Page 1

.

Planinarsko dru{tvo

NAFTA[ 20 GODINA


UZ DVADESETOGODI[WI JUBILEJ Po~etkom 2000. godine odlu~ili smo da pokrenemo izdavawe godi{weg Biltena PD "Nafta{" kao priloga za Skup{tinu dru{tva. Pripala mi je obaveza da uredim taj prvi broj Biltena. Sada, ~etrnaest godina kasnije, imam istu nezahvalnu du`- nost da zajedno sa Nade`dom Rackov u~inim to za ovaj sve~arski broj, povodom jubileja dvadest godina postojawa na{eg Dru{tva. Verujem da bi to neko, sada aktivniji od mene u Dru{tvu, uradio sa vi{e ta~nosti i potpunije ali {ta je tu je, pa se na samom po~etku izviwavam svima na mogu}im gre{kama i nedostacima u testovima i pre svega rezimeu iznetog istorijata. Tu, u istorijatu, ba{ i le`i glavna boqka pra}ewa rada dru{tva. Kad ~ovek nakon mnogo godina ho}e da napi{e ne{to uvi|a koliko je lo{e kad na raspolagawu nema odgovaraju}u dokumentaciju. Zato ovom prilikom apelujem na mla|e da po~ev od ove godine sve va`no za Dru{tvo (zapisi sa sastanaka sredom - naro~ito protekle akcije sa naznakom: mar{uta akcije, visina uspona i vrha, pre|eni kilometri, ime vodi~a, broj u~esnika; godi{wi izve{taj) bude dokumentovano i sa~uvano za "istoriju". Dru{tvo je osnovano, u prvom redu, kao organizacija radnika Naftne industrije Srbije (NIS). Vremenom se to promenilo, pa tako danas mali procenat ~lanstva ~ine radnici ili biv{i radnici NIS nekada mati~ne firme. Na{e Dru{tvo spada u najmla|a planinarska dru{tva Vojvodine i Srbije. Uprkos tome {to je Dru{tvo bez sopstvenog planinarskog doma, kao mesta okupqawa pa i prihoda koji bi wegovo postojawe ~inio postojanijim, opstanak u neprekidnom trajawu od dvadeset godina je vredan rezultat i potvrda ispravnosti wegovog osnivawa. Uprkos objektivno te`im okolnostima, na{e Dru{tvo je pokazalo svoju vitalnost, jer su se postojano pojavqivali novi ~lanovi, novi aktivni ~lanovi, spremni da te{ko breme volonterske aktivnosti preuzmu na sebe i produ`e vek Dru{tva. Da to nije fraza potvrda su priznawa saveza i Vojvodine i Srbije. Dru{tvo i wegovi pojedinci u vi{e navrata su osvajali prva, druga ili tre}a mesta ili pohvale na godi{wim rang listama PSS Vojvodine po svojim aktivnostima i dostignu}ima. Ovaj jubilej je i prilika da se spomenu najaktivniji ~lanovi u proteklih dvadeset godina. U prvom redu to zaslu`uju vodi~i izleta i pohoda: Du{an Savanovi}, Lidija Bubwevi}, Du{anka Peri{i}, Dragowub Gojkov, Olivera Ki{ ^epegi, Mirko @arkovi}, Robert Horvat, Slobodan Dimi}, Marko Eri}, Desa Bjedi}, Milutin Ili}, Jelica Bani}, Andrija Miti} - Mitke, Bo{ko Zerdo, Sini{a Kir{ek, Milica Mila{, Branislav Peri{i}, Milica \eki}, Mihajlo Lon~ar, Slavko Pe}anac, Zvonko Ko~i{, Bo{ko Surla, Zoran Markovi}, Dragan [vowa, Du{an Tomi}, Jelena Ivkov, Sini{a Mateja{ev, Dragan Tomi}, Slaven Manovi}, Ivan @ivanovi}, Milan Markovi}, Milan Bun~i} i drugi. Pored vodi~a svijim aktivnim radom Dru{tvo su zadu`ili i wegovi ~lanovi: Ilija Rami}, Radmila Bugarski, Irina Vekovi}, Ema Muk, Qubica i Momir Milovanovi}i, bra~ni par Cevc, Radovanka Ogwenovi}, Nikola Radosavqev, Sawa [tefan, Fedor Popov, Sini{a Petrovi}, Milica ]ali}, Borjanka Tomi} i drugi. Posebno treba ista}i da su jedina dva jo{ uvek aktivna ~lana od osnivawa Dru{tva Milena Nenadovi} i Dragoqub Gojkov. Veliku zahvalnost Dru{tvo duguje novinarima koji su pratili wegov rad: Bo{ko Staji}, No`ica, i Marina. Svojom prijateqskom predusretqivo{}u i nesebi~nom pomo}i Dru{tvo su zadu`ili planinari iz "starijih" dru{tava, iz na{eg bli`eg i daqeg okru`ewa: Nada i Aca Damwanovi}, Milivije Ki{dobranski, Dragan ]iri} i Oto Jan (svi iz @elezni~ara NS), Milivoje Nastasi} (Agronom), @eqko Fekete (Stra`ilovo), Milivoje Erdeqan (Zanatlija), Bora Veqkovi} (Po{tar NS), Milanka Arsi} (Balkan, Bg), Boris Mi}i} (Pobeda, Bg), Dragi{a Bato}anin - Gile (Qukten), Radojica Vojvodi} (Romanija), Venceslav Krstev (Bugarska), porodica [ibali} (plan.dom @abqak), Jostovi} Milenko (plan.dom Predov krst Tara), Aca Markovi} (plan.-turist. vodi~ Ivawica) i Vladimir Rackov (autor prvog sajta Dru{tva). Sa posebnim pijetetom se}amo se Baneta Ili}a iz PD "Po{tar" Beograd. Na{e Dru{tvo je u toku svog postojawa ostvarili dobru saradwu sa mnogim planinarskim dr{tvima, te ovom prilikom navodima imena nekih od wih: @elezni~ar, Medicinar, Po{tar, Penzioner, GSP i Zanatlija iz Novog Sada; Stra`ilovo - Sr. Karlovci, Viline Vode - Bukovac, Zmajevac - Vrdnik, iz okoline Novog Sada; Borkovac - Ruma; Vr{a~ka kula i @elezni~ar iz Vr{ca; Zrewanin @el. dru{tvo - Zrewanin; Spartak - Subotica, Radivoje Simonovi} - Sombor, Ravni~ar - Ba~ka Palanka, @elezni~ar - In|ija; Jelenak i Everest


iz Pan~evo sa podru~ja Vojvodine; Pobeda, Po{tar, @elezni~ar, Balkan, Zlatibor, Kopaonik i Radni~ki iz Beograda; FRA i Kablar iz ^a~ka, Gu~evo - Loznica, Cer - [abac, Maqen - Vaqevo, Kamena Gora - Prijepoqe, Kukavica - Leskovac, Qukten - Trstenik, Gvozdac i Gvozdac-junior iz Kraqeva, Aker - Vlasenica, @elezni~ar - Smederevska Palanka, [ara - Prizren, Br|anka - Aleksinac, Vukan - Po`arevac, @elezni~ar - Ni{ i Dragan Radosavqevi} - Zaje~ar iz u`e Srbije; Subra - Herceg Novi i Xambas - Mojkovac iz Crne Gore; Klekova~a - Prijedor, Encijan i Magli} iz Fo~e i Romanija - Pale iz republike Srpske; te tako|e i sa dru{tvom Veles iz Makedonije i dru{tvima iz Bugarske. Na kraju {ta re}i jo{ uz ovaj jubilej. Mi na proslavi dvadeset godina postojawa PD "Nafta{" `elimo da ~lanovi koji istraju i novi budu}i ~lanovi proslave trideset godina postojawa i uspe{nog rada Dru{tva. Sre}no! Aleksandar Ili}

ISTORIJAT DRU[TVA Pregled aktivnosti i razvoja PD "Nafta{" po godinama.

1994 Planinarsko dru{tvo "Nafta{" osnovano je 11. maja 1994. godine kao organizacija radnika Naftne industrije Srbije (NIS). Inicijativa je potekla od gospodina ^edomira Peri{i}a, koji, na `alost, kasnije nije bio aktivan u Dru{tvu. Prvi predsednik Dru{tva je bio Du{an Savanovi}, predsednik Izvr{nog odbora (IO) Lidija Bubwevi}, a ~lanovi odbora Milivoje Vojnovi}, Leposava Musulin (ujedno i blagajnik), Milan Star~ev, Du{an Bugarski, Desanka Jandri} i Marko Eri}. U toku 1994. odr`ana su ~etiri sastanka IO, a dogovoreno je da se sastanci ~lanstva odr`avaju prema potrebi. Ciqevi osnivawa Dru{tva bili su stvarawe prijateqstva i dru`ewe uz {etwe po prirodi, ~uvawe, negovawe i ure|ewe {uma, staza, izvora i drugih objekata, sa posebnim akcentom na ove aktivnosti na Fru{koj gori. Dru{tvo je u prvoj godini postojawa imalo {ezdeset (60) ~lanova i izvelo osam (8) izleta, pet pe{a~ewa po Fru{koj gori i tri van we, na Vr{a~kim planinama, Ceru i Pali}kom jezeru. Re{ewem Ministarstva unutra{wih poslova SUP Novi Sad broj 212-82 od 19.10. 1994. Dru{tvo je upisano u Registar udru`ewa gra|ana pod rednim brojem 169.

1995 Prva redovna skup{tina odr`ana je 11. februara 1995. Broj ~lanova se uve}ao na 296, a ostvareno je 12 od planiranih 18 izleta, koji si objavqeni plakatirawem na oglasnim tablama delova preduze}a. Pored pe{a~ewa po Fru{koj gori ~lanovi dru{tva su bili na Rumiji, Orijenu,

Sipi, sipi za buduĂŚe vodi~e, [ar planina 1997. Maqenu, Rioru, Ravnoj gori, Suvoboru, Rajcu, Avali, Kosmaju, na Obedskoj bari i Carskoj bari. Dru{tvo se anga`ovalo na ure|ewu krugova preduze}a RNS i NIS-Gas, te zasa|eno i 400 sadnica topole. B. Gojkov pokre}e i vodi, ispostavi}e se kasnije tradicionalni, Izlet prvih visibaka. Dve ~lanice Dru{tva su zavr{ile kurs za Planinarskog vodi~a izleta. Ura|en je pe~at Dru{tva, {tampani amblemi, nalepnice i bexevi i otvoren `iro ra~un.

1996 16. marta odr`ana 2. redovna skup{tina Dru{tva. Ostvarene su 32 akcije, ve}inom sa impozantnim brojem u~esnika. Zimovalo se u Kola{inu, na Maqenu i Durmitoru, a u toku ostalog dela godine pe{a~ilo na Kukavici, Ov~aru i Kablaru, Staroj planini, Jablaniku, Povlenu, Rajcu, Orjenu, Rumiji, Ceru, Radan planini i \avoqoj varo{i. Splavarilo se i rekom Tarom. Nisu izostale ni vojvo|anske odrednice: Pali}, Carska bara, Zobnatica i, naravno, vi{e puta Fru{ka gora. 3


(mar{), Rudnik (1. Transverzala), Suva planina, Veliki kr{ i Pelister u Makedoniji. Na [ari je obu~eno {est mladih ~lanova za Vodi~e izleta i pohoda. Delegati Dru{tva su aktivno u~estvovali u radu PSSV i PSSS i pose}ivali skup{tine ostalih dru{tava.

1998

Pred "Babinim zubom", Stara planina 1998. Krenulo se i van zemqe u pohode Rili i na rumunske Karpate. Akcije su propra}ene u listu radnika Naftagasa "Nafta{" i "Informator" radnika RNS. Uvedena je praksa izrade pe~ata za svaku zna~ajniju akciju Dru{tva. Postavqena je izlo`ba planinarske fotografije u delovima NIS. Delovi NIS su pomagali akcije odobravaju}i kori{}ewe svojih vozila za prevoz u~esnika, a nov~ana pomo} je stizala od organizacija sindikata NIS. Poslata se prva dva ~lana Dru{tva na obuku iz alpinizma.

