Page 1

30

Опет узбудљив викенд шаБац, 30.септемБар 2010.

Година IV

Велики концерт

КУД “Ђока Павловић” из Београда и КУД “Абрашевић” Стр. 6

ноВа сЕЗона У ШаБачКоМ ПоЗориШтУ

По позоришту се Шабац познаје 7 Стр. 16-1

Стр. 15

динара

Број 145

Регата

КК “Зорка колор” на “Старом граду

M E T RO Cash & Car r y у Шапцу Стр. 11

У БогатићУ, одржан дан сточара

PENZIONER

Стр. 13

Стр. 19


2

30.септембар 2010. ЗАБеЛеШКе ШАПЧАНИН АНДРИЈА-АЦА ТАДИЋ ЖИВИ У АУСТРАЛИЈИ, ОБЈАВЉУЈЕ ПЕСМЕ У СРБИЈИ

www. podrinske.com

Премија од Носталгија јача од долара премијера

ЛИчНИ СТАВ: ХАНИБАЛ КОВАч Вашар, Чивијада, Карневал, ревијалне утакмице прођоше! и премијер је прошао кроз наш град! прво што ми није јасно, откуд и зашто баш тад, на дане смеха и комедије у нашем граду. Управо из тог разлога, ни сам не знам како, да се одредим према том догађају који свака-

них дешавања по улицама нам града. да нас новинара не беше, нико не би ни знао да је био. Где су бре шпалири раздраганих који скандирају његово име? нпр. бар то. не знам само шта је била поента да ли ми њему или он нама да извуче чивију. некако, фалило ми је мало више опуштености у целом том догађају с обзиром на околности и времену у које нас је посетио.

ко значајан бијаде. добро, шабац јесте један од жешћих привредних градова у србији нам! него, опет се питам и не излази ми из главе, куд баш дође око Госпојине, вашара и чивијаде. мислим, тај значајни посјет остаде некако у сенци, због раз-

сметала ми је та општа ароганција свих присутних од локалних политичара до много важних нам новинара, који су се утркивали ко ће пре. нећу више ништа да пишем, јер бојим се нај... ћу, ако будем још коју зуцну`о! Готово!

опомена пре казне Због познатих проблема у наплати доприноса за пензијско и инвалидско осигурање који озбиљно отежавају функционисање система пио, Фонд је системски пришао спровођењу одредаба Закона које се односе на покретање прекршајног поступка због неподношења пријава м-4 Фонду. прописима је предвиђено да послодавци ове обрасце, односно пријаве података о стажу, зарадама и плаћeним доприносима за раднике које запошљавају, подносе до 30. априла текуће године за претходну календарску годину. рФ пио изашао је у сусрет послодавцима који нису на време извршили ову обавезу тако што је рок за подношење пријава м-4 продужио до краја августа. Упркос томе, и даље постоје послодавци који то нису учинили и на чије је адресе Фонд од 1. септембра почео да шаље писане опомене. Уколико 15 дана од дана пријема опомене послодавац не поднесе потребне податке, Фонд пио ће надлежном суду упутити захтев за покретање прекршајног поступка.

ЗаШтита БиЉа

након неколико штрајкова и бројних обећања, радници Зорказаштита биља успели су да уз подршку локалне самоуправе реализују социјални програм за 132 радника, тако да су сви радници напустили фабрику.

рођен у штитару, радио у Београду, новом саду, шведској и више од 40 година у аустралији, тадић не заборавља своје корене и три највеће љубави: србија, жена и песништво рођен у штитару, вечити светски „путник“, авантуриста, велики боем, још већи родољуб и носталгичар, андрија-аца тадић (77) више од 40 година живи у сиднеју у аустралији и непрестано сања отаџбину, родну груду, кућу у којој је рођен и своје другове са којима је проводио детињство и младост. сања и повремено, када сакупи довољно средстава од скромне пензије, долази да са најрођенијим и пријатељима који му се увек и изнова радују, проведе по неколико месеци у србији. ово би могао да буде животни „кроки“ овог доброг човека, коме не дајемо „епитет“ старца, иако би му по годинама овај атрибут највише пристајао. не дајемо, јер изгледом, понашањем, госпојским манирима и младалачким покретима и геговима, аца заиста не делује старачки! обучен као и сви тинејџери на земљином шару, са дугом косом везаном у перчин, модерним качкетом који би несебично хтео да вам поклони, жи-

вахан у покрету, разговору, отворен и непосредан, без „страњског“ нагласка какав се обично примећује код готово свих гастарбајтера који проведу понеку годину у туђини, неискваре-

АНДРИЈА-АЦА ТАДИЋ ним српским језиком, очишћеним од туђица, са добрим акцентом, најрадије прича о поезији. не избегава ни друге теме, нескривено одговара на свако питање, али и у сваком одговору пронађе место да искаже неизмеран жал за отаџбином. Њој би се најрадије вратио и учи-

Мања куповна моћ Куповна моћ у јулу била је мања него у јуну, мерено односом просечне плате и вредностима минималне и просечне потрошачке корпе, показује анализа министарства трговине. минимална потрошачка корпа у јулу је поскупела за 0,7 одсто или за 168 динара, а просечна за 1,1 одсто или 411,35 динара. према подацима републичког завода за статистику, просечна потрошачка корпа за јул износила је 37.825 динара и за њено покриће било је потребно 1,15 просечне плате што је 34.591 динар, а за покриће минималне корпе вредне 24.125 динара требало је 0,74 просечне зараде. У свим градовима који се статистички прате, просечна месечна нето зарада покрила је минималну потрошачку корпу, а у Београду, новом саду и смедереву и просечну.

Вишак 103 наставника

према речима министра просвете, од 108.000 запослених у основним и средњим школама у србији, 103 наставника су проглашена за технолошки вишак, док 4.268 просветних радника нема пун фонд часова.

ниће то ако сакупи довољно новаца да премести посмртне остатке своје мајке, сестре и супруге србиславе из далеке аустралије. а само за ово потребно му је преко 30.000 долара! дотле, док своју жељу не оствари, андрија тадић је решен да се отаџбини, за којом пати, одужује поезијом. пише годинама и неуморно. до сада је написао више од 1000 песама, „спакованих“ у девет књига. све их је, о своме трошку, штампао у шапцу, у укупном тиражу од 9.000 примерака и сВе иХ је поКЛонио српском народу! и сваки пут када дође у отаџбину, за авионску карту плати 2300 долара! Књижевник александар Чотрић је запазио да је „у тадићевим строфама много порука за очување нашег идентитета, који је подједанако угрожен и у србији и у расејању, те да акционим и друштвено ангажованим римама апелује на неговање ћирилице, православља, српског језика, нашег имена и знамења“. Чотрић је уочио у песмама и тадићев бунт против људске злобе, зависти и пакости, али и слављење животних радости и уживања и зато сматра да ова поезија заслужује да буде постављена на „одговарајуће место у свом пристаништу. а то значи да живи међу љубитељима лепе, писане речи у нашој земљи“. примаријус и писац др предраг тојић о поезији андрије-аце тадића примећује да „из дубоког завичајног корена расте снажно стабло, а на његовој великој крошњи начичкани су плодови религиозности, бриге, страха, љубави и наде. Зато се мора поштовати његова нарација и снага вере која поручује.“ на крају, рецимо и то да је аца тадић синовац познатог, прослављеног глумца теје тадића, кога памте по креативним улогама старије генерације одане позоришним даскама. и овај податак, чини нам се, говори о некаквим генетским коренима за лепе уметности. Стеван Матић

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Економија - Мирјана Чворић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.


ШАБАЦ

30.септембар 2010.

www. podrinske.com

3

Нови изглед рачуна за струју Нови рачун који ће грађанима, ових дана, стићи на кућну адресу представљен је новинарима на конференцији за штампу.

Гради се црпна станица Градоначелник шапца милош милошевић и директор шабачког водовода драгорад мијатовић обишли су радове на атмосферско канализационој црпној станици чијом изградњом бити заштићено водоводно извориште у табановићу од атмосферских отпадних вода. дужина црпне станице биће 16, ширина 9 а дубина 11 метара. Вредност радова је 70 милиона динара, а средства су обезбедили република србија и град шабац. овоје изузетно вредан објекат, интересантан је и као градитељсји подухват, необична је и техника и технологија

његове изградње и он треба да кошта близу 70 милона динара. то је огроман новац али овај објекат ће имати велику фунцију у заштити изворишта „табановић“ од атмосферских падавина – рекао је градоначелник милошевић. директор „Водовода“, господин мијатовић“ похвалио је градитеље: -овај објекат је димензија 16 са 9 метара и у завршној фази биће тежине око 1.000 тона и спустиће се на 11 метара дубине. Људи који га граде веома су верзирани за овај посао што даје наду да ће посао бити успешно завршен.

досадашњи, стандардни рачун, биће замењен новим који штампа пошта, ковертира и расноси. посао електродистрибуције своди се само на обраду података који се прослеђују пошти. нови рачун је троделни: на првом делу су подаци електродистрибуције и купца, други део је потрошња купца за месец дана, укупна потрошња се налази са друге стране и трећи део је дводнелна уплатница на којој ће бити потребно уписати износ. на овом рачуну, такође, биће исказан и дуг за тВ претплату и сваки грађанин ће јасно моћи да види колики је дуг за утрошену електричну енергију а колики за тВ претплату. овим рачуном, као и до сада, грађани ће моћи своја дуговања да плаћају и у ппошти и у Банкама са провизијом а на шалтеру електродистрибуције наплата се врши

без провизије - рекао је мирољуб Живојиновић, руководилац сектора за трговину електричне енергије у огранку шабац. дуговања грађана и привреде за утрошену електричну енергију су веома велика. потраживања електродистрибуције су милијарду и три милиона и утужени вирманци дугују

камо неспремни јер нам у овом периоду треба мало више новца за ремонте и одржавање система. редовне платише, који своја дуговања уплате до петнаестог у месецу, добијају попуст од 5 посто – нагласио је Живановић и додао: -У у току ових задњих месеци слали смо обавештења да

још 130 милиона. од овог износа домаћинства дугују 793 милиона или 5,1 фактуру, правна лица дугују 209 милиона или 1,7 фактура. позивам све купце који нису измирили своје обавезе да то ураде у најкраћем могућем року како се не би догодило да зимски период доче-

купци провере пломбе на својим мерним уређајима. свако скидање пломбе подразумева се као неовлашћена потрошња и ми таквог корисника, по закону, можемо да искључимо. искључење подразумедва демонтирање прикључка, утужење и одјаву као купца

Побољшање услова живота за интерно расељена лица прошле недеље је у згради Градске управе потписан меморандум о разумевању између града шапца, Комесеријата за избеглице, центра за социјални рад и међународне организације за миграције. предмет овог меморандума је сарадња страна потписница на обезбеђивању стамбених решења за избеглице и побољшању услова живота за интерно расељена лица у оквиру пројекта „подршка избеглицама и интерно расељеним лицима у србији“ финансираног од стране европске уније преко делегације европске уније у републици србији, а који ће реализовати међународна организација за миграције у периоду од 1. априла до 30. јуна 2011. године. У складу са националном стратегијом за решавање питања избеглица и интерно расељених лица и настојањима Владе републике србије да затвори колектвне центре и пронађе трајна решења за избеглице и унапреди животне услове интерно расељеним лицима у србији, циљ пројекта је помоћ

комесеријату, граду и центру за социјални раду обезбеђивању смештаја за социјално угрожене породице избеглица и интерно расељених лица, као и социјално угрожене породице из локалне заједнице. циљ ће бити постигнут изградњом стамбеног објекта за колективно становање које ће омогућити „социјално становање у заштићеним условима“ социјално угроженим лицима.

потписивањем меморандума о разумевању стране потписнице прихватају обавезу да заједнички развијају пројекат у делу који се односи на „социјално становање у заштићеним условима“ при чему ће међународна организација за миграције обезбедити финансијску и техничку подршку, а град шабац грађевинско земљиште са одговарајућом комуналном инфраструктуром и прикључцима.

Донација Pireus banke Градоначелник шапца милош милошевић данас је у просторијама Градске управе одржао сасатнак са представницима Pireus banke, а тема разговора је била донација банке граду шапцу у контејнерима за папир.

обавештење о извођењу гађања Војна пошта 9845 обавештава становништво да ће поједине јединице Војске србије изводити пешадијска гађања на полигону - стрелишту „десићи“ у десићу. 1. Гађање ће се изводити сваки радни дан у периоду од 01. 10. до 31. 12. 2010. године на наведеном простору. 2. Забрањује се заустављење и задржавање и боравак људи, стоке, моторних возила и сточних запрега, у близини сас „десићи“, и на деоницама пута које изводе ка саса „десићи“. деоница пута је приказана на топографској карти у прилогу. 3. У време извођења гађања


4

ДРУШТВО

www. podrinske.com

30.септембар 2010.

ЕВроПсКи дан јЕЗиКа

КОНЦЕРТ КУД “АБРАШЕВИЋ” НА ФЕСТИВАЛУ

Да се боље разумемо

У тем Сомбору

европски дан језика традицицонално се, од 2001. године, облележава широм старог континента 26. септембра. дуж читаве европе, 800 милона европљана, држављани 47 чланица савета европе, подстичу се на учење страних језика, не само у школи, него и ван ње. са убеђењем да је језичка хетерогеност средство за постизање већег међукултурног разумевања и најважнији елемант у културном наслеђу старог континента, савет европе се одлучио на промоцију вишејезичности на читавом континенету. месна заједница доњи шор и основна школа јеврем обреновић обележили су овај дан дељењем материјала на којем је објашњена улога језика у животу грађана. - месна заједница „доњи шор“ је у сарадњи са основном школом „јеврем обреновић“ одлучила да обележи европски

на позив Удружења за производњу органеске хране „Eco „Energy“ Културно-уметничко друштво „абрашевић“, тачније његова фолклорна секција „ветерана“ и „носталгија“ имали су прилику да покажу своје играчко и певачко умеће. У оквиру културног дела Фестивала безбедне – органске хране. поред „абрашевића“ наступили су и КУд „равногад“ из сомбора, културно уметничко друштво из дероња и мажореткиње из сонте. Задовољан сам присуством излагача из области органске производње, домаће радиности и фолклора. ово је четврти фестивал ове врсте и већ сада се

дан језика и тиме промовише компаративне предности мултикултуралности и мултијезичности на подричју европе. Ученици ош „јеврем обреновић“ су у сарадњи са месном заједницом „доњи шор“ припремили један штанд и покушали да презентују основне елементе културе језика оних земаља чије језике уче. европски дан језика обележава се у целој европи и ово је мали допринос месне заједнице „доњи шор“ и основне школе „јеврем обреновић“ – рекао је Лазар томић,

ЛАЗАР ТОмИЋ члан савета месне заједнице „доњи шор“

06 4/8 84 -09 -27

НОВО! НОВО! НОВО! НОВО! проф. др Бранко станков страБоЛог (дечја разрокост)

015/355-001

КУД ИЗ ДеРОњА

може рећи да је традиционалан. овом манифестацијом желимо да укажемо на значај производње органске хране - здра-

ЈОВИЦА Д. КеЛИЋ вено безбедне хране. да би смо што више скренули пажњу на ову храну укључили смо у овај


ДРУШТВО

30.септембар 2010.

У ЗДРАВЕ ХРАНЕ

www. podrinske.com

5

ВЕтЕрани – сЕКција КУд „аБраШЕВић“

У „Абрашевићу је најлепше НОСТАЛгИЈА фестивал и домаћу радиност и фолклор. ми смо удружење „Eco „Energy“ и бавимо се производњом органске хране. наша порука је да се храна мора припремати на здрав начин, онако као што су то радиле наше баке,

шевић” имали су прилику да се упознају са знаменитостима сомбора. посета прелепом сомборском позоришту оставила је никог није оставила равнодушним. - овакве манифестације су

Лепо је бити члан „абрашевића“. то је заједничка оцена оних који су и најкомпетентнији да то кажу јер у овом Културноуметничком друштву провели су своју младост а и у „најлепшим годинама“ су још увек заједно. Њихове приче су најбољи повод, за све оне који имају бар мало слободног времена, да им се прикључе, постану чланови једне од бројних секција и приуште себи још мало радости.

Веран станојевић,

У „абрашевићу“ сам од 1982. године. У „абрашевић“ сам дошао на наговор мога кума, заволео сам ове људе и ево остао сам до дана данашњег. нема боље секције од „абрашевића“, поготови фолклорне, нарочито ове ветеранске са лепим девојчицама (женама).

соња Поповић,

У „абрашевићу“ сам од 1977. године, сам малим пркидом - удаја, деца, па поново у ветеранима. У „абрашевићу“ је најлепше дружење: играмо, певамо, путујемо, „шушкамо“...

Биљана јеличић,

ПУБЛИКА У КОЛУ без конзерванса и адитива. овом манифестацијом покушавамо да научимо наше грађане како треба да се хране и нашта треба да обрате пажњу при куповини и спремању хране. изузетно сам почаствован што су моји велики пријатељи КУд „абрашевић“ из шапца овде и што су нам увеличали ову манифестацију – рекао је дипл.инг јовица Келић, председник удружења. поред наступа на овом фестивалу чланови КУд “абра-

веома значајне за наше друштво. поред наступа, путовања и међусобног дружења ово је била прилика да се упознамо са колегама из сомборског културноуметничког друштва ”равноград”. Веома срдачни домаћини пружили су нам гостопримство за памћење и обећали да ће доћи у шабац и бити наши гости на једном од концерата “абрашевића” - рекла је за “подринске” Љиљана јанковић, председница “абрашевића” И.К.

У ПОЗОРИШТУ

У „абрашевићу“ сам од 1984. године. почела сам као средњошколка и играла сам активно до 1993.. после малог прекида, из породичних разлога, наставила сам да играм као ветеранка. За „абрашевић“ ме везује нешто што се не може речима објаснити. то је јаче од љубави. Уз лепа дружења и путовања човек остаје вечно млад.

Ђорђе Кнежевић,

играм од 1983. године. Као студент играо сам у КУд „иво Лола“ у сарајеву да би се после поново вратио у шабац играо у „абрашевићу“ и прешао у ветеране. Ко воли игру, наше песме и традицију ово је добар вид релаксације и психичке и физичке.

иначе ја сам тај кум. од 1982. године сам у „абрашевићу“. Када сам дошао на прву пробу, био је то септембар месец, схватио сам да је то најбоља ствар која треба да буде саставни део мога живота.

драгиша Вујевић,

јасмина иванковић,

Бора Пантелић,

Више од двадесет година провео сам у „абрашевићу“ за кога ме везује изузетно другарство, пријатељство, леп провод, путовања ...

од 1973. године сам у „абрашевићу“. почела сам од пионирског ансамбла и ево верна сам „абрашевићу“ до дана данашњег. овде сам провела најлепше дане свога живота, јер кроз игру и песму је најлепше дружење.

јасмина Кордић,

ивана Милошевић најмлађи сам члан ветерана „абрашевића“. У „абрашевић“ сам дошла као мала и прошла сам све селекције а сада сам у ветеранима. За абрашевић ме веже све што је лепо. игра, песма и путовања.

рада топаловић,

У „абрашевићу“ сам од од 1970. године, са малим прекидом, а у ветеранима сам од 1998. „абрашевић“ је појам за добро дружење и велика пријатељства што показује и сама чињеница да смо још увек на окупу. свака турнеја и наступ враћају у младост и подмлађују.

раде Пантелић,

За „абрашевић“ ме везују све ове девојке које, заједно самном, играју годинама. играти у „абрашевићу“ је права ствар. У „абрашевићу“ сам од 1974. године.

У „абрашевићу“, смо сви одавно, чим смо дошли до тога да будемо ветерани. ове нам је дивно, дружимо се, волимо се, слажемо се, играмо, мало шушкамо (оговарамо), путијемо и живимо као једна велика породица. Због тога смо још увек заједно.

јасмина јеликић - сека

У „абрашевићу“ сам од 1976. године и уз неке прекиде стигла сам до ветерана. овде је изузетно пријатно, играмо, певамо, дружимо се, путујемо и стичемо нове пријатеље.


www. podrinske.com

ДРУгИ ПИШУ - ПОЛИТИКА

ШАБАЦ ПЕти оКтоБар-дЕсЕт година ПосЛЕ...

30.септембар 2010.

Дуго путовање у ноћ Богатић чека туристички комплекс

изградња аквапарка, велнес и спа комплекса са термалном водом у Богатићу оцењена је као највећа туристичка инвестиција у србији у овој сезони. предузеће „термална ривијера” у овај пројекат уложиће око 80 милиона евра, а запослење би могло да очекује 550 људи. За протеклих 30 година, откако су пронађени геотермални извори у мачви, бесповратно је испарило око 100 милиона евра топлотне енергије. оснивач и власник предузећа „термална ривијера” Љубиша драговић, који је једини инвеститор и

град у малом формату

туристичко насеље имаће 130 једноспратних кућа, два троспратна хотела са четири звездице – један за рехабилитацију, а други са спортским садржајима, као и затворене и отворене базене са пропратним садржајима (тобогани, „спора река“, џакузи, слапови за масажу, спортски терени за мали фудбал и одбојку на песку, тенис, кошарку…). предвиђен је велнес центар за породице, као и класична бањска понуда са савременом опремом и стручним медицинским кадром. власник 20 хектара земљишта у Богатићу, каже да ће овај центар радити 365 дана годишње и да рачуна на добру посету, самим тим и на добру зараду, јер само у кругу од 100 километара живи око четири милиона људи. У првој фази радова, грађевинска фирма „изградитељ“ из Богатића радиће на апартманском насељу, а затим следи градња термалних базена вредних 15 милиона евра. општина Богатић је преузела послове асфалтирања око 800 метара прилазног пута до комплекса, као и изградње електромреже. – општина је препознала свој интерес у овом пројекту јер

Богатић је место које је остало без иједне озбиљне фирме која може да пружи нова радна места и економски и привредно покрене ту средину. пре четири месеца 184 куће су се продавале, данас је већи број тих кућа повучен са продаје, цена некретнина је виша него пре – прича драговић. Завршетак целог комплекса очекује се кроз две до три године, али поједине услуге термалне бање гости ће моћи да користе већ од маја 2011. године. истраживања рударско-геолошког факултета из осамдесетих година прошлог века су показала да се у бушотинама на дубини од 412 метара налази термална вода температуре од 78 степени која се може искористити за топлификацију насеља, у пољопривреди, индустрији и туризму. Забележено је да бушотина која даје 30 литара воде у секунди температуре 78 степени целзијусових има снагу од четири мегават-часа, и одговара потрошњи 3.000 тона мазута, вредности 1.350.000 евра. термална ривијера се гради по угледу на комплекс у аману у саудијској арабији. пројекту се приступа по најстрожим еколошким принципима. паркинг за 1.000 аутомобила одвојен је од комплекса и у насеље не може да се улази аутомобилом, већ само бициклима и електромобилима. Комплетно осветљење биће соларно, а струја ће се добијати из соларних ћелија, грејање ће бити на топлу воду, хлађење из термалне енергије. – праве се и биосептичке јаме, из којих ће излазити вода друге класе – техничка, која ће служити за заливање травњака. сваки комплекс од 12 апартмана имаће свој базен са бањском водом, масаже, вирпуле. само у један базен отићи ће толико бетона колико је уграђено у цео авалски торањ – истиче драговић. Ана Ацан-Јаковљевић

неки историчари петоктобарска догађања оценили су као последљу револуцију у европи а неки као коначан пад Берлинског зида и у србији. све то, наравно, указује на ужасна друштвена кашњења неумољива као кашњење наших возова. али, очигледно да нити има брзих пруга нити брзих локомотива за брзо путовање у европу. а статистика је неумољи-

би...очигледно није могло да се изађе из живог блата таложеног годинама. истина, и новој владајућој гарнитури није се баш журило за променама одвећ централизоване власти. тако није на време промењен Устав, лустрација није се ни десила, отета имовина није враћена грађанима, још увек сва имовина је у рукама републике, Београд је јачи него икада не само са скон-

ва: србија је ту негде око 60 процената друштвеног дохотка, оне сФрј, из 1989. године. плате су најниже у региону, незапосленост се готово јавно и не исказује, јер би била барем четвртина радно способног становништва... а барем тих првих дана октобра 2000-те, и неку годину после, била је позитивна енергија и очекивања промена. много тога суновратило се са убиством премијера др Зорана Ђинђића, и на видело су испливале бројне спреге сила тајкуна, политичара, тајних служ-

центрисаном политичком влашћу него по капиталу, а провинција је све сиромашнија... оно што грађанима највише смета, после ових десет година, је бахато понашање власти и властодржаца. довољно је само погледати народну скупштину, однарођене народне посланике који чак не морају ни седењем да правдају своју итекако високу плату. па онда 20 и нешто министарства, са силесијом министара, државних секретара и иних чимбеника, а све укупно са чиновничким предзнаком, који мало шта ново а поготово ко-

рисно за народ имају да кажу и ураде. примера ради албанија је урадила више аутопутева за осам година него србија за 20. па онда директори над директорима, у јавним предузећима и агенцијама где се зараде мере стотинама хиљада динара, а губици астрономски. добро, треба помоћи „партизан“, али ћирилизован а код нас монополизован епс ништа не значи у европи... и сад домаћи терен, сада већ Град шабац. другачији је, са сређеним улицама, постављеним осветељењем по парковима, асфалтира се, ради се водовод до села, измешта депонија, гради систем за пречишћавање отпадних вода... то тако споља, а за ово време значајне шабачке фирме су допале стечаја, без посла је остало око пет хиљада радника, на бироу за незапослене је око 14 хиљада лица. до посла се тешко или никако не долази, чека се да проради нова зона, изгради аутопут и лука, углавном много тога на дугом штапу. изгледа, једино да је функционерима добро. прва демократска шабачка влада имала је само три члана на професионалном раду у општини, остало су били волонетери. сада има барем десетак функционера на плати, док је по броју запослених у Градској управи шабац на дну у србији, односно уклапа се у европске стандарде. добили смо и републичку, а европску по начину рада, управу за јавна плаћања у аграру. остало у србији је махом ван европе. Д.Ераковић

Ша п ча нима на д ар У суботу, 02. октобра у 18 часова на “тркалишту”, Културно уметничко друштво “абрашевић” поклониће шапчанима још један концерт. Гости шабачког културноуметничког друштва “абрашевић” биће Културно уметничко друштво “Ђока павловић” из Београда КУд "Ђока павловић" поште србије основала је дирекција пошта, телеграфа и телефона давне 1945. године како би кроз игру и музику окупила раднике и омладину птт система. Врло брзо врата

друштва су отворена свим грађанима који су желели да своје умеће искажу у некој од секција. КУд "Ђока павловић" је током 65 година постојања, добило бројна престижна признања за високи уметнички ниво извођеног програма и проносило име Београда и поште србије на свим меридијанима.

