Issuu on Google+

Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К РА Ј И Н Е ****БРОЈ 19 11.01.2013.****ЦЕНА 50 ДИНАРА****www.timocke.rs ****ISSN 2217-9933

ВИШЕ ОД ХИЉАДУ КЊАЖЕВЧАНА ПРИСУСТВОВАЛО ПАЉЕЊУ БАДЊАКА

Општина Неготин даривала прворођену девојчицу и дечака у новој години

Фото: Књажевацинфо

СТРАНА 9

На Бадње вече, које претходи највећем хришћанском празнику, Божићу, Књажевчани су традиционално присуствовали вечерњој служби у Цркви Светог Ђорђа. Након тога, преко хиљаду грађана окупило се на тргу испред Дома културе, где је организовано паљење бадњанка. Ове године, најмлађи су ломили чесницу, у којој се налазио златник, а највише среће имала је Теодора Милосављевић из Књажевца. Бадње вече и Божић, суграђанима је честитао Милан Ђокић, председник општине Књажевац. -Срећно вам ово Бадње вече, вече великог ишчекивања, највећег хришћанског празника, рођења Исуса Христа. Уз сву веру у Бога, мораћемо и сами да се потрудимо да наш град, наш Књажевац, учинимо лепшим, срећнијим и веселијим местом за живот. Већина Књажевчана је, након налагања бадњака, ово вече, традиционално провела у кругу својих породица, уз посну трпезу. ИНТЕРВЈУ: Др Предраг Балашевић, председник Влашке демократске странке Србије

Б Е О Г РА Д К О Ч И РЕГИОНАЛНУ СА РА Д Њ У П ОЛ И Т И Ч К И Х СТ РА Н А К АСТРАНА 2 Полиција из Зајечара трага за НН особом из околине Лесковца

ДРОГИРАО, ПА СИЛОВАО НЕПОКРЕТНУ ДЕВОЈКУ СТРАНА 11

ДЕЦИ ПО 1000 ЕВРА

Неуспела иницијатива Саше Мирковића да смени Бошка Ничића

ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ НА ВИДИКУ?

СТРАНА 4


2

ИНТЕРВЈУ

БРОЈ 19

Др Предраг Балашевић, председник Влашке демократске странке Србије

Б Е О Г РА Д К О Ч И Р Е Г И О Н А Л Н У СА РА Д Њ У П ОЛ И Т И Ч К И Х СТ РА Н А К А Тренутно не постоји добра сарадња председника општина источне Србије. Заједничким деловањем пре би се изборили за динамичнију изградњу инфраструктуре, што би створило услове за стране инвестиције и отварање нових радних места. СНС постала странка европске оријентације. Интерес Влаха главни приоритет ВДСС Како ВДСС тренутно највећи део влашке попула- почевши од шефа државе, реализацији већег развоја стоји у источној Србији? ције. машу сумњивим факултет- овог дела Србије. Бошко -ВДСС је једина полиКакви су ваши односи ским дипломама? Ничић је пре седам-осам готичка странка у влашкој зајед- са градоначеником Зајеча- Није на мени да о дина уливао наду да то може, ници која има своје одборе од ра? томе судим. За то су надлежни али то се није догодило. Данас Пожаревца до Зајечара, од -Бошко Ничић је у про- државни органи. Полазећи од ја не видим да на челу било Кладова до Ћуприје. Општин- теклом периоду у себе, очекујем да политичари које политичке странке у Тиске одборе имамо у 16 оп- нама константно увек говоре истину. Сматрам мочкој крајини постоји личност штина у којима у градским и видео полида све политичаре треба де- која би могла значајније да посеоским срединама живи тичке противтаљно подвргнути својеврс- крене процес снажнијег региовлашко становништво, јер смо нике на регионом скенеру и све о њима налног развоја. фокусирани на очувању иден- налном нивоу. ставити на проверу, па ко не Каква је по вама сатитета, културе и свеобухват- Пречесто је био говори истину да за то буде радња локалних самоних права Влаха. Рецимо, у глув на наодговоран. Наравно управа на нивоу Тимочке Књажевцу и Сокобањи не- ше предда постоје про- крајине? мамо општинске одборе. Тре- логе да блеми у нашем -Тренутно не постоји нутно имамо одборнике у будемо образовном си- добра сарадња председника Бољевцу, Зајечару, Бору, Пет- п а р т стему укључу- општина источне Србије. И за ровцу и Кучеву. У Кладову, н е р и јући и разне то кривим политичке партије, Ћуприји, Жагубици и Мајдан- на реп р и в а т н е јер беспоговорно слушају пеку нисмо прешли цензус, а у ш а факултете. своје централе у Београду, а Неготину није било локалних в а њ у У нашем оне не уважавају да на локалу избора у протеклом изборном л о друштву грађани имају право да гласају циклусу. калје у за политичку опцију која није у У Зајечару сте у коа- н и х д у ж е м сагласности са републичким лицији са Сашом Миркови- п р о п е р и о д у нивоом. Ми у источној Србији ћем. Зашто? дошло до по- немамо ни једно оправдање -Није никаква тајна да ремећаја си- да заједнички не радимо на сам ја са Сашом Мирковићем блема. Ми смо мала поли- стема вредности. путној инфраструктури, вододок је био у Бору имао и добре тичка опција која се не може Зар није природније водној мрежи или заједничком и лоше односе. Јесам једном сукобљавати са српским да за партнере имате азилу за псе луталице, за све приликом јавно на конферен- странкама. Своје деловање странке које се залажу за ре- оно што ће значајно унапрецији за штампу најавио и кри- видимо у коректности и са- гионализацију и децентра- дити живот у овом крају. вичну пријаву против њега, радњи у интересу наше зајед- лизацију? Колико је тешко данас али је нисам никада написао. нице која је толика колика је и -Већини политичких у Србији борити се за права Све то је остало иза нас и за она је наше упориште и наша странака су пуна уста зала- мањина? сада у Зајечару имамо врло интересна сфера. гања за регионализацију и де-ВДСС је од самог оскоректну сарадњу, и надам се Све националне централизацију. Сва та за- нивања пролазио кроз тешке да се некадашње несугласице странке у Србији префери- лагања највише су изражена тренутке, зато што наша полиникада више неће поновити. рају сарадњу са европски током изборних кампања да тичка странка кроз свој проДа ли одборници у оријентисаним странкама. би се придобили бирачи, али грам промовише нешто о чему Зајечару раде по упуствима До скоро је то, чини се, била почев од петооктобарских про- се у ранијем периоду ћутало. председништва ВДСС? и ваша програмска оријента- мена до данас ја не видим да Та наша доследност и -Наши одборници у ција? се ту направио неки значајан истрајност на заштити права Зајечару полажу рачуне -Данас у Србији, осим помак. Ништа није конкретно влашке заједнице очигледно ВДСС, и поштују све договоре Демократске странке Србије, преточено у законе који би ин- некоме смета. Све што ракоје смо постигли пре избора. која има неке своје принци- ституционално водили де- димо, радимо по законима ове Ми лично не учествујемо ни у пијелне ставове, све поли- централизацији државе. Да су државе која је и наша држава каквим преговорима и тргови- тичке странке се залажу за политичари искрени у својим и ми у њој радимо, плаћамо нама, ако их је било, јер се улазак у Европску унију. Ве- намерама не би источна порезе и живимо. Разни интетренутно налазимо у опози- рујем у искрену намеру Српске Србија била без путне инфра- реси се преплићу, до тога да цији. Да смо у власти то би напредне странке да се креће структуре, без значајнијег от- неко у Власима види само била друга прича. Борили према европским интегра- варања нових радних места, пуко гласачко тело. Зато мора бисмо се, рецимо, за одржа- цијама. Видим да их светски и без јасне перспективе. Ис- да се промени и начин развање ''Сусрета села'', којих европски званичници уважа- точна Србија нема јаке поли- мишљања и локалне самоједино у Зајечару нема. Зала- вају. тичке лидере, који би имали управе и државе, а то је гали бисмо се за више пара из Колико је искрено за- храбрости, не да се супро- процес на коме ћемо ми буџета за побољшање живота лагање за европске прин- ставе својим београдским истрајати. на селу где и дање живи ципе странке чији челници, централама, него да истрају у Б.П. Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26 Директор Љубиша Маринковић Главни и одговорни уредник Дејана Стојановић Редакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1

Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96 Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,

e-mail timocke@gmail.com www.timocke.rs


БРОЈ 19

АКТУЕЛНО

3

Чедомир Чупић, члан одбора Агенције за борбу против корупције, за „Тимочке“

СТРОЖИЈЕ КАЗНЕ ЗА КОРУПЦИЈУ Члан Одбора Агенције за борбу против корупције, Чедомир Чупић, истиче да је Србији неопходан Закон о пореклу имовине, који је један од најбитнијих и најзначајнијих закона у борби против корупције. Најпре би се проверила имовина оних који би тај закон спроводили, а од велике важности су и строжије казнене одредбе за коруптивна дела - поручује Чупић у интервјуу за „Тимочке“. имовине, а то је први потпред- преко извештаја, али постоји и седник Владе Србије. Остаје побочна корпуција. Постоји да се види у будућности да ли могућност да неки функционер ће све што је речено бити и по ступању на дужност или реализовано. Садашња власт пре тога нелегално стиче имоје отворила низ случајева за вину и напрасно се богати, а кратко време и претпостав- да заправо та имовина није у љам да иза тога стоје чврсти његовом власништву. Законом материјални докази. Битно је се и она испитује. Ако се усда упоредо доносе законе и воји Закон о пореклу имовине, опоравља рад институција, јер све оне који су се у кратком је то онда озбиљан начин за року енормно обогатили борбу против корупције која треба проверити и видети да зауставља привредни развој, ли за све имају покриће. Ако угрожава економију једне се у супротном, иде од случаја земље, повећава сиромаштво до случаја, тиме се, по мом и стопира запосленост. Има- ми��љењу, ништа не решава. јући у виду да је претходна Циљ је да нико не треба да власт отварала поједине има монопол у борби против афере које се нису заврша- корупције и да не сме бити повале успешно, садашња власт штеђених. Управо је то права то не би смела да чини, јер би порука свима који се баве кона следећим изборима пла- рупцијом, да ће за тако нешто тили велики цех. бити и кажњени. Одакле је најбоље стили“ сви државни органи Шта је још битно у Колико је битан Закон кренути борбу против ко- који би развили борбу против борби против корупције? о узбуњивачима? рупције? корупције као што су кримина- Од велике важности - Он омогућава да -Два су правца битна. листичка полиција, тужила- су и казнене одредбе за коруп- особе које пријаве случајеве Најпре треба отворити све штво, судови, или би, евенту- тивна дела. Казне морају да корупције буду и заштићене. случајеве и што ефикасније ално, требало у оквиру поли- буду строже, а распони између Већ смо видели у пракси да их завршавати, односно про- ције формирати нова оде- њих мали. Када се Хрватска људи на неки начин страдају цесуирати. Наравно, под пре- љења која би се бавила бор- прикључила процесу придру- када пријаве одређени случај тпоставком да они почивају на бом против корупције и у тужи- живања ЕУ, предлагала је корупције. То, наравно, делује ваљаним материјалним дока- лаштву као што је то случај у казне за корупцију од једне до обесхрабрујуће. Овим закозима. Други правац се односи Шведској. 10 година, али је ЕУ тај распон ном би сви били заштићени, и на законе, а битно је и опоравна неки начин награђени када БИОГРАФИЈА љати институције које би те се разоткрију и процесуирају Чедомир Чупић, члан Одбора Агенције за борбу против законе примењивале. Један примери корупције. од најбитнијих и најзначајнијих корупције Републике Србије, је рођен у Сивцу 1947. где је заУ Бору је недавно осзакона у борби против коруп- вршио и основну школу. У Сомбору је завршио гимназију, а у нована Радна група за борбу ције је Закон о пореклу имо- Београду Факултет политичких наука, који је магистрирао и против корупције. Шта је , вине. Доношење тог закона докторирао. Након завршетка факултета запослио се у Радио по вашем мишљењу, битно сам предлагао још 2001. го- Београду. 1992. је напустио РТС пошто је желео да буде соли- за њен рад? дине. Међутим, тада није било даран са колегама које су добиле отказ. Био је учесник свих -Сва тела која се фордовољно слуха и сматрам да демонстрација од 1991, а веома је активан био и у студент- мирају, да ли као посебно одеје то била велика грешка нове ским протестима 1996.-1997. године. Није био члан ниједне љење у оквиру рада полиције демократске власти која је странке, а 1999. се учланио у Отпор и постао члан Савета На- или на неки други начин, на скупо плаћена, јер је корупција родног покрета Отпор. 2001. је постао члан Савета за борбу локалу морају имати смисла. узела маха и почела да се против корупције Владе Републике Србије. 2002. је ушао у То подразумева да надлежни шири, а због тога нико није сукоб са Жељком Митровићем пошто је предлагао да се свој посао раде одговорно и сруше његови нелегално подигнути објекти. Редовни је прострадао. на основу чињеница, односно Шта би се конкретно фесор на ФПН на предметима Социологија, Политичка антро- материјалних доказа. Када је добило доношењем Закона пологија и Медијска етика, а предаје и на Економском корупција на организован и сифакултету у Београду предмет Социологија слободног врео пореклу имовине? стематичан начин захватила - Ако се усвоји овај мена. Такође је редовни професор на ФПН у Подгорици. Оже- политички, економски и созакон, најпре треба проверити њен је и има сина. цијални систем, онда борба имовину оних који ће га спросмањила на осам до десет го- против ње мора да буде оргаПостоји ли политичка дина. водити, јер ако су они који низована и ту што више треба закон треба да примењују и воља у Србији за борбу проНа који начин се сада укључити контролоре и остале сами у неком проблему или тив корупције? прати имовина функцио- надлежне, како не би по- Први пут се десило да нера? уцењени, неће моћи да исстојала ни најмања шанса да крено истражују порекло не- се неко из власти ко је на ви- Законом о Агенцији за неко буде поштеђен за корупчије имовине. Овим законом соком положају залаже за до- борбу против корупције се тивна дела. би се у првој фази „прочи- ношење Закона о пореклу прати имовина функционера Д.С.


