Page 121

Sledeći korak je bio osnivanje nedeljnog časopisa Woodhull and Claflin’s Weekly. Bile su to godine kada štampa dobija na značaju i kada novinarstvo postaje profesija. Prva zvanična vest u formi koju danas poznajemo kao osnovnu faktografsku formu koja odgovara na pet novinarskih pitanja, nastaje u ovom periodu. Bila je to vest o ubistvu Abrahama Linkolna. Nedeljnik Vudhal imao je oko 20 000 pretplatnika. Slobodno se može reći da je bio levičarskog karaktera. U društvenim krugovima okarakterisan je kao glasilo sa najnaprednijim mislima. Prva engleska verzija Komunističkog manifesta štampana je upravo u ovim novinama.

Prvi ženski kandidat za predsednika države I umesto da nastavi sa lagodnim životom, uživajući u prosperitetu koji su joj donosile novine i firma, Viktorija Vudhal odlučuje da se aktivno uključi u političku kampanju i bori se za najviše mesto u državi – mesto predsednika države. Time postaje prva žena koja se kandidovala za ovu poziciju, čime je otvorila put potonjim kandidatkinjama koje su se odlučivale na ovaj korak. Ne treba zaboraviti činjenicu da u tom trenutku, a u pitanju je 1871. godina žene još uvek nemaju pravo glasa, pa tako kandidatkinja Vudhal na dan glasanja nije imala mogućnost da glasa za sebe. Žene su pravo glasa na američkom tlu dobijale parcijalno i sporo. Devetnaestim amandmanom Ustava Sjedinjenih Američkih Država žene će dobiti pravo glasa na celoj teritoriji države. Feminističke ideje tada izlaze iz skrivenih podruma i bivaju sve glasnije u društvu. Bilo je nekoliko struja unutar samog pokreta, ali sve one su se borile za izjednačavanje položaja žena u društvu koje se posmatralo isključivo kao muško.

I žene su građani i imaju jednaka prava Viktorija je vodila aktivnu kampanju. U jednom od svojih javnih nastupa branila je stav da žene već imaju pravo glasa i da to garantuje 14. i 15. amandman američkog Ustava kojim je deklarisano da su žene građani i da imaju pravo da učestvuju i u pitanjima kao što je oporezivanje, jer su i same predmet istog. Stav i čvrstina koju pokazuje ovim nastupom obezbeđuju joj lidersku poziciju unutar sifražetskog pokreta. Okosnicu njene kampanje čini zalaganje za jednaka ženska prava, regulaciju monopola, nacionalizaciju železnice, osmočasovni radni dan, direktno oporezivanje, ukidanje smrtne kazne i pružanje socijalne pomoći najugroženijim osobama u društvu. Bile su to poprilično progresivne ideje ako se razmotri politički i društveni kontekst. Pokret je kandiduje 1872. godine.

Plezir magazin mart #43 2017  
Plezir magazin mart #43 2017  

Magazine devoted to fashion, art, design,music, film, lifestyle

Advertisement