Биће ово својеврсна прилика да се, уз песму, игру и дружење, успостави пријатељство ова два културно-уметничка друштва али и прилика да грађани шапца, који дођу на овај концерт уживају у умећу ова два ансамбла. Концерт ће бити одржан на платоу између два склоништа на тркалишту.


ДРУШТВО

30.септембар 2010.

ИЗЛОЖБА МИЛИЦЕ ПРЕЛИЋ

Асфалт спаја шабачка села

Шестоугао са мирисом воска необична серија милице прелић, под називом „Honeycomb“ – „саће“, 24. септембра отворена је у галерији Културног центра у шапцу. реч је о радовима који су резултат истраживања воска као елементарног сликарског материјала и ауторкиног промишљања цикличности живота, људске егзистенције и духовности. Гробница је најчешћи мотив на њима, а шестоугао као универзални симбол заузима централно место. -Употребом воска милица је омогућила интеракцију између идеје и маретије. примарна особина воска је да се корисити у религиозне сврхе, што радове везује за сакралну сферу. Конзерваторске особине овог материјала, да се одржи вековима, а са друге стране да се лако деформише или истопи, упућује на идеје трајности, постојања и краја, које су заправо део истраживачног рада. органско порекло воска страва додатно присуство живота у раду. изразиту комуникативност између радова и посматрача ствара мирис воска, чиме је омогућено да се рад доживи и путем чула мириса – истакла је отварајући изложбу историчарка уметности соња петровић. милица прелић је студент-

www. podrinske.com

киња друге године докторских студија на Факултету ликовних уметности у Београду. дипломирала је прошле године, а током студирања награђивана је на факултету, међународном бијеналу уметности и шабачком октобарском салону. излагала је самостално, али и на многим групним поставкама у србији и иностранству. изложбу „саће“ заинтересовани могу да виде до 4. октобра. Ж.В.

Градоначелник милош милошевић, 15.септембра, састао се у шапцу са сашом мартиновићем, представником министарства за национални инвестициони план. повод је био увођење извођача радова у посао на завршетку уређења локалних путева Варна-Горња Врањска и скакале-Бела река. - и овом приликом истакао бих значај пројеката које заједнички финансирају Град шабац и национални инвестициони план. ради се о завршетку пута Варна-Врањска, његовом коначном спајању, у дужини од 1.100 метара, и изградњи деонице пута скакале-Бела река, кроз село двориште, у дужини од километар и по. осамнаест милиона динара биће обезбеђено у буџету града шапца, а 18 из фондова националног инвестиционог плана. после овог састанка идемо на терен, где се извођач, предузеће за путеве Ваљево, уводи у посао, тако да овим чином данас крећу и радови на реализацији ова два значајна пројекта“ – каже градоначелник милошевић. подсећа да је у оквиру планова, да до 2012.године сви локални путеви на подручју Града шапца буду асфалтирани, у овој години завршен пут мишар-јеленча.

ВеСТИ

Повећано задуживање привреде и грађана од почетка ове године у србији је одобрено 42,5 одсто више зајмова за отплату постојећих обавеза и 24 одсто више хипотекарних кредита, док грађани највише узимају стамбене и кредите за рефинансирање. Грађани су се највише позајмили, у износу до 269,9 милијарди динара, како би купили или адаптирали стан. раст тих кредита је у поређењу са почетком године чак 24 одсто. највећи раст од почетка године имали су кредити за рефинансирање, 42,5 одсто, а у поређењу са претходним месецом 2,9 одсто, па је на основу тога дуг становништва био 45,8 милијарди динара. Како показују подаци Удружења банака србије, привреда и грађани србије су у августу ове године били задужени 1.663 милијарди динара, односно 2,1 одсто више него у јулу, а 23 одсто више него на крају прошле године.

Добродошли у Клуб пријатеља Шабачког позоришта!

предстоји асфалтирање пута радовашница-Бела река, у дужини од 1.200 метара, док су на деоници дугој 4,8 километара, од Липолиста до петковице, у овој години планирани земљани радови. Заједничким финансирањем, по принципу „на динар грађана, два динара из градског буџета“, у овој години биће асфалтирано десет километара

малских путева (од чега је највећи део већ завршен).највеће интересовање показали су мештани церовца, Горње Врањске, Горње румске, Волујца, мачванског причиновића. За ове послове, иницијативе грађана и месних заједница, и њихових десет милиона динара, Град шабац прати са двадесет милиона динара. Ц.Љубић

ВеСТИ

Млади чине већину незапослених Грађани србије, у просеку, на посао чекају четири године, а најтеже до запослења долазе кројачи, учитељи, механичари и продавци. с друге стране, најтраженија су занимања стручњака за информационе технологије, инжењера електротехнике, економиста, кувара. Забрињава, међутим, податак да већину незапослених чине млади од 25 до 34 година старости. Како говоре подаци националне службе за запошљавање, просечно трајање незапослености на евиденцији на крају јула 2010. године износила је 3,74 године, а више од тога на посао чекају шивачи, кројачи, израђивачи горњих делова обуће, ткачи. У Унији послодаваца србије потврђују да су ови подаци релевантни, те да је за запошљавање најважније искуство у послу.

од плате недостаје 16.297 динара

просечна четворочлана породица са два запослена и два издржавана члана са просечном платом од 34.591 динара не може да подмири ни најосновније животне трошкове. наиме, према подацима републичког завода за статистику, просечна нето зарада у јулу у србији износила је 34.591 динар. истовремено, истраживање листа Блиц показује да је у септембру ове године за најосновније животне трошкове просечној четворочланој породици потребно 85.479,63 динара, док две просечне плате укупно износе 69.182 динара. У односу на јун, када је рађено слично истраживање, потрошачка корпа у септембру већа је за 2.611,45 динара, док је у односу на март корпа већа за 1.581,89 динара.

И ове позоришне сезоне 2010/11. при Шабачком позоришту биће формиран Клуб пријатеља Шабачког позоришта. Чланарина износи 1.000 дин. На једну чланску карту могуће је подићи две улазнице. Цена улазнице за чланове Клуба је 70 % од званичне цене улазница.

Поред овога, осам пута у сезони могу се купити по две карте са 50% снижења. Учлањивање је на билетарници Шабачког позоришта, почев од 15. септембра 2010. године. За све информације обратите се на телефон

015/353-954 063/333-781 062/880-22-47


ДРУШТВО

www. podrinske.com

30.септембар 2010.

гРАДОНАЧЕЛНИК ПОСЕТИО ПОРОДИЦУ МИШИЋ У МАЈУРУ

Прича о победи хуманости Градоначелник шапца, милош милошевић, са представницима Фонда „Хумано срце шапца“ и центра за социјални рад, 14.септембра, посетио је десеточлану породицу мишић у мајуру, којима је заједничком акцијом Градске управе и Фонда, у јануару обезбеђен кров над главом (и опремљен свим неопходним покућством)... Уложено је два и по милиона динара, а и овом приликом малишанима градоначелник је уручио пригодне поклоне... драган и Биљана мишић, са бројном породицом пресрећни... обрадовани и посетом првог човека

Града... - много тога је урађено заједнички од стране Града и „Хуманог срца шапца“, и заиста је лепо сазнање и слика да мишићи са својих седморо деце данас живе у неупоредиво бољим условима. то заиста испуњава задовољством, иако има и мука и препрека, и свима недостаје пара, и у буџету и приватно, али смо успели заједничким снагама да овој деци и породици омогућимо да могу да живе у много бољим условима. сигурно је да ће се ова сарадња наставити и наше помагање овој породици – истакао је градоначелник милош милошевић. подсетио је, и овом приликом, да Град, упркос смањењу средстава у буџету, чини напоре да не смањи социјална давања: „Град финансира читав низ пројеката, негде око 70 милиона је у буџету у овој години предвиђено за пројекте који имају један једини циљ, да свима који су део наше заједнице, и који с правом очекују помоћ, та помоћ не буде ускраћена. пружамо је кроз пројекте помоћи и неге у кући, Кућу на пола пута, сигурну кућу, сос телефон, народну кухињу, и сви су они намењени разним катего-

ријама социјално угрожених људи... Како је буџет од две хиљадите године стално растао, тако су расла и наша издвајања за ову област, али и у условима када је новца мање, приориет нам је да се испоштује све што је намењено оним најугроженијим, а то су свакако корисници центра за социјални рад“. мишићи су једна од 16 породица колико их је до сада стамбено збринуто под окриљем рада „Хуманог срца шапца“. - ова кућа је одрађена захваљујући високом степену заједништва и подршке једних другима, и уз велику подршку

наше локалне самоуправе. наш градоначелник је, такође, велики хуманиста, и увек се придружује нашој акцији. сви смо свесни тешке ситуације, али када не можемо да испратимо неку акцију, или у неком њеном делу, обратимо се, и увек нам се притекне у помоћ. нису само новчана средства битна, када су овакви случајеви у питању, фонд помаже и на друге начине, и не само овој породици. ја и њих и многе, обилазим стално, и приватно, и у службеним посетама, пратим њихове потребе и све што треба ми одрађујемо... ниједно дете не сме бити заборављено, ниједно дете не сме живети у нехуманим условима, ниједно дете не сме бити гладно – каже председница Управног одбора „Хуманог срца шапца“ ружа поповић. можда и више од речи „званичника“ говоре оне домаћина, „о радости која се уселила у његов дом“, „о тетка ружи која помаже и увек је ту да помогне“: „презадовољан сам посетом и захвалан сам за сву помоћ. моја деца имају много боље услове за живот, и ја се надам да ћемо и даље сарађивати, и велико хвала свима“ – каже драган мишић. Ц.Љубић

Србија, десет година након промена Пети октобар 2000. означио је смену власти али не и револуцију – заједничка је оцена петнаест локалних медија на одржаном округлом столу у Крагујевцу 24. септембра, на дан када је пре десет година Милошевићев режим изгубио на изборима. Серијал истраживачких текстова који је предходио округлом столу финансијски је подржан од стране NED-a

србија је и даље остала партијска држава у којој највише користи и напредка имају оне средине које су блиске одређеним политичким опцијама. Локалне средине су доживале комунално ''шминкање'' али правих промена које су очекиване било је мало - јединствен је став свих учесника на округлом столу који представља завршницу пројекта ''србија, десет година након промена''. највећи напредак у протеклих десет година осетио се у унапређењу људских права захваљући развоју великог броја невладиних организација. серијал текстова се на аналитички начин бавио променама које су настале у локал-

ним срединама током последњих десет година када је у питању демократизација у друштву, економија, локална управа, социјална политика и култура... написано је укупно 17 текстова а у пројекту су учествовале редакције: ''Вести'' Ужице, ''Чачанске новине'' Чачак, ''Врањске'' Врање, ''полимље'' пријепоље, ''Борске новине'' Бор, ''сомборске новине'' сомбор, ''Град'' Крушевац, ''наше новине'' оџаци, ''Бечејски мозаик'' Бечеј, ''реч народа'' пожаревац, ''подринске'', шабац, ''морава прес'' Велика плана, ''Лозничке новине'' Лозница, ''сремске новине'' сремска митровица, ''Колубара'' Ваљево и тВ ''Форум.

У Коцељеви одржан фестивал зимнице У Коцељеви је прошле суботе одржан Фестивал зимнице на којем је те производе представило више од 50 излагача, пољоривредних произвођача из региона посавотамнаве.

према речима заменика председника те општине милутина цвејића, фестивал је настао због потребе да локално становништво заједно представи производе зимнице за

које су рецепти готово идентични. "ми смо некада имали великог и чувеног произвођача зимнице 'Воћар' и свака кућа имала је некога запосленог у том предузећу па су и рецепти технолошки слични. ово је пут да се производи од воћа и поврћа из нашег краја поново у значајнијој мери појаве на тржишту", рекао је цвејић. током сајма могла је да се купи тегла од 0,75 килограма ајвара за 300 динара, киселих краставаца за 150 динара, паприке за 220 динара, џема од шљива за 250 динара а тегла меда за 295 динара. Гост сајма био је амбасадор јапана тошио цунозаки. амбасадор се најдуже задржао код штандова са ајваром и домаћом ракијом чији је квалитет похвалио пред новинарима. М.Ж.


ДРУШТВО

30.септембар 2010.

ВеСТИ

таксисти без фискалних каса до децембра 2011.

Влада србије одложила је обавезу увођења фискалних каса за таксисте до децембра 2011. године, а неколико других делатности потпуно ослободила те обавезе, саопштило је 30. августа министарство трговине. таксисти, адвокати и образовне установе требало је да уведу фискалне касе 1. марта 2010. године. Како се наводи, одложена је и фискализација за адвокате, а питање пореског статуса за ту групу биће уређено новим законом о адвокатури који припрема министарство правде у сарадњи са адвокатском комором србије. обавезе увођења фискалних каса ослобођени су просвета, односно основно, средње и високо образовање, као и улична продаја сладоледа, оправка сатова, часовника и накита и чишћење објеката. Влада србије је усвојила у фебруару одлуку о одлагању увођења фискалних каса за таксисте, адвокате и образовање до 31. августа ове године, због штрајкова адвоката и таксиста.

ДЕЦЕНИЈА ОД СМРТИ ВЕЛИКОг УМЕТНИКА ОБЕЛЕЖЕНА ИЗЛОЖБОМ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Милић освојио и Шабац

Изложбом радова Милића од Мачве, коју ће Шапчани моћи да погледају до 9.октобра, Народни музеј обележава десетогодишњицу смрти великог уметника, једног од највећих српских и европских сликара друге половине 20.века

- обично немам трему кад говорим, али, ето вечерас, пошто говорим о милићу, помало ту трему осећам. Зато што је милић први прави, стварни уметник кога сам ја срео у животу, он је изгледао онако како сам ја дечачки замишљао да уметник треба да изгледа... и кад неко каже уметник, ја замишљам милића од мачве... то је било раних седамдесетих година, у неким белим мачванским пејзажима, он се појављивао у свом белом пежоу, са беретком и брадом, и у кући чика миливоја мартиновића дуго говорио о уметности и сликарству, и о србији... – био је почетак зборења директора народног музеја Бранислава станковића... „милић од мачве припада оној групи уметника који су живели своју уметност и који су својим

ПО ТРЕЋИ ПУТ гОСТИ ШАПЦА

Србија у очима руских сликара и овог септембра, трећу годину заредом, србији и шапцу у гостима је десетак сликара из русије, из ивановске области. „Уметници су најбољи амбасадори у стварању блиских веза између два братска народа“, истакао је на пријему градоначелник милош милошевић, са поруком да му је посебно драго што у шапцу бораве током „Чивијаде“ и Вашара, догађања која су значајна обележја града. У свом обраћању Галина Воронова, председница удружења сликара ивановске области, уз речи хвале за пријем и добродошлицу (уметници, иначе, бораве у Вили „албедо“ у Варни), по-

www. podrinske.com

ручила је да се србија и српски народ једноставно воле, и да је са тим осећањем и уметничка инспирација на сваком кораку још присутнија. Уручила је и лични позив градоначелника иванова, градоначелнику шапца, да посети русију, и да буде гост на пролеће када ће бити отворена изложба радова насталих у три боравка у србији. део радова уметници ће и ове године оставити као поклон граду шапцу. током боравка, уметници из русије посетли су и бројне културно-историјске знаменитости овог краја, а седам дана боравиће и у Брчком. Ц.Љ.

животом и делом бранили оно што су стварали...“ „данас процес креће у обрнутом смеру. десет година након његове смрти, све више заборављамо на милића као човека, а у простор и време све јаче избија његова уметност... „ „дубоко верујем да ова изложба, вечерас, која се овде отвара, има смисао и дубоку потребу, јер се овде налазе круцијална дела милића од мачве (првенствено захва-

јој кресне у брк: „Ко сте бре ви? ми смо ти који ћемо да вас оплеменимо! ми ћемо са нашом обрнутом перспективом да вас уведемо у језгро стваралаштва! ми ћемо нашом маштом да ваше посустале и посрнуле телесине вратимо у живот...“ и препознала га је европа, немојте мислити да није. препознала је човека пуне корпе маште, неисцрпних вредности, пуне корпе вилењака, вампира, вила,

НИКОЛА КУСОВАЦ љујући породици која је изашла у сусрет и дала 34 слике, а четири су из народног музеја из Београда)“... „сматрам да је јако добро што се повратак на велика врата милића од мачве догађа управо у шапцу, а не у Београду, паризу или Бриселу. милић је сав свој уметнички живот уградио за свој завичај, да шабац и мачву подигне на ниво универзалног. ја дубоко верујем да управо отварањем ове изложбе у шапцу ми постајемо светска метропола и долазимо на тај универзални ниво“ – поручио је станковић, захваљујући породици, народном музеју, црквеном хору „свети јован Богослов“, колегиници татјани марковић, „која је милићеве слике поставила на њабољи могући начин“. о великом уметнику, сањару, идеалисти, поштоваоцу националног и традиционалног, који је давно успео да покори европу, беседио је историчар уметности никола Кусовац („Будите сигурни да нас негде одозго радознали, луди и неукротиви милић сада посматра“). подсетио је да то „покоравање европе“ није било клањањем, чему, по речима Кусовца, данас прибегавамо, већ дрско и безобразно, са израженим поштовањем према себи, према менталном богатству народа од кога је поникао. - такав је био милић. није отишао да се клања, отишао је да покорава. дрско и безобразно какав је био 1964.године када је отишао у срце европе да

пуне корпе његових традиционалних вредности, његове неукротиве србије и моћне мачве... „препознали су основне вредности, виталне вредности, видели су једну распаљену машту и неукротиву коју је немогуће савладати, видели су толико енергије позитивне, толико снаге, колико тај Запад , какав такав јесте није могао ни да слути да постоји, препознавали су те вредности, клањали су му се и клицали...“ „мора се окренути наглавце, мора се кренути лицем, и зато мислим да је ова изложба коју отварамо вечерас (овде, у срцу његове мачве, одакле је он кренуо у свет да га

- милићево сликарство је, у сваком случају, један врло важан репер у развоју српског сликарства, и сматрам да смо овде представили, на најбољи начин она милићева дела која га најбоље репрезентују“ – истакао је мр петар Гајић. поздрављајући, у име милићеве породице, пре званичног отварања изложбе, позвао је присутне да минутом ћутања одају почаст недавно преминулој првој милићевој ћерки одети оро станковић... осваја), веома значајна, значајна за рехабилитацију његову...“ – поручио је никола Кусовац. „милић, не само што је сликао и радио, он је том свом делу знао да удахне живот, као нико други, и не знам да код нас постоји сликар који је својом појавом, својим делом чинодејствовао, он је истински чинодејствовао, могао својој слици да да толику снагу. имате добрих сликара, али не и таквих енергија, какву је поседовао милић. па тако иза сваке његове слике ја га в идим, видим га тако робусног и неукотивог...“ „дај Боже да је ова изложба која се отвара вечерас, у народном музеју у шапцу, а где би друго, и где би било боље него овде, то место где ће се тај пламичак разгорети у велики пламен српског неког преображаја и препорода на овом путу који је милић својим одласком у европу показао: „овде не долазимо да вам се поклонимо, него да вас освојимо, овде не долазимо да се клањамо него да вам дамо своје вредности, а наше вредности су оно што говоре и раде људи попут, или су радили људи попут милића од мачве“. Ц.Љубић

- овом изложбом Град шабац се издигао изнад престонице и европских метропола, а изложба је доказ, кроз ова дела, да је живот духован и стваралачки заправо вечна категорија... милић је заиста живео као што је сликао, богатством својим, апсолутно“... – истакла је симонида станковић, ћерка милића од мачве. додајући да ће бити срећна да милићев замак, радован кула поново заживи.


www. podrinske.com

ВеСТИ

наше слабости веће од светске кризе

од почетка кризе априла 2008. до априла ове године укупан број запослених у србији смањен је за око 374.000, док је број незапослених порастао за око 140.000. статус незапосленог априла ове године имало је чак 572.501 лице старости између 15 и 64 године, а са стопом незапослености од 20,1 одсто србија је рекордер у региону централне и источне европе. Криза је највише погодила млађе генерације. У старосној групи од 25 до 34 године забележен је пад запослености од 8,9 одсто, а у групи најмлађих од 15 до 24 године пад износи 12,8 одсто. посматрано по нивоу образовања, најгоре су прошла лица без школе код којих је запосленост пала за читавих 37 процената. међу привредним гранама, најгоре је прошла прерађивачка индустрија где је без посла остало 15.000 људи, следи грађевинарство са падом запослености за око 6.000 лица, a за око 2.000 лица смањена је запосленост у пољопривреди. Занимљиво је да је међу привредним гранама у последње две године раст запослености за око 4.000 регистрован једино у сектору послова с некретнинама, посебно у делу који се односи на изнајмљивање. Када је, пак, реч о јавном сектору, у периоду март 2008 – март 2010. за око 2.000 порастао је број запослених у здравству, док је број запослених у образовању остао непромењен. Oд почетка кризе број запослених у државној администрацији повећан за 2.000, док је у јавним предузећима дошло до извесног смањења броја запослених – код државних за 12.000, а код локалних за 2.000. пољска је једина земља у региону централне и источне европе која је од избијања светске економске кризе остварила раст Бдп и укупне запослености. Код већине земаља пад Бдп износи од седам до девет одсто, а уз Чешку србија је једина земља чији Бдп је пао за мање од пет процената. нажалост, када се пореди пад запослености, србија је убедљиво најгора, чак двоструко лошија и од другопласиране Бугарске. овако негативан ефекат кризе на тржиште рада аналитичари Фонда за развој економске науке (Френ) објашњавају чињеницом да је криза убрзала недовршени процес транзиције и реструктурирања друштвених предузећа, чији су ефекти по тржиште рада чак и драстичнији од ефеката саме економске кризе.

