Page 1

PLANINE : RADAN I JASTREBAC 27.- 29. 11. 2009. U organizaciji PD „Pobeda“ iz Beograda organizovana je akcija uspona na jedan od vrhova planine Radan i šetnja po stazama planine Jastrebac. Od 20 planinara iz više planinarskih društava iz Srbije, dva člana PD Vrbica iz Velike Plane učestvovala su u ovoj akciji. U minibus smo ušli na autoputu u 16 i 45 u petak, 27.11.2009.god. 20 planinara, željnih pešačenja, ni loše vreme, ni loša prognoza za ceo vikend, nije sprečila da krenu put Prolom Banje, ðavolje Varoši, Radan planine i Jastrebca. U Prolom Banji smo bili u 20 i 30 i odmah se smestili u sobe Garetovog konaka. Subota je osvanula tmurna, maglovita, ali sva sreća bez kiše. U 7 i 30 smo seli u minibus koji nas je odvezao do ðavolje Varoši. Tu su nam se pridružila i 14 planinara iz Prokuplja. Spomenik prirode „ðavolja Varoš“čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „ðavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode Čudno izvajane a još čudnije poreñane zemljane figure, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar uticali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv „ðavolja Varoš“. a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao. Po jednoj legendi nekada davno ovde su živeli skromni, mirni, svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo ñavolu pa im je on spremio „ñavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru. ðavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima. Po drugoj legendi, zemljane figure predstavljaju okamenjene ñavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leñima, donoseći im zlo i nevolje, a njih su se otarasili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Sv. Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.

Svetsko čudo

Svatovi ili ñavoli


Crkva Svete Petke

ðavolja voda

Mnogima od nas ovo je bila prva poseta ðavoljoj varoši, a utisci se teško mogu opisati rečima. Gledavši prizore ðavolje varosi na televiziji, nismo mogli da steknemo utisak koliko je zaista ovaj lokalitet mističan, poseban, drugačiji. Cak 202 skulpture, koje jako liče na ljude, čine ðavolju varoš. Nastale su na izrazito rastresitom terenu, skoro sve imaju kamen na vrhu, koji izgleda poput kape ili šesira na glavama ovih skamenjenih ljudi. Dugo smo posmatrali taj nestvarni prizor. Izgledaju kao da su zaćutali zbog nas i čekaju da posetioci odu, a onda će nastaviti tamo gde su stali. O nastanku ðavolje varoši nauka je rekla svoju reč - da su kipovi oblikovani zbog dejstva vode i vetrova na rastresitom tlu, koje je nekada davno bilo vulkan, da kipovi nastaju stotinama godina, ali i nestaju stotinama godina, tako da smo mogli videti malo dalje od glavnog dela varoši - male kipove koji tek nastaju. Sat vremena smo proveli u obilasku, a onda pravo od Crkve Svete Petke sišli u potok, pa desnom stranom potoka, postepeno dobijajući na visini izašli na greben kod mesta Male ðake, gde smo bili u 10 i 15. Napravili smo kratku pauzu i odatle, kolskim putem, obilazeći vojne objekte, uz dosta strmu padinu u 12 sati izašli na Sokolov vis (1370m), jedan od atraktivnijih vrhova na Radan planini.

Vrbica na Sokolovom visu

Sokolov vis 1370 m


Radan planina se nalazi na jugu Srbije i pripada Rodopskim planinama sa najvišim vrhom Šopotom od 1409m nmv. Smeštena je jugozapadno od Prokuplja odnosno zapadno od Lebana,a na njenim obroncima se nalazi Prolom Banja. Okružena je vencem planina koji čine: Pasjača ,Vidojevica ,Rgajska planina i Sokolovica. Samo dobrim poznavaocima orijentacije ova planina može biti pristupačna. Radan nije obeležen planinarskim markacijama, veoma je razuñen a sam vrh je ogromna šumovita površ. Sokolov vis je skup stena odakle je vidik mnogo bolji nego sa Šopota, pa ga planinari rado posećuju. Napravili smo kratku pauzu za fotografisanje, i u 12 i 30 sa vrha krenuli da se spuštamo ka Prolom Banji.Uz put smo obišli i Crkvu Lazaricu odakle je Car Lazar poveo svoju vojsku u Boj na Kosovo. Čudila sam se stablima šljive koja rastu pored Crkve i čija se stabla uvijaju, po predanju, od žalosti za poginulim Srbima na Kosovu.

