Page 1

Год иш њи м к онц ертом К УД “ А браш ев и ћ” п о р о с л а ви о 1 0 5 . р о ђ е н д а н

4 Стр. 13-1

гост новинарске школе: милош милошевић, градоначелник шапца

Patri c ek S eh ep an s, ди р ек т ор ТО Б ре и Д и н а п о кло н и о 1 5- т о д н е вн у т урн еј у “А б ра ш ев ци ћ у” п о Ф р ан цус ко ј

Шабац . 6-7 спреман за изазове

30

Не поновила се...!

шаБац, 30. децемБар 2010.

Година IV

динара

Број 158

Срећан Бож ић и Нова 2011. година

ОтвОрен нОви вртић у Шапцу

Стр

Стр. 3

Г од ишњ и конц ерт А н самбл а н а р о д н и х и г а р а „ Х а јд у к Ст а нк о “

„Бајка“ на крају године Sa nama korak ispred drugih

Vojvode Mišića 73, Šabac (015) 33 66 75; (063) 32 68 77 http//:www.svcluba.co.rs

Стр. 11

Стр. 15

PENZIONER

Стр. 13

Svim svojim klijentima, poslovnim partnerima i građanima Šapca žlimo srećnu Novu godinu i Božić


2

30. децембар 2010. зАБеЛеШКе немања Ђурић владимирачки геније запослен у наси

www. podrinske.com

Окрећаћу Амерички сан пилиће! ЛичНи СТАв: ХАНиБАЛ КОвАч јако сам смислио да отворим бизмис и то у гламној улици у шапцу, граду бјелом! јавило ми се да би било добро да одма преко пута СУП-а, општине и Вишег суда, отворим печењару с пилићи. шта хвали да сви гладни полицајци,општинари, судије а и грађани једу моје здраве и непрскане пилиће. Тако је! нашо сам локал код шах клуба, ту у центру и сад ћу у њему пилиће окрећати до реш фазе. јебо га ти, што ће шахистима бити мириса и чађи, јер ми нико у комшилуку не да сагласност да оправим леп димњак! из мога села, оклен сам стиго, добављаћу здраве и нешприцане пилиће јер сам по томе и познат да пилиће не прскам. Тачно је да по коју коку испрскам, ал оне нису на продају! мислим, ето, водићу рачу-

на о здрављу наших грађана, шапца, а они ће да бидну сити од мојих пилићи. не знам што ме инспекција зајебава па ми не пусти да радим и привређивам за свачије добро?! Чуо сам да је у шапцу нека инспекторка, а зове се Борка Кокановић, врло строга и да ми неће дати да радим, са пилићи, у главној. међутим, не брините се, ја ћу, без обзира на комшије, шахисте и друге незадовољне ипак ширити мирисе реш печених и непрсканих на грил окрећаних пилића! П.С. Тако нам и треба кад постајемо сељана. ал да знате, нигде у свету нема да се у централним пешачким градским улицама продаје брза храна, а камо ли да се у таквим зонама налазе печењаре! Тога нема ни у Паризу, а ни у Кнез михаиловој у БГ. да вас подсетим, 2008. наша Господар јевремова је званично била најлепша улица у Србији! нека тако и остане!

Коктел за новинаре Градски одбор демократске странке у шапцу, приредио је традиционални новогодишњи сусрет са новинарима електронских и штампаних медија из овог краја. -Са представницима медија, окупљамо се, већ по традицији, пред нову годину. ово је и прилика да се у мало опуштенијој атмосвери дружимо али и да се, ми из демократске странке, захвалимо новинарима за све оно што су они учинили у години која је иза нас, години која је била тешка за све. ипак успели смо, сви заједно, да урадимо доста посла на добробит нашег града. новинарима али и грађанима шапца желим све најбоље у наступајућој 2011. години - рекао је председник шабачких демократа прим.др Слободан мирковић.

немања Ђурић, јеједан од оних момака који је својом вредноћом и упорношћу показао и доказао да у животу ништа није немогуће. још као основац, у својим родним Владимирцима, маштао је о томе да ће једнога дана бити међу најбољим светским програмерима. шабачка Гимназија му је била одскочна даска ка међу станици свога духовног и менталног развоја, а та међу станица је био саобраћајни факултет у Београду смер телекомуникације! Када је у року стигао до студентског апсолвентског стажа одважио се да на препоруку свога професора оде у америку и тамо настави студије. Година 2003. била је прекретница у његовом животу када се пун жеље и наде спустио на америчко тло. Све после тога већ ке историја. Његов краткотрајни боравак ових дана у родним Владимирцима искористили смо да са њим направимо ексклузиван интервју и да бар мало и ми и наши читаоци осете дах и укус спектакуларног успеха.

Немања, како је све ово, уистину, могуће? -Када човек онако реално сагледа ствари заиста се чини цела прича потпуно невероватно. међутим, сваки успех у животу је плод великог и „крвавог“ рада. отишао сам у америку са жељом да се тамо усавршим у свом послу, да научим и усавршим свој енглески и да успут вребан неку своју прилику. док сам студирао у америци паралелно сам радио као бармен у кафићима и то је трајало неколико година. дешавало ми се, и то много пута, да због учења и посла не спавам и по два дана. Било је напорно јер сам био препуштен сам себи без игде иког свог. За мене је то све било врло шокантно, тај мој одлазак у америку, јер живот ми се потпуно променио. После тешких почетака, како се ствари даље развијале? - морам да нагласим да никада нисам имао проблема као Србин у америци и због свега негативног што се писало и говорило о нама. Врло брзо сам схватио да американци младе људе, студенте и стручњаке из

целог света дочекују раширених руку и свима дају могућност да досањају своје „америчке снове“. Студирао сам на Универзитету у држави мериленд и то је свакако најјачи светски универзитет из области телекомуникација. За нас је свакако невероватан податак да сви они који дипломирају на том Универзитету одмах добију посао. Тако је било и са мојом генерацијом.

Ти си добио посао у НАСИ! Како је дошло до тога? - дипломирао сам 29. маја ове године и игром судбине сам добио посао већ почетком јуна! наиме, пријавио сам се на кон-

Који је био твој први посао? - радим тек пола године и мој је посао да заједно са тимом научника сакупљамо са сателита све временске податке и да по том научну зајеницу наСе снабдемо свим тим подацима. Тај конкретан пројекат на којем ја радим зове се „ECHO“ и ми свакога секунда комуникацију са свим сателитима у орбити. Све ово се ради из разлога јер се научни тим наСе бави климатским променама и упоређујући и анализирајући све могуће податке доносе закључке који су од велике важности за цело човечанство. То што причаш звучи невероватно нама одавде из мале Србијице! - Знам, и мени је било невероватно све док се једнога дана нисам нашао тамо и у таквој екипи. ја више немам времена да размишљам на такав начин, из простог разлога, што се тражи рад у континуитету и ту нема пардона. И, како ти се чине Американци? - ми Срби смо у комуникацији доста приснији народ док је у америци дистанца међу људима врло уочљива. но, иако се тамо пријатељства спорије стичу него у Србији тамо је то, када до тога дође врло искрено и дубоко. наравно, стекао сам пријатеље из целог света и имамо времена да се дружимо и играмо чак и фудбал преко викенда.

курс који је расписала америчка Свемирска агенција која је, сложићете се са мном, најбоља и најславнија на свету. Позвали су ме на разговор и после четири дана ригорозног тестирања добио сам посао. Поред знања које сам морао пријемној комисији да покажем (а то су све сами научници) прошао сам и разне психолошке тестове после само неколико дана наСа је имала мој цео живот на длану. Захваљујући том „пријемном испиту“ по убрзаном поступку сам добио и америчко држављанство јер без тога не можете бити запослен у овој државној свемирској агенцији.

А твој повратак у Србију? - најтеже је мојим родитељима. они би волели да ја више и не идем нигде од њих. могу да замислим како је мојој мајци и оцу када седнем на авион и кренем назад за Вашингтон. међутим, иако ми је тешко, морам да будем објективан и усресређен на пут који сам сам изабрао. наравно да су мени моји родитељи и мој брат увек на првом месту и ја ћу сваки свој слободан тренутак искористити да дођем у Србију и моје Владимирце. Можда се и ожениш овде! - Ха ха, видећемо шта ће судбина рећи! Ханибал Ковач

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.


ШАБАц

30. децембар 2010.

www. podrinske.com

3

Буџет града шапца за 2011.

отворен нови вртић у шапцу

Ко л ач о д 2 , 4 8 ми л и ј а рд и д и н а р а

„Бајка“ на крају године У шапцу је отворен вртић „Бајка“, први објекат грађен за потребе Предшколске установе „наше дете“ после 26 година. Према речима градоначелника шапца милоша милошевића,

ове године, за предшколско образовање и бригу о деци издвојено је близу десет одсто градског буџета, односно 224.243.000 динара, што је знатно више него претходних година.

Јасмина пауновић, Ђорђе петровић,

васпитач. овај посао сам добио по препоруци школе и веома сам срећан што ћу почети да радим као васпитач у свом граду. новоизграђени вртић је најлепши новогодишњи поклон граду шапцу, деци и њиховим родитељима. - Поносан сам на ову инвестицију, за коју је из градског буџета издвојено 70 милиона динара. Листа чекања за упис у Предшколску установу од сада

спремачица овај дан је веома значајан за мене и моју породицу јер сам после много година добила посао који ћу обављати у овако прелепом амбијенту. највише ме радује то што ћу бити окружена децом јер је то посао који ми посебно значи. је краћа, што је велики успех за Град шабац и олакшање за родитеље. истовремено, данашњи дан је један од најважнијих за 18 суграђана који су добили посао, истакао је градоначелник милошевић. Површина вртића на Триангли је око 1.500 метара квадратних, а у њему ће бити смештено 300 малишана.

Гордана ристичевић, васпитач. једанаест година чекам овај посао. Пре једанаест година радила сам као васпитач, приправник, положила сам стручни испит али до сада нисам имала прилику да се запослим. овај посао ми изузетно много значи.

даци запослених повећају за пет одсто. У структури буџета 37,7 одсто средстава опредељено је за финансирање опште комуналне потрошње и иневстициона улагања. У путну привреду уложиће се 245 милиона динара, јавном предузећу за управљање грађевинским земљиштем опредељено је 332 милиона динара, јКП “Водовод“ 184,9 милиона динара, а јКП “Паркинг“ 30 милиона динара колико и јКП “Топлана“. јСП “Стан“ добиће такође 30 милиона динара, јКП “Стари град“ опредељено је 54,2 милиона динара, а јП “Спортски центар“ 23,3 милиона динара. За основно и средње образовање опредељено је 255,3 милиона динара, за културу 155 милиона динара, за физичку културу готово 87 милиона динара, за социјалну заштиту 59 милиона а за предшколско образовање 236,7 милиона динара. Поред буџета одборници ће разматрати локални акциони план запошљавања, извештај о раду ПУ “наше дете“ као и низ регулационих планова.

Гр адо на чел ник пр ире дио но во го ди шњи ко кт ел

анета Љубић, медицинска сестра васпитач јако ми је драго што сам добила овај посао јер сам на њега чекала око двадесет година. моја породица је, такође, срећна и сматрам да је ово велики дан и за нас који смо добили посао и за град шабац.

на данашњој седници одборници Скупштине града шапца разматраће, као најважнију тачку дневног реда, буџет за наредну годину. Укупни приходи планирани су у износу од 2,48 милијарди динара, што је за око 200 милиона динара више него за ову годину. У плану је предвиђено повећање трансферних средстава из републике за једну четвртину, што укупно чини 410 милиона динара, односно 16,5 одсто прихода. Порез на доходак чини готово 36 одсто прихода или 889 милиона динара, од пореза на имовину очекује се 217 милиона динара, а од пореза на добра и услуге 120 милиона динара. Приходи од имовине изнеће 101 милион динара, приходи од продаје добара и услуга 545 милиона динара, или 22 одсто прилива у буџет. Задуживање код банака планирано је у износу од 110 милиона динара. За расходе: за рад и функционисање Скупштине града, њених органа и локалне самоуправе опредељено је 523 милиона динара, односно 21 одсто. Планирано је да се плате и до-

Марица вулетић, директор Веома смо срећи и задовољни зато што смо завршили овај објекат и што ће 300 малишана, који већ дуго чекају, добити место у овом прелепом вртићу.

Градоначелник шапца милош милошевић прошлог понедељка у Градској кући приредио је новогодишњи коктел за чланове Градског већа, привреднике, представнике јавних предузећа, државних институција и установа. обраћајући се присутнима, градоначелник милошевић је истакао очекивање да ће “таласи економског опоравка наредне године захватити и наш град”. - То је једини начин да све потенцијале на којима смо вредно радили искористимо и ставимо у функцију привредног опоравка, поручио је градоначелник шапца, упућујући гостима жеље за професионални успех, личну и породичну срећу.


4

www. podrinske.com

чеСТиТКе

i i i n i w } n e } i{ r S `i od bo vog ici no azn pr

30. децембар 2010.

Sre}ni novogodi{wi i bo`i}ni praznici

ЈП ПАРКиНГ ШАБАц

Sre}ni bo`i}ni i novogodi{wi praznici

ЈС П СТ АН - ША Б Ац


30. децембар 2010.

чеСТиТКе

Sre}ni bo`i}ni i novogodi{wi praznici Ј П в О ДО в ОД Ш АБ А ц Sre}ni bo`i}ni i novogodi{wi praznici

ЈК П СТА Ри Г РА Д

www. podrinske.com

Sre}ni bo`i}ni i novogodi{wi praznici

ЈАвН О П РеДУ зеће з А УПРАвљ Ање ГРАђеви Н СКи м з е мљ и ШТ е м

5


ДРУШТвО

www. podrinske.com

Положен камен темељац фискултурне сале за три школе У дворишту економскотрговинске школе у шапцу свечано је обележен почетак изградње фискултурне сале за потребе ученика две средње школе: економске и музичке „михаило Вукдраговић“ и основне школе „николај Велимировић“. Површина сале (терен и трибине) је 1.500 квадратних метара. У њеном саставу биће терен за рукомет и мале спортове, четири свлачионице, трибине за 500 гледалаца и остале пратеће просторије. Користиће је две хиљаде ученика, а предвиђено је и паралелно одвијање два часа физичког васпитања. Капацитет објекта је 140 часова седмично. рок за завршетак радова, чији је извођач шабачко предузеће "Тина", је 170 дана. - У складу са политиком Града шапца да у условима

кризе не одустајемо од инвестиција намењених деци, почела је градња фискултурне сале за потребе три школе. Предрачунска вредност објекта је 46 милиона динара. Половину обезбеђује Влада републике Србије преко министарстава за омладину и спорт и ниП, а друга половина је из буџета Града шапца за наредну годину. ово је вредан објекат и за ученике и за комплетан спортски живот у граду, истакао је градоначелник шапца милош милошевић. о значају изградње фискултурне сале говорио је и Братислав Петровић, саветник у министарству омладине и спорта, задужен за спортске објекте. - Посебно задовољство представља што министарство омладине и спорта учествује у

финансирању изградње фискултурне сале за три школе у шапцу. Пратимо развој спорта и залажемо се за здраве стилове живота. Зато имамо и обавезу да младимо обезбедимо спортску инфраструктуру, рекао је, између остало, Петровић. Према речима момчила Павловића, директора економско-трговинске школе, изградња спортске сале нормализоваће наставу физичког васпитања, али ће и значајно допринети развоју школског спорта и развијању различитих склоности ученика. Такође, биће задовољене потребе града за коришћење спортске хале. нов капацитет одговориће на потребе спортских клубова и испуниће најмодерније стандарде у организацији спортских манифестација.

уместо казне затвора

Друштвено користан рад Представници министарства правде и Града шапца потписали су Споразум о алтернативним кривичним санкцијама кроз друштвено користан рад. То значи да суд уместо казне затвора може да изрекне казну друштвено корисног рада која ће се спроводити у установама и јавним предузећима чији је оснивач Град шабац. на тај начин била би онемогућена „криминална инфекција“, односно спречили би се контакти починиоца кривичног дела са више израженом криминалном средином. Према речима дамира јоке, помоћника директора Управе за извршење кривичних санкција и директора центра за обуку запослених у управи за извршење кривичних санкција, суштина је у томе да за починиоце лакших кривичних дела алтернативном санкцијом буде испуњена сврха кажњавања, односно превенција чињења будућих кривичних дела и интеграција починилаца таквих дела у друштвену заједницу. - најважније је то што се један део правосудних надлежности премешта у надлежност локалне управе. Конкретно, то је извршење алтернативних санкција које треба да покажу нову врсту ефикасности, да смање трошкове државе и направе

бенефит за локалну заједницу. шабац је осми град у Србији који потписује овакву врсту меморандума између мини-

старства правде и локалне самоуправе, а досадашња искуства показују добре резултате. Србија на овај начин хармонизује своје прописе и праксу са земљама европске уније, истакао је дамир јока. нов начин извршења санкција градоначелник шапца милош милошевић окарактерисао је и као помоћ у одржавању комуналног реда, јер, према његовој оцени, нема адекватнијег начина за кажњавање оних који нарушавају комунални ред од укључивања у друштвено користан рад.

начелник Градске управе Града шапца милош Станојчић каже да Град шабац на овај начин помаже реформу правосуђа.

