Page 1

Prvi maj među jamama Rtnja ( tekst: Mladen Blagojević, fotografije: od strane svih učesnika )

Prvomajska tradicija je oduvek nalagala odlazak u prirodu, slaveći čovekovu vezu sa prirodom. Jedna mlađa tradicija u speleološkom klubu “AS” se rodila sa motivima rada, zabave i dobrog odmora u prirodi a to je odlazak na prvomajski uranak radi završne vežbe speleološkog kursa. 29. april. U petak popodne iz Beograda krenula je kolona automobila, a u njima šarolika ekipa od 32 učesnika. Tu su se mogli naći članovi GSS-a, specijalnih jedinica, studenti raznih struka i ljudi kancelariskih zanjmanja... Svi vodjeni istom željom da se još jednom (za neke će ovo biti prvi put) spuste u jamu. Kolona se sjatila na jugo-istočnim obroncima planine Rtanj, u blizini naselja Boljevac. Dolazak u budući kamp je usledio kasno (oko 22h) ali je propraćen pozdravima dobrodošlice. Koju nam je priredio domaćin, gotovo ne zamenjiv na ovakvim putovanjima, inače vrsan u kuvarskim majstorijama. Lovačka kuća, cilj našeg putovanja, nije mogla da primi sve učesnike, stoga većina je spavala u šatorima na strmoj livadi. 30. april. Kamp je bio rano na nogama. Ljudi su užurbano šetali po orošenoj travi spremajući se za polazak. U planu je bilo spustiti se u dve jame: Zvečani propast (90m), Tomina propast (63m). Ujedno raspitati se o drugim bližim jamama ili pećinama, izvršiti njihovo lociranje i snimanje radi dopune srpskog kataloga speleoloških objekata. To je posao koji zahteva dosta vremena: opremiti (osigurati) jamu, spustiti se jedan po jedan, izvršiti potrebna istraživanja, raspremiti istu. Stoga, red je krenuti rano. Ubrzo se formiraju dve grupe i oko 9 sati kreću. Prva u Zvečani propas a druga “naša” prema Tominoj propasti. Okolina je dosta kamenita, obavijena zakržljalom vegetacijom koja je bogatija jedino u jarugama. Prolazimo pored retkih lovačkih kuća i nekoliko čeka. Zalazeći prema brdima orjentacija je moguća samo treko topografske karte. Ubrzo stižemo do ucrtanog jamskog znaka na karti ali jame nema na vidiku. Lako se može sakriti rupa od 5-6 metara medju velikim kamenjarem. Brzi dogovor nas navodi da pročešljamo celo brdo, uzbudivši tako povećeg zeca koji nam je gotovo kroz noge projurio. Misleći na propušten zečiji gulaš, oko 12 sati napokon nalazimo vrtačom sakriven ulaz u Tominu propast. Dok iskusniji deo ekipe vrši opremanje jame, kursisti uživaju u suncu krijući se od jačeg vetra koji nas je ceo dan gonio. Pitanje o tominoj sudbini nije moglo da se prećuti, te vladalo je veliko ne strpljenje pred silazak. Silazak brz i klizav a na dnu ushićenje. Pod svetlosti čeonih lampi čučala su nasmejana lica. Tomu nismo našli al pećinski nakit jesmo. Nekoliko poza i fotografija, dok neko nije zapazio da je lako sići, nego treba se istim putem i vratiti. Ubrzo su jedan po jedan krenuli u uspinjanje prema svetlosti pozdravljeni od članova napolju. Kursisti su postali punopravni članovi. Ostavili smo jamu iza nas oko 18h i sjurili se u kamp na vruć i uveliko načet gulaš. Treba ispoštovati uranak te je rešetka za roštilj i u kasne sate usluživala gladne i orne druženja ali umor je prevladao i većinu odvukao u krevet.


Pohod prema Rtnju..

Odmor za vreme opremanja jame

Nasmejana lica pri silasku..

