Elitna Skupina
Eva
43. POGLAVLJE
Stric Marshall ne izgleda skockano i sofisticirano kao što obično izgleda. Izgleda mrzovoljno i neugledno dok zuri u mene. „Pokušavao sam dobiti tvoju majku,“ kaže dok stoji malo dalje bez oružja u rukama. „Ona je otišla iz grada. Ja... Upala sam u neke probleme,“ govorim mu, zastajkujući, čekajući da se Drex pojavi u sjajnom oklopu i sve to. Toliko o tome da nitko ne može ući, a da se ne začuju alarmi. „Kako si ušao?“ Pitam ga, pokušavajući da se ne ponašam kao da želim izbosti nožem za maslac koji je na stolu. Voljela bih da imam taj pištolj. Možda bih imala sreće. Šta bih uradila sa njim? Onda opet... Iako ga mrzim, nisam sigurna da bih ga stvarno mogla upucati. Sjećam se vremena kad se činio nekako fin. Onda je postao gad prema mom ocu i kriminalnim umovima pomogao da ga ubiju. Oprezno razgleda okolo, kao da istražuje. Izvlačenje mobitela u ovom trenutku da nazovem Drexa, bilo bi sumnjivo. On nosi plavu košulju, što se poklapa sa plavim bljeskom koji sam prije vidjela. Sigurno ga je Drex do sada vidio i na putu je ovamo. „Kakva vrsta problema?“ pita me, ne trudeći se da odgovori na moje pitanje. „Previše je ludo. Nikad ne bi povjerovao,“ ja mu govorim, pomalo se osmjehujući. Moje oči se pomaknu na pult pored nas... Gdje je Drexov pištolj... Oh sranje. Tu sam ga ostavila. Kad se moj pogled vrati nazad, stric Marshall mi se mračno cereka. „Ti si grozna glumica, Eva. Stvarno.“ U trbuhu mi se formira zategnuti čvor dok se sve odvija kao u usporenom filmu. Srce mi lupa kao bubanj upozorenja u ušima, konstantno se pojačavajući dok mi oči postaju sve šire i ja skačem, djelujući samo instinktivno. Vrisak para zrak i treba mi sekunda da shvatim da je od mene dok se oštra bol širi kroz moju lubanju.