1997

U martu 1998. odr`ana je skup{tina Dru{tva i za predsednika Dru{tva je ponovo izabran Du{an Savanovi}, predsednik Izvr{nog odbora je Aleksandar Ili}, a ~lanovi IO su Olivera Ki{ ^epegi, Qubica Milovanovi}, @ivko Sanader, Nata{a Bo{ki}, Mirjana Ra|enovi} i Milena Nenadovi}. Blagajnik je Radmila Beba Bugarski a Komisiju za marketing ~ine Dragoqub Gojkov, Ilija Rami} i Sini{a Kir{ek. U 1998. godini su ostvarene akcije na Rajac, Vr{a~ki breg, Solunsku glavu u Makedoniji, Staru planinu, Ov~ar-Kablar, Pali}ko jezero, Magli}-Peru}ac- Tjenti{te, Rilu sa vrhom Musala u Bugarskoj, Rila-Olimp-Atos, Lozni~ku trasverzalu, trasverzalu Ov~ar-Kablar i na Taru. Posebno va`na akcija Dru{tva je bila trodnevna akcija Fru{kogorske trasverzale sa preko dvadeset u~esnika i kompletnim ostankom i dve no}i na Fru{koj gori. Jedna od zna~ajnijih akcija je bila ure|ewe manastirske ba{te pri Beo~inskom manastiru. Dru{tvo je aktivnim de`urstvom na KT Osovqe i KT Letenka u~estvovalo u organizaciji Planinarskog maratona na

Godina se zavr{ila sa 606 ~lanova Dru{tva i 42 akcije, ~ime je prema{en plan rada. 15. februara 1997. odr`ana 3. redovna izborna skup{tina Dru{tva. Ponovo je za predsednika Dru{tva izabran Du{an Savanovi}, a Izvr{ni odbor (IO) je u sastavu Dragoqub Gojkov predsednik, Lidija Bubwevi}, Irina Vekovi}, Frawa Cevc, Ema Muk, Milena Nenadovi} i Mira Savanovi} ~lanovi. Pored velikog broja izleta tokom cele godine u Fru{ku goru uspe{no su u zimu i prole}e ostvarene akcije na Bukuqu (i Oplenac) (najmasovnija akcija Dru{tav ikada, sa ~etiri autobusa i 187 u~esnika - iako je bio sne`ni dan), Gu~evo, Jagodwu, Besnu kobilu, ^emerno, Beqanicu, Kopaonik, Vlasinsko jezero i Deliblatsku pe{~aru i u Tursku. Leto se nastavilo sa pohodom na Magli} (Vidovdanski uspon, 2388 m), Durmitor (memorijal D. Jaukovi}a, 2523 m), Rtaw (uranak), Prokletije (tabor) i Taru. U jesen se pohodio Olimp i Mitikas (vrh Gaverla, vrh Ukrajinskih Karpata, 1998. na 2917 m.n.v.) u Gr~koj, Jastrebac 4


Fru{koj gori, poslalo delegata na Sopotnicu na seminar o za{titi prirode, sprovelo radnu akciju ~i{}ewa Osovqa.

Rukovodioci PD "Nafta{" Predsednici Dru{tva: Du{an Savanovi} (1994-1999) Du{anka Peri{i} (2000-2003) Slavko Pe}anac (2004-2009) Zoran Markovi} (2010-) Predsednici Izvr{nog odbora Dru{tva: Lidija Bubwevi} (1994-1995) Dragoqub Gojkov (1996-1997) Aleksandar Ili} (1998-2001) Dragoqub Gojkov (2002-2003) Du{anka Peri{i} (2004-2005) Zoran Markovi} (2006-2011) Zvonko Ko~i{ (2012-2013)

1999 Godina je po~ela akcijom na Deliblatskoj pe{~ari, zimskim usponom na Trem i pohodom na Ku~ajske planine - vrelo reke Grze, nastavilo se tradicionalnim izletom Prvih visibaka na Fru{koj gori i zimskim alpinisti~kim kursom na Durmitoru (zavr{en 27.marta, bez saznawa o po~etku bombardovawa). 11. februara na Osniva~koj skup{tini formirana je podru`nica PD "Nafta{" u Kikindi, pod imenom "Severni Banat". 27. februara odr`ana je peta (5) godi{- wa Skup{tina Dru{tva sa rekordnih devedesetdva (92) prisutna ~lana Dru{tva. Za 26. mart je organizovan pohod na Go~, ali NATO bombardovawe SRJ i Novog Sada dva dana ranije ga je onemogu}ilo i poremetilo je sve planinarske aktivnosti Dru{tva u 1999. godini. No ako su stale planinarske nisu stale pe{a~ke aktivnosti. Pored redovnih sastanaka sredom na Trgu galerija, izvedeno je pe{a~ewe parkovima Novog Sada. Podvig je bio i izvedeni Fru{kogorski maraton sa jedanaest (11) u~esnika, dva iz na{eg Dru{tva: Savanovi} i Zerdo. Dru{tvo je obele`ilo petogodi{wicu uspe{nog rada. Po prestaku bombardovawa izveden je uspon na Magli}, Durmitor, Rilu, poseta rekama Tari i Drini sa kampovawem na Zelengori. Ure|en je prostor na Osovqu i staza planinarske trasverzale na Fru{koj gori. Izveden je pohod isto~nog dela Planinarske transverzale, te je ona sa 32 ta~ke u du`ini 160,1 km komple-

tirana sa ranije, u jesen 1998. godine, poho|enom zapadnom stranom. U jesen i zimu su aktivnosti naro~ito poja~ane sa odlaskom na Kozaru, Cer i Taru Predov krst. Podru`nica u Kikindi je tako|e u~estvovala u akcijama Dru{tva ali i samostalno organizovala ponod na Taru i Beqanicu. Dru{tvo je obele`ilo petogodi{wicu uspe{nog rada. Na{a ~lanica Biqana Korhner uspela se na visinu preko 5000 m.n.v. u akciji uspona na Akonkagvu. Re{ewem Ministarstva za omladinu i sport Republike Srbije broj 660-3218/97 PD "Nafta{" pod brojem 6519 upisan je u Registar sportskih organizacija.

2000 [esta redovna Skup{tini odr`ana je 18. marta, sa gostima iz preko 20 dru{tava, izlo`bom fotografija i minerala i prikazom slajdova. Na skup{tini je inoviran je Statut Dru{tva donet 26. novembra 1997, ~ime je prestao da va`i osniva~ki Statut usvojen 19. oktobra 1994. godine. Du{anka Peri{i} izabrana je za novog Predsednika dru{tva i izabran je novi IO sa predsednikom Aleksandrom Ili}em. Na 15. sastanku IO 7. fabruara usvojen je nova Odluka o organizovawu i vo|ewu izleta i pohoda, ~ime je prestala da va`i Odluka od 24. februara 1999. Akcije u organizaciji Dru{tva su te godine: Bjelasica, Jahorina, Beo~in selo Brankovac - Crveni ~ot - Orlovac - Osovqe, Suva planina - Trem (23 u~esnika),

Ipak ih je ~etvoro, "spust" sa Trema 2000. Izlet prvih visibaka (27 planinara i 45 u~enika osnovne {kole), Vr{ac - kula, Paragovo - man. Grgeteg - Sta`ilovo, 5


Durmitor (spavawe u vu~ijoj jami), Makedonija (prole}ni maraton, tri dana 100 km), Stara planina, Tre{wica, Carska bara, Orijen-Subra, Splavarewe Limom (30 u~esnika), trnova~ko jezero - Magli} (16 u~esnika), Rila sedam dana: Marica Musala - dom Zavra~ica - izvor Marice Borovec - 7 jezera preko Lovne, Kopaonik, Go~, Kopaonik i Stara planina (30 u~esnika). U~e{}e na akcijama drugih dru{tava: Tabor na Turmitoru, Tara - katuni ispod Zbori{ta, Zmajevac, Veliki Ostre{, Go~, Jastrebac, Dani narcisa u Kraqevu, [ara-Stogovo-Bistra (Makedonija), Lokvice Bobotov kuk, Slet planinara @elezni~ara, Deli Jovan republi~ka akcija, Stol kod Bora - Zlotska pe}ina - Borsko jezero man. Vratna kod Negotina, Slova~ka, uspon na Korab (2764 m.n.v.) i Zanatlijska trasferzala (50 god postojawa dru{tva). Bogdan Bobi} ispewao je najvi{i vrh Ju`ne Amerike - Akonkagvu. ^lanovi Dru{tva su uredili park manastira Beo~in. Organizovali smo ~i{}ewe kruga u okolini poslovnih zgrada preduze}a "Naftagas" na Fru{koj Gori, {to nam je kasnije donelo zna~ajno sponzorstvo mati~nog preduze}a. Dru{tvo je izdalo prvi broj Biltena PD "Nafta{".

2001 Sedma (7) Skup{tina Dru{tva je odr`ana 31. marta. Uz Skup{tinu organizovana je izlo`ba planinarske fotografije u holu Poslovnog centra NIS. Skup{tina je imala devetnaest (19) gostiju iz ~etrnaest (14) dru{tava.

Du{anka Peri{i}, predsednik Dru{tva u periodu 2000-03. i Predsednik IO 2004-05. izvr{ilo oko ~etrdeset (40) uspe{nih akcija na Fru{koj gori, planinama Srbije i van zemqe. Dru{tvo je iz svojih izvora finansiralo tj. participiralo u samo jednoj akciji (Homoqe), a sve ostale akcije su finansirali u potpunosti ~lanovi dru{tva. To je posledica malih dobijenih sredstava od donatora. Godina je po~ela sa {est (6) izleta na Fru{ku goru, nastavqena izletom na Pali}, pohodom na Sopotnicu (67 u~esnika), Taru, Komove, Homoqske planine, sa tri splavarewa Tarom i Drinom, boravkom na Trnova~kom jezeru sa usponom na Magli} i okolne planine. Pose}en je slet planinara Srbije na Torni~koj Bobiji i {kola za vodi~e izleta i pohoda. Izvedene su akcije na Taru - Mitrovac (54 u~esnika), Zelengora - Magli} - Herceg Novi - Durmitor, Bukuqa, Miro~, dva puta Rajac, Stol kod Bora i Orjen. Te godine smo letovali u gr~koj (44 u~esnika) sa poku{ajem uspona na vrh Olimpa, ali i uspe{nim odustajawem pod samim vrhom zbog nevremena.

2002

Pe}inski qudi, Bukuqa 2001. U teku}oj godini Dru{tvo je imalo 300 redovnih ~lanova sa pla}enom ~lanarinom i 6

Osma (8) po redu godi{wa Skup{tina Dru{tva odr`ana je 9. februara i izabrani novi ~lanovi Izvr{nog odbora Zvonko Ko~i{ i Branislav Peri{i}. Skup{tina je imala trideset (30) gostiju, predstavnika dvadesetdva (22) planinarska dru{tava, {to svedo~i o afirmaciji na{eg dru{tva u Planinarskom savezu Srbije i susednim dr`avama. Pored tradicionalnih izleta posle Skup{tine izvr{eni su zimski uspon na


Trem i izlet na Deliblatsku pe{~aru. Obavqena je radna akcija ure|ewa naftagasovog objekta na Osovqu i redovno godi{we ~i{}ewe i markirawe maratonske staze, te nove staze Zapadnog maratona za pripravnike od 19 kilometara. ^lanovi dru{tva su pohodili Sopotnicu, Qubi{wu, splavarili Limom, Tarom i Drinom, i Ibrom, boravili na Kopaoniku i Rtwu, te sedam dana na Trnova~kom jezeru sa usponima na okolne planine i jezera Zelengore. U jesen i zimu obavqeni su pohodi na Komove i Bjelasicu, Taru, Rumiju, Ov~ar - Kablar, i pred kraj godine u~estalo na Fru{ku goru. Dru{tvo je dobilo na kori{}ewe prostoriju u ulici Maksima Gorkog 22-24 u kojoj se odr`avaju sastanci IO i ~uva dokumentacija. Kupqena je oprema za potrebe Dru{tva: {ator i vre}a, te je donet Pravilnik o kori{}ewu sredstava u vlasni{tvu Dru{tva.

2003 Godina je po~ela sa tradicionalnim osmim (8) po redu izletom Prvih qubi~ica. 22. marta odr`ana je godi{wa skup{tina Dru{tva, nakon koje je zakupqenim autobusom po~eo obilazak mawe pose}enih delova Fru{ke gore, te na woj nastavqene aktivnosti Ultra fre{, Osmomartovki susreti, Zanatlijski planinarski put, No}ni mar{ i dr. Izlo`bu fotografija svojih ~lanova Dru{tvo je postavilo u holu Poslovnog centra NIS u periodu 17-28. marta. Dr{tvo je pokrenulo akcije spasavawa Fru{ke gore od katastrofalnog uni{tavawa prekomernom se~om {ume, eksploatacijom mineralnih sirovina i nelegalnom gradwom stambenih i infrastrukturnih objekata. Uz pomo} PSSS organizovane su tribine, konferencije za {tampu, podneti zahtevi, molbe, tu`be, i peticija sa preko 20.000 potpisa za spas na{e planine. Akcija je imala odjeka u javnosti {to je dovelo do ve}e brige nadle`nih organizacija za po{umqavawe goleti. U organizaciji Dru{tva obavqeni su izleti na Rtaw, Qubi{wu, Olimp, Rilu, Magli} sa splavarewem Tarom, Goliju i Taru. Sa drugim dru{tvima na{i ~lanovi su obilazili Suvu planinu, Cer, Kopaonik, Staru planinu, Jastrebac, Rajac, Ov~ar i Kablar, Miro~, Prokletije, Durmitor, Solunsku glavu (Makedonija), Staru

planinu (Bugarska), Triglav (Slovenija), Akonkagva i Mont Blan (Francuska).

2004 Na destoj (10) skup{tini 18. februara za predsednika Dru{tva sa ~etvorogodi{wim mandatom izabran je Slavko Pe}anac, a za predsednika Izvr{nog odbora Du{anka Peri{i}. ^lanovi IO su: Zoran Markovi}, Desanka Bjedi}, Du{an Tomi} i Jelena Ivkov.