ДРУШТВО ОСВЕЋЕНИ ТЕМЕЉИ ЦРКВЕ У МИШАРУ

30.септембар 2010.

Најлепша храна за срце и разум је духовна Уз велику истинску светковину, у мишару су 12.септембра, у присуству шабачког епископа Лаврентија, бројног свеш-

под Бог молитвама свих угодника својих благослови почетак овог великог дела и дарује срећу и здравље свима који ће га

тенства шабачке епархије, бројних мештана, гостију и званица, освештани темељи цркве Васкресења Господњег. са поруком, да будући храм верницима у свему донесе успеха, и да их заштити, темеље, градњу и довршетак храма благословио је владика Лаврентије: - Благословена ова наша радост браћо и сестре. нека Гос-

градити и онима који ће помагати грађење, да у радости дочекамо да му и слеме осветимо и предамо српском народу на употребу и на спасење... У здрављу и радости да дочекамо да се заврши овај лепи храм који ће бити украс не само мишара, него и шапца, јер ће се видети са десетине километара удаљености. осим тога, овај храм ће бити будилник савести људске. Кад човек буде пролазио поред њега, замишљен, у својим свакодневним бригама и пословима, кад баци поглед на храм, сетиће се шта је то, зашто је тај храм ту, сетиће се да је он ту да га посети, да има душу и срце, јер најлепше храма за срце и разум је духовна“. У мишару, уз владику Лаврентија, молитву је служило бројно свештенство, а старешина цркве, јереј небојша јеремић, каже да је то радостан дан не само за мишарце, већ за све вернике: - Хвала Богу, дочекали смо да, поред великог труда урадимо темеље и започнемо градњу храма Васкрсења Господњег на мишару, који ће бити велика светиња у сваком случају за овај цео реон. Велика нам је част и задовољство што смо данас, уз присуство преосвећеног епископа шабачког, господина Лаврентија, и у присуству овако великог броја народа, осветили темеље нашег предивног храма.“ мотив за помоћ у изградњи храма, првенствено је жеља да мишар коначно добије цркву, какву одавно заслужује: - ту сам мештанин мишара, хоћу да помогнем у изградњи храма, где ћемо сви долазити и посећивати га. то је буквално за цело моје село и за цео српски народ. Лепо је видети да нешто расте; ове године смо ставили камен темељац, сад освештавамо темеље, а наредне године би требало да почнемо и

- ово је заиста радост свих нас хришћана, не само мишара или шапца, него и целе наше епархије и читавог српског народа. шта има лепше и веће него кад се гради храм. а поготову када градимо храм овде на месту које је натопљено крвљу наших великих прађедова, крвљу оних див јунака које славимо, као што славимо и свеце наше. ја сам чврсто уверен, док смо се Богу молили овде, а и сада, да душе њихове лебде изнад нас горе и радују се овом свечаном моменту, што ће овде, њихово место, њихов гроб, бити обележен овим велелепним храмом. нека Господ Бог дарује да овај храм послужи на спасење рода нашега, а посебно на спасење оних који ће долазити у њега – порука је епископа шабачког Лаврентија, са свечаности у мишару.

мало обданиште за педесеторо деце, ту испод самог храма – најављује ктитор и један од највећих добротвора који по-

року, и да се преда на употребу мештанима месне заједнице мишар. Част ми је што се моје име нашло у овој повељи која је данас стављена у темеље ове цркве; част и обавеза, не само моја, него свих нас у тој повељи, да што више и што преданије радимо на завршетку овог храма.“ У мишарском црквеном одбору још су сергиј параклис, милован Ковачевић, милојко

маже изградњу ове православне светиње, раде николић, власник „интер-копа“, мишарац. истиче и да за изградњу храма има више заслужних. а да је изградња храма наишла на велику подршку говори и чињеница, да је само уз свечаност освећења темеља, више од 150 лица дало прилог за градњу цркве. Градња храма је, показала је то и масовност скупа, окупила мишарце, а биће на понос селу, истиче у име црквеног одбора, председник др петар Кнежевић. - У име црквеног одбора, могу само да кажем да сам презадовољан овим што сам данас овде видео и што смо доживели сви ми овде заједно. оволика бројност народа говори само у прилог томе да је народ мишара и околине (и сви који су помагали, и који ће и даље помагати), вољан да се овај храм изгради на време, у што краћем

Лазић, трифун јеремић, драган поповић, томислав Ђуричић, момчило мирковић, марко јокић, митар стојановић, слободан Жунић и марко ранковић. Како оста записано у „повељи“, „цркву ће градити верни народ и поштоваоци мишарских јунака, на добро, спас и корист свега рода српског“. Будућа црква доминираће мишарским брдом, површине је око 250 метара квадратних, а пројектант је, такође мишарац, драган Кнежевић (власник Гд „Кнез“), чије су дело и цркве у метковићу и Врањској: - димензије су десет пута двадесет, висина торња је 23,5 метра, а кад узмемо да је овај плато 16 метара виши од шабачке цркве, торањ ће бити четрдесетак метара виши.“ радови на цркви у мишару требало би да буду завршени до Ускрса 2012.године. Ц.Љубић

м. ЋА – И мА м РА 7. РУ КА А м Ш И П еКА О Ш Л НА А мИ Ђ е НО А Ц КН еЗ Р А Б Б ША Ве О 15000 О ИЗ м А ч Н Б Р АШ


ДРУШТВО

30.септембар 2010.

НОВИ ПРОДАЈНИ ОБЈЕКТИ

Светски дан срца 2010.

METRO Cash & Carry у Шапцу Компанија METRO Cash & Carry србија отвара, 1. октобра у улици Гаврила принципа бб (код млекаре шабац), метро по мери дистрибутивни центар у шапцу, свој први велепродајни објекат ове врсте у србији. метро по мери велепродајни објекат у шапцу на 1.000 квадратних метара продајног простора професионалним купцима из сектора трговине и угоститељства понудиће асортиман од 2.500 артикала, базиран на прехрамбеним производима. свечаном отварању присуствоваће: гђа. Вероника пунчева (Veronika Puncheva), председница управног одбора компаније METRO Cash & Carry србија и г. милош милошевић, градоначелник шапца METRO Cash & Carry, интернационални лидер у трговини на велико, највећа је велепродајна компанија у србији, присутна на домаћем тржишту од 2005. године. Компанија је до сада реализовала инвестиције од

преко 100 милиона евра у србији, где је отворила пет дистрибутивних центара – два у Београду и по један у Крагујевцу, новом саду и нишу, и запослила 1.200 људи. METRO приводи крају изградњу шестог велепродајног објекта у земљи, који ће се налазити у суботици, бити вредан 15 милиона евра и отворити још 180 радних места. пословна политика компаније заснива се на велепродаји у "cash&carry" облику (енглески: "плати и однеси"), осмишљеном за брзу куповину производа свих робних категорија на једном месту. асортиман METRO дистрибутивних центара намењен је потребама професионалних купаца из сектора трговине на мало (киосци, самосталне трговинске радње и сл.), угоститељства (ресторани, хотели и кафеи) и сектора услужних и других делатност. За куповину у METRO дистрибутивним центрима овлашћени су искључиво купци који робу купују за даљу продају или за обављање професионал-

www. podrinske.com

не делатности, а који поседују METRO картице, за коју је потребно приложити копије решења или потврде о регистрацији у одговарајућем регистру, потврду о извршеној регистрацији (пиБ) и печат којим се оверава уговор приликом издавања картица. један професионални купац може добити четири картице, чиме овлашћује четири лица да купују у његово име. сваком купцу на располагању стоје саветници за купце који их упућују у новости у понуди METRO дистрибутивних центара. Као компанија која усаглашава своје пословање са потребама заједнице у којој послује, METRO активно учествује у њеном животу, обраћајући посебну пажњу на оне којима је помоћ најпотребнија. Бројним установама за бригу о особама са посебним потребама, корисницима народне кухиње и школама пружана је помоћ у виду донација, а опредељеност компаније је да настави са хуманитарним активности у свим срединама у којима послује.

Помозимо нашој Јели она је оболела од акутне леукемије, а само операција у италији кошта преко сто хиљада евра. Како за лечење једног од најтежих облика леукемијие, нетипичног за децу јелениног узраста, није било помоћи у србији, уз подршку хуманих људи девојчица је смештена у клинику у перуђи. родитељи, који су са јеленом у италији, немају могућности да плате трошкове, и, као и јеленини другари, надају се да ће новац бити прикупљен јер акција "помозимо нашој јели" још увек траје. сви хумани људи, који могу и желе да помогну, то могу учинити уплатом у Банци интеза, на рачун:

160 – 257 – 81, уз позив на број 57 – 102 – 1379/0

током протекле деценије, сведоци смо бројних медицинских и јавно здравствених иновација које су допринеле унапређењу здравља и очувању преко милион живота широм света. ипак, болести срца и крвних судова су и даље водећи узроци смртности од којих сваке године умре преко 17 милиона људи, а готово половину од овог броја чини радно активно становништво. подаци бројних истраживања показују да се скоро 80% превремених смртних случајева може избећи правилном исхраном, редовном физичком активношћу и избегавањем дувана. Здрава популација значи и бољу продуктивност, мање изостајање са посла, а тиме и мање трошкове здравствене заштите, као и мањи ризик повређивања на раду. настављајући десетогодишњу традицију, и ове године светски дан срца обележен је у недељу, 26. септембра, у преко 100 земаља широм света под окриљем светске федерације за срце. овогодишњи светски дан срца био је посвећен здрављу срца на радном месту и обележен је под слоганом „ја радим срцем” светска федерација за срце апелује на владе, здравствене раднике, послодавце и појединце да дају свој допринос смањењу оптерећења болестима срца и крвних судова, у циљу продужења живота и побољшања његовог квалитета, пре свега путем превенције водећих фактора ризика за њихов настанак.

10 једноставних корака како можете водити здравији живот 1. Здрава храна - једите најмање 5 порција воћа и поврћа дневно и избегавајте засићене масноће. Чувајте се индустријских прехрамбених производа, који често садрже висок ниво соли 2. Будите физички активни и чувајте срце - само 30 минута физичке активности доприноси спречавању настанка срчаног удара (инфаркт срца) и можданог удара (шлог), а и ваш рад на послу постаје продуктивнији 3. реците не дувану - Ваш ризик од болести срца биће преполовљен за само годину дана и током времена ће се вратити на нормалан ниво

4. одржавање здраве телесне тежине – смањење телесне тежине, а посебно са нижим уносом соли, доводи до регулисања крвног притиска. Висок крвни притисак је фактор број један ризика за мождани удар (шлог) и главни фактор за око половину свих болести срца 5. Упознајте своје бројеве посетите лекара који вам може измерити крвни притисак, ниво холестерола и глукозе у крви, заједно са односом обима струка и кука и индекс телесне масе (Бми). једном када знате свој укупни ризик, можете развити одређени акциони план за унапређење здравља вашег срца 6. ограничите унос алкохола - ограничите количину алкохолних пића коју конзумирате. прекомерно узимање алкохола може да доведе до повећања крвног притиска и пораста ваше телесне тежине

Предлози како учинити радно место здравијим 7. инсистирајте на окружењу без дуванског дима – инсистирање на забрани дувана обезбедиће вам на радном месту средину 100% без дуванског дима. подршка усвајању служби за одвикавање од пушења охрабриће вашег послодавца да обезбеди помоћ онима који желе да оставе дуван 8. Вежбајте на радном месту - Укључите физичку активност у свој план рада – у радно време ако је то могуће, користите степенице, вежбајте или идите у шетњу током паузе за ручак и подстакните друге да то учине такође 9. изаберите опцију здраве хране - потражите здраву храну у ресторану свог предузећа или нађите у близини кафић ресторан који служи здраву храну 10. подстакните тренутке без стреса - није доказано да је стрес директни фактор ризика за настанак болести срца и можданог удара, то се односи на пушење, прекомерно конзумирање алкохола и нездраве оброке, који су фактори ризика за срчана обољења

Препорука:

• одвојите време за ручак далеко од свог радног места да бисте добили свежији ваздух • У току редовне паузе у току дана покушајте са истезањем и вежбањем, 5 минута два пута дневно


2

www. podrinske.com

ВеСТИ

Први сајам коњарства

први сајам коњарства, »Хорсвил», биће одржан у новом саду, од првог до трећег октобра. сајам ће окупити најзнајчајније одгајивачае коња, ергеле, коњичке клубове из земље и окружења. на тој изложбеној приредби, учествоваће и грла из клуба за коњички спорт «еуромачва», из Богатића. иначе, у оквиру те приредбе, биће одржана и прва аукција коња по расама у србији. Бр. П

сајамски дани пред нама сезона сајмова почеће, по многима, најлепшим и најшароликијим приредбама, усмереним ка природи и човеку.међународним сајмом лова, риболоваи спорта «Лорист», међународним сајмом туризма и првим сајмом коњарства ХорсеВилле», који је јединствена приредба у нашој земљи, организована по угледу на неке друге земље. опрема за угоститељство, саднице, цвеће, прибор и опрема за баштованство теме у вези са очувањем животне средине најзначајнији су сегменти првог јесењег сајма, у новом саду.... У Београду, на нашем најстаријем спортском објекту у србији, у недељу, биће одржан 18 тркачки састанак . на програму су четри галопске и четри касачке трке. на том тркачком дану, учествоваће грла из шапца и Богатића. Главно надметање за галопере је, трка - под називом «меморијал александра марковића», на стази дугој 1.800 метара. У тој трци, наступиће осам коња од три године и старији. иначе, та «Листед», трка је и занимљива по томе што су ној стартују грла која су до сада забележила у овој години више од једне победе.

ДРУШТВО УЗ УДРУЖЕњЕ ПАРАПЛЕгИЧАРА

30.септембар 2010.

У Шапцу венецијанска чаролија Када би вам неко рекао да ћете бити у друштву Веронике, теодоре, Франциске, марион, Лолите, Коки, Лауре, Кларе, анђеле..., засигурно бисте запитали где сте то позвани... напољу, те десете септембарске вечери, киша која лије, а у дивном амбијенту хола Библиотеке шабачке готово чаробно и нестварно... Вече којим је званично затворена једномесечна изложба Венецијанских маски уметничке радионице Удружења параплегичара мачванског округа... У најави, поздраву добродошлице, у име удружења, радушко јанковић, пожелео је да сви уживају у „изузетном уметничком чину“... открио је да се у музику андрее Кричковић заљубио пре деценије, када је у паризу освојила прво место у европи... и да је сигуран да ће сви уживати у звуку харфе ( за многе ће то бити и први сусрет са овим инструментом), и да ће

Андреа Кричковић – свирам харфу већ 13 година, имам двадесет, пре неколико година сам магистрирала, дипломирала сам са 18, имам 20 првих награда са такмичења у иностранству. Живим у новом саду, а за шабац ме већ годинама веже лепо пријатељство и сигурна сам да ће трајати ... Вечерас сам уобичајено мало свирала класике, почев од Баха, а у другом делу сам пробала и мало да експериментишем са Клептоновом лејлом, титаником и још неким популарним мелодијама... на томе ове године и радим, жеља ми је да мало покажем да харфа није само за чисту класику, него и за свакодневно уживање и свакодневну музику...

сигурно и маске оживети уз харфу... а Бркићи, одлично певају, одлично свирају, нада див-

но компонује, слободан ће присутне поздравити и на јапанском и шпанском ... директорка Библиотеке, мр соња Бокун Ђинић, домаћинство је препустила члановима Удружења, уз хвала што су својим дивним маскама красили хол ... изложба је имала „обично“ отварање, „званично“ затварање, и „продужено“ трајање ( да би маске биле онај прави декор за свечани пријем који је Градска управа уприличила у оквиру „Чивијашког карневала“, управо у холу библиотеке)... ... Било је то вече за истинско уживање и памћење... секретар славиша савић, упутио је хвала свима који су дошли да са члановима Удружења параплегичара „поделе радост и учествују у дивном музичком догађају“: „препун сам утисака, и недостају речи ... наше хвала појединцима, организацијама, фирмама, институцијама, свима који су нам помагали да ова изложба изгледа овако, који су нам омогућили да наша радионица успе и да удружење испољи неки свој максимум кроз овај уметнички израз“. председница, милена пантић, речима да је „вече за памћење“ захвалила је драгим музичарима: „Хвала свим гостима који су са нама вечерас, заиста је ово вече једно велико узбуђење, и једна велика радост за нас“. У име Удружења израз захвалности (само делу од оних заслужних за подршку) на дар су била њихова дела, њихове маске. Како поручише „симболични, али искрен поклон“... Главном „кривцу“ за радионицу – министарству рада и социјалне политике... Уз жал што представника сектора за заштиту особа са инвалидитетом није било те вечери , јер како

рече славиша, „претпостављамо да би били одушевљени са оним што смо урадили са њи-

ховим средствима“... Хвала Градској управи, за велику подршку, упућено је совранију Чоњагићу, члану Градског већа, а директору дирекције за пољо-

привреду, предрагу срдановићу, за простор у коме бораве, „трпе нас и са нама проводе дане“... татјани марковић, у име народног музеја, јер „почетак свега је био у овој установи“, мр соњи Бокун Ђинић, директорки Библиотеке шабачке, „јер све ово не би било тако лепо да нисмо у овако лепом простору“, „лепом и топлом“... основном тужилаштву шабац, за значајну подршку радионици ... и узвратно хвала милене симић пајић: „Указали сте нам част. импресионирана сам вечерашњим догађајем, надам се да ћемо и даље успешно сарађивати. разлика, између ваших и венецијанских маски је та што су ваше, верујте ми, много боље и лепше... Ви сте им уткали и душу“... У одсуству, велико хвала, за свесрдну помоћ, изговорено и упућено брачном пару – даниели Ловрин Гавриловић и Зорану Гавриловићу и др мирјани мозетић... маска на дар и кафе посластичарници „Sweet House“ која је, и овом приликом, упутила најслађе поздраве, уз торте које су, такође, имале изглед венецијанских маски ... Чланови Удружења параплегичара мачванског округа, у чаролији те септембарске вечери засигурно су нашли нове инспирације... За наредне месеце планирају да свој рад представе и у другим срединама, а позива има и из иностранства... Ц.Љубић

У име Бркића, нада:

- прво смо извели две народне песме, обе са Косова, „искрала сјајна месечина“ и „Во наше село малово“, потом две моје композиције, једна је „пролеће у парку“, слободан и ја смо свирали музику из серије „Врућ ветар“, а на крају смо Вера и ја певале песме „можда“ и „молитва“ – о репертоару те вечери каже нада. на питање о школи, додаје: „од октобра сви троје уписујемо другу годину факултета. слободан је на политичким наукама, смер за међународне односе, Вера на студијама пословне економије, а ја сам на музичкој академији, на одсеку за музичку педагогију.“


PENZIONER

БРОЈ 10

30. СеПТемБАР 2010.

ИНФОРмАТИВНИ ДОДАТАК ЗА ПеНЗИОНеРе гРАДА ШАПЦА

Повећање пензија на поправном Влада Србије повући ће из скупштинске процедуре измене и допуне Закона о пензијско-инвалидском осигурању. Разлог за овај потез је одлука да у наредној години уместо два пута, пензије и плате у јавном сектору буду усклађиване са растом трошкова живота три пута. - Планирамо да прво усклађивање с полугодишњим растом инфлације мереном индексом потрошачких цена извршимо у јануару 2011, при чему укидамо раније планирану једнократну исплату

пензионерима и запосленима у јавном сектору - речено је у Влади Србије. - Овај измењени план усклађивања ће омогућити раније компензовање могућих поскупљења хране у другој половини ове године. Наредно усклађивање са инфлацијом, мереном индексом потрошачких цена, у априлу 2011, зато ће се односити само на претходна три месеца и чек ће бити увећан за износ могућег бонуса по основу привредног раста, док ће за прилагођа-

вање у октобру, опет, основ за увећање зарада и пензија бити инфлација, мерена индексом потрошачких цена за претходних шест месеци. Процењује се да је нето трошак померања усклађивања са априла на јануар 2011. око четири милијарде динара. Нов начин усклађивања плата и пензија део је Закона о фискалној одговорности, а који би Влада Србије ускоро могла да разматра и упути га Парламенту . Очекује се да се о овим законима расправља првих дана октобра.

Пензије из Словеније ИЗМЕНА ПЕНЗИЈСКОг СИСТЕМА МОРА ИМАТИ ШИРОКИ ДРУШТВЕНИ КОНСЕНЗУС од 1. новембра

Округли сто о изменама Закона о ПИО Савез самосталних синдиката Србије, незадовољан предложеним изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, које претходно нису разматране на Социјалноекономском савету, 14. септембра 2010. године организовао је округли сто, са циљем да се размотре отворена питања, изнесу различита мишљења и укаже на евентуална решења у интересу запослених, пензионера и свих грађана Србије. На скупу, који је изазвао и велико интересовање јавности, учествовали су представници СССС и других синдиката, научни и стручни експерти за ту област, представници надлежних државних институција, привредних комора, пензионера, инвалида и других удружења. Представници свих синдиката су критиковали владу нагласивши да преко пензионера равнају рачуне са ММФ-ом и другим међународним организацијама. Они су указали да Србија до сада није имала ниједну праву реформу пензионог система и да је ово само дил владе и ММФ-а, док су економски стручњаци нагласили да се без синдиката не може креирати државна, а посебно не економска политика. Представник СССС у Радној групи за измене и допуне

Закона о пензијском и инвалидском осигурању, др Рајко Косановић истакао је да се синдикат посебно залаже да се животни стандард пензионера даље не урушава, тако што просечна пензија не би требала да буде нижа од 60 одсто просечне зараде, а минимална пензија 25 одсто просечне зараде. Предложио је да се општи бод, као један од елемената за утврђивање висине пензије будућих пензионера, усклађује на основу кретања зарада, а да се пензије садашњих пензионера усклађују по тзв. швајцарској формули, тј. у проценту који је једнак збиру 50 одсто процента раста зарада плус 50 одсто од процента раста трошкова живота. Божидар Цекић, председник Савеза инвалида Србије подржао је залагања СССС и заложио се за швајцарску формулу приликом усклађивања пензија. Махмуд Бушатлија са Економског института је предложио да се фондовима врати имовина, да се пре реформе пензионог система реформишу управа и јавна предузећа и да фондови добију по део имовине како би имали свој новац којим би располагали. Божа Драшковић из Института економских наука сматра да се ради само о прерасподели сиромаштва

и да задуживање државе одлаже проблеме. Он је поздравио залагање синдиката за одржавање минимума социјалне сигурности. Милан Ненадић из Савеза пензионера Војводине истакао је да је поднео амандмане на тај закон, као и да се они поклапају у великој мери са ставовима синдиката, посебно када се ради о увођењу заштитних механизама. Државни секретар у Министарству рада Радина Тодовић рекла је да Србија касни са пензионом реформом и да је предлог закона урађен по узору на земље региона. Она је оценила да најновији предлог закона није ни упола рестриктиван какав је био 2001. и 2005. године, када је старосна граница повећана одједном за три године. На крају скупа је упозорено да је пензијски систем значајно и озбиљно питање за све грађане Србије, које не би смело да буде плод некаквог политичког договора, већ мора да има широки друштвени консензус. Представници СССС су поново најавили да ће, у сарадњи са другим синдикатима, организовати низ активности, које подразумевају и протесте и штрајкове широм земље, како би била спречена таква реформа пензионог система.