- осим што ће се спречити „криминална инфекција“, применом алтернативних санкција у случајевима у којима то суд одлучи, чини се значајна уштеда за буџет, а починилац кривичног дела на добар начин интегрише се у друштвену заједницу, напоменуо је Станојчић. Предност оваквог начина изрицања санкција, између осталог, је у томе што је јавно користан рад предвиђен у слободно време, тако да се редовне радне активности обављају уобичајено, а ни породица није оштећена.

30. децембар 2010. Градоначелник милош милошевић налази се на челу шапца од октобра 2004. године. на ту позицију је изабран од стране грађана на непосредним изборима, док је, услед промене закона, други мандат отпочео посредно, добијањем подршке већине одборника Скупштине града. Урађено у претходном периоду, као и оно што ће бити остварено у наредном, биће оцењено од стране јавности на следећим локалним изборима. након више од шест година вођења града, први човек шапца процењује где смо у односу на период када је он дошао на ову функцију, износи учињено у том периоду, како он гледа на своје резултате, и најављује планове за наредну годину, и начине на који ће шабац одговорити на изазове који следе. Наталија Пуцаревић: У предизборној кампањи 2008. године запошљавање је било приоритет. Шта је до сада учињено, а шта планирате да урадите у наредном периоду? -У животу сваке странке имате два битна момента: први је предизборна кампања, период пред изборе, у којем политичари настоје да направе предизборни програм. овај програм се прави у зависности од тога како сагледавамо проблеме људи на територији на којој делујемо, предлажемо како да решимо те проблеме и онда кампања служи да политичари убеде грађане да гласају за њих како би им те проблеме решили. Политичари, уствари, на изборима У прошлим временима, једнопартијском систему, смањење незапослености је било лако. Комитет, орган Комунистичке партије, који је и представљао праву власт у земљи чим схвати да има сто незапослених економиста позове директора, рецимо „Зорке“, и нареди да распише конкурс и запосли свих сто незапослених економиста. То је било могуће јер су предузећа била друштвена. данас, када су предузећа у приватном власништву, све је другачије. на мој позив привредницима да неког запослим нико то неће учинити јер не жели да нерационално запошљава раднике који би довели до његове пропасти. траже подршку од грађана како би дошли у прилику да уочене проблеме реше. од оних којима грађани укажу поверење очекује се да те проблеме и реше. једно од најважнијих предизборних обећања демократске странке у кампањи 2008. године било је и обећање да ћемо смањити не-

запосленост. У том тренутку било је 13.500 незапослених, а наш циљ је био да тај број, до 2012. године, спустимо испод 10.000. други моменат је реализација предизборних обећања. да би смо могли да остваримо обеда би једна странка водила квалитетну политику мора да се служи испитивањем јавног мњења. Ту се добија одговор на питање шта је у тој среднини људима чије поверење хоћете да придобијете приоритет. на бази тако добијених резултата извлаче се теме које чине окосницу предизборне кампање. Тако смо и ми 2008. дошли до сазнања да су незапосленост и мали лични дохотци основни приоритет грађана на подручју града шапца. ћано смањење незапослености боримо се за развој привреде стварањем што квалитетнијих услова који ће имати функцију привлачења инвеститора. Прибављено је око 600 хектара земљишта донети су одговарајући урбанистички планови а у комунално опремање, те такозване Северозападне радне зоне, уложено је око 10 милиона. шабац има и ту предност да се налази на пловној реци па је стога олакшан и јефтинији транспорт. из истог разлога, у наредном периоду је веома важно изградити ауто пут који би повезао наш град са румом. на тај начин би се и привредници лакше опредељивали за наш град. Поред свега овога град шабац финансира три пројекта за запошљавање: Први се односи на помоћ онима који најчешће остају без посла. Град преузима плаћање пореза и доприноса на зараде које послодавац исплаћује свим запосленим женама старијим од 50 и мушкарцима старијим од 55 година. што се тиче другог програма, град преузима плаћање камате на кредит за куповину неког основног средства које послодавац купи и тиме запосли новог радника а трећим програмом град помаже младе суграђане. Увек имамо 50 приправника запослених у градској управи или у јавним предузећима чији смо оснивачи и они добијају 80 одсто зараде. Душан Благојевић: У последње време се поново актуелизира тема регионализације, какав је Ваш став по питању поделе на регионе? -регионализацију посматрам кроз призму децентрализације, око чијег спровођења постоји консензус у јавности. У Србији је проблем централиза-


ДРУШТвО гост новинарске школе: градоначелник милош милошевић

www. podrinske.com

30. децембар 2010.

Шабац спреман за изазове ције врло изражен. Све институције, и комплетна администрација се налазе у престоници, самим тим највећи број радних места се отвара у Београду, а и инвестиори превасходно теже да се ту позиционирају. резултат оваквих појава је да се сваке године све више људи сели у главни град, док градови из унутрашњости, и села остају без стручног кадра. Због свега тога децентрализација је неопходна. ефикасна децентрализација омогућава лакше решавање проблема, јер се доносиоци одлука налазе ближе извору проблема. децентрализацијом институција отварају се нова радна места, привалче се инвеститори, и на тај начин сваки град има прилику да се развија. регионализација је погодан модел, јер то европска унија највише подржава и издваја велика средства за подстицање сарадње региона из различитих држава, у циљу решавања проблема који су им заједнички. Душан Благојевић: Како видите положај нашег града, при евентуалној подели на регионе? -мислим да је код нас погрешно схваћена суштина регионализације. Њена суштина је да се сарадњом граничних регија различитих земаља реше конкретни проблеми, а истовремено се умањују међунационалне тензије које, нажалост, карактеришу ове просторе. из овог разлога и еУ подстиче овакав модел и у Србији и у окружењу. Када се појавила ова идеја код нас (статистички региони), одмах су се јавиле идеје нових региона који су засновани на етничким, националним принципима што је супротно суштини и циљевима самог процеса. Положај шапца се често гледа у односу на Ваљево и Ужице, као градове који ће припадати истом региону. Сматрам да уколико би процес био прихваћен, и спроведен на прави начин, позиција центра региона није од кључне важности. Сарадња међу регионима, али и у оквиру региона, донеће свима бољитак. административни центар не значи аутоматски бољу перспективу тог града. Сузана Ивановић: Када се спомене базен намећу се бројна питања а нека од њих су и чији је базен и када ће се вршити реконструкција истог?

-Проблем са базенима није присутан само у шапцу већ и у другим градовима јер то су све објекти који су изграђени у неким ранијим периодима када је привредна ситуација била много боља и јача. ми смо свесни да је базен потребан . " Зоркин" базен, како смо га сви звали био је у власништву „Зорке“ и делио је судбину „Зоркиних“ објеката у моменту приватизације. Базен је купила фирма „Фармаком мБ“, а с обзиром да се та фирма не бави спортском делатношћу и одржавањем базена које је поприлично скупо, базен је поклонила граду шапцу. ми смо имали два плана за решење овог

куће. на бази те потребе, онда ми дефинишемо изградњу локалних путева, на сеоском подручју. Затим имам потребу за квалитетним напајањем електричном енергијом. Преко 10.000 домаћинстава није имало квалитетно напајање струјом. Замислите сад бављење савременом пољопривредом, где не може да вам ради ни музилица, ни хидрофор... много смо улагали у реконструкцију нисконаопнске мреже. Треба вам квалитетан јавни превоз, да дете може да вам иде до школе и назад, имали смо катастрофалну ситуацију када нам је пропао "7.јул" које је било једино јавно

проблема. један је био изградња новог базена који би у својој непосредној близини имао и отворен базен, или реконструкција постојећег. Грађевински пројекат реконструкције постојећег базена који смо урадили предвиђа и доградњу базена за непливаче у делу који је био сунчалиште и адаптација једног дела зграде у којој се налази базен. Предрачунска вредност за реконструкцију базена износи негде око 250 милиона динара. на основу програма подстицаја грађевинске индустрије са којим је држава изашла у другој половини године, пола износа за реконструкцију базена ће дати држава а пола град шабац. очекујем да са првим лепим данима крену и радови на базену и да ће до краја 2011. базен бити у функцији.

аутобуско предузеће. морали смо да јавни превоз подигнемо на виши ниво, и то смо решавали. ако имате добар пут, струју, јавни превоз, треба дете да вам иде у неку пристојну школу. имали смо јако лошу ситуацију са школским објектима на сеоском подручју, на којима се нису обављали никакви радови 50 година, тако да до 2012. нећемо имати ниједан школски објекат без адекватних санитарних услова, што подразумева да свака школа има пристојне тоалете, и да више не постоје пољски „ве-цеи“. У свакој школи смо изводили грађевинске радове, како би се спречила опасност од рушења плафона, јер смо имали такво стање да у неким школама, деца нису била безбедна. У сваком селу воде се матичне књиге, то се ради у месним канцеларијама, мало смо уредили те месне канцеларије, увели компјутере, повезали их са централом овде у шапцу, тако да људи лакше долазе до свих потребних докумената. месне канцеларије ставили смо у службу помоћи пољопривредницима, у једном јако важном сегменту, а то су регистра-

Слободан Петровић: На који начин Град стимулише опстанак младих у руралним срединама? -ако пођемо од себе, ја размишљам да живим негде у цуљковићу. не могу да живим тамо као у 19. веку, већ имам потребу за асфалтираним путем до

Јелена Томић: Да ли сте задовољни оним што сте до сада постигли и какви су вам планови у следећој години? ја се трудим да дајем све од себе. Ка да се осврнем уназад и када видим колико смо путева асвалтирали, колико смо школа реновирали, колико је наш град леп не могу да будем незадовољан. наравно има ту још много да се ради, пре свега, на побољшању животног стандарда наших грађана. Верујем да имамо потенцијала да још боље радимо и да ћемо у овој години урадити још много тога. У години која долази приоритет ће нам бити повећање броја запослених а то значи да се у нашу Северозападну радну зону мора довест неки озбиљнији инвеститор. надам се да ће најава изградње ауто пута до руме бити позитивни сигнал потенцијалним инвеститорима да дођу у наш град где их чека комплетно опремљено земљиште. ције, пререгистрације и едукације о томе како доћи до разних средстава и субвенција у пољопривредној производњи које финансира министарство пољопривреде. Суочили смо се са проблемом да је културни живот сеоског подручја готово потпуно замро. онда смо се са КУд "абрашевић", КУд "Чивија" и "Хајдук Станко" договорили да у сваком селу, где је то могуће и где има деце, организују културно уметничке секције. имали смо фолклорне смотре у десићу и Грушићу, које су посећивали старији људи, који су говорили да од 1957. није било никаквог културног збивања у селу. Кад ви ту децу уведете у фолклор, за децом иде цела њихова родбина и комшилук, и с тим почиње да се одвија културни живот на селу. радили смо доста и на анимирању спорта на сеоским подручјима. много фудбалских терена смо урадили у двориштима сеоских школа који омогућавају деци да се баве спортом. организовали смо сеоску олимпијаду, где се села између себе такмиче у више дисциплина, а као награду добијају асвалтирање једног школског терена. То су нам све мањи сегменти, који се добро решавају, онда ви кажете ту ћу остати, али остаје нам још један велики сегмент. Узимајући у обзир да имамо све што је потребно (пут, превоз, школу, културу...), мора од нечега да се живи. Треба вам месечни приход од 500 евра да би сте могли основати и издржавати породицу. То је један велики проблем, локалне самоуправе немају велике ингеренције када је у питању пољопривредна производња. Законима којима се дају надлежности, је готово све везано за републичку владу, а Град у оквиру својих надлежности, покушава да помогне људима да од пољопривредне производње остваре приход који ће им омогућити да могу да живе и издржавају своју породицу на селу. ако немате решења за те проблеме, онда можете да се бавите политиком колко хоћете, да идете од села до села и да се

служите паролама "Србија је до Беча", "Србија је до Книна" и "истанбул је српски". Код одређеног дела популације то изазива добре ефекте, популарнији је онај ко даље добаци. међутим сутрадан, млади људи, из разлога што немају мотива да остану, у свом родном месту, одлазе у иностранство на рад у потрази за бољим животом. најчешће су то аустрија, Словенија, италија, немачка, и онда тамо плаћају доприносе, пуне пензионе фондове, а овде остају стари људи, стара домаћинства, и таква друштва свакако могу рачунати на стагнацију и назадовање. оне популистичке политике, и политичари демагози, много пре посегну за овим видом деловања, причама о историјским границама Србије и неким другим бајкама, и на тај начин убирају гласове.Прича која покушава да променом услова утиче на останак младих људи, је далеко комплекснија, захтева боље познавање проблема, али ми се бавимо правом конкретном политиком, не чистом демагогијом. на тај начин у нашем политичком деловању, нашим предизборним кампањама, ми се углавном бавимо животним питањима, и предлозима на који начин се могу решити, на тај начин покушавамо да добијемо подршку грађана, и да оно што обећамо и остваримо. Филип Симић: Успевате ли да се, с обзиром на много обавеза, да се посветите породици? -обавезе које имам на послу али и обавезе које имају чланови моје пореодице не дозвољавају нам да проводимо пуно времена заједно. ипак, мислим да налазим времена за породицу. Филип Симић: Да ли вам је некада дошло да кажете:" Ја не могу да издржим овако нешто, не могу више да наставим са ови ?“ -да и то постављам јако често, али поред мог највећег мотива, деце нема места за одустајање, једноставно се мора ићи даље.


чеСТиТКе

www. podrinske.com

Sre}ni bo`i}ni i novogodi{wi praznici ДиРеКциЈА зА ПУТеве ГРАДА ШАПцА

30. децембар 2010.

S re } ni b o ` i } n i i n o vo g o d i { w i praznici

ЈП ТОПЛА НА Ш АБ Ац

S r e}n bo` i i nov } n ogod i i i{w pra i zni ci Т УР и С Т и ч К А О Р Г А Н и зА ц и Ј А Г Р А Д А Ш А Пц А


30. децембар 2010.

чеСТиТКе

www. podrinske.com

S re } ni b o` i } n i  i n o vo g o d i { w i praznici Sre}ni bo`i}ni i novogodi{wi praznici

РТ в ШАБАц

АПОТе КА Ш АБАц

Свим грађанима желимо сre}аn Bo`i} i Novу годину

Г РА Д Ш АБАц


ДРУШТвО развојни Буџети општина мачванскгог округа www. podrinske.com

30. децембар 2010.

годишњи концерт ани „Хајдук станко“

Пројекти подржани од Републике након смене општинских власти у Богатићу и Владимирцима, где је дС главна полуга, умногоме су ојачани потенцијали ових неразвијених средина. општина Коцељева од раније има преовлађујући утицај дС, али је генерално промењена владајућа структура у овом делу мачванског округа где су примат некад имали СрС и СПС. Са неколико пројеката подржаних од ниП-а инфраструктура ће бити знатно побољшана, а тиме и услови за привлачење страних инвеститора као и квалитенији стандард живота мештана. о плановима за наредну годину на конференцији за новинаре окружног одбора дС мачванског округа говорили су функционери ових опшптина. У Богатићу буџет за наредну годину планиран је у износу од 351 милион динара, односно за 13 милиона више него за ову године. Слободан Савић, председник општине Богатић, као најважније развојне тачке издваја асфалтирање седам киломтера локалних путева, изградњу спортске хале вредну 80милиона динара, проширење обданишта на 1.100 квадратних метара, двоструко више од садашњег капацитета. С обзиром да само Богатић има решено питање водоснабдевања у наредној години планирано је ширење мреже на целокупно подручје општине, а основа ће бити изградња главне црпне станице вредне 40 милиона динара. Посебна пажња усмерена је на помоћ пољопривредницима а на краткорочне кредите издвојиће се 14 милиона динара, за набавку ситније механизације осам милиона динара, а у сарадњи са шабачком млекаром обезбедиће се набавка приплодних јуница. У Владимирцима за наредну годину планиран је буџет од 247 милиона динара, односно за 27 милиона динара више него претходни. Код ниП-а конкурисано је са осам пројеката, а најважнији је експлоатација геотермалних вода у вредности 37 милиона динара. општина ће у овом пројекту учествовати са петином средстава. Председник општине Владимирци Владица марковић указао је да је овај пројекат одобрен још 2008. године али није спроведен. општина је купила земљиште за бањско лечилиште што ће бити почетни корак за разбој туризма. У дом ученика Средње посавотамнавске школе уложено је 35

милиона динара и он ће бити завршен наредне године. Такође ће бити асфалтирано неколико главних путних праваца чиме ће бити заокружена мрежа путева у општини. од 29 насељених места у општини 22 има решено водоснабдевање, а то ће бити реализовано у наредној години и за преостала насеља. изградиће се нови бунар у риђакама

средства уложена су из републике. Буџет за наредну годину планиран је у износу од 178 милиона динара, за десет више него за ову годину. Симптоматично за ову општину је да учествује са једном трећином средстава у пројектима док остало надомешћује републички буиџет. Тако је дирекција за воде уложила 110 милиона динара, 30

Ватромет звука и покрета Годишњи концерт ани „Хајдук Станко“ одржан је у недељу 26. децембра. У препуној сали шабачког позоришта љубитељи фолклора имали су прилику да уживају у врхунски изведеном програму традиционалних народних песама и игара. Представио се први ансамбл и први дечији ансамбл као и чланови омладинске секције и секције бивших играча. Уз музичку пратњу народног оркестра и

наступ вокалних солиста, публика је истински уживала и аплаузима награђивала догађања на сцени. Завршну кореографију „Врањанска свита“ ансамбл је одиграо два пута на „бис“ и тако затворио овај ватромет звука и покрета. Следећи састанак са шабачком публиком заказан је за следећи децембар када ово друство слави десет година рада и постојања. Ханибал Ковач

основна школа „свети сава“ одакле ће потећи и водоводна мрежа за Лојанице, а такође ће бити изграђен и резервоар у Скупљену. За шабачким водоводом у току су преговори о снабдевању Прова, драгојевца и Звезда пијаћом водом. Формирана је и дирекција за пољопривреду која треба да знатно допринесе развоју општине јер чак 85 одсто становништва се бави пољопривредом. Коцељева је једна од ретких општина где током економске кризе није повећан број незапослених. ова општина је у врху привлачења страних инвестиција а такође уз помоћ квалитетних пројеката знатна

милиона динара дало је министарство за локалну самоуправу, пет милиона је добијено за негу и помоћ старим лицима, а десет милиона динара за проширење обданишта. милутин цвејић, председник Скупштине општине Коцељева, истакао је да су приоритети побољшање положаја омладине, асфсалтирање улица и путева, као и екологија. Планом управљања комуналним отпадом ова општина прикључиће се регионалној депонији у Каленићу. Уз то уређење индустријске зоне је при крају, што омогућава знатно бољи приступ ове општине страним инвеститорима. Д.Е.

