Čarls Den Gibson
u krevetu, učio ga je da crta siluete. Ispostavilo se da je bio veoma talentovan i već sa dvanaest godina je dobio prva priznanja. Iz finansijskih razloga je napustio školu sa devetnaest godina i 1885. godine našao posao u magazinu Life (čiji je i vlasnik na kraju postao). Pet godina kasnije ilustrovao je poznatu Gibson devojku kao ideal svake žene i san svakog muškarca. Za razliku od “velikih dama dokolice” Gibson devojka je predstavljala mlađi i više atletski tip ženstvenosti koji je devojkama nudio neformalniji izgled i umerenu dozu maskulanizacije koja
se ogledala u preuzimanju određenih elemenata muške mode. Odeća Gibson devojaka je bila povoljnija u odnosu na ostatak tadašnje ponude pa je zahvaljujući ovome njen imidž dobio veliku popularnost i označio prekretnicu izazivajući dominaciju visoke mode. Gibson devojka je nagoveštavala novo vreme u kome su žene iz srednje klase dobile mogućnost obrazovanja i profesionalizacije. Ona je predstavljala spoj tradicionalnih predstava o ženstvenosti i ideala nove žene koja je trebalo da bude sposobna, samostalna i sigurna u sebe, ali i da se uvek pridržava manira i bude dama u svakom smislu te reči. Devojke širom Amerike su kopirale izgled Gibson devojke, naročito prepoznatljivu raskošnu punđu, ali ono što je imalo najviše uticaja nije bila odeća već kopiranje stava i ličnosti, prakse zahvaljujući kojoj su žene uvidele svoje potencijale i izašle van ograničenja koje im je tadašnje društvo nametalo. Kako je istakla Elizabet Vilson, mlada devojka na samom početku 1900-ih koja bi kupila bluzu u stilu Gibson devojke nije kupovala samo bluzu već i simbol emancipacije i uspeha. Mlade žene su počele da shvataju da ne bi trebalo da im bude zabranjeno da učestvuju u sportskim aktivnostima ili da glasaju. Takođe, počele su da uviđaju na koji način utiču na muškarce i da to iskorišćavaju. Gibson je svoje devojke predstavljao kao toliko fatalne za muški rod da bi ih oni pratili svuda bez pogovora. Njegove ilustracije su često ove idealne devojke prikazivale kao, sa jedne strane same, a sa druge frustrirane i nezadovoljne kada romansa prestane pa su utehu tražile u druženju sa drugaricama. Iz svih ovih razloga može se reći da je Gibson svojim ilustracijama pomerio socijalne granice tog doba predstav-