Словеначки пензионери у Србији коначно ће, после готово 20 година, доћи до својих пензија. Од 1. новембра око 10.000 словеначких пензионера добијаће своје принадлежности. Пензионери који примају словеначку пензију могли би да рачунају на исплату прве пензије око нове године, након што словеначки ПИО фонд донесе решења о њиховој исплати. Пензионери ће, практично, од пензије за новембар примити све своје пензије након месец до два дана. Споразум је потписан још 29. септембра 2009. године. То су учинили министар Расим Љајић и његов словеначки колега Иван Светлик у летњиковцу код Крања, у присуству словеначког и српског председника. Највиши званичници Словеније тада су обећали да ће пензионери у Србији први чек добити исте године, у најгорем случају на пролеће 2010. Иако је српски парламент тај споразум експресно ратифико-

вао, словеначки је то учинио тек 26. марта ове године. У Србији на словеначке пензије чека 10.857 људи, од чега 7.213 осигураника има стаж осигурања дужи од 12 месеци, а 3.644 краћи од 12 месеци. Њима је до сада Србија исплаћивала принадлежности на основу својих прописа, што значи да ће и српски буџет убудуће бити растерећен ових обавеза, као и доприноса за здравствено осигурање, односно надокнада за случај незапослености, као и родитељских додатака. Најнижа пензијска основица у Словенији, после недавних усклађивања, износи 544,61 евро (без додатака), а највиша око 2.178,44 евра, толико би требало да следује и српским пензионерима који су пензије зарадили радећи за словеначка предузећа. Према рачуници надлежних, то значи да би из словеначког пензијског фонда месечно требало да одлази око 10 милиона евра пут корисника у Србији.

исплата помоћи пензионерима 1. октобра Првог октобра 1,4 милиона пензионера у Србији добиће једнократну помоћ од по 5.000 динара, најавио је у Пироту, 22. септембра, потпредседник Владе Србије и председник Партије уједињених пензионера Србије Јован Кркобабић. - Једнократну помоћ добиће сви који имају пензију мању 30.000 динара, рекао је Кркобабић после састанка с председником Општине Пирот Владаном Васићем и пријема на Сусретима пензионера Нишавског, Топличког и Пиротског округа.


2

www. podrinske.com

ПеНЗИОНеР ДОДЕЛА ЈЕДНОКРАТНЕ ПОМОЋИ ПО ПЕТ РеКЛИ СУ: ХИЉАДА ОБРАДОВАЛА МИЛИОН И ЈОВАН КРКОБАБИЋ ТРИСТА ПЕДЕСЕТ ХИЉАДА ПЕНЗИОНЕРА

Само елита празних шака ПИШе: СТеВАН мАТИЋ Финансијска инспекција у прави час - за припрему зимнице. Повећање пензија идуће године упоредо са повећањем плата у јавном Повољнији тренутак за једнократну помоћ од по 5000 динара пензионерима није могао да се пронађе. Добиће је сви који у „коверти“, у два дела, примају макар један динар мање од 30.000 динара. Таквих је више од милион и 379.000 и за ову намену биће издвојено 6 милијарди 895 милиона и 935000 динара. Помоћ ће, већ од првог октобра, примити сви пензионери: старосни, инвалидски, војни и пољопривредни и они који су пензију стекли по другим основама. Она стиже у најповољнији час, када су потребна додатна издвајања за припрему зимнице и набавку огрева, да би се, колико толико, лакше пребродили долазећи хладни дани и неодложна зима. Зато помоћ најсиромашнијим стиже као исцрпеном човеку инфузија. Она га опоравља; без ње би се дуго мучио. Новчанике неће „напунити“ пензионери чија су примања већа од 30.000 динара. Гледано из угла оних који су радили 40 година и у пензионо-инвалидски фонд издвајали на сваки примљени динар још толико, па чак и неки проценат више, они су „оштећени“! Али и срећни што су поштеђени овакве (социјалне) помоћи, која им не би значила ни приближно колико онима који ће је добити. И одмах да подсетимо оне који затварају очи пред истином: помоћи не би било да пензионери уједињени у своју политичку партију, ПУПС, нису имали својих пет посланика у Скупштини Србије, и посебно, потпредседника Владе др Јована Кркобабића, без сумње најзаслужнијег што помоћ стиже. И не само помоћ, него што ће пензије, по новом закону, пратити повећање трошкова живота, али и раст плата у јавном сектору. Кад год, и у

којем проценту, буду повећаване плате у судству, школству, здравству, полицији, јавној управи и другим институцијама које носе атрибут „јавни“, биће повећане и пензије. Како је сада пројектовано, то ће се идуће године догодити три пута: у јануару, априлу и октобру. Ово је договорила Влада и потпредседник др Кркобабић у дугом убеђивању са представницима Међународног монетарног фонда, који је одобрио нове милијарде (евра) кредита. Без тога нити би било помоћи, ни повећања и, без сумње, не би могао да се очекује ни укупан бољитак у Србији. О овоме је говорио и вршилац дужности председника Савеза пензионера Србије и народни посланик у Скупштини Србије Ђуро Перић на сусрету пензионера Мачванског, Колубарског и Златиборског округа, Угљевика и Бијељине у Семберији. Сусрет се догодио половином септембра у Љубовији и на њему је учествовало око 400 пензионера, који су, дружећи се уз песму и игру, договорили да се идући пут састану у Бијељини. Перић је подсетио да је Партија уједињених пензионера једина испунила своје обећање дато уочи прошлих избора 11. маја 2008. године: повећане су пензије 10 одсто плус 4,13 одсто (од 7 одсто које је обећала тадашња Влада Србије). Да ПУПС није ушао у власт са својим коалиционим партнерима, ни једног ни другог повећања, највероватније, не би било! И добро је што су те изборне године пензије (и плате у јавном сектору) „замрзнуте“. Да нису, није немогуће да би биле преполовљене, како су заговарале неке политичке странке које, такође, имају значајан број посланика у Скупштини, али и неумољиви ММФ чији су представници захтевали да се пензије сврставају у социјалну, а не економску категорију. Преведено, за неуке, то би значило да би пензионерима требало давати социјалну помоћ, а не пензију коју су зарадили својим дугогодишњим радом, издвајајући

за старост у пензионо-инвалидски фонд. Колика су та издвајања, сликовито је објаснио потпредседник ПУПС Борисав Ковачевић: „Само од камате добијене од уложеног новца у ПИО сваки пензионер би могао да прима зарађену пензију онолико колико је радио!“ На скупу у Љубовији писац овога текста, из позиције члана Извршног одбора ПУПС, задужен за рад Партије у Мачванском и Колубарском округу, због свега што доживљавају и преживљавају пензионери, пожелео је младима, а било их је и у великој сали мотела „Маркови конаци“, да у срећи и благостању доживе старост. И да у свом, такозваном, „трећем добу“ не морају да воде политичку битку за своју егзистенцију, него да им она буде законом, правним и државним нормама, осигурана. И на крају, подсетимо, да пензионери, без обзира да ли су гласали за ПУПС и да ли су његови или чланови неке друге политичке партије или странке и за њу „навијају“, не морају да брину за своју егзистенцију док је Парија уједињених пензионера Србије у власти. Биће заштићени, без обзира што је просечна пензија једва 200 евра. Али, ако на редовним наредним изборима у пролеће 2012. године (раније их највероватније неће бити), буду продавали свој глас за кесицу кафе, килограм шећера и сапун, или за 10 евра (као што се догађало), ако буду служили идеолошким догмама и тако здушно помагали да вечити политичари који се заклињу да раде за народ и Србију, а себи и породицама стичу богатство, не могу да се надају добром. Тек тада ће схватити да је ТВ спот емитован почетком овог века „да су пензије укинуте“, био у ствари психолошка припрема за оно што су наумили они који улазе у Скупштину, па и власт, обманама и лажним обећањима. Наравно, ово се неће и не би смело да се догоди. Ваљда су и пензионери схватили да о својој и егзистенцији породица морају да брину сами.

Исплата помоћи пензионерима од 5.000 динара неће довести у питање реализацију капиталних пројеката нити ће негативно утицати на кретање инфлације у земљи, изјавио је 18. септембра потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић. - Исплата не може да изазове никакву инфлацију или да утиче на раст цена. То су минимална средства намењена потрошњи", рекао је он. Кркобабић је поручио пензионерима да у вези исплате помоћи "нема више никаквих дилема и дискусија, да је све договорено и да они могу мирно да сачекају датум исплате". Он је истакао да је после дугих разговора са представницима Међународног монетарног фонда, као и разговора у Влади Србије, веома задовољан што ће пензионери добити једнократну помоћ од 5000 динара, равну оној коју су примили радници у јавном сектору. - Са посебним задовољством дао сам налог Фонду пензијско-инвалидског оси-

30.септембар 2010.

исплата помоћи неће угрозити инфлацију гурања да припреми технику за исплату једнократне помоћи, рекао је Кркобабић. Потпредседник Владе уверен је да ће 6,8 милијарди динара колико ће укупно бити исплаћено пензионерима, позитивно утицати на стандард пензионера, нарочито оних са најнижим примањима што ће допринети расту потражње за робама домаће производње. Он је оценио и да су "приче да ће исплата утицати на инфлацију", или да је инфлација већ "појела" ову помоћ заправо прича оних људи који не разумеју ову материју, или је тенденциозно тумаче, јер инфлацију не одређује та помоћ. Кркобабић је рекао да је у изгласавању одлуке о исплати помоћи пензионерима добио пуну подршку Владе Србије и нагласио да је за "овакав поштен приступ велико разумевање исказао и сам председник Републике Борис Тадић". Потпредседник Владе отклонио је и недоумице око тога како су обезбеђена средства за исплату пензија.

неће се дирати у стандард пензионера Потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић изјавио је, 21. септембра, да нема ни говора о томе да пензије буду смањене и да се "неће дирати" у стандард ни будућих ни садашњих пензионера. Систем који је радила експертска група, међу којима су и представници синдиката, владе и послодаваца, рађен је тако да се колико год је било могуће, усклади са европским стандардима, а да се у исто време не дирне у стандард ни будућих ни садашњих пензионера, рекао је Кркобабић. - Страховања су могућа свакојака, међутим, реалност је нешто сасвим друго, истакао је потпредседник владе, поводом захтева синдиката за повлачење из процедуре закона о пензијско-инвалидском осигурању и замерке, која се односи на висину пензија - да би по новом закону оне могле пасти испод 60 одсто просечне зараде.

Подсетивши да су 2008. пензије повећане за 14 одсто, он је рекао да се сада пензије исплаћују према закону, да су после светске економске кризе замрзнуте и плате и пензије и да најнижа пензија тренутно износи преко 11.000 динара, односно 32,6 одсто просечне плате. На питање одакле захтев да минимална пензија не износи испод 25 одсто просечне плате, он је одговорио да је то одредба из ранијег закона да не може пензија пасти испод тог нивоа и да је по његовом уласку у владу, та одредба одмах повећана за 14 одсто. Са 20 одсто она је повећана на 32,6 процената, а сада ће порасти за још један одсто и најнижа пензија ће износити 33,6 одсто просечне плате, рекао је Кркобабић и најавио да ће на тако утврђену пензију у јануару бити редовно повећање пензија и да ће у "у 2011. години повећање бити три пута".


ПеНЗИОНеР

30.септембар 2010.

www. podrinske.com

3

СРПСКЕ БАњЕ

Лечи и продужава лепоту На обронцима Великог Јастрепца, ушушкана између густих шума и Рибарске Реке, на 540 метара надморске висине, Рибарска бања и због субпланинске климе, увек свежег и чистог ваздуха и времена које овде није склоно наглим променама, с правом ужива епитет и климатског лечилишта. На 220 километара од Београда, 35 од Крушевца и 72 од Ниша, са веома добрим саобраћајним везама, савремено опремљеним објектима како за рехабилитацију тако и за одмор и рекреацију, и изузетно стручним медицинским особљем. Прва хемијска анализа рибарске воде урађена је само годину дана након ослобођења од Турака, 1834. године у лабораторијама Медицинског факултета у Бечу, и од тада је на изворима бањске воде оно најважније остало исто: квалитет и температура воде, која се, од извора до извора креће од 38 до 42 степена. Интензивна изградња Рибарске Бање започела је 1904. године, када је Врачарска штедионица из Београда добила концесије за нове објекте, веома динамично гради се и опрема и данас. Ово бањско лечилиште подједнако је популарно, као и у златно доба Карађорђевића. Рибарска бања је једна од најстаријих бања на простору југоисточног Балкана. Спада међу шест првих српских бања обновљених још 1833. године, у време владавине књаза Милоша. За топле и лековите воде Рибарске бање знао је, по свој прилици, и наш праисторијски предак. ( Сматра се да су лековити извори старији од 4000 година ). О томе недвосмислено сведоче остаци нађени у селима Бољевац, Рибаре и Срндаље. У римско доба на месту данашње Рибарске Бање постојала је утврда римских колониста. У читавој империји Римљани су, по угледу на Грке, неговали култ лепоте и здравља, а у томе су им највише помагале лековите воде. Историјски документи до којих је дошао познати историчар Феликс Каниц наводе да је Рибарску Бању (Загрласту жупу ) добио око пунолетства српски жупан Стефан Немања. По-

стоји предање да је и сама кнегиња Милица и њене дворјанке посећивале лековите изворе Рибарске бање. Одржала се у овом крају такође и прича о лепим сеоским девојкама које су и у старости остајале лепе, будући да су се редовно умивале на рибарским изворима. У време турске владавине, у XVI веку изграђен је хамам ( турско купатило) који је до данас очуван. Интересовање за Бању и њене воде показао је још 1812. године и вожд Карађорђе Петровић. У Бањи се, налазимо у историјским документима, лечио војвода Стеван Книћанин и његова жена, па је касније у знак захвалности, подигао чесму коју је народ прозвао " книћанка"“ . Из истих докумена-

две столице и сто. Са овог места он је 25. маја 1913. године потписао декларацију о присаједињењу Косова и Метохије, матици, краљевини Србији. У знак љубави и пажње Бањачани су за свог краља изградили посебне степенице, познатије као "краљевске степенице"“ , помоћу којих је он лакше савладавао успон. Краљ Петар, међутим, ни данас није заборављен, његова седећа фигура у бронзи, у природној величини привлачи погледе бројних посетилаца и намерника. Најдражи и најчешћи гост Рибарске бање данас је Н. К. В. принцеза Јелисавета Карађорђевић. Њено често присуство у Бањи често привлачи пажњу многобројних гостију и поштовалаца краљевске породице. Због то-

та сазнајемо да је Бању својевремено обишао кнез Александар Карађорђевић кога су пратили Илија Гарашанин и Стеван Петровић Книћанин. Краљ Милан Обреновић је 1874. године тражио да се у Бањи изграде нови објекти и одобрио да се за те потребе издвоји новац из државне касе. Захваљујући овој иницијативи бањски капацитети су следеће две године били удвостручени. Бању је 1896. године обишао и краљ Александар И Обреновић са мајком Наталијом. Због сазнања да топле воде Рибарске Бање поспешују женску виталност и лепоту, у бањи је извесно време боравила и краљица Драга Обреновић. Најдражи и најчешћи гост Рибарске Бање био је краљ Петар И који је ту налазио лека својој костобољи. Краљ Петар је становао на првом спрату виле "Србија"“ . Као војник, он није био присталица луксуза: у соби је имао само дрвени кревет,

ликих посета крунисаних глава и краљевских породица, Рибарску Бању данас називају краљевском бањом. Сваке године у Рибарској Бањи борави 60 000 посетилаца због здравствених, али и рекреативних потреба. Рехабилитациони центар гостима нуди око 510 постеља ( 230 у систему Фонда здравствене заштите, а 280 на слободном тржишту) . Смештај је у једнокреветним и двокреветним собама са терасама, мини кухињом, купатилом и кабловском телевизијом. У вилама "Поглед", " Црна Гора"„ и "Далмација" у понуди су и луксузни апартмани који гостима пружају додатан комфор и удобност. Ресторан у вили "Поглед" има око 2000 места. У истом објекту постоји још и хладни бифе, банка, пошта, апотека, биоскоп и сала за састанке и симпозијуме, потом затворени базен са термоминералном водом, мали базен са подводном масажом и каде са галванском струјом, би-

серне каде, сауне и салон за масажу. Благотворна места као што је Рибарска Бања најпогоднија су за лечење и туризам, али и за рекреацију. Својим посетиоцима Бања ставља на располагање терене за кошарку, фудбал и одбојку са око 400 места у гледалишту. А све те спортске и рекреативне активности могу се одвијати и ноћу, под светлошћу рефлектора. У току летњих месеци на овим теренима организује се турнир у малом фудбалу и другим популарним спортовима. Посебан вид ноћног провода у Рибарској Бањи у летњим месецима су тзв. ноћна купања која привлаче госте из читаве околине. За љубитеље брдског бициклизма ту су прелепе стазе које ће одговорити захтевима најпробирљивијих спортиста. "Стаза здравља" дуга 1200 м још један је драгоцен прилог рекреативцима и реконвалесцентима. Шетња или брзо ходање овом стазом која кривуда миришљавим пропланцима или сеновитом шумом јединствен је доживљај и непоновљив контакт с нетакнутом природом. Спортско – рекреативна манифестација сплаварање и пловидба Јужном Моравом од Ђуниса до Сталаћа призива многе заљубљенике нетакнуте природе и љубитеље вода. Повољни климатски услови, планински амбијент, беспрекорна чиста вода планинских потока и природних извора Великог Јастрепца и одсуство било каквих загађивача само употпуњују слику о изузетности овог поднебља. Руководство Специјалне болнице потрудило се да Бања настави ону културну нит која се испрела још тридесетих година прошлог века. Идеја да Бања постане жариште културе овог краја, место отмености, монденски центар и престоница мерака, остварује се највише бањским културним летом. Почетком лета па до касне јесе-

ни у Бањи се организују многи концерти, изложбе, књижевне вечери, гостовања значајних српских и страних уметника. Посебно место представља међународна ликовна колонија која традиционално окупља најпознатије сликаре, вајаре и графичаре. У периоду од 1967. до 1985. године када је и започела изградње модерног рехабилитационог центра, поново су створени услови за лечење и рехабилитацију великог броја болесника. Од 2003. године менаџмент Рибарске Бање је започео припреме за практичну примену лековите воде и благотворног климатског амбијента у превентивне медицинске сврхе. Потреба савременог човека за осмишљеним коришћењем лековитих чинилаца, уз свакодневне животне активности, и овде се као и у свету, остварује кроз тзв. СПА (salus per aquam ) модел. Данас Рибарска Бања има статус специјалне болнице за рехабилитацију; она је модерно лечилиште специјализовано за лечење обољења локомоторног апарата, реуматских и неуролошких обољења, функционалних последица коштано – зглобних повреда и прелома костију. Ту такође треба убројати урођене деформитете на костима и зглобовима, пост – трауматске артерозе зглобова и кичменог стуба, запаљенских облика артритиса у мирној фази као и дегенеративне облике артритиса, хемипарезе и хемиплегије парапарезе и параплегије, функционалне последице повреде и обољења периферног нервног система, дечију церебралну парализу. Болница је опремљена најсавременијим апаратима за физикалну медицину и медицинску рехабилитацију. Третман болесника се обавља хидротерапијом, фото терапијом, ласер терапијом, магнетном терапијом, кинези терапијом, термо терапијом, електро терапијом, соно терапијом и радном терапијом.


4

ПеНЗИОНеР

www. podrinske.com

30.септембар 2010.

ИЗРеКе КОЈе СУ мењАЛе СВеТ УдрУжЕЊЕ ПЕнЗионЕра града ШаПца: аКтиВности У оКтоБрУ

Месец солидарности са старим лицима Архимед (287-212. пре нове ере)

Пронашао сам! Еурека! О Архимедовом животу сачувано је мало биографских података, од којих је за многе тешко разлучити колико су веродостојни. С много већом сигурношћу се може закључити да је то био највећи математичар и физичар старог века. Архимедова открића на подручју аритметике и геометрије до данас вреде. На подручју физике поставио је темеље механике, динамике и хидростатике. С последњом је повезана најславнија анегдота из Архимедовог живота. До одговора на питање сиракушког краља Хијерона, који је наручио круну од чистог злата - како може да провери није ли златар у њу

додао и других метала а да се круна при том не оштети - Архимед је дошао док се купао у градском купалишту. Улазећи у каду приметио је да се ниво воде издигао и да је он лакши у води него ван ње, и то за тежину истиснуте течности, због силе притиска која делује на тело уроњено у течност. Архимед је схватио да то начело може да примени у решавању проблема краља Хијерона тако што ће мерити круну у води и ван ње, и исти поступак понављати с чистим златом, односно с другим металима. Тада је, према легенди, го истрчао на улице Сиракузе и викао: Еурека, тј. Пронашао сам.

ИЗ СТАРОг ШАПЦА

Подсећањем на недавно у Љубовији одржано, традиционално, петнаесто по реду, дружење пензионера Мачванског, Колубарског и Златиборског округа, али и пензионера из Републике Српске (Бијељине и Угљевика), почиње кратку причу, о активностима Удружења пензионера Шапца, председник Милорад Теодосић. - Било је присутно око 450 пензионера, а овом великом и значајном скупу при-

мално да су пензионери аплаузима поздравили те најаве... Дружење је било на висини, уз заиста добру организацију, и све је протекло у најбољем реду. Већ се зна да ће домаћин наредних сусрета бити Бијељина. Пензионери Шапца били су 22. септембра домаћини колегама из Борова села и, уз још једно лепо дружење, била је то прилика да госте упознају са знаменитостима града, а многе је пут одвео и

диционалне активности у овом месецу, попут такмичења у шаху, уз већ обезбеђене бесплатне филмске

на шабачки вашар... Једна наша екипа представљаће удружење на Олимпијади пензионера, која се од 29. септембра до 3. октобра, одржава у Соко Бањи. Захвалио бих градоначелнику и Градској управи, који су нам и овога пута изашли у сусрет обезбедивши средства да можемо да упутимо екипу. Учествовали смо и на претходне две олимпијаде и мислим да Шабац као град заслужује да буде представљен и на тим такмичењима, као и на свим окупљањима и дружењима пензионера Србије. Значајне активности Удружење пензионера очекује у октобру – месецу солидарности са старим лицима: - Бројне су наше већ тра-

пројекције за наше чланство, биће и позоришних представа, организоваћемо и више

- Тридесет посто пензиоенера има примања испод тренутно минималне пензије од једанаест хиљада динара (углавном су то пензионери из категорије земљорадника), а таквих је на нашем подручју око четири и по хиљаде...

- Град Шабац има око двадесет једну хиљаду пензионера из свих области. У нашем удружењу је око пет и по хиљада, значајно чланство окупља и инвалидска организација, а ту су и разне секције – Поште, Дистрибуције, Полиције, војни инвалиди... суствовао је и вршилац дужности председника Савеза пензионера Србије, Ђуро Перић, народни посланик. Говорио је о новом Закону о пензијско-инвалидском осигурању, о исплатама, односно о повећањима за наредну годину, јер већ две године пензије су замрзнуте. И нор-

- Само у овој години око 1.200 домаћинстава обезбедило је огрев преко удружења; за 700 домаћинстава обезбеђено је око две хиљаде кубика дрва, а за 500 домаћинстава око хиљаду и по тона угља... предавања из области здравства, затим, књижевних вечери... Посебно значајним сматрамо обилазак наших најстаријих и болесних чланова, уз уручење пригодних поклона – истиче Милорад Теодосић Ц.Љубић

Удружење пензионера града Шапца УгАО КОД “ШАРАНА”

- Завршили смо, већ се то зна, али желим да нагласим, међу првима, пререгистрацију по новом Закону о удружењима; ми смо то већ у марту завршили, иако је рок годину и по дана...