Priznawa PSS Vojvodine Priznawe za najaktivnije dru{tvo u Vojvodini dobijena su za tre}e mesto (2005. i 2011), drugo mesto (1197. i 2006) i prvo mesto (2008, 2009. i 2010). Priznawa za dru{tvo sa najboqom organizacijom dobijena su za tre}e mesto (2011), drugo mesto (2006. i 2007) i prvo mesto (2008, 2009. i 2010). Priznawe za najboqi dru{tveni rad u svom dru{tvu osvojio je Zoran Markovi} 2008. Priznawa za najaktivnije planinare iz PD "Nafta{" osvojili su: Fedor Popov - prvo mesto 2003, 2004. i 2011, drugo mesto 2002. a 2006. tre}e mesto u kategoriji juniora. Milica ]ali} - prvo mesto 2006, 2009. i 2010. godine, a 2008. godine tre}e mesto u kategoriji seniorki. Katarina Nikoli} - drugo mesto 2007. godine u kategoriji seniorki. Bogdan Bobi} - drugo mesto 2001. Robert Horvat - prvo mesto 2002. Du{an Tomi} - prvo mesto 2006, 2007. i 2008. godini, drugo mesto 2005, 2009. i 2010. godine u kategoriji seniora. Prvo mesto 2012. a tre}e mesto 2011. godine u kategoriji veterana. ^lanovi Dru{tva su uzeli u~e{}e u akcijama: zimski uspon na Trem, susret planinara povodom 8. marta u Vrdniku, Fru{ka gora (Ne{tin - man. Div{a - man. Kuve`din), Geldi}ke planine, [id - Sotsko jezero, Mixor, Prokletije, Ma~kov kamen - Soko grad, Orjen - Subra, Bjelasica (otvarawe novog doma), Makedonija - Solunska glava, Medvednik, Bugarska: Musala - Maqevica, Makedonija - Korab, Bukova~ki maraton, Makedonija Pelister, no}ni mar{ (17 km) sa Popovice i 29. decembra akcija Avala iz ~etiri pravca. Dru{vo je organizovalo akcije: na Sopotnicu, Izlet prvih visibaka, nekoliko puta Pripravni~ki maraton, Beqanica, Tara 7


Predov krst, Carska bara, Slova~ka Visoke Tatre, upoznavawe laguna Petrovaradinske tvr|ave, Zvona~ka bawa i desetak pe{a~ewa Fru{kom gorom. Mirko @arkovi} je uspe{no ostvario uspon na Zapadni Elbrus (5642 m.n.v.) na Kavkazu. Robret Horvat je ispewao Mont Blan i Elbrus.

"Pogodite naziv na{eg dru{tva", Kablar 2005. Odr`ana je 29. oktobra proslava povodom 10 godina postojawa PD "Nafta{" na Osovqu sa 86 prisutnih me|u kojima gosti i iz Makedonije.

2005 Godi{wa skup{tina Dru{tva odr`ana je 25. maja. U~e{}e u izletima organizovanim od drugih dru{tava: "Tri Bukova~ka izvora", Bo`i}ni uspon ns Rtaw, Svetosavski izlet na Fru{koj gori, vodopad kod [akotinaca, uspon na Trem, Ov~ar - Kablar, Makedonski maraton, Rila - Maqevica, Vidovdanski uspon na Magli}, jezero Mutaq - Crni vodopad, Romanija Jahorina i Cer. Akcije u organizaciji Dru{tva: Izlet prvih qubi~ica, Deliblatska pe{~ara, Durmitor, Go~ i @eqin, Tara, Sopotnica, Kopaonik i Povlen. Dru{tvo je 16. decembra ustanovilo akciju "Staza za du{u i telo" od zgrade NIS do Fabrike vode Jazak pe{a~ewem od 27 km. Posebno uspe{no Dr{tvo je obavilo svoje de`urstvo na KT Letenka i KT Osovqe. Preko svojih sponzora Dru{tvo je obezbedilo za u~esnike 1500 litara min. vode i ~ajeve, te 450 litara goriva sa sedam vozila za sve kontrolne ta~ke. 8

Posebno se predanim radom istakla kuhiwa na ~elu sa Radom Ogwenovi}.

2006 Godi{wa skup{tina Dru{tva odr`ana je 22. decembra na Osovqu. U~e{}e u izletima organizovanim od drugih dru{tava: Novogodi{wi maraton (^erevi} -Testera - Stranputica), Rtaw (Zaje~ar - muzej, Gamzigrad) dva puta, [ar planina - Struga, Albanija - Makedonija, Prokletije, Durmitor (uspon na 17 vrhova), Bukova~ki marator, Romanija - Bjela{nica i Vito{a (Crni vrh). Akcije u organizaciji Dru{tva: Izlet prvih qubi~ica, Dva vodopada (Fru{ka gora), Zvona~ka bawa, Suva planina (Trem), Kopaonik, po Ra|evini (Gu~evo, Tr{i}), Dumbova~ki vodopad, Staza za du{u i telo i drugi pohodi po Fru{koj gori. Tri na{e ~lanice poha|ale su planinarsku {kolu u organizaciji PSD "@elezni~ar" Novi Sad. Planinarski savez Vojvodine proglasio je najaktivnija dr{tva i pojedince u 2006 godini. PD "Nafta{" je na drugom mestu, iza prvoplasiranog "Po{tara". Me|u juniorima na{ ~lan Fedor Popov je prvi, a me|u seniorima prvi je na{ ~lan Du{an Tomi}.

2007 Godi{wa skup{tina Dru{tva odr`ana je 21. decembra na Osovqu.

PD "Nafta{" ima svoje tradicionalne akcije Izlet prvih qubi~ica na Fru{koj gori, krajem februara. Do sada 19 godina, vodi~ je Dragoqub Gojkov. Staza za du{u i telo koja vodi od zgrade NIS u Novom Sadu do Fabrike vode Jazak. Do sada je 9 godina u toku, organizuje se sredinom decembra, a vodi~ je po izboru. Potoci i vodopadi Fru{ke gore, krajem aprila, povodom 22. aprila, Svetskog dana voda. Vodi~ je Sini{a Mateja{ev. Redovno, jednom ili dva puta mese~no, Mihajlo Lon~ar vodi svoju akciju Nemarkiranim stazama Fru{ke gore. Organizovana je jedanaesta (11) po redu izlo`ba planinarske fotografije. Izlo`ba je ocewena kao tre}a po rangu, a za kolekcije fotografija Zvonko Ko~i{ je dobio drugu a Zoran Markovi} tre}u nagradu.


U~e{}e u izletima organizovanim od drugih dru{tava: Bo`i}ni uspon na Rtaw, Svetosavski uspon na Guduri~ki vrh, Zimski uspon na Trem, Osmomartovska {etwa, Pelister - Gali~ica (Makedonija), Sopotnica, Stopama Svetog Save - Sveta gora (Gr~ka), Komovi, Alpi - Dolomiti, Ararat, Bukova~ki maraton, 33. Pali}ki susreti i Matra (Ma|arska). Akcije u organizaciji Dru{tva: Kru`na tura oko ^ota, Izlet prvih qubi~ica, Go~ (Stolovi, Qukten), \avoqa varo{ Prolom bawa, Carska bara, Peru}ica reka Tara (splavarewe), Pirin (vrhovi preko 2500 m.n.v.), no}ni uspon na Rtaw, Durmitor, kawonima Tare (Brusnica i Dolovi), Go~, Golija, Kopaonik i Staza za du{u i telo. Planinarski savez Vojvodine proglasio je najaktivnija dr{tva i pojedince u 2007.

godini pa je tako Du{an Tomi} je prvoplasirani senior a Katarina Nikoli} je drugoplasirana seniorka. Slavko Pe}anac je dobio priznawe za uspon na Ararat.

2008 Godi{wa izborna skup{tina Dru{tva odr`ana je 21. novembra na Osovqu. ^lanovi IO su Du{an Tomi}, Nade`da Rackov, Jelena Ivkov, Dragica Samarxi} i Desa Bjedi}. U~e{}e u izletima organizovanim od drugih dru{tava: zimski uspon na Trem, Solunska glava, Vratne - Tekije, Rudnik, Golija, Magli} - Tjenti{te, 17. me|unarodni uspon na Korab (2754 m.n.v.), Bukova~ki maraton, 34. Pali}ki susreti i Deliblatska pe{~ara. Akcije u organizaciji Dru{tva: Ov~ar Kablar, Dumbova~ki vodopad, 13. akcija

Fedor Fe|a Popov: Najmla|i osvaja~ zna~ke Fru{kogorske transferzale Imao je dve i po godine kad je mama po~ela da ga vodi na Fru{ku goru. Autobusom bi do{li do Iri{kog venca, a odatle do TV torwa pe{ice. Polako, pa kad stignu. Usput bi brao cve}e, igrao se, kod odmarali{ta Elektrovojvodine se quqao i klackao, odspavao, pa istim putem prepe{a~io do raskrsnice na Vencu, na putu ka ku}i. Prvi izlet na koji je krenuo van Fru{ke gore bio je u organizaciji PD "Nafta{", izlet na Bukuqu, kod Aran|elovca, marta 1997. Po snegu, sa tri i po godine, popeo se na vrh. Od onda ga qubav prema planinama ne napu{ta. Iste, 1997. godine bio je prvi put na Fru{kogorskom maratonu. Plan je bio da sa decom pre|e stazu bebi maratona. Ali, kad je stigao na ciq i pojeo tortu, po`eleo je jo{, pa je istog dana prepe{a~io i pripravni~ki maraton od 17 kilometara. Samo {to je napunio ~etiri godine, po~eo je redovno da odlazi na nedeqna pe{a~ewa s planinarima. Dobio je Dnevnik Fru{kogorske transverzale i popuwavao ga. Imao je samo sedam godina kada mu je uru~ena spomen-zna~ka. Nizale su se planine kojima je hodao: Kopaonik, Div~ibare, Ov~ar, Kablar, Tara, Rajac, Beqanica, Homoqske planine... Sa ~etiri i po godine stajao je na Mixoru prvi wegov vrh vi{i od 2000 metara - i bio jako sre}an. Kao petogodi{wak prvi put je splavario Tarom i {etao Zelengorom. Imao je deset godina kad se popeo na Musalu (2925 m) na

[krlatica - Julijske Alpe, 2012. Rili, Skalu (2866 m) i Skolio (2911 m) na Olimpu, Botev (2376 m), Kupenu (2169 m) i Ambaricu (2166 m) na Balkanu u Bugarskoj. Visine su ga vukle. U to doba {etao je i Durmitorom, Bjelasicom, Qubi{wom. Trinaesti ro|endan je do~ekao na vrhu Karanfila Quqa{evi}a na Prokletijama, uz tortu sa sve}icama i ro|endansku pesmu. Usledila su i planinarewa po Visokim i Niskim Tatrama, Julijskim Alpima... Omiqena planina mu je Zelengora sa svojim jezerima, a vrh Triglav. Fe|a ima 20 godina. ^lan je Planinarskog dru{tva "Nafta{" od 4.11.1998. Za dosada{wa postignu}a nagra|ivan je od Planinarskog saveza Vojvodine: tri puta je bio prvoplasirani planinar junior u Vojvodini (2003, 2004. i 2011), jedanput drugoplasirani (2002) i jednom tre}eplasirani (2007). 9


Izlet (tragom) prvih qubi~ica (sa rekordnih 138 u~esnika), Durmitor, Ostrog Orijen - Subra - Lov}en, Tara - Veliki

Akcije u organizaciji Dru{tva: Paragovo Popovica, Paragovo - Stra`ilovo - Bukovac, St. Ledinci - Paragovo, St. Ledinci Venac - Beo~in selo, Ledinci - Paragovo, Izlet prvih qubi~ica (86 u~esnika), prvi put organizovana akcija Potoci i vodopadi Fru{ke gore, Osovqe - ^ot Letenka, Ohrid - Gali~ica, Div~ibare Prawani, Fru{a gora - Slovaci u poseti, Pirin, Kamena gora - Zlakuse, Musala Maqevica - Vito{a (Bugarska), Romanija Treskavica, Kopaonik - @eqin, Staza za du{u i telo, Beo~in - Osovqe - Bano{tor Bege~, Golija - jezero Okruglica - Zlakusa, i Bukovac - Stra`ilovo - V. Remeta - man. Grgeteg - Bukovac.

2010

Bjelasica 2005. Stolac - Kawon Brusnice, Pirin, Trnova~ko jezero (uspon na Magli}), Sopotnica, Tara - Veliki kraj, Kopaonik - Kukavica Kozje stene - Nebeska stolica - vodopad Jelovarnik, Zlatar - man. Mile{eva Zlatibor - s. Zlakuse, Vito{a - Crni vrh, Staza za du{u i telo (N. Sad - NIS - Jazak, 27 km) i nekoliko akcija u Fru{koj gori. U aprilu Slavko Pe}anac u~estvovao na osvajawu tri (3) vrha iznad 5000 m.n.v. na Himalajima. U toku 25 dana u~esnici su pre{li 250 km. Du{ka Bani} se ispela na Mont Blan. Zvonko Ko~i{ zavr{io alpinisti~ki kurs. PSV dodelio Dr{tvu tri kolektivne nagrade i pet nagrada za pojedince.