помоћ мештанима прњавора У Прњавор је прошлог уторка допремљено пет тона материјала за кречење и заштиту објеката оштећених у децембарским поплавама. После пакета са средствима за хигијену, ово је још један вид помоћи коју је шабачки црвени крст упутио мештанима Прњавора. месна заједница Прњавор изражава велику захвалност црвеном крсту за пружену помоћ

највећа награда – осмех на дечјим лицима новогодишња, традиционална, дводневна изложба радова ученика шабачке основне школе „Свети Сава“, отворена је 27.децембра. Соња Петровић је нагласила значај таквог рада са децом која похађају по много чему специфичну школу, а да је изложба део лепе сарадње Културног центра и школе. радови су стварани и уз помоћ ученика школе за уметничке занате, а реч је о великом броју предмета примењене уметности, сликама, накиту, икебанама и другим предметима. - ово је наша традиционална изложба, а ученици су радили заједно са својим наставницима који су били задужени за секцију народне радиности. Креативно су се изражавали, а, имали су велику помоћ, то не могу да не истакнем, и ученика школе за уметничке занате. Такође су нам, и из Градске организације инвалида рада, помог-

ле госпође мира и Гоца у ткању, односно оне су обучиле наставнике, а, затим, наставници децу. Гледајући децу како раде у радионицама (од ове године имамо две, грнчарску и ткачку), могла се видети само њихова срећа и задовољство на лицима, и то је нама највећа награда. нама је циљ да стварамо услове за нове стилове рада са овом децом, да развијамо ведру и стимулативну климу, да развијамо топлину, љубав, толеранцију, да подстичемо њихову креативност. и, наравно, не само то, него да код њих развијамо самопоуздање и да им омогућимо да се што боље интегришу у ширу друштвену заједницу – истакла је, отварајући изложбу, директорка Снежана радовановић. Бројну публику поздравила је речима: „наравно, овај ваш долазак нама много значи и хвала вам што сте дошли“. Ц.Љ.


30. децембар 2010.

уручена награда победници униQа-тне чаролије

Представници UNIQA -тне чаролије уручили награду девојчици која је направила најлепши украс У пријатној, предновогодишњој атмосфери основне школе „Стојан новаковић“ у шапцу, представници компаније UNIQA осигурање уручили су награду од 10.000 динара ученици Тијани Степановић, чија новогодишња кугла је проглашена најлепшом на дечијем креативном конкурсу UNIQAтна чаролија, која је ове године други пут одржана. новогодишње украсе су слали ученици из школа широм Србије, а захваљујући креативности Тијане Степановић уз подршку учитељица јасмине јанковић

Којић и Снежане Стојићевић сви ђаци који су учествовали на конкурсу добили су вредне пакетиће. одлуку о најбољој кугли на хуманитарној продајној изложби у галерији 03one, донеле су познате личности: Бајага, Кристина Ковач, александра Перовић, Тијана дапчевић, наташа Вукоје и ана Бебић која је и сама купила једну од кугли . Поред ње и запослених у компанији УниQа осигурање, украсе су откупљивали и представници компанија – Henkel, Raiffeisen bank, Raiffeisen leasing, хотел Хyатт, фабрика чоколаде Kings of chocolate, инфостан и директорат цивилног ваздухопловства.

новинарска школа: разговор са тијаном степановић

Тијана направила најлепши украс

www. podrinske.com ДРУШТвО новинарска школа на концерту лео мартина у шапцу

Кроз стихове у прошлост након 1982. када је претходни пут наступио у шапцу, Лео мартин је поново певао за чивијашку публику, забављајући и оне који су били ту и пре готово три деценије, али и неке нове генерације, који познају његове песме, иако нису били ни близу рођења када су оне настајале. Полазећи на концерт Лео мартина у четвртак увече, био сам потпуно сигуран да ћу са своје 24 бити доминантно најмлађи посетилац. ипак, довољно је било прићи на неких 50-ак метара од шабацког позоришта, да бих се уверио да је моја почетна претпоставка била потпуно погрешна. Помало дирљиво било је гледати брачне парове у поодмаклим годинама, како руку под руку долазе, да на стиховима овог уметника отпутују у прошлост, неко њима лепше време, када су се уз исте те стихове упознавали, плесали и заједно певали. Са друге стране лепо је било видети не само младе људе, него и

децу како чекају да уђу на овај концерт, показујући тако да квалитетан вокал и искрен текст, немају године, младост, старост, увек су актуелни, увек су evergreen. Постојао је трачак сумње да ли је Лео још увек онај Лео мартин, да ли су

стовао у нашем граду. Свака недоумица отклоњена је већ са првим стиховима песме "добро вече" којом је лагани пут у прошлост отпочео. Кроз 60-те, 70те, 80-те, водиле су нас "Плава обала", "Волим те", "Песмо моја", "Кристина", али и безвремене песме реј Чарлс-а, Том Џонс-а, Тине Тарнер којим нас је Лео мартин подсетио на своје музичке узоре и дао неки посебан додатак својеврсном времеплову. Како суштина остаје за крај, завесу на концерт спустила је

му гласовне могућности исте као пре 28 година, када је милош јовић (какво је право име овог певача) претходни пут го-

"одисеја", песма о животу, универзална прича коју су многи прошли, а у коју још сви други тек треба да закораче. Сам Лео мартин је указао на један парадокс, да је целу каријеру певао баладе о љубави, а једина песма која не говори о тој теми је постала прва асоцијација на њега. Године нису ништа нашкодиле гласу овог певача, али ипак кондиција није могла да се одупре њиховом притиску. две краће паузе од по неколико минута, како би певач скупио нову снагу за наставак, не да нису поквариле ни мало свеукупан утисак, него су само показале какав однос има Лео мартин према публици. Препознајући поштовање исте према себи, једноставно није желео ни мало да се штеди, те је узвратио на једини начин како уме снагом свог гласа. распон година публике, између 15 и 75, и неколико минута аплауза на крају, показали су, да у шапцу, имамо публику која може да препозна истински квалитет, упркос "нападима" имитација музичке уметности. Средства комуникације се усавршавају, начини деловања на људе су све бољи и скривенији, али, увек ће права уметност налазити пут до публике. Д. Благојевић

Тијана Степановић (8 година) иде у други разред ош ,,Стојан новаковић”. Учествовала је, и победила, на другом дечјем креативном конкурсу једне наше велике компаније. Био је то повод да је посетимо и разговарамо са њом. Ко је био покровитељ ове награде? Покровитељ награде је UNIQA осигурање, наша велика осигуравајућа кућа.

За шта си добила награду? награду сам добила за за прављење украса: јелке, Снешка Белића и зеца.

Да ли ти је било забавно док си радила ове фигурице? да, било ми је веома забавно.

Шта те је инспирисало да баш те фигуре направиш? За Снешка Белића ме је испирисала љубав деце према Снешку Белићу, за јелку јер се ближи нова година и за зеца зато што се крије по шумама.

Јеси ли учествовала у још неким наградним играма? не нисам, али бих волела.

Колико времена ти је требало да завршиш рад? Све укупно требало је нешто око 10 минута. имала сам велику инспирацију и веома сам брзо радила.

Да ли си се надала награди? не, нисам ни сањала да ћу је добити. Јеси ли срећна и задовољна због награде? да, веома сам срећна и задовољна. Мирослав Мушицки

прикупљено 428.000 динара наступом Леа мартина у шабачком позоришту, завршени су предновогодишњи хумантирани концерти у организацији шЛФ. Приход од продатих улазница (132.000 динара), биће утрошен на куповину новогодишњих поклона ученицима основне школе „Свети Сава“ у којој се образују и васпитавају деца ометена у развоју. Продајом карата за претходна два концерта Звонка Богдана и массима Савића прикупљено је 296.000 динара (по 148.000). новац је опредељен као помоћ у припремама за олимпијаду чланова Кајак клуба „Зорка колор“ душана Станојевића и дејана Пајића, освајача бронзане медаље на овогодишњем светском првенству у Пољској и основној школи „Краљ александар Карађорђевић“ у Прњавору, за опремање ликовног кабинета.


PENZIONER

БРОЈ 17

30. ДецемБАР 2010.

иНФОРмАТивНи ДОДАТАК зА ПеНзиОНеРе ГРАДА ШАПцА

гост новинарске школе: градоначелник милош милошевић

Град брине о пензионерима На подручју града Шапца живи 126.000 становика од кога су 20.000 пензионери. То нам говори да смо, као народ стара нација, али и да имамо велику одговорност према овим лицима. Искористили смо гостовање и разговор градоначелника Шапца, Милоша Милошевића са полазницима новинарске школе да сазнамо нешто више о томе шта град чини да се ова популација има угодан и безбрижан живот.

им слободно време испунимо некаквим садржајима који ће их мало разгалити. Скоро смо имали једну акцију у којој с м о наше најактивније п е н зионер е на-

Ђорђе Петровић: Како оцењујете бригу града о најстаријим суграђанима? Положај и потреба да друштвена заједница помаже старим лицима зависи од њиховог, пре свега, материјалног стања. Наши суграђани који имају минималне или немају никакве пензије најчешћи су корисници Народних кухиња и других програма и пројеката који су за њих и намењени. Старост је често скопчана и са болешћу па су онда њихове потребе много веће. Пензионери су окупљени у неколико удружења и кроз сарадњу градске управе са овим удружењима покушавамо да добијемо увид у стање и потребе пензионера. Тако ми кроз разне акције покушавамо да им олакшамо положај и да им старост учинимо занимљивијом те да

градили занимљивим путовањем по нашем крају. Пеко Удружења пензионера најсиромашнијима помажемо у набавци огрева, јер је набавка огрева и највћа ставка у буџету већине житеља нашег града. Добру сарадњу имамо и са Герантолошким центром где су смештени наши најстарији суграђани који су се определили за тај тип живота.

Пре три године покренули смо један пројекат, и он се реализује преко Центра за социјални рад, а то је помоћ у кући. То је мала помоћ која им је потребна како би били у ситуацији да задовоље своје основне потребе. На овом пројекту раде жене, геранто домаћице и један возач, и они, на захтев пензионера, долазе у њихову кућу и помажу им у свакодневним пословима. Ово је веома изражено на сеоском подручју на којем имамо велики број старачких домаћинстава која су препуштена сами себи. И Дом здравља, чији је град Шабац оснивач, има читаве програме којима треба да се помогне најстаријим људима. То су патронажне службе, службе хитне помоћи. Такође и лекари иду у кућне посете. У наредном периоду можемо очекивати да ће број пензионера бити у порасту и Градска управа припрема читав низ нових пројеката којима би овим лица требало да се живот учини што лакшим и безбрижнијим.

Минима лна по ве ћањ а пензија у 2011. години

Чланови Управног одбора РФ ПИО усвојили су ребаланс финансијског плана Фонда за ову годину којим су средства намењена овој институцији смањена за милијарду динара. На седници је усвојен и Извештај о финансијском пословању Фонда за девет месеци ове године. Иван Мимић, директор Сектора за финансијске послове, објаснио је члановима УО да су расходи на крају обрачунског периода били за две милијарде динара већи од прихода. Према његовим речима, тај проблем је превазиђен јер су се на рачуну Фонда налазиле четири милијарде пренете из прошле године, и то тако што су две милијарде утрошене за затварање деветомесечног обрачуна, а две остају да се на исти начин подмири и завршни рачун. Први пут су дотације из буџета износиле 47 одсто укупних прихода и премашиле уплате из доприноса иако је само на име повезивања стажа држава уплатила 24,8 милијарди динара за заостале доприносе. Исплата пензија у овом периоду била је редовна и на то је утрошено 98,7 одсто укупних прихода, док трошкови за запослене у Фонду (3.120 радника на неодређе-

иСти уСЛОви За пенЗиЈу и 2011. Осигураници ће од 1. јануара одлазити у пензију под истим условима као и до сада, мушкарци са 65 година живота и 15 година оствареног стажа осигурања (са плаћеним доприносима), а жене са 60 година живота и такође 15 година стажа. Промениће се и помераће се само старосна граница за оне који имају пун стаж. Поступно, по четири месеца годишње, до 2023, па ће уместо са досадашњих 53 године живота, осигураници – и мушкарци и жене, када наврше пун стаж осигурања (мушкарци 40 година стажа, а жене 38, с тим да ће за њих померање границе почети од 2013) моћи да остваре пензију са 58 година живота. Такође, право на породичну пензију жене ће остваривати са 53, а мушкарци са 58 година.

но и 171 на одређено време) износе 0,71 проценат укупних прихода. Просечне пензије су остале исте као и претходне године: за бивше запослене 21.749 динара, што је 64,93 одсто од просечне зараде; за самосталце просечна пензија је 21.302 динара, односно 63,6 одсто просечне зараде, док је просек примања бивших пољопривредника 8.161 динар или 24,36 одсто просечне зараде. Финансијским планом за наредну годину, који је усвојен на седници УО РФ ПИО, предвиђено је пословање са једног рачуна, уместо са три као до сада. Планирани су приходи у износу од 498,8 милијарди динара, односно шест одсто већи него ове године. Од тога би од доприноса на рачун Фонда требало да буду уплаћене 253 милијарде, док је од дотација и трансфера планирано 236 милијарди динара. Према овом плану, пензије би у наредној години требало да порасту укупно око седам одсто: у јануару би повећање износило два одсто, у априлу 2,95 и у октобру још два процента. Планирано је и ванредно ус¬клађивање најнижих пензија у јануару и оно би за бивше запослене и самосталце чија примања не прелазе 11.088 динара износило око три одсто, док ће најнижа примања корисника из категорије пољопривредника износити 9.000 динара. Финансијским планом је и за наредну годину предвиђено 252,23 милиона динара за бесплатан опоравак и рехабилитацију пензионера у бањама и већ почетком године треба да буду утврђени услови које ће корисници мора и да испуњавају у погледу висине пензије да би могли да конкуришу за бесплатан одлазак у бању. (Извор: Глас осигураника)


2

ПеНзиОНеР

www. podrinske.com

30. децембар 2010.

нова година кроз историју

Село Деда Мраза - врата Лапоније Легенда о Деда Мразу једна је од ретких које преживљавају вековима, и то у свим крајевима света: на њој су стасале генерације, а популарност белобрадог дедице с далеког севера који за празнике играчкама дарује сву децу света ни данас не јењава. На северу Финске је смештено његово село Рованиеми које Финци називају "Вратима Лапоније", а удаљено је свега две хиљаде километара од Северног пола. Будући да се налази на самом рубу Арктичког круга кружнице на северној полулопти глобуса унутар које сунце зими не излази барем један дан, а лети барем један дан не залази - атмосфера је природно мистична. Поларна ноћ тамо траје готово месец дана, од средине децембра до почетка јануара, док лети сунце не залази од средине јуна до почетка јула. Због положаја блиског Северном полу се, такође, догађа феномен шарених небеских све-

тала: у представи поларне светлости, током које на ноћном небу титра мрежа зелених, плавих, гримизних, црвених и љубичастих светлосних снопова, може се уживати двеста дана годишње. И то само у подручју близу Земљиних полова, јер управо њихова привлачна сила довлачи Сунчеве честице у атмосферу где настаје игра светлости. То објашњава због чега прича каже да је насмејани Дедица изабрао управо Лапонију за земљу свог живота. И сам Деда Мраз објашњава да је Рованиеми, окружен мистичним густим шумама, идеалан избор због патуљака који му помажу паковати дарове: каже да патуљци не воле врућине, а ни ирваси, због чега се доселио у Рованиеми. Светлуцаво село, на чијем улазу стоји десет метара висок златни бор Деда Мраза, надмашује и најбујнију машту. У њему белобради дедица живи с Баком Мразицом, али

СРећНА НОвА ГОДиНА и БОжић

током празника најчешће ради у својој "канцеларији", смештеној у пећини дванаест метара испод земљине површине. Канцеларија му је затрпана писмима жеља из целог света, али дедици, да се снађе у свему томе помажу патуљци и вилењаци, његови марљиви асистенти. Будући да живи у складу с трендовима времена, чувени дедица се служи и Интернетом и аутомобилима, али најдраже превозно средство су му ипак ирваси којих у Лапонији живи двеста хиљада. Иако се због климе Лапонија може посетити током целе године, најпопуларнија је, наравно, за време празника - око Нове године и Божића. Годишње је, због села Деда Мраза, посети 500.000 туриста из целог света. Прва туристичка посета Рованиемију била је Елеанор Рузвелт, удовица америчког председника Франклина Делана Рузвелта. У њега је допутовала у зиму, 1950. године, желећи да види где почиње Арктички круг: поводом тога, домаћини су морали означити границу и на њој саградити дрвену колибу у којој је уважена гошћа могла одахнути уз топли чај. Легенда каже да се колибица свидела Деда Мразу те се он у њу преселио. Двадесетак година касније је, око кућице, познато финско удружење архитеката Arrak Group пројектовало цело село Деда Мраза, и тако је бајка постала стварност.

