Issuu on Google+

Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К РА Ј И Н Е ****БРОЈ 16 21.12.2012.****ЦЕНА 50 ДИНАРА****www.timocke.rs ****ISSN 2217-9933

ПОЧЕЛА СКИ СЕЗОНА Н А С ТА Р О Ј П Л А Н И Н И

СТРАНА 6 Интервју: Драган Жикић

Челници Зајечара оптужили опозицију

НЕМА БЕЗОБРАЗЛУК НОВЕ ПРЕМА ВЛАСТИ ГРАЂАНИМА СТРАНА 2

Тешка саобраћајна несрећа у Бољевцу

ПОГИН УО МА ЛОЛЕТН ИК

СТРАНА 10

СТРАНА 4


2

ИНТЕРВЈУ

БРОЈ 16

Интервју са Драганом Жикићем, председником Скупштине општине Бор и Општинског одбора Социјалистичке партије Србије

Н Е М А Н О В Е ВЛ АСТ И

Иако је било за очекивати да ће промена власти на републичком нивоу утицати и на промену владајуће већине у Скупштини општине (СО) Бор - о томе још нема говора. Драган Жикић, председник СО Бор, тврди да преговори око прекомпоновања власти на локалу нису вођени, као и да актуелна власт, коју у Бору чине демократе са УРС и СПС, функционише. Међутим, Жикић, који је и председник Општинског одбора СПС, истиче и да су, у последње време, све учесталији напади појединих коалиционих партнера на рад првог човека борских социјалиста, као и на чланове ове политичке опције који су на руководећим функцијама у јавним предузећима. Да ли је било прего- је у супротности са законом чињеница да је састанак Оп- седницама Скупштине опвора око прекомпоновања нелегално ради. Реч је о ин- штинског већа одржан дан штине се не спроводе у власти у Бору? фраструктурним радовима ко- уочи седнице Скупштине оп- пракси? Једна од њих је и -Није било разговора ји су у граду штине, довољан је показатељ одлука о оснивању Паркинг на ту тему. Рецимо да акту- обављани, а да се на кадрове СПС врши сервиса? елна власт функционише. Ме- нису на врпритисак. - За реализацију одђутим, све су учесталији еме биле Да ли сте задовољни лука није задужен председник напади на мене и на чланове расписирадом директора Јавног Скупштине општине. Коалинаше странке који руководе ване јавне стамбеног предузећа? ционим договором оснивање јавним предузећима. Миш- набавке. У - Директор ЈП ''За стам- Паркинг сервиса у Бору је приљења сам, да поједини коали- више набене услуге'' свој посао пало коалицији око ДС. Заиста циони партнери дају себи већа в р а т а обавља на задовољавајући не знам детаље зашто то права у односу на остале смо начин, што је оцена и ОО предузеће још увек није попартнере из власти. Ту чињеСПС. Сви директори јавних чело са радом. ницу потврђују захтеви за предузећа и установа који Колико је СПС успео смену директора Дирекције за су чланови наше поли- да утиче на формирање буизградњу Бора и Јавног стамтичке опције морају са- џета за наредну годину и на беног предузећа, који су кадвесно да обављају своје чему инсистирате? рови СПС, иако, по мом послове, поштујући за- Неопходно је да се мишљењу, стручно и по закону конске одредбе, што они више средстава уложи у обраобављају свој посао. и чине. зовање, односно у реконструкПрема незваничним цију и одржавање школских информацијама, група одобјеката и фискултурних сала. борника у СО Бор је упуТу, пре свега, мислим на затила, писаним путем, вршетак изградње започетих иницијативу за вашу смену објеката и на обнављање наБранку Ружићу, председставне опреме и средстава, нику Извршног одбора ГО на Поједини овлашћени што сам и рекао на последњој СПС, и Милану Уруковићу, сапредставници скупштине седници СО. Треба наставити председнику Окружног од- станцима станара стамбених зграда радове на асфалтирању сеобора СПС? унутар коалиимали су примедбе на 25 ских и путева у граду. Ра- То је пуцањ из празне ције били јасни да ћемо одсто провизије које дићемо и на реализацији пушке. Кадрирање у једној по- превасходно поштовати узима Јавно стамбено пројекта који се односи на излитичкој странци се не може закон када је реч о радопредузеће за своје услу- градњу пута Горњане-Рудна обављати ван те странке, а вима у граду. СПС у логе. Да ли Управни одбор глава, који је значајан, јер понарочито не од стране “пр- калном парламенту, који овог предузећа своје пред- везује општине Бор и Мајданвака” неке друге политичке оп- броји 35 одборника, тренутно логе мора да упути Скуп- пек. Наставићемо изградњу ције. То није напад на мене, има пет одборника, а одбор- штини општине на разма- водоводних мрежа у сеоским као председника ОО СПС у ничка група СПС-ЈС-ПУПС трање? месним заједницама које су Бору, већ на странку и пред- укупно осам. Сматрам да то - Цене комуналних започете, али и отпочети изставнике наше политичке оп- никако није за потцењивање . услуга, које предложе управни градњу нових водоводних ције, који су на руководећим Наш једини услов је пошто- одбори јавних предузећа, мо- мрежа у селима. Из градске местима у јавним пред- вање коалиционих партнера и рају бити предмет разматрања касе ће бити обезбеђено 15 узећима и на осталим важним постигнутих договора, као што на седници Скупштине оп- милиона динара за наставак функцијама у локалној само- то чинимо ми. штине. Што се тиче предлога изградње водоводне мреже у управи. Да ли је у вези понов- УО Јавног стамбеног пред- МЗ Бучје. Овај пројекат спроШта је разлог за ног именовања директора узећа, важно је шта је по Пра- водимо заједно са УНДП, органапад на СПС у Бору? Дирекције за изградњу Бора вилнику и Статуту овог низацијом Уједињених нација - Иза напада на мој и било притисака од стране предузећа дефинисано. Ако је која се бави развојем опрад директора јавних пред- коалиционих партнера? то испоштовано, онда таква штина, и верујем да ћемо узећа, који су чланови СПС, се - Било је притисака и око име- одлука није у сукобу са зако- заједно са њима у наредној гокрије жеља појединаца да се новања других директора, а ном. дини успешно завршити овај ради мимо закона. Нећемо нарочито када је реч о ДирекНеке од одлука које пројекат. дозволити да се било шта што цији за изградњу Бора. Сама су донете на претходним И.И. Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26 Директор Љубиша Маринковић Главни и одговорни уредник Дејана Стојановић Редакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1

Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96 Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,

e-mail timocke@gmail.com www.timocke.rs


ТЕМА БРОЈА

БРОЈ 16

3

Велики број растава у Борском округу

СВАКИ ДРУГИ БРАК У БОРУ ЗАВРШИ РАЗВОДОМ

Драгица Стојановић

БОР, МАЈДАНПЕКЖитељи Борског округа разводе се у већем броју него остали грађани у Србији. Само у Бору је ове године склопљено 147 док је правоснажно разведено 96 бракова. Као главни разлози наводе се прељуба, недостатак комуникације, малолетнички бракови, друштвене мреже, злоупотреба алкохола или опојних средстава код једног од супружника. Криза у браку код млађих брачних парова јавља се после пет година заједничког живота а разводе се и супружници после 30 година брака. - Најтежи случајеви су када су у расправу укључена и деца од 10 година која имају право да се изјасне са којим родитељем желе да живе. Де-

тим, пред судом је говорио супротно. Са оцем је желео да буде јер му више пажње посвећује, али када је за то сазнала мајка, детету је рекла „ да ће да да оде из града и да је никада више неће видети ако одлучи да живи са оцем“. Дечак је тада казао да не жели да мама плаче и да је одлучио да остане код ње. Након обављених разговора са родитељима дете је остало да живи са оцем а редовно је и посећивало мајку, тако да се на крају све добро завршило. Она истиче да је све мање споразумних развода али и да има случајева када се супружници и током трајања поступка помире. -У овој години су супружници одустали од развода у шест случајева. Сигурно ћу

шава се и да родитељи уцењују своју децу – каже Драгица Стојановић, портпарол Основног суда у Бору. Био је случај да се малишан стар 10 година изјаснио у Центру за социјални рад да жели да живи са татом. Међу-

још дуго памтити ситуацију када је расправа била завршена али су се брачни партнери изненада појавили и повукли тужбу за развод. У мојој канцеларији је супруг извадио букет цвећа и предао својој лепшој половини, након

чега су срећни и насмејани отишли из зграде Основног суда – додаје Стојановићева. Јовица Ћирић, психолог Дома здравља у Мајданпеку тврди да да је један од главних разлога за развод и економска криза, јер млади нису навикли да живе у лошој материјалној ситуацији, па се радије враћају код својих родитеља на издржавање. - Све је више малолетничких бракова, који се склапају из економских разлога. Сведоци смо да је велики број бракова склопљен ради лакшег добијања папира у иностранству. Код мене на терапију, у последње време, у све већем броју, долазе и парови који имају проблеме ве-

паровима, у оквиру пројекта “Кажи свима који желе да чују”. - Реч је о Центрима за социјални рад из Кладова, Неготина, Бора, Кучева и Мајданпека, чији су радници завршили обуку по програму „Унапређивање партнерских односа“, који је акредитован код Републицког завода за социјалну заститу. Саветовалиште за брак и породицу не постоји ни у једном од градова, а захваљујуци овој едукацији, запослени у Центрима за социјални рад, оспособљени су да направе припремне активности за рад Саветовалишта. Међутим, не постоји заинтересованост локалних власти за финансирање оваквих пројеката –

Мирјана Митровић

зане за друштвене мреже, јер дописивање преко “фејс��ука” изазива сумњу и нетолеранцију код партнера. Како “фејсбук”, тако и мобилни телефони, преко којих супружници све више уговарају тајне састанке – каже Ћирић. По покретању бракоразводне парнице суд најпре заказује рочиште за посредовање, односно помирење, али брачни партнери о помирењу не желе да говоре. Компромиса као да нема, а готово да не прође ниједан дан да се не појаве три до четири тужбе за развод брака у Основном суду у Бору. Запослени у Центрима за социјални рад у Борском округу добили су додатну едукацију за превентивни рад са

каже Мионка Николић, председница Одбора за људска права Мајданпек. Мирјана Митровић, директорица борског Центра за социјални рад истиче да када суд упути допис да је бракоразводни поступак у току Центар даје стручно мишљење о интересу детета и изјашњава се ком од родитеља требају бити поверена родитељска права и како да се уреде контакти другог родитеља са децом. - Ми се у оквиру наших делатности бавимо саветодавним радом али немамо могућност превентивног деловања осим ако нам се странке саме не обрате за помоћ – каже Митровићева. Д.С. – И.П.


4

ПОЛИТИКА

БРОЈ 16

Челници Зајечара оптужили опозицију да дестабилизује власт у граду

БЕЗОБРАЗЛУК ПРЕМА ГРАЂАНИМА ЗАЈЕЧАР - Градска власт на челу са градоначелником Бошком Ничић оптужила је опозицију да дестабилизује власт у граду и онемогућава је да се бави својим редовним активностима. -Скупштинској већини је више дозлогрдило понашање људи из опозиције на челу са естрадним менаџером Сашом Мирковићем,који је од политике направио естраду рекао је градоначелник Зајечара. - Са представом је почео још у току предизборне кампање преко своје телевизије “Бест”, која више и није његова телевизија, и та представа траје из дана у дан до данас. Стална најава смене градоначелника и његових сарадника је довела до тога да се сви баве тиме када ће и да ли бити смењен градоначелник, уместо да се баве редовним пословима, што деста- билизује власт у граду. Врхунац безобразлука је захтев за смену председника Скупштине Ивана Јоковића, који је поднет у понедељак пред крај радног времена, а онда повучен у уторак ујутру по почетку рада градске управе. Ако стварно

Иван Јоковић и Бошко Ничић

имају ту већи-ну нека поднесу захтев и заврше са тим циркусом. Позивам све одборнике да преузму одговорност и неучествују у представи Саше Мирковића. Ничић је још рекао да не усвајање буџета не штети власти у граду, већ грађанима, јер ће са добијањем привременог буџета, уколико одборници не изгласају буџет за наредну годину, добити знатно мање пара од потребних за функционисање града. -Граду ће бити ускраћено 140 милиона из Ре-

