Izjava 50
S. H. iz Srebrenice, ro|en 1964. godine. “Po izbijanju agresije na BiH uklju~io sam se u odbranu domovine. I ako sam sr~ani bolesnik od prvih dana sam u~estvovao u borbi za odbranu BiH i mog naroda. Nisam {tedio svoj `ivot u~estvuju}i u akcijama. Jedan od najte‘ih trenutaka u mom ‘ivotu bio je 12. juli 1992. godine kada je na Zalazju poginuo moj najbolji prijatelj i ro|ak M. K. Tada sam dobio novu snagu za borbu protiv ~etnika. U silnim borbama za odbranu Srebrenice poginulo je jo{ nekoliko mojih prijatelja. H. A. 7. januara 1993. godine u Kravici, a kasnije 16. januara 1993. godine u bitkama za osloba|anje Jezera ginu moja tri prijatelja: Mija~, Mirza i Nurijica, dok ih je desetak ranjeno. Tada se u nama javio prkos i inat. Pet dana i no}i zajedno s na{im komandantom vodili smo te{ke borbe za osloba|anje Jezera. Bilo mi je jako te{ko oprostiti se od mojih prijatelja. Njihova sahrana je obavljena dok smo bili u borbama na Jezeru. Poslije tih doga|aja nisam razmi{ljao o mom ‘ivotu. Izgubio sam gotovo sve prijatelje i bilo mi svejedno {ta }e se sa mnom desiti. U martu 1993. godine bivam te{ko ranjen na pet mjesta. Ponu|ena mi je evakuacija iz Srebrenice, ali ja sam odlu~io da ostanem uz svoju porodicu u rodnom gradu do kraja. I danas imam posljedice od tog ranjavanja, geler u glavi i nozi. U julu 1995. godine Srebrenicu su predali na milost i nemilost agresoru. Po{to smo bili razoru‘ani, Srebrenicu nismo mogli braniti. 187