић, ош „Лаза Лазаревић“: „ са другарицама сам из „Лазине“ школе, исто сам завршила четврти разред. мени је занимљиво и забавно, часови нису напорни. математика ми је супер, посебно задаци који траже размишљање, и баш ми је драго што сам дошла.“

Љубица Аћимовић, ош „Вук Караџић“: „Завршила сам трећи разред. У ову школицу сам дошла да бих нешто више научила, јер кажу да је четврти разред мало тежи. мени се овде јако свиђа, имали смо и екскурзију, све је прелепо.“

Марија Божић, ош „николај Велимировић“: „дошла сам да бих научила нешто више и проширила своја знања, часови су ми супер, имамо и паузе на којима се дружимо, задаци нису превише напорни и не представљају ми велики проблем.“

На трагу изумрлих врста У организацији ош „доситеј обрадовић“ и велику помоћ Градске управе шапца ученици од петог до осмог разреда добили су прилику да оду на

ове посете је било обележавање 15-годишњице проналажења скелета мамута. пре тачно 15 година, 10-ог септембра 1996. године, у глинокопу фабрике „тоза

аутоР цРтежа Сања Бајић, VIII Р. КРиВаја, наСтаВниК РеДе јоКић

Борис Маринковић, ош „николај Велимировић“: „дошао сам и да нешто ново научим, а и да се дружим и забавим са другарима. дружимо се, причамо, излазимо напоље, наставник је врло фин, није строг, часови ми се много свиђају и једва чекам зимски математички камп.“ Ц.Љубић бесплатну једнодневну екскурзију. око седам часова ујутру аутобус са ученицима издвојених одељења у Криваји и у накучанима кренуо је на дуг пут, чак на север Баната, у Кикинду. преко шапца, руме, новог сада и Зрењанина, после око четири сата путовања напокон су били на одредишту, где су у оквиру манифестације „мамутфест“, посетили градски музеј. разгледајући многобројне експонате, од оруђа, преко слика до народних ношњи, упознали су се са некадашњим начином живота у том делу србије. међутим, главни разлог

марковић“, радници су ископали 500 000 година стар скелет мамута. стручњаци су убрзо утврдили да је реч о женки, која је добила име по Кикинди. Кика од тада представља симбол града. о њој је приказан и 3D филм, у коме је описано како се хранила, којој врсти мамута је припадала, да је имала младунце,

колико је била стара када је угинула, као и претпоставка како је угинула. поред филма, одиграна је и шаљива представа о Кики, у којој су и сами гости учествовали. осим Кикиног, посетиоци су имали прилику да погледају и скелете других животиња. Ученици су посетили и изложбу колекционара Киндер играчкица, а затим су се такмичили у склапању истих. Учесници такмичења и представе, као и сви посетиоци, добили су многобројне поклоне. Гости су изразили жељу да и следеће године дођу на Кикин рођендан. Захвалили су се домаћинима на изузетном гостопримству и уједно их позвали у свој град, на предстојећој „Чивијади“. Алексадра Саватић, VIII р. Криваја


IV

моја ШКоЛа

www. podrinske.com

Аждаја и принцеза некада давно, иза девет гора, преко девет мора, живела је у дворцу прелепа принцеза, по имену дора. једног лепог дана, док се принцеза шетала по башти, налете над њом аждаја. сва уплашена, почела је да бежи, али аждаја је брзо стиже и однесе у мрачну шуму. сви принчеви су чули за нестанак прелепе принцезе. један по један, покушавали су да је нађу и спасу, али аждаја их је све прождрала. на крају, остао је још један принц. после дугог пута, стигао је до мрачне шуме. пред њега излете аждаја и упита га где се запутио. принц, не знајући са ким прича, рече да тражи принцезу. аждаја му постави услов, да би спасао девојку. нареди му да за три дана стигне у град џинова и узме од њих прстен у облику аждаје. још упозори храброг принца да ће морати да савлада три препреке да би дошао до прстена! путујући, стиже до прве препреке – морао је да прође поред троглавог пса. исука мач и одсече све три главе одједном, па настави даље. стиже и до друге препреке – стеновите планине. пошто се попе на њу, угледа реку. аждаја га је већ упозорила да у реци живи опасно чудовиште – медуза са девет глава!!! дуго се храбри принц борио са медузом. Кад је већ био на измаку снага, савлада медузу, одсекавши јој све главе. пошто је савладао све препреке, нађе прстен у облику аждаје и брзо се врати. Кад га угледа на измаку трећег дана, аждаја се силно изненади како је успео да преживи тако тешко искушење. похвали га и тешка срца му даде принцезу, јер је обећала. принц је дору одвео њеном оцу живу и здраву. цар, дорин отац, сав срећан, пристао је да се његова кћер уда за тако лепог и храброг принца. Живели су срећно, са троје деце, до краја живота! Милица Вучић, 6-1, ОШ “Мајур” - Мајур

