P
rema rečima Elizabet Vilson, isto- tako je došlo i do izvoza polovne robe u Evropu, južnu Afriku i severnu i južnu Ameriku. ričarke mode, second hand tržište se razvilo na području Velike Tokom pedesetih godina dvadesetog veka iste te dobrotvorne organizacije su počele da otvaraju Britanije tokom sredine viktorijanske ere. Mnogi procenjuju da svoje prodavnice što je ubrzo postala uobičajena najskuplja i najkvalitetnija odeća praksa širom sveta. Istovremeno, u Americi, subkultura bitnika je danas ne može da se poredi sa onom napravljenom u to doba. Ovaj luksuz je bio daleko od lako promovisala svoja uverenja i doprinela razvoju tržipriuštivog. šta. Da bi izazivali konzervativnije većinsko društvo Tokom 18. veka prosečna garderoba svojim polovnim krznenim kaputima, satenskim haljinama i svilenim bluzama žene iz srednje i više klase bila je vrediz tridesetih i četrdesetih godina, na koliko je danas u Americi ušteJedna od đevina za koledž. O tome koliko posećivali su garažne raspronajpoznatijih bila je je skupa bila svedoče i podaci daje, buvljake ili novootvorene „Enkor“ u Njujorku da se koristila kao pouzprodavnice polovne robe u kojoj se mogla naći u potrazi za odgovarajudan izvor novca u slučaju dizajnirana odeća za trećinu ćim stvarima. Odeća koju nepredviđenih opasnosti. Ukoliko su žene iz višeg njene originalne cene. Ovakve su nosili predstavljala je društva imale poteškoradnje su podsticale i mnoge snažan otpor i alternatića da priušte sebi ovakvu vu tadašnjim dominatnim krojače da za relativno malo predstavama domaćice odeću, žene iz nižih klasa novca kupe komad koji se obučene u „New Look“ nisu imale nikakvu šansu. Procvat second hand tržimože prekrojiti, prilagoditi kreacije, suknjom do središta leži upravo u ovoj činjene listova i frizurom pod koposlednjoj modi i nici. Služavke, koje su dobijale nac. prodati ponovo za Par godina kasnije, tokom ere staru, polovnu odeću od žena za veću sumu šezdesetih, hipici su nastavili popukoje su radile, ukoliko nisu želele da je zadrže za sebe, što je često bio slučaj larisanje second hand radnji i polovne zbog finansijskih problema, prodavale su je da bi robe, ne samo radi želje za individualnošću već i iz mogle da plate troškove, ili su je trampile za drusnažnih političkih i ekonomskih razloga - radi borbe protiv potrošačkog društva. gu, njima potrebniju robu. Iako je u današnje vreme diskutabilna teza da je Zahvaljujući ovoj praksi došlo je do cirkulisanja second hand odeće. Ubrzo su nakon toga mnokupovina na ovakvim mestima otpor prema konge dobrotvorne organizacije počele da dele polov- zumerizmu, jer u velikom broju slučajeva second nu odeću ljudima u ruralnim područjima koji nisu hand radnje zbog izuzetno povoljnih cena imali pristup tadašnjim buticima, a ni sredstava podstiču veću potrošnju, tokom šezdesetih je situacija bila drugačija. Recikliranje i briga o da takvu odeću sebi priušte. Kako se na području Britanije second hand tržište sve više razvijalo, životnoj okolini bili su glavni ciljevi.