4

ПОЛИТИКА

БРОЈ 19

Неуспела иницијатива Саше Мирковића да смени Бошка Ничића

ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ НА ВИДИКУ? ЗАЈЕЧАР - Одборничка група СНС у Зајечару, коју предводи Саша Мирковић, поднела је захтев за сазивање седнице локалног парламента на којој би се расправљало о смени градоначелника Бошка Ничића и председника Скупштине Ивана Јоковића. Али, иако су напредњаци тврдили да имају већину, њихови представници се на седници, коју су сами заказали, нису ни појавили. Након тога, градоначелник Зајечара Бошко Ничић је ову иницијативу назвао "циркусом". - Данас је пети пут да немају већину у последњих два месеца - рекао је Мирковић и објаснио да је на тој седници требало да расправљају о буџету те општине, за који је рекао да је састављен "из личних жеља самог Ничића и његових пословних сарадника из партије". - Осим тога буџет је направљен на такав криминалан начин да апсолоутно ни СПС није хтео да дође на седницу и гласа за тај буџет тако да је СПС данас напустио коалицију - тврди Мирковић. Са друге стране, градоначелник Зајечара не очекује да буде смењен и наводи да се ради о "циркусној представи у режији Мирковића". Ничић је рекао да је то други захтев за његовом сменом, и да је први пут захтев за смену поднет на крају радног вре-

Иван Јоковић и Бошко Ничић

мена једног дана, а на почетку радног времена наредног дана већ био повучен. Он је додао да су и тада заказали седницу и одборници дошли на њу. Образлажући зашто није одржана седница Ничић

додао да је Мирковић њега "прозивао" због двојности функција посланика и градоначелника, а да "сада он то исто ради. - Пошто је изабран на место помоћника министра, не може више да буде и одборник

РАСПУШТЕН ДС И, док у СПС, чија три одборника представљају тас на ваги, мудро ћуте, први корак повукла је централа ДС, која је распустила градски одбор те странке у Зајечару. Демократе у СГ имају четри представника, од којих два подржавају Ничића, а два Мирковића. је је рекао да су неки одборници на путу, а председник Скупштине болестан. - Очигледно је да он са својим одборницима покушава да направи циркуску арену и да му је забава да замајава људе - оценио је Ничић и

у Скупштини града, а и даље подноси инцијативе...Потпуни хаос и циркус у његовој режији који траје месецима, а највеће жртве и таоци су грађани Зајечара - нагласио је Ничић. Он је рекао да су одборници савесни и да многи

који су раније потписивали те инцијативе нису данас хтели да се појаве и да их подрже, тако да не верује да може доћи до смене. На питање да ли ти сукоби на локалном нивоу, као и последње "препуцавање" у јавности након што је Мирковић постављен за помоћника саобраћаја може угрозити коалицију на републичком нивоу, Ничић је рекао да је актуелна влада "Влада нормалних и паметних људи и да такве и сличне ствари не могу да утичу на њену стабилност". - То би било сулудо, влада има озбиљан посао, да економски стабилизује земљу, почела је озбиљну борбу против коруоције и криминала и има низ других задатака као што је добијање датума почетка преговора за улазак у ЕУ. То су битније ствари, а не да пада влада због ситуације у Зајечару - рекао је Ничић. Он је рекао да сматра да једино није у реду да се "притисцима и на разне начине покушава да промени воља грађана нарочито у оним локалним самоуправама у којима су одређене опције имале убедљиву победу као што је случај са Зајечаром и неким другим општинама". - То није добро да се дешава само да би се пресликала слика са републичког нивоа - нагласио је Ничић. С.М.

У петак, 11.јануара на захтев 13 одборника опозиције нова седница СО

НА ДНЕВНОМ РЕДУ - ОДБОРНИЧКА ПИТАЊА МАЈДАНПЕК - За петак, 11 јануара, у Мајданпеку, на захтев 13 одборника опозиције заказана је нова седница Скупштине општине на којој би требало да се расправља о одборничким питањима. Захтев за одржавање нове седнице стигао је само дан након наставка претходне седнице СО Мајданпек, која је у првом делу који је потрајао маратонских 14 сати донела низ значајних одлука везано за буџет и функционисање јавних предузећа и установа у овој години. Иначе, наставак седме седнице Скупштине општине Мајданпек почео је прихватањем оставке Љиљане Андраш, одборнице са листе „Покренимо Мајданпек – СНС – Дејан Вагнер“ , након чега је мандат потврђен

следећем са поменуте листе, Томиславу Куљанину. Након изгласавања одлуке о сагласности на Програм рада ЈКП „Доњи Милановац“, прешло се на наставак седнице и предлог закључка о плаћању топлотне енергије у грејној сезони 2012/2013 према ЈКП ’’Мајданпек’’ уместо „Комуналцу који је раније пружао ту услугу. Одборници опозиције су говорећи о томе имали сасвим конкретне предлоге да се измени одлука по којој је за искључивање са мреже потребна сагласност свих станара у згради, да се поради на смањењу цене ове услуге, а у контексту снижене берзанске цене мазута за 19 одсто и додатно, донацијама РБМ и општине, сведе на ниво који ће моћи да плаћају корисници, а

што би повећало степен наплате. Како цена није била на дневном реду, одлука о плаћању усвојена је уз предлог да се што пре приступи склапању уговора између пружаоца и корисника услуга. Такође, на предлог Комисије за именовања нове чланове добили су школски одбори, као и управни одбор Предшколске установе „Марија Мунћан“. Извештај о 100 дана рада Општинског већа опозиција је оштро критиковала замерајући на штурости, а општинској влади што се не бави развојним активностима, као ни одређеним, по њима, суштинским питањима и посебно приговорила стручности појединих чланова Већа. Одборници су на овој седници одлучили да се Дејан Михајловић у Општинском већу ангажује на

сталном раду, а на самом крају на дневном реду нашла су се одборничка питања. Завршавајући расправу и ову седницу, председница СО Милица Јасенски је после паузе од 10 минута заказала нову седницу на којој је требало да се расправља само о одлуци о условном отпису камата и мировању пореског дуга за локалне порезе на територији општине Мајданпек, али због тога што у заказано време за одржавање нове седнице „није било услова“, ова седница није одржана, после чега су на конференцији за новинаре, представници у мајданпечком парламенту опозиционих СНС, СПС и „Преокрета“ оштро протествовали. С.В.


БРОЈ 19

ОГЛАСИ

5


6

ДРУШТВО

БРОЈ 19

Борс к и ру да ри: Ба да ва н а м бе н е фициј е к а д н е мож е мо у п е н з иј у п ре п е де с е те годин е

ЉУДИ, НИЈЕ ФЕР БОР – Рудари борске Јаме Васа Несторовић и Небојша Мушић уместо да ову, као и ону претходну Нову годину, дочекају као пензионери и у кругу породице, још увек раде 700 метара испод земље. Уморни су, осећају се истрошено, кажу обојица. И Несторовић и Мушић имају, са бенефицијама, по 43 године радног стажа, али не могу у пензију јер немају 50 година живота. -Запослио сам се давне 1982. године. Радим као ВКВ рудар и са бенефицијом 12/18 имам пуне 43 године радног стажа. Шта ми то вреди кад сам шездесет пето годиште и тек 2015. пуним педесет. Не могу у пензију, а осећам да не могу више ни доле. Уморан сам. Није фер да нама који радимо најтежи посао закон не дозвољава да се пензионишемо, иако испуњавамо услов по годинама радног стажа – прича Мушић. Његов камарат Васа је две године старији и ове 2013. ће, поред већ одавно испуњеног првог, стећи и други услов. Прославиће у мају 50. рођендан и, након тога ће, како каже, коначно моћи да се одмори и више посвети породици. - Без обзира на то што ћу за пар месеци по сили свих овоземаљских закона отићи у пензију, мислим да није у реду да нам већ две године разни министри обећавају да ће променити тај закон и пустити нас да к’о људи одемо у заслужену пензију. Треба да дођу млади и јаки, они су будућност,