Бајка о новчаници давно, пре много година, живела једна добра жена. док је седела на клупи у парку, угледала је једну новчаницу, изгубљену у трави. сагла се и узела је. тада јој је новчаница испричала своју причу: ''рођена сам пре много година. имала сам пуно браће и сестара. пошто је наша судбина таква, почели смо да се раздвајамо. на крају сам остала сама. селила сам се из руке у руку, из џепа у џеп. најдуже сам остала у једној дечијој касици, где сам имала много пријатеља. ту ми је било топло и лепо. међутим, једнога дана узела ме дечија рука и мењала за играчку. опет је почела моја селидба из руке у руку, док нисам доспела у једну топлу и стару руку. Знала сам да сам ту добродошла. Била је то рука једне старице. нежно ме је пригрли-

ла и однела кући. тамо ме ушушкала и неговала. свакога дана ме узимала и причала са мном. једног дана је дошла тужних очију. Узела ме и рекла да идемо у шетњу. Кренуле смо. старица је корачала полако, а мене стезала остарелим прстима све јаче. одједном је рука задрхтала и испустила ме. Викала сам за њом, викала, али ме она није чула...'' Жена је посматрала новчаницу, дирнута њеном причом. подигла је главу и угледала баку која нешто тражи по трави. показала јој је новчаницу и питала је да ли њу тражи? старици су очи засијале од радости. Узела је своју новчаницу и више се нису раздвајале до краја живота... Ивана Јанковић, 6-1, ОШ “Мајур” - Мајур

СВЕТ БАЈКИ јесте ли некад помислили како настају бајке? од чега се праве? Колико треба брашна, јаја, млека, пудинга од ваниле и кекса да би успела и нарасла једна обична бајка? и кад је готова? на колико степени треба да се пече? да ли је боље јести је одмах или сачекати до сутра, да прича упије размажену принцезу, кукавичку аждају и неустрашивог принца! е, ако ви нисте савладали овај рецепт од памтивека – неко јесте! Ученици 5-1 покушали су да направе бајку пратећи тачно састојке. прво су убацили по један стандардни почетак ''Био једном један...'' У њега су сипали супену кашику маште и пуну чашу снова од најтананије месечине. Кад су све састојке добро сјединили, додали су на врх кашичице чудеса и непостојећа бића. онда су све то пекли испод дуге у септембарском сутону, док је неко плакао и смејао се (јер то раде сви у пубертету!), а кад се све охладило додали су, по жељи, неколико препрека које принц треба да савлада, мало љубави и још које зрно маште. на крају, бајку су украсили завршетком ''...и живели су срећно до краја живота...'' Као и у народним бајкама, све мора да се заслужи. тако су ученици – кувари, за успешно савладан рецепт заслужили да добију почасно место у школском листу! Уживајте у њиховим посластицама - а прву прилику кад је месец пун а вече мирише на сладолед од ваниле и чоколаде - искористите да смућкате своју бајку! Видећете да није тешко - само се држите рецепта! пријатно вам било!!! Шеф кухиње бајки, Слађана Поповић ОШ “Мајур” - Мајур