Lazarica i stabla

Pogled sa vrha

U Prolom Banji smo bili u 16 sati. U nedelju smo u 7 i 30 krenuli iz Prolom Banje, minibusom, do sela Ajdanovac podno Jastrepca. Napravili smo pauzu za fotografisanje u mestu Pločnik koje je poznato po tome da je tu pronañeno staro neolitsko naselje, da ima ostatke rimskog kupatila ispod samog puta – rimske terme i da je tu srpska vojska pre Boja na Kosovu pobedila tursku vojsku i nanela im težak poraz.

Rimske terme u Pločniku

Crkva Svetog ðorña


Jastrebac je planina srednje veličine, kako po visini (najviši vrh Velika ðulica visok je 1491 m), tako i po prostoru koji zauzima. Prostorno je nekako uokviren u trouglu koji čine reke: Rasina, Zapadna Morava, Južna Morava i Toplica. Njegov glavni greben ima pravac istok-zapad, ali zbog položaja koji zauzima u odnosu na obe Morave i njihove pritoke može se uočiti i poprečni greben koji, u stvari, predstavlja vododelnicu slivova ovih velikih reka. Pešačku turu smo počeli od Crkve Svetog ðorña koja se nalazi na kraju sela na 550m.n.v. Bilo je 9 i 50. Markiranom stazom, kroz šumu, po magli, bilo je prijatno za hodanje.

Magla

Pogled na Kopaonik

Po izlasku na prevoj bili smo nagrañeni predivnim vidikom, izašli smo iz magle i iza nas je bljesnuo Kopaonik sa Šatoricom i Pančićem kao na dlanu. Prvu pauzu smo napravili u 11 i 45 kod prelepo urañene kućice na kojoj piše Zoran Knez i 2005.godina.

Kućica Zoran Kinez

Majorova česma


Bljesnuo je Željin odatle i sa svoja dva karakteristična vrha mamio nas od prekoputa. Na česmi pored kućice, dopunili smo vodu, i krenuli dalje do prevoja, gde se nalazi spomenik i odmah stotinak metara niže Majorova česma. Posvećena je komandantu Barutanskog bataljona Vojnotehničkog zavoda “Obilićevo”, pešadijskom majoru Veliboru Miloševiću (1889-1938). Industrija “Miloje Zarić” iz Kruševca, popravila je ovu česmu 1989. godine. Bilo je 12 i 30. Napravili smo dužu pauzu i doneli odluku da ne idemo na planirani vrh Straćimir, već da se spustimo pravo u dom Žarko Žarić. Prešli smo preko prevoja Prokop, gde je sve do Berlinskog kongresa 1878.god. bila granica izmeñu Srbije i Turske. Odatle, pored Simionove česme , koja je posvećena nekadašnjem članu PSD Jastrebac, Simionu Lajiću, u 15 i 10 ušli u dom. U 16 i 40, minibusom koji je došao po nas, krenuli smo put Velike Plane, gde smo bili u 18 i 40. Još jedan predivno proveden vikend na planinama Srbije ! Statistika : Subota : Dužina staze oko 22 km, sedam ipo sati pešačenja Uspon : 800 m Nedelja : Dužina staze oko 16 km, pet ipo sati pešačenja Uspon : 600 m

Tekst i fotografije : Kocić Dragica

RADAN I JASTREBAC, 27.- 29. 11. 2009.  

RADAN I JASTREBAC 27.- 29. 11. 2009.

Advertisement