Рудари у борској “Јами”

ПАРАДОКС Други проблем који доноси Закон о пензијско-инвалидском осигурању потпуно је супротан ономе са којим се суочавају рудари. Он „качи“ послодавца. –У „Јами“ имамо 65 људи из администрације који су стекли један од два услова за пензију, али неће да оду док не испуне оба и то закон дозвољава. Њима је лепо, примају плату која је изнад басенског просека и не желе да „падну“ на пензију. Нуђено им је чак да ослободе радно место и да, уместо њих, у непосредну производњу уђу њихова деца. Ни то не желе. Седе тако по канцеларијама, раде онолико колико морају и чекају тај максимум – мушкарци 65, а жене 60 година живота. То закон дозвољава?! Нажалост, синдикат ту не може да утиче, то држава мора да реши - каже Љубиша Миљковић. а не ми – резигнирано ће Несторовић. Иницијатива да се рударима Србије омогући пензионисање са навршених 40 година радног стажа, без обзира на године живота, покретана је у последње две године више пута. Рудари Бора, Мајданпека и Ресавице обраћали су се тим поводом неколико пута и Минстарству за рад и социјалну политику, али узалуд. – То је највећи проблем свих рудара и доживљавамо

га као „нож у срце“. Тај закон, овакав какав је, укида рударима нешто што су поштено и с муком зарадили и што нам, једноставно, следује. Потире ту бенефицију која нам је тако великодушно дата јер нам се, у ствари, онемогућава остваривање права на материјалну сигурност. Бадава се нама у радној књижици пише 18 уместо 12 месеци кад на крају радног века дођемо до непремостиве препреке која се зове старосна граница. Деси се, зато, да многи од нас искори-

сте пре педесете ону другу могућност и стигну до 45 година стажа, па се тако пензионишу. Тога у развијеним држава нема, то је апсурд! У Аустралији, рецимо, рудар са 20 календарских година проведених на раду аутоматски иде у пензију. Код нас, међутим, рудари треба да проведу најмање 30 календарских година у руднику да би испунили старосни услов! – каже председник Самосталног синдиката Рудника бакра Бор Љубиша Миљковић. Генерални директор Рударско-топионичарског басена Бор Благоје Спасковски апсолутно подржава рударе и слаже се да су измене и допуне Закона о пензијско-инвалидском осигурању у том правцу неопходне. – Ако је опредељење Владе Републике Србије да, уз енергетику и пољопривреду, улаже и развија рударство, онда се морамо изјаснити и подржати рударе Бора, Мајданпека, Ресавице, Лецеа и њихов захтев да, након испуњења стажа са бенефицијама, не чекају педесету да би отишли у пензију. У супротном, бенефиција не значи ништа, губи ефекат и додатно дестимулише младе да се баве рударством. Значи, јавља се контраст. Само подршком за ову измену закона Србија са рударством иде напред, а будућност јој је управо та грана јер је уистину богата минералним ресурсима – категоричан је Спасковски. Г.Т.В.

У Кладову потписан уговор о изградњи зграде за избеглице

УСКОРО КРОВ НАД ГЛАВОМ ЗА ОСАМ ПОРОДИЦА КЛАДОВО - Председник општине Кладово Дејан Николић, Петар Анђић из Комесаријатa за избеглице и миграције Републике Србије, и Миодраг Јовановић, координатор програма Данског савета за избеглице, потписали су уговор о изградњи зграде за социјално становање у заштићеним условима.Реч је о објекту површине 420 квадрата са осам стамбених јединица површине од 24 до 48 квадрата који је намењен за избегла и интерно расељена лица из Хрватске и БиХ, одно-

сно са Косова и Метохије која су смештена у колективном центру "Караташ". Циљна група су најугроженији појединци, самачке и старачке породице, особе са инвалидитетом и остала лица у стању социјалне угрожености. Како је речено, кров над главом добиће шест породица из колективног центра у коме тренутно живи 80 лица,али и две породице социјално угроженог домицилног становништва са локала. Радове вредне 170.000

евра финансира ЕУ са намером да се побољшају услови живота интерно расељених и избеглих лица, у складу са Националном стратегијом коју Србија спроводи у оквиру решавања њихових проблема. - Општина Кладово учествује у пројекту донирањем грађевинског земљишта, које ће бити опремљено свом потребном инфраструктуром и неопходном техничком документацијом. Наша је обавеза и обезбеђивање финансијских средстава за прикључење на постојећу

инфраструктурну мрежу.Ово је најбољи начин да се реши статус и побољшају услови живота за најугроженије породице смештене у колективном центру, али ће свој статус побољшати и лица са локала која живе у тешким условима. На овај начин настављамо реализацију Локалног акционог плана за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица у нашој средини - нагласио је Дејан Николић, председник ове подунавске општине. М.Р.


7

ЕКОНОМИЈА

БРОЈ 19

ХЕ "Ђердап 1" није испунла план производње

КОЛИКО ВОДЕ ТОЛИКО СТРУЈЕ КЛАДОВО - У 2012. ХЕ "Ђердап1" произвела је 4,95 милијрди киловат-часова електричне енергије. То је за око 14 одсто мање, с обзиром да је пројектовани план за прошлу годину био 5,7 милијарди киловат-сати струје. На то су утицали дуготрајан сушни период, односно четврти минимални доток воде у ђердапску акумулацију забележен у протекле четири деценије, колико хидроцентрала код Кладова експлоатише водене потенцијале Дунава. - Хидроагрегати су били спремни, могли смо да произведемо много више, али нисмо могли да утичемо на климатске услове - наводе "енергетичари" запослени у

ХЕ “Ђердап 1”

дунавској фабрици струје. Међутим, ако се по јутру дан познаје ова година биће берићетнија. У првој декади

јануара пет хидроагрегата испоручило је ЕПС 160 милиона киловат-сати струје, тако да ће месечни план од 341 милион

киловата електричне енергије бити премашен, јер се очекује нови пораст нивоа воде у ђердапском језеру. Тренутно, сваке секунде до лопатица моћних машина долази 5400 кубика воде што је довољно за дневну производњу од 17 милиона киловата струје. То је на нивоу вишегодишњег просека за овај период у години. Истовремено, у машинској хали интезивно се ради на монтажи сложене опреме А-4 који се налази у поступку ревитализације. Динамика радова обавља се по плану, а како је предвиђено комплексан посао мора бити завршен до половине априла. М.Р.

