Page 60

Životni stil Ispričaj nam kada si prvi put osetila

Uz tvoje ime često možemo videti opise

potrebu da svoje misli pretočiš na papir.

poput „internet pesnikinja”, „Instagram

Kao dete koje nije ispuštalo knjigu iz ruku, bilo je prirodno da od malih nogu počnem da pišem kratke pesme. Tek sam u višim razredima osnovne škole počela da pišem poeziju. Pisala bih drugarima za njihove rođendane, ili dečacima koji su mi se sviđali. U srednjoj školi, poezija je postala politički orijentisana. Pisala sam o tome šta osećam da je pogrešno u svetu i koje stvari bih želela da promenim. Na fakultetu sam postala mnogo introspektivnija.

pesnikinja”, „pop pesnikinja”. Koliko ti

Tvoja zbirka Med i mleko je prvobitno objavljena kao samizdat, i uspeh i popularnost su rasli iz dana u dan do trenutka kada je Andrew McMeel Publishing otkupio prava što je rezultiralo time da knjiga postane planetarno popularna. Da li te je ovo iskustvo naučilo strpljenju? Koja su bila tvoja očekivanja kada je knjiga prvi put objavljena?

Definitivno jeste. Smejem se kada razmišljam o ovome zato što mislim da se to nekako desilo kao brak. Spajanje s njima je bilo stvarno neverovatno. Bilo nam je potrebno dosta vremena da se upoznamo sa načinom na koji svako od nas radi, porazgovaramo o našim kreativnim vizijama i isplaniramo dalje korake. Sve su to iskustva na kojima sam duboko zahvalna. Pogurala su me napred kao osobu, ne samo kao pesnikinju. Kada je knjiga prvi put objavljena, znala sam da će AMP da je predstavi mnogo većoj publici i bila sam jako uzbuđena zbog toga, ali nikad nisam ni pomišljala da će Med i mleko postati to što je danas. Iskreno, radim sa timom koji je duboko posvećen širenju poruke. Mislim da to ima mnogo veze sa tim koliko je daleko dogurala. Kada ljudi veruju u ideju onda dodaju još malo nečeg posebnog kako bi širili magiju. 60 l mart

je bilo teško da se otvoriš i emotivno razodeneš kada si počela da deliš svoja iskustva kroz pesme sa rastućom publikom na internetu?

Počela sam da objavljujem onlajn što mi je dalo glas. Mnogo toga što sam pisala, nikada ranije nisam izgovorila naglas, iz prostog razloga što nisam osećala da to mogu. Objavljivanje onlajn je bio moj način izražavanja. Bilo je nekako katarzično deliti svoja razmišljanja, a društvene mreže su bile posrednik putem kojeg sam to činila. Veliki deo mog sazrevanja kao pisca se desio upravo zahvaljujući tome što sam sve više i više delila ono što mislim. Studirala sam pisanje i retoriku na Univerzitetu Waterloo, osvrćući se na svoj lični život i u isto vreme pokušavala da razumem iskustva kroz koja sam prolazila zajedno sa drugim ženama iz svog okruženja. Tako da sam o društvenim mrežama učila usput. Verujem da u njihovim okvirima postoji više demokratičnosti u sadržaju i manje uređivačke politike nego u drugim medijima. To može biti problematično, ali daje svim ljudima pravo glasa. Kao umetnik, pišeš o onome o čemu želiš da pišeš i tvoji čitaoci gravitiraju ka tebi. Ne postoji ništa što ti stoji na putu. Ovo je jako važno za rad iz marginalizovane i diskriminisane zajednice. Ljudi koji ne izgledaju kao mi su obično uređivači tradicionalnih medija. Ipak, postoji želja i za ovakvim radom i društvene mreže su pomogle da se izniveliše teren za igru. U kojoj meri su društvene mreže uticale na tvoju ulogu u društvu?

Mislim da su mi dale platformu na kojoj sada imam publiku, ali time i odgovornost pri širenju poruka koje izazivaju razmišljanje i koje će gurati ljude i kritičko razmišljanje napred.

Plezir magazin mart #43 2017  
Plezir magazin mart #43 2017  

Magazine devoted to fashion, art, design,music, film, lifestyle

Advertisement