Принцеза Ка и принц Фи У једној далекој земљи иза седам гора и преко седам мора, владали су краљ Зо и краљица ми. имали су прелепу ћерку Ка. Чували су је као највеће благо на свету. принцеза Ка није смела да излази нигде из дворца без пратње стражара. једнога дана принцеза је побегла стражарима и отишла у шетњу по краљевству. шетала је кроз шуму, брала цвеће и разговарала са птицама и срнама. изненада, појавио се зли чаробњак на троглавој аждаји, којој је ватра излазила из

уста. Чаробњак је отео принцезу и одвео је у дворац који се налазио у мрачној шуми. Уцењивао је принцезу да се уда за њега или ће спалити краљевство њеног оца. Краљ Зо краљица ми били су тужни због нестанка своје мезимице. Краљ Зо је обећао руку своје ћерке ономе ко је ослободи од злог чаробњака. принц Фи, најлепши, најхрабрији и најбољи мачевалац у 11 краљевстава успео је да победи троглаву аждају и злог чаробњака. Краљ је одржао обе-

ћање и направио свадбу која је трајала 5 дана! принцеза Ка и принц Фи имали су пуно деце и живели су срећно до краја живота! Марија Божић, 6-1, ОШ “Мајур” - Мајур

15. септембар 2011.

Пет задатака Живео једном један краљ, који је имао прелепу кћер. многи краљевићи су хтели да је просе, али краљ то није дозвољавао. поставио је услов и рекао да ће онај који реши успешно 5 задатака, моћи да се ожени са његовом ћерком. многи краљевићи су покушали, али ниједан није успео! дође једном један чобанин у то краљевство. Чуо је причу о краљевој кћери. он одлучи да крене у решавањер задатака. Краљ му је рекао: '' добићеш руку моје кћери ако решиш свих 5 задатака!'' Задаци не беху ни мало лаки. први задатак је био да краљу донесе кључ који чува троглава аждаја на дну језера. Чобанин то и уради. Зарони дубоко у језеро и угледа аждају како спава, а поред ње велики сребрни кључ! таман да извуче кључ, аждаја се пробуди и угризе га за руку. он истргне руку из аждајине чељусти, узме кључи и изрони на површину. Зави руку у завоје и оде краљу. Краљ се изненади, честита му и рече шта је други задатак. Чобанин је требао да донесе из шуме вукова краљевски пехар. он оде у шуму. на сред шуме је стајао велики ковчег, који чувају вукови. он узе штап и камење, и крене ка ковчегу. Вукови га спазише. Кренуше ка њему. Чобанин потрча ка ковчегу и вукови га стигоше и ухватише за ногу. Успе да их отера каменицама и штапом. на брзину отвори ковчег и узе пехар из њега. однесе га краљу. Кад краљ виде пехар и чобанина живог, веома се изненади. Уададе му трећи задатак. рече му краљ: '' донеси ми вино са извора планине девет

џинова.'' Крете он. За њега није било препреке. таман да дође до извора, кад га нападоше џинови. након дуге и тешке борбе, успе да их све савлада. тешко повређен, једва је наточио вино и кренуо назад ка двору. донео га је краљу. изненађњни краљ му зададе четврти задатак. рече чобанину: '' иди у пећину орлова и донеси ми златну круну!'' Знао је да му задатак неће бити лак. Крете у пећину. при уласку доби пар јаких и неочакиваних удараца од којих се једва држао на ногама. Успео је убити орловског цара само снагом своје воље! Узе круну и однесе је краљу. Краљ се, опет, нађе у чуду, јер није могао веровати да је један човек – и то прост чобанин, могао све то да уради! рече му: '' иди у ватрену пећину и донеси ми мач од чистог сребра! '' Када је чобанин дошао у ватрену пећину, виде црвеног ђавола. Упита га ђаво зашто је дошао. он му рече да да тражи сребрни мач. Ђаво одговори да ће га добити ако га победи у партији шаха! Чобанин пристаде. овај пут му није било тешко да после пар потеза победи црвеног ђавола и добије сребрни мач. однесе га краљу, Кад краљ то виде, пристаде да одржи обећање. Чобанин је добио заслужено руку лепе принцезе. Краљ им направи велику свадбу. након свадбе, чобанин наследи трон и постаде нови краљ. Владао је дуго, на задовољство поданика, а са принцезом, тј. својом краљицом био је срећан до краја живота! Маринко Јовановић, 6-1, ОШ “Мајур” - Мајур