Нова година, симболично, представља обнављање живота, а обичаји везани за тај дан вуку корене из далеке прошлости. Слављење одласка старе и доласка нове године прастари је религијски, друштвени и културни образац у скоро свим деловима света. Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, али се сматра да су Вавилонци то чинили још пре 4.000 година. Римљани су славили Нову

годину у зависности од календара који се мењао са сваким новим владаром и ускоро изгубио усклађеност са Сунцем. У жељи да исправно постави календар, римски Сенат је 153. године пре Христа устоличио 1. јануар за почетак Нове године, али варијације су се наставиле све док Цезар 36. год. пре Христа није одредио коначни календар, враћајући 1. јануару почасну титулу првог дана у години. Немци су, према једном од низа тумачења, први у 16. веку увели обичај кићења јелке. Легенда каже да је кићење започео утемељитељ протестантизма Мартин Лутер. Он је шетајући кроз шуму био задивљен хиљадама звезда које су светлуцале кроз грање јела. Толико је био очаран призором да је одсекао мало дрво и однео га кући својој породици. Да би оживео исту лепоту коју је видео у шуми, закачио је и мале свеће на гранчице. У Европи и Америци кићење јелке постаје популарно у 18. веку.

новогодишњи обичаји Шпанци у поноћ једу грожђе и то по 12 зрнаца грожђа да би били срећни свих 12 месеци у години, Грци једу колач у којем се налази новчић, који у Новој години доноси срећу - прво парче хлеба је за малог Исуса, друго за оца куће, а треће за кућу. Немцима је незамислива новогодишња ноћ без ватромета. Они сваке године за ватромет потроше 100 милиона евра. Традиција да се у новогодишњој ноћи направи бука потиче још из средњег века када су људи звецкајући ишли улицама како би растерали зле духове. На Нову годину у Кини сва су врата украшена нечим црвеним, јер је црвена боја симбол среће и весеља. Иако све породице припремају славље на новогодишњу ноћ, из домова се склањају сви ножеви на 24 сата, да се нико не би повредио јер би та незгода значила да је та особа "пререзала" односно спречила породичну срећу у новој години. Аустријанци на Нову годину припремају свечани ру-

чак који укључује печење, као симбол среће и благостања. А за десерт сладолед од ментола у облику детелине с четири листа. На Нову годину, Британци стрепе ко ће им први доћи у госте, јер, према старим веровањима, то значи колико ћете имати среће у новој години. Ако вам у госте бане мушка особа с поклонима, прави сте срећковић. Немојте се превише надати ако вас прво посети нека женска особа. Традиционални поклони су угаљ за ватру, хлеб за сто и пиће за господара куће. За Нову годину, Норвежани се часте пудингом од пиринча, а унутра сакрију један бадем. Пудинг се сервира у великој посуди, у којој се налази само један бадем. Послужује се у чинијице, а верује се да ће особу која у свом пудингу пронађе бадем, у целој новој години пратити срећа и богатство. Холанђани за Нову годину једу крофне јер верују да оне доносе срећу у новој години.


ПеНзиОНеР

30. децембар 2010.

www. podrinske.com

српске Бање

Амами као сведоци дуге историје бање Бања Сланкамен смештена је уз десну обалу Дунава, на само 80 м надморске висине – североисточно од Инђије 20, од Београда 55, и јужно од Новог Сада 50 километара. Вода ове бање (28° Ц) је слано-јодна, хлоридно-натријумског типа; највише има соли, потом јода, али лековита својства дају јој и: магнезијум, стронцијум, калијум… Користи се само купањем. Бања Сланкамен убраја се међу најстарија природна лечилишта у Србији. На подручју Сланкамена постојало је насеље и пре доласка старих Римљана у те крајеве. У доба Римљана ту је, затим, подигнуто војно утврђење – каструм Acumincum (тада седиште римске легије и дела речне флоте), па је вероватно да је још тада сланкаменска лековита вода коришћена. Остаци турског купатила (амама) из 1566, подигнутом над извором топле воде, казују да су терме користили и Турци, који су дошли у те крајеве 1521. (Путописци су 1702. лечилиште описали као "добро уређена турска бања, са извором слане воде".) Прва хемијска анализа минералне воде из Слан-

камена извршена је 1876. Већ 1900. вода је означена као лековита, што је био повод да се оснује акционарско друштво "Слањача".

Шест година касније, подигнуто је Слано купатило и гостионица "Слањача", а први управитељ био је велепоседник Никола Петровић. Акционарско друштво уређивало је и изграђивало

изРеКе КОЈе СУ мењАЛе СвеТ

Свет је глобално село

Маршал Меклуан (1911-1980)

И ова реченица је постала толико популарна да се данас користи у различитим ситуацијама, али углавном у истом контексту: да се означи повезаност света захваљујући развоју савремених медија. Тако се углавном не зна да је њено исходиште у науци и да ова изјава потиче од теоретичара медија који су проучавали наведене феномене. Још 1948. године први ју је употребио Виндам Левис, истражујући како електронски медији у људској комуникацији смањују просторне и временске баријере, те човечанство почиње да живи у интеракцији на глобалној скали. Заслуге су, међутим, припале двојици теоретичара из шездесетих година 20. века, Маршалу Меклуану и Квентину Фијореу, јер су они овај концепт учинили опште познатим. У заједничкој књизи Медиј је порука изнели су тврдњу да, када су у питању савремени електронски медији, сам медиј је важнији од садржаја који преноси, те да захваљујући природи тог медија читаво људско друштво доживљава затварање, односно збијање, чиме се враћамо на сеоски начин живота, јер свакога познајемо и са сваким успостављамо комуникацију истог тренутка.

Бању све до 1910. године. После Другог светског рата лечилиште је најпре било претворено у војну болницу, а потом, 1947. Бања почиње да ради. Тада почиње

и интензивно уређивање Бање – реновирани су и модернизовани бањски објекти, отворени нови извори слане воде, обновљен парк… Носилац здравствене функције сланкаменске Бање

данас је – Специјализована болница "Боривоје Гњатић". У овој здравственој установи, кадровски добро и технички савремено опремљеној, спроводе се хидро, електро,

кинези и радна терапија, код лечења, рехабилитације и превенције неуролошких обољења, посттрауматских и постоперативних стања, а посебно је специјализована за лечење хемиплегија (шлог).

3

полицијска пратња за пензионере - Пензионери више неће морати да стрепе од напада кад се враћају кући пошто су подигли пензије у банци, пошто им полиција у једном кварту Лондона нуди пратњу и заштиту, саопштила је представница локалне полиције. Поред банака и пошта постављена су обавештења клијентима да могу да позову полицију и добију пратњу до куће.

"У нашем кварту било је више напада на особе у годинама које су се враћале кући са пензијама", изјавила је представница полиције Vanstida и Snersbruka, у источном делу Лондона. Пратња је обезбеђена само за оне који се пешке враћају кући, али не и за оне који иду аутомобилом.

СТАРе РеКЛАме (Шабачки гласник, децембар 1931.)


4

ПеНзиОНеР

www. podrinske.com

највеселија изложБа

30. децембар 2010.

Божидар Беловуковић и саво мирковић

Кад је дом као рођена кућа Традиционално, и ове године, у част новогодишњих и божићних празника, корисници Геронтолошког центра у Јеленчи, у Геронтолошком клубу, приредили су изложбу. Њих педесетак је учествовало у изради бројних предмета од вунице, затим украсних јастучића за лаванду и многих других предмета.

корисници у дому весели, кад се осећају кориснима, и уопште имају неке лепе активности, то је и нама истинско задовољство. Лепо се види да Центар осећају као свој дом, као своју кућу“ - каже Милада Васиљевић, координатор стручног тима, истичући значај радног ангажовања старих и изузетну

пациона терапија је у служби боље адаптације новопримљених корисника, активног коришћења слободног времена, осећаја припадности и вредности јер доприносе нечем корисном. Ангажовање корисника одржава им дух, друже се међусобно, причају, певају“. У центру, радна терапија прилагођена је ин-

Дв а дру гар а Шапчанин и Ужичанин

- Ово је трећа изложба корисника Геронтолошког центра, овога пута посвећена новогодишњим и божићним празницима, а, верујте да је то била највеселија припрема радова. Док су радили, певали су, смејали се, по целом дому је било парчића од дрвета, папира, лепка.Ништа нам то не смета, јер кад су

РецеПТи

атмосферу док је изложба припремана. Додаје, да радно и окупационо ангажовање корисника, према преосталим способностима и интересовањима, помаже старима да те способности сачувају, па и побољшају, а тиме што нису пасивни, побољшавају и међусобну комуникацију. Такође, „радна и оку-

Приредила:Снежана Ковачевић

СвиЊСКО пеЧеЊе Са СувиМ ШЉиваМа 1.5 кг свињског врата 150 г сувих шљива без коштица 2 јабуке Мало соли, мало бибера Маст Пола чаше киселе павлаке Суве шљиве прокувати и прохладити. Јабуке ољуштити и исећи на коцке. Свињски врат оставити у комаду, и нарезати џепове. Месо добро натрљати сољу, а џепове напунити јабукама и сувим шљивама и мало ушити или закачити чачкалицама. На загрејаној масти пропржити месо са обе стране. У посуду за печење ставити месо, долити мало воде и ставити у загрејану рерну да се пече. По потреби додавати по мало воде. Испечено месо извадидти на тацну, а талог помеашати са киселом пав-

лаком и прелити преко меса. Уклонити конац или чачкалице и нарезати.

СниКерС тОрта

тересовањима и могућностима корисника. „Већина ради оно што је радила у животу пре доласка у дом, а у радове уносе обичаје својих завичаја, различите начине украшавања и слично“. Права је штета што изложбе корисника Геронтолошког центра јако кратко трају (непуна два дана). И овом приликом, цене радова биле су симболичне, на бази добровољних прилога, а прикупљена средства се користе за набавку материјала за нова стварања и дружења. Ц.Љ.

Старина Божидар Беловуковић, у дому је само годину дана, па за себе каже „млад деда“ („то по стажу у дому, али стар овако по годинама“). На питање о привикавању, са осмехом показује на дружину која је у клуб, на Камичку, са њим дошла из Јеленче, и вели: „Ови који су око мене, они су ме привикли, и васпитали да се са њима дружим“. „Стварно је супер тамо; не може да се каже да је као код куће... „ И,опет, са осмехом додаје: „Има и баба, али да су мало свежије бабе“. „Али, дете, боље је од сваке самоће. Ко је сам, тај је мртав, запамтите, ко је сам, тај је мртав“... И наставља нам чика Божа причу... Да је рођени Шапчанин, да је био и председник Друштва за спорт и рекреацију инвалида (да је и даље председник ветерана), да је био и стрелац, „да се све не може испричати на брзину“...

Сазнадосмо и да помало и песме пише, а да је у дому написао песму „Последњи воз“... Пожелесмо да тај „последњи воз“ што дуже путује... Рекоше, један од „криваца“, али оних позитивних, за пуно тога лепог на изложби, и добро расположење – Ужичанин, Саво Мирковић, који је у Јеленчи од 9.априла. - Склон сам, иначе, тим радовима. Цео век сам провео са друштвом, свир’о сам хармонику тридесет година. То ме наводило на друштво, па и данас у дому, време проводим са друштвом, са овим човеком, са свима, са женама. Певам, волим да певам, идем, певам и кроз ходник и у соби“. И показује нам Саво кућице које је направио: „У свему учествујем, само не умем да плетем и везем, све знам и волим да радим“. Ц.Љ.

СТАРи ШАБАц

15 јаја 450 г шећера 500 г печеног несланог кикирикија 500 г маргарина 3 сникерс чоколадице 100 г црне чоколаде 100 г беле чоколаде Добро умутити беланца са шећером и крупније млевеним кикирикијем. Пећи у три коре у обложеном плеху. За фил умутити 15 жуманаца са 15 кашика шећера и кувати на пари. Додати црну чоколаду. Када се добро охлади додати умућен маргарин, ситно осецкане или крупно самлевене сникерс чоколадице и белу чоколаду. Филовати коре а прелити растопљеном чоколадом.

СОКОЛи измеђУ ДвА РАТА


12

ДецемБАР 2010. изЛАзи ПОСЛеДњеГ чеТвРТКА У меСецУ SLA: презентација Брошуре

са седнице социјално-економског савета

Предлог за организовање сајма за запошљавање особа са инвалидитетом девета седница локалног Социјално-економског савета, одржана је 24. децембра у присуству представника свих социјалних партнера, као и представника националне службе за запошљавање филијале у шапцу. У наставку теме о запошљавању особа са инвалидитетом од претходних седница, на овој је изнета информација о условима за оснивање предузећа које би ова лица запошљавало. Поред доношења оснивачког акта, потребна је регистрација код агенције за привредне регистре. овакво предузеће може се основати само уз прибављање одобрења министарства надлежног за послове запошљавања, министарства рада и социјалне политике, министарства здравља и министарства просвете. олакшица за предузећа која запошљавају оСи је што се из буџета републике може добити најмање 50 одсто просечне зараде по свакој особи са инвалидитетом, а могу се добити и средства за побољшање квалитета производње и подизање стандарда. Поред овога, потребно је подносити и одређене извештаје о

иницијатива на седници Социјалноекономског савета града шапца, одржаној 24. децембра, прихваћена је иницијатива регионалног повереника УГС „независност“ Борисава Павловића да СеС шабац затражи од свих послодавца са територије града шапца да доставе копије појединачних колективних уговора, како би Социјално-економски савет града шапца остварио увид у регулисање права и положаја запослених, као и међусобних односа синдиката и послодаваца. пословању предузећа. Проблем евидентирања и јединствене базе података о инвалидима на територији шапца и даље је присутан. Председ-

ница СеС-а, јасминка ристивојевић, рекла је да постоји покушај евидентирања ових лица која нису на нСЗ и да се сада тиме баве шефови месних канцеларија, па се ускоро очекује и овај податак. Председник УПС у шапцу радослав Веселиновић предложио је да се послодавцима који имају преко 50 запослених пошаље списак особа

статована разједињеност како синдиката, тако и послодавачких организација. недоказивање репрезентативности виђено је као препрека у раду, нарочито СеСа на републичком нивоу. радосав Веселиновић сматра да се социјални дијалог од 2002. године, од свог почетка није даље ни одмакао. - Поред тога што сматрам да

са инвалидитетом, од којих би послодавац изабрао особу која одговара потребама одређеног радног места у предузећу. директор националне службе запошљавања, филијале у шапцу, Бранко Филиповић, сматра да да је корисно да представници ове службе посете одређено предузеће и ураде анализу радног места, а потом спроведу анкету особа са инвалидитетом. У процени радне способности оСи, која се ради у овој служби, у напоменама је евидентирано које послове би лице могло да обавља. драгица Божиновић, директорка предузећа „новитас“ затражила је податак колико је људи из привреде прихваћено као инвалиди рада, а да већ раде. јасминка ристивојевић предложила је организовање сајма запошљавања оСи. на дневном реду седнице нашли су се и закључци са конференције „Социјални дијалог у Србији за време транзиције и глобалне економске кризе“. Социјални дијалог се процењује као лош и са недостатком поверења међу социјалним партнерима. Закључено је да Влада у одређеној мери занемарује процес социјалног дијалога и кон-

смо ми један од бољих социјално-економских савета, сматрам да је дијалог на нивоу републике проблематичан, као што је проблематична и послодавачка организација на републичком нивоу. добре идеје постоје и има шта да се ради, али никако да кренемо у добром смеру. Синдикати траже да се потпише више него што даје закон, а закон је толико обавеза прописао послодавцима да они не могу да их испуне. Тако се деси потписивање општег колективног уговора, за који је убрзо речено да није применљив, а односи се само на чланове УПС-а. Зато је велики број послодавац напустио УПС, јер где год си члан, нешто треба да платиш, рекао је Веселиновић. Поред овога истакнут је велики проблем послодавац са инспекцијским службама, које како кажу, раде са двоструким аршинима. Предложено је да се у наредном периоду организује скуп на коме ће учествовати и представници инспекцијских служби. Борисав Павловић, регионални повереник синдиката „независност“, истиче проблем изрицања казне послодавцима,

које према Закону о БЗнр иду и до милион динара. У пракси су оне симболичне, неколико хиљада динара. изнет је предлог да се СеС обрати председнику суда како би се утврдило право стање. Поред овога, изнет је и став да ће квалитет будућег рада СеС-а директно зависити од утврђивања репрезентативности на локалном нивоу. Сретен јоцковић, председник Већа ССС шапца, Владимираца и Коцељеве, сматра да је проблем што синдикати не постоје тамо где требају, нарочито у грађевинским фирмама. он сматра да је социјални дијалог у шапцу касно почео и да су у међувремену многе фирме пропале, радницима остали неисплаћени доприноси, а они који су довели до тога да фирме пропадну, отворили нове фирме и никоме не одговарају. Локални акциони план запошљавања, који је један од услова да локална самоуправа конкурише за суфинансирање програма и мера активне политике запошљавања у 2011. години, донет је и чека на скупштинско усвајање, 30. децембра. он подразумева програм запошљавања приправника, при чему је локална самоуправа обезбедила 50 одсто средстава, односно за запошљавање 50 приправника (20 ВСС, 10 ВС и 20 ССС), а за 40 приправника средства се обезбеђују суфинансирањем. Програм за подстицај запошљавања жена преко 50 и мушкараца преко 55 година, такође је предвиђен локалним акционим планом, али не улази у програм суфинансирања. И.Д.М.