9

СеПТемБАР 2010. ИЗЛАЗИ ПОСЛеДњег чеТВРТКА У меСеЦУ

са осМЕ сЕдницЕ социјаЛно-ЕКоноМсКог саВЕта ШаПца

Запошљавање инвалида немогуће без помоћи државе Главна тема осме седнице социјално-економског савета града шапца, одржане 3. септембра, била је проблем особа са инвалидитетом, од непостојања јединствене евиденције ових лица на територији града до могућности њиховог запошљавања. седници су, поред представника сес-а шапца, присуствовали и пр националне службе за запошљавање анђелка пајтић, мира савковић, председница општинске организације инвалида рада шапца, начелник инспекције рада за мачвански управни округ данило недељковић и представница Уније послодаваца шапца драгица Божиновић. Кад је реч о запошљавању особа са инвалидитетом, председница сес-а и заменица градоначелника, јасминка ристивојевић, истакла је да је Градска управа шапца испунила обавезу по овом питању, јер је већ запослено четири особе са инвалидитетом, колико је Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом обавезује. највећи број предузећа и установа чији је оснивач град шабац, имао је у радном односу особе са инвалидитетом, а одређени број запослених је поднео захтев за процену преостале радне способности. једино јКп „паркинг шабац“ и јУп „план“ имају обавезу запошљавања још по једне особе са инвалидитетом, а у међувремену уплаћују у Фонд утврђени однос. националној служби за запошљавање у шапцу до сада је поднето око 55 захтева за процену преостале радне способности, а цењена је радна способност за 21 лице. Комисију, која ради процену, чине вештак пио фонда из Београда, специјалиста медицине рада, психолог и дактилограф пио фонда из шапца. нулти степен инвалидитета указује да нема оштећења, а први степен да лице може да се запошљава под општим условима и да није потребно да му се радно место и услови рада прилагођавају. други степен инвалидитета значи да лице има веће тешкоће и препреке и препоручује се да се за-

пошљава под посебним условима, те му се прилагођава радно место, радно време или услови рада. Лице са трећим степеном инвалидитета, с обзиром на тешкоће, није способно да се запошљава. према речима анђелке пајтић из нсЗ филијале у шапцу, регистровано је 176 инвалидних лица која имају решења

док нису изашли правилници о критеријумима и цењењу радне способности и о обавезама запошљавања лица са инвалидитетом. У овом другом правилнику одређене су квоте. обавезе су да се склопи уговор о пословно-техничкој сарадњи са инвалидним предузећима. Уколико се неке од обавеза не испуне, плаћају се пенали. неза-

национална служба за запошљавање сваке године субвенцијама стимулише предузетништво. Већа средства се опредељују за послодавце који запошљавају лица са инвалидитетом и која служе за опремање радног места. У нсЗ очекују да ће у наредној години бити посебни програми за запошљавање. Кад је реч о обуци,

о инвалидности и то 60 инвалида рада треће категорије и два лица друге; категорисане омладине 38, три мирнодопска и 69 ратних војних инвалида и четворо који спадају у „остале“ категорисане. много је више оних који се воде као незапослени са фактором отежане запошљивости. Укупно има 357 незапослених лица, између 20 и 35 година, која немају цењену радну способност и која су на евиденцији као лица са фактором отежане запошљивости. Већина је поднела захтеве и већ су у процедури. - приметили смо позитиван помак током јуна месеца, још

послени инвалиди су незадовољни, јер ова одредба да послодавци могу да уплаћују у фонд, ограничава њихову могућност запошљавања. неки послодавци ће се управо опредељивати за ову варијанту - да уплате а да не запосле. У периоду од јуна до августа јавило нам се двадесетак послодаваца заинтересованих да приме лица са решењима о инвалидитету. до сада је девет запослено и то углавном у администрацији, као помоћни радници у производњи и хигијеничари. Важно је да се послодавци јављају и интересују - каже анђелка пајтић из нсЗ филијале у шапцу.

у оквиру ове службе раде се обуке незапослених лица за познатог послодавца. инвалидна лица до сада нису била у оваквој прилици, зато што су послодавци обавезни да приме једног до два инвалида, а обуке су углавном предвиђене за пет и више полазника. анђелка пајтић сматра да би зато требало да постоје заштитне радионице у којима би се вршила обука особа са инвалидитетом, јер обуку за једно лице није могуће финансирати. У периоду 2005-2006. године послодавци су добијали веома стимулативна средства уколико би запослили особу са инвалидитетом. послодавац је прво добијао у једнократном износу средства за опремање радног места, а онда је две године преко нсЗ добијао средства за исплату зараде и доприноса запосленог. међутим, јасминка ристивојевић сматра да, иако је био најстимулативнији програм од свих, ефекти нису постигнути, јер је запослено једно или двоје. најбројнију групу чине инвалиди рада. председница оп-

Пример сарадње

општинска организација инвалида рада, захваљујући подршци локалне самоуправе, министарства рада и савеза инвалида рада србије, за две године у ткачкој радионици обучила је 35 особа за вештине ткања, веза и израде чипке, а урађено је предмета у вредности од око 700.000 динара. - нисмо могли дозволити да ово престане да живи, па смо у малом простору у Господар јевремовој поред бифеа општинске организације инвалида рада, преселили два разбоја и ту ће се наставити рад и изложбе. пререгистровали смо се и сада смо Градска организација инвалида рада, каже мира савковић, председница овог удружења.

штинске организације инвалида рада, мира савковић, рекла је да претходни Закон из 1997. године није омогућавао хуман однос послодаваца према запосленим особама са инвалидитетом. У том периоду комисије су доносиле само интерна решења и препоруку послодавцу да такво лице распореди на друго радно место. ова лица никада нису могла да остваре решења о категоризацији. - требало би да град шабац има дугорочнији програм запошљавања. Запослити овакву особу значи увидети и позитивне аспекте који за њу значе. неки послодавци их не упошљавају, јер сматрају да нема ефекта. Велики проблем је што су удружења и савези инвалида раштркани и сви мисле да је њихов проблем највећи, рекла је мира савкић. она је додала да би били добро да се у току године одржи неколико састанака на релацији особа са инвалидитетом, послодавци и нсЗ, и да се на тај начин утврди које је обуке потребно спровести, како се ова лица не би обучавала за занимања која немају перспективу. У наредном периоду удружења и савези инвалида требало би да направе анализу и показатеље досадашњег стања. председница сес-а обавестила је присутне да је добила списак предузећа која запошљавају инвалидна лица на територији србије, где послодавац може да своју обавезу да запосли лице са смањеном радном способношћу изврши и тако што ће купити робу од таквих предузећа или платити одређену услугу. међу тим предузећима за сада се не налази шабачки дир, који је у фази решавања статуса. - са секом шибљаковић, директорком дир-а, разговарала сам и на тему утврђивања броја инвалидних лица на територији шапца, при чему је истакнут проблем евиденције тих лица. има пуно оних који нису запослени, нису инвалиди рада, не налазе се у удружењима која су нама позната, а имају карак-

НАСТАВАК НА 2. СТРАНИ


II

ДИЈАЛОг

www. podrinske.com

30.септембар 2010.

НАСТАВАК СА 1. СТРАНе тер особа с инвалидитетом. она је рекла да ће припремити упитник, а ја сам преузела обавезу да преко шефова месних канцеларија те упитнике дистрибуирамо на терену. идеја је и да се одреди радно тело сес-а које би се бавило овим проблемом, рекла је јасминка ристивојевић. начелник инспекције рада мачванског округа, данило недељковић, рекао је да је министарство рада преко инспектората за рад доставило инструкцију инспекторима кад је у питању примена Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, а то је да се инспекција укључује у надзор само онда када дође до заснивања радног односа, а иначе да се ради надзор над применом свих прописа који третирају права ових лица. драгица Божиновић, испред Уније послодаваца шапца и директорка предузећа „новитас“ у којем има и запослених инвалида, рекла је да је некада веома тешко запослити особу са инвалидитетом, јер нема могућности да се пронађе одговарајуће место. она сматра да је добро што је Закон оставио послодавцима могућност да уместо запошљавања купе робу од инвалидног предузећа, али с друге стране, кад је реч о за-

пошљавању ових лица, Закон је ове обавезе изузео узан круг људи - буџетске кориснике, док су сви остали у обавези. председник Већа ссс шабац, сретен јоцковић, рекао је да су особе са инвалидитетом терет у фирмама у којима раде. - Када комисија утврди категорију особе са инвалидитетом, добија се препорука уз решење да се распореди на неко лакше радно место, а такво место не постоји или не постоји довољан број таквих радних места у односу на број тих људи. то је био проблем и у Зорки. Четкара је некада била веома конкурентна на тржишту, али се по сваку цену ишло у приватизацију. одлуку о стечају донели су они који више нису били радници те фирме, рекао је сретен јоцковић. јасминка ристивојевић је истакла да ни у једној држави питање запошљавања особа са инвалидитетом није могуће решавати без помоћи државе и навела пример шведске, у чијим инвалидним предузећима учествују удружена средстава општине и државе. производи и услуге инвалидних предузећа немају повлашћен положај на тржишту, изузев моралног аспекта када неко жели да купи баш такав производ да би помогао инвалидна лица. И.Д.М.

СИНДИКАТ ОБРАЗОВАњА СРБИЈЕ

Одлука о штрајку 22. октобра председништво синдиката образовања србије, на седници одржаној 3. септембра, разматрало је ситуацију након преговора репрезентативних синдиката са председником владе и ресорним министрима просвете и финансија. синдикат образовања срби-је делимично прихвата модел финансирања образовања у 2011. години и то само за прва три месеца. сва остала повећања цене рада потребно је уговорити у априлу 2011. године, након престанка аранжмана са ммФ-ом. синдикат тражи да се у Закону о буџету за 2011. годину не поставља питање исплате јубиларних и божићних награда према важећим колективним уговорима, као и да се протокол о цени рада за 2011. годину потпише најкасније до 15. октобра 2010. година. очекује се да републички синдикат образовања србије на седници 22. октобра 2010. године, у зависности од резултата преговора, донесе коначну одлуку о штрајку.

Ризик изгубљених генерација према оцени секције младих сссс, млади људи су највише погођени последицама глобалне кризе и да је зато потребно донети одржива решења и предупредити ризик од „изгубљених генерација“. недовољно прилика за достојанственим запослењем на почетку активног радног живота могао би трајно угрозити запошљивост и будућност младих. млади синдикалци оцењују да је безмало три пута већа опасност од незапослено-

сти за младе, а посебно младе жене, јер удео младих од 15 до 34 године у незапослености износи 39,6 одсто. млади чешће раде у неформалној економији, на привременим и повременим пословима, остварују ниже приходе и ниво социјалне заштите. секција младих сматра да без одговорних, образованих и ангажованих младих људи неће бити одрживе будућности у којој су на првом месту људи, повећање запослености и достојанствен живот.

"Минерална ђубрива" у Стразбуру? пошто нису добили одговор градоначелника шапца, на молбу послату 19. августа, да их у току септембра прими, петнаестак бивших радника „Зорка минерална ђубрива“, који се нису одрекли својих потраживања, 27. септембра су дошли у градску управу решени да по сваку цену разговарају са градоначелником. иако их је заменица градо-

начелника, јасминка ристивојевић, обавестила да је градоначелник одсутан, бивши радници минералних ђубрива нису одустали од намере да га чекају. Градоначелник милош милошевић дошао је нешто после 13 часова. према речима радосава јаковљевића, председника иницијативног одбора за исплату заосталих зарада, град треба да

учествује у исплати дела дуга према радницима, с обзиром да је учествовао у продаји ове фабрике, али је од градоначелника добијена информација да општина за те намене неће дати ни динар. драган михаиловић каже да у децембру радници намеравају да се обрате суду у стразбуру, како би се њихов случај коначно решио, с обзиром да траје скоро десет година.

СИНДИКАТ гРАЂЕВИНАРСТВА И ИНДУСТРИЈЕ гРАЂЕВИНСКОг МАТЕРИЈАЛА

Угашено више од 500 предузећа према оцени синдиката грађевинарства и иГм, просечна зарада запослених у овој грани у јуну је износила 28.500 динара, што је 4.000 мање од републичког просека. Велики број радника нема обезбеђено здравствено осигурање, нарочито у оним предузећима у којима није завршен процес приватизације. поред ниских зарада и све мање посла, око 70 одсто тешких и смртних повреда дешава се у овој области. У 2010. години у грађевинарству је било 65 тешких повреда, четири колективне, три смртне, пет тешких са смртним исходом. према оцени председника овог синдиката, душка Вуковића, за грађевинске радника сада је најважније да се закључи грански колективни уговор који би гарантовао минималну цену рада, висину регреса и топлог оброка и теренског додатка. један од великих проблема у овој области представља зона сиве економије. око 30 одсто радника је непријављено на градилиштима широм србије. с друге стране, све мање младих се опредељује за ову струку. За годину дана производња је опала око 50 одсто, залихе материјала су на нивоу петомесечне производње, а угашено је више од 500 предузећа. Уколико се овакав тренд настави, највећу штету претрпеће високоградња, односно, изградња стамбених и пословних објеката. држава као највећи

инвеститор у србији дугује грађевинским предузећима око 300 милиона динара, а томе треба додати и дуговања локалних самоуправа, које по неким проценама износе неколико стотина милиона евра. Због овога, многе домаће фирме су неликвидне и не могу да се надмећу на тендерима са страним компанијама. Закон о подстицању грађевинске индустрије у србији,

требало би да омогући превазилажење негативних ефеката економске кризе у овој области. Закон предвиђа да Влада србије на предлог надлежних министарстава, односно, надлежних органа локалне самоуправе, утврђује листу пројеката за изградњу, реконструкцију и адаптацију, који се у целости или делимично финансирају из републичког буџета.

грађевинари штрајковали један сат широм србије, 8. септембра, грађевинари и запослени у грађевинском сектору обуставили су рад на сат времена. радници су штрајковали на својим радним местима, да би скренули пажњу Влади србије и ресорним министарствима на тежак положај запослених у грађевинарству. штрајк упозорења организовали су заједно савез самосталних синдиката србије, асоцијација слободних и независних синдиката и синдикат независност. Грађевинари су раније изјавили да су незадовољни непостојањем гранског колективног уговора, изменама Закона о пензијско-инвалидском осигурању и нередовним исплата зарада и доприноса. миленко поповић из асоцијације слободних и независних синдиката рекао је да је грађевинским предузећима једна од већих проблема и плаћање пдВ-а, а министар за заштиту животне средине и просторног планирања оливер дулић изјавио је да подржава штрајк грађевинских радника. -тачно је да постоје велика дуговања државе и предузећа и буџета, локалне самоуправе према грађевинској оперативи, а који нису последица зле намере да се грађевинска оператива гурне у економски проблем него последица велике неликвидности, огромних смањења буџета у условима економске кризе и пројектовања бољег времена, које нажалост није дошло, али се надам да ће доћи, рекао је дулић. сигуран сам да ће у будућности та дуговања бити измирена. очекујем велику активност министарстава финансија и економије да се изађе у сусрет предузетницима који имају проблем наплате, а држава им веома активно наплаћује пдВ, додао је он.


ДИЈАЛОг ШТА ДОНОСИ НОВИ ЗАКОН О ЗАШТИТИ ПОТРОШАЧА

www. podrinske.com

30.септембар 2010.

III

Из Нацрта изостављена европска директива о непоштеној пословној пракси Закон о заштити потрошача републике србије усвојен је 2005. године, а важност заштите потрошача потврђена је Уставом републике србије, првим као самосталне државе, у којем се (члан 90. став 1) држава обавезује да ће штитити потрошаче, а другим ставом да посебно забрањује радње усмерене против здравља, безбедности и приватности потрошача, као и све нечасне радње на тржишту. овим је република србија дефинитивно ушла у ред модерних правних система који штите грађанина, обичног човека у његовој свакодневној улози потрошача, јер се тиме доприноси благостању нације кроз очување животног стандарда, спречава се девалвирање дохотка потрошача разним нечасним радњама на тржишта, као и атаковање на здравље и приватност грађана. министарство трговине, туризма и услуга републике србије, у чијој је надлежности била заштита потрошача, у поступку припреме Закона о заштити потрошача формирало је радну групу састављену од истакнутих стручњака из ове области и запослених у министарству ради израде нацрта овог закона. при томе се пошло од става да у већ постојећи савезни закон о заштити потрошача треба уградити европске директиве које се односе на заштиту потрошача, али уз компромисно решење да то буде у мери у којој су директиве у складу са већ постојећим прописима којима се та материја директно или индиректно већ регулише у српском законодавству. овај Закон о заштити потрошача, као и свако компромисно решење, одмах по доношењу је претрпео критике због одређених правних празнина и недовољне усаглашености са европским директивама. наиме, приликом формулисања Закона о заштити потрошача рс водило се рачуна о директивама европске уније у области заштите потрошача, али су учињени изузеци да би се материја прилагодила специфичностима српског потрошача. осим тога, заштита потрошача је динамично подручје које се и у европској унији стално мења и прилагођава променама на тржишту које могу имати утицаја на потрошаче. од 2005. године до сада, у европској унији донети су многи нови прописи или су измењени стари прописи у области

заштите потрошача. то је још један разлог због којих се у министарству трговине и услуга републике србије крајем 2008. године приступило изради новог Закона о заштити потрошача. током 2009. године нацрт новог Закона о заштити потрошача је дат у јавну расправу да би све заинтересоване стране, а пре свега трговци, произвођачи и потрошачи могли дати примедбе на предлог. поштујући право потрошача да се чује њихов глас приликом доношења законских прописа којих се тичу, након презентације нацрта Закона, министарство трговине и услуга је позвало потрошачке организације из србије да дају своје мишљење, односно предлоге за измену и допуну овог закона. према речима предлагача за-

93/13 о неправичним уговорним одредбама у потрошачким уговорима, директива ец 99/44 о продаји потрошачке робе и пратећим гаранцијама, директива ец 2002/22 о универзалним услугама, директива ец 2003/ 54 о електричној енергији, директива ец 2003/ 55 о природном гасу, директива еец 90/ 314 о пакет аранжманима, директива еец 2008/122 о тајмшерингу, директива ец 2008/48 о потрошачким кредитима, директива ец 2002/65 о продаји финансијских услуга на даљину, директива ец 2008/52 о медијацији, директива ец 2009/ 22 о поступцима и мерама забране, регулатива 861/2007 о поступку у предмету мале вредности, препорука 98/257/ец о вансудском поравнању потрошачких спорова, препорука 2001/310

кона, односно министарства трговине и услуга, при транспоновању директива и структурисању новог ЗЗп као узор служили су француски и италијански модел издвајања Закона о заштити потрошача из опште кодификације грађанских закона. поред тога, предлагач је водио рачуна о српској правној традицији, језику и постојећем правном систему. посебна пажња је посвећена усклађености са Законом о облигационим односима из 1978. године као општем закону за ову област. директиве европске уније које су транспоноване у предлог новог Закона о заштити потрошача је група од петнаест најважнијих (по мишљењу радне групе) директива од преко 100 директива и бројних регулатива и препорука које чине комунитарно потрошачко законодавство. те директиве су: директива ец 98/6 о означавању цена, директива ецц 85/577 о продаји ван пословних просторија трговца, директива ец 97/7 о продаји на даљину, директива ец 2000/31 о електронској трговини, директива ецц

/ец о начелима која важе за вансудска тела укључена у вансудско решавање спорова. предлог новог Закона о заштити потрошача подељен је на поглавља: 1. основне одредбе; 2. дужност обавештавања; 3. Уговори на даљину и уговори закључени ван пословних просторија; 4. права потрошача у погледу неправичних уговорних одредаба; 5. посебна права потрошача из уговора о продаји робе; 6. посебна права потрошача из уговора о пружању услуга; 7. Услуге од општег економског интереса; 8. права потрошача из уговора о туризму; 9. Уговори о потрошачком кредиту; 10. стратегија заштите потрошача и државне институције; 11. савет за заштиту потрошача; 12. организације за заштиту потрошача; 13. центар за решавање потрошачких спорова; 14. поступци и мере забране против неправичних уговорних одредби; 15. Казнене одредбе. о примедбама на нацрт новог Закона о заштити потрошача, које је Удружење потрошача шапца упутило надлежном мини-

старству, мр драгана симић антонијевић каже: - начелне примедбе које смо, као члан апос-а (асоцијације потрошача србије), упутили надлежном министарству на нацрт новог Закона о заштити потрошача су: 1. предложена решења не штите у довољној мери економске интересе потрошача на тржишту србије нити обезбеђују њихов равноправан положај што сматрамо супротним члану 90. Устава србије који посебно забрањује све нечасне радње на тржишту. тако је: - из нацрта сасвим изостављена европска директива о непоштеној пословној пракси, - у предложеним решењима на тржишту услуга од општег економског интереса (струја, плин, и слично) сасвим занемарен интерес и права потрошача. 2. предложена решења не омогућавају остваривање права потрошача на самоорганизовање и представљање ради заштите својих интереса. тако је: - у нацрту сасвим изостало разумевање права потрошача као дела основних људских права и јавног интереса које штити република србија, како је назначено у чл.90. Устава, - У нацрту изостала дефиниција процедуре и услова под којим се удружења региструју у министарству надлежном за заштиту потрошача као независне организације потрошача, - неадекватно регулисано право потрошача на представљање и учешће на местима где се доносе одлуке битне за потрошаче. није јасно дефинисана улога савета министра, а представника потрошача нема у надлежним државним одборима, телима за рекламацију, јавним агенцијама, телима за стандардизацију и др. 3. предложена решења нису у довољној мери учинила правду доступнијом потрошачима. тако су у нацрту изостала: - решења која регулишу права потрошача на заштиту колективних интереса, - решења која гарантују независност центра за решавање потрошачких спорова, што га у старту чини неделотворним и неефикасним и не омогућује да правда буде доступнија потрошачима србије. 4. нису на адекватан начин утврђене надлежности министарст-

ва за заштиту потрошача, како у погледу интерресорске координације тако ни у погледу надзора, што доводи у питању његову делотворну примену у пракси. 5. није системски решен однос између Закона о заштити потрошача и других закона којима се такође уређују права потрошача (туризам, права пацијената, права путника и др.), 6. текст нацрта ЗЗп је преобиман, недовољно систематичан, и доста неразумљив јер језик и термини нису у довољној мери прилагођени чињеници да је закон намењен и обичним потрошачима што ствара непотребан утисак да је закон неразумљив и у великој мери неприменљив у пракси. потрошачи у шапцу и мачванском округу, као и у већем делу србије, су веома слабо информисани о својим правима и начинима за њихово остварење. посебан проблем је што грађани показују велико неповерење у јавне институције, а покретање судских спорова је ризичан и скуп подухват за просечног потрошача у србији. из искуства Удружења потрошача шапца, највише грађана се жалило на одбијање трговца у рекламационом поступку, затим на услуге и обрачун цене услуге јавних предузећа како на локалном, тако и на републичком нивоу, као и финансијске услуге (кредити, осигурање, итд). може се рећи, генерално, да су потрошачи у србији доста незаштићени, а да се потрошачким организацијама које су главни стуб заштите потрошача у развијеним земљама не пружа адекватна подршка од стране државе и надлежног министарства. највећи део средстава које је надлежно министарство добило из фондова европске уније за подизање нивоа заштите потрошача у србији је утрошено на развој сопственог капацитета, чак преузимајући послове који су традиционално у делокругу потрошачких организација. много мањи део је прослеђен неколицини потрошачких организација и то углавном из Београда и новог сада. остале потрошачке организације се углавном базирају на волонтерском раду и ентузијазму својих чланова што значи да нису у ситуацији да пуним капацитетом пружају помоћ и савет потрошачима.