Моја бајка некада давно живео је у једном краљевству принц пера. имао је верног пратиоца, мачка тошу, као у причама. Њих двојица се никада нису раздвајали. У суседном краљевству приређивао се бал. принц пера је био позван. пошто се није одвајао од свог мачка, повео је и њега на бал. те вечери принц се упознао са принцезом софијом. Више није много времена проводио са својим мачком, већ у друштву лепе и паметне принцезе. мачак је постао љубоморан на принцезу. сковао је план како да се реши те напасти! Затражио је помоћ чаробњака. овај је уз помоћ летећег змаја украо принцезу и сакрио је у један напуштени замак, дубоко у планини, да

принц не може да је пронађе. дани су пролазили, принц није одустајао од потраге, али његовој драгој није било ни трага ни гласа, као да је у земљу пропала! Уморан и тужан, био је сломљен од бола. Затворио се у кулу и ни са ким није причао. Видевши да његов господар пати, мачак реши да врати принцезу. дође до замка и замоли змаја да је пусти, јер она није никоме нанела зло. Када је успео да је ослободи, одведе је своме господару. принц пера и принцеза софија живели су срећно у свом краљевству, заједно са мачком тошом, који је постао прави члан њихове породице! Вукашин Трифуновић, 6-1, ОШ “Мајур” - Мајур


НОВИНЕ СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК

ШАБАЦ, СЕПТЕМБАР 2011.год. БРОЈ 3466 СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СРС ШАБАЦ

најВећи непРијатеЉ ХаШКог тРиБунаЛа „могао бих још да наведем доста ствари, на пример да сам једини оптуженик који је успео у главном процесу да растури Хашки трибунал, да је Хашки трибунал изгубио сваки

морални и стручни кредибилитет у процесу који се против мене води, итд. могао бих вам цели дан причати о резултатима и успесима моје деветогодишње борбе са Хашким

трибуналом. нисам сигуран да сте спремни да то све слушате, господине Хол.” Проф.др Војислав Шешељ У трећем поступку за непоштовање суда


2

www.srpskaradikalnastranka.org.rs

ВеЛиКа СРБија

никада веће морално и материјално блато није било тако дубоко и толико високо, и никада као данас нису владали државничка немоћ и пљачкашки дух у свакој институцији овог посрнулог друштва. масовна незапосленост, смањење плата, неизвесност, тежак живот, буџетски и спољнотрговински дефицит, нестабилност динара, мањак у пензиском и другим државним фондовима, стање је у ком се данас налази србија. све што народ добија од ове власти јесте гомила празних илузија, лажи, превара, необавезујућих обећања. такозваном демократском револуцијом уништена је и уништава се целокупна производња србије и њени потенцијали. примитивци на власти мисле да је највећа вештина продати све. сведоци смо велике пљачке и сатирања предузећа. размере приватизационе пљачке и сатирања предузећа могу само да се предпоставе. За то време трају рецитације „ балавих главара „ србије о европском путу. и шабац је платио високу цену. Више од 30 ( тридесет ) предузећа је сатрто. поменућемо нека.

ЈЕЛА пиШе: миРКо гоШић Вероватно не постоји грађанин шапца који у свом дому није имао бар један елемент намештаја који је произвела „јела“. и не само наши суграђани. своје производе „ јела” је извозила у бивши ссср, немачку. и наравно, када је приватизована по моделу петооктобарских превараната „јела” је доживела свој крај, а више од 200 радника остало је без егзистенције. Чим се дочепао фабрике овај „ нови „ власник је кренуо да распродаје.

Продао је : - продајни салон „шабац” 1300 м2 - продавница „шабац” 130 м 2

септембар 2011.