U igrana ekipa na delu..

Pomoć prijatelja na siparu..


1. maj. Prohladan, naslućuje se kiša. Još pospani brzo se delimo u tri grupe. Prva treba pronaći obližnju pećinu sa jamskim ulazom za koju smo skoro doznali, dok druga ekipa odlazi u Zvečansku propast. Nasa, treća ekipa ima zadatak da raspremi Zvečansku propast te kreće odmorna, oko 12h. Usput srećemo lokalnog ovčara, inače bivšeg brdskog pešadinca, koji nas je uz brojne priče i savete uputio do jame prve ekipe. Jama Velika Porica od 26m. dubine, koja se otvara pred pridošlicom kao veliki ponor. Izrazito širokog ulaza sa ravnom podinom, gde se lako može smestiti srednja kuća. Dalje u dubini grotla dva dugačka kanala krivudaju, gubeći se u mraku. Već zapaljena vatra je rasterala slabu maglu i dala mogućnost ljudima za nadohnade propusten ručak. Ubrzo posle spuštanja nastavljamo dalje ka pravom izazovu, Zvečanskoj propasti.

Jutarnja magla..

Pod budnim okom “domaćina”..

Silazak u Veliku Poricu..

Pogled sa dna Porice..


Na ulazu u Zvečansku jamu srećemo drugu ekipu koja je izašla. Prenevši nam svoje pozitivne utiske, pozdravila nas je sa rudarskim pozdravom “Srećno” i krenula putem kampa. A mi, brzo oblačenje opreme i odlazimo u carstvo mraka. Zvečani propast je jama oblika ćiriličnog slova č sa dva ulaza, gde je spuštanje vršeno kroz kukasti deo pa vertikalno na dole. Spuštanje izrazito brzo, ali se čini beskrajno dugačko. Sve što čovek može videti je deset metara svog svetla, kalcitne žice u steni koje prolaze kao spratovi u liftu i mrak, okružujući, neprobojan, pritiskajući mrak. Na dnu veliki sipar koji na svom kraju krije prelepu prostoriju punu pećinskog nakita. Jamsko blago svetluca svuda oko nas dok dočekujem poslednjeg člana, stvaraju se fotografije i uspomene. Vreme je za pokret. Sa dna od 80ak metara vidi se u visini tačka dnevne svetlosti, jedan od izlaza. On je daleko ali je i dalje primamljiv te se sa velikom željom penjemo nazad. Na izlasku nas je dočekala kiša ali cirada i sa velikom mukom zapaljena vatra su odganjale sve neprijatnosti. Poneseni utiscima uživali smo u ovom malom predahu. U 23h konačno stižemo u kamp posle brzog marša po kiši. Tanjir pasulja i toplo piće sve leče. Slavlje je sad, jer je zadnje veče pod Rtnjem.

Ulazak u Zvečansku propast..

Detalj iz jamske “kapele”


Stigli do kraja jame..

U susret svetlosti..

2. maj sunčan kao nijedan do sad. Jedna ekipa je brzo otišla do Tomine propasti kako bi vežbala snimanje jama i njihovo kartiranje a onda raspremila. A ostali, oni su šetali po okolnoj prirodi i uživali u onim stvarima koje sunčan dan u prirodi zna da ponudi.

Speleološka družina na okupu..

Rastajanje sa Rtnjem..

Polazak je oglašen u 17h, te brojni automobili, na čelu sa iskusnim lada nivama, krenuli su prvo makadamskim onda magistralnim pa autoputem na svoj dug put do kuće. Prolazeći pored planine Rtanj, tog nadmenog čuvara okolnih krajeva, zajedno pozdravismo kao prijatelja sa namerom da ga posetimo još koji put.

Prvi maj među jamama Rtnja  

Prvi maj među jamama Rtnja ( tekst: Mladen Blagojević, fotografije: od strane svih učesnika )

Advertisement