Redovna godi{wa skup{tina Dru{tva odr`ana 8. decembra. U~e{}e u izletima organizovanim od drugih dru{tava: Bo`i}ni uspon na Rtaw (17 nafta{a), zimski uspon na Trem, Prokletije, Homoqe, Gledi}ke planine, Makedonski maraton, Povlen, Titov vrh, Veliki Vitorog, Zelengora-republi~ka akcija, Visoke Tatre, Golemi Korab (Makedonija, ukupno 2400 u~esnika, 6 nafta{a), Triglav (Slovenija), Prokletije, Vrawski maraton, Bukova~ki maraton, Avala - Beli dvor, Sokolske planine, Papuk, Leskovik Soko bawa republi~ka akcija, Deliblatska pe{~ara, No}ni mar{ na Fru{koj gori, Div~ibare i Avala iz ~etiri pravca. Akcije u organizaciji Dru{tva: Beo~in man. - Dumbova~ku vodopad - Zmajevac -

2009 Izborna godi{wa skup{tina Dru{tva odr`ana je 4. decembra u "Starim krovovima", 102 u~esnika i gosta. Za novog predsednika Dru{tva izabran je Zoran Markovi}. Izvr{ni odbor ~ine: Jelena Ivkov, Du{an Tomi}, Zvonko Ko~i{, Nada Rackov i Milan Markovi}. U~e{}e u izletima organizovanim od drugih dru{tava: Vrdnik - Osmomartovski izlet, Prikletije - Jezerski vrh, Dositejevi dani, Rajac - Div~ibare, Miro~, Makedonski planinarski maraton, Vlasinsko jezero, Rajac, uspon na Titov vrh, Vratna, Zlatar, Visoke Tatre (Slova~ka), Olimp - vrh Mitikas, Vitorog Bal~ana - Jajce (BiH), Bukova~ki maraton, 35-ti Pali}ki susreti, Cer i Avala iz ~etiri pravca. 10

Slavko Pe}anac, pred. Dru{tva 2004-2009. Popovica, Igri{te (Vlasenica), Izlet prvih qubi~ica, Potoci i vodopadi Fru{ke gore, Ov~ar - Kablar, Beqanica


(50 u~esnika), Prawani, Pirin (uspon na 21 vrh), Durmitor, Beo~in - Osovqe Bano{tor - Bege~, tura Gro`|enbal (Sr. Karlovci), Beo~in selo - Brankovac Zmajevac - Popovica i Staza za du{u i telo (Novi Sad - NIS - Jazak), te jo{ nekoliko akcija na Fru{koj gori.

2012 U~e{}e u izletima organizovanim od drugih dru{tava: zimski uspon na Rtaw, Pavlasov memorijal, Rajac, zimski uspon na Trem, Povlen, Jegri~ka, Ozrenski

2011 Redovna godi{wa skup{tina Dru{tva odr`ana 2. aprila. U~e{}e u izletima organizovanim od drugih dru{tava: zimski uspon na Rtaw, memorijal Pavlasov ^ot, Svetosavski izlet, Trem - Svrqi{ke planine, Dositejevim stazama, Velebit - vrh Gromova~a, [ar planina, Korab, Tara, Akcija iznena|ewa: Kulpin - Sombor, Kopaonik Leskovik, [atorice, Bjelasica i Avala iz ~etiri pravca. Akcije u organizaciji Dru{tva: Paragovo Stra`ilovo - Sr. Kamenica, Paragovo Glavica - Stra`ilovo, Dumbova~ki vodopad, St. Ledinci - Zmajevac - Rakovac, Izlet prvih qubi~ica, Sopotnica (20 u~esnika, 60 km, uspon ukupno 2300 m), Potoci i vodopadi Fru{ke gore, Dani jorgovana na Tupi`nici - republi~ka akcija, Durmitor (devet dana), Igri{te, organizovano upoznavawa planinara Umaga sa Fru{kom gorom, Jahorina - Trebevi} - Treskavica - Romanija (25 u~esnika), Ov~ar Kablar - Jelica i Staza za du{u i telo. PS Vovodine proglasio je najaktivnije ~lanove za 2011 godinu: PD "Nafta{" je

Vreme je za doru~ak, Subra 2008. dobio dva tre}a mesta, za organizaciju i aktivnosti, Fe|a Popov je prvi me|u juniorima, Dragica Rakovi} druga seniorka, a Du{an Tomi} tre}i me|u seniorima.

Zoran Markovi}, predsednik Dru{tva od 2010. maraton, Musala - Rila, Zelengora, Vrawski maraton, [ar Planina (Kosovo), Titov Vrh i Quboten (Makedonija), Otvarawe Vlasinske trasverzale i [atorice. Akcije u organizaciji Dru{tva: Paragovo Glavica - TB toraw - St. Hopovo - Venac Paragovo, Igri{te, Popovica - Vaga Zmajevac - Vrdnik, Izlet prvih qubi~ica (120 u~esnika), Potoci i vodopadi fru{ke gore (128 planinara iz 12 dru{tava i 130 u~enika i profesora beogradskih gimnazija), Orijen - Leotar - Velika i Mala Jasterbica (Trebiwe), Dani jorgovana na Tupi`nici - republi~ka akcija i uspon na Rtaw, Pirin (15 u~esnika), Alpi slovena~ki (osam dana), Durmitor (10 dana), Sneg u avgustu (Petrovaradin - Vezirac - Sr. Karlovci), tura Gro`|enbal (Sr. Karlovci), Cer (25 u~esnika, 21 km), Vaqevske planine (Jablanik, Medvednik), Staza za du{u i telo i jo{ nekoliko akcija u Fru{koj gori. Pored redovnog de`urstva na dve kontrolne ta~ke logistika Dru{tva na ~elu sa Radom Ogwenovi} obezbedila je u~esnicima fru{kogorskog martatona: 1650 krofni, 150 litara gula{a i 180 litara supe. Ukupan broj u~esnika maratona je 14.007. ^lanovi Dru{tva pomagali su i na Bukova~kom maratonu. U akciji-trci pre`ivqavawa alpinista ekipa u kojoj je bio Zvonko Ko~i{, a na ~elu Pera Pani}, osvojila je tre}e mesto. 11


2013 Redovna godi{wa skup{tina Dru{tva odr`ana 9. oktobra. U~e{}e u izletima organizovanim od drugih dru{tava: Pavlasov memorijal, Svetosavski izlet, Trem, Susreti planinara u Vrdniku, Makedonija, Ozrenski maraton, tabor planinara na Grbaji, Zelengora, Triglav (Slovenija), Gali~ica - Crni kamen / Jablanica (Makedonija), 39. Pali}ki susreti, Prokletije, [atorice i Avala. Akcije u organizaciji Dru{tva: Boj~inska {uma, Nemarkiranim stazama Fru{ke gore (februar 2 puta, mart 2 puta, april 2 puta, maj 2 puta, juni 2 puta, juli 2 puta, avgust 1 put, novembar 2 puta), 18. Izlet prvih

KAO BANE Oktobar 1997. Ki{a je podala sve vreme na{eg puta prema Rudniku u pohodu na prvu "Rudni~ku transverzalu". Prema dogovoru u~esnici su trebali da se na|u na Ibarskoj magistrali. Ki{a je omela plan pa smo sledili naredbu da nastavimo do centra mesta Rudnik. Tu se na{ kombi parkirao uz ve} pristigle ali i pokisle planinare iz cele Srbije. Nekako }utke krenula je duga~ka kolona predvo|ena doma}inima, qudima PSD "Po{tar" iz Beograda. Razloga za `urbu nije bilo pa su i oni koji poslovi~no jure na ~elo kolone uskoro uhvatili tempo grupe. Klizav teren i veliki broj u~esnika koji su zakr~ili prostor za obilazak uslovili su da se i najnestrpqiviji primire. Tako smo nogu pred nogu pe{a~ili punih osam sati po dosadnoj ki{i. Ne{to zbog vode od ki{e a ne{to zbog znoja ispod kabanica bili smo mokri {to se ka`e do gole ko`e. Pred Domom na Rudniku granulo je sunce, "ogrejalo" nas, kako to samo ume posle ki{e. Spu{tali smo se padinom do Doma, omawe ku}e seoske arhitekture iz koje je dopirao `amor, a ispred koje je ve} ~ekala spremna ekipa doma}ina pod komandom Baneta Ili}a i wegove supruge. Neki su dr`ali tacne sa ~a{icama rakije, a drugi tacne prepune, uskoro smo se uverili, lepih sve`ih sendvi~a. Zavirnuli smo u Dom, ali nije vredelo ulaziti. Wegov kapacitet svakako nije odgovarao broju od preko 180 u~esnika. Tako smo se pred Domom odmah uhvatili ponuda. Ma{ili smo se za sadr`aje tacni nekoliko puta, pa tek tako okrepqeni ustanovili da nas na{ kombi ~eka stoti12

qubi~ica, 5. Potoci i vodopadi fru{ke gore, Sretenski pohod na Qig, Avalske ~esme, Prole}e na Ceru (20 u~esnika), Rudnik i Ostrovica (19 u~esnika), Prvomajski uranak na Tari, Gu~evo i Borawa (40 km, 1800 m uspona), kawon reke Gradac (20 u~esnika), Kopaonik - Brze}e (9 u~esnika), Torni~ka bobija (20 u~esnika) i Staza za du{u i telo. Na do tada najmasovnijem (18.727 u~esnika) Fru{kogorsko maratonu, na KT Letenka i KT Osovqe, volontiralo je 25 ~lanova Dru{tva. Iz dokumentacije Dru{tva uredio: A. Ili}

NEMARKIRANIM STAZAMA ^ika Mi{a Lon~ar, dugogodi{wi planinar veteran, postavio je standard u vo|ewu akcija po nemarkiranim stazama. Sredom i subotom, ili nedeqom, wegova grupa od bar 5-6 a ponekad i dvadesetak u~esnika probija se kroz `buwe, trwe, strmine i potoke do ~istina na Fru{koj gori. Tu se usput na|e sremu{ ili kakvo drugo korisno biqe, ve} prema sezoni. Zapeva se i pokoja, kao ona na{a - prva ili druga, odnosno Mi{ina i Raleta Vujo{evi}a: "Ko }e koju? Ja }u moju Boju". Zavr{etak akcije, ako ikako mo`e, bude u nekom planinarskom domu uz sardinu i crveni luk iz ranca i ~aj iz kuhiwe doma. ^ika Mi{a je tradiciju nemarkiranih pohoda uspostavio i na Durmitoru. Doma}ini ga ~ekaju tamo po pravilu svake godine krajem leta. Za tro{ak sme{taja i hrane nikad ne uspeva da se dogovori unapred. Zato po tradiciji Mi{a novac ostavqa pod stoqwak, u iznosu koji sam mora da proceni tako da ne uvredi doma}ine a i ne dospe u debqi minus u svom penzionerskom buxetu. nak metara ni`e. Vaqa se presvu}i u suvo. U~inili smo tako i vratili se do Doma, a tamo kao da se predhodno ve} nismo dobrano pogostili: svega u izobiqu a mi gladni kao i prvi put. Kad je ustanovio da se pi}e i hrana vi{e ne tro{i Bane Ili} je nadahnuto izdao nare|ewe: svi pravac Dom kulture u selu. Mi iz Nafta{a se nismo dvoumili da poslu{amo doma}ina. Uskoro smo popunili prvih nekoliko redova velike sale. Bane Ili} nas je zvani~no pozdravio i


najavio hroni~ara lokalnog rudnika. Odslu{ali smo wegov nadahnut ekspoze o istorijatu rudnika i samog mesta i pozdravili harmonika{a koji se u me|uvremenu popeo na binu. Nakon instrumentala na binu se popeo i peva~. @amor je potrajao samo dok se na binu nije popela i Draga, ~arobna peva~ica. Na poziv da se trojki pridru`e i gosti odazvali su se dvojica, Bane Gojkov i Aca Ili}. Tercirali su kako su znali i umeli u datim prilikama, nakon obilnog jela i pi}a. Kada se u sali pojavio i drugi harmonika{ rodila se boqa ideja: idemo u predsalu da opletemo kolo vilovito. Na noge lagane pa trka ko }e uz koga. Ko je bio velike sre}e dospeo je pokadkad uz prelepu Dragu, pa su ga olak{ale noge boqe slu{ale. A do we dospeti nije bilo ni malo lako, jer je reflektanata bilo i previ{e. Nekako smo se ve} u poodmaklo doba mi Nafta{i, ne pamtim u kom poku{aju, ipak skupili i ukrcali u kombi, pa pravac Novi Sad. Nema lep{eg jela (pa i pi}a) a pogotovu veseqa nego posle napornog pe{a~ewa

zakqu~ili smo jednoglsano. Zato uz najlep{e uspomene i ve~no se}awe hvala nevi|enom entuzijasti Banetu Ili}u. On je mnogima bio na polzu i prijateqstvo, a svojim ogromnim trudom i uporno{}u da se novi Dom izgradi u svome dru{tvu ostavio neizbrisivi trag. Ophrvan opakom bole{}u vaqda je sebe i odr`avao u `ivotu da do~eka ostvarewe svog velikog poduhvata. A. Ili}

JEDNA PE]INA STROGA April 1998. Nafta{i idu na Div~ibare. Ali, prvo u Vaqevo i do Petni~ke pe}ine, iz koje izvire Bawa. Pro{av{i kroz mali ulaz, zatekosmo se u pe}ini 10 metara visokoj i 13 {irokoj. No, to je samo predvorje weno. Klizavim stepenicama pewemo se do gorweg ulaza. Prostrana galerija sa dva vigleda (otvora). Pri~a se da je zahvaquju}i jednom od wih pe}ina i otkrivena, jer je nekom seqaku nestao vo, a na{li su ga - u pe}ini. Propao je kroz vigled. Silazimo ka jezeru. Klizavo tlo i mrak. Dr`imo se za stene. Jezero u gluvoj ti{ini. I a`daja u wemu. Kada se napije vode, nivo jezera opadne, ka`e narod. A nau~nici: na ovom kra{kom terenu, od Vaqeva do Div~ibara, kad ki{a pada i 10 km daqe od Petni~ke pe}ine, podigne nivo jezera u woj. Pe}inski ukrasi. Izrezbaren kamen. Kap vode na vrhu stalaktita koji se formira milionima godina. ^udo prirode. I mo} vode, tihe, neme, bar ovde. Kamene stepenice vode ka drugoj galeriji. Odaje slede jedna drugu. Tunelom se sti`e do obli`weg sela. Iz mraka veli~anstven pogled na centar pe}ine, obasjan svetlo{}u iz vigleda. Sawa [tefan

"Akcija na borovnice", Kamena gora 2008.