Маратонска седница СО Мајданпек

публике, а град ће морати да функционише са четвртином пара прошлогодишњег буџетарекао је Ничић. Градоначелник Зајечара је оптужио Мирковића да се бави претњама и уценама и да га једино интересује како да преко власти обезбеди новац за “Бест” телевизију. - Он се шврћка џипом од Београда до Зајечара, прети, уцењује и покушава да у Зајечар доведе на власт људе који ће у џиповима да дођу два пута недељно и управљају градом - рекао је

Ничић.- Сигурно нисам најбољи градоначелник, али сам од таквих бољи. Иван Јоковић, председник Скупштине града је оптужио Сашу Мирковића и ПРС да не бирају средства да дођу до власти. -Они све време лажу и обмањују грађане како имају потписе за смену градоначелника Зајечара - рекао је Јоковић. Он је додао да су вођени преговори о проширењу скупштинске већине са СНС, али не и са ПРС, поготово не са Сашом Мирковићем. -Градоначелник Бошко Ничић није желео да буде градоначелник таквој скупштинској већини – нагласио је Јоковић. Одборник Станислав Тадић (ДС) је рекао да је некада била част и обавеза бити одборник, а да сада то више није ни част, а још мање обавеза. -Уместо да се бавимо комуналним проблемима града, чишћењем улица, ми се бавимо тиме на коју ће страну тас превагнути- рекао је Тадић. Е.Р.

Усвојен буџет општине Кладово за 2013. годину

УСВОЈЕН БУЏЕТ ТАЊА ОПШТИНСКА КАСА МАЈДАНПЕК - Маратонска седница општинског парламента у Мајданпеку која је у понедељак и поред 14-тосатног трајања није приведена крају, обележена је усвајањем Одлуке о буџету општине за наредну годину, усклађивањем висине накнада и такси, али и програма рада јавних предузећа и установа, те доношењем одлуке о изради плана детаљне регулације измештања деонице државног пута. Најважнији плански документ за функционисање општине Мајданпек у наредној години вредан је милијарду динара и требало би да омогући функционисање свих корисника буџетских средстава, али и плаћање обавеза по кредитима и поред којих ће бити средстава за капиталне инвестиције, као и израду неопходне планске документације. У структури прихода највећа су буџетска средства која су увећана за више од 24

одсто образложила је Гордана Николић, шеф Одељења за буџет, трезор и финансије, наглашавајући да је и поред свега општина Мајданпек једна од најмање задужених и најревноснијих у измиривању својих обавеза. Бројне дискусије обележиле су и усвајање Одлуке о изради плана детаљне регулације измештања деонице државног пута првог Б реда број 22 . Реч је о деоници на улазу у Мајданпек из правца Београда који се због потребе даљег рада Рудника бакра Мајданпек мора изместити. Светомир Мустецић, директор РБМ, је образложио да је то потребно због даљег рада, производње и развоја, као и из сигурносно безбедносних разлога, да је једино трајно решење преко Партизанског пута, а да у наредних шест месеци предстоји припрема пројектно техничке документације. С.В.

КЛАДОВО - На последњем овогодишњем заседању одборници локалног парламента већином гласова усвојили су предлог Одлуке о општинском буџету за 2013. годину. Приходна страна општинске касе износи 745.630.997 динара и мања је за 25 милиона динара у односу на актуелни буџет због нових прописа и измена у систему наплате, као и због укидања или умањења појединих комуналних такси. - Буџет је пројектован на реалним основама и примерен је времену у коме живимо. Настојали смо да увећамо приходе који се односе на социјална давања који су већи за 4,5 милиона динара, тако да ће родитељи новорођене деце у наредној години уместо 20.000 динара добијати дупло више. Повећани су приходи за образовање, културу и спорт, а за инвестициона улагања имаћемо на располагању стотинак милиона динара. То нас обавезује да новац за ову намену потражимо у оквиру разних

пројеката прекограничне сарадње - казао је Дејан Николић, председник Општине. С друге стране представници опозиције сматрали су да је предложени буџет више социјални него развојни, а највећа примедба односила се на мало новца издвојеног у Фонд за развој . -Српска напредна странка сматра да нема напретка јер средства у овом Фонду потврђују да нисте баш заинтересовани за развој општине. Мања средства значе и мања инвестициона улагања, а то није у интересу грађана. Зато одборници СНС неће гласати за предложени буџет - изјавио је др Борислав Петровић у име кладовских напредњака. - Општинска каса је по мери кризе и сматрамо да је предложени буџет реалан- одговорио је Дејан Николић и нагласио да је најважније да ће предложени буџет омогућити успешно функционисање локалне самоуправе. М.Р.


БРОЈ 16

ОГЛАСИ

5


6

ДРУШТВО Са ра дњ а Не готин а и Ту рн у Се ве рин а

ПРОМОЦИЈА ПРОЈЕКТА НЕГОТИН – Промоцијом пројекта развоја прекограничних активности у области спорта и културе, у Румунији је недавно озваничен почетак реализације неколико значајних садржаја прекограничне сарадње. У првом реду то су бројне културне изложбе у парк шуми Chiralla у Турну Северину, где ће бити комплетно уређене и пешачке стазе, а у овом граду се планира и уређење амфитеатра. Неготин ће, пак, добити покретну бину, а планирано је и уређење два игралишта у Хајдук Вељковом граду. Обе пограничне општине намеравају да продубе сарадњу својих спортских клубова. - Општина Неготин годинама уназад остварује успешну сарадњу са прекограничним општинама у Румунији у реализацији пројеката из области економског развоја, заштите животне средине, туризма, образовања и културе. Реализацијом прекограничних пројеката побољ-

СО Неготин

шан је и квалитет живота грађана са обе стране границе. Реализација прекограничних пројeката представља и добар основ за даље коришћење европских фондова за обе наше земље – истиче мр Милан Уруковић, председник Општине Неготин. Укупна вредност пројекта „Развој прекограничних активности у области културе и спорта“, чији је подносилац

Дробета Турну Северин, а општина Неготин партнер, износи 1,4 милиона евра, од чега је за општину Неготин планирано 145.397 евра, уз самофинансирање локалне самоуправе од 15 одсто. Реализацију пројекта пратиће, како је планирано, и промоција прекограничне сарадње двеју земаља, као и унапређење сарадње. С.М.Ј.

