Nasmejani
obrada i prevod : Klub Brbljivica
je unutra i pomerila se prema baru, želeći da bude što dalje od velikog muškarca koji je ušao za njom. Bruce je seo na centar sedišta između vrata. Gledala je kroz prozor, posmatrajući drugog čuvara koji je ušao na vozačku stranu. Staklo za privatnost je blokiralo prednji od zadnjeg dela vozila. Bilo je moguće da je Gregory bio na suvozačkom sedištu. - Bićemo tamo za dvadesetak minuta. - Sjajno. – nadala se da je Bruce prepoznao sarkazam. - Želiš li da prođeš karte još jednom? Imam njihovu kopiju u džepu. - Ne. Gilda je to fino pokrila. Mogu da ih čitam. Roktao je, ali nije vezao pojas kad se motor upalio. Nije ni ona. Imala je dvadeset minuta da pobegne iz limuzine i nađe telefon. Vanni je pokušala da deluje opušteno i naslonila se, bacajući pogled sa strane na bilo šta što je mogla da upotrebi kao oružje. Mala plastična boca koja se njihala među njenim grudima je izgleda bila njena najbolja opcija. Mogla je da ga oslepi ako bi sasula sadržaj u njegove oči, ali on je bio krupan muškarac. Sedeo je između njena jedina dva izlaza. Morala je da prođe pored njega da se dokopa tih vrata. - Nervozna? Samo pročitaj proklete karte i ponašaj se kako smo ti rekli. Zurila je u njega. - Ući ćemo na sporedni ulaz crkve i ići direktno napred gde su novinari smešteni. Gregory i Carl su već tamo. Carl će uzeti tvoju ruku i držati je. Dozvoli to, ili ću ti slomiti sve prste odjednom. I dalje ste par, i ti ćeš se pretvarati da si zahvalna što ti on stoji sa strane u ovom teškom vremenu. Vanni je stisla zube. - Napravi prokleti izgled lica. Spustila je pogled i okrenula glavu. Mali bar je imao par staklenih flaša, čaše i flašu vode. Njena pažnja je lutala po tamnoj flaši alkohola. – Mogu li da dobijem piće? - Jebeno ne. Zadnja stvar koja nam treba za tebe je da se napiješ. - Mislim vodu. – pokazala je. - Ne. - Dobro. Moje grlo je suvo. Sigurna sam da će zvučati sjajno kad budem pokušala da čitam te karte i pročišćavam grlo dvadeset puta.