Page 110

Životni stil Kao što se može i naslutiti, bez određenog konteksta, o normalnosti se ne može razgovarati. Za početak, normalnost ćemo staviti u kontekst čoveka. Kada se osvrnemo na istoriju, susrećemo se sa raznovrsnim shvatanjima i s njima u vezi i različitim tretmanima onih koji su svrstavani van okvira normalnosti. Pa tako, znamo da su oni koji su smatrani „čudnima“ u srednjem veku spaljivani na lomačama, stavljani u položaj skitnica i proterivani iz gradova. Period za koji je karakterističan početak zatvaranja u institucije je XVII vek, kada je otvoreno Opšte prihvatilište u Parizu. To nije bila medicinska ustanova, pre bi se mogla opisati kao polu-sudska i ljudi su zatvarani iz različitih razloga, između ostalih i da bi se izbegao sablazan društva. Do XVIII veka se o njima nije razmišljalo kao o ljudima kojima je potrebna pomoć, pa su tako i korišćeni tretmani bili fizičko mučenje, okivanje u lance, zatvaranje u tamnice, crkvena sirotišta i tome slično. Dakle, metode su podrazumevale usmerenje na telesno, ne duševno. (telo, ne dušu) Izuzetak je bila prva duševna bolnica koja je osnovana 1409. godine u Valensiji, sa ciljem „izolovanja duševno obolelih u ime sigurnosti drugih“. Krajem XVIII veka dolazi do Prve revolucije u psihijatriji. Tada „čudni“ ljudi počinju da se posmatraju kao ljudi koji se mogu prevaspitati. Žan Eskirol (1772-1840) se zalaže za Zakon o zaštiti duševnih bolesnika i izgradnju prikladnih psihijatrijskih ustanova. On je bio i prvi predavač psihijatrije. Za XIX vek je karakteristično izdvajanje „umobolnih“ u azile. To je bilo u svrhu 110 | oktobar

brige za društvo, pa nam je tako u amanet ostavljeno objašnjenje i sledeće shvatanje „...ludak, kao ljudsko biće prvobitno obdareno razumom, više nije kriv što je lud; već ludak, kao ludak, i u okviru te bolesti za koju više nije kriv, mora da se oseti odgovornim za sve ono što u toj bolesti može da ugrozi moral i društvo, i da se samo na sebe ljuti za kazne koje dobije.“ Krajem XIX veka, koji inače važi za vek procvata medicine i pojave mnogih otkrića na planu fiziologije i patologije, dolazi do shvatanja da su „čudna“ ispoljavanja ljudi posledica neurološkog oboljenja mozga. Francuski neurolog Šarkó je svojim metodama sugestije uspevao da izazove različite histerične oduzetosti kod nekih

Profile for Plezir magazin

Plezir Magazin Oktobar 2017 #49  

Plezir Magazin Oktobar 2017 #49  

Profile for plezir
Advertisement