Page 110

Životni stil Bezdanski damast kroz istoriju Selo Bezdan pod današnjim imenom po prvi put se u pisanim dokumentima pominje 1579. godine, kao selo sa deset porodica. Poveljom carice Marije Terezije Bezdan je 10. aprila 1772. dobio status „slobodne i kraljevske varošice”, što je bila privilegija koja se plaća. Selo je tada imalo 400 kuća, a osim poljoprivredom i ribarstvom, stanovništvo se bavilo i zanatstvom, najviše tkačkim. Bezdanska tkačka tradicija unapređena je i izmenjena dolaskom umetničkog tkača Janoša Šmita 1871. godine. Šmit je napustio dotadašnji rad s kudeljom i lanom i prešao na tkanje damasta od specijalno obrađenog lana iz Češke i Engleske. Tkalo se tada najsavremenijom tehnologijom – koja je u upotrebi i danas. Nakon Drugog svetskog rata, bezdanski tkači udružili su sredstva i 1951. osnovali tkačku zadrugu Dunav na mestu na kom se ova radionica i danas nalazi. Tokom vremena, naziv i organizacioni oblik preduzeća menjan je više puta. Jednom integracijom dobio je naziv Novitet Dunav – tkačnica svilenog damasta, a sadašnja vlasnica, koja je tkačnicu izbavila iz stečaja, zbog zakonske obaveze da promeni ime, dodala je „novi”, te se danas ovo mesto zove Novi Novitet Dunav. Ipak, jedna stvar se ne menja, a to je način na koji se damast pravi još od pretprošlog veka, kao i kvalitet koji opstaje.

Kakve veze imaju ručno tkanje i računari? Nemaju direktne. Ali kako onda ručno nastaju dezeni kojima se svakako možemo diviti zbog njihove kompleksnosti? Naime, ovde možete naći cveće, geometriju, pahuljice, zvezdice, tufnice, pa čak i lavove, palme, jelene, ružu sa devojkom, svetog Georgija koji ubiva aždahu. Ovi dezeni formiraju se pomo110 l mart

ću bušenih kartica, kojih se možda sećate s časova informatike. Ovaj najjednostavniji digitalni način skladištenja podataka izmišljen je upravo za potrebe stvaranja dezena u tkanju još 1801. godine, a vremenom su svoje mesto pronašle za čuvanje i obradu podataka u različite svrhe. Danas su one uglavnom izašle iz upotrebe jer su ih zamenili mnogi moderniji uređaji – ali u ručnom tkanju i dalje nalaze mesto. Da bi jedan dezen našao mesto na jednom, recimo, stolnjaku, potrebno je da u niz bude sašiveno 250–300 bušenih kartica, izrađenih od prešpan kartona, dužine 40 cm – a i tada je niz šema za borduru ili sredinu dezena, jer svaki damast ima svoju celinu atlasnog dela (glatke, ravne površine), bordure dezena i sredinu dezena.

Kako nastaje ručno tkani damast? Onaj ko poseti ovu tkačnicu može da prisustvuje i samoj izradi – i ostane impresioniran skladom i brzinom kojom tkač koristi obe ruke i noge. Naime, tkanje se obavlja nizom sinhronizovanih pokreta: levom rukom nabija se gustina niti, desnom pokreće čunak koji nosi potku levo-desno po širini, desnom nogom na šamli otvara zev, dok se levom diže i spušta šamla koja ubacuje karticu dezena. Šamle, takođe zvane i podnoške, drvene su letve, osam komada jedna do druge.

Plezir magazin mart #43 2017  
Plezir magazin mart #43 2017  

Magazine devoted to fashion, art, design,music, film, lifestyle

Advertisement