IV

ДИЈАЛОг

www. podrinske.com

Престанак рада канцеларије УГС „Независност“ у Шапцу Због финансијских проблема, канцеларија регионалног повереништва УГс „независност“ за мачвански округ у шапцу, након 9 година рада од 1. октобра ове године престаје да ради. У циљу решавања проблема канцеларијског простора регионални повереник УГс „независност“ за мачвански округ Борисав павловић се протеклих година више пута обраћао локалној самоуправи у шапцу. и ове године, 25. јуна обратио се председници сес шабац - заменици градоначелника јасминки ристивојевић, а 14. септембра и градоначелнику шапца милошу милошевићу, с молбом да се УГс „независност“ - шабац, додели једна канцеларија под условима као што је то учињено и бројним политичким странкама и нВо у шапцу, али до сада нема одговора. Уједињени Грански синдикати „независност“ у шапцу делују од 2000 године у око 40 предузећа и установа и једини је синдикат из шапца који је сходно одредбама Закона о раду (“сл. гласник рс“ бр. 24/05 и 61/05) доказао своју репрезентативност. У шапцу је и седиште регионалног повереништва УГс „независност“ за мачвански округ са око 136 предузећа и установа из 13 гранских синдиката. У протеклом периоду чланови УГс „независност“ - шабац реализовали су бројне активности, као што су: - У сарадњи са швајцарском организацијом „Swiss Labour Assistance“-(SLA) и другим социјалним партнерима из шапца (послодавци, локална самоуправа, сссс, медији и др.) од 2006 године у шапцу и још 4 града србије реализује се пројекат „социјални дијалог у србији“ у оквиру кога се издаје и подлистак „дијалог“ који излази једном месечно у листу „подринске“; - УГс „независност“ - шабац је иницирао формирање

сес-а шабац и Локалног савета за запошљавање града шапца и узео активно учешће у њиховом раду; - са инспекцијом рада - шабац реализоване су бројне заједничке активности, семинари и предавања за запослене и послодавце о Закону о раду, Закону о безбедности и здравља на раду, акту о процени ризика радних места, раду на црно, неправилностима у исплати зарада и сл; - са швајцарском оганизацијом SLA, инспекцијом рада и медицином рада, регионално повереништво УГс „независност“- шабац је урадило и бесплатно поделило следеће брошуре: 1. „Безбедност и здравље на раду - град шабац“, 2. „процена ризика радних места у предузећима и установама град шабац“, а у припреми је и 3. брошура „евидентирање закључених појединачних колективних уговора на подручју републике србије (град шабац), у гранама металског комплекса, хемије и неметала, пољопривреде и пољопривредних производа, грађевине и индустрије грађевинских материјала“, која ће се такође бесплатно поделити чланству; - основана су бројна повереништва и пружана је бесплатна правна помоћ члановима синдиката; - одржано је више емисија на тВ шабац као и тВ серијал од 10 емисија: „Време је за дијалог“. УГс „независност“ свој рад и активности финансира искључиво из прихода од синдикалне чланарине. Због ниских и нередовних зарада и смањене уплате синдикалне чланарине централа УГс независност је од 1. октобра отказала даљи закуп канцеларије у шапцу (150 евра месечно), чиме је доведен у питање и даљи рад овог регионалног повереништва као и учешће у наведеним и другим активностима. од градских власти у шапцу, више пута је тра-

жена канцеларија за УГс „независност“ - шабац, али још ништа није учињено, што код чланства изазива велико незадовољство због неравноправног третмана синдиката о чему сведочи и следеће: општинско Веће сссс у шапцу располаже домом синдиката са биоскопском салом и вишком канцеларијског простора који издаје у закуп а приход деле на зараде својих запослених, док чланови УГс „независност“ - шабац још увек немају своје просторије, а рад обављају волонтерски и ван радног времена. руководство оВ сссс - шабац вишак канцеларијског простора без одобрења сссс из Београда неће да уступи УГс „независност“ у шапцу, док челници града шапца тврде да немају могућности да доделе једну канцеларију. проблем синдикалних просторија до сада је успешно решен у многим градовима републике србије. У шапцу то ни после десет година још увек није учињено. Борисав Павловић, регионални повереник

30.септембар 2010.

По узору на европске синдикате након 12 година трајања, окончан је пројекат покренут од стране две светске синдикалне федерације ICEM и IUF који је реализован под покровитељством Фондације Фридрих еберт, немачких и холандских синдиката IG BCE, NGG, FNV Бондготен. У пројекту је учествовало 49 синдиката са подручја југоисточне европе и Западног Балкана. после стручно-експертске анализе целокупног образовног пројекта, коју је по захтеву пројектног тима сачинио проф. др јохен тхорен, са Универзитета у Бремену, одлучено је да се за нову фазу пројекта у а групу, квалификовало свега 8 гранских синдиката, међу којима су и два синдиката из србије: Грански синдикат хемије, неметала, енергетике и рударства (Хнер) „независност“ и Грански синдикат прехране, угоститељства, туризма, пољопривреде, водопривреде и дуванске индустрије (пУт) „независност“. осим великог признања то представља и велики изазов за руководство, све органе, синдикалне активисте и чланове ових гранских синдиката, јер у наредне две године они треба да спроведу темељне реформе синдиката по узору на европске синдикате, што подразумева регионализацију и професионализацију рада на региону, измештање функције синдиката из предузећа ка структурама Гранских синдиката као и промену начина расподеле синдикалне чланарине. то је истовремено и први конкретан покушај реформе синдиката у србији, по узору на најбоље европске синдикате. тим поводом координатор пројектног тима ICEMIUF-IMF мато Лалић је на састанку са руководствима Гранских синдиката Хнер „независност“ и Гс пУт „независност“ у Београду, договорио наредне активности и израду бизнис плана за наредну фазу овог пројекта. У циљу упознавања са овим активностима, на Фрушкој Гори је 6. септембра, уз учешће координатора ICEM-IUF-IMF и представника немачких синдиката, одржан семинар за регионалне поверенике и чланове председништва Гранских синдиката Хнер „независност“ и пУт „независност“, на коме је указано на проблеме и тешкоће у реализацији ових активности, као што су: лоше радно законодавство, лош финансијски и материјално-технички положај синдиката, уситњеност и разједињеност синдиката, привилегован положај појединих синдиката, страх запослених од репресије послодаваца због чланства и учешћа у раду синдиката, слаба наплата синдикалне чланарине и сл. Закључено је да неопходно ући у овај пројекат, који треба да почне од јануара 2011. године.

ДРУШТВО ИНВАЛИДА РАДА - ДИР

И даље без јасног статуса накадашње Зоркино предузеће дир, које се налази у процесу реструктурирања, још увек покушава да реши свој статус. да би се овај циљ реализовао потребно је да Зорка Холдинг донесе одлуку о преносу имовине, односно зграде у којој се већ налазе запослени „Зорка-дир“ д.о.о. - Када сам у јулу месецу контактирала директора Холдинга, јосифа митрића, рекао је да нема ништа против да имовина пређе на дир, али да о томе доноси одлуку агенција за приватизацију. међутим, александар Ђорђевић из агенције за приватизацију обавестио ме је почетком месеца да је разговарао са директором Холдинга који се не слаже са преносом имовине, каже сека шибљаковић, директорка дир-а. након више покушаја нисмо успели да добијемо одговор из Зорка Холдинга да ли ће до преноса имовине на „Зорка –дир“ доћи и када.

нема социјалног дијалога

министарство рада и социјалне политике србије позвало је, 6. септембра, синдикате да не инсистирају на наслеђеним правима која често не одговарају реалним условима, док синдикати одговарају да потпуно разумеју економску кризу, али да не могу бити реалнији, и да ће наставити са штрајковима упозорења. са регионалног округлог стола "социјални дијалог у југоисточној европи" државна секретарка у министарству рада и социјалне политике снежана Лакићевић позвала је синдикате да прихвате економску реалност и истакла да влада треба да усаглашава своје ставове са социјалним партнерима, синдикатим и послодавцима. савез самосталних синдиката србије, с друге стране, тврди да социјалног дијалога у србији заправо и нема и најављује штрајкове и протесте упозорења.


ЗАБеЛеШКе

30.септембар 2010.

www. podrinske.com

3

АНКеТА

НОВИ УСПЕХ ШАБАЧКИХ ФОТОгРАФА естрагон и остали јунаци из Бекетове култне драме театра апсурда чекају Годоа, у нади да ће се фамозни лик, коме иначе и не знају лик појавити. посленике јавног живота нашег града упитали смо шта, или кога, чекају грађани шапца, и добили занимљиве одговоре:

Осветљено ћоше сија златом из украјинског града ровно, у шабац је стигла златна медаља. припала је мр Владимиру Ђинићу, председнику шабачке фотографске задруге, на недавно одржаној међународној изложби дигиталне фотографије. - У овом украјинском граду, поводом Велике Госпојине, одржава се међународна изложба дигиталне фотографије; ове године је то била пета изложба, а из 49 земаља, окупила је око 400 фотографа са 3.800 фотографија. У категорији слободне теме, добио сам златну медаљу ISF удружења ( у преводу би то било удружење „Фотографије без граница“), чије је седиште у паризу. до сада нисам имао њихово признање, и заиста сам

обрадован вестима из Украјине“ – каже за подринске Ђинић. Уз осмех, додаје да је „осветљено ћоше“, како зове своју драгу фотографију („на енглеском то мало другачије звучи“), већ понело две медаље, сребрне, сада се и позлатило... и сигурно је то инспирација и за нове фотографије... „а Фотографска задруга планира учешће на београдској изложби „Грим баланс“, која је тематска, у питању је екологија и четири члана наше задруге послали су своје радове. пре тога учествовалиу смо на једној изложби у Књажевцу, такође међународној, а послали смо радове у словенију, Њујорк, немачку и аустрију.“ Ц.Љ.

Милован Лујкић ћија,

сликар из Шапца: Чекају плату од 2.500 евра и бољи и безбрижнији живот који подразумева летовање, зимовање, и све остало. Уз то, и мачву у првој лиги, уз раме металопластици и медицинару

дејан стојановић,

др слободан Мирковић,

директор ЈКП Топлана Шабац: не чекају ништа.

председник скупштине фрада шапца: Чекају бољи живот, а сигурно ће га и дочекати.

др александар Павловић,

одборник дсс: Чекају сергеја шојгуа, министар за ванредне ситуације руске Федерације, да нађе водоскок вредан 84.000 евра, који је нестао у сави.

дејан Поповић,

секретар Спортског савеза Шапца: Чекају градску спртску халу. Која би умногоме олакшала рад свих спортских колектива.

анита Китановић,

струковни инжењер информационих технологија: Чекају да Кленак постане саставни део града шапца.

србољуб живановић,

народни посланик Српске радикалне странке: Чекају онај новац који актуелна власт даје за одржавање Чивијаде. Чекају гладни и боси, чекају и скок цена свих животних намирница, као и струје, гаса и комуналија.

Зденка Филиповић,

одборник срс: Чекају пропаст која им још увек није емитована на тВ шабац, али ће се ускоро десити.

дарко Богдановић,

душко сибинчић,

независни одборник у градској скупштини: Чекају Чивијаду, шабачки вашар и преславу.

радник обезбеђења у Рода центру у Шапцу: Чекају боље сутра, бежећи од суморног данас, присећајући се прелепог јуче.

Милутин стојиновић,

члан градског већа: Чекају најбоље људе који су у градском парламенту, и који ће решити њихове проблеме, само треба да се обрате одборницима, и њихови проблеми ће бити решени.

Зоран Калабић,

директор дома културе у прњавору: Чекају победу ФК мачва на гостујућем терену.

Петар Лончар,

члан градског већа: Чекају бољи живот, запослење, јефтиније школовање и здравство, једном речју све оно што чини и испуњава њихов живот. Чекају, и надају се да ће то и дочекати.

Милорад Маринковић,

члан градског већа: Чекају Чивјаду, шабачки вашар, као и победу политичара над новинарима у оквиру спортске Чивијаде.

небојша Познановић,

професор географије и инструктор пливања: Грађани шапца чекају бољи живот, бољи стандарда, а уз то чекају и надају се да ће добити затворени базен, како би свима било много боље. Анкету спровео Слободан Кашиковић

БеСПЛАТНИ мАЛИ ОгЛАСИ sMs-Ом 066/149-760


4

РеАгОВАњА

www. podrinske.com

30.септембар 2010.

Липсали магарац на вашарској трави Путевима из прошлог

СА СЕДНИЦЕ САВЕТА ЗА САОБРАЋАЈ И ВЕЗЕ СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ ШАБАЦ

ПИШе: БРАНИСЛАВ СеКУЛОВИЋ, АДВОКАТ

драги моји, обавестили су нас да је стигла јесен. то је, сигуран сам, једна од вести коју не треба проверавати. осећамо је, а и видимо. Чувени шабачки Вашар је завршен и малогоспојинске преславе, тако честе у шапцу. они, а није их мало, које само то у животу занима, о доласку јесени, обавестио је нови серијал Фарме и Гранда. ако је у србији мода да свако ко је заборављен, а мањка му новца, заблиста примитивизмом у Фарми, онда не треба да нас чуди што се и на оној другог, великој естрадној сцени, мислим политичкој, појављују, све новији и новији, заборављени, стари асови из времена ратова и санкција. извлаче их из нафталина и освежавају спрејом демократије, мислећи да нама ништа није остало у памћењу, па и њихов смрад… нека, нека… Читам ових дана актуелне спискове корисника кредита Хипо банке и не могу да се начудим именима фирми и појединаца на њему, у србији, мислим. све велики и успешни. а и цифре лепе, округле и велике. мислим се, далеко било, кредите треба вратити, па се сетих оног песника што написа, ”још смо дужни, ти одужи”... дивим се тим храбрим људима и њиховим улицканим фирмама. имају петљу… а можда банка опрости…? Ко зна, инострана је… изненадио ме мој пријатељ, локални великан пера и храбрости са истим. У прошлом броју подринских није написао име и презиме локалног политичара који више није поносни члан Градског Већа шапца. Као и сви други, хоћу да будем обавештен до краја. име и презиме. нећу да нагађам и пикирам по погрешним људима. не личи ми то на Ханија. неки човек, неки грађанин, неки политичар… неки читач вести сваке вечери-и шта сада, да морам да гледам те вести свако вече, а волим слагалицу са милком (добро вече), у исто време… моје је право да знам све… а ако је тачно да је тај нн лик оплео по својима на скупштини Града, и да зна ко намешта тендере и слично, по нашој Вароши, шта чека тома Зорић и његови…

нећу их ја ваљда учити послу, нотес у руке па код њега. најавио сам да ће Клеверсон Габријел постати први србин са тим именом. погодио сам. најавио сам да ће антића отерати јер је имао успех који се не прашта. и то сам погодио. није било тешко. али ако сада напишем да ће шабац ускоро остати без луталица, нисам сигуран да ћу погодити. наиме, њих има све више и више. штите их боље него људе-мислим те псе… изгледа да су и бољи од људи. или, ако напишем да је шабац град са два јавна WC-а у којем нити ко чисти, нити ко пере… а свако улази кад хоће. један је развалина на ободу Градског парка, а друга је у самом центру градића, на локацији тике винара. ако мислим да ће их привести намени, могу да мислим, али да напишем, већ нисам сигуран, као ни то да ће их неко срушити. Када градски челници не могу да реше питање конверзије земљишта, па градња због тога стоји, онда они немогу да разреше и ово лако питање развалина које служе за нужде и фиксање, али и за геј популацију… србијом се као поплава у словенији, шири прича о томе да је градња стала. министарортопед не мисли тако, друг мркоња са слобом иза, мисли исто-тј. не мисли… ко се упустио у поступак добијања дозвола, стао је на почетку, легализација је лепа, али шупља прича, јер се и код ње тражи све оно због чега су и ради чега су људи зидали без дозвола. држава, мудрује и ћути. Упосленост због тога пала, понајвише јер се градњом покреће точак производње... ако овај проблем има везе са Косовом, у реду, нека нам кажу, нећемо градити, док не вратимо Косово… и то је логика, зар не. међутим, они, чујем спремају измене новог закона о градњи. алал вера. па тек су га усвојили... неколико дана сам провео у италији, и све ми је постало јасно. и зашто смо овде где смо, и зашто су они тамо где јесу. имамо компликован систем који зависи од самог себе и подешен је према себи, а општи примитивизам нас убија. Комбинација то

двоје даје резултат. стагнирамо, стојимо и чекамо да нам нешто падне с неба,а одозго, наравно ништа. Зато нам обећања, у којима нема дефицита, лепо пријају. па макар у њих, ама баш нико не веровао. Лепо звуче када стижу са одговорног места. Зар не. некоме пак, пада са неба. ната је себи подигла плату 30% као председнику највишег суда у престоници, а при томе је одлуку о томе потписала опет она, као председница Високог савета судства… и то је то. Бог је прво себи створио браду… ових дана, који су између 24.септембра и 5.октобра.г. посебно се сећам. шетње градом, говори локалних челника опозиције и људи из Београда пред развалином хотела слобода, жеђ за победом коју је неко покушао да отме од народа, енергија, огромна, она људска, грађанска… и мрак у шапцу, услед рестрикције. то је била србија те 2000-те године. данас, све је спласло. струје има, слобода се гради као скадар на Бојани, сви су старији за по 10 година, али су неки напунили џепове, већина је осиромашила, а многи су умрли… демократија је дошла, а ми пролазимо кроз њу, што кажу, као пас кроз росу… не осећамо је. питајте обичне људе на улици и саслушајте њихове одговоре. Боље је него што је било, али је далеко од онога о чему су сви сањали. Зашто је то тако? одговор на ово питање је тежак и захтева много простора и времена. о њему ће се изјаснити историја. она све види и све скупља. само, не липши магарче до зелене траве… док они схвате да ми знамо за јадац, прође време… За педесет година, већ видим, у неком Утиску недеље, госте који зајапурени, пред прекрштеним ногама водитељке, анализирају, за и против... да је остало... да се променило!!! Као данас. о дражи и четницима, о титу и партизанима. “Љуљај, забављај“, рече најављивач нове вожње на балерини, на Вашару у шапцу, лета господњег... и пусти балерину да се окреће у круг. и да се љуља... све Вас волим и поздрављам.

БеСПЛАТНИ СмС ОгЛАСИ: 066/149-760

века у европу међу бројним саветима који већ увелико функционишу успешно креирајући политику будућности града шапца, веома важна улога припада и савету за саобраћај и везе. циљ овог савета је пре свега анализа тренутне ситуације у овим областима, сагледавање целокупног стања у нашем округу и разматрање приоритета, како оних који се тичу регионалне локалне путне мреже, тако и путева на сеоским подручјима и улица у самом Граду. савет је констатовао да је проблем тренутне градске власти изостанак било какве трајније стратегије управљања саобраћајним мрежама. по среди је кампањски рад, рад по потреби политичких лидера (питамо се да ли је битно да само чланови појединих партија имају асвалтиране улице и тротоаре или је то потреба сваког грађанина). Житељи нашег града већ дуже време препуштени су приватним аутобуским превозницима који тобоже у ”општем интересу“ по “крајње приступачним” ценама карата увелико дилују са врхом градске власти. аутобуском станицом тренутно газдује ауто – саобраћајно предузеће ”Банат“ Зрењанин, а градски оци нису нашли за сходно да оснују јавно предузеће за градски саобраћај, пружајући на тај начин грађанима бољи квалитет услуга и развијенију градску саобраћајну мрежу, адекватну граду величине шапца. Кроз шабац пролази железничка пруга која преко Лознице, Зворника прелази реку дрину и повезује србију са БиХ. пруга се у последње време користи незнатно, готово искључиво за транспорт робе и сировине за потребе фабрике “Зорка” шабац, а транспорт путника је готово занемарљив. активирање теретног превоза је приоритет ове гране саобраћаја. шабац има проблем неповољне локације железничке станице. северна радна зона није прикључена на железницу. Кроз Град протиче река сава која је пловна на овом делу и која чини да је шабац преко дунава повезан са већином речних пловних праваца у европи и даље са црним морем. потенцијал лежи у саобраћајно – географском положају региона, а чињеница је нажалост да не постоје отворене луке и пристаништа за међународни саобраћај на реци сави. одржавање и обележавање реке је веома слабо, те је стање пловног пута лоше, услови пловидбе тешки, а безбедност реке сведена на најанижи ниво. Воденог транспорта готово да нема. небригом и неодржавањем сава је запрљана и готово непловна. није урађена категоризација реке као пловног пута, корито није регулисано за пловидбу при ниском водостају, а габарити пловног пута нису утврђени. ту је и свеприсутан проблем ”теЛеКома“. информације о продаји истог држе се у строгој тајности тако да чак ни пословне јединице по градовима немају никаквих информација, а радници страхују за своја радна места. савет се не слаже са одлуком државе о продаји ”теЛеКома“ у овом моменту, обзиром да је цена истог процењена нереално, што би наш народ рекао “буд зашто”. стратешко опредељење савета за саобраћај и везе у сектору друмског саобраћаја јесте смањење штетних утицаја истог на животну средину на подручју Града и мачванског округа и безбедност саобраћаја на путевима уз повећање капацитета саобраћајне сигнализације која не задовољава европске стандарде, те је последица тога велики број саобраћајних удеса са смртним исходом. један од циљева савета је и обезбеђење прихватљивог нивоа загађења са минималним негативним утицајем на животну средину. За све то потребна је мудра стратегија, квалитетни и одговорни људи, који своју едукацију и афирмацију стичу радом у савету, како би спремно дочекали дан када ће преузети руковођење и организовање ове области у интересу свих грађана на подручју града шапца. Градски одбор Савет за информисање


30.септембар 2010.