ЗОРКА –ПОЛИПЛАСТ“ у реструктурирању

пиШе: јоВан Лазић

Основана: почетак производње септембра 1981.год. Делатност: производња и прерада ПВЦ Приватизована: 2007. год. Процењена вредност: 51.181.000. (педестједанмилонстоосамдесетједнахиљада дин.) ( 31.12.1998.год. Економски институт Београд = 6.000.000 долара ) Продата: 108.000.000 ( стоосаммилиона )дин. Купац: „Еко – танк“ (немачко – хрватска фирма)

те 1981.год. у оквиру некадашње Хи - „Зорка“ отпочела је са радом нова фабрика под именом „Зорка - полипласт“. основна делатност је производња и прерада пВц и заснована је на врхунској америчкој технологији док је опрема за производњу немачког и француског порекла.

ва на новом Београду а директор представништва игор тадић. и по опробаном рецепту креће сатирање фабрике. „нови власник“ креће у сечење силоса који су служили за складиштење пВц а ради се о: - силоси запремине V = 150 тона ком.5

истоветна фабрика налази се у Хјустону, тексас (сад) и у ту фабрику две групе инжињера и техничара „Зорке полипласт“ у трајању од 40 дана одлазили су на специјализацију. одлуком агенције за приватизацију из 2002. год. фабрика „Зорка-полипласт” се налази у реструктурирању а то решење потписао је тадашњи министар за приватизацију александар Влаховић. тада по основу социјалног програма фабрику напушта 93 а у фабрици остаје 73 радника. по основу одлуке агенције за приватизацију из 2002.год. фабрика се налази у посебном правном статусу који се назива реструктурирање и не може бити предмет аукцијске продаје без одлуке агенције за приватизацију, што је регулисано уредбом о реструктурирању. но на волшебан начин у октобру 2006. год. гурнута је у стечај нерегистрована у трговинском суду „Зорка-полипласт” јер је у исто време у трговинсконм суду била регистрована само „Зорка - полипласт“ - у реструктурирању. У току 2007.год. фабрику „купује „ фирма „ еко –танк „ чије је седиште представништ-

- силоси запремине V = 45 тона ком 9 - силоси запремине V = 10 тона ком 2. сви силоси (16 ком.) израђени су од прохрома.

Основана: 1952 год. Делатност: производња намештаја Приватизована: 21. августа 2003.год. Процењена вредност: 130.000.000 дин. (стотридесетмилиона дин.) Продата: 21.000.000 дин. Купац: „МАНИПРОМ” – Београд Власник: Нићко Боричић Статус: у стечају - продајни салон „Лазаревац” 270 м2 - продавница „Лозница” 100 м 2 - продавница „Крушевац” 70 м2 - продавница „Крагујевац” 50 м2 и најобичнијем лајику јасно је да само вредност овог продајног простора који је распродат увелико превазилази вредност која је плаћена за ову фабрику. посебан куриозитет је да је „нови” власник од тог новца купио 15 ха земљишта да се бави станоградњом. Фабрика је у стечају и не ради. ово је за рубрику веровали или не.

цеви које воде од силоса ка фабрици за проток сировина израђене су од хром - ванадијума. постоља (16 ком.) на коме су се налазили силоси израђени су од вруће ваљаног челика. Комплетна процесна опрема је демонтирана и однета. пуних 9 месеци трајало је „касапљење” фабрике „Зоркаполипласт“. следећа непознаница је земљиште на ком се налазила фабрика „ Зорка-полипласт”. Укупна површина земљишта на ком се налазила фабрика износила је 8,5 хектара. против правним стечајем фирма „еко-танк” купила је 4, 88 хектара па се поставља питање шта је са осталих 3,62 хектара фабричког земљишта. У кругу фабрике сада сабласно изгледају : - производна хала од 9000 м2 - управна зграда са 13 канцеларија - зграда радионице - зграда лабараторије. Фабрика у Хјустону и даље беспрекорно ради. шта рећи?

А.С.Д.П „7.ЈУЛИ“

пиШе: миЛан маРКоВић а.с.д.п. „7.јУЛи” основан је давне 1949.год. и израстао је у највећег аутопревозника западне србије са преко 800 запослених чија су возила крстарила како по земљама европе тако и по земљама Блиског истока. до доласка петооктобарских превараната на власт „7.јули” у свом возном парку има преко 200 возила. Возни парк су сачињавали аутобуси за приградску вожњу, аутобуси за међуградску вожњу и камиони за транспорт различитих врста роба.