JADI PO JADOVNIKU U ona ne-kapitalisti~ka vremena dva praznika, 1. maj i 29. novembar, slavila su se po dva dana. Na{a SFRJ/SRJ inventivnost je dva dana pretvarala bar u ~etiri, pa je PD "Nafta{" za takve termine planirao svoje udarne akcije. Tog 29. odredi{te je bilo mesto Sopotnica, kraj Prijepoqa, a na planini Jadovnik. Re~ica koja se u slapovima spu{ta niz obronke planine, {umarci i livade same planine, gostoqubivi doma}ini, {ta smo vi{e od toga mogli da o~ekujemo. Ipak ko je bio mawe zanesen ambijentom opredelio se za sme{taj u ku}i kod nekog od seqana, pa je izbegao "debelu hladovinu" Doma prijepoqskog PSD "Kamena gora" u izgradwi. U planu akcije je bila zahtevna tura pe{a~ewa planinom do manastrira Mile{ava i povratak nekim od javnih prevoza do Doma na Jadovniku. Vodi~ je trebao da bude lokalni u~iteq, me{tanin koji se dobro snalazi u zimskim uslovima planine. Kako to obi~no u nevreme biva sve se desilo suprotno. Nema u~e, a na{ vodi~ nije u formi. Tako se osamnaest 13


Vreme je za odmor, Trem 2004. qudi, ne{to mawe od polovine u~esnika akcije, upu}uje bez mape i kompasa, pouzdaju}i se u polovinu starog planinarskog gesla "(kartu ~itaj, al‘) seqaka pitaj" oko 9 sati na daleki put. Se~emo livade i probijamo se kroz {ikare prema intuiciji i slede}i prvac za koji znamo da vodi do manastira. Nailazimo na zaseok, prelazimo potok u kome uz smeh dvojice zrewaninaca "kupaju" nogavice pantalona. Obja{wewe za smeh otkriva poluprazna fla{a rakije koju jedan sakriva. Plenim je jer potoka ima jo{ dobrano mnogo. Ulazimo u mesto Hisar`ik. Me{tani su vi~ni razonodi sa vele-gra|anima. Teraju {egu sa nama upu}uju}i nas pogre{nim pravcem tako da u mestu "{etamo" vi{e od sat vremena. Tu Zoran Krsti} na lukavstvo uspeva da se dodvori jednom me{taninu te najzad uzimamo dobar pravac i napu{tamo mesto. U sumrak smo najzad jo{ jednom pre{li Mile{evku i u{li u manastir. Bilo je 16 sati kad smo u{li u crkvu. Ostali smo u wenoj priprati kako nam je monah naredio. Tu smo odslu{ali pridiku o pogubnom uticaju poba~aja, a kad je pridika krenula iz po~etka po~eli smo onako promrzli da se me{koqimo. Razlog za ponavqawe smo prona{li u novoprido{loj grupi koja je tiho u{la i stala iza nas. Najzad je svetlo u naosu, koji je do tada bio i mrklom mraku, ukqu~eno i pred nama se ukazala veli~anstvena freska Belog An|ela. U`ivali smo u prizoru. Mene je prenula zamisao koja mi je spasonosno pala na um. Pitam ko je vo|a puta novoprido{le grupe, da li mo`emo sa wima do Prijepoqa? Vodi~ me upu}uje na voza~a s kojim se brzo dogovaram da nas uz pravi~u nagradu odbaci do Autobuske u Prijepoqu. Na`alost nema autobusa. Molim da zovu 16

@elezni~ku i pitaju {ta je sa vozom za Bar. Barac na sre}u, kao i uvek, kasni. Hvatamo ~etiri taksija i sti`emo na vreme. Silazimo na tre}oj stanici. Pewemo se uz planinu po mese~ini, rasuti, uprkos mom nastojawu da se grupa odr`i. Sti`emo u Dom pred pono}. Ima i suza i grdwi. Podgrevani pasuq lepo miri{e i ukusan je, ko jo{ ima snage da ga ku{a uverava se u to. To je bilo tada, 1998. godine. Mnogo kasnije, u leto 2012, krenuli smo iz dobro opremqenog Doma (gore opisan jo{ u izgradwi) i pre{li smo ovu trasu, zaobiv{i mesto Hisar‘ik, za mawe od ~etiri sata. Vodi~ br. 1 nam je bio satelitski GPS, uz asistenciju zemaqskog Sini{e. Zanimqivo je porediti ova dva boravka u Sopotnici, pohoda do manastrira i iskustvo sa wih. A. Ili}

I NAD ZVONKOM IMA ZVONKO Svi se u Dru{tvu divimo smelosti i izdr`qivosti na{eg Zvonka Ko~i{a. Ali kako to obi~no biva i Zvonko ima svog Zvonka, tj. ~oveka kome se on divi. Zvonko je planinar-alpinista i predsednik Komisija za alpinizam PS Vojvodine pa u~estvuje u akcijama "pre`ivqavawa u prirodi" gde u~esnici dobijaju samo 0,5 litre vode na dan, ali ni{ta za ishranu. Na jednom od redovnih nedeqnih sastanaka PD "Nafta{" Zvonko podnosi izve{taj sa akcije koja se odvijala u kawonu reke Uvac na kojoj je i{ao rame-uz-rame sa poznatim Perom Pani}em: "Po pakleno toplom danu ve} nakon dva-tri sata sam popio onih 0,5 litre vode. Po~eo sam da umirem od `e|i, a Pera Pani} ni{ta. Jo{ ima svojih pola fla{ice. Oko podne me je sustigla i glad. Gledam okolo - ni{ta za jesti, pogled put Pere Pani}a - wemu ni{ta, ve} jede tvrdi {ipak. Ja ne mogu ni da ga zagrizem, a kamoli pregrizem. Najzad, pala je komada da se tra`i ne{to za jelo. Pani~no bauqam okolo, nema ni~eg. Pogledam Peru Pani}a, wemu nije ni{ta, ~ak {ta vi{e, na{ao je jedan orah i podeli}e sa nama trojicom. Pada mrak, ulazimo u gustu {umu. Tu }emo preno}iti. Neuspe{no u mraku tra`im mesto za bivak. Nale}em na Peru Pani}, wemu..." tad se u hori ogla{avamo svi prisutni na sastanku sa "nije ni{ta". Da stvarno, Pera je ve} na{ao mesto za bivak, kako se ujutru ispostavilo, na najboqem i najbezbednim mestu.


GAVERLA U BLIZINI IZVORA TISE Ko je odrastao na reci, kupao se u woj, igrao no`ni tenis na wenim pe{~anim sprudovima i {etao po wenom keju u sumrak, a nadasve sawario u dokolici gledaju}i kako se lewo vaqa u ravnici prema svom u{}u zna o ~emu govorim. Sedeli smo mi potiski momci ~esto tik uz vodu mudruju}i o svemu i sva~emu tih {ezdesetih. Bacali smo kamen~i}e u Tisu sa obale ili sen}anskog mosta i ose}ali se poprili~no nemo}no {to nam je radijus kretawa na{om rekom tek od Sanada do @ute obale, nekih petnaestak kilometara. Oti}i tj. otploviti do Titela i nije bio neki izazov. To nam je bilo ostvarqivo i kad tad }emo, mislili smo, uraditi. Kopkalo nas je odakle na{a reka sti`e i jo{ vi{e, odakle polazi na put do nas. Ideja da odemo na izvor Tise i gumenim ~amcima se spustimo do Sente ~inila se na dohvat ruke kada smo kao studenti kovali taj plan, a na{ drugar ve} radio u "Vojvodina tursu", preko koga smo te 1972. trebali da obezbedimo odlazak na{e {esto~lane grupe u SSSR. Ipak nije to jo{ bilo vreme za takva pute{estvija u socijalisti~ki Sovjeski savez. Morali smo da se pomirimo s tim i put odlo`imo za "neka boqa vremena".

GUBITAK Zavr{ili smo {etwu po Igri{tu. Smrkava se i hladno je po snegu u planini. Okupqamo se i kre}emo u autobus. Prebrojavamo se, nema nam Raleta. ^ekamo. Ne vredi, moramo da ga potra`imo. Vra}amo se na ski stazu i lutamo, spu{tamo se prema putu i raspitujemo se kod nekih me{tana da li su nam videli druga. Neo~ekivano ~uje se zvuk motora i motorne sanke se uspiwu prema nama. Manevri{u i zavr{avaju u kanalu. Izvla~imo Raleta i voza~a sanki, a i sanke zajedni~ki na jedvite jade. U autobusu na putu ku}i Rale trpi stalna zadirkivawa i komentare da bi dobro pro{li i sa wegovim nestankom, po vojni~ki (a Rale je rezervni oficir) gubitak bi bio mawi od 10%, {to se toleri{e. I dan danas Rale je "pacijent" kad se spomene da neko mo`e da zaluta. Pro{le su skoro tri decenije od potiskih sawarewa kada mi se u leto 1998. ukazala prilika da odem u Ukrajinu. Iznenadni poziv me je zatekao na godi{wem odmoru u Petrovcu na moru. Nisam mogao da ga odbi-

@eqin, 2009. jem, pa sam potpuno zate~en i nespreman navrat-nanos krenuo u Novi Sad i sutradan 30. jula 1998. za Ukrajinu. Tek u vozu saznao sam odredi{te, letovali{te Jarem~a, u Ivano-Frankovskoj oblasti Ukraine. Ali {ta je tu je, te{io sam se i pouzdavao u improvizaciju, naja~e oru`je nas u Srbiji. Na licu mesta, kod prozivke u hotelu, ispostavilo se da me|u 73 sindikalca imam i nekoliko veoma dobrih prijateqa. Va`no je bilo da sam imao jednu koleginicu "po oru`ju", planinarku iz Nafta{a Desu Jandri} i cimera Dragana Gojsovi}a koji je bio spreman da se udru`imo u nameri da izdvojim grupu koja }e planinariti po okolini. Ve} sutradan smo u Jarem~i prona{li lokalnog vodi~a, profesorku Vasilinu Jurevnu Bojko i napravili plan budu}ih akcija. Tako su narednih dana usledile akcije: 01.09 uspon na Makovicu (984 m.n.v.; 14 u~esnika), zatim {etwa do crkve u selu Jamna (22 u~esnika), planinarska tura na Skali Dovbu{a, (oko 800 m.n.v.; 14 u~esnika), poseta muzeju Ivano-frankovske oblasti (32 u~esnika) i {etwa do napu{tenog ribwaka na re~ici @onka (6 u~esnika). U toku akcija, u razgovoru sa na{im vodi~em saznao sam da se nalazimo ne preterano daleko od izvora reke Prut, na ~ijoj obali je bio i na{ hotel. Tako je pala odluka da krenemo na Gaverlu i potra`imo izvor Pruta. Sinula mi je ideja da se raspitamo i gde bi mogao biti izvor reke Tise. Mora da je na ukrajinskim Karpatima, a verovatno je negde ispod wegovog najvi{eg vrha, Gaverle. Karta koju sam imao nije bila detaqna da mi da odgovor na to pitawe. Treba imati na umu da 1998. 17


Internet nije bio {to i danas, 16 godina kasnije, te sam uspon na Gaverlu organizovao bez odgovora na pitawa u vezi Tise. Svejedno kako mora tako }e biti, mislio sam tog jutra dok smo nas troje i{li do hotelske kuhiwe po zakazane lan~-pakete za doru~ak, ru~ak i ve~eru. Treba grupu nahraniti {alili smo se. Uskoro nas je pro{la voqa za {alu. U kihiwi na pultu ~ekali su nas na{i "lan~-paketi": sve u rinfuzi i bez posuda - uzmi i nosi. Juri{ po sobama i nekako smo napabir~ili dovoqno plasti~nih posuda da potrpamo kuvana jaja, vir{le, rizi-bizi i kuvane pile}e batake (iz supe). Za sok od jabuka nismo morali da se snalazimo jer smo ga dobili u tri staklene tegle od 5 litara. Sve pogodno za trasport i delewe u tri obroka u~esnicima! Krenuli smo iz Jarem~e 9. avgusta, iz turbaze "Gucuq{~ina" u 7.30, iznajmqenim autobusom. Naravno autobus je model "ko to tamo peva", na wega su planinari pretpla}eni u eks-soc zemqama. Vo`wa na jug kroz mesta Mikuli~in, Tatariv i Vorohta, sve kroz Kosovski rejon (da, nisam pogre{io Ukraina jo{ ima Kosovo, oblast koju su naselili Srbi iz Ba~ke pod odmazdom posle propale ma|arske bune 1848) i u{li smo u Nacionalni park. Daqe smo vo`wu nastavili tucanikom 10 km do hotela u podno`ju planine. Put du`ine 60 km autobus je savladao u trajawu 1 sat 45 minuta. Doru~ak je protekao u obuzdavawu apetita grupe: "izje{}ete ceo provijant u jednom obroku" vajkao sam se misle}i {ta }u s wima posle. Uz dogovor da se po{tuje o~uvawe poretka kolone uspon sa 950 m.n.v. krenuo je dobro.