Рудник бакра донирао нову опрему за мајданпечки Дом здравља

БОЉА ОПРЕМЉЕНОСТ ЗА КВАЛИТЕТНИЈЕ УСЛУГЕ МАЈДАНПЕК - Захваљујући донацијама Рудника бакра Мајданпек и Фондације „Никола Спасић“, у мајданпечком Дому здравља „Др Верољуб Цакић“ офтамолошка ординација и лабораторија опремљеније су з�� вредне апарате. Рудник бакра Мајданпек је за офтамолошку службу набавио шпалт лампу „Халтштрајт" , са апанационим тонометром и постољем, а захваљујући донацији Фондације „Никола Спасић“ пацијенти и Опште болнице и Дома здравља који користе антикоагулантну терапију или треба да обаве анализу хормона, те тумор маркера, добили су услове да то обаве у мајданпечкој лабораторији. - У складу са могућностима, а имајући у виду потребе за адекватним лечењем наших радника и чланова њихових породица, али и свих становника општине Мајданпек, желели смо да помогнемо“ – каже Светомир Мустецић, директор РБМ, наводећи да је то резултат опредељења да се помогне побољшању квали-

тета здравствених услуга, али и укупном здравственом стању људи који овде живе.

Др Фудуловић са новим апаратом

- Ради се о најсавременијем апарату какав у Србији има још само Здравствени центар Ваљево, оно што би офтамолози рекли „врх“, односно „мерцедес“ у офтамологији, у склопу којег иде и апарат за мерење очног при-

тиска на начин на који се то чини на свим очним клиникама, с тим што овај има могућност и да се ту додатно инсталира и ласер“ - похвалио се овом донацијом др Драган Фудуловић, директор Дома здравља „Др Верољуб Цакић“, али и да је кроз донацију Фондације „Никола Спасић“ лабораторија коју користе и Општа болница и Дом здравља добила нов апарат од значаја за пацијенте који користе антикоагулансну терапију, али нови дисплеј за апарат који ова установа већ поседује па ће моћи да се раде анализе хормона, тумормаркера, затим анализе код акутног инфаркта миокарда, и уопште, већи број анализа за гинекологију, хирургију и интерну медицину, с тим што ће већина тих анализа морати да се плаћа јер су то оне које се раде у оквиру „секундара“. Већина пацијената сагласна је да им изузетно значи да ове прегледе може да обави и у свом граду не путујући и не излажући се трошковима и губљењу времена. С.В.

БРОЈ 16 О творе н а с е з он а с к иј а њ а н а Ста рој п ла н ин и

УЖИВАЊЕ У СНЕЖНИМ ЧАРОЛИЈАМА КЊАЖЕВАЦ - Стара планина, дочекала је почетак сезоне, окупана сунцем и у друштву гостију из целе Србије. Популарни "ski opening" окупио је и бројне познате личности, а за ову прилику организован је велики број такмичења и промоција. Јасно је да Стара планина прераста у озбиљан ски центар, каже Милан Ђокић, председник општине Књажевац. - Стара планина је пример, како са препознатим потребама, са јасним инвестицијама, уз помоћ државе, неки крај земље може да се оживи. Читав низ индивидуалних пословних објеката ниче овде. Многи људи који су одавде отишли пре много година, враћају се, а и они који овде живе, надају се бољој будућности. Живот се дефинитивно вратио на Стару планину – поручио је Ђокић. Ски стазе поред Јабучког равништа су изузетно припремљене за отварање сезоне, а Дејан Љевнајић, в.д.директора ЈП "Скијалишта Србије", каже да очекују најуспешнију сезону до сада. - Ски центар Стара планина, сада је озбиљан и модеран ски центар. Ту се налази прва гондола у Србији и две четвороседне жичаре, а све стазе покривене су системом за вештачко оснежавање. Ове године, сезона се по први пут отвара овако рано, захваљујући вештачком оснежавању. За отварање ски сезоне, омогућили смо и попуст од 50% за куповину ски карата. На 50 метара од прве српске гондоле, налази се и "Фалкенштајнер хотел Стара планина", а према речима Синише Миленковића, директора хотела, попуњеност хотела је добра за ово доба године. - Очекујемо да ће тако бити до краја сезоне, али се ми припремамо и за летњу сезону. Већ осмишљавамо пакете, које ћемо понудити када Стара планина озелени. Намера нам је да овај хотел ради у току целе године. Отварању ски сезоне, присуствовао је и Горан Петковић, државни секретар за туризам у Министарству финансија и привреде. - После шест година од првог мастер плана Старе планине, може се рећи да је та идеја уродила плодом. Овај ски центар већ има одличну садржину, а погодан је и за пословне људе и инвеститоре. Овде се тек отварају пословне могућности за значајна велика и мала пословна улагања, рекао је Петковић. Како је најављено, за неколико дана биће отворене и ски стазе "Коњарник" и "Сунчана долина", па ће планинска лепотица на истоку Србије, у пуном сјају, бити доступна љубитељима зимских спортова и нетакнуте природе. Л.И.


7

ЕКОНОМИЈА

БРОЈ 16

Металурзи задовољни и новембарским производним резултатима

СТАБИЛАН РА Д ЛИНИЈЕ БАКРА БОР – Топионица је у новембру примила 24.857 тона влажног концентрата, са 3.454 тоне "црвеног" метала у њему, што је највеће месечно остварење од почетка године. Највише сировине стигло је из рудника "Церово" и "Велики Кривељ" (2.124 тоне бакра у концентрату), затим из Бора (721 тона) и из Рудника бакра Мајданпек (602 тоне). Прерађено је 25.363 тоне шарже (просечно 845 дневно). Иначе, Топионица је за 11 месеци укупно примила 216.794 тоне влажног концентрата са 31.268 тона метала. - Топионица је прошлог месеца радила добро. У прилог ове тврдње говори податак да је забележила временско искоришћење од 97 процената и искоришћење на металу од 94 одсто, што се уклапа у план којим је предвиђено да годишње искоришћење на металу буде око 93%. Произведено је 4.016 тона анода. Упркос великој преради, није дошло и до веће продукције због смањеног садржаја бакра у концентрату. Наиме, просечни садржај "црвеног" метала у примљеним концентратима у новембру се кретао око 15%, за разлику од октобарских 16,50% - казао је Бобан Тодоровић, директор ТИР. Топионица је у овај