такође у свом саставу „7. јули” имао је и све потребне службе (одржавања, администрације, контроле.) ово је значајно напоменути јер то доказује да је „7. јули” успео да послује и сачува свој потенцијал и за време санкција а познато је да су тада највеће проблеме у свом раду имали управо аутопревозници. пропаст долази са петооктобарским револуционарима. „7.јули” купује миле јерковић криминалац из Бачке тополе. овај лик је себе волео да назива „краљем ораница” јер је у свом поседу имао око 8.000 (осам хиљада) хектара војвођанских ораница. пословна каријера овог „предузетника” постаје „успешна” средином 90-тих годи-


ВеЛиКа СРБија

септембар 2011.

www.srpskaradikalnastranka.org.rs

ЗАШТИТА БИЉА

ИНГО

Основана: 1962.год. Делатност: производња средстава за заштиту биља Приватизована: 26. октобра 2004.год. Продата: 2.233.000 дин. (двамилионадвестатридесеттрихиљаде дин.) Купац: „Бразда - Коп” Власник: Живан Јојић Статус: у стечају

пиШе: мР СРБоЉуБ жиВаноВић За некадашњу „Зорку” говорило се да њене темеље чине три фабрике и то: фабрика „минералних ђубрива” , фабрика „обојене металургије” и фабрика „Заштите биља”. Захваљујући раду ове три фабрике израсла је моћна Х.и. „ЗорКа” која је у бившој сФрј заузимала 45 место по својој величини.

Успела је фабрика „Заштите биља” да изузетно добро ради и током 90-тих година када су биле тешке прилике за производњу. о овоме говори податак да је „Заштита биља” – „Зорка” Основан: 1949. год. Делатност: превоз путника и робе у друмском саобраћају Продат: јун 2006. год. Купац: Миле Јерковић Статус: брисање из привредног регистра 18. 05. 2011. год. на када је „радио” са нафтом, цигаретама, издавањем меница без покрића, продајом украдених трактора из источне славоније итд. миле јерковић је тренутно заштићен сведок у поступку против нарко-боса дарка шарића. судбина „7.јула” је запечаћена када се миле јерковић 4. септембра 2007.год. срео у Београду са тадашњим министром правде у влади републике србије душаном петровићем. последња вест, да је чак украден и кров са хале за одржавање возила некадашњег а.с.д.п. „ 7.јули „. сваки даљи коментар је излишан.

тих 90-тих година држала 40% производње и пласмана средстава за заштиту биља у србији. такође је несебично помагала и остале фабрике у оквиру „Зорке” да одрже своју производњу и пружање услуга. и наравно суноврат „Заштите биља” почиње доласком петооктобарских превараната на власт. приватизована је октобра 2004. год. од стране фирме „Бразда-Коп “ власника Живана

јојића а који је и сам био дужник фабрици „Заштита биља” што по Закону о приватизацији није било могуће. ово није чудно јер обележје приватизације по моделу петооктобарских превараната је то што је насилна и пљачкашка. У том тренутку запослених радника је било 457. У магацинима се налазило, по неким проценама, у вредности од око 100.000.000 (стомилиона) дин. залиха што сировина што готових производа. на рачуну „Заштите биља” налазило се око 120.000. еур а

7. јуЛи - ДанаС

током наредног периода пристигло је још око 50.000 еур по основу раније продатих производа. ово је уобичајна слика приватизованих предузећа у србији, што су залихе сировина и готових производа увелико превазилазила вредност у односу на оно за колико је фабрика продата. Чим се дочепао оваквог богатства Живан јојић се бавио само распродајом затеченог а о производњи нити је размишљао а још мање био способан да се бави. За све то време траје штрајк радника „Заштите биља”. следећи корак овог „предузетника“ био је подизање кредита у „меридијан” банци у износу од 2.000.000.еур на терет „Заштите биља“ а о овоме се води спор пред судом између „Заштите биља“ и „меридијан” банке. овај податак је врло битан, јер пословне банке дају кредит у висини од 10 % вредности фабрике па се на основу овог може предпоставити колика је била вредност „Заштите биља”. Коначно је штрајк радника „Заштита биља” успео и раскинут је купопродајни уговор 20. 06. 2006. год. нажалост фабрика више није могла да се опорави. оно што је стварано више од 40 година петооктобарски продукт успео је да уништи за годину и по дана. радници су уз отпремнину послати на биро, фабрика се налази у стечају и не ради.