Napred vodi~ Vasilina, na za~equ ja. Uskoro sportista sa natpisom "AK Kometa" povla~i grupu i gubimo kotrolu nad wom. Sre}a pa od 1700 m.n.v. nestaje {uma te se na goleti svi na{i dobro vide. U toku uspona na 1750 m.n.v. na{li smo izvor reke Prut. Na 2061 m.n.v., na Gaverlu, vrh ukrajinskih Karpata, pewemo se za 2,5 sata nas 18 od ukupno 22 u~esnika pohoda. Obavezno fotografisawe dela grupe koji je ostao na okupu. Raspitujem se kod vodi~a drugih grupa gde bi mogao biti izvor Tise. Pokazuju mi u pravcu severo-zapada gde bi trebalo da bude izvor Crne Tise, koja sa Belom Tisom ~ini moju Tisu. To je negde 40 km vazdu{nom linijom od vrha na kome se nalazimo. Za mene nedosti`no, pogotovu {to 11. putujemo ku}i. [teta, uz nadu da se mo`e desiti opet neka neo~ekivana prilika... Vozimo se nazad u Jarem~u i stajemo u mestu Vorohta, koje u `argonu zovu karpatska [vajcarska. Pose}ujemo Ski-centar Vorohta gde zati~emo ~etiri ski skakaonice, stazu bijatlona i `i~aru. Vozimo se dvosede{nicom po `ici dugoj 3 km. U`inamo na livadi na povratku u hotel i bodrim sve da po~istimo ambala`u hrane. U hotelu smo u 19.00, jo{ uvek po danu, {to mnogi koriste da obi|u obli`nu pijacu i kupe ne{to od poludragog kamewa. Nikada nisam sumirao sa Acom Damjanovi}em, kome sam dao kordinate za pohod u Ukrainu, {ta je sa svojim `elezni~arima tamo obi{ao. Malo je verovatno da je to bio jedan od izvora Tise. Prijatno bi me iznenadilo da je takav ciq sebi postavio neko van Potisja. A. Ili}

Rajac 2008. 18


RILI U POHODE ... a sutra }u po}i u planine i neka mi se o~i napiju visina i daqine (O. @upan~i~) Voz Beograd-Sofija tutwi isto~nom Srbijom. U wemu, me|u ostalim putnicima, nas sedmoro planinara iz novosadskog Nafta{a. Mesec viri kroz prozor kupea. Sve`a avgustovska no} godine 2000. Vrelo jutro u Sofiji. Hitamo ka Borovecu, u podno`ju Rile. @i~arom do Sitwakova, a odatle planinarski - pe{ice, sa svim stvarima. Miri{u smreka, jela i bor. Izvori i potoci, mosti} preko jednog od wih, koji te~e u kaskadama. Stene u {umi, kao da su se~ene u goleme kocke i naslagane jedna na drugu. Poneku obgrli koren mo}nog bora. Dom "^akor vojvoda" na 2000 metara. Ne{to ni`e dom kraj Marice. Te~e ta reka stoletnom smrekovom {umom vekovima, hladna i bistra. Vijuga po stewu, ponegde ravnim plo~ama, kraj drve}a i mahovine. ^uje se izdaleka. A izvire delom iznad Zavra~ice, visoravni, odakle te~e Prava Marica, a delom iz Mari~inih jezera, odakle poti~e Golema Marica. Te dve re~ice na~ini}e legendarnu reku.

FRU[KOGORSKI MARATON Tradicionalno, ve} od svog osnovawa, PD "Nafta{" u~estvuje o organizaciji me|unarodne planinarske manifestacije "Fru{kogorski maraton". Maraton je krenuo kao pe{a~ka planinarska dvodnevna akcija na Fru{koj gori, uglavnom prvog vikenda u maju. Danas je to akcija u kojoj u~estvuju pe{aci, trka~i i biciklisti. Broj u~esnika se kretao u rasponu 7000-8000, ali zadwih godina raste, pa je pro{le dostignut rekord od 18.727. Broj staza se uve}avao a i apsolutna du`ina, koja sa Ultra+ maratonom dosti`e 112 km. ^ak i u toku bombardovawa 1999. akcija nije zamrla. Me|u jedanaest u~esnika te godina bilo je i ~lanova PD "Nafta{". Dru{tvo odr`ava deonicu Maratona od Beo~in manastira do Brankovca i sa druge strane od Crvenog ~ota preko Osovqa do Beo~in manastira i pru`a logisti~ku podr{ku pripremom i de`urstvom na dve kontrolne ta~ke (KT), na Letenci (KT15 i KT19) i na Osovqu (KT23). Tako je bilo i ove 2014. godine, povodom 37. planinarskog maratona na Fru{koj gori.

U is~ekivawu "nivelacije" Sunca i Meseca Hodamo podru~jem nazvanim Mari~ina jezera, rezervatom sokola, lavinoopasnom dolinom. Zaravan na 2400 metara. Desno je opasuje Studena hrid, a levo Koziji rog, kraj kojeg proti~e Golema Marica. Bor krivuq i makija pro{arani stenama. Kantarion i vres. Borovnice, maline i ribizle. I tri bistra potoka. Stene obrasle zelenim li{ajevima. ^ujem ti{inu, i potom eho na{ih glasova. Uspon. Krivuqa je sve mawe. Trava, kleka i ~uvarku}a. O{tro stewe Musalskog cirka. Kamen piramida. Granit na sve strane, davno nastao hla|ewem lave. Kona~no, Musala! No} na krovu Balkana, 2925 metara iznad mora. @oro, de`urni u meteorolo{koj stanici na Musali, ka`e nam da je 7,5 stepeni Celzijusovih. Vedra no}, bez vetra, to je ovde retkost. Ustajemo u pet ujutru da ispratimo mesec i do~ekamo sunce. Jo{ je mrak. Hladno je, vetar je jak. Naranxasta mese~eva kugla je zavr{ila jo{ jedno putovawe, eno je na zapadu. Sve je ble|a i nao~igled nestaje. Svi}e. Petnaestak minuta kasnije ra|a se sunce. Najpre rumenilo na istoku, pa jarka polulopta, sve je ve}a i ve}a, i odjednom zablista. Po~eo je novi dan. Spu{tamo se sa Musale i hodamo grebenom vrhova vi{ih od 2700 metara. Re|aju se Mali Blizanac, Golemi Blizanac, Mari{ki vrh. U dolini se plavi Beli Iskar, jedno od nebrojanih jezera koje }emo ovde sresti. Sti`emo do Man~a (2771 m). Stene skulpture. A dole, Mari~ina jezera. Dva ve}a i jedno mawe. Gorske o~i. Sa suprotne strane mese~ev pejza`. Rapali{ki cirk, ome|en vrhovima Ov~arec i Pesokliva Vapa. Sokoli u letu. Ovom stazom su istog jutra hodale divokoze. Malo daqe nailazimo na lisi~ije tragove. ^ujemo la19


ve` u nizini. Ovde nema pasa. Mora da se vukovi bore za plen. Napu{tamo Musalu. Staza vodi kroz podru~je jezera. Najvi{e je na 2700 metara Ledeno jezero. Kraj wega je istoimeni dom, i ledeni izvor. U domu Bugari, Francuzi i mi. I doma}ica Veli~ka. Do Boroveca nas prati Musalska Bistrica. Puna je Rila vode. To joj i ime ka`e - vodena planina. Opet smo u predelu niskog rastiwa. Sladimo se darovima prirode i nailazimo na krdo kowa, slobodnih i mo}nih u divqini. Kroz gustu {umu sti`emo u podno`je planine, a odatle kombijem na drugi wen kraj. Odseli smo u hi`i (planinarskom domu) "Vada". Odatle }emo pohoditi sedam rilskih jezera. Na visini od 2300 do 2500 metara caruju trava i stene, lednici i wihova jezera:

Dowe, Ribno, Trolisnik, Blizanac, Babreka, Okato i Suzato. Vodopad sa ~etiri slapa, jedan ispod drugog. Prizor dostojan o~iju bogova. Iznad je Zelena hrid, odakle se jezera vide kao na dlanu. U blizini su vrhovi Vazov i Maqovica. Tuda vodi staza ka Rilskom manastiru. Do podno`ja nas prati re~ica Studena voda, desno je kawon Urdina reke. Lepota je ovde na svakom koraku: u {umi, potoku, na kamenu i travi. "Nijedan dan nije istovetan sa drugim, svako jutro nosi svoje ~udo, svoj ~arobni trenutak kad se stari svetovi obru{avaju i stvaraju nove zvezde" (Paulo Koeqo). Jo{ ose}am wen miris, ~istotu vazduha i vode. Vidim wena prostranstva. I setim je se uvek uz topao i miri{qav jutarwi ~aj. S. [tefan

MAGLI] Sredina juna 2001. godine. Posle splavarewa Tarom i Drinom petoro planinara ostaje u Srbiwu. Sme{tamo se u domu iznad samog mesta i ~ekamo preostala dva ~lana ekipe. Kre}emo kombijem put Prijevora, prvo do Tjenti{ta, pa daqe 28 km u brdo. Pe{a~imo svako sa po dva ranca putem ispod Magli}a, preko sipara, spu{tamo se na 250 metara do Suhe jezerine, a zatim pewemo isto toliko. Prili~no umorni od akcija predhodnih dana izlazimo do jezera i bacamo stvari na prvo mogu}e mesto za kamp. Ispostavi}e se proplanak jako pogodan za bivak: postoji sto i klupe, ogwi{te, a izvor je u blizini. Trnova~ko jezero, jezero neopisive lepote je pred nama. Nadmorska visina je 1517 m.n.v. Javqamo se ~uvaru jezera, pla}amo taksu i postavqamo {atore. Povremeno ovde zalazi i lugar. Ranije je na jezeru bilo tritona i mno{tvo pijavica, a danas puno riba i pokoja pijavica. Jezerska voda oti~e, ponire, ali postoji i stalan dotok vode ~ime se nivo jezera odr`ava. Sneg se otopio dve nedeqe pred na{ dolazak. Sami smo na jezeru, ti{inu ne remeti ni{ta pa ~ak ni na{ dolazak. Uskoro pristi`u trojica mladi}a obu~enih u maskirne uniforme. Sme{taju se podaqe od nas. Pewemo se sutradan na Magli}, najvi{i vrh Republike Srpske. Prati nas junski hladan vetar, a u zavetrinama sunce prosto pr`i. Pogled na srcoliko Trnova~ko jezero. ^ini nam se da se na vrhu ne}emo dugo zadr`ati. Iznena|ewe, na vrhu (2384 m.n.v.) ni da{ka vetra. Snimamo i kuvamo kafu. Kristina 20

pozira na steni neposredno ispod vrha. Kao po komandi svi le`emo, spavamo ili sawarimo. Narednih dana pewemo se na obli`we vrhove. Prvi je Trnova~ki Durmitor. Prolazimo pored obli`weg katuna i dobijamo dragocena obave{tewa od qudi u wemu, jer staze nisu markirane. Na mnogo mesta prelazimo sne`ne "krpe" na uvalama i usecima. Slede}i ciq nam je Volujak. Mom~i} iz katuna nam obja{wava kra}i put do wega. Ponegde se vide markacije. Kre}emo tim putem ali ne uspevamo da se dokopamo ciqane doline pa nam uspon biva te`i. Dva ~lana se vra}aju u logor. Skuva}e nam radije supu od kopriva nego da bazaju bespu}em. Pewemo se na vrh. Naobla~ilo se. Vaqa br`e nazad na jezero. Oko jezera pristi`e mno{tvo qudi. Oni su u~esnici tradicionalnog Vidovdansko uspona na Magli}. Na{ tabor je na pristojnom rastojawu od novo prido{lih. Pose}ujemo ih i susre}emo poznate planinare. Uprkos ki{i no} za ve}inu proti~e u pesmi i vesequ, pa se ~uju i pucwi i vatrenog oru`ija. Mi poku{avamo da odspavamo {to vi{e jer sutra napu{tamo ovo bu~no mesto. Ujutru kre}emo za Prijevor. Magla je, opravdava naziv planine. Na Prijevoru nas ~eka kombi i vozi do Tjenti{ta. Tu {irimo {atore da bi ih osu{ili, kupamo se u jezeru, i pazarimo provijant u obli`woj radwi jer su nam zalihe na izmaku. Tu sa~ekujemo i autobus za Novi Sad. Sini{a Kir{ek


KRAJ SKADARSKOG JEZERA Na put, 2003. godine, polazi sa dvoje kola sedmoro planinara. Kona~imo u domu PD "Kablar" u podno`ju Kablara. Spavamo mi i povremeno puhovi. Ujutru kre}emo za Skadarsko jezero i u sumrak sti`emo u Livare, odakle kre}e uspon na Rumiju. Silazimo u Muri}e i na pla`i pored ribarskih ~amaca di`emo {atore. Ve~eramo ribu. Uspon na Rumiju kre}emo sa 400 m.n.v. u staroj {umi pitomog kestena. Po lepom danu, markiranom stazom, kroz {umu i povremeno goleti, blagim usponom i pred kraj strminom pewemo sa na 1595 m.n.v. Pogled sa vrha: na jednoj strani - more, na drugoj - Skadarsko jezero. Hladan vetar nas po`uruje dole. Usput nas jedan doma}in poziva na kafu i ~a{icu razgovora o prilikama `ivota ovde. Nastavqamo daqe prema Albaniji. Selo Ostos, potom ribarsko selo Bobovi{te na obali jezera. Tu postavqamo {atore da zano}imo. Stare{ina {iptarskog sela nam prilazi da proveri ko smo, {ta tra`imo, da se uveri da su wihovi ~amci i mre`e sigurni, a uskoro sti`u i stra`ari. ^uva}e i nas, iskreno se nadamo.

Kawon Ra~e, 2008.