Топионица у Бору

месец "ушла" са 7.500 тона шарже, односно 951 тоном бакра у њој. Ради припреме за зимски период, од четвртог до седмог децембра десио се планирани застој током којег је повећана поузданост и сигурност агрегата (санација бренера и држача примарних циклона на реактору, чишћење наслага у апдејку котла, замена шибера котла и горионика на челу пламене пећи, као и тестирање котла). Половином овог месеца почео је и делимичан ремонт конвертора број један. И Фабрика сумпорне киселине је, по оцени Тодоровића, радила добро и произвела скоро 10.000 тона монохидрата (327 тона дневно), док се ове године очекује биланс од преко

90.000 тона. На залихама ових дана има око 5.500 тона овог производа. Ради одржавања добрих показатеља рада фабрике, обављено је "просејавање" катализатора у првој етажи, као и санација хале етаже. Електролиза је радила са 352 ћелије и продуковала 3.494 тоне катодног бакра (116 дневно). ФБЖ је дала 600 тона дипформинг жице (9.500 од почетка године). Продужен је уговор са "Јуром" којим је предвиђена месечна испорука 300 тона жице пречника осам милиметара. Овде очекују и скори завршетак физибилити студије за набавку нових развојних машина (ап-каст технологија). У Енергани и Транспорту ТИР су се на време при-

премили за зимски период, тако да су котлови пет, шест и седам исправни за рад, док на залихама има око 4.000 тона угља. Транспорт ТИР је превезао сву количину материјала (80.000 тона шљаке и сав концентрат из домаћих рудника). Највећи проблем у овом погону представља дотрајала опрема – његова "главна снага" су камиони из 1995. године. Пошто су благовремено додати адитиви и замењени системи на ками- онима, очекује се и мање проблема у раду, упркос временским (не)приликама које су задесиле Бор и целу Србију. Оно на шта су посебно поносни, како рече директор, јесте што су прошлог месеца Фабрика сумпорне киселине и Транспорт ТИР-а добили сертификат за примену система квалитета по стандардима серије ИСО 9001. Једини металуршки погон који још није сертификован јесте Енергана за коју је то планирано у марту идуће године. Водомер произведен у Преради метала, који је недавно добио акредитацију, сада може да се купи у малопродајним објектима. Реч је, додаје Тодоровић, о одличном производу бољег квалитета и дужег гарантног рока од сличних који могу да се нађу на тржишту. Ј. С

За већу производњу у РБМ-у

САГЛАСНОСТ ЗА НОВУ МЕХАНИЗАЦИЈУ

МАЈДАНПЕК – Агенција за приватизацију коначно је дала сагласност Руднику бакра Мајданпек за куповину булдозера и грејдера. Потписан је уговор, чекају се банкарске гаранције и после авансне уплате очекује се да машине стигну у марту или априлу. До тада ће бити веома тешко радити, посебно у зимским условима: -Нисмо спремни за рад у зимским условима јер нема довољно булдозера и грејдера, а утоваривач треба да се поправи. Очекујемо да за који дан стигне једна комбинована машина уз коју ће ипак и рад бити лакши – каже ди-

ректор РБМ-а Светомир Мустецић. Управо због недостатка механизације у новембру производни план је премашен само на злату и сребру, док је производња бакра, руде и јаловине испод планиране јер на три радилишта ради само један булдозер. -Радило се на три радилишта сразмерно расположивој механизацији. Главни проблем био је на копу, док су флотацијски капацитети били упослени - каже Светомир Мустецић, директор РБМ, подсећајући и на плански застој од скоро три дана због радова на Транспортном систему.

Рудник бакра у Мајданпеку

Слично је и у децембру, јер се ради са два булдозера на три локалитета, а планирана производња је 350 хиљада тона руде и 2,2 милиона тона јаловине. Учинак ће директно зависити од рада булдозера и временских услова. -Настављамо рад на три рад��лишта сразмерно расположивој механизацији. Успели смо да „подигнемо“ два стара булдозера, па уз

један изнајмљени, који ћемо задржати још 10-15 дана, настављамо рад – истиче директор Мустецић наводећи да би у међувремену требало да се привремено измести магистрални пут од „Новог сервиса“, поред транспортног система, преко копа - да би могло да се ради на „Андезитском прсту“, за шта је потребан још један (четврти) булдозер. С.В


8

ОГЛАСИ

БРОЈ 16


9

ЕКОНОМИЈА/КУЛТУРА

БРОЈ 16

(Не)обичан зимски дан на копу „Велики Кривељ“

Одржано предавање у Народном музеју „Зајечар”

СРПСКИ ПИСЦИ СВАКО ЗНА СВОЈ ПОСАО У ДИПЛОМАТИЈИ БОР – За рударе на површинском копу „Велики Кривељ“ Рудника бакра Бор сасвим обичан зимски дан, иако се претходне ноћи жива у термометру спустила испод минус 20 степени Целзијуса. Како је било рударима и машинама у трећој смени – можемо само да претпоставимо. У првој смени ни зиму ни снег као да нико и не примећује: свако ради свој посао као да су услови идеални. Навикли

Возачи тешких камиона немају ни воље ни времена за разговор. У пролазу добацују да за њих нема зиме јер у новим камионима ради клима, а у старим грејање. Исто је и у багерима. Проблем због зиме имају само радници који одржавају (поправљају), кад затреба, багере, бушилице и камионе, јер се рука на мразу лепи за хладан метал. Али и то се лако решава, кажу, рукавицама и искуством.

Видоје Адамовић

рудари и на летњу жегу и прашину, баш као и на снег, мраз и (понекад) ледену кишу. -Добро смо се припремили за рад у зимским условима и држимо се плана. Циљ нам је да дневно откопамо 30 хиљада тона руде и 75 до 80 хиљада тона јаловине и од тога не одступамо – каже управник копа „Велики Кривељ“ Видоје Адамовић. За такву производњу у зимским условима ангажовано је 19 камиона-дампера (11 нових, два средње генерације и шест старих) и четири багера. На одржавању транспортних путева раде три булдозера, два грејдера и солана за коју има довољно соли. То се и види док се спуштамо транспортним путевима према радилиштима: на јутарњем мразу пут изгледа као да је од асфалта. Све је проходно, нема проклизавања тешких камиона, иако у зимским условима треба одржавати више од 30 километара транспортних путева.