Стање социјалног дијалога у Србији после 20 година транзиције Канцеларија Swiss Labour Assistance (SLA) у Србији, организовала је, 20. децембра у Београду, представљање брошуре „Стање социјалног дијалога у Србији после двадесет година транзиције“, као резултат свеобухватног истраживања о стању социјалног дијалога у Србији у 2010. години. циљ истраживања, које су под покровитељством SLA спровели професори Зоран Стојиљковић и Срећко михаиловић, био је да се изврши анализа постојећег стања у којем је социјални дијалог на националном и локалном нивоу, поверења у синдикате, односа према ефектима приватизације, односу синдиката и политике и сл. и да га упореди са резултатима истраживања спроведеног 2007. године. Брошура „Стање социјалног дијалога у Србију“ састоји се од резултата истраживања, препорука за унапређење социјалног дијалога, као и интервјуа учесника социјалног дијалога и Закључака и препорука са Конференције о стању социјалног дијалога у Србији у време транзиције и глобалне економске кризе, одржане 19. новембра 2010. године у Београду у организацији SLA. Конференцију је отворила јелена мијовић, национални координатор SLA за Србију, након чега су резултате истраживања изнели професори михајловић и Стојиљковић, а затим су говорили председник Уније послодаваца небојша атанацковић и председник УГС независност Бранислав Чанак, све у циљу изналажења решења за излазак из ситуације која је у овој области данас веома тешка - каже су у саопштењу за медије Канцеларије SLA у Србији.

Sre}ni bo` i}n ii novogodi{wi praznici


II

ДиЈАЛОГ

www. podrinske.com

јасминка ристивојевић, председница сес - шаБац

30. децембар 2010.

радослав веселиновић, председник уније п

Једва да смо одмак Локална самоуправа ће увек како на локалном тако и на републичком нивоу, и да се социјалним дијалогом могу решити многи проблеми: положај радника, запошљавање, развој локалне самоуправе, републике. Кроз социјални дијалог успели би много више да се разумеју послодавци са радницима, а нас све заједно да разуме Влада. овако свако је у свом рову, а све се то лоше одражава на економску ситуацију у земљи.

подржавати социјални дијалог

Како оцењујете рад локалног СЕС-а у прошлој години? - Социјално-економски савет шапца био је активан у прошлој години. Велике и бројне проблеме, када су у питању синдикати и послодавци нисмо били у могућности да решимо, али смо их бар разматрали и настојали да дамо свој допринос

њиховом решавању. У наредној години очекује нас да наставимо са радом СеС-а и да тај рад буде још бољи и да настојимо да имамо што већи утицај на социјална и економска питања у нашем граду. мислим да је локална самоуправа дала свој допринос, првенствено тиме што смо омогућили да инфраструктурно и логистички СеС ради, а укључивали смо се и када су у питању радна проблематика и економска која је у домену локалне самоуправе. У наредној години очекујем да ћемо остварити још боље резултате. Колико сте задовољни социјалним дијалогом у Шапцу? - Социјални дијалог у шапцу постоји, али имамо проблем репрезентативности, јер Самостални синдикат нема репрезентативност, или је бар не доказују, а такође и Унија послодаваца. То нам не смата да радимо и да социјални дијалог постоји. имамо и проблем где нам

се са нивоа послодаваца у социјалном дијалогу на СеС-у појављују углавном представници компаније „Галеб“ и „новитас“, а требало би да се сретнемо и са другим послодавцима преко УПС-а. Социјални дијалог постоји и на самом је почетку и локална самоуправа ће увек пружити томе подршку. Шта мислите о социјалном дијалогу на републичком нивоу? - Схватили смо да и на нивоу републичког СеС-а постоји проблем, јер су и они дошли у ситуацију, због нерепрезентативности дела синдиката и УПС-а, да престане да ради. Сложила бих се са чињеницом да имамо проблем на републичком нивоу и мислим да тај исти проблем нерепрезентативности, који постоји на градском нивоу, да смо ми можда били флексибилнији и имали успешнији социјални дијалог.

Послодавац сте са великим искуством. Шта мислите о социјалном дијалогу у Србији? - Социјални дијалог, као новина, покренут је после 2000. године, а стартовао још за време Владе премијера Ђинђића. ево сада смо у 2010. години и ја, као један од првих учесника састанака на нивоу републике, мислим да скоро нисмо одмакли од почетка. једино што је добро, чуо сам пре неки дан и премијера и председника, да се социјални дијалог мора успоставити и да је потребан. и ја сматрам да је значајан и потребан,

Као представник послодаваца Шапца активно учествујете у раду локалног Социјално-економског савета. Колико сте задовољни његовим радом? - Увек сам подржавао социјални дијалог, јер мислим да је неопходан, али никада до краја нисам био задовољан радом Социјално-економског савета. шабачки ради много више од савета у другим општинама, али није направио неке велике искораке. У сваком случају почео је дијалог, а зашто не ради боље одговорност сносе све стране - и ми послодавци, и синдикати, и локална самоуправа. Због потписивања колективног уговора, који је по-

Борисав павловић, регионални повереник угс "независност" за мачвански округ

Неповерење кочи социјални дијалог

Какав је био социјални дијалог у Србији у 2010 години? - Законом о социјално-економском савету рС, који је донет у новембру 2004 године, регулисан је рад Социјално-економског савета рС који има 18 чланова. Социјално-економски савет је основан у циљу успостављања и развоја социјалног дијалога у питањима од значаја за остваривање економских и со-

цијалних слобода и права човека, материјалног, социјалног и економског положаја запослених и послодаваца и услова њиховог живота и рада, развоја културе преговарања, подстицања мирног решавања колективних радних спорова, развоја демократије и издавања часописа, брошура и других публикација из делокруга свог рада. Социјалноекономски савет рС већ дужи период не ради, јер је председник Савеза самосталних синдиката Србије одбио да преузме председавање Саветом док се не преиспита репрезентативност Уније послодаваца Србије, чиме је онемогућен рад Савета и социјални дијалог. Социјални дијалог је веома неразвијен и лош. односи између социјалних партнера (синдикати, послодавци, држава) су врло проблематични и неповерљиви. на локалном нивоу регистровано је 16 локалних савета од којих велика већина не ради, а десетак нових савета је формирано споразумом, али

нису у могућности да се региструју јер није могуће доказати репрезентативност послодаваца сходно одредбама Закона о раду. Локални савети немају ни потребне услове за рад, јер немају своја финансијска средства (буџете), кадрове (секретара и друге стално запослене), техничке услове (канцеларије са опремом и инвентаром: PC, Тел/фаx и сл.), без чега се не може ни очекивати успешан рад локалних социјално-економских савета. Колико сте задовољни социјалним дијалогом у Шапцу? - Представници градске управе града шапца исказују добру вољу за социјални дијалог и омогућавају да се у просторијама градске управе одржавају седнице СеС-а шабац. У 2010 години одржано је 9 седница, на којима су разматране теме од интереса за социјалне партнере. Социјални дијалог са представницима градске управе

шапца и СССС - шабац је успешан и коректан, али је уочљиво да послодавци исказују мало интересовање за социјални дијалог са синдикатима, о чему сведоче и подаци добијени у анкети која је током 2010 године спроведена у 20 највећих шабачких предузећа. добијени су поражавајући резултати о положају запослених, који су и објављени у брошури „регистрација појединачних колективних уговора“ у чијој изради су учествовали представници УГС „независност“, СССС, инспекторат за рад републике Србије, швајцарска организације SLA и Унија Послодаваца Србије. Како оцењујете рад СЕСа Шабац? - У 2010 години СеС шабац успешно је реализовао неколико значајних активности као што су: активирање рада Локалног савета за запошљавање града шапца, спроведена је контрола примене Појединачних

колективних уговора и Закона о безбедности и здрављу на раду у предузећима са територије града шапца, анализирано је кретања зарада, цена производа и слично, остварена је сарадња са националном службом за запошљавање, центром за социјални рад, Заводом за статистику, инспекцијом рада итд. Уз помоћ швајцарске организације SLA и учешће социјалних партнера, у шапцу се од 2007. године једном месечно издаје подлистак „дијалог“ у коме социјални партнери (уз помоћ новинара), указују на свој рад и активности и обрађују теме за које су заинтересовани. За успешнији рад СеС шабац, неопходно је обезбедити да се СеС шабац региструје у надлежном министарству, да има свој буџет, своју канцеларију са потребном опремом и професионалног секретара који би обављао све послове за СеС шабац. Користим прилику да свим запосленим као и свим социјалним партнерима града шапца, у име чланова УГС „независност“ пожелим сретне новогодишње и божићне празнике и успешнију наредну годину.


ДиЈАЛОГ

30. децембар 2010.

послодаваца шапца и председник компаније "GALEB GROUP"

кли од почетка тписан на пречац пред изборе, велики број послодаваца је одбио да се прикључи, јер се дошло до тумачења да тај уговор важи само за оне који су чланови Уније послодаваца. а мислим и да је руководство Уније потписало нешто за шта није имало легитимитет, подршку свих чланова Уније послодаваца. има проблема и код синдиката који су пуни старих структура, у неком другом свету, не препознају нове трендове и нужност да се окренемо раду. Уместо да штите рад, синдикат се још увек бави оним који по 10-15 година не раде, како да се њима из државних фондова исплате плате, уместо да се ангажују да се направе нова радна места. Градска управа окупирана је неким својим локалним проблемима и није се, или сматра да не треба, озбиљније укључивала у привредне проблеме средине. Шта, по Вашем мишљењу, треба урадити да социјални дијалог заживи у пуној и правој мери? - неопходне су промене код свих. Пре свега мислим да послодавачка организација на нивоу Србије није прави репрезент

послодаваца Србије. Тамо се направила нека организација, као и друге организације које се направе у нашој земљи, сместе неки људи да примају неке плате, и свако је задовољан што има неки приход. То послодавци не подржавају, али су донети нормативни акти које не можемо лако да променимо, као и неке људе које би желели да променимо. мислим да је то случај и у синдикату. У сваком случају нешто треба мењати, али главна иницијатива очекује се од локалне самоуправе, када је у питању локални Социјално-економски савет, и од републике, када је у питању републички Социјално-економски савет. и ту треба неко да помогне, да добијемо праве представнике, како синдиката тако и послодаваца, да почнемо дијалог и решавање проблема. Привреда је у великој економској кризи. Велика је неликвидност, велике обавезе јавних предузећа које се не испуњавају према привреди посебно отежавају пословање српске привреде. Главни генератор неликвидности је држава. Са друге стране имамо ситуацију да су банке у неком претходном периоду лаке руке давале кредите,

чак и фирмама које су им доносиле документацију, а нису имале реалан бизнис и производњу, и сада су банке у проблемима да наплате, па нама, који уредно отплаћујемо, повећавају камате или траже да вратимо кредите у периоду додатно отежаном неликвидношћу. Стварно нам је тешко, а немамо правог саговорника, јер позиција Привредне коморе се некако изгубила. ја сам 25 или 26 година у врху Привредне коморе и знам како је то функционисало. Привредна комора је била институција која је била на дневној вези, секретари одбора са министрима, председници са премијером, решавала су се крупна економска питања, дискутовало, тражила решења. Постојала је комуникација. данас, или се мање чујемо или утицај Привредне коморе слаби, што мислим да може бити погубно за привреду Србије. надам се да ће на време схватити значај Привредне коморе, како на регионалном тако и републичком нивоу, јер она још увек може да да сугестије и предлоге шта треба урадити, шта нам смета, који су проблеми у привреди. немамо одговор од Владе и ресорних министарстава како помоћи и шта урадити са појединим привредним гранама да се у овим тешким периодима не угасе.

www. podrinske.com Како видите Вашу компанију у 2011. години? - мислим да ће и 2011. година бити тешка година. За нашу компанију може се рећи да је 2010. година била доста тешка година, с обзиром на неликвидност, али у којој смо бележили укупан раст прихода у еврима. и 2011. планирали смо раст укупног прихода, јер смо, без обзира на кризу, радили на новим производима и новим тржиштима. У овом моменту покушавамо да из те кризе изађемо јачи и да криза буде изазов да се преоријентишемо. Покушавамо да објаснимо сваком раднику да мора мало више да ради и мало боље, да би могли да преживимо и сачекамо нека боља времена. Криза нас је уозбиљила, очеличила и рационализовала наше пословање. на пример, у металној амбалажи имали смо 50 одсто повећања извоза, или укупан извоз у целој групацији биће преко 10 милиона евра, а 2011. очекујемо преко 15 милиона евра извоза, што је врло значајно, јер смо пре три године имали извоз на нивоу два милиона евра. Покушавамо да нашим производима, и у области металне амбалаже и у електроници, будемо регионални добављач, пре свега за земље бивше југославије, али и остале, као што су албанија, Бугарска, румунија, па и западне земље као што су италија и немачка. Ст.М.

сретен јоцковић, председник већа сссс шапца, владимираца и коцеЉеве

Неслога смета раду синдиката кала самоуправа узели за озбиљно и надамо се да ће прерасти или ће имати већи обим решених случајева, оних које до сада нисмо могли да решимо, јер смо остали у неким судским процесима, када пре дветри године није било СеС-а. не бих учествовао у раду Савета да то не очекујем. добро је да се на једном месту чује проблематика свих страна у дијалогу. донели смо одлуку да СеС сачињава одређени број људи, али ће се радити и у проширеном саставу, у зависности од врсте проблема, те ће бити укључени људи разних струка. Како оцењујете рад локалног Социјално-економског савета у 2010. години? - Локални савет одрађивао је оно што је било могуће у овом тренутку. нисмо постигли све оно што смо хтели, али ћемо успети даљим радом. Социјалноекономски савет су до сада и синдикати и послодавци и ло-

Колико сте задовољни социјалним дијалогом у Шапцу? - много је јаче и боље када са једног места интервенише и локална самоуправа и синдикати и послодавци према Влади и министарствима. очекујем да ће зато ових проблема бити све мање. да ли је то довољно за

дијалог? није. многи људи су у организацијама где нема синдиката или не сме да их буде. држава је направила велики пропуст: један исти човек остане дужан радницима, угаси фирму, а онда отвори нову и ником ништа. То неко у држави мора да реши. То је ствар државних служби, које по мом мишљењу нису довољно зреле и својим незнањем и нечињењем онога што би требало стварају проблеме, а од људи стварају социјалне случајеве. У шапцу, кад је реч о Зорки, сви делови нашег синдиката су били ангажовани заједно са општином и сви су урадили максимално колико су могли. не могу да замерим ни послодавцима који су приватизовали неке фирме и наставили са радом, иако у њима нема синдиката. Шта мислите о социјалном дијалогу на нивоу Републике?

- и раније смо указивали да мора постојати веза локалног и републичког Социјално-економског савета. Проблем је што се републички ретко састаје. наша очекивања спласну када видимо да они то не раде толико озбиљно колико то ми од њих очекујемо. нисам задовољан дијалогом на републичком нивоу. Када би се ми поредили са њима, по питању дијалога, онда би наш локални СеС био бољи. Поред овога, имамо ситуацију да се неслога и међусобна борба синдиката и на нивоу републике и локала, претвара, уместо у рад синдиката за чланство, у рад за неке друге интересе. испадосмо као политичке партије. Када смо радили протест поводом повлачења Закона о Пио, имали смо подршку синдиката аСнС, док „независност“ није учествовао.

III

СпОраЗуМОМ ДО ЈаЧе преГОвараЧКе СнаГе да се у Србији не догађају само процеси свађе између синдиката, показује пример сарадње Синдиката „независност“ у матичној фармацеутској компанији Концерн „ХемоФарм“Вршац и Синдиката „независност“ ХемоФарм шабац, као делу компаније „ХемоФарм.“ ова два синдиката, која иначе припадају Гранском синдикату хемије, неметала, енергетике и рударства (ГС Хнер) „независност“, одлучили су да уједине снаге, потписујући споразум о сарадњи и заједничком наступу пред послодавцем. а послодавац је позната немачка фармацеутска компанија СТада. од оваквог споразума и заједничког деловања према послодавцу, свакако да ће највећу корист имати запослени у матичној компанији Концерн ХемоФарм и запослени у привредном друштву ХемоФарм д.о.о. јер ће се формирањем заједничког преговарачког тима, ојачати преговарачка позиција и снага Синдиката „независност“. до сада је послодавац врло вешто користио подељеност синдиката и могућност да селективно преговара са синдикатима у два дела компаније, а сада ће против себе имати уједињени фронт синдикалних представника, који заступају интересе свих запослених у Концерну ХемоФарм. То је свакако важан корак ка промени свести код синдикалних активиста, да се са моћним послодавцима и капиталистима може успешно преговарати само ако постоји снажно јединство синдиката и ако они репрезентују захтеве запослених. руководство Гранског синдиката Хнер „независност“ у овом споразуму види значајан корак на већ започетом путу унутрашње реформе и модернизације Гранског синдиката, која је добила снажну подршку на IV Конгресу ГС Хнер “независност”.