Амбасадор Републике Финске приликом тродневне посете граду бакра изјавио:

“БОР ГЛЕДА УНАПРЕД”

Амбасадор Финске са челним људима РТБ

БОР – Иако је на почетку мандата у Србији, амбасадор Финске Пека Орпана, као добар познавалац рударске индустрије, пошто је претходно радио у Перуу и Боливији, с нестрпљењем је ишчекивао долазак у Бор. То што му је срдачан пријем уприличен баш уочи божићних празника само је, како је рекао, потврда онога што је о РТБ-у и граду већ чуо. -Бор непрестано ради, то је град који гледа унапред, а РТБ је најбољи пример у Србији како рударски сектор треба да се развија. Зато смо веома задовољни што смо део тог процеса – рекао је четвртог јануара амбасадор Орпана, након разговора с менаџмен-

том борске компаније и разгледања градилишта “нове топионице”. Причајући му о историјату града и о ономе што о њему говоре окретнице, музејски експонати на отвореном и статуе најзнаменитијих људи, генерални директор РТБ-а Бор Благоје Спасковски је пред новинарима поновио: Бор је индустријски град, град рударства, али и туризма. Град добрих људи, врхунских мајстора, инжењера и техничара. Задовољство ми је што је амбасадор Орпана одлучио да проведе викенд са нама и упозна лепоте Бора. Па, финске компаније су деценијама овде присутне. Подсетићу, радови у кривељској

флотацији и на градилишту “нове топионице” поверени су управо фирмама из Финске, “Метсо Минералсу” и “Оутотеку”, а и флеш-смелтинг технологија, најзаступљенија у свету, осмишљена је у овој нордијској земљи. Те чињенице биле су добра полазна основа за разговоре са амбасадором о тешњој сарадњи у области геологије и истраживања, али и у преради бакра у нашим постројењима за потребе финске аутомобилске индустрије. Њихове фабрике су, наиме, познате широм света по производњи специјалних машина за прераду бакра, па ето простора да почнемо да прерађујемо бакар у Србији, а не да га извозимо као сировину – казао је Спасковски. -Финске компаније су дуго у Бору и он нам је посебно важан, пре свега због пројеката вредних 100 милиона евра које у РТБ-у реализују “Оутотек” и “Метсо Минералс”. Ове компаније обезбеђују РТБ-у одрживе, али и еколошки прихватљиве технологије. Сматрам да можемо продубити пословну сарадњу и зато ће за пар месеци у Бор доћи представници финског Геолошког института. Жеља нам је да промовишемо

инвестиције из Финске које ће бити везане за конкретне производе, али и да учврстимо сарадњу између институција две земље – поручио је амбасадор Пека Орпана. Опредељење Његове екселенције да у Бору остане не један, већ неколико дана, добар је знак да ће сарадња Србије и Бора са Финском убудуће бити тешња, закључио је први човек Басена. Потом је басенским радницима и њиховим породицама честитао најрадоснији хришћански празник. – Свим Боранима и Мајданпечанима честитам божићне празнике и желим им добро здравље. А, пошто им се обраћам са градилишта “нове топионице” додаћу још једну жељу – да следећи Божић дочекамо заједно без дима и са завршеном топионицом. Амбасадор Финске је, након разгледања градилишта “нове топионице” и радова који се изводе у оквиру тог пројекта, посетио кривељски коп. Петог и шестог јануара Његова екселенција Пека Орпана је, заједно са домаћинима, посетио “кафић” у Јами и видиковац, Борско језеро и Гамзиград. Г.Т.В.


8

ОГЛАСИ

БРОЈ 19


ДРУШТВО/КУЛТУРА

БРОЈ 19

Општина Неготин даривала прворођену девојчицу и дечака у новој години

ДЕЦИ ПО ХИЉА ДУ ЕВРА НЕГОТИН – Ћерка Далиборке Лазић и Мише Нићифоровића, прва је беба рођена у општини Неготин у 2013. години.

горођеној беби је на дар припала иста сума. - Жеља нам је да и на овај начин, у крају у којима деце-

Руководство СО Неготин у породилишту

Црнокоса лепотица, тешка 3,1 килограм и дугачка 52 сантиметра, дошла је на свет као треће дете, на радост родитеља и двојице браће, 4. јануара у 13 сати и 33 минута. - Како смо очекивали још једног дечака наша девојчица још нема име, али нам је улепшала и божићне и новогодишње празнике и наше животе пре свега. Браћа јој се баш радују – срећна је мама Далиборка (34). Општина Неготин даривала је прворођену девојчицу поклон ваучером од 1.000 евра у динарској противредности, а како је наредног дана, 5. јануара, у 5 сати и 45 минута на свет дошао и мали Немања, тежак 3,75 кг и дугачак 53 цм, прво дете Силвије Матејевић (20) из Уровице, и дру-

нијама влада бела куга, стимулишемо рађање – изјавили су мр Милан Уруковић, председник Општине Неготин и Дамир Ракић, председник СО, приликом обиласка неготинског породилишта у којем се прошле године породило 217 жена и родило укупно 220 деце, чиме је настављен деценијски тренд смањивања броја порођаја и новорођене деце. Обе породиље добиле су на дар и ''чикова'' колица, које им је у име Здравственог центра Неготин уручио др Тихомир Миловановић, директор. - Радујемо се свакој новорођеној беби у нашем породилишту и било би дивно да ове године имамо много више беба него предходне – рекао је др МиC.М.Ј ловановић.

До 23.фебруара отворен конкурс за учешће на великој међународној изложби

„ЖЕНЕ СЛИКАРИ 2013.“ МАЈДАНПЕК - Центар за културу и Удружење за Мајданпек објавили су конкурс за учешће на 11. међународној изложби „Жене сликари 2013“, која ће 13.априла бити отворена у Дому омладине. Конкурс је отворен до 23.фебруара, а према искуству са претходних, очекује се да уз уметнице из земље учествују и оне са других континената и земаља света. Са искуством организације 10 великих међународних изложби „Жене сликари“ у Центру за културу Мајданпек правовремено су започели припреме за 11-ту која ће бити одржана од 13.априла до 13.маја наредне године и још 20.децембра расписао конкурс који је отворен до 23. фебруара, а све како би се већ до 15.марта знале одлуке жирија у погледу учешћа, али и награда. - Интересовање уметница из земље и света је несмањено. Нама

се поједине већ јављају распитујући се за термине - каже Зоран Митровић, директор Центра за културу Мајданпек, наглашавајући да ће и ове године акценат бити на квалитету ове изложбе која је до сада имала запажене учеснике, на бази чега и квалитет какав би многи само могли да пожеле. Одлуком организатора, Центра за културу и Удружења за Мајданпек конкурс је отворен за уметнице са територије Републике Србије и из иностранства које могу учествовати са по два рада у техникама сликарство, цртеж, графика, скулптура и дигитал арт. За дводимензионална дела максималне величине су 70×50 цм и минималне 30x30 цм, а за тродимензионална дела максималне 40×40 ×40 цм и минималне 20x20x20. Котизација за учешће на конкурсу је 1.500 динара. С.В.