Да, ипак, није све идеално, потврђује податак да је „испао“ један од главних трафоа, па се напајање машина пребацује преко флотације или другог, резервног трафоа. У застоју је и један багер који се убрзано поправља. -Чак и да буде оштрија зима, не очекујем веће проблеме. Спремни смо да остваримо план производње и у тежим условима него што су сада – каже управник Видоје Адамовић док са првим сарадницима обилази сва радилишта и одмах решава ситније проблеме. Крупнијих до сада, на срећу, није било. Површински коп „Велики Кривељ“, у одласку и са висине, делује идилично обасјан зимским сунцем и прекривен снегом. Колико је за неупућене заиста идилично, знају рудари на његовим етажама који у тој идили без већих проблема у све три смене зарађују хлеб са седам кора. М.М.

ЗАЈЕЧАР - Директор Архива Југославије Миладин Милошевић, прошлог петка је у галерији Народног музеја „Зајечар“ одржао предавање на тему „ Српски писци у дипломатији“.Он је говорио о Јовану Дучићу, Иви Андрићу, Милошу Црњанском, Бранку Лазаревићу и Растку Петровићу,као горостасима ,који су оставили траг у дипломатији

Краљевине Југославије. Српски писци у дипломатији су, како је рекао Млошевић,били аристократија по духу и образовању и чинили су велику србијанску дипломатску фамилију, службујући у бројним државама света. Милошевић је рекао да би дипломатија Краљевина Југославије могла бити узор данашњој дипломатији. С.М.

Пригодна свечаност у неготинској библиотеци

ПETИ РОЂЕНДАН ''ЧИТАЛИШТАНЦЕТА“ НЕГОТИН – Поштујући гесло „са књигом од малена“, неготинска Народна библиотека „Доситеј Новаковић“ пре пет година упустила се у авантуру звану „Читалиштанце“ окупљајући око себе најмлађе читаоце. За тих пет година многи су, баш у библиотеци, окружени царством из бајки, пробраном светском и домаћом литературом, научили прва слова, формирали свој књижевни укус и дан данас наставили да дечије одељење библиотеке сматрају својом другом кућом. Библиотекари су, пак, настојали да им разним креативним радионицама приближе свет књига. Да су у томе успели сведочи и прослава петог рођендана „Читалиштанцета“, на Дан библиотекара, која је имала толико гостију, да у промотивној сали дечијег одељења Библиотеке, готово да ни за иглу није било местa.

У програму су, том приликом, наступили неготински основци, ученици школе „Бранко Радичевић“, као и етногрупа „Младо класје“, којом руководи Душица Ђурђић, професор разредне наставе у ОШ „Вук Караџић“. На литерарном конкурсу „Био једном један“, који је Библиотека организовала тим поводом, прво место је освојио Павле Ошић, друга је Маша Ђорђевић, док је трећепласирана Ана Марија Кнежевић. Победник ликовног конкурса, на исту тему, је Тамара Јанковић, друго место освојила је Александра Јовановић, а треће Клаудија Првуловић. Припремној групи и првацима основне школе „Павле Илић Вељко“, из Прахова, припала је награда за колективан ликовни рад, а Сари Думитрашковић дар као најмлађем учеснику конкурса. С.М.Ј.


10

ХРОНИКА

БРОЈ 16

Тешка саобраћајна несрећа у Бољевцу

ПОГИНУО МАЛОЛЕТНИК

БОЉЕВАЦ – У тешкој саобраћајној несрећи, која се десила у бољевачкој Улици Драгише Петровића, код броја 98, малолетни М.Б. (17), из тог места, задобио је тешке телесне повреде, од којих је, неколико дана касније, не будећи се из коме, преминуо у нишком Клиничко - болничком центру. До саобраћајне незгоде је дошло када је С.П. (22), из Бољевца, који је, без возачке дозволе, управљао возилом ''хонда акорд'', изгубио контролу над возилом и свом силином ударио у бетонску бандеру, покрај пута. Аутомобил се у стуб закуцао управо са десне стране, баш ту где се, на месту сувозача, налазио малолетни М.Б. Реконструкција догађаја је показала да је С.П., крећући се из правца пута Зајечар-Параћин, ка центру гра-

Смрскана “хонда”

ПОДЛЕТЕО ПОД ШЛЕПЕР А.Б. (34), из Јагодине, задобио је тешке повреде када је на путу Зајечар-Параћин, код Бољевца, својим аутомобилом ''мазда 626'' подлетео под шлепер, са полуприколицом, којим је управљао Г.П (43), из Македоније. Он је збринут у зајечарском Здравственом центру и његово стање се прати. да, у близини кућног броја 98, услед неприлагођене брзине условима и стању пута, у кри-

вини у лево, изгубио контролу над возилом, прешао на леву страну коловоза у правцу кре-

тања, и након заношења, десном бочном страном ударио у бетонску бандеру поред пута. - Чуо сам страховит ударац, након чега сам излетео из куће – испричао нам је очевидац догађаја.- Видео сам возило закуцано у бандеру. Одмах сам позвао полицију и Хитну помоћ, чије су екипе убрзо стигле на лице места. Како се испоставило, аутомобил је, крај места сувозача, био готово потпуно смрскан, због чега су ватрогасци око 20 минута маказама за метал секли врата, како би из ''хонде'' извукли малолетног М.Б. Службеници Полицијске станице Бољевац лишили су слободе и одредили меру задржавања од 48 сати за С.П. због постојања основа сумње да је извршио кривично дело тешко дела против безбедности јавног саобраћаја. Е.Т.

Неколико несрећа у руднику угља ''Лубница''

СТРАХ У ЈАМИ ЗАЈЕЧАР – Рудар у подземном лежишу угља лигнита ''Лубница'' М.Д. задобио је, почетком јуна, тешке телесне повреде, када га је машина ''раубалица'', која је била заглављена, изненада, ударила по десној шаци – саопштила је Полицијска управа у Зајечару. До несреће је дошло када је његов колега Г.Г. (40), уместо да заустави процес производње и, након тога, покуша да отклони квар, то учинио тако што је ''раубалицу'' покушао да одглави док је она била у ''празном ходу''.

нио тешко дело против опште сигурности. Међутим, ово је тек један у низу несрећних случајева, који су се у последње две године десили у овом руднику. Крајем марта ове године, Горан П. (24), рудар у зајечарском лежишту угља “Лубница”, погинуо је када га је, док је лопатом товарио лигнит на транспортну траку, повукао бубањ који покреће ту траку и – самлео га! - Несрећа се десила у јами “Осојане”, на дубини од око 400 метара – казали су нам тада рудари из “Лубнице”.