Najmla|i planinari U svitawe uz pozdrav sa stra`arima kre}emo put Rijeke Crnojevi}a. Masta{ce sa plo~nicima od ~istog belog kamena i ~uvenim kamenim mostom podse}a na primorska mesta. Pewemo se na brdo Sv. Nikola. Tu su i temeqi prve srpske, Obodske {tamparije, u kojoj je {tampan "Oktoih". Odavde vodi ekolo{ka staza do izvora Rijeke Crnojevi}a i pe}ine, dosta velike, ali jo{ neistra`ene. Sa vidikovca od hotela "Gazivoda" pru`e se prekrasan pogled na Rijeku Crnojevi}a, sve do jezera. Slede}a odrednica nam je kawon Mrtvice. Di`emo kamp na mestu sa pogledom na vodopade ove reke. Huk reke se razle`e po vla`noj okolini, a mi se kre}emo na po~etak kawona. Malo po malo, zbog vlage nesigurni, prelazimo {est kilometara do procepa klesanog u steni. Tu se mora zastati, jednostavno prizor nas zaustavqa. Na Zlatiboru je pri povratku vejao sneg. Bili smo na predivnim mestima. Vra}~amo se zadovoqni. Zvonimir Ko~i{

VISIBABE, QUBI^ICE ILI SNEG A SAD I RADINE KROFNE Svi planinari PD "Nafta{" znaju za ovu moju dilemu, a mnogi kao da nestrpqivo o~ekuju drugu nedequ marta, da bi se na{alili na moj ra~un, ili mo`da jo{ pre, da bi posle zime iza{li na prvi prole}ni izlet. Kada sam 1996. godine to nazvao "Izlet prvih visibaba" i organizovao zadwe nedeqe februara, i tako ga zvao prvih nekoliko godina, visibabe su ve}

uveliko prolazile, a odkad sam ga nazvao "Izlet prvih qubi~ica", zime su naj`e{}e u februaru, pa sam ga prebacio za drugu nedequ marta, zima i daqe pokazuje svoje }udi ba{ sredinom marta. No sve to nije omelo moje "konzumente" da mi se pridru`e, ali zavisno od raspolo`ewa, 2002. godine je bilo 61 u~esnika, a 2008. ~ak 138. 21


Od prvog dana kada sam po~eo da planinarim imao sam potrebu da poka`em i drugima kako je lepo slobodno vreme provesti u prirodi i da ih povedem u planinu. Posle zimske u~malosti u stanovima, svi smo `eqni malo ~istog vazduha. Tako se i rodila ideja da svoje poznanike, povedem u Fru{ku Goru, da u`ivamo u visibabama, qubi~icama ili snegu. Tako je ve} 19 godina. A svih tih godina bilo je i 1253 u~esnika. Zadwih godina se rodila i nove tradicije, a to su da nas obavezno na izlet vozi MARIJA iz GSP-a, a da se izlet zavr{ava sa RADINIM krofnama, ali tradicija se stvorila i opsta}e. Pa ako ne pre, sa~ekajte prvu slede}u sredinu marta da nam se pridru`ite, a mi vam obe}avamo, visibabe, qubi~ice ili sneg i Mariju i krofne. Dragoqub Bane Gojkov

KT LETENKA Aktivistima Dru{tva posebne mogu}nosti pru`a kontrolna ta~ka KT15 na Letenci. Polo`aj KT uz restoran i kuhiwu De~ijeg odmarali{ta u prirodi omogu}uje logisti~arima "Fru{kogorskog maratona" da u~esnicima takmi~ewa pru`e samo tu dostupne pogodnosti. Nekada su se tu, u saradwi sa vojskom, postavqali {atori sa prostirkama za spavawe u~esnika a danas, na `alost, u~esnicima se pru`a samo odmor uz logorsku vatru "pod vedrim nebom". De`urni dele ~aj koji se u kuhiwi Odmarali{ta sprema u velikoj koli~ini, vodu za pi}e i supu a bude i sve`e pe~enih krofni - i to mnogo. Od pre koju godinu za sve u~esnike velikih i ultra maratona obezbe|ena je i po porcija gula{a. Sami de`urni se kadkad pobrinu za svoj komoditet, postave {atore za sopstveni odmor, skuvaju kakvu ~orbicu.

TITOV VRH - MAJ 2007. Posle naporne akcije stopama Svetoga Save rastajem se od mojih saputnika u Skopqu jer sam `eleo da se prikqu~im u~esnicima uspona na Titov vrh koji svake godine organizuju makedonski planinari. Na stanici me ~ekaju moji prijateqi iz Makedonije gde }u boraviti naredna dva dana. Naravno nisam mogao da izdr`im, da se samo dobro odmorim, ve} sam iskoristio priliku i da se popnem na Vodno 1060 mnv, iznad Skopqa, da se u Domu vidim sa prijateqima ali i dogovorim za odlazak na Popovu {apku. Rano ujutru starim rasklimatanim autobusom kre}em sa jo{ 20 Makedonaca put Tetova a zatim na Popovu {apku gde se odmah sme{tamo. Moji prijateqi Makedonci me sme{taju u hotel Slavija. Odmah po sme{taju kre}emo na prvi uspon vrh Ceripa{inu 2531 mnv. Vreme je lepo tako da nam ovaj dana{wi uspon do|e kao naka vrsta treninga za su-

KULINARI Na KT Letenka oprobali su se u kotli}u i ve} dokazani kulinari. Jela Raj{i} je predvodila kuvawe ~orbe od kopriva, a Branko Obrenovi} je znao da kr~ka paprika{ od pu`eva. Rada, najistaknutija kulinarka, sa svojim pomo}nicama pe~e vi{e od hiqadu krofni za popodne. U krofnama sa pekmezom u`ivali smo mi logisti~ari ali i u~esnici maratona. 22

tra. Odozgo se lepo vidi i Titov vrh a i svi okolni vrhovi. U`ivamo u predivnom majskom danu i nadamo se da }e i sutra, kada budemo peweli Titov vrh, da nas poslu`i vreme. Ostatak popodneva provodim u ~ekawu Beogra|ana, "Pobeda{a", jer sa wima dolaze i Novosa|ani. Negde oko 18 sati sti`e i wihov bus ali oni su sme{teni u planinarskom domu "Smreka". I na{a Milica ]ali} iz Nafta{a je tu. Po obi~aju uve~e je sve~ano otvarawe akcije, podela zahvalnica dru{tvima, a zatim dru`ewe uz muziku pa dokle ko izdr`i. Naravno treba ostaviti snage i za uspon pa rano zavr{avamo sa `urkom. Ujutru je osvanuo divan dan i preko 500 planinara kre}e prema vrhu sa istom `eqom. Kolona je duga, neprekidna. Ima dosta neposlu{nih koji ne}e da idu u grupi pa se kolona cepa i ide svako za sebe. Ne}u ni ja da ~ekam ve~ idem svojim tempom tako da na vrh izlazim sa jo{ desetak Makedonaca mnogo pre ostalih. Koristim priliku da fotografi{em koluna vrhu bez gu`ve i bez smetwi. Planinari polako pristi`u i vrh je sve puniji i puniji. Vreme je i daqe veoma lepo a o pogledu da i negovorim. Sun~amo se na 2747 mnv i dru`imo sa mnogo prijateqa iz Makedonije koji su, kao i ja, do{li na ovu akciju. Po~iwu i oblaci da se navla~e tako da re{avam da krenem nazad prema Popovoj {apki. Po~iwe pomalo da grmi ali nas to nije mnogo brinulo


jer sa na{im tempom brzo napredujemo i mnogo pre ki{e silazimo do ski centra. Imam dovoqno vremena da se spakujem i odem do planinarskog doma gde se dru`im sa ostalim planinarima uz ladno pivce koje tako prija posle ovoliko napora. Vo|a moje grupe poziva me da krenemo, pa kre}em put Skopqa jer uve~e nastavqam put za Beograd i Novi Sad.

[ta na kraju re}i. Jo{ jedna lepa planinarska akcija koju su organizovali Makedonci po 26. put - Uspon na Titov vrh a koji }e ove godine biti zapam}en po izuzetnom odzivu i po veoma lepom i toplom vremenu. I naravno u~e{}u dva planinara iz na{eg dru{tva. Du{an Tomi}

ORJEN 30.04.2008 (sreda) - Polazak autobusom (autoprevoznik iz Kule) iz Novog Sada ispred sajma u 17.00 nas 50 planinara. Putujemo preko Rume, [apca, Loznice, kod Zvornika prelazimo Drinu i ulazimo i Bosnu, daqe tokom no}i putujemo preko Han Pijeska, Srbiwa (Fo~e) i kod Huma prelazimo Taru i ulazimo u Crnu Goru. 01.05.2008 (~etvrtak) - Oko 6 sati sti`emo na Ostrog, obilazimo dowi i gorwi manastir, klawamo se mo{tima Svetog Vasilija. Nastavak puta nas vodi preko Podgorice, Skadarskog jezera, tunelom Sozine do Sutomora, Budve, Tivta, pa trajektom skra}ujemo put kroz Boku Kotorsku i u Herceg Novi - Igalo sti`emo oko 14 ~asova. Sme{tamo se u hotel - odmarali{te koje pripada Izvr{nom ve}u Vojvodine. Za nas planinare ovo je odli~an sme{taj. Ostatak dana provodimo u slobodnim aktivnostima, {etwi, sun~awu, kupawu (za najhrabrije). Posebno nas odu{evqava puno zelenila u gradu i predivni prole}ni mirisi biqaka. 02.05.2008 (petak) - Ustajawe oko 0530, polazak u 6.10 autobusom preko Meqina na put prema Trebiwu gde se na pola puta odvajamo desno i sti`emo u selo Kru{evice (oko 800 mnv) koje je start na{eg uspona.

U 7.00 kre}emo na uspon (29 planinara) na najvi{i vrh Orjena - Zuba~ki kabao (1894 mnv). Put nas vodi kamenitom (turskom) stazom koja je pre~ica u odnosu na asfaltirani (austrougarski) put, oko 8.00 sti`emo do zaseoka Vrbaw (oko 1000 mnv). Put nastavqamo kroz borovu i bukovu {umu koja je sve re|a kako se pewemo, na ve}oj nadmorskoj visini opstaje jedino "MUNIKA" otporna endemska vrsta ~etinara. Oko 10.00 nailazimo na prve tragove snega, daqe put (makadam) postaje neprohodan za motorna vozila. U 10.45 sti`emo na Orjensko sedlo (1600 mnv) gde se nalazi planinarski dom, pravimo pauzu, posmatramo vrhove Orjena, Subru, vreme je sun~ano sa malo oblaka. U 11.30 kre}emo na zavr{ni deo uspona, staza je dosta strma i klizava, sneg je mekan sredinom dana, propadamo na pojedinim mestima u dubok sneg. U 13.00 sti`emo na na{ ciq - Zuba~ki kabao (1894 mnv) najvi{i vrh Orjenskog masiva. Na vrhu koji je ceo pod snegom u`ivamo u predivnom pogledu na okolonu i vrhove planina u daqini (Durmitor, Komovi,...). Zadr`avamo se oko jedan sat i kre}emo oprezno sa spu{tawem do doma gde sti`emo u 1500, pravimo pauzu i u 1540 23


kre}emo spu{tawe istim putem prema selu Kru{evice gde sti`emo oko 19. Autobusom se vra}amo do Igala. 03.05.2008 (subota) - Ujutro oko 6 sati, 20 planinara odlazi autobusom do sela Kameno i osvaja Subru. Nakon sat vremena pe{a~ewa serpentinskim putem dolazi se do doma Pod vratlom gde se pravi kratka pauza i kre}e kamenitim predelom punim useka i pukotina u kamenu. Na vrh Subra (1679 nmv) izlazimo oko 13 sati, na kome se pru`a prelep pogled na sne`ne planinske vrhove kao na i morsku obalu i pu~inu. U povratku zadr`avamo se na platou Vilino guvno i obilazi par vrta~a i jama. Na dom sti`emo oko 16 gde nas ~eka ru~ak. Posle uspe{ne akcije pra`wewa velikog lonca pasuqa vra}amo se do autobusa. U sme{taj sti`emo oko 20 gde se organizuje

PRVA POMO] Skoro desetak godina KT Osovqe "dr`ali su" veterani na{eg Dru{tva, bra~ni parovi Milovanovi}, Cevc i Star~evi}. Iskusni u svemu, bili su spremni da pru`e raznovrsnu pomo} na ovoj ta~ki ve} posustalim u~esnicima matarona. ^esto su odatle svojim telefonima pozivali roditeqe ili prijateqe da kolima preuzmu svoje koji daqe nisu mogli. Arsenal lekova u wihovoj priru~noj apoteci pove}avao se iz maratona u maraton. Zavoji i flasteri za bolne noge takmi~ara su bili najtra`eniji. Za one mla|e koji su precenili svoje snage odabirom staze preko ove KT tetka Qubica je imala u rezervi i puder i bebi kremu, da zale~i wihove ojede.

