Palanačke br 166 167

Page 1

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 166-167 ГОДИНА VIII 29. АПРИЛ 2014. ЦЕНА 50 ДИНАРА

Пoзнaти Пaлaнчaни: Зoрaн Toдoр

Умeтнoст трaжи бoгaтo друштвo Стрaнe 12 и 13

У Народном музеју представљена занимљива књига Михаела Мартенса

У потрази за јунаком Страна 17

Успешна сезона Женског рукометног клуба „Младост“

Због повреде измакло прво место Страна 29

Интeрвjу сa књижeвникoм Дрaгутинoм Пaунићeм

Књигe oтeтe oд смрти Стрaне 18 и 19



„Свако верује у оно што разуме“

Ј

едан од највећих модерних мислилаца, радикални филозофпесник, Фридрих Вилхелм Ниче, тврдио је, својевремено, да „не постоји истина, већ постоје само тумачења“. Велики писац, политичар, песник, научник и филозоф, Јохан Волфганг фон Гете, написао је „свако верује у оно што разуме“. Тако мало речи - за сва времена. Изгледа да баш у „том грму лежи зец“ и двадесетчетворогодишње вишестраначке агоније у Србији. Такозвана, владавина народа омогућила је да о власти и вођама одлучује квантитет, а не квалитет. Како, у том контексту, разумети Гетеову или Ничеову мисао? На пример, возач камиона, зидар или вулканизер са једне, и књижевник, учитељ или програмер са друге стране, не доживљавају на исти начин одређене животне ситуације и околности. Оно што је за камионџију успутна станица или одмориште, за књижевника би могла бити природна лепота

Хитво

сло

Не желим да Јозеф Шулц оде из моје Паланке

или инспирација. Оно што вулканизер зове рупом за учитеља би могао бити поглед или дубина. Сфере интересовања, обим знања и образовања, животне потребе и навике просечног камионџије, са изузетком специфичности „ужитака“ које конзумирају у друмским кафанама, на неки начин су у једнакости са истим таквим особинама прилично широких слојева друштва. Заправо, они, по дефиницији, представљају синоним за већинско мишљење. Уз то, стравично „одјекује“ и податак да је на последњим Ванредним парламентарним изборима у Србији право гласа имало нешто преко 2,5 милиона неписмених или полупи-

Сфере интересовања, обим знања и образовања, животне потребе и навике просечног камионџије, са изузетком специфичности „ужитака“ које конзумирају у друмским кафанама, на неки начин су у једнакости са истим таквим особинама прилично широких слојева друштва. Заправо, они, по дефиницији, представљају синоним за већинско мишљење. смених грађана. Ради се о људима без основне школе, или само са завршеним тим степеном образовања. Када ово схватимо никада више нећемо бити болно разочарани другачијим, или са наше тачке гледишта „погрешним“, политичким избором од стране друштвене већине. Имајући у виду овакве ставове, а у складу са поменутом Гетеовом мудрошћу, ни наша очекивања, после било којих избора, не би требала да буду нереална.

Хитто фо

Ако овим констатацијама додамо и стих „најбоље певају заблуде“ или народну мудрост „исто се истом радује“, ето одговора на питање свих питања српске демократије и вишестраначја: Када ће нам бити боље? То је темељ друштвеног система у коме живимо, а све остало је сплет различитих индивидуалних интереса. Интереси доприносе и да се често, „на истој страни барикаде“, нађу представници потпуно различитих друштвених слојева, нивоа образовања или коефициента интелигенције. Доминантност личног интереса потпуно јасно је видљива на друштвено-политичкој сцени у Србији. Та епидемија, узрокована опасним вирусом познатим под називом „вишепартизам - боље ја него ти“ траје већ исувише дуго, па је стекла имунитет на све познате „лекове“. Устаљени клише „калиф уместо калифа“, у нашем народу познатији као „сјаше Курта да узјаше Мурта“, на најодговорнија места у држави доводи нам, углавном, Изногуд-е (Is no good). Ето, то су „слике“ вишедеценијске владавине разних политичких групација на овим просторима. Догађало се, да се кроз кукољ пробије и који клас жита, али то су „изузеци, а не правила“. Излаз из такве ситуације „демократским средствима“ - није могућ. Али зато сигурно, на одређени рок, помаже, „кука и мотика“. Александар Македонски је, давне триста двадесет и неке године пре нове ере, Гордијев чвор „одвезао“ мачем, а не „ноктима“. Назив за такав чин, у новијем времену, је буна или револуција. Петог или неког другог октобра, новембра, децембра…, ове или било које године…, одлучите сами. Ја бих, ипак, радије у добровољно изгнанство, у неке топлије крајеве. Својих, минулих, пар револуција понећу са собом - за успомену.