РУДАРИ СПАСИЛИ КОЛЕГУ У руднику “Лубница”, 10. фебруара ове године, тешко је повређен и рудар Б.Ж. (26). На њега се, на дубини од око 400 метара, са свода рудника одронио слој земље и – затрпао га! Рудари су извукли свог колегу испод земље, након чега су га на рукама сат времена носили до изласка из јаме. Како је установљено, Б.Ж. је задобио тешке телесне повреде, у виду прелома лобање и десне бутне кости, као и потрес мозга. Преживео је захваљујући хитној интервенцији лекара. Међутим, ''раубилица'' је попустила, након чега је ручица те машине ударила по руци М.Д., који је ангажован на пословима јамског возача угља, и нанела му тешке повреде. Против Г.Г. је поднета пријава због сумње да је почи-

- Горан је, у тренутку када се трагедија догодила, био сам. Препостављамо да је покушао да очисти простор испред бубња, али га је он ухватио и повукао. Одмах након несреће транспортна трака се зауста-

Рудник Угља “Лубница”

вила. То је рударима био знак да се нешто страшно десило. - Од призора који сам видео када сам стигао на лице места умало се нисам онесвестио – испричао нам је рудар који је први стигао на место трагедије. - Испод металног бубња, који ломи и најтврђе стене и који покреће траку за транспорт угља, налазило се потпуно непрепознатљво тело нашег колеге. Буквално, бубањ га је “усисао” и “самлео”! Смрт Горана П. је друга несрећа која се у руднику угља “Лубница” десила у последње две године. Пре њега у том лежишту погинуо је Дејан М. (42),

који је страдао када се на њега, док је пунио рупу експлозивом у јами “Осојане”, са свода обрушио огроман комад угља. Смрт је наступила услед “компресије вратног дела кичме”, а у тренутку несреће у тој јами било је – 68 рудара! - Копач је завршио свој део посла, а онда је Милошевић, који је био палилац, кренуо да постави експлозив у рупу – речено нам је тада. - У тренутку несреће, са Дејаном су била још тројица рудара, који су требали да припреме терен за минирање. Трагедија се десила на дубини од око 400 метара. С.К.


ХРОНИКА/ФЕЉТОН

БРОЈ 16 Ч.С. (53) осуђен на четири године робије

ОБЉУБИО МАЛОЛЕТНИЦУ

ОШ “9.српска бригада”

БОЉЕВАЦ – Апелациони суд донео је пресуду којом је Ч.С. (53), ложач у бољевачкој ОШ ''9. српска бригада'', осуђен на четири година затвора због обљубе малолетне девојчице, старе 13 година, која је ишла у ту школу. Ч.С. је, због сумње да је, у више наврата, обљубио девојчицу стару 13 година, ученицу петог разреда бољевачке ОШ ''9. српска бригада'', ухапшен почетком јуна 2010.

године. По незваничним информацијама, јер нико од надлежних није желео да коментарише наша сазнања, ложач је малолетници за један однос плаћао хиљаду динара. Откривен је након што девојчица, са којом је имао односе, неколико дана није долазила кући, па су родитељи о томе обавестили полицију. Е. Т.

Необичан улов цариника

СПРЕЧЕН ШВЕРЦ ФАЗАНА КЛАДОВО - Српски цариници у заједничкој акцији са граничном полицијом на граничном прелазу Хоргош прегледом аутобуса на међународној линији Беч-Кладово спречилису покушај шверца 12 фазана који су заштићени законом. Птице су откривене детаљном контролом аутобуса, када су у пртљажном делу, између торби, пронађена два кавеза у којима су се налазиле три јединке врсте Цроссоптилон Мантцхурицум и 9 врста Сyрматицус Реевесии.

Детерминација врста је извршена након што су фотографије птица прослеђене канцеларији ЦИТЕС (Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре ) која је контактирана одмах након што су фазани пронађени. С обзиром на то да се ради о заштићеним врстама за које су потребне посебне дозволе које путник није имао, птице ће бити смештене у одговарајуће прихватилиште, што ће највероватније бити ЗОО врт Палић. Р.М.

ПРОДАЈЕМ!!! Апартмане на Борском језеру у сивој фази од 36m до 49m2 - цена 400 еура/m2 2

Плачеве на Борском језеру са комплетном инфраструктуром (струја,вода,пут,канализација) цена 1000 еура/m2 Телефон: 064/ 14 06 986

11

РАСТ И РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ

( 16.ДЕО )