dogovor za sutra{wi dan i povratak za Novi Sad. 04.05.2008 (nedeqa) - U 8.00 polazak autobusom iz Igala prema Kotoru, trajektom, kroz Stoliv i Pr~aq. U Kotoru se zadr`avamo oko jedan sat razgledaju}i stari grad. Put nastavqamo preko Budve, Cetiwa na Lov}en pored Ivanovih korita gde sti`emo u 12.40 na Jezerski vrh (oko 1650 mnv) gde se nalazi Wego{ev mauzolej. Vrh je delimi~no pod snegom, vetar povremeno duva i sve`e je. Posle posete mauzoleju izlazimo na vidikovac odakle se pru`a predivan pogled na okolinu. Na jednoj strani Cetiwe u dolini, u daqini Podgorica, Skadrasko jezero, Komovi, na drugoj strani selo Wegu{ u dolini i iza deo Boko Kotorskog zaliva. Put nas daqe vodi preko Podgorice kawonom reke Mora~e gde svra}amo u manastir Mora~a. Manastir je iz 13. veka, zadu`bina kneza Stefana sina kneza Vukana i unuka Stefana Nemawe. Na Zlatiboru do`ivqavamo prvu neprijatnost - kvar autobusa. Posle kra}eg vremena voza~i uspevaju da pokrenu autobus dok kona~no ne stane izme|u U`ica i Po`ege. ^ekamo drugi autobus koji dosta brzo sti`e oko 4.30. Posle Qiga na ibarskoj magistrali druga neprijatnost, do`ivqavamo sudar sa {leperom koji se na sre}u i pravovremenu reakciju na{eg voza~a zavr{ava bez povre|enih putnika sa mawom {tetom autobusa. Posle uvi|aja saobra}ajne policije odlazimo za Qig gde ~ekamo tre}i autobus sa kojim kona~no posle 12.00 sti`emo u Novi Sad. Vladislav ]ur~in

ZELENGORA Ovog leta 2010. godine smo u~estvovali na republi~koj akciji "Taborovawe na Zelengori". Jezera Zelengore je planinarska akcija koju su prethodnih nekoliko godina izvodili ~lanovi planinarskog kluba Encijan, iz Fo~e. Od 2008. godine akcija je sporazumno pre{la u nadle`nost PD "Zelengora" Fo~a. Akcija po~iwe prvog ~etvrtka u avgustu, traje ~etiri dana i osmi{qena je tako da obuhvata posetu i obilazak osam jezera na Zelengori i nekoliko planinskih vrhova. Da bi bilo mogu}e izvesti jednu ovako opse`nu akciju za relativno kratko vrijeme, a da se pri 24

tome ipak ostavi vremena i prostora za odmor i dru`ewe, PD "Zelengora" vr{i u dolasku i povratku prevoz ranaca sa {atorima, vre}ama i ostalom te{kom i kabastom opremom. To zna~i da je za kretawe tokom sva ~etiri dana trajawa akcije neophodan samo mali ranac sa pripadaju}om opremom, hranom i vodom. U`ivali smo u direktnom kontaktu sa prelepom prirodom, {to naravno podrazumeva boravak u {atorima. Stekl smo prijateqe iz Sarajeva Rinu i Zoru, dru`ili se na{im dragim prijateqima iz Rume, jeli borovnice i treba li daqe da nabrajam, pogledajte slike. Zvonko Ko~i{


BJELASICA 2011

TAKAV MI ]EIF

Od 1. do 4. decembra izvedena je akcija Bjelasica 2011. U akciji su u~estvovali i planinari PD "Nafta{" Fedor Popov i Nade`da Rackov. Izvr{eni su usponi na Crni glavu, Bjelogrivac i Turjak. Akcija je odr`ana u organizaciji PD "Vilina vodica" iz Bukovca, vodi~ je bio @eqko Duli}. Ovo je bila 5 godina za redom da se ova akcija odr`ava. U akciji je u~estvovalo 37 planinara iz raznih dru{tava {irom Srbije kao i petoro planinara iz PAK "Summit" iz Bawa Luke. 1. decembar - Krenuli smo sa `elezni~ke stanice u NS vozom u 19 ~asova. Planinari @PK "Spartak" iz Subotice su ve} bili u istom, a oni su se pobrinuli i za rezervacije sedi{ta. U Beogradu ne presedamo, ali ~ekamo da na{ vagon prebace na barski voz i oko 22 sata kre}emo. 2. decembar - Sti`emo u Mojkovac u ranim jutarwim ~asovima i ubrzo se pripremamo za {etwu do planinarskog doma "Xambas" koji odr`ava PSD "Du{an Bulatovi} Xambas" iz Mojkovca. Na{ doma}in Mi}a se pobrinuo sa prevoz stvari, tako da rastere}eni stizemo do doma oko 11 sati. Posle razme{tawa po sobama sledi doru~ak, a zatim uspon na obli`wi vrh Mu~nicu (1809 mnv). Po{to nismo bili previ{e izmoreni {etwu produ`avamo i obilazimo stari dom i vra}amo se po mraku u na{ dom. 3. decembar - Ustajemo rano, oko pola 6, sa vrlo ambicioznim planom. Na {etwu kre}emo pre 7, a na{a prva ta~ka je [i{ko jezero. Na{ vodi~ Vaso nas bez problema dovodi do wega i posle kra}e pauze kre}emo na najvi{i vrh Bjelasice, Crnu glavu (2139 mnv). Usput se stvara ideju da deo grupe sa Vasom ode i na Zekovu glavu, koja je ne{to ni`a, ali po re~ima jednog plani-

Na planini Tara, u predelu Predov krst, drva iz {ume izvla~e jo{ uvek prekodrinski qudi sa svojim brdskim kowi}ima. Na dan odlaska ujutru koristimo jo{ posledwe trenutke pred polazak da udahnemo planinski vazduh. U susret nam ide kowovodac sa tri vezana kowi}a. Prvi kowi} je pretovaren cepanicama sa obe strane sapi, a druga dva potpuno bez tereta. Ova nelogi~nost ne da mi mira, pa ~oveka pitam za{to je tako rasporedio teret? Dobijam kratak (i nejasan) odgovor: "Tako mi se ‘o}e". Zapawen obra}am se jednom od saputnika, momku iz Srpske, sa pitawem "{ta mi je to rekao". Dobijam isto tako kratak odgovor: "Rekao ti je sve". Ne vredi da razja{wavam daqe. O~igledno ne razumem mnogo toga. nara iz Bukovca vrh sa najlep{im pogledom na okolne planine. Svi ~lanovi grupe osvajaju vrh, ali nam pri silasku sa vrha kvari vreme i tako otpada plan od Zekove glave i svi produ`avamo na Ursulova~ko jezero. Pada magla i ve}ina odustaje od uspona na Bjelogrivac (1970 mnv), ali 9 upornih momaka i 8 upornih devojaka se pobrinulo da plan za taj dan bude realizovan u potpunosti. Sti`emo one koji su se ranije uputli ka domu i po mraku sti`emo na ve~eru. Sledi dru`ewe uz gitaru, a zatim odlazak na spavawe. 4. decembar - Bili smo vredni ju~e tako da smo se danas naspavali. Vreme je o~ajno, ali 9 planinara koji nisu voqni da provedu posledwi dan na Bjelasici u domu odlaze da popnu Turjak (1912 mnv). Na samom vrhu je jak vetar {to samo uveli~ava do`ivqaj. Nakon silaska sa vrha produ`avamo do crkvice, a na kraju odlazimo u dom na gibanicu i sledi pakovawe i jo{ malo dru`ewa. U 9 satima kre}emo, rastere}eni ponovo, do Mojkovca. Ulazimo u voz i uglavnom svi nalaze mesta, mada ovog puta ra{trkani. 5. decembar - U Beograd sti`emo oko 9 sati, a u 10 i 5 kre}emo za Novi Sad. U 15 do 12 stizemo na mesto sa kojeg smo i po{li i nakon rastanka svako kre}e u svom pravcu, neki `ure na posao, neki u {kolu, a neki jednostavno ho}e da se odmore... Akcija je bila vrlo uspe{na. Neki su se nadali snegu, ali i vreme nas je relativno poslu`ilo. Dru`ili smo se, upoznali nove qude i pamti}emo je po lepim stvarima. Fedor Popov 25


TRIGLAV U petak, 10. avgusta 2012. Nafta{eva ekipa od 13 planinara kre}e redovnom autobuskom linijom iz Novog Sada za Qubqanu. U Beogradu se jo{ dve planinarke pridru`uju akciji. Sti`e se sutradan pre podne u 10 sati u Qubqanu i daqe nastavqa za Krawsku goru. Tamo nam se pridru`uju jo{ tri Nafta{eve ~lanice pristigle kolima i zajedno u`ivamo u pogledu na vrhove koji su nam ciq. Kombijem nastavqamo do Vr{i~a (~uvenog brdskog ciqa nakada{we biciklisti~ke trke kroz Jugoslaviju) i Ti~arijevog doma (1628 m.n.v.). Odatle se pewemo do Po{tarijevog doma (1687 m.n.v), ispod vrha Prisojnik (2547 m.n.v.) gde ostajemo naredna tri dana. Istog dana uspiwe se na vrh

"Tamo je sunce", Zelengora 2012. U utorak se kre}e ugovorenim prevozom prema Mojstrani i Aqa`evom domu. Sa zaustavqawem kod Ruske kapele i vodopada Peri~nik sti`emo u Slajmerov dom. Dan se produ`ava uz odmor i kra}u {etwu pored reke Bistrice do Peri~nikovog vodopada. Sutra se tri grupe kre}u prema razli~itim ciqevima: preko Kredarice na Triglav, na Skrlaticu (2740 m.n.v) i preko prevoja Lukwa na Bav{ki Gamzovec (2392 m.n.v.). U ~etvrtak se vreme pogor{ava, pa se grupa koja je krenula na Kri` (2410 m.n.v.)

Fru{ka gora Mojstrojku (2332 m.n.v.) 14 planinara. Posle napornog puta i uspona na san se niko nije `alio. Sutradan 12 planinara kre}e na Prisojnik. Staza je te`a te ~etiri u~esnika posle dva sata odustaje od daqeg uspona, a ostali biraju lak{u, koja ipak zahteva klinove i u`ad. Posle 4 sata vrh je osvojen. Za nagradu sa wega se pru`a pogled na Razor, Skrlaticu, Triglav, Mangart i druge vrhove. Narednog dana sa Vr{i~a grupa od 12 u~esnika za ~etiri sata kroz {umu i dolinu Trente sti`e do doma Ku~a pod Zaveti{~em (2050 m.n.v.). Daqe se za dva i po sata oklin~anom stazom sa sajlama sti`e na vrh Jalovec (2645 m.n.v.). U`ivamo u pogled na Grosglokner, najvi{i vrh Austrije i Visoku Poncu u Italiji. Akcija od 14 sati hoda se zavr{ava spustom u dom. 26

Potoci i vodopadi Fru{ke gore vra}a u dolinu Vrata. Grupa sa Triglava se vra}a spustom sa Praga. Dan se nastavqa u odmoru i pakovawu za put. Ujutru narednog dana sa rancima na le|ima spu{tamo se dolinom Vrata, pored Bistrice, do seoceta Mojstrane. Daqe se autobusom ide do Qubqane, Beograda, i kona~no slede}eg dana do Novog Sada.


Akcija je protekla po lepom vremenu, sa temperaturom do 25 stepeni celzijusa. U~esnici iz grupe su osvojili devet vrhova Julijskih Alpa: Triglav (2864), [krlatica (2740), Jalovec (2645), Prisojnik (2547), Mala Mojstrojka (2232), Bav{ki Gamzovec (2392), Qukwa (1757), [lemenova [pica (1911) i Vr{i~ (1895). Z. Markovi}

ALMA MONT, TU POKRAJ NAS Nije visoka, ali je lepa, veoma privla~na. Ukusno se obla~i. Obo`ava zeleno. Sve nijanse te boje dobro joj stoje. Uz bluze i letwe sukwe obi~no nosi {arene sandale. Podjednako je atraktivna u naranxastocrvenom mantilu, zlatno`utoj rolci i sme|im pantalonama. Elegancijom pleni. A utisak prave dame, kraqevskog dr`awa, ostavqa kada je u belom. @enstveno{}u zra~i. Uvek je ~ista. I namirisana. Leti koristi sladuwav cvetni parfem, u ostalo doba godine sve`, prozra~an. Fru{ka gora. I divqa i blaga. Nestalna, a uvek ista. Otvorena i zatvorena, kao {koqka koja qubomorno ~uva svoj biser. Poznata, i nepoznata. Pristupa~na svima, a ponegde samo odabranima. Alma Mont - plodna planina - tako su je Rimqani zvali. O pitominama wenim pevali su mnogi. Hvalili vino spravqeno od gro`|a sa wenih padina ubranog. Jezdili stoletnim {umama prate}i trag divqa~i. I posmatrali retko vi|en cvet. Krepili se vodom sa wenih izvora. U ti{ini manastirskoj tra`ili mir. Ona je kao mati. Blaga, uvek spremna da saslu{a, i da pomogne. Ali jeste svoja, jer ona je prvenstveno - `ena. Tajna. Ispod livada skrila je potok. I vodopad na wemu. Nevelik, ali to vodopad jeste. U rupi, mra~noj i gluvoj - pe}ina. Nevelika, ali je pe}inom zovu. I kawon ima, i draguqe krije. Ba{ kao {koqka. Bila je ostrvo nekada{weg mora. I danas je ostrvo za du{e mnogih. Inspiracija umetnicima, i ne samo wima. Hrana i lek telu i du{i. Izvor nepresu{ni. Zboriti o woj malo je za hvalu kojom se podariti mo`e. Pose}ivati je, upoznati i ~uvati, jedino je {to od nas o~ekuje. Zahvalnost ne tra`i, iako neizmerno daje. Podu~ava, usmerava i energiju pru`a. Samo je pa`qivo oslu{nite. Sawa [tefan

Izlet prvih qubi~ica

Ostrovica 2013. 27


Na vrhu smo, Olimp 1997.

PD Naftaš - Bilten povodom 20 godina od početka rada društva  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you