Моја раЗМиШЉаЊа (19)

Правила су ту, за наше добро

ПИШе: гОРДАНА ПеТРОВИЋ

„правила, правила да би ме удавила или кичму савила и скроз зашашавила“... пева Бора „чорба“. док сам била дете сваком изреченом правилу лепог понашања и кућног реда предходило је – „док си у мојој кући,... “Како сам била љута, јер је то била и моја кућа а стално сам била спутавана зато што сам у „његовој“ кући. правила су одређивала време када треба да устанем, када је време за ручак, када је време за посете другарицама, када увече да се вратим кући, када да идем на спавање, када.... Без обзира на моју љутњу, забране и казне су биле нормалан део родитељске бриге и метода васпитања које су пратиле моје одрастање. данас, после дугогодишњег стажа као дете, и доживотног као родитељ схватам да није ни требало другачије. ред и дисциплина су били слика јасно подељених улога на децу и родитеље. деца се тада нису толико дружила са својим родитељима колико са другом децом. и зато што нам родитељи нису посвећивали „пуну“ пажњу и зато што нисмо имали 125 тВ програма и интернет и што смо тек у школи научили да читамо и пишемо и што смо сваки дан бар по пола дана играли жмуре, вије, ластиша, јанине, крпигуза, јелечкиње барјачкиње, између четири ватре... и што смо на улици јели хлеба масти и алеве паприке - ваљда треба да мислим да смо били мање вољена и мање интелигентна деца него ова данашња. да ли је то баш тако? данас се деца третирају као „мали људи“ а родитељи као „велике дипломате“. то значи да детету од његове друге, треће, четврте... године приступају у опхођењу тако, као да је оно у стању на том узрасту да разуме зашто нешто може или не може, сме и или не сме. У њиховим главама бруји – ја то хоћу и хоћу а то нећу па нећу, тако да се она понашају у складу са својим жељама а оно понашање које изгледа као разумно је резултат имитирања одраслих или је

последица ауторитета одраслих. Када би ово прочитала „стручна лица“ сигурно би се рогушила, али пустимо ми теорије и жеље, стварност и пракса показују супротно. што су већа искушења васпитна рука треба да буде чвршћа. Живот у држави која је у дугогодишњој транзицији, где је однос потреба и могућности неусклађен, пореметио је критеријуме вредности и човечности. незадовољство је порочно, а порока на сваком кораку. тешка времена, а сви су изгледи да ће бити још тежа. У жељи да не погреше у васпитању савесни млади родитељи прочитају брдо литературе на тему - ваше дете и ви. и то је добро, много тога је објашњено и дато - када, како реаговати и какав став заузети. само су родитељи заборавили да личним примером најделотворније обликују своје дете. душко радовић је написао афоризам „Лакше бисмо васпитавали децу када би она имала само уши, а не и очи.“ деца су мали деспоти. освоје нас својим анђеоским лицима, умилним гласићима и у жељи да им удовољимо почну немилосрдно да спроводе своју вољу. нисмо ни свесни када и како се изгуби контрола. У тој борби шта и како треба, у борби нерава, слабији, онај мање мотивисан, онај који има хиљаду и једну обавезу и бригу губи стрпљење и попушта. дечји савезници бабе и деде у најбољој намери, својом попустљивошћу до размажености и пренемагања додатно отежавају правилно васпитање. “пут до пакла је поплочан најбољим намерама“ ја не знам да ли из мене проговара жал за прохујалим временима или искуством стечена мудрост, али се плашим да због трке за материјалним и сталним присуством нервозе и одсуством времена деца не заврше као у афоризму душка радовића „има велике сиротиње међу нашом децом, којој сем пара, родитељи ништа нису могли дати.“

БеСПЛАТНИ СмС ОгЛАСИ: 066/149-760

www. podrinske.com РеАгОВАњА ИЗ ШТАМПЕ ИЗАШЛА КњИгА АКСЕНТИЈА ЛЕКИЋА

5

Приче из детињства за наук Књигу издала шабачка штампарија „ЧивијаПринт“ у тврдом повезу на 80 грамском бездрвном папиру Истинте приче намењене најмлађим У издању шабачке штампарије „Чивија-принт“ објављена је књига познатог шабачког професора и дугогодишњег директора Гимназије и других институција културе, аксентија д. Лекића, под насловом „приче из детињства“. Књига је штампана у Б-5 формату, на 80 грамском бездрвном папиру са тврдим, колор корицама и садржи 15 прича књижевног и образовно-васпитног садржаја. намењена је, превасходно, најмлађим читаоцима, ученицима основних школа, али и свима жељним (са)знања како се мукотрпним радом, одрицањем и проливањем зноја од сељачког сиромашног детета ствара(о) човекинтелектуалац, посленик у култури, јавном, друштвеном животу, привредник. Уредник и рецензент књиге стеВан матиЋ запазио је да би било неопростиво за културни живот овога краја, за писану реч посебно, да су приЧе остале необјављене, да их „поједе“ прашина и време. по-

себно што су писане о давној прошлости „коју, на несрећу“ све више заборављамо, заборављајући и познати слоган да онај ко не поштује прошлост, не може да се нада својој будућности“. рецензент је запазио да је „аутор лакоречиво, довољно сугестивно и убедљиво, као на длану понудио читаоцима, у првом реду најмлађим, да сазнају како се, не тако давно, тешко живело, школовало, стварало, градило и стицало, волео родитељ и бака, пас, птица, пчела и дрво. и како се непријатељу јуначки одупирало, херојски чувала слобода и о томе, са колена на колено, преносиле приче, да би прерасле у легенду“. матић је приметио да „професор Лекић довољно уверљиво, зналачки и као искусан педагог пише о годинама када су деца, будући школарци, интелектуалци, угледници и научници, у селу чувала стоку, овце, свиње и говеда и уз њих учили. и када су у време жетве пшенице ишли са родитељима на њиву, да бацају ужа за пожњевене руковети жита, а када мало порасту да везују снопље или косе пшеницу, ливаду. а када дође школска година, неодевени и слабо обувени, кретали су у школу и равноправно се носили, па чак били и бољи, од размажене

деце угојених градских пекара, трговаца, високих државних чиновника, која су зими носила дубоке ципеле, зване гојзерице и облачили топле громби капуте“. дирљиве су приче о псу шапину, поучне о штиглицу који није хтео да пева када је променио место добивши нови кавез уместо старог, едукативне о шареном детлићу, потресне о вредним пчелама натовареним нектром у сремским шумама, да би у невремену доживеле погром у сави. Због свега рецензент поручује најпре градској деци да прочитају ову, по обиму невелику, али по садржају изузетно поучну књигу. да сазнају како се може радовати животу и припремати се за бољу и квалитетнију будућност без кафића, диско-клубова и других састајалишта где им се нуде неке друге „вредности“ (цигарете, алкохолна пића, марихуана, екстази, кокаин, хашиш и други наркотици) које директно угрожавају живот најмлађих. Књига „приЧе иЗ детиЊстВа“ може се купити (или поручити) код уредника, радним даном од 8 до 15 часова, у Косте абрашевића улици број 4 (тел.064/140-41-39). цена је, изузетно популарна, само 250 динара! Иван Ковачевић

срПсКа наПрЕдна странКа градсКи одБор ШаБац

Саопштење за јавност У мишару 15.09.2010., одржана је седница Градског одбора српске напредне странке, друга по реду након званичног конституисања и избора руководства на нивоу градске општине шабац. седници су присуствовали готово сви чланови Градског одбора. За прву седницу Градског одбора, која се одржава ван седишта, странке није случајно одабран мишар. мишар је историјски симбол заједничког отпора, симбол победе над зулумом и тиранијом. мишар је понос и светиња српске историје. мишар је и у садашње време једна од месних заједница у којој српски напредњаци врше апсолутну власт у интересу свих грађана месне заједнице који у њој живе. овакву праксу, одржавања

градских одбора ван седишта, шабачки напредњаци ће у будуће упражњавати. након извештаја председника г–дина александра перановића о досадашњим активностима, предлога о начину и методама деловања на ширењу

- да се настави рад у формираним месним одборима, - да се стручни савети активније укључе у креирање политичке странке, како бисмо што спремније дочекали почетак кампање за ванредне парламентарне изборе.

и јачању политичке мреже и конструктивних расправа закључено је: - да се у преосталих неколико сеоских месних заједница формирају месни одбори, обзиром да су статутом предвиђени услови испуњени,

седница је завршена у лепом и пријатном расположењу и искреним честиткама и лепим жељама од стране руководства странке свим својим суграђанима за Госпојинске празнике. Градски одбор Шабац Савет за информисање


КУЛТУРА

30.септембар 2010.

www. podrinske.com

ноВа сЕЗона У ШаБачКоМ ПоЗориШтУ

По позоришту се Шабац познаје нова сезона у шабачком позоришту, једином српском театру чије се представе игају на три београдске сцене, свечано ће бити отворена сутра - 1. октобра. почеће традиционалном ревојом „театар на правом путу“, која се организује седми пут, у оквиру које се представљају ансамбли из сомбора, Зрењанина, Ужица, тузле и шапца. отварање ће бити у знаку доделе награде „Борис Ковач“, која ће свечано бити уручена редитељу никити миливојевићу, и премијерног извођења комада Бертолда Брехта „Бубњеви у ноћи“, у адаптацији и режији александра Лукача. другог дана својеврсног позоришног фестивала у шапцу, публика ће видети „Женидбу“ николаја Гогоља, у режији ане Ђорђевић и тумачењу народног позоришта из сомбора. Глумци народног позоришта „тоша јовановић“ из Зрењанина 3. октобра извешће „Чудо у шаргану“ Љубомира симовића, у режији милице Краљ. народно позориште Ужице представиће се 4. октобра комадом „румунија 21“,

а сутрадан ће ансамбл из тузле извести „малограђанску свадбу“ Бертолда Брехта, у режији јовице павића. све представе почињу у 20 часова, а свих пет позоришних вечери биће биран најбољи глумац.

Затварање смотре је 6. октобра, такође у 20 часова, а биће у знаку обележавања 40 година уметничког рада петра Лазића и проглашења најбоље представе. после ревије „театар на правом путу“, већ 7. октобра, глумци шабачког позоришта гостују у младеновцу, где ће извести

Бубњеви у ноћи

Драма Бертолда Брехта „Бубњеви у ноћи“, која је оставила неизбрисив траг на светској позоришној сцени, 1. октобра биће изведена у Шабачком позоришту. Комад је адаптирао и режирао Александар Саша Лукач, редитељ који је у Шапцу почео редитељску каријеру. За сценографију се побринула Марија Калабић, костими су дело Драгице Павловић, а музику је компоновао Мирољуб Аранђеловић Расински. Улоге тумаче: Владимир Милојевић, Соња Милојевић, Иван Томашевић, Анета Томашевић, Слободан Петрановић, Младен Огњановић, Љубиша Баровић, Петар Лазић, Боривој Божанић, Синиша Максимовић, Деана Костић, Слађана Пајчић и Александра Ристић. Почетак је у 20 часова

Вашем рачунару је потребна вечност да стартује. Муче вас вируси. решавамо проблем! долазимо код вас! сервис рачунара. Позовите:

063/548-902

дечју представу „цар Влаја и аждаја“ и „догађај у стану број два“. на фестивалу дани Зорана радмиловића у Зајечару, 12. октобра конкурисаће за награду управо кома-

дом „догађај у стану број два“. „Величанствену сагу о борби ивана против ивана“, по новели ноколаја Гогоља а у адаптацији и режији александра Лукача и извођењу Talk Is Free Theatre из Канаде, шапчани ће на сцени свог позоришта видети 13. октобра. та представа биће увод у манифестацију „дани Канаде“, а гост шапца биће канадски амбасадор у Београду. прва реприза „Бубњева у ноћи“ планирана је за 19. октобар. из октобарског пребогатог репертоара издвајамо и комад иве Брешана „представа Хамлета у селу мрдуша доња“, који ће 28.

октобра у 20 часова бити изведена педесети пут. директор шабачког позоришта Зоран Карајић од нове сезоне очекује много, истиче да је „отвара“ Брехт и да су једини ансамбл ван Београда који недељно „има од четири до осам играјућих дана“, и обећава да ће на три сцене припремити шест премијера. до краја ове године на Великој сцени премијерно ће бити изведени један француски водвиљ и „нечиста крв“ Боре станковића, а децу ће обрадовати комад „прича о принцу јединцу“. ако буде новца и разумевања градске власти, каже, ангажоваће мајсторе-луткаре како би шабац добио озбиљну луткарску сцену. Ж.Војиновић.


www. podrinske.com

РегИОНАЛНИ КОРДИНАТОРИ ElTa-E

ДРУШТВО ШАХ

30.септембар 2010.

САњА чОњАгИЋ

(Još) neki saveti za učenje engleskog jezika (primenjivo i na druge strane jezike) - 2 4. Vežbanje, vežbanje, i samo vežbanje

Kada utvrdimo ciljeve, imamo bolju predstavu o tome šta bi trebalo da vežbamo. Poput sportiste čiji je cilj odlazak na Olimpijadu, te mora vežbati svakog dana, tako i vi, kao neko ko uči strani jezik, morate vežbati svakog dana (ili bar svakog drugog) kako biste napredovali ka svom cilju. Ne kaže se tek tako: „Vežba dovodi do savršenstva.“ To znači da, što više vežbate, postajaćete bolji u datoj oblasti, i sve manje grešaka ćete praviti. Neki od načina vežbanja su: - čitajte novine na engleskom jeziku koju su vam dostupne na internetu; - ćaskajte sa rođacima ili prijateljima koji žive u inostranstvu putem Skype-a; - pišite „engleski“ dnevnik (pišite o svakodnevnim stvarima sa što više novih reči koje ste naučili) i sl.

5. Izložite se engleskom jeziku koliko god je to moguće

Što se više izložite engleskom jeziku, navići ćete se sve više na njega, i biće vam poznat. Počećete da prepoznajete šta „zvuči“ dobro, a šta ne. Takođe, počećete da shvatate zašto se određene reči ili fraze koriste umesto nekih drugih, i ,polako, koristićete ih i sami u razgovorima i pisanju. Malo po malo, sve će vam lakše biti da koristite engleski. Načini na koje možete da se izložite engleskom jeziku (hvala mojim učenicima na korisnim idejama) su: - slušanje muzike (MTV, VH1,..); - korišćenje interneta (ne samo Facebook-a!); - kompjuterske igrice; - gledanje filmova (po mogućstvu, bez titla); - gledanje crtanih filmova (posebno Cartoon Network) i sl.

6. Obogatite rečnik Bogat rečnik je osnova učenja svakog jezika, pa tako i engleskog. Čitanje je dobar način učenja novih reči. Takođe, popunjavajte ukrštene reči, ili igrajte razne slovne igrice.

7. Zabavite se Što više budete uživali dok učite engleski, to će vam biti lakše

da ga usvojite. Igrajte raznovrsne igrice, jer čak i one napisane za decu, omogućavaju dobro vežbanje engleskog jezika (npr. vešala).

8. Družite se sa strancima Gorepomenuti stranci ne moraju biti sa engleskog govornog područja. Šta više, tokom života, komuniciraćete sa mnogo više ljudi čiji maternji jezik nije engleski. Status engleskog jezika kao internacionalnog jezika zbližava mnoge ljude, pa zašto ne bi i vas? Druženje sa strancima znači da ćete biti u situaciji gde nećete imati nikakvog drugog izbora, nego da pričate engleski. Nemojte zazirati od toga; uvek imajte na umu da i ti stranci (često) greše, ali je cilj postignut – vi komunicirate!

9. Potrudite se da vam redovno učenje postane navika Redovno učenje je ključ uspeha u učenju stranog jezika. Mnogo je lakše da učite po malo svaki dan, nego da učite nekoliko sati jedan dan u nedelji. Takođe, učenje po malo svakog dana, čini lakšim obnavljanje onoga što ste već naučili, i pamćenje novih stvari.

10. Priznajte sami sebi napredak koji ste ostvarili Konačno, važno je znati da ćete se poboljšati tokom učenja jezika. Ponekad, kada postavite ciljeve, oni se čine teško ostvarivi. Napredovanje ponekad ide sporo, tako da je teško uočiti da li ste napredovali u jezičkim sposobnostima. Razmislite o tome gde se nalazite danas, a gde ste bili prošle nedelje ili meseca. Verovatno vam se čini da niste nešto previše postigli. Ipak, zastanite i razmislite gde ste bili pre šest meseci, ili čak godinu dana, onda ćete videti svoj napredak. Popravili ste poznavanje engleskog jezika, i to je dovoljan razlog da proslavite svoje dostignuće. To vam daje nadu da ćete, ako budete nastavili da učite vredno, ostvariti svoje ciljeve pre ili kasnije. Naši stari su rekli: „Sve se može kad se hoće.“ So be it! Prof.Ivana Marković, Regionalna koordinatorka Udruženja nastavnika engleskog jezika (ELTA-e)

Шапчани задржали прволигашки статус У Ваљевском хотелу нарцис, одигран је турнир прве лиге шц централне србије, на коме су потпуно неочекивано прво место освојили шахисти пожеге. до елитног ранга, пожежани су дошли победом у последњем колу над првим фаворитом металцем из Горњег милановца у директном дуелу. из лиге су испали Браничево из Великог Градишта и трепча из Косовске митровице. још једном се показало да појачања и звучна имена не доносе увек успех. најбољи пример за то су и најбољи шабачки шахисти, који су, ослањајући се, искључиво на домаће снаге, изборили, по пети пут узастопно прволигашки статус.

Како се бране боје овог града, и како се из љубави игра за свој клуб, најбољи су пример двојица шабачких шахиста, који као рођени шапчани, живе далеко од свог града, а са великим успехом су играли на турниру, а то су јовица радовановић из Лондона и ненад мецић из америке, при том не постављајући никакве услове за игру. Вредно је напоменути, да најбољи шабачки шахиста саша пантелић, игра у животној форми и зрелом игром, равноправно је парирао најбољим шахистима и по други пут освојио норму за интернационалног мајстора. сем поменутих шахиста, добру игру су пружили и остали шабачки шахисти: Зоран

Урошевић, мирослав мисојчић, драган мишић, Жељко Лазић, мирослав томић и мирољуб мердовић, који је као капитен и играч допринео успеху клуба. За љубитеље шаха, информација да су на реду отворени појединачни турнири у новембру: Ваљево и обреновац, тако да је то још једна прилика за све најбоље шахисте. Вредно је напоменути, да се у недељу 03.10.2010. од 11.h у просторијама шабачког шаховског клуба одигравају два интерна дуела, у оквиру српске лиге север и то: шшК-2 - шК „н. Велимировић 2“ и шК „Чивија“ – шК „Клупци 75“, мечеви који ће у многоме одлучивати о коначном пласману.

Адвокати изузети од фискализације адвокати србије 30. августа дефинитивно су изузети од обавезе увођења фискалних каса, пошто је Влада србије усвојила Уредбу министарства трговине сходно којој се мења класификација адвокатске делатности. пореске обавезе адвоката и контрола, због специфичности струке, биће регулисане новим законом о адвокатури који би требало да буде усвојен до краја године. адвокатске услуге сада спадају у стручне, научне, иновационе и техничке делатности, а не у комерцијалне, како је то до сада било. председник адвокатске коморе србије драгољуб Ђорђевић поздравио је одлуку Владе, наводећи да је ово решење било очекивано после дуготрајног

преговарања како би питање пореске политике у односу на адвокатуру решило на најбољи начин. он је истакао да адвокати никад нису имали намеру да "буду ван система и да избегавају пореске обавезе", већ да им се због специфичности посла не уводи фискализација. - адвокатура није комерцијална делатност. она пружа правну помоћ која је гарантована Уставом републике србије, повељом Уједињених нација и европском деклерацијом о људским правима. после дуготрајне полемике адвокатура је добила шифру 6910, која означава научне и стручне делатности, што је у складу са европском номенклатуром делатности - указао је Ђорђевић.

државни секретар министарства правде слободан Хомен рекао је да ће нови закон о адвокатури, чије је усвајање планирано до краја ове године, регулисати фискалне обавезе, односно контролу плаћања пореза у тој области. адвокатска комора србије, у којој је око 7.000 адвоката, почетком новембра прошле године организовала је протест упозорења како би се спречило увођење фискалних каса. Као главни аргумент против фискализације истицана је могућност мешања извршне власти у рад адвоката, као и да би порески инспектори под изговором да проверавају исправност фискалних рачуна могли да имају увид у предмет клијената.


ЗАБеЛеШКе

30.септембар 2010.

У БОгАТИЋУ, ОДРЖАН ДАН СТОЧАРА

www. podrinske.com

сКУПШтина КК „ХајдУК станКо“

Хиподром у знаку Симентала с обзиром на значај сточарства у свим земљама подразумевају се различите мере које

могу утицати на развој те пољопривредне гране. сајмови, изложбе и смотре приплодног сточног фонда, имају велики утицај на унапређење сточасрства. на тим приредбама, пружа се могућност, сточарима стручњацима и осталим лицима која су заинтересованма за сточарство тачније за неку од грана сточарства да се боље упознају са стањем сточарства. У том оквиру, унапређења сточарства општина Богатић, у

суботу, 25. септембра, организовала је другу изложбу говеда, расе „симентал“ и прву из-

ложбу расних грла оваца. од укупно тристотине пријављених грла те расе говеда, стручна комисија је одабрала 66 грла која су конкурисали за одгајивачке награде. У категорији, крава, прво место припало је грлу под именом пантера, а власништво је славољуба маринковића из дубља. друго место, заузело је грло из Клења, власника томислава ерцеговчевића, док је треће место припало грлу Бела, из Богатића.

ШаПчаниМа на дар

КонцЕрт КУд „Ђока Павловић“ из Београда и КУд „абрашевић“ из Шапца. Концерт ће се одржати 02.10 2010. на тркалишту, испред градског склоништа, са почетком у 18.00 h. Концерт је организован у име сарадње и пријатељства ова два друштва, уз помоћ Поште града Шапца

У категорији стеоних јуница, прво место припало је отилији, славољуба маринковића из дубља, јуници под именом снежана, припало је друго место а власиштво је Верољуба илића из Клења, а тећа позиција је такође припала грлу истог власника. иначе, треба истаћи да је грло пантера, која је власништво славољуба маринковића, из дубља, освојила и титулу „апсолутни шампион“ изложбе у Богатићу. У изложбеним штандовима расних оваца, највише успеха имала су грла Горана Чолића, из Богатића, расна грла милана Весића, из Гоговца,била су друга у рангу и теће место припало је одгајивачу из дубља, јовиши тодићу. У категорији мушких грла, прво место припало је одгајивачу Горану Чолићу, из Богатића, друго место припало је одгајивачу из Глоговца, милану Весићу, док је трећа награда за одгој припала јовиши тодићу, из дубља. У категорији говеда, грло пантера, као најбоље грло освијило је награду од 30.000 динара, док су пласирана грла добила нешто мање новчане износе. одгајивачке награде, добила су грла у категотрји приплодних оваца. иначе, већина одгајивача била је задовољна пре свега што се изложба одржава већ другу годину за редом, а то је прилика да се сваке године сточари упознају са новим достигнућима у сточарству и да се изложе нова грла која се налазе на територији мачве. Б.П.

ч У ДО У м Ач ВИ - Т Р К е ЗА БО жИ Ћ

На радост коњара У Богатићу, после шест година, у сали скупштине општине, одржана је скупштина КК „Хајдук станко“. после дугогодишње паузе у раду клуба, због познатих разлога прича о Хиподрому и даничићима приведена је крају. ова пауза у одржавању коњичких трка није у понедељак увече спречила многобројне заљубљенике у коње да присуствују одржавању састанка на коме је изабран Управни одбор а за председника тог одбора је изабран Владимир Вукојевић, из Белотића. помоћник председника општине милан дражић, у свом обраћању присутним, истакао је да заинтересованост општине за наставак рада клуба и да ће помоћи да у сарадњи са коњарима Хиподром ускоро постане поново култно окупљања мачвана, као што је то некада и био. наш приоритет је да у што краћем року направимо односно извршимо реконструкцију пешчане стазе да би грла која су стационирана на Хиподрому могу имати добре

Промоција осам градова у србији

национална алијанса за локални екомомски развој почела је на аеродрому "никола тесла" промотивну кампању инвестирања у општине и градове србије. ради се о општинама и градовима који су добили сертификат о добром пословном окружењу за улагање. на великим рекламним паноима на српском и енглеском језику промовише се осам локалних самоуправа које су у претходне три године добиле наЛед-ов сертификат - суботица, инђија, Крагујевац, Лозница, пирот, Лесковац, Врање и Бујановац. свака општина је представљена у ономе у чему је најбоља. "циљ ове иницијативе био је да се уведу нови стандарди у пословању локалних самоуправа и да се пошаље снажна порука о улози коју општине и градови могу имати у процесу привлачења инвестиција не само на локалном него и националном нивоу“, каже Владимир Чупић, председник Управног одбора наЛед-а. слободан Коцић, градоначелник Лесковца, каже да је веома битно да се промоција врши баш на аеродрому никола тесла. "аеродром никола тесла је место где у србију улази највећи број људи из пословног света и чињеница да ће у свом видокругу имати грб нашег града и лого једне од најзначајнијих компанија нашег града - Здравље актавис свакако ће бар мало заголицати пажњу људи из пословног света“, каже Коцић.

услове за зимски рад, истакао је нови преседник Вукојевић. оно што је у плану и на првом месту да се на пролеће почне са израдом другог дела стазе односно заораног дела и да добрим одржавањем иста до наредне јесени буде у функцији, сложили су се сви чланови Управног одбора. иначе у том органу управљања налазе се Владимир стевановић, као предстваник општине, душан пајић, совраније Чоњагић, дејан Копрић, дејан Гагић и драган ружић. У име свих присутних новом органу управљања обратио се Љубинко јефтић, дугогодишњи спикер на најпосећенијем спортском објекту у мачви. Уз неке своје утиске о протеклом времену без трка, јефтић је обавестио све присутне коњаре да се Хиподром у Бијељини реконструише и да ће од наредне године чланови КК „семберија“ имати сређен Хиподром и да су руководећи људи у том клубу изразили жељу да се створи једна компакта целина од три хиподрома, како би заљубљеници у коњарство могли на нашој територији имати доста коњичких надметања и да се уз галопске трке организују и неке пропратне коњичке дисциплине. а на крају свог обраћања Љубинко јефтић је испраћен и аплаузом који се у тој сали није дуго чуо. том сатанку присуствовао је донедавни председник општине раденко петрић, али на изненађење многих коњара није учествовао у дискусији. Коњички спорт у мачви, до сада је свашта доживљавао али евидентно је да се светло у тунелу назире и да се у новинама више неће појављивати текстови као „тркалиште за нове спорове“ или „Конфискација или Хиподром“. једно је сигурно: бољи дани за коњаре у мачви долазе јер то ова средина заслужује с обзиром да по броју расних грла предњачи у србији. Б.П.


2

ИНТеРВЈУ

www. podrinske.com

30.септембар 2010.