На самом крају календарске године, обично се сумирају резултати планираног и оствареног на свим пољима.То важи и за туристичку привреду. Могуће је било да и овде учинимо неку врсту анализе на тему о којој пишемо, но учинило се сврсисходнијим, да начинимо другачији корак. Имајући у виду да се приближавају дани и датуми који су традиционално, време за интензивнија туристичка кретања , покушаћемо да наговестимо само део туристичке понуде коју су припремили туристички посленици из источне Србије поводом предстојећих празника. Источна Србија за Нову годину Новогодишњи празници су посебна прилика за путовања. Новогодишња ноћ је синоним за провод, уживање и испуњење многих жеља. Но,Нова година је и прилика за одмор. Или прилика за леп и посебан новогодишњи викенд, рецимо. Неки показатељи говоре да ће највећи број српских туриста који путују за празнике, 2013. годину дочекати у европским метрополама. Но зашто не приуштити себи упознавање и неких нових предела, људи, гастрономских специјалитета, обичаја, у, за ову прилику, источној Србији. Нека то буде неки од амбијената и објеката на Старој планини, Борском језеру, Ртњу, Брестовачкој бањи или Гамзиградској бањи, на Дунаву, покрај Врела Млаве у неком од градских хотела или ресторана, Зајечара, Мајданпека, Бора, Књажевца, Неготина ,Кладова… Хотел”Лепенски вир” у Доњем Милановцу је припремио дво, тро и четвородневне занимљиве аранжмане, који поред свечане новогодишње вечере, укључују и низ додатних садржаја и активности. Туристи ће, ако се одлуче за овај хотел на обали Дунава, издвојити 140 еура по особи у ½ соби, за дводневни, 155 еура за тродневни, док ће их четвородневни аранжман стајати 170 еура. Етно Центар „Балашевић“ у прелепом амбијенту испод саме планине Ртањ, припремио је понуду за свачији џеп и расположиво време. Сам дочек, са свечаном вечером госте ће стајати 4.000,00 динара, а у понуди су дводневни и тродневни аранжмани. Љубитељи планина и зимских спортова имају могућност да новогодишње празнике проведу на Старој планини у хотелу „FalkensteinerСтара планина“ који је своју понуду конципирао на понуди четворо и седмодневних аранжмана, док је у хотелу „ Бабин Зуб“ могуће, поред вишедневних аранжмана, одабрати само дочек по цени од 4.000,00 динара. У бањама источне Србије су такође пажљиво припремљени новогодишњи аранжамани. У Брестовачкој бањи код Бора у понуди су „РТБ Клуб“,који пружа услуге високог квалитета а потенцијални гости се могу определити између само новогодишњег дочека, за који ће издвојити 3.800,00 динара или једнодневног и дводневног аранжмана. У истој бањи, госте спремно очекује и „Српска круна“ који ће провод у новогодишњој ноћи платити 3.500,динара. По истој цени Нову годину можете дочекати и у хотелу „Каструм“ у Гамзиградској бањи. Недавно реновиран и за туристе отворен хотел „Језеро“ на Борском језеру нуди два пуна пуна пансиона,плус две свечане вечере(дочек и реприза) за 130 еура у ½ соби по особи. Они који више “преферирају” градске урбане, градске варијанте могу “најлуђу ноћ” дочекати у градским хотелима: “Golden inn hotel“ у Мајданпеку организује дводневни аранжман у који су поред свечаног новогодишњег дочека укључени, реприза дочека, те обиласци културноисторијских знаменитости града по цени од 7.840,00 динара. Хотел “Албо” у Бору организује дочек 2013. по цени од 3.900,00 динара, хотел “Србија-ТИС” у Зајечару,је припремио дочек у својој “Етно кафани” који стаје 3.200,00 ,а у Великој сали 3.400,00 динара.Наравно ту су и понуде великог броја других, смештајно-угоститељских објеката попут, ресторана,кафана,барова,кафића ,но просто их није могуће све побројати. Ово је само део туристичке новогодишње понуде, која је заиста примамљива и разноврсна. Овај текст је написан да скрене пажњу на туристичку понуду источне Србије. Ако је помогао да донесете одлуку да током новогодишњих празника, упознате овај део наше земље обавезно проверите тачност овде изнетих података директно код сваког даваоца туристичких услуга или преко локалних Туристичких организација. Верујемо да ће туристички посленици успешно и на задовољство гостију реализовати понуђене туристичко угоститељске услуге. Но, да би успех у реализацији био потпун, свој део посла ваљано и на висиком нивоу морају одрадити и све надлежна предузећа, комуналне и инспекцијске службе као и други надлежни субјекти задужени пре свега за чишћење и одржавање саобраћајница, снабдевање водом, електричном и топлотном енергијом. Приредио : Бора Станковић


12

ВЕСТИ/ОГЛАС

БРОЈ 16

Л оп та виш е од игре , ос а м де це н иј а у к ла довс к ом к ра ј у

Велики успех такмичара ’’ Powerlifting клуба Књажевац’’

''ЂЕРДАП'' ПОНОС ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ

ОСВОЈИЛИ ТРИ ЗЛАТА

Радоје Ђуровић у средини

КЛАДОВО - Овог децембра навршава се 80 година од оснивања фудбалског клуба "Ђердап ". Најстарији спортски колектив у кладовском крају формиран је 16. децембра далеке 1932. године. Педантни хроничари су забележили да је осам година раније прву фудбалску лопту у Кладово донео Олег Ђерманов избеглица руског порекла. Фудбал се у то време играо на игралишту Баре и, с обзиром да су момци добро баратали лоптом, тадашњи трговци и занатлије одлучише да оснују клуб коме дадоше име по чувеној клисури у којој је Дунав најужи, најдубљи али и најснажнији . Први председник био је трговац Драгољуб Ташић. ''Ђердап'' се једно време звао се и Венеција јер је игралиште често плављено. После рата био је Омладинац, а потом, поново, Ђердап. У периоду од осам деценија фудбалски клуб из Кладова био је расадник бројних генерација фудбалера. Овде се памте браћа Голубовић, Ратко Лилић, Томислав Барбатесковић, Ђорђе Недељковић,

Иван и Љубомир Младеновић, Јовица Поповић, Сладоје Билав, Зоран Илијевић, Радоје Ђуровић, Петар Сандуловић , Горан Матовић, браћа Јозић ... - Наша је обавеза да се захвалимо свима који су оставили неизбрисив траг у афирмациији најпопуларније игре на овим просторима. ''Ђердап'' је градски клуб, понос Тимочке крајине, и свим искушењима одолева осам деценија. Деценијама је у кладовском крају фудбал био више од игре. Некада су директори предузећа своју креативност и способност руковођења доказивали најпре у клубу, а затим у привреди. Времена су тешка и зато смо у договару са челницима локалне самоуправе донели одлуку да се вредан јубилеј обележи на пролеће. Уколико успемо да се домогнемо Српске лиге, била би то круна генерације која наставља традицију наших предака који су прве утакмице играли на поптопљеном острву Ада кале - каже Радоје Ђуровић, секретар зонаша из града на Дунаву. М.Р.

КЊАЖЕВАЦ - Такмичари ’’ Powerlifting клуба Књажевац’’освојили су шест медаља, од чега три златне, две сребрне и једну бронзану, на ’’Гала купу’’, које је одржано у Нишу. Залтним медаљама окитили су се Никола Ранђеловић, Христијан Страиновић и Милан Станковић. Сребрна одличја су освојили Александар Тошић и Никола Пирузе, док је бронзу добио Стефан Гмитровић.

За најачег такмичара на ’’Гала купу’’ у мртвом дизању проглашен је члан ’’Поwерлифтинг клуба Књажевац’’ Христијан Страиновић, који је поставио нови државни рекорд. На ’’Гала купу’’ учествовали су такмичари из осам клубова из Књажевца, Ниша, Зајечара, Врања, Владичиног Хана и Београда. Одлазак на такмичење помогли су Спортски савез Књажевца и локална самоуправа. Л.И.

Такмичари из Књажевца


TIMOCKE BR.16