Хумaнитaрнa ускршњa прирeдбa, зa oбoлeлoг Никoлу Вићeнтиjeвићa, oдржaнa у вртићу „Плaви чупeрaк“

- Ова књига нас Паланчане сигурно неће оставити равнодушним. Легенда о Јозефу Шулцу траје већ 73 године, колико је протекло од стравичног догађаја, кажу, на Кисељаку. Књига је до те мере инспиративна, јер Мартенс успешно даје и мале есеје и значајне портрете Паланчана са којима је разговарао. Изгледа да је легенда кренула од Чалета Влајића раних седамдесетих година, који је врло спретно и мудро схватио да прича о стрељању на Кисељаку може бити изванредан маркетиншки потез за предузеће чији је тада био директор. Чињеница је, међутим, да српска историографија није рекла ни једну критичку научну мисао о догађају на Кисељаку. Ја не желим да Јозеф Шулц оде из моје Паланке. Мр Ненад Ј. Ристић на промоцији књиге „У потрази за јунаком“, Михаела Мартенса

3


АКТУЕЛНО

ПОСЕТА НАЧЕЛНИКА ПОДУНАВСКОГ ОКРУГА ПАЛАНАЧКОМ РУКОВОДСТВУ

Отворене разне значајне теме - Без обзира што, како је господин Цокић већ поменуо, ми нисмо у истим политичким опцијама, надам се да ћемо радити у интересу наших грађана, и да ће начелник Округа радити у интересу свих - истакао је Радослав Милојичић Кена

О

пштину Смедеревска Паланка посетио је нови начелник Подунавског управног округа, некадашњи председник паланачке општине Радослав Цокић, који је постављен на ову функцију 14. фебруара ове године,. Састанку у кабинету, осим председника Општине Радослава Милојичића Кене, присуствовали су и председник Скупштине општине, Славољуб Ђурић, као и заменици председника Општине и председника Скупштине општине, Петар Јелић и Живко Петровић. По завршетку састанка, Цокић и Милојичић одговарали су на питања новинара. Одговарајући на питање о дневном реду данашњег састанка, Радослав Цокић је између осталог рекао да је посебно везан за Општину Смедеревска Паланка. - Представници Општине Смедеревска Паланка у претходном периоду, од јуна 2012. године, нису учествовали у раду Савета Округа. Ја сам мишљења, уколико не постоје неке недоумице, а сада смо закључили да их у ствари уопште и нема, да треба да интензивирамо сарадњу, у заједничком интересу. Познато је да је настојање, и неких претходних Влада, и ове, било у правцу европских интеграција. Када су у питању европске интеграције, познато је да се помоћ може очекивати пре свега за регионализацију и регионалне пројекте. Ја сам данас позвао руководство Општине Смедеревска Паланка, да, без обзира на то што и у региону и у републици постоје одређене разлике када је у питању партијска припадност, ми пре свега гледамо интерес грађана. Зато сам ја данас у Општини Смедеревска 4

Паланка, а сутра ћу бити у Великој Плани и Смедереву, да радимо оно што је у интересу грађана. Надам се да смо постигли договор и да ће из тога произаћи сарадња, а самим тим и први пројекти. Поменули смо данас нешто што је било интересантно и у време када сам ја био председник Општине, а што је, свакако, интересантно и за садашње руководство, а то је излазак на ауто-пут код Лозовичке чесме. Сада је то предмет интересовања и Велике Плане, јер су они препознали да у области у близини ове локације имају огромне површине које могу да буду индустријске зоне. Ми сада не можемо да одустанемо од тога, када је то била наша идеја. Напротив, имамо и ми свој интерес. Поред тог пута, који би изашао на ауто-пут, отварају се велике могућности. То је само један од пројеката. Сутра треба да постигнемо договор како треба да се конкурише за још један пројекат. Реч је о спречавању насиља у породици. Општина Смедеревска Паланка је већ радила у том правцу. Та идеја је добра и она сада треба да се прошири на регион. Иако је било неких антагонизама, то морамо да превазиђемо, у интересу грађана, и Општине Смедеревска Паланка и Округа који ја представљам - рекао је између осталог Радослав Цокић. На питања новинара потом је одговарао Радослав Милојичић Кена, председник Општине Смедеревска Паланка који је захвалио начелнику Округа на добронамерним размишљањима. - Велика је разлика између постављених и изабраних лица. Ми у локалној самоуправи - ја, мој заменик, председник Скупштине и његов заменик,

ми смо изабрани. Грађани су нам дали мандат и ми морамо да водимо рачуна о сврсисходности сваког састанка. Тако, када је реч о опасци да нисмо ишли на неке састанке, пре свега треба поставити питање шта се на тим састанцима радило, и да ли грађани Смедеревске Паланке, који су нас изабрали, а не поставили, имају корист од