ПОДРИНСКЕ НА КАФИ СА ДРАгИЦОМ ЂУРИЋ

Сјајна генерација која је млела све пред собом није претеривање ако кажем да сам разговор са драгицом Ђурић, својевремено најбољим рукометним голманом света у женској конкуренцији планирао и договарао безмало седам година. сплетом околности и драгициних професионалних обавеза, тек у суботу, 25.септембра ове године све коцкице су се поклопиле, па смо искористили паузу на меморијалним турнирима „сузана станковић“ и „ана Богићевић“, да овај разговор и обавимо. мада, о драгици и њеној спортској каријери много тога је речено и написано. У рукометне воде ушла је пре скоро 4 деценије, а највећи „кривац“ за то био је њен наставник физичког, Живко мијаиловић, који је запазио њену спортску црту. - да, та прича је већ много пута испричана, барем сто пута до сада, и ја се увек са поносом и радошћу сећам тих дана. све је кренуло на једном часу физичког, када је наставник Живко уочио мој таленат, а испоставило се да је био у праву. након неколико година проведених у медицинару уследио је одлазак у екипу Бане секулић из сомбора, а онда и у раднички из

обреновца, који је тада ушао у прву лигу тадашње сФрј. након радничког, отишла сам у Вождовац, где сам провела неколико успешних година. Управо из Обреновца и Вождовца винула си се и до репрезентативних висина. Олимпијада у Лос Анђелесу 1984. године била је круна нашег репрезентативног рукомета, али и почетак твог успона ка врху светског рукомета? те 1984. године смо освојили олимпијско злато, а ја ту годину сматрам почетком својих рукометних успеха. тада сам, уз цецу мугошу, била најмлађа у репрезентацији, али је сигурно да је моја спортска каријера, као и успех тада кренула ка висинама. Мишљење је многих познавалаца рукометног спорта да би се репрезентациаја СФРЈ на ОИ у Барселони, да се држава није распала, као и да нам је дозвољено учешће у екипним спортовима, практично прошетала и узела златну медаљу, без икаквих проблема?

и то је неоспорно. Била је то једна, заиста сјајна генерација, предвођена цецом Китић, а уз њу ту су биле и драгана пешић, мирјана Ђурица, као и остале ведете нашег рукомета. једна сјајна генерација која је млела све пред собом. те 1992. године ми смо учествовале на 6 турнира у оквиру припрема за олимпијаду, и свих 6 смо убедљиво освојиле. и то у конкуренцији русије која је била изу-

зетно јака и квалитетна, као и осталих европских репрезентација. Током каријере играла си и уиностарнству? У иностранство сам отишла

након игара у сеулу, у лето 1989. године, и тамо наставила свој успон. са екипом Лицелиндена освојила сам Куп шампиона, трофеј који сматрам највреднијим у мојој клупској каријери, Да ли данас постоји жал због неучествовања на играма у Барселони 1992. године? наравно, па нико од нас није могао да дође себи након

одлуке савета Безбедности Ун. ту одлуку смо сазнали буквално дан уочи поласка, и то је било нешто старшно за све нас. ипак, далеко теже је било оним девојкама које до тада нису имале прилику да учествују на олим-

пијади. мени је било лакше, пошто сам пре тога већ учествовала и узела медаљу него девојкама које су тада требале да дебитују на највећој спортској смотри. Након повратка у земљу, још неколико година си активно играла рукомет? Вратила сам се у Вождовац, једно време играла и у Будућности из подгорице, као и у Кометалу из скопља, да бих један период била и члан чувене Хипобанке из Беча. играчку каријеру сам завршила пре пар година, у цириху, где сам провела последње две године активне играчке каријере, Какав је твој став по питању узимања држављанстава других земаља, и потоњих наступа за друге репрезентације? Лично, имала сам огроман притисак док сам играла у Лицелиндену, и то у време када су многи прижељкивали дрес и држављанство других земаља. Као велики патриота, никада нисам ни помислила на тако нешто. никада не бих могла да видим себе како браним под


СПОРТ

30.септембар 2010. туђом заставом. спортисти и спортисткиње који су то учинили вероватно имају неке своје разлоге, било да се ради о револту, или су пак у питању породични разлози. Лично, нисам хтела ни по коју цену да узмем аустријско или немачко држављанство Крај активне играчке, означио је и почетак тренерске каријере? недавно сам, у сарадњи са рс Београда покренула пројекат школе за голмане, из свих београских клубова, а циљна група су нам девојчице рођене у периоду 1993-1997. године, пошто смо проценили да је то период када се може најбоље утицати на развој голмана, који то што им се презентује најбоље прихватају. школа би требало да крене за коју седмицу, и ја сам велики оптимиста по том питању. Каква је перспектива српског женског репрезентативног рукомета? наш рукомет је на јако лошем нивоу. репрезентативни се некако и избори за учешће на европском или светском првенству, али ту се и застане. оздрављење нашег рукомета треба тражити у раду са млађим категоријама, и стварању базе која ће временом дати неке нове спортске величине. И за крај, да ли можеш да упоредиш Медицинар из времена када си ти играла у њему, када си била ривал на супротној страни, и Медицинар данас? Када сам ја почињала каријеру медицинар је био у српској лиги, и ако бих поредила ту лигу са садашњом суперлигом, предност бих, без претеривања дала тадашњој српској лиги. За ових тридесетак година квалитет је, на жалост, драстично опао. Када сам играла против медицинара, у шапцу је била једна солидна екипа, а видим да је ове године поново на помолу стварање солидног тима, за који лично верујем да ће бити још бољи. Са Драгицом Ђурић, уз турску кафу, чоколадни капућино и кока колу разговарао Слободан Д. Кашиковић

www. podrinske.com

2

РУКОмеТ

Двоструки тријумф Јагодинки У спортској хали шабачке гимназије, у суботу 25. септембра одржани су традиционални меморијални рукометни турни-

четком октобра 1993. године. ове године, на турниру су наступиле екипе јагодине, цепелина, прошлогодишњи побед-

ПОБеДНИК ТУРНИРА еКИПА “ЈАгОДИНе”

поготка, резултатом 39:17. У утакмици за треће место, раднички југопетрол био је бољи од цепелина резултатом 36:26, док је у финалној утакмици јагодина савладала медицинар резултатом 38:29, и заслужено освојила победнички пехар. За најбољу играчицу меморијалног турнира „сузана станковић“ проглашена је ма-

рина Живковић, из екипе јагодине, а њена клупска другарица марина пантић била је најбољи голман на овом турниру. најбољи стрелац била је марина Ћурчић из медицинара, док је за најшармантнију рукометашицу проглашена тамара томанић, оволетошње појачање медицинара. С. Кашиковић

УчеСНИЦИ ТУРНИРА “СУЗАНА СТАНКОВИЋ”

ри, у знак сећања на сузану станковић и ану Богићевић, некадашње рукометашице медицинара, које су, трагично и прерано, отишле из овоземаљских простора. на другом турниру „ана Богићевић“, за кадеткиње, наступиле су екипе Лознице, Гучева из Бање Ковиљаче, прошлогодишњи победник, јагодина и домаћин турнира, медицинар из шапца. У уводним дуелима медицинар је надиграо и убедљиво савладао Гучево резултатом 21:9, док су јагодинке биле боље од Лозничанки резултатом 21:11. У мечу за треће место, Лозница је савладала Гучево резултатом 25:13, док су јагодинке биле доминантне у сусрету са медицинаром, и славиле резултатом 25:13. најбоља играчица другог меморијала „ана Богићевић“ била је Габријела миладиновић из екипе јагодине, а најбољи голман маја миловановић из екипе медицинара. најбољи стрелац турнира била је милица симић из медицинара, док је за најшармантнију рукометашицу проглашена александра јанковић из медицинара по тринаести пут, одржан је меморијал „сузана станковић“, у знак сећања на једну од најбољих рукометашица шапца свих времена, која је трагично настрадала у саобраћајној несрећи недалеко од Баваништа, по-

ник раднички југопетрол из Београд и домаћин тзурнира медицинар. У првом полуфиналном дуелу, медицинар је савладао раднички резултатом 37:32, док су јагодинке биле више него убедљиве против цепелина, новог члана суперлиге за даме, и стигле до победе од 22

АТЛеТИКА

Нова нада Шабачке атлетике Ђорђе деспотовић ученик седмог разреда основне школе „стојан новаковић“ из шапца, за само две недеље постигао је два велика успеха. на традиционалном кросу ртс у Београду на београдском хиподрому, по тешкој и песковитој стази, Ђорђе је освојио изванредно треће место. одмах по тој трци у Крагујевцу је одржано и првенство србије за млађе пионире, на коме је учествовало 40 клубова и 250 такмичара. У трци на 300.м, Ђорђе деспотовић иначе члан ак. цер, освојио је златну медаљу са резултатом 41,3. Његов тренер је некадашњи вишеструки првак државе на средњим пругама саша теодоровић који нам је између осталог рекао: У будућности много очекујем од Ђорђа деспотовића

који је тек на почетку каријере. он има велики потенцијал и за свој узраст поседује невероватну снагу. такође, велике наде полажем и у милицу Голубовић,

Лазара тадића и нађе церовац који су изузетно талентовани и из тренинга у тренинг све више напредују“! Х.К.

ЂОРЂе ДеСПОТОВИЋ И ТРеНеР САША ТеОДОРОВИЋ

PANDEX D.O.O врши транспорт свих врста прехранбених производа, лекова, смрзнуте робе. Возило поседује термо кинг и изолацију и све потребне сертификате за превоз наведене робе. носивост је 1.500 кг.

PA N D E X D . O . O

Контакт тел. 063/326-222


22

www. podrinske.com

АТЛеТИКА

још једно сребро у Шапцу

У Београду, у Војној академји 26.септембра, одржано је првенство србије, за старије пионире. атлетичарка из атлетског клуба „темпо“ шабац Виолета марковић у дисциплини 600 м, освојила је сребрну медаљу и постала вицешампионка србије. Виолета је потврдила континуитет одличних резултата у овој години, што је крунисано наступом за репрезентацију србије. ради се о младој и врло перспективној атлетичарки, која је од идуће године млада јуниорка. Б.П.

ТеКВОНДО - КУП СРБИЈе

ЗАБеЛеШКе КАЈАК - КАНУ

30.септембар 2010.

Регата КК “Зорка колор” Кајак клуб „Зорка колор“, у суботу 02. октобра на градској плажи „стари град“ организује међународну регату. Биће ово прилика да грађани шапца на делу виде најбољи шабачки спортски колектив и поздраве трофејне такмичаре у овом спорту. Управа шабачког клуба „Зорка колор“ позвала је на ову регату велики број клубова из земље и иностранства. очекује је учешће такмичара: КК "ЗемУн" Земун, КК "ЗаБреЖје" Забрежје, КК "Змај" Земун, КК "БродоГрадитеЉ" нови Београд, КК "БсК" Борча,

аКадемсКи КК Београд, ККБ "панЧеВо" панчево, наУтиЧКи КЛУБ "БеоГрад" БеоГрад, ада циганлија, КК "панонија" апатин, дунавска обала, КК "синтеЛон" Бачка паланка, КК "ВојВодина- нис" нови сад, КК "ВаЛ" сремска митровица, КК "Лиман" нови сад, КК "дУнаВ" Бездан, КК "оБиЛиЋ" нови Кнежевац, КК "ФиЛип ВишЊиЋ" Вишњићево, КК "БеЧеј" Бечеј, КК "БратстВо" Кањижа, КК "теКија" текија, КК "наВиГатор" панчево, КК "сн-2002" Борча, КК "спортиКо" пан-

чево, КК "тисин цВет" сента, КК "БаноВци" стари Бановци и КК "марина -проГар" прогар. поред њих су позвани и клубови из Грчке, мађарске, словенје и Хрватске. регата почиње у 11 часова. метеоролози најављују лепо време а кајакаши узбудљиво такмичење. Кајакаши и кануисти Кајак клуба „Зорка колор“ позивају шапчане да дођу у суботу у 11 часова на „стари град“ буду део ове велике међународне спортске манифестације и уживају у тркама. И.К.

РУКОмеТ

Прегршт медаља рума је била домаћин КУп-а србије протекле недеље за млађе узрасте. шабачки „Винерчиви“ и тренер ненад срећковић могу да буду презадовољни постигнутим резултатима. две златне медаље већ познате нађе росић и антонија топузовића, само су шлаг на торти и показатељ да се у овом клубу одлично ради. потврда за такву констатацију су и сребрне медаље саре Васић, Вање марковић, андријане топузовић, док се бронзаним одличјем окитио и никола младеновић. У наредних неколико месеци ове младе такмичаре очекују и бројни, како домаћи тако и интернационални турнири. Х.К.

Пет златних на Купу србије У суботу 26.септембра у руми, одржан Куп србије, у борбама и формама. око 250 бораца из бројних теквондо клубова наступило је на том такмичењу. теквондо клуб „шабац“, имао је 12 представника, на том скупу бораца. У шабац, са медаљама вратило се осам бораца. пет златних медаља освијили су: марко стошић, Вања стошићи ирена Ђорић. У формама, злато су освојили мила радовановић и Вукашин Ђукић. сребро је освојио марко марковић,док је бронза припала александру новаковићу у формама а у борбама исто признање припалоје јовановићул. ово је одличан почетак наших такмичара. У наставку сезоне очекује нас Галебов тернир, мађарска опен, Карловац Куп и пољска опен, истакао је за „подринске“, тренер шабачке екипе јован дедић. Б.П.

на ПродајУ Пословно-стамбени простор око 800 м2 у Мајуру /150м од цркве/. подрум, Приземље /локал + хала од 150 м2/ спрат, поткровље. тел. 064/18-29-715

Пораз у Новом Саду рК ВојВодина (нови сад)- МЕтаЛоПЛатиКа (Шабац) 32:27 (15:11) нови сад, мала сала спц Војводина, гледалаца 350. судије: стојковић (ниш) и николић (Лесковац). седмерци: Војводина 4 (4), металопластика 9 (6). искључења: Војводина 16 минута, металопластика 8 минута. Војводина: јовановић, попов 4 (1), м. радишић 4, Баришић 6, с. абаџић, Хоџић 3, суџум 6 (3), Кнежевић, В. абаџић, Чупковић, д. радишић 3, Костелац, димитрић, мандић 3. Металопластика: Камберовић, милошевић 4, д. Живановић 1, маленчић 5, Кажић 8

ФУДБАЛ

(6), драгаш 1, марјановић 5, м. Живановић, медурић, марковић, рајичић, јовић 1, м. митровић, Л. митровић 2 играч утакмице: станко абаџић ( Војводина) нови сад, 25. септембра. рукометаши металопластике доживели су пораз на гостовању искусном саставу Војводине у новом саду, а највећи „кривци“ за тај епилог су голмани Војводине, браћа станко и Владимир абаџић, који су у тренуцима када се ломио резултат успели да зауставе три седмерца металопластике. Уз њих, у екипи

Војводине истакао се и драган суџум, стрелац 6 погодака. У екипи металопластике истакли су се, донекле, миодраг Кажић и Филип марјановић. У наредном колу, металопластика је требало да угости тим смедерева, али ће овај сусрет бити одложен због учешћа металопластике у другом колу Купа еХФ. шапчани за ривала имају екипу алан Фиверс из Беча, а прва утакмица би требало да буде одиграна у суботу, 2. октобра у шапцу у Хали спортова Зорка, са почетком у 19 часова. С. Кашиковић

Гаврић донео тријумф ФК МачВа (Шабац)- ШУМадија (аранђеловац) 1:0 стадион ФК мачва, гледалаца 250. стрелац: 1:0 Гаврић у 71. минуту. судија никола томић (Жагубица). Жути картони: д. перић, самуровић, милинковић (мачва), д. радовановић, Весић, В. Филиповић, јанковић, јовановић (шумадија) мачва: н. перић-, мирковић 6,5, ристивојевић 6,5, пејовић 6,5, Лазић 6, радовановић 6 (туфегџић-), павловић 6,5, самуровић 6,5, д. перић 6,5, Гаврић 7 (дра-

гићевић -), николић 6 (милинковић 6) шумадија: нићифоровић 7,5, Весић 6, јаћимовић 6, јовановић 6, Г. Филиповић 6, савић 6, радовановић 6 (ранковић -), јанковић 6, В. Филиповић 6 (Комљеновић 6), андрић 6, савић 6. играч утакмице: марко нићифоровић (шумадија) шабац, 25. септембра. одавно у шапцу није гостовала слабија и инфериорнија екипа од

шумадије. шапчани су прву прилику имали у 5. минуту, када је павловић извео слободан ударац искоса са 25 метар, а лопта је завршила изнад пречке. шапчани су током првог полувремена имали иницијативу, али без конкретне завршнице. и у другом делу, иста слика. Лопта је најзад, у 71. минуту некако одсела у мрежи гостију, коју је пред гол шумадије, убацио павловић, а Гаврић је главом сместио иза леђа нићифоровића. С. К.


ТВ

30.септембар 2010.

www. podrinske.com

23

ПРОгРАм ТВ ШАБАЦ

У СТАЛНИм ТеРмИНИмА: мАЛИ ОгЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20, 22:20 , НОЋНИ ОгЛАСИ 00:00 - 08.00 ВеСТИ У 3: РАДНИм ДАНИмА У 15:00 чеТВРТАК 30.09.

артисто победник трке града Шапца на хиподрому у шапцу одржан осми тркачки дан на којем је било пет галопских и једна трка у сулкама. У првој трци „мала Госпојина“ на 1.350 метара победио је коњ мотул кога је јахао џокеј сакић. другу трку општине Богатић на 1.600 метара добила је омица мили Ванили са московим у седлу, а трећа трка „антилоп“, такође на 1.600 метара припала је марти мистерији и јахачу Филиповићу. Чивијашки спринт куп на 1.000 метара добила је Ватрена маца и џокеј перовић. У главној трци дана „трка града шапца“ на 2.000 метара победник је био коњ артисто, из штале тешић, са јахачем Жељком илићем. трку у сулкама „Веца“ добио је Лудвиг ван Гиле са Васићем у сулкама. следећи тркачки дан заказан је за 9. октобар када ће бити одржане ревијалне трке.

ПЛИВАчКИ КЛУБ “ДеЛФИН”

ОБУКА НеПЛИВАчА И ШКОЛА ПЛИВАњА

08:00 јутрење 09:30 Бели лук и папричица 10:00 Злобница ® 10:30 дивља планета 11:15 пут за ејвонли 12:05 Бубамаром по селу ® 13:00 строго поверљиво 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 медикус 15:00 Вести 15:20 трагом знаменитих 15:30 Бели лук и папричица 16:00 Злобница 17:00 шабачка хроника 18:00 тајанствена жена 19:00 Вести 19.20 трагом знаменитих 20:05 пут хране 21.00 Са градоначелником на ти после летње паузе, градоначелник шапца милош милошевић, одговара на питања гледалаца у емисији „са ГрадонаЧеЛниКом на ти”. аутор и водитељ маргарета мусић 22:00 Вести 22.20 трагом знаменитих 22:30 строго поверљиво 23:15 тајанствена жена ®

ПеТАК 01.10.

www.pkdElfin.COM

ИНФОРмАЦИЈе НА ТеЛеФОН: 063/388-401

ЦЕНОВНИК 1/32 стране (43/50) 1/16 стране (55/72) 1/8 стране (255/72) 1/4 стране (255/150) 1/2 стране (235/150) 1/1 стране (235/310)

чИТУље

мАРКеТИНг - ТеЛ: 066/149-760 300,00 500,00 900,00 2.000,00 4.000,00 6.000,00

08:00 јутрење 09:30 Бели лук и папричица 10:00 Злобница 10:30 радим градим 11:15 рукомет плус 12:10 спортска галаксија 13:00 строго поверљиво 13.30 Game zone 13:45 мобил е 14:00 пут хране 15:00 Вести 15:20 трагом знаменитих 15:30 Бели лук и папричица 16:00 Злобница 17:00 шабачка хроника 18:00 тајанствена жена 19:00 Вести 19.20 трагом знаменитих 20:05 полигон 22:00 Вести 22:20 трагом знаменитих 22:30 строго поверљиво 23:15 тајанствена жена

СУБОТА 02.10. 10:00 Кроз прозор маште 10:30 Зозонци 11:00 дивља планета 11:35 Злобница (5 епизода)® 14:10 медикус

15:00 Биљана за Вас 16:10 први контакт ® 17:00 У пролазу 18:00 Главни осумњичени ® 19:00 Вести 20:05 Женска страна света 21:00 пут за ејвонли 22:00 Вести 22:30 Филм:Поремећај У суботу, „ поремећај“Какво је стање свести пред улазак у лудило...дејвид рендал је невино оптужен за двоструко убиство.праћен сећањима на ту ноћ, враћа се да би доказао своју невиност. У недељу „шеф над шефовима“ . У циљу да његова превара не буде откривена, власник фирме унајмљује глумца за улогу директора. док игра траје, унајмљени директор схвата да је на испиту његова морална страна личности, која и није на завидном нивоу.

НеДељА 03.10. 10:00 Водич за родитеље 10.20 Зозонци 10:50 дивља планета 11:35 тајанствена жена ( 5 епизода) ® 15:30 Женска страна света® 16.00 полигон 17:40 де граси- нова генерација 18:00 Зозонци ® 19:00 Вести 20:05 тв кауч 21:00 пут за ејвонли 22:00 Вести 22:30 Филм: шеф над шефовима

ПОНеДељАК 04.10. 08:00 јутрење 09:30 Бели лук и папричица 10:00 Злобница 10:30 Водич за родитеље 11:15 Филм: поремећај 13:00 строго поверљиво 14:00 тв кауч реприза 15:00 Вести 15:20 трагом знаменитих 15:30 Бели лук и папричица 16:00 Злобница 16:30 моја породица 17:00 шабачка хроника 18:00 тајанствена жена 19:00 Вести 19.20 трагом знаменитих

20:05 мењамо навике 21:00 први контакт 22:00 Вести 22.20 трагом знаменитих 22:30 строго поверљиво 23:15 тајанствена жена (р)

УТОРАК 05.10. 08:00 јутрење 09:30 Бели лук и папричица 10:00 Злобница 10.30 Кроз прозор маште 11:15 Филм: шеф над шефовима 13:00 строго поверљиво 13:30 Гаме зоне 13:45 мобил е 14:00 мењамо навике 14:30 У пролазу 15:00 Вести 15.20 трагом знаменитих 15:30 Бели лук и папричица 16:00 Злобница 16:30 моја породица 17:00 шабачка хроника 18:00 тајанствена жена 19:00 Вести 19.20 трагом знаменитих 20:05 Бубамаром по селу 21:00 Главни осумњичени 22:00 Вести 22.20 трагом знаменитих 22:30 строго поверљиво 23:15 тајанствена жена - реприза

СРеДА 06.10. 08:00 јутрење 09:30 Бели лук и папричица 10:00 Злобница 10:30 дивља планета 11:15 пут за ејвонли-реприза 12:15 Кућица у цвећу 13:00 строго поверљиво 13:30 Game zone 13:45 мобил е 14:00 Главни осумњичени 15:00 Вести 15.20 трагом знаменитих 15:30 Бели лук и папричица 16.00 Злобница 16:30 моја породица 17:00 шабачка хроника 18:00 тајанствена жена 19:00 Вести 20:05 дивља планета 21:00 медикус 22:00 Вести 22.20 трагом знаменитих 22:30 строго поверљиво 23:15 тајанствена жена


КУД “Абрашевић” УПИСУЈе НОВе ч ЛАНОВе Фолклорни ансамбл, у свим узрасним групама (од дечјег састава до ветерана и рекреативаца) Меш ( д е ар чји ови т с е к р о и узра ти х народн ст и ор стар ији) тамбурашки оркестар „Бисерница“ (извођачки и припремни састав)

а п у р г а н л а“ а ј к и о г В л а т с „но све информације заинтересовани могу добити у просторијама друштва, у Масариковој број 20, радним данима од 8 до 15, а за играчке фолклорне секције и у склоништу на тркалишту, радним данима од 18 до 20 часова.

Мод е рн и

плес

о ри је нт а плес лни

Будите део наше породице

PodrinskE 145  

Podrinske su najuticajnije novine Mačvanskog okruga. Uz štampano izdanje izlaze i u elektronskom obliku i dostune su čitaocima na celoj plan...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you