9

РАСТ И РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ

( 18.ДЕО )

КВАЛИТЕТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА КАО КЉУЧАН ФАКТОР У РАЗВОЈУ И УНАПРЕЂЕЊУ КОНКУРЕНТНОСТИ ТУРИЗМА Поред већ раније побројаних, без дилеме, један од кључних, фактора у овој привредној грани је квалитет људских ресурса на одређеном туристичком подручју. Значај ових ресурса не огледа се само на степену развоја,унапређења и подизања конкурентности туристичке понуде једне регије или дестинације, већ и на сам ниво квалитата пружања туристичких услуга у сваком сегменту пословања туристичке привреде. Речју, квалитет људских ресурса не само да је битан, него је најчешће и пресудан, те је неопходно овом сегменту посветити дужну и неопходну пажњу још у самом зачетку креирања туристичке политике на било ком нивоу. Никаква новина није рећи, да је у туризму све подређено и усмерено на квалитет свих услуга у ланцу, које ће за последицу имати задовољство госта, осећај, да је за уложени новац „добио“ очекивани еквиваленат, а зашто не и више од тога. Зато је битно, акценат ставити на анализу утицаја квалитета људских ресурса у туризму, од нивоа креатора туристичке политике и понуде, преко менаџмента туристичке дестинације па све до локалног становништва које, може бити и није укључено као директан „извођач туристичких радова или активности“. Ту анализу или идентификовање стања људских ресурса у туризму неопходно је утврдити на бази компаративне анализе са најближим окружењем, конкурентним туристичким регијама, дестинацијама на нивоу Србије, али свакако и другим земљама у региону и свету. На тај начин се сагледавају стање, идентификују проблеми,сачињавају краткорочни планови на отклањању проблема и дугорочна стратегија на образовању, одабиру и непрестаној едукацији, како оних који су већ укључени у туристичку „производњу“, а још више оних који ће представљати будуће носиоце развоја и унапређења туризма. На ову тему се много тога може и мора говорити, но да и овом приликом видимо како су овај сегмент сагледали креатори Регионалне стратегије развоја Тимочке крајине за период 2011 – 2015. године,(РАРИС) Људски ресурси у региону “Регионална привреда и тржиште се данас, у оквиру једног комплексног и турбулентног окружења, брзо развијају. У анализи њихових конкурентских фактора, преовладава схватање да су људи и њихове тражене способности и мобилност у оквиру региона основе из којих све почиње и од којих све зависи. Знање, као резултат развоја људских ресурса, постаје стратешки ресурс и жижа регионалне конкурентске предности и диференцијације у савременој економији. Да би се оснажила експлоатација квалификованих људских ресурса у региону, постоји потреба да се трага за методама, процедурама и инструментима како би се повећала њихова флексибилност и повезала их са захтевима послодаваца. Развој и стање људских ресурса у Тимочкој крајини се могу описати као незадовољавајући. На стопу незапослености у региону од 25% (подаци 2010-те) упућује низак ниво могућности запослења локалног становништва, која се дефинише као способност да се добије прво запослење, да се задржи радно место и способност кретања у оквиру регионалног тржишта рада. Један од главних разлога овог тренутног стања није само неповољан економски тренд у оквиру светске економске кризе, већ и неадекватно уређено формално образовање (коме недостају не само савремени иновативни приступи процесу образовања, већ и специјализоване школе у региону), као и неефикасна дистрибуција ресурса који су доступни у региону. Осим тога, многи су већ стекли формално образовање уз ниске или неадекватне квалификације у односу на актуелне трендове и потражњу на тржишту рада. Стога се пуно очекује од неформалног образовања, као дела опште прихваћеног концепта доживотног учења. У Тимочкој крајини постоји неколико образовних програма неформалног карактера. Али, они су изоловани на локалном нивоу без регионалне „међуповезаности“ и са слабом сарадњом са институцијама формалног образовања, послодавцима, службама за запошљавање, итд. Па ипак, успешна експлоатација људских ресурса не може се мерити једино нивоом могућности запослења људи. Њима су потребне реалне могућности где да примене своје квалификације на тржишту рада. Да би се то постигло, потребно је увести регионалну перспективу у тржиште рада. Раздаљине између насеља у Тимочкој крајини стварају прихватљиве могућности за људе да се крећу или путују на посао, уколико то буде подржано путем одговарајућих подстицајних мера. Могућност проналажења одговарајућег посла на регионалном нивоу је већа у поређењу са општинским нивоом. Регионална сарадња релевантних актера (нпр. образовних институција, како формалних тако и неформалних, послодаваца, као и републичких институција, попут Националне службе за запошљавање), не само да доноси богатију разноврсност могућности, већ се на тај начин ствара и унутрашња стабилност у погледу експлоатације људских ресурса у оквиру Тимочке крајине и смањује одлив квалификованих људи из овог региона. Предности побољшане могућности запослења и запошљавања на нивоу региона ће позитивно утицати како на економски развој, кроз диверсификацију и трансформацију регионалне привреде и привлачење страних инвестиција, тако и на обезбеђивање друштвеног напретка и друштвене кохезије, што је од важности за квалитет живота.” Приредио : Бора Станковић


10

ХРОНИКА

БРОЈ 19

Бојан Ристић настрадао у Франкфурту у Немачкој

БОРАНИН ИЗБОДЕН У ХОТЕЛУ

БОР – Један од двојице српских држављана, који су 31. децембра прошле године убијени у хотелу ''Луксор'', у Франкфурту, у Немачкој, је Бојан Ристић (37), из Бора - потврдио је Станоје Ристић, Бојанов отац, професор физичког васпитања у борској гимназији ''Бора Станковић''. - Увече, 1. јануара, на врата ми је позвонила полиција – потресен је Станоје Ристић. – Извадили су фотоко-

Увиђај у хотелу “Луксор”

пију Бојановог пасоша и питали ме да ли је на фотографији мој син. Када сам им одговорио потврдно, казали су ми да ми је дете убијено у Немачкој. Станоје је полицајце питао како се то десило, али

много података од њих, каже, није могао да добије. - Полицајци су ми казали да је у хотелу ''Луксор'' избила туча у којој су мој син и његов пријатељ избодени ножевима - плаче Станоје. – Мој син је повредама подлегао одмах, у хотелској соби, док је његов пријатељ, за кога само знам да има 20 година и да је из Београда, рањен, успео да, некако, сиђе до рецепције. Међутим, и он је преминуо током операције. Позвали су ме, касније, и из нашег конзулата у Немачкој и казали ми да је у току обдукција и да, тренутно, не знају како је дошло до трагедије. Ристић каже да је Бојан у Немачку отишао пре месец дана и то на позив свог пријатеља из Београда, који је, заједно са њим, настрадао у ''Луксору''. - Бојан је у Београду држао пицерију и ту је и упознао тог момка, који га је позвао да га посети у Немачкој – наставља Станоје. – Отишао је, са туристичком визом, пре месец дана, с намером да тамо проведе новогодишње и божићне празнике. Мајци Надежди и мени се јављао порукама. Говорио нам је како је у Франкфурту дивно и да је у Немачкој милина живети. Кобне вечери, по Станојевим сазнањима, Бојанов

Бојан и Станоје Ристић

друг, који је у Франкфурту месту у погрешно време. Ристићи су кренули пут имао пицерију, га је замолио да му помогне да испоруџе по- Немачке да презму тело свог сина. У Франкфурту се надају руџбине. ИДЕНТИФИКОВАНА ДРУГА ЖРТВА Друга жртва масакра у Франкфурту је Београђанин Марко Ј. (20). Нагађа се да је разлог због којег су он и Ристић убијени то што су они код себе имали већу суму новца, којом су хтели да купе аутомобиле. - Бојан је пристао и почели су да разносе пице, па су стигли и до ''Луксора'' – прича Ристић. – Да ли су у некој од соба у том хотелу видели нешто што нису смели – не знам. Али, све ми изгледа да је то у питању, иако нико од званичних органа још увек не прича ништа о томе. Једноставно, чини ми се да се мој син се нашао на погрешном