ДиЈАЛОГ IV www. podrinske.com синдикат оБразовања шапца, владимираца и коцеЉеве

30. децембар 2010.

Чекају повишицу плате а не милостињу SLA

на седници одбора синдиката образовања шапца, Владимираца и Коцељеве, одржаној 8. децембра 2010. године, обављен је избор председника окружног одбора синдиката и два већа самосталних синдиката шапца, Владимираца и Коцељеве. За новог председника изабран је раде јанковић, а за чланове Светлана Васиљевић и Петар Гајић, док су за чланове републичког

одбора изабрани милка Петковић и раде јанковић. Чланови одбора упознати су са писмом које је одбор образовања шапца, Владимираца и Коцељеве упутио министарству просвете, а у којем се указује на бројне примедбе на рад школа и школске управе Ваљево и од министарства траже конкретна упутства за решавање ових проблема. један од указаних проблема је и проглашава-

синдикат запослениХ у здравству и социјалној заштити

Траже исту меру за све Седница окружног одбора синдиката здравства одржана је 9. децембра 2010. године у шапцу. на седници је разматрана актуелна ситуација запослених у здравству и дешавања око повлачења из скупштинске процедуре Предлога закона о платама у државним органима и јавним службама. Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити упутио је 15. новембра ове године писмени протест за повлачење Предлога закона, с обзиром да није разматран на Социјално-економском савету републике Србије, да није сагласан са Законом о раду, оКУ и Посебним колективним уговором за здравствене установе, да смањује права запослених, као и да није било дијалога социјалних партнера у припреми предлога закона. - ми још увек нисмо сигурни да ли је наш протест уважен и да ли је Предлог закона о платама повучен из скупштинске процедуре, или је само тренутно стопиран, како би се у неком тренутку активирао. морамо бити будни и пратити шта се дешава, како бисмо могли превентивно да делујемо, каже председник окружног одбора и члан републичког одбора овог синдиката, др митко Брајић. Суштина капитације коју предвиђа најављени Предлог закона је да у заради запослених постоји фиксни део, који износи око 80 одсто, док је 20 одсто варијабилно и зависи од процене учинка запосленог и квалитета рада.

- Сада се Предлогом закона уводи корективни коефицијент који износи 0.8, те нам се зараде у старту смањују за 20 одсто. ово се односи само на здравство, а не и на остале друштвене делатности, правосуђе и просвету. Здравство није буџетска делатност, ми имамо истакнуте цене за оно што радимо. Тражили смо да, ако већ мора да се штеди, да иста мера буде за све, истиче Брајић. од септембра 2008. године није било повећања зарада у здравству, а учинак инфлације од 30 одсто додатно је умањио примања. ако се узме у обзир корективни фактор који унапред смањује плате, према Синдикату запослених у здравству и социјалној заштити, јасно је зашто је незадовољство људи велико. Чланови синдиката сматрају да ће, уколико се усвоји предлог закона, запослени радити преко норме да би добили 100 одсто плате. Поставља се и питање да ли је могуће у неким случајевима остварити и норму, када се узме у обзир рад запослених у сеоским амбулантама. - Тражимо да се овај Предлог закона стави ван скупштинске процедуре и да се изједначимо са осталим друштвеним делатностима. За сада ћемо се писмено обраћати председнику државе, премијеру и председнику скупштине, али нисмо одустали од масовног протеста, упозорава др митко Брајић.

ње технолошких вишкова на местима где су директори чували своја радна места и у другом и у трећем мандату. Поред овога, наставници којима је смањен фонд часова на 10,20 или 30 одсто остали су нераспоређени, али се у неким школама са територије шапца, Владимираца и Коцељеве истовремено за тај фонд часова, за предмета које су предавали, отварају конкурси и примају у радни однос нови наставници. наставници који су у претходној рационализацији добили „вишак часова“, односно прековремени рад, накнада за то се не исплаћује, што школска управа у Ваљеву правда да Закон о основама система образовања и васпитања није предвидео прековремени рад, иако ПКУ указује на супротно. У пракси се дешавају и ситуације у којима директори школа користе своје право да примају у радни однос до 60 дана без конкурса, и то више пута, као и да расписане конкурсе поништава чувајући места за наставнике који привремено обављају те послове, док не испуне услове потребне за то радно место, а на евиденцији нСЗ налазе се профили наставног кадра који радном месту за који се јавила потреба. Седници одбора образовања шапца, Владимираца и Коцељеве, присуствовао је и председник републичког одбора образовања, Бранислав Павловић. он је присутне обавестио да је главни задатак потписивање Протокола о цени рада за 2011. годину, а који је требало да буде потписан још 15. новембра 2010. године. У ранијим разговорима са премијером и министром образовања, било је речи да ће прво повећање кренути од јануара 2011. године, односно од децембарске плате која је у буџету за 2011. Предложено је да плата, која се исплаћује у јануару, треба да се повећа за износ раста потрошачких цена у претходних шест месеци.

- У протеклих шест месеци инфлација је била прилично велика, око пет одсто. друго повећање би ишло у априлу, односно од мартовске плате, што је збир раста потрошачких цена у претходна три месеца и половине раста БдП-а у претходној години. економисти процењују да ће раст БдП-а бити око 1,5 одсто. Треће повећање је од септембарске плате, које се исплаћује у октобру и то повећање би било једнако инфлацији у претходних шест месеци. нас много кочи у преговорима што је наша власт везала повећање пензија за повећање плата у јавном сектору. У штампи се прича да ће у јануару бити повећање од два одсто, али ми то не можемо да прихватимо. овакво повећање је иритирајуће за наше чланство, јер би износило од 500 до 800 динара. Чекати две и по године да би нам неко додело милостињу нема смисла, рекао је Бранислав Павловић. републички одбор доставио је предлог министарству да новогодишње награде, које би требало да се исплате током 2011. године, буду у износу од по 5000 динара по запосленом. Кад је реч о јубиларним наградама, тражено је да се исплате не само јубиларне награде за 2011. годину, већ и оне за 2009. и 2010. годину. - оно што је у целој ситуацији лоше је што синдикати образовања не сарађују. Покушали смо да са колегама из Уније и „независности“ направимо један заједнички предлог, али Унија неће да сарађује. Према нашем ПКУ синдикат треба са Владом да потпише предлог који ће се односити само на ствари које су у Колективном уговору (цена рада, јубиларне награде, божићне награде и сл). Сва друга питања која Унија помиње, а тичу се реформе и промене колективног уговора, није питање које може да се реши Протоколом који смо ми потписивали, закључио је Бранислав Павловић.

швајцарска организација за помоћ свету рада, основана је 1936. године. оснивачи су Социјал-демократска партија и швајцарска конфедерација синдиката. Програми се реализују у швајцарској и у петнаест земаља, укључујући Србију где се од 2005. године реализује пројекат подршке развоју социјалног дијалога. SLA је у чланству европске мреже организација SOLIDAR, која окупља 31 организацију за помоћ. Пројекти у иностранству су највећим делом финансирани средствима швајцарске владе (кроз швајцарску агенцију за развој и сарадњу), али и донацијама швајцарских кантона, општина, организације швајцарска солидарност, приватним донацијама и чланарином. ВИЗИЈА: Посвећеност развоју социјално, политички и економски праведног друштва, које обезбеђује достојанствен и сигуран живот његових грађана. ПРОГРАМИ SLA У СРБИЈИ: реализација пројеката почела је у јуну 2005. године, када је отворена канцеларија швајцарске организације за помоћ свету рада (SLA) у Београду.

циљеви пројекта су:

1. Подизање капацитета социјалних партнера на локалном и националном нивоу за што активније и квалитетније учествовање у садржајима и процесима социјалног дијалога; 2. Промовисање најбоље праксе социјалног дијалога на националном и локалном нивоу, у циљу бољег разумевања потреба и проблема међу актерима; 3. Промоција (медијска) социјалног дијалога, у сврху упознавања шире јавности са актерима, садржајима, као и предностима социјалног дијалога.


ДРУШТвО

30. децембар 2010.

www. podrinske.com

закорачили у 106. годину

„Абрашевић“ - симбол Шапца Годишњим концертом, шабачки „абрашевић“ је у недељу, 26.децембра, у препуној сали шабачке гимназије, обелешио 105 година трајања. наступ свих секција, пратили су аплаузи, а, како се чуло, то је круна рада у 2010-ој, у којој је друштво имало готово 60 концерата. .....У овој години у „абрашевићу“ су посебно поносни, што су под покровитељством Града шапца, крајем јула, били домаћини првог Српског летњег фестивала фолклора, и што су у велико фолклорно, али, пре свега коло пријатељства – уз Србију и републику Српску, повезали и

– Тунис, Грузију, израел, македонију и мађарску, али и Слепчевић, Прњавор, Кривају и мајур, а уз Скупљен и општину Владимирци... Такође, поносни су на рад са децом у Волујцу, цуљковићу, добрићу, Липолисту, затим, у мишару, Корману и мрђеновцу, а, када се заврши реконструкција школе у јеленчи, и ту ће се наставити са радом... Генерације и генерације младих уткале су себе у рад овог друштва, а за многе шапчане живот би био дефинитивно сиромашнији кад би из њега искључили „абрашевић“. То се видело и по раздраганости и

оној „вечној младости“ абрашевића“ и на годишњем концерту. и међу учесницима, и међу публиком... У пензију је испраћен младен Вујанић, млађа, секретар друштва. Првог јануара 1980. дошао је у „абрашевић“, где је до деведесет прве радио на пословима техничког секретара, да би годину касније био именован за секретара друштва и тај посао радио до сада. иако просветни радник, цео радни век провео је у култури, а како сам рече, „најдужи, и најлепши део радног века, провео је у кући из које одлази у пензију“. У име

- драги пријатељи, честитам вам 105. рођендан. реците ми, молим вас, шта чините да будете тако млади са 105 година? ја мислим да сте ту младост тражили и нашли за трајно тамо негде дубоко у вама, у души вашег народа, у вашој култури и традицији. друштва, скроман поклон уручио је председник Скупштине, Томислав Петровић, уз жеље за лепе и дуге пензионерске дане, и да и у њима буде времена за „абрашевић“... Вишегодишњег солисту Фолклорног ансамбла Бранка Бекића Кифлу, животни пут даље води у Француску, а и ту је „веза“ био „абрашевић“... Сигурни смо да ће се, уз њега, на „абрашевић“ мислити и у Франуској...

Sre}ni bo`i}ni i novogodi{wi praznici

ја а р и Г Ба В а е У р о Л Ч Ње К а ри м од П

П Р и в Р еД Н А К О м О Р А в Аљ е в О

3

Пре тачно пет година позвали сте ме на ваш стоти рођендан „абрашевића“. То ми је причинило огромно задовољство и незаборавне тренутке у мом животу јер сте ме уврстили међу сто почаствованих који су се нашли на листи почасног одбора за обележавање тог великог јубилеја. За овај сто пети рођендан „абрашевића“ ја ћу вам уручити скроман, али веома симпатичан поклон – био је поздрав господина Патрика шапанса, директора престижног фестивала у француском Бреи дину. а поклон је био званични позив „абрашевићу“, да учествује на турнеји, коју организује Туристичка асоцијација Града Бреи дина, у поводу 22. међународног фолклорног фестивала... долазак „абрашевића“ се очекује 7. јула 2011.године и овом приликом, упућено је хвала, пре свега Градској управи Града шапца, за подршку, али и свима – који су. на било који начин уз децу и друштво... истински се уживало у наступима свих секција... најпре су се представили чланови Хора. дечји ансамбл побрао је аплаузе за „Влашке игре“ а дру-

НАСТАвАК НА СЛеДећОЈ СТРАНи

Sv ojim~lanovim a igra|anima[apca ~estitam o Novugodinu iBo`i}

в ећ е СА мОС ТА ЛНиХ СиНДиКАТА ШАПцА


4

ДРУШТвО

www. podrinske.com

ги дечји састав за „игре из Понишавља“. Потом, Тамбурашки оркестар „Бисерница“, где јован

Младен вујанић, након 30 година проведених у „Абрашевићу“: - имао сам част да након тридесет година проведених у друштву, на 105. рођендан „абрашевића“ завршим свој радни век. Велико је било задовољство дружити се са свима који су помогли и допринели да „абрашевић“ опстане, да има бројне концерте, турнеје. Све што чини неку истинску Павловић и песмом поручи како би било тужно да се не деси „сусрет са тамбуром“. Вокална група „носталгија“, песмом „над шапцом је месечина“ повела је све пут старог шапца... Први фолклорни ансамбл дочарао је „шумадију“ и „игре из Баната“, а, као и увек, „Врањанска свита“ играна је на бис. За рођендан се и поклони примају. Тога се сетио уважени и доказани пријатељ, Патрик шепанс, коме није било тешко

да дође из Бреи дина, на Ламаншу, честита 105.рођендан, и уручи поклон. Као директор лепоту је то што се ради у „абрашевићу“. јесте то и напорно, јер то је специфичан посао, без радног времена, без празника и одмора, увек се ради. али је на неки други начин веома занимљив, интересантан и динамичан посао. Захвалио бих свима који су ми помагали у раду, од оних најближих сарадника до чланова бројних управних одбора и скупштина. Посебно ће бити драго сећање на хиљаде и хиљаде младих, јер за ових тридесет мојих година, кроз „абрашевић“ су прошле генерације и генерације младих, и свима хвала. доживео сам да свој радни век окончам и здрав, и весео и задовољан. и да се уз „абрашевић“ осећам младим. Сви људи који ту раде осећају се младим, јер стално си са младима, они ти дају и вољу, елан.“ међународног фестивала фолклора у Бреи дину, уручио је позив „абрашевићу“ за ново гостовање у јулу идуће године... У истом духу и расположењу протекао је и други део концерта. Сваки на свој начин, али, увек атрактивни били су наступи секција модерног и оријенталног плеса... Све је, по ко зна који пут освојио никола марковић Гиба. Те вечери, и као домаћин, и као гост. давне 1968.го-

...да све изгледа, како је изгледало на годишњем концерту, неизмеран је, по много чему специфичан рад... У „носталгији“, међу четворо равноправних, на челу је професорка Живка јовановић. Свуда присутну секцију модерног плеса предводи Верица матовић, а секцију оријенталног плеса - три младе даме – исидора Ковачевић, Тања Гвозденовић и марина Грујичић. на челу Хора је драган Павић, а Тамбурашког оркестра „Бисерница“ – јован Павловић. најбројнији су фолклористи, а са дечјим ансамблом, ветеранима, али и рекреативцима, ради Зоран Бурмазевић Крца. У школи фолклора се „абрашевић“ заволи захваљујући николи Станојевићу миши. а да све буде на оној „горњој лествици“, са првим ансамблом, заслуге су Стојића машића Таће. „абрашевић“ је поносан на народни оркестар којим руководи ибрахим ахметовић ибра. „абрашевић“ је поносан на своју децу, која на сваком наступу, на прави начин представљају и друштво, и свој шабац и своју Србију...

дине, певачку каријеру започео је у „абрашевићу“ и остао му веран... Уз пратњу „носталгије“, „проључао“ је атмосферу у хали гимназије, песмама „јелено, момо“ и „Прошетали шабачки трговци“... У истом духу, уз „ангелину“ и „Господско коло“, наставили су ветерани. У самој завршници, први ансамбл са „играма из источне Србије“, милица радојчић, као солиста, и, мало је рећи сјајни народни оркестар. Завршна сцена била је дивна „кула“ из „црне Горе“, која је поздрављена овацијама публике...

Бранко Бекић, Кифла:

- ово је мој неки опроштај од „абрашевића“, у коме сам од деведесет седме године у првом ансамблу, где сам врло брзо постао и солиста. и овај „опроштај“ је захваљујући „абрашевићу“. Уз пуно путовања, омогућио ми је да упознам неке људе у иностранству. моји пријатељи из Француске и вечерас су дошли да ме поздраве и подрже, јер ми се, уз њихову помоћ указала прилика да наставим неку своју нову животну причу. Захвалио бих свима у „абрашевићу“, посебно мојим пријатељима и другарима, а увек ћу памтити те најлепше тренутке, првенствено моје играње. неописив је осећај, кад изађете на сцену, а знате да су у вас, као солисту упрте све очи. Тај осећај не може да се објасни... а овај концерт сам поклонио мојој ћеркици дуњи.“

мАЛи ОГЛАСи

продајем ренО КанГу, 2004. године. први власник. тек регистрован. тел: 064/18-29-715

30. децембар 2010.