3

пиШе: ДРаган јеВтић У својој историји „инго” је прошао пут од мале занатске радионице до модерне фабрике изузетно опремљене за своју делатност разноврсног и квалитетног програма. старији шапчани памте га под именом „Будућност” и после „Зорке “ била је најстарија фабрика у шапцу. посебна вредност „инга” била је у врсним мајсторима и добрим

стручњацима који су развили властити производни програм. У креирању свог производног програма „инго” је сарађивао са институтом „михаило пупин” и институтом „Кирило савић” а чврста сарадња остварења је са машинским и грађевинским факултетом у Београду. своје производе „инго” је продавао и у бившем ссср-у, пољској, аустрији. агонија започиње приватизацијом 2003. год. када је „инго”

Основан: 1947 год. Делатност: производња металних конструкција, грђевинске опреме и металне галантерије Приватизован: 21. августа 2003. год. Процењена вредност: 289.000.000. дин. (двестаосамдесетдеветмилиона дин) Продат: 23.000.000 дин. (двадесеттримилиона дин.) Купац: „OMNI STOCK” - Београд Статус: у ликвидацији продат фирми “OMNI - STOCK” - Београд власника Веселина сјеклоће, а у том тренутку у „ ингу „ је било запослено више од 130 радника. Фирма „OMNI-STOCK” основана је 15. марта 2000. год. са

почетним капиталом од 5.000 (петхиљада) долара. Већ у мају 2004. год. отпочиње распродаја алата, машина, возног парка, делова фабричког земљишта. и поред више штрајкова, обраћања надлежним институцијама, обавештавања јавности ништа није зауставило сатирање ове фабрике. Крај је наступио 14. децембра 2006. год. када је проглашена ликвидација која траје и до дан данас. радницима су уручене књижице а наравно остали су неуплаћени доприноси и не исплаћене зараде. ово је уобичајна прича за стотине хиљада радника у србији. сада се празне хале издају. по неким информацијама издају се за 4.000 еура месечно. од 2007 .год. када је почело издавање тих хала није тешко израчунати колико је зарадио Веселин сјеклоћа до данас зато што је сатро „инго”. посебан куриозитет је тај што је фирма „OMNI- STOCK” радила реконструкцију зграде народне скупштине у Београду о чему је јавност била упозната. ово је могуће само у србији.


4

www.srpskaradikalnastranka.org.rs

ВеЛиКа СРБија

ОБНОВА пиШе: СЛоБоДан иЛић

Основана: 1954 год. Делатност: прерада коже и крзна Приватизована: 2003. год. Процењена вредност: 1.650.000 Еур (милионшестопедесетхиљада еур) (процена мањинских акционара) Продата: 25.000.000 дин. (двадесетпетмилиона дин.) Купац: „ТЕКОН”- Београд Власник: Бранко Михаиловић Статус: ликвидирана

„обнова” је спадала у водеће европске прерађиваче коже и крзна. имала је потпуно заокружен технолошки процес од тренутка уласка сирове коже и крзна до њиховог претварања у одевни предмет. своје производе извозила је у бивши ссср, пољску, бившу Чехословачку, немачку. такође је радила дорадне послове за италију, Холандију. посртање „обнове” започело је јануара 1998. год. када је у „обнови” проглашен стечај. За стечајног управника на волшебан начин постаје Чеда машић који у „обнову” поново доводи јанка Бороту. јанко Борота био је директор „обнове” у периоду 1988 – 1997

Колико је новца зарадио од продаје опреме није познато. такође је продао салоне у масариковој и Карађорђевој улици у шапцу. салон у Карађорђевој продао је за 2.500.000 дин. (двамилионапетстохиљада дин.) и ако је тржишна вредност истог око 8 милиона дин. иначе директор „обнове” који је постављен од стране новог „газде” био је јанко Борота. Када је завршио са „ситним” пословима овај лик је кренуо на „најкрупнији” залогај.