квих састанака у региону није било. Надам се да у будућности неће бити тако. Наравно, постоји добра намера од стране Општине Смедеревска Паланка, целокупног руковотства, свих одборника и чланова Општинског већа, да свим састанцима, на којима ће бити речи о побољшању услова живота у Смедеревској Паланци, општински

тих састанака. На сваком састанку, чији је епилог или крајњи циљ у интересу грађана Смедеревске Паланке, ми ћемо се сигурно појавити. Проценили смо да у времену иза нас та-

функционери присуствују. Морам да истакнем велико задовољство што је начелник Округа човек из Општине Смедеревска Паланка. Ја му овом приликом честитам. Без обзира што,

како је господин Цокић већ поменуо, ми нисмо у истим политичким опцијама, надам се да ћемо радити у интересу наших грађана, и да ће начелник Округа радити у интересу свих. Отворили смо разне теме. Пре свега, водоснабдевање, излазак на ауто-пут, то су пројекти за које ће Општина Смедеревска Паланка аплицирати, преко Округа и преко надлежних институција. Чули смо од будућег премијера да не постоји никаква разлика у политичким партијама, тако да нема никаквих проблема да ја из ДС-а, и председник СПС-а из Смедеревске Паланке одемо и сигурно је да ће нас они прихватити оберучке у свим министарствима. Јер, јелте, све оно што смо ми лоше радили у претходним годинама они ће исправити и неће бити важна политичка припадност. То је једна чињеница која мене изузетно радује, а наравно да ћемо користити и функцију начелника Округа, који ће нам, надам се, у свему томе помоћи рекао је Радослав Милојичић Кена, одговарајући на питања новинара.

ПОСЛЕДЊА ВЕСТ

Почело крпљење ударних рупа

У

Смедеревској Паланци почела је уобичајена реконструкција путних праваца после зимског периода. Предузеће задужено за одржавање регионалних путева у нашој општини, „Пожаревац пут“ почело је са крпљењем ударних рупа. У овом предузећу планирају да обаве крпљење рупа на свим регионалним путевима у нашој општини по утврђеној динамици и у складу са временским условима.


24. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

Стабилна владајућа већина и жестоке критике опозиције О

ва седница Скупштине општине, као што се и очекивало, протекла је изгласавањем свих тачака дневног реда од стране стабилне владајуће већине, али и уз жестоке критике од стране одборника опозиције, углавном из Српске напредне странке. Доношење одлука о промени Оснивачког акта ЈКП „Паланка сервис“ и промени оснивачког акта ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“ биле су прве тачке дневног реда 24. заседања СО Смедеревска Паланка. После дуже расправе, одборници су изгласали поменуте промене оснивачких аката, које омогућава-

ју да део делатности ЈКП „Паланка сервис“ убудуће обавља ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“. Одборници су такође усвојили програм одржавања дела комуналне инфраструктуре, који се односи на јавну хигијену, зеленило, зимску службу и кошење траве уз путеве широм општине, за текућу годину. Изгласан је и Колективни уговор Апотеке „Здравље“ у Смедеревској Паланци. Одборници су усвојили предлоге Комисије за административна питања, радне односе и друштвена признања, да се Бесим Ватић разреши функције вршиоца дужности директора ЈКП „Паланка сервис“ и да се за новог вршиоца дужности директора овог преду-

зећа именује Урош Миловановић. Такође, на основу предлога поменуте комисије, Милан Маричић

је разрешен са места вршиоца дужности директора JKP „Пијаце, зеленило и чистоћа“, а Слађана Кузмановић именована је на поме-

нуту функцију. Бранислав Луковић разрешен је дужности члана Надзорног одбора ЈКП „Општинска гробља“, а на упражњено место у овом надзорном одбору именована је дипломирани инжењер Александра Живковић. Дошло је до измена и у Штабу за ванредне ситуације, а новоизабрани чланови су Оливера Жеравац, Петар Милић, Слађана Кузмановић, Влада Пешић, др Периша Јовановић и Драган Милић. Изабран је и нови школски одбор Паланачке гимназије, чији ће чланови, представници локалне самоуправе, убудуће бити Данка Ивковић, др Сања Илић и Јелена Спасојевић.

ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ ИНСТИТУЦИЈА И УСТАНОВА У ЦИЉУ СПРЕЧАВАЊА НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

Паланка пример добре праксе - Координираним радом владиног и невладиног сектора, подигнута је свест грађана о недопустивости породичног насиља, уз истовремено оснаживање појединаца да такве појаве и пријаве - нагласила је директорка Центра за социјални рад, Слађана Црномарковић

П

редставници Општине Смедеревска Паланка, Центра за социјални рад, Основног суда, Прекршајног суда, Тужилаштва, Полицијске станице, Болнице