публика, након концерта: - Било је супер.Концерт је диван. ми смо овде већ дветри године, долазимо на концерт „абрашевића“ из Угљевика. То су наша браћа, осећамо се пријатно, а концерт је заиста био диван. - Предивно је било. Толико предивно да бих још једном могла све овако гледати. - Концерт је био предиван, уживали смо од почетка до краја, све је на највишем нивоу. - ово је спектакл за град шабац и за „абрашевић“. Поносна сам што сам шапчанка, а надам се да су и сви који су вечерас били у овој предивној сали шабачке гимназије. ово је нешто што буди, што диже, „абрашевић“ је један од симбола шапца... Траје заслугом генерација аматера великог срца, њиховим ентузијазмом и мотивацијом, најједноставије – Љубављу

што пуни срце, пуни душу, релаксира, и у сваком смислу најпозитивније. - ја нисам шапчанка, али живим у шапцу 40 година. из године у годину ја старим, али се толико радујем што овај ансамбл на овакав начин живи. и заиста овог тренутка шаљем поруке по русији, шпанији, Португалији, људима који су некад били чланови овог друштва или неких других сличних секција. одушевљена сам концертом, они јесу аматери, али све је на професионалном нивоу. - ја сам стварно одушевљена. Божић ми је, али ме је пријатељица позвала и драго ми је што сам одвојила време. Стара сам шапчанка, и заиста је диван осећај све ово видети. Вечерас ми је био посебан угођај према свом „абрашевићу“...Свака генерација, свака секција, сваки члан, жели и више и боље. и то су показали и на годишњем концерту... Ц.Љубић

поклон вредан преко 30.000 евра

Кожне јакне “Фратели” (Могућност плаћања у више рата) БОГАТИЋ, ШАБАЦ, Тел.

Војводе Степе 17 Господар Јеврмова 20 015/77-87-180

Патрик шепанс, директор Туристичке организације и председник међународног фестивала фолклора из француског града Бреи дину уручио је КУд-у “абрашевић” поклон, Уговор за турнеју шабачког културно уметничког друштва по Француској од 07-16. 07.2001. године, вредан преко 30.000 евра. наиме толико треба да кошта гостовање око педесет шапчана чланова КУд “абрашевић” који ће на овој турнеји представити Французима део културе и фолклора наше земље али и наш град. шапчанима ће, на овој турнеји, бити плаћено све: аутобуски превоз, смештај у хотелу и храна.


ДРУШТвО

30. децембар 2010.

www. podrinske.com

5

новогодишња Хуманитарна акција

Од деце деци У питању је акција, коју су, 24.децембра, заједнички организовали Културни центар и центар за социјални рад, у са-

не радове основне школе „Вук Караџић“, који су били и опремљени (само да се ураме). У договору са шабачком општом

Дед а мраз се памти да су увек лепа дружења са деда мразом (не само због новогодишњих пакетића), доказ је и „у пролазу“ забележени сусрет прошлог петка у радио-телевизији шабац. Признадоше деда

радњи са шабачким основним школама. У име организатора, драгана Ђуричић, посебно је истакла хуманитарну ноту целе приче. од симболичног имена изложбе „од деце деци“, до великог труда ученика свих школа и изузетне маштовитости. изложба је била продајног карактера, и то по принциоу добровољних прилога, а сав новац, преко центра за социјални

болницом, биће донирани дечјем одељењу ове установе. Права је штета што је изложба трајала само једно поподне, од 15 до 20 сати, а, све су музиком и концертом улепшали, полазници школе гитаре, коју у Културном центру води Бане илић. Као похвала организаторима, и подршка за неке сличне акције, поруке наших суграђанки, које смо затекли на изложби:

мразу (познатом шабачком глумцу, Боривоју Божанићу), да га воле, да су били и да ће бити добри... обећаше да ће слушати, добро јести, поштено учити... аплауз, и најлепше жеље, на

свој дечји начин, упутише свој деци света... За Подринске су мало позирали... а, наша жеља, свој деци света је да буду срећни, да маштају и да никад не престану да маштају.. Ц.Љ.

три стотине новогодишњиХ пакетића

Свако дете има право на Деда Мраза рад биће упућен социјално најугроженијој деци у шапцу. директор Културног центра, милош Тојић, истиче да је акција изузетно прихваћена од свих школа, сви су уложили максималан труд, а, на неки начин посебно је издвојио ликов-

„Феноменално је подстаћи креативност у добротворне сврхе, и код наше деце, али и нас одраслих пробудити хуманост“, „Фантастично, да нашу радост, и оно што ми имамо поделимо са онима који имају мање од нас.“ Ц.Љ.

шабачки центар за социјални рад, четврту годину заредом, обезбеђује новогодишње пакетиће за децу кориснике материјалног обезбеђења. - Претходне три године највећи донатор нам је била госпођа ружа Поповић, а ове године смо се удружили. центар за социјални рад је скупио пола средстава а другу половину је обезбедио Фонд „Хумано срце шапца“, тако да смо обезбедили пакетиће за три

стотине деце, корисника материјалног обезбеђења, узраста до седам година. и драго ми је да смо обрадовали и малишане и њихове родитеље. ове године нам се придружио и један нови донатор кога желим посебно да истакнем, зато што је то једна мала фирма, шабачка, Голд парк; сами су се јавили и донирали нам одређену количину својих производа – каже директорка центра, Бранка давидовић.

месна заједница „доњи шор“

Традиционални новогодишњи коктел

ДУШАН миЛиЈАНчевић

Традиционални новогодишњи коктел у месној заједници “доњи шор” окупио је велики број људи из политичког, културног и спортског живота шапца. Председник савета месне заједнице Горан марковић , у пригодном говору, осврнуо се на све оно што је у овој месној заједници учињено у 2010. години али је изложио и планове за 2011. годину. Била је ово прилика и да се најуспешнијим житељима са

територије ове месне заједнице, душану милијанчевићу и дејану Пајићу доделе специјалне “Похвале” за све оно што су учинили за наш град а самим тим и за месну заједницу “доњи шор” у 2010. години. надамо се да ће ова признања, која сте Ви добили, бити подстрех младим људима нашег града да постижу успехе и да тако на најбољи начин репрезентују наш град - додао је на крају марковић

ДеЈАН ПАЈић

новогодишњи пакетићи уручени су у дому месне заједнице „шипурске ливаде“, 23.децембра, а млади волонтери црвеног крста, и овога пута припремили су новогодишњу - највећа хуманитарна вредност је обрадовати децу, је л’, свако дете има право на радост, на деда мраза за нову годину, без обзира на боју коже, верску и националну припадност – каже ружа Поповић, председница Управног одбора Фонда „Хумано срце шапца“. представу. Био је то њихова начин да поздраве малишане и да им пожеле све најбоље. Како поручи самостални стручни сарадник, Снежана Петровић, „са надом у нака боља времена, у којима ће мање деце бити тужно и несрећно“. Уз приредбу за децу, кориснике материјалног обезбеђења, представници црвеног крста наставили су тога дана са реализацијом традиционалне акције симболичног имена: „један пакетић – много љубави“. Ц.Љ.


чеСТиТКе

www. podrinske.com

Sre}ni bo`i}ni i novogodi{wi praznici

ЛД П - ШАБА ц

30. децембар 2010.

Svojim~lanovima igra|anima[apca ~es titamo NovugodinuiBo`i}

ГР АДС КОГ ОДБ ОРА НОве СР БиЈ е ША БАц

Пријатељима , пословним партнерима и свим грађанима желимо срећну Нову 2011. годину и Божић

КиНОЛ ОШК О ДРУШ ТвО “ зОРА Н з ОКи С ТА НКОвић”


30. децембар 2010.

чеСТиТКе

Sre}ni bo`i}ni i novogodi{wi praznici

www. podrinske.com

Sre}ni bo`i}nii novogodi{w ipraznici

КУЛТУРНи цеНТ АР НА РОДНи мУзеЈ ШАБ Ац


www. podrinske.com

чеСТиТКе

30. децембар 2010.

Sre}ni bo`i}ni i novogodi{wi praznici ПРивРеДНО ДРУШТвО зА ДиСТРиБУциЈУ еЛеКТРичНе еНеРГиЈе

Elektrodistribucija d.o.o. ШАБАц

Борцима свих Ослободилачких ратова Србије, њиховим потомцима и свим грађанима честитано новогодишње и божићне празнике Градски одбор Савеза бораца Шабац


зАБеЛеШКе

30. децембар 2010.

новогодишњи концерт

Деда Мразе не скрећи са стазе Занимљив концерт класичне музике намењен најмлађој публици, одржан је прошлог уторка, у шабачком Културном центру. идеја за његово одржавање потекла је од мирјане Пантелић, професорке соло певања у музичкој школи „михаило Вукдраговић“ у шапцу. Протагонисти концерта били су најмлађи ученици ове школе: Вукосава радић, гитара, класа Бранисла-

разреда основне школе „Вук Караџић“ из мачванског Причиновића, са професорком Снежаном шалаи-Тибор, који су

извели две оркестарске нумере свиране на блок флаутама, тамбурину, трианглу и клавиру. У једночасовном програму, пред бројном публиком, изве-

ве Ђукановић, растко митровић, клавир, класа милоша милутиновића, анастасија митровић, труба, класа душана шпановића, драгослав Васиљевић, хармоника, класа Катје милошевић, Глорија Живано-

вић, виолина, класа милене Спасојевић-Пајић, николина Васић, клавир, класа милоша милутиновића, Катарина милутиновић, флаута, класа Биљане Прице, анђела николић, хармоника, класа Тање радовановић, андреа милинковић, гитара, класа маје мирковић, мина Глигорић, сопран, класа мирјане Пантелић и Лука јездимировић, клавир, класа драгомира Братића. Као гости, успешно су наступили ученици петог и шестог

www. podrinske.com

на новогодишњем концерту вива очарала

Преносимо део писма упућеног редакцији Подринских, познатог шабачког педијатра Марка Марковића

вива

„не може засметати елементарно осветљавање насловљеног. ово је потребно и због нашег узајамног разумевања. Терминолошки, насловљено је божанствена скраћеница двеју појединачних речи, од којих свака има самосвојан рејтинг. Виша! ВаСПиТаЧКа!. рејтинг ове реномиране школе у Српском Вердену је омогућио прерастање у Високу школу... Вишегодишњи професор музичке културе у овој, високо рангираној образовној институцији, мр милена Ђурковић Пантелић, оформљује Хор ВиВУ. дужевремени, упорни и сртпљиви рад доноси жељено плодоносје. из године у годину Хор стаса. Постаје изазовна, престижна и узорна музичка класа. Пратим задивљујуће одрастање овога дечијег Хора. Већ је постао прави бренд шапца. нова је светлост Града светлости... Први пут постављам ВиВУ у своје насловљавање. Први пут компонујем своју списа-

тељску композицију ВиВи, јер је најрепрезентативнији дечји Хор малог Париза на десној обали предивне Саве. Први пут настојим саткати мени омиљену шустиклицу... Први пут осећам да ће се ВиВа отиснути у сопствене одисеје по европи. најновији репертоар је већ саздан од интернационалних ритмова, флуида, боја и спектралности. Знам да неће бити и задњи пут. Желећи ВиВи звездане узлете осећам да ћу писати и СонеТни Венац ВиВи!“ ... и митске сирене хеленске митологије би се надахњивале сазвучјима натпевавања на своме самосталном Концерту 25.децембра 2010.лета. У „одисеји“ је писано о сиренама и о легенди о аргонаутима, а моја минијатура чува од незаборава наше „сирене“, које су дароване гласовним моћима. и, као што славни сликар Француске, Утрило, није сликао оно што је видео, већ оно што је осећао, тако је и ВиВа певала најчистијим својим осећањима, а не грленим гласовним жицама. Супстанција алхемичности текла је кроз њихове мелодије, ритмове и сагласна сазвучја. нико у препуној сали није остао равнодушан, а френетични аплаузи су безгласно говорили громогласно. Сагласја

хориста и поштовалаца су се каскадно сливала у хармонијалном ритму... ... и овај концерт је показао, небројени пут, да је енергија деце и младости, вазда и свуда, диљем свих земних меридијана, свевремена потенција виталности људског рода. Сасвим је разумљиво да су деца највреднији ресурс планетарни. Све генерације света одраслих имају исконску и пагански лепу обавезу да свет иза себе оставе бољим и богатијим. Људски род је коначно заслужио живот у миру, безбедности, доброти и радости. Запис који сам сачинио следујућег дана оставља у незабораву пријатност огромног броја присутних на Концерту ВиВе. израз је захвалности сваком хористи, од најмлађег, па све до најстаријег. Желим да ово буде и честитка за све наступајуће празнике. Желим и стизање до европских и светских позорница. а, врлом диригенту, професору и мами милени, из задивљујуће уметничке и музичке Лозе Ђурковића, желим највише светске домете са својом и ВиВом шапца... Са нескривеним поштовањем и задивљеношћу, Ваш поштовалац, др сци мед. Марко Марковић, педијатар-психотерапеут

Бранко Ђурковић – и након 47 година са истом посвећеношћу дено је 15 популарних дела музичке литературе, као и пар пригодних новогодишњих и божићних композиција. некима од извођаћа, био је ово први озбиљнији наступ пред публиком, а да све прође без треме и како ваља, потрудила се домаћин и водитељ програма Бранка Тодоровић. на крају, извођачима се, на бини, придружила и публика, и, у сусрет новој години, отпевали свима познату песму „деда мразе, не скрећи са стазе“. након виђеног, засигурно ће се испунити очекивања организатора концерта да неки од његових посетилаца ускоро упишу музичку школу, мотивисани надареним и надахнутим музицирањем својих вршњака. Ц.Љ.

Хор се воли највише на свету „Пре 47 година, тачно 23.децембра, и тачно у 16 часова и 55 минута, основан је Хор „66.девојака“... оснивач и диригент хора „66.девојака“ – професор Бранко Ђурковић“. У позоришној тишини одјекнуле су речи глумца Петра Лазића. Уз звуке хармонике Предрага дрезгића, најављено је традиционално децембарско дружење у славу културне историје града, у славу прослављеног хора и прослављеног диригента, али и шабачког певачког друштва, мушког хора „невен“ и дечјег хора ВиВа. Као истински домаћин, у сваком погледу, Бранко Ђурковић, надахнуто (уз надахнуте и

хорове), даровао је и реч и Песму, још једном признајући, али и показујући да хор воли највише на свету... Полазиште, централни део литургије Стевана мокрањца – „Тебе поем“... Уз „Свјати боже“, увек емотивно сећање на „оне који нису ту“... Сећање на заувек драге професоре, пријатеље... ... Велико хвала породици за музичко праћење и надахнуће, посвећеност и музичке домете... Супругу иванку је пут од медицинске школе довео до музичке академије. Ћерке, милена и јелена, заљубљене у клавир. милена магистрирала, завршава и докторске студије.

јелена, у Француској, има највише звање у својој професији. наташа Пантелић, друга година на ФмУ, у класи професорке невене Поповић, Катарина – друга година средње музичке. јеленин марко, са 15 година, у Француској стигао до „трећег циклуса“ (као наша средња школа), свира виолончело; најмлађа Сара, има десет година, свира клавир... ... Хвала члановима хора, за знање, љубав према музици, верност (међу њима и седам професора музике)... нескри-

НАСТАвАК НА СЛеДећОЈ СТРАНи


2

зАБеЛеШКе

www. podrinske.com НАСТАвАК НА СЛеДећОЈ СТРАНи

вен понос док говори о њима... Верица митровић, више од три деценије верна хору, преко школских и студентских, до данашњих професорских дана (део те љубави пренет и на ћерку Катарину). и част да у композицији „црна ноћи“, уз клавирску пратњу милене Ђурковић Пантелић, диригује хором. ... и кад није ту, присутан мислима, и предивним песмама – Будимир Гајић. Топло подсећање на тренутке, када је пре - на годишњицу вашег постојања – певања не могу а да вам не изразим поштовање и захвалност за све радости које сте даровали љубитељима музичке уметности. Ваш диригент и оснивач и ви увек ћете бити вољени и вечно постојани. Ваш одани пријатељ Будимир Гајић двадесетак година, на наговор Петра Лазића, Бранко соло заВладика Лаврентије: - нема овде шта да се дода. Уживао сам, био сам као на седмом небу. Волим народну душу, волим све што потиче из нашег честитог света, а ово је вечерас био заиста врхунац тога што се може доживети и чути. нека Бог дарује овој нашој омладини весело срце, да целог живота весели своје срце и срца свију нас који их слушамо.

певао управо Гајићеве песме – „Задрхтало гудало у руци“ и „мој попонче“... аплаузи говоре све, јер, као у песми „дивно ли ће бити запевати“ (али и слушати)... и овог пута под-

одјекнуле су песме: „Засп’о јанко под јабланом“ и „Засп’о ми је драги на зеленој трави“... ... да мишар и дубље, бескрајно значе, доказ је била и завршница концерта, уз Петра

сећање и истицање трајне везе јуначких мишара и дубља... Повратак духовном програму био је уз „Хвалите“, а посвета недавно преминулом великану шабачког хорског певања, Богдану Петровићу, биле су искрене речи и „невенова“ песма „Пи, мила, пи“, уз клавирску пратњу јелене Ђурковић драгићевић... Сву чудесност, музичку, васпитну и естетску, али и лепоту и маштовитост дечјих срца, погледа и гласова, и овога пута показао је дечји хор ВиВа, са својим творцем и диригентом миленом Ђурковић Пантелић... Гост концерта и Сара драгићевић, најмлађи породични музички изданак... ... на понос шапца, „Балканика у малом“, већ чланице ивана Спремић и наташа Пантелић, уз њих Катарина Пантелић и Вања Познић, које најавише као „будуће чланице“... и

Лазића, „Химну мишара“ и „мишарске елегије“ Крстивоја илића, хорове и Бранкову песму „ој, мишару српска царевино“... а, они, који можда нису знали, могли су чути где је најлепши - Весин сокак, и зашто је Предраг дрезгић најбољи певач... Певао је и диригент, али и публика... „род родиле жуте крушке...“, па „Кад ноћ сиђе на орове гране...“ родна мачва и њени звуци за трајно у срцу, и као у истинској позоришној представи, крај, уз завршну песму из „Ђида“ јанка Веселиновића. музику написао Будимир Гајић... „Како боли срце у јелице“, и да је „све у спомен јанковим књигама, исписаним љубавним бригама“, дочараше Катарина митровић и Петар Лазић, а у душу се уреза песма „ој јесени радости једина“... Сви пожелеше да песма Хора „66. девојака“ никад не заћути...