Иван Ђорђевић посредством сајта пронашао украдени аутомобил

ИНТЕРНЕТ ПРЕТЕКАО ПОЛИЦИЈУ КЊАЖЕВАЦ – Несвакидашњи догађај који се десио у Књажевцу слободно може ући у кримионолошке уџбенике под насловом ‘’Како најбрже пронаћи украден аутомобил’’. Јер, Иван Ђорђевић (24), из Књажевца, је захваљујући својој сналажљивости, али и српском инату који ‘’мрзи багру што краду кола’’, за мање од 48 сати пронашао свој украдени ‘’југо’’. Наиме, када је на једном књажевачком сајту освануо текст следеће садржине ‘’Синоћ у 20 сати у насељу Трговиште украђен ‘’југо 45’’ (1989) плаве боје'', његов власник нам се обратио са молбом да уколико неко препозна ауто са слике ( на слици

плав ‘’југо’’ сликан с преда), позове…’’ Једни су сумњичаво вртели главом, јер се ауто не тражи преко сајта, а други су псовали све по списку ‘’багри лоповској’’. - Ма украли ми кола за 10 минута. Паркирао сам испред куће своје мајке, оставио кључеве на седишту, ушао код ње у кућу и изашао након десетак минута. Кад, нема ми ‘’југа’’, а купио сам га пре само три месеца. Обавестио сам полицију, али се баш и нисам надао да ћу пронаћи ауто – казао нам је Иван. Дан након крађе, Иван се досетио да обавести власника сајта и замоли да објави нестанак аутомобила. Да проба и то, ништа не може да

изгуби. Није прошло ни пуна три сата од објављивања, када је Ивану зазвонио телефон. - Назвао ме човек из села Жлне и рекао да је видео текст на сајту. Објаснио ми је да је један плав ‘’југо’’ паркиран испод оближњег моста. Одмах сам обавестио полицију и заједно смо кренули у то село – каже Иван. Био је то Иванов плави ауто. Додуше, лопови, за којима се још увек трага, су однели опрему за прву помоћ и нову гарнитуре ланаца. - Захваљујем се власнику сајта и човеку из села Жлне. Ето, ауто је пронађен, а већ сам дигао руке… - весело каже Иван. С.Б.

да ће чути праву истину о томе како им је дете настрадало. - Мој Бојан је био добар момак – неутешан је Станоје. - Из првог брака је иза себе оставио ћеркицу и са девојком, која је ускоро требала да отпутује код њега у Немачку, планирао је да почне нов живот. Али, уместо да оженим сина, ја му припремам сахрану... Е. Т. Разбојништво у Књажевцу

ОПЉАЧКАНА ПРОДАВНИЦА КЊАЖЕВАЦ - У Књажевцу, у улици Ужичка бр. 81, три НН извршиоца опљачкали су продавницу мешовите робе ДОО ''Боха'', из Трговишта, у којој је у том тренутку био продавац А. Е. (26). Два непозната лица, са маскама на глави, налик на капе са прорезима за очи ''фантомке'', од којих је једно лице у руци држало пиштољ, највероватније израђен од пластике, ушли су у продавницу, одакле су из касе одузели дневни пазар и две мање кутије са по око 30 различитих врста цигарета, док је треће лице остало испред објекта.Након пљачке, сва три лица удаљила се у непознатом правцу. И.Л.


БРОЈ 19

11

ХРОНИКА/ФЕЉТОН Због сумње да је примио мито од 100 евра

УХАПШЕН ИНСПЕКТОР

БОР – В.Л. (43), шеф Одсека за странце у Полицијској управи у Бору и кандидат за директора полиције, лишен је слободе и одређен му је дводневни притвор због сумње да је примио мито.

Њега су саслушавали инспектори Сектора унутрашње контроле МУП Србије. - Представили су се и тражили да разговарају с њим. Он није знао о чему је реч и позвао их је да дођу код њега

у канцеларију. Шокирао се кад му је речено да се против њега води истрага – сазнајемо из извора блиског истрази. В.Л. је осумњичен да је тражио 100 евра мита од раднице посластичарнице која му није издала фискални рачун након што му је продала торту! - Наводно јој је рекао: „Е, сад кад ми ниси дала фискални, мораћеш да ми даш 100 евра, или ћу ти писати пријаву. Па ти бирај“. Продавачица му је рекла да јој треба времена да нађе новац и рекла му да дође касније. Чим је осумњичени изашао, продавачица је позвала полицију, која јој је саветовала да му да 100 евра, али да пре тога упише серијски број новчанице - додаје наш извор. Према речима нашег саговорника, након пре��реса његових кола припадници

Унутрашње контроле одмах су нашли спорну новчаницу. После тога је В.Л. је одведен у издвојени део станице на разговор, али је он, како сазнајемо, инсистирао да сачекају адвоката. Саслушање начелника трајало је неколико сати, после чега му је одређено полицијско задржавање до 48 сати и пребачен је у притвор у Зајечару. В.Л. је последњих 17 година ради у полицији. Био је запослен на месту инспектора Сектора за сузбијање привредног криминала, да би потом аванзовао на место шефа. Пре више од десет година био је отпуштен из МУП јер је одбио да оде на на Косово. Након тога, он је тужио државу, пресуђено је у његову корист и он је враћен на посао. Е.Т.

Полиција из Зајечара трага за НН особом из околине Лесковца

ДРОГИРАО, ПА СИЛОВАО НЕПОКРЕТНУ ДЕВОЈКУ

ЗАЈЕЧАР – Припадници Полицијске управе из Зајечара трагају за НН особом, која је 5. децембра прошле године, најпре омамила, а потом и силовала Татјану Данковић (33), која болује од церебралне парализе. Након тога, непознати починилац је из стана, у коме ова девојка живи са полупокретном мајком и очухом, украла иконе, прибор за јело, око пет хиљада динара и мобилне телефоне. - Увече 5. децембра са скривеног броја телефона је позвао човек који се представио као Зоран Јовановић – испричала нам је Мирјана Данковић, Татјанина мајка. – Казао ми је да је војни полицајац и да му је број телефона дао наш заједнички пријатељ, након чега ме је питао да ли може да дође на кафу и упознавање. Рекао ми је да је из Ниша премештен у Зајечар, да је усамљен и да жели да се дружи са нама. Нисам ништа посумњала и позвала сам га да сврати. Незнанац је у кућу Данковића донео кафу и сок од наранџе. Док су му укућани кували кафу, он им је сипао сок. - Чим сам попила први гутљај, осетила сам да је горак – кроз сузе говори Татјана Данковић, којој је доњи део тела потпуно непокретан. – Након десетак минута, осетила сам неописиву слабост и несвестицу. Као кроз измаглицу, осетила сам да ме неко скида са колица и полаже на кревет. Како се испоставило, Данковићи су били дрогирани и омам-

Мирјана и Татјана Данковић

љени од сока који им је незнанац сипао у чаше. Свести су дошли тек након 12 сати непрекидног сна. - Чула сам звоњаву на вратима и покушала да устанем, али нисам могла – у неверици је Мирјана Данковић. – Некако сам се придигла и на кревету видела моју

Онда се, каже, као кроз маглу сетила да се, док је била још увек полусвесна, незнанац стргао одећу са ње и силовао је! - Одмах сам позвала полицију и Хитну помоћ, који су убрзо дошли у наш стан – наставља Мирјана.