год. и пре увођења стечаја поднео је оставку са тог места. са свог мандата јанко Борота успео је такође да распрода добар део имовине „обнове”. У оваквом стању „обнова” дочекује приватизацију 2003. год. нови „газда” Бранко михаиловић по опробаном рецепту креће у распродају фабрике. најпре је распродата комплетна опрема. део опреме је завршио на отпаду а део је продат другим фабрикама који се баве прерадом коже.

продата је „обнова” фирми „аЛајанс Ван таБаКо “ за 500 хиљада еур. поменута фирма претвара некадашњу „обнову” у откупну станицу за дуван. такође треба напоменути да је приликом отварања „сјајне” инвестиције у нашем граду (откупне станице за дуван) присуствовао и садашњи градоначелник шапца са комплетном општинском свитом. тако је скончала још једна добра фабрика у нашем граду.

септембар 2011.

ПРОГРАМСКИ ЦИЉЕВИ СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ: - Циљ нам је да демократским путем променимо власт и да СРС као изразито патриотска странка дође на власт. 1. У економском погледу – циљ је превазилажење социјалне и економске кризе и привредни опоравак.то подразумева вођење економске политике у интересу грађана србије, а не у интересу тајкуна, као што је сада случај, а кључне тачке су: - успостављање социјално праведног друштва, брига о социјално угроженима, а то је најшири слој грађана које је овај режим довео до ивице глади; - ревизија криминално спроведене приватизације; - смањење незапослености; - заштита пољопривредних произвођача и развој села; - узимање повољних кредита од руске Федерације , а не задуживање код међународног монетарног фонда; - промена пореске политике; - смањење државних трошкова; - опорезивање западних банака јер су монополисти на нашем тржишту и у србију су увеле највише камате у европи.Упркос кризи, зарађују екстрапрофите; - опорезивање трговачких монополиста. 2. Успостављање правне државе и владавине закона. 3. оштра борба против криминала и корупције 4. очување територијалног интегритета наше државе и Косова и метохије у саставу србије.српска радикална странка никад неће прихватити отимање јужне српске покрајине или било ког другог дела њене територије. 5. подршка и брига о српском народу ван територије републике србије. - брига о нашем народу у републици српској; - брига о прогнанима из републике српске Крајине и подршка њиховој влади у егзилу; - подршка србима у црној Гори који су под притисцима репресивног Ђукановићевог режима. 6. срс се залаже за укључивање припадника националних мањина у све државне структуре. 7. на спољнополитичком плану, приоритети су нам русија, Кина, индија, Латинска америка и арапске земље које нису признале нато државу Косово. У смислу учвршћивања односа са русијом, делегација срс 28.јануара потписала је споразум о сарадњи са једном од две владајуће руске странке – праведном русијом. 8. с европском унијом можемо да се споразумемо о инеграцијоном процесу, под условом да еУ отворено призна да је Косово и метохија саставни део србије. 9. на војно – безбедносном плану – срс подржава иницијативу руске Федерације за стварање нове архитектуре безбедности која се неће заснивати на нато –у, већ на ојачаној улози Ун, међународном праву и мирном решавању спорова.да смо на власти, ми бисмо се активно укључили у реализацију овог концепта. али, тренутно,наша војна неутралност, одност, неприступање блоковима је у потпуности у складу са изградњом новог мултиполарног безбедност поретка.

Оснивач и издавач: Др Војислав Шешељ * Уредник издања: Јован Лазић * Редакција издања Општинског одбора СРС Шабац: Зденка Филиповић, Мирко гошић, Слободан Илић, * Компјутерска обрада и редакција: Драган Јевтић * Тираж: 5.000. Новине “Велика Србија“ уписане су у регистар средстава јавног информисања Министарства за информације под бројем 1104 од 5. јуна 1991 године.

PodrinskE  

Komentare i predloge šaljite na info@podrinske.com U Podrinskim možete objaviti reklamu, oglas, čestitku, čitulju po izuzetno povoljnim cena...