06 4/8 84 -09 -27

НОвО! НОвО! НОвО! НОвО! проф. др Бранко Станков СтраБОЛОГ (дечја разрокост)

015/355-001

30. децембар 2010. ... Позиви могу и изостати, јер већ се зна, нови сусрет је у петак, 23.децембра 2011.године,

у шабачком позоришту, тачно у „пет до пет“... Ц.Љубић

Бранко Ђурковић: - ја вечерас кад славим, уживам и певам. Срећан сам. ја много волим хор, посао који радим. ја сам један од срећника на свету. Само шест посто људи (то сам негде прочитао, мда није тачно), ради оно што воли. ја радим оно што волим, а то је велика ствар, ја сам межу тих шест посто; можда сам и међу пет....


30. децембар 2010.

чеСТиТКе

www. podrinske.com

2

Svim gra|anim a `elimosre}an Bo`i} i Novu godinu  Mesn azaj ednic a “Dowi[or” GociiMilo{u ~estitamoro|ewesina. RedakcijaPodrinskih ^estitamoro|ewe prvebebe u2011.godini. Mesnazajedni ca “Dowi[or”


ДРУШТвО у народном музеју, годишња изложБа улсш

22

www. podrinske.com

30. децембар 2010.

Млади уметници обележје удружења Традиционална, годишња изложба радова Удружења ликовних стваралаца шапца отворена је 23.децембра, у галерији народног музеја. Представљена су 84 рада, а, како је истакнуто, посебно обележје изложбе су млади аутори. Годишњом изложбом чла-

Кристина Пантелић, награђени млади уметник: - не знам шта да кажем. ја сам стварно изненађена и одушевљена. Баш је лепо у свом граду бити признат. драго ми је што људи цене то што радим и то ми је највеће признање.

нова Удружења, сваке године се завршава ликовна сезона у шапцу. а о богатству уметничког живота у нашем граду, и бројним поштоваоцима уметника, говори и чињеница да је галерија музеја на отварању била препуна. Уметнике и госте су, у име народног музеја и Удружења, поздравили Татјана марковић и Слободан Пеладић, а отварајући изложбу, Соња Петровић, посебно је истакла бројност удружења, и, као истинско задовољство, издвојила присуство бројних младих уметника. - Представљени су аутори различитих генерација, такође уметници из целе земље, али и из иностранства, јер удружење дужи низ година није само наше градско , већ ради на републичком, а ја бих рекла и на међународном нивоу. ово је једна ревијална изложба која показује све оно што аутори раде током године, а укључује све технике рада, ове године имамо и један видео рад. оно што је врло значајно за ову изложбу је што је присутно

доста уметника младе генерације, тек свршених студената ликовних академија, вајара, графичара, и ја се увек радујем када млади показују шта знају.“ истакла је и да је било врло тешко одлучити се за награде,

сваке године изложба је све квалитетнија, прати је леп и квалитетан каталог, а у лепом простору народног музеја изложба још више добија на свом квалитету: - Главна годишња награда, за изузетан допринос ликовном стваралаштву, додељује се академском сликару, драгиши мар-

сенићу, уметнику који је ове године у музеју имао сјајну ретроспективну изложбу, који је изузетан ликовни стваралац, који увек показује шта зна и колико може, и колика је снага његовог уметничког умећа. За на-

граду младом аутору, конкуренција је била јако велика, јер је било доста младих, али смо се одлучили за младу сликарку Кристину Пантелић, која је апсолутно направила заокрет од свог претходног сликарског опу-

Марко Гавриловић, награда за иновативни рад: - нисам награду очекивао, нисам ни знао да постоји више награда осим главне. изненађен сам. С обзиром да је у питању видео рад, најбоље је погледати га у музеју, а има и флајер који може да се прочита.“ Горан Бујишић, награда радионице за урамљивање „оквир“: - нисам очекивао награду, баш сам јако изненађен, затечен и хвала. Лепо је кад младе цене. иначе, припремам за пролеће изложбу, биће на неки начин помало страшно, али ја мислим да ће публика бити задовољна.“ са. награда за иновативни рад припала је марку Гавриловићу, архитекти из шапца, за видео рад, а награду коју додељује радионица за урамљивање „оквир“, такође младом аутору, добио је академски сликар Горан Бујишић, који је ове године баш био успешан“. изложба у народном музеју може се погледати до 13.јануара. Ц.Љ.

промоција књиге “новији догаЂаји српске историје”

Успостављање сарадње два краја У суботу 25.12.2010 у 17 часова у просторијама музеја у мишару, Задужбинско друштво ‘Први српски устанак-мишар”, у сарадњи са представницима музеја “рудничко-таковског краја”, из Горњег милановца, организовало је промоцију књиге “Знаменити догађаји новије српске историје” Герасима Георгијевича. Пре промоције Задужбинско друштво је угостило представнике музеја из Горњег милановца, и повело их у обилазак шапца и околине. Промоцију је водио добрило аранитовић из задужбинског друштва, а ово изузетно дело су нам представили: александар марушић историчар и кустос музеја, Љуба Тодоровић из јавног предузећа “Службени гласник” и Борислав Челичевић, директор музеја. многобројну присутну публику поздравио је Стеван Симић, председник извршног одбора Задужбинског друштва, који је истакао да значај оваквог догађаја јесте повезивање два краја, која имају доста заједничког у прошлости. Затим глумци аматерског позоришта “Вожд-мишар” Филип рајковић и душан

Симић су извели одломак “мишарске битке” Крстивоја илића, после њих глумац шабачког позоришта Петар Лазић је изрецитовао песму “мишар” из елегија Крстивоја илића. Промоцију је започео историчар александар марушић, који је изразио одушевљење на који начин се овде негује култура у традиција, и колико се њој пажње посвећује. Књигу је написао епископ шабачки Герасим Георгијевич 1838., али је она пала у заборав. од заборава су је сачували представници музеја из Горњег милановца у сарадњи са јавним предузећем “Службени гласник”. Књига је преведена на савремени српски језик. дело је писано у епском стилу, и го-

вори о новијој историји Срба. Састоји се од два дела. Први део се састоји од шест песмама, и други који чине три прозна дела. Пред сам крај промоције историчар и почасни председник задужбинског друтшва Богдан Секендек је музеју уручио своје две књиге “Које куде његовим трагом” и “шабачка историјска песма”. Промоцију је затворила Весна Вујатовић рецитовањем једне песме из елегије Крстивоја илића. Свако излагање гостију бројна и одушевљена публика, је пропратила громким аплаузима. након промоције књиге гости су били одушевљени и изјавили су да је ово један нов почетак успешне сарадње. Слободан Петровић

Драгиша Марсенић, добитник годишње награде УЛСш: - јесам изненађен помало, нисам очекивао, има млађих који су можда пречи од мене у овим годинама, али драго ми је. ето, неко је ипак признао да сам нешто радио у

овом граду. име награде је изузетно, тако да ми је посебно због тога драго што носим награду са именом маре Лукић јелесић. То је уметник који је дао доста интересантне поетике свом сликарству, неког женског размишљања, суптилног, финог, пријатног“.

на прОДаЈу пословно-стамбени простор око 800 м2 у Мајуру /150м од цркве/. подрум, приземље /локал + хала од 150 м2/ спрат, поткровље. тел. 064/18-29-715


Тв

30. децембар 2010.

сто година фудБала у шапцу

Од лоптања до фудбала Запис и књига александра Ђенадића о прошлости ФК „мачва“ шабац и „Сто година фудбала у шапцу“ завређује пажњу не само спортске јавности већ и осталих житеља свих узраста ових простора, па, самим тим и похвале за напор у прикупљању грађе о фудбалу као појави, до фудбала као професији. Фудбалска лопта је донета у шбац пре више од једног века, како наводе (за сада) непоречене предспоставке. „дурисана“ је она, и бешикаре, и крпењаче, и све остало што је личило на фузбал, па на футбал и напокон на фудбал, док на Сењаку Касарне у Ливадама није изникла шабачка „мачва“. Ђенадић све то описује, помало маштом због сликовитости, а подоста прелиставањем пожутелих и искрзаних новина овог доба. нема ни сећања њених актера и њихових наслед-

РУКОмеТ

ника, који се уклапају у чињенична окружења. Помиње доста ликова из чијих се имена, нарочито из надимака, назиру њихови карактери, који се јављају и у мојој књизи „ФК мачва“ објављеној пре седамнаест година (1993), али су код њега бројнији и изнијансирани детаљима до којих ја (тада) нисам досегао. изгледа, како време одмиче, нови списатељи су све савременији за кораком у све дубљу прошлост непознатим новитетима. Стога, на основу ове Ђенадићеве књиге и његовог богатог серијала у локалном недељнику „Глас Подриња“ и сазнања о прикупљеном материјалу, очекујемо од овог аутора нову књигу о прегаоцима најважније споредне ствари, како на читавој планети, тако и под овим шабачким фудбалским поднебљем. Драган Мићић

Реми најправеднији исход рК МетаЛОпЛаСтиКа - црвена ЗвеЗДа (Београд) 29:29 (15:18)

Хала Гимназије, гледалацва око 1.500. Судије мошорински (Зрењанин) и Панчић (црвенка). Седмерци: металопластика 7 (5), црвена Звезда 3 (1). искључења: металопластика 14 минута, црвена Звезда 14 минута. црвени каретони: маленчић у 24. и Л. митровић у 60. минуту (металопластика), Зеленовић (црвена Звезда у 24. минуту) Металопластика: Лончар, маленчић 3, алексић, Станчић, драгаш 2, марјановић 7 (5), Живановић, медурић 4, Ђуричин, марковић 4, рајичић, м. митровић, Л. митровић 7, јовић 1 Црвена Звезда: иванишевић, ажаивковић, Вешовић 2, Пантелић 1, Перовић 1, Ђурић 2, ристић, Љубишић, Глушица, Станковић 2, Лековић 4, Ћирић 1, Тртивунџа 7 (1), Зеленовић 4 играч утакмице: милан Ђуричин (металоалстика) шабац, 22. децембра. да је, којим случајем, дерби сусрет петнаестог, последњег кола првог дела рукометне Суперлиге за мушкарце између металопластике и црвене Звезде игран под ведрим небом, и да је за време ове утакмице почела да пада киша, трибине би остале суве. Уједно, ово је и једини сусрет у нашем рукомету који би могао да понесе епитет Вечитог

дербија српског мушког рукомета. Почетак меча припао је гостима, који су стигли до осетне предниости од 6 погодака већ након само 15 минута игре, али се шапчани нису предавали. након наизглед безазленог прекршаја маленчића над Зеленовићем у 24. минуту, дошло је до гурања и покушаја ова два рукометаша да се разрачунају, па су их судије искључили из игре. У наставку, шапчани су успели да консолидују редове, и врате се у игру, а пред сам крај меча, у два наврата и стигну до предности од једног поготка (28:27 у 57. минуту и 29:28 у 60. минуту). ипак, гости су успели да стигну до изједначења свега девет секунди пре краја утакмице. на крају утакмице, на семафору је стајао резултат 29:29 а овај резултат највише је одговарао неком трећем тиму. овом утакмицом спуштена је завеса на јесењи део првенства, а самим учинком у првом делу првенства шапчани могу да буду релативно задовољни. освојен је 21 бод уз учинак од девет победа и по три пораза и нерешена исхода, па металопластика чврсто држи чртврту позицију на табели, са реалним шансама да пласман на крају првенства буде још и бољи. Следи пауза до средине фебруара, када ће шапчани, у првом колу наставка Суперлиге за рукометаше гостовати у Куршумлији, екипи Планинке. Слободан Кашиковић

www. podrinske.com

23

ПРОГРАм Тв ШАБАц

У СТАЛНим ТеРмиНимА: мАЛи ОГЛАСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20, 22:20 , НОћНи ОГЛАСи 00:00 - 08.00 веСТи У 3: РАДНим ДАНимА У 15:00 чеТвРТАК 30.12. 08:00 јутрење 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 Злобница 10:40 Повратак у рај 11:15 Пут за ејвонли 12:05 Criss Angel TV Show ® 13.00 Строго поверљиво (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 медикус 15:00 Вести 15.30 Бели лук и папричица 16:00 Злобница 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 Љубав на продају 19:00 Вести 20:05 Пут хране 21.00 са градоначелником на ти 22:00 Вести 22:30 Строго поверљиво 23:15 Љубав на продају

ПеТАК 31.12. 08:00 јутрење 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 Злобница 10:30 радим градим 11:15 рукомет плус 12:10 Спортска галаксија 13.00 Строго поверљиво (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 Пут хране 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16:00 Злобница 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 Љубав на продају 19:00 Вести 20:05 новогодишњи програм ТВ шабац 20:05 Филм: Принцеза невеста 22:00 Вести 22:10 Пренос концерта са градског трга 01:00 Филм: Улице од злата 02:30 Филм:Заједница

СУБОТА 01.01. 10:00 цртани филм:црни лепотан 10:50 цртани филм: Краљ Лав 11:40 Злобница (5 епизода)® 15:15 медикус 16:15 Филм: Принцеза невеста 18:00 цртани филм: Књига о џунгли 19:00 Вести 20:05 Филм: Улице од злата 22:00 Вести 22:30 Филм: До краја 00:00 Филм: Градска џунгла

ЗА НАЈЛЕПШЕ ПРАЗНИКЕ- НАЈЛЕПШИ ЦРТАНИ ФИЛМОВИ У суботу, 01. Јануара 2011. 10.00 „црни лепотан“ прича о прелепом и елегантном коњу који може да трчи брже од ветра 10.50 „Краљ лав“ Лав Лео учи да су племенитост и доброта особине које би требало да има свако, а посебно краљ џунгле. 18.00 Књига о џунгли ,прича о дечаку моглију , који је остављен дубоко у џунгли, али су се племените животиње сажалиле на њега и помогле му да савлада вештине које ниједан други дечак нема. У недељу, 2. јануара 2011 10.00 „Краљевић и просјак“ , говори о два дечака, један је краљевић коме је досадно на двору, а други напуштени дечак жељан љубави. 10.50 „Три мускетара“, д-артањан и његови пријатељимускетари се боре да спасу француску краљевину од злог Кардинала ришељеа –2. јануара 10,50.

НеДељА 02.01. 10:00 цртани филм:Краљевић и просјак 10:50 цртани филм:Три мускетара 11:35 Љубав на продају (5 епизода) ® 15:30 цртани филм: црни лепотан- реприза 16:20 цртани филм: Краљ лавреприза 17:10 Филм: до краја 19:00 Вести 20:05 Филм. Градска џунгла 22:00 Вести 22:30 Филм: Закон подземља

ПОНеДељАК 03.01. 10:00 цртани филм Књига о џунгли 11.15 Филм Градска џунгла 13:00 Строго поверљиво (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 Лек из природе 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16:00 Злобница 17:00 цртани филм: Три мускетара 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 Љубав на продају 19:00 Вести 20:05 мењамо навике

21:00 Биографије познатих 22:00 Вести 22:30 Строго поверљиво 23:15 Љубав на продају (р)

УТОРАК 04.01. 08:00 јутрење 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 Злобница 10.40 Кроз прозор маште 11:15 Филм : Закон подземља 13.00 Строго поверљиво (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 мењамо навике 14:30 У пролазу 15:00 Вести 15.30 Бели лук и папричица 16:00 ја сам твоја судбина 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 Љубав на продају 19:00 Вести 20:05 Criss Angel TV show 21:00 марфијев закон 22:00 Вести 22:30 Строго поверљиво 23:15 Љубав на продају

СРеДА 05.01. 08:00 јутрење 09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица 10:00 ја сам твоја судбина 10:40 Повратак у рај 11:15 Пут за ејвонли-(р) 12:15 Кућица у цвећу 13.00 Строго поверљиво (р) 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 Биографије познатих 15:00 Вести 15:30 Бели лук и папричица 16.00 ја сам твоја судбина 17:00 шабачка хроника 17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 Љубав на продају 19:00 Вести 20:05 Повратак у рај 21:00 медикус 22:00 Вести 22:30 Строго поверљиво (р) 23:15 Љубав на продају

мАЛи ОГЛАСи Продајем кућу у алексе шантића, други део, 70 квадрата, плац 4,2 ара, цена 40 000е. Тел: 064/332-03-38, после 17h. Продајем шуму 1,5 ha и 1ha у Бресници код Коцељеве. Тел: 064/332-03-38, после 17h


Sre}ni bo`i}ni i novogodi{wi praznici

PodrinskE 158  

Podrinske su najuticajnije novine Mačvanskog okruga. Uz štampano izdanje izlaze i u elektronskom obliku i dostune su čitaocima na celoj plan...