ИСТРАГА - Ако је било евентуалних пропуста у поступању полицијских службеника, то ће, накнадном истрагом, бити утврђено у најкраћем могућем року – казала је Сања Димитријевић, портпаролка Полицијске управе из Зајечара, која је апеловала на грађане да одмах пријаве органима реда, уколико примете особу за којом се трага, за коју је рекла да има око 50 година и белег на десном образу. непокретну ћерку. Била је гола од појаса наниже. Мирјана је, некакао, успела да пробуди ћерку. Татјана је, након што је мало дошла себи, приметила да је без доњег веша, да јој је сукња скинута и бачена, баш као и чарапе.

– Дошла су два униформисана полицајца, којима сам испричала шта се десило. Они, међутим, као да нису поверовали мојој причи, јер су само сачинили записник и отишли. Неколико дана пред Нову

годину, Мирјану је позвао један инспектор из Полицијске управе из Зајечара. Питао ју је које су јој марке мобилни телефони који су јој украдени. - Ја сам тог инспектора питала шта су учинили поводом тога што ми је ћерка силована. Он ми је, међутим, нељубазно одговорио да водим рачуна шта причам и не клевећем људе за нешто за шта немам доказа – у неверици је Мирјана. Али, пре неколико дана на иостоветан начин опљачкан је још једам мештанин Зајечара, који је дао оглас да издаје собу. Како смо незванично сазнали, код њега је дошао исти починилац, омамио га на истоветан начин као и Данковиће и из куће му украо готово комплетан инвентар и новац. Тек тада је клупко почело да се одмотова. - Опет су ме, прекјуче, позвали из полиције, али су тада били неупоредиво љубазнији. Одвели су ми ћерку на преглед код гинеколога, што су требали одмах да ураде. И, лекари су потврдили да је Татјана силована – кроз зубе казује Мирјана. По непотврђеним информацијама, Полицијска управа у Зајечару зна ко је починилац овог дела. Наводно, реч је човеку, старом око 50 година, из околине Лесковца, који је због тога што је на истоветан начин омамио и опљачкао неколико људи с југа Србије, у затвору провео више од 10 година. За њим је расписана потерница. Е.Т.Н.


12

ВЕСТИ/ОГЛАС

БРОЈ 19

На Ду н а ву к од Не готин а з имс к о с та н иш те п рон а ш ле број н е п тице с а с е ве ра Европ е и Аз иј е

„ ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО“ НА КУСЈАКУ НЕГОТИН – У Михајловцу, на обали Дунава, али и на Кусјаку, у непосредној близини друге ђердапске електране, настанило се ове зиме, до сада највеће јато лабудова, њих стотинак, са севера Европе и Азије. Ове птице из рода грбавих, односно црвенокљуних лабудова, на обали Дунава код Неготина, пронашле су идеално место да презиме. - Овде им, пре свега, погодује станиште, јер има трске, природних заклона који их штите од оштре зиме и јаких ветрова, а на дубини од једног метра, на којој лове, има и траве, али и ситних животињица, жаба и рибе којом се хране. Ова врста лабудова је позната по томе што се увек враћа на исто станиште, што увек има исто гнездо, и што, кад изабере свог партнера, то чини за цео живот, а век једног таквог лабуда са распоном крила и до два метра, је до 50

Лабудови у Дунаву

година – каже мр Данило Петровић, професор биологије и председник Еколошког удружења „Бадем“. Лабудови на Дунаву постали су права атракција за мештане, али и случајне пролазнике који долазе свакодневно да би их видели и

фотографисали, али и да их чувају од ловокрадица, будући да су ове лепотице законом заштићене. - Било је, чујем, случајева, да је страдало неколико лабудова. Не знам зашто су некоме засметале ове дивне птице, па апелујем на

све људе да их не дирају. Овде на Дунаву, своје зимско станиште пронашли су не само лабудови, већ и многе врсте дивљих патака, чапљи и друге ретке птице са севера Европе и Азије – додаје мр Петровић. C.М.Ј.

Ш п а н ци у з е ли мла дог ме ш та н ин а Кла дова

М е ш та н и М ок ра њ а обе ле ж или Бож ић у ду гу тра дициј е

ЧОКАЊЕЛОВИЋ У ЛАС ПАЛМАСУ

КРАЧУН СА КОЛЕДАРИМА

КЛАДОВО - Млади Никола Чокањеловић (13), из Кладова, успешно је прошао све тестове и примљен је у омладинску фудбалску школу шпанског клуба Лас Палмас. Супер талентовани дечак одушевио је темпраментне Шпанце и доспео је на странице тамошње спортске штампе. Он је пажњу представника шпанског екс-прволигаша привукао летос током боравка у кампу Барселоне у Београду. Његов раскошан таленат није промакао Бранку Миловановићу Белом, некадашњем првотимцу ОФК

Београд, који је био најбржи и понудио је Николиним родитељима сарадњу. Након тога, уследио је пут у град на Канарским остврима где је Чокањеловић тамошње стручњаке, током двомесечног рада, уверио да је реч о правом фудбалском бисеру, који је са лакоћом одговорио на високе стандарде школе која окупља око 400 малишана, и где је он једини је странац. Дружење са фудбалском лоптом Никола је почео са шест година, под надзором тренера Мирослава Васића. Млади стручњак (има Б- УЕФА лиценцу), покушавао је да Чокањеловића одведе у водеће српске клубове, али он за њих очигледно није био интересантан. То их није поколобело, Никола је марљиво радио и стигао до свог шпанског фудбалског сна. - У Лас Палмасу су ме лепо примили, било је понекад тешко, али сам све издржао. Ја желим да будем фудбалер - са дечачким осмехом на лицу говори Никола окружен школским другарима од којих се растаје 19. јануара када је заказан лет за Лас Палмас. Са њим ће на моденско острво и отац Драган, некадашњи првотимац Ђердапа и зајечарског Тимока.Ускоро ће им се придружити и Мирослав Васић чију стручност су препознали Шпанци. Нажалост за њих у Србији нико није марио ... М.Р.

НЕГОТИН – Мештани неготинског села Мокрање божићне празнике прославили су у духу традиције. Божић, или Крачун како га називају на влашком, прилика је да се пријатељима зажели свако добро, што су, од куће до куће, пригодним песмама, учинили коледари. Иако је коледарска традиција замрла у многим селима, у Мокрању, у којем активно ради КУД „Мокрањац“, познат баш по неговању обичаја, нису заборавили на коледаре, да су тако, на Бадњи дан, носећи вреће и богато изрезбарене коледарске штапове, деца коледари куцала

на свака врата у селу и домаћинима, уз песму и игру, домаћинима упуђивали лепе жеље, од оних да им се множи и чељад и стока, да њиве буду родне, а домаћини здрави, до оних да домови буду благословени и берићетни. За лепе жеље и песму, а највише због поштовања традиције, мокрањске домаћице су деци пуниле кесе слаткишима и воћем. Прослава најрадоснијег хришћанског празника настављена је у духу традиције, паљењем бадњака и осталим божићним обичајима. С.М.Ј.


TIMOCKE BR.19