Page 1

USPON NA VASOJEVIĆKI KOM, 2.461 m 19.03.-21.03.2010.god. Planina Komovi se prostire u istočnoj Crnoj Gori između reka Lim, Tara i Drčka, i okružena je planinama Prokletije, Planinica i Bjelasica. Središnji deo planine je pokriven šumama bukve, jele i smrče. Livade i pašnjaci se prostiru na planinskim površinama Štavna, Ljuban, Rogam, Carine i Varda. Goli vrhovi Komova su surove planinske pustinje i sa njihovih oboda se spuštaju sipari kao posledice izražene erozije.Na njoj se ističu tri visoka, moćna vrha koja grade celinu Komova: Kučki Kom (2487 m);Ljevorečki Kom (2453 m); Vasojevićki Kom (2461 m). Između Kučkog i Vasojevićkog koma nalazi se Međukomlje, prostrana udolina, u kojoj je smešten lednik. Nekada se ova planina zvala Kom. Jednina. Jedna od najlepših crnogorskih planina. 1878. godine, plemenskom podelom pašnjaka, podelila se i ona na tri Koma. U organizaciji PD „Pobeda“, u petak 19.03.2010.god. dva člana PD „Vrbice“ uputila su se put Crne Gore kako bi se u pravim zimskim uslovima popeli na neki od vrhova Komova. Jako rano , u subotu ujutru, stižemo u Andrijevicu, a zatim još 20-tak kilometara do Trešnjevika, mesta do kojeg je bio pročišćen put i dokle je bilo moguće doći minibusevima.

Pročišćen put do Trešnjevika Prepakivanje pred polazak Kratko smo se prepakovali, teške rančeve na leđa i u pola sedam krenuli na put dug 7 km do Štavne, visoravni ispod Komova gde su smešteni eko katuni u kojima ćemo spavati. Vreme je bilo fantastično, toplo, sunce i...sneg...prosečno do kolena. Bilo nas je 34-oro i jedan broj mlađih i spremnijih momaka je bez ikakvih problema prtio sneg, tako da nama pozadi i nije bilo mnogo naporno. Na pola puta do Štavne, odjednom, niotkuda, puče pogled na Komove. Čak i mi koji smo bili do sada na toj planini nismo mogli da sakrijemo oduševljenje pogledom koji nam se ukazao, a kako li je bilo tek planinarima koji su tu prvi put. Aparati su non stop škljocali.

Bez reči

Vasojevićki i Kučki Kom


U eko katune smo stigli oko pola deset. Ima ih ukupno 10. Katuni su apartmanskog tipa, u dva nivoa, sa kuhinjom, sobom za spavanje, pet kreveta i kupatilom. U okviru ovog kompleksa postoji i restoran, ali ovoga puta nije radio, a ni kupatila nisu bila u funkciji.

Katuni

Prelazak preko Štavne

Dogovor je bio da na uspon na Vasojevićki Kom krenemo u 11 sati. Preko Štavne smo prtili dosta dubok sneg, ali je lepota pogleda zbog predivnog, sunčanog dana sve drugo ostavljala po strani. Pred početak uspona smo svi stavili dereze, odložili štapove i sa cepinima u rukama krenuli skoro vertikalno uz planinu. Ukupno nas je bilo 37, pridružila su nam se i tri planinara iz BiH i dva planinara iz Zvečana. Sreća da nas je bilo toliko, jer trebalo je stvarno mnogo snage da se isprti sav sneg. Napredovali smo polako i vrlo oprezno.

Putanja uspona

Dosta je strmo


Slike govore višeod reči Na vrh smo izlazili od 14 i 45 do 15 i 15. Niko nije ostao ravnodušan pred prizorom ispod nas...Što bi rekao George Carlin : ...“ ŽIVOT SE NE MERI PO BROJU UZDISAJA NEGO PO BROJU TRENUTAKA KOJI SU VAM ODUZELI DAH… “ CeleProkletije na dlanu...Maja Jezerce, Maja Rosit, sve tri Kolate, Severni vrh iz Grbaje...Durmitor sa druge strane...Sinjajevina...Žijovo, Bjelasica...katuni na Ljubanu...sve je bilo obasjano suncem i prekriveno snegom. Kako odgovoriti ljudima, koji ne dožive ovakav dan i ovakav uspon, ...“...i šta ?...popneš se gore...i ?...“ NIKAD NEĆE RAZUMETI DOK SE NE POPNU!

Vrbica na Vasojevićkom Komu Vodič, Vlada Matković, je morao nekoliko puta da ponavlja da moramo da krenemo natrag. Čekao nas je težak povratak, znali smo to, ali kako se odvojiti od ove lepote...


Prvi komšija,... Kučki Kom

Pogled na Prokletije

Bili smo pažljivi, sporo smo se spuštali, na nekim mestima smo otpenjavali, na jednom mestu smo postavili i gelender kako bi bili sigurniji...ništa nam nije bilo teško posle doživljaja na vrhu.

Pažljivi smo pri silasku U katune smo pristizali u razmaku od 17 i 30 do 18 i 30. Od 37 koji su pošli, popelo se 34 planinara, dva iz „Vrbice“. Uspeh vredan divljenja. U katunima smo založili smederevce, skuvali supe, ručali, sabirali utiske...iako je dogovoreno da zbog izuzetno velikog snega i još težeg uspona koji bi nas čekao na Kučkom Komu odustajemo od sutrašnjeg uspona, nismo bili tužni. Zaspali smo puni utisaka. U nedelju smo se spakovali do 9 i krenuli put Trešnjevika gde su nas čekali naši minibusevi. Bilo je teško ne osvrnuti se nebrojeno mnogo puta i gledati u Komove...a, oni,...ostali su tamo...Veličanstveni, pod snegom, obasjani suncem, kao da su nam poručivali da će nas čekati...da dođemo opet...sigurna sam...doćićemo!


Znam da će nas strpljivo čekati Ostatak dana se zna, ručali smo u jednoj kafanici i sa samo jednom pauzom, relativno rano stigli u Beograd. Ovog puta neću da pišem nikakvu statistiku. Nije mi bitna. Lepota koju smo doživeli briše sve druge podatke. Hoću samo da se sećam i razmišljam o tome kako ću se među one gorostase ponovo vratiti... Tekst i fotografije : Dragica Kocić

Komovi, 19. - 21. mart 2010.  

Komovi, 19. - 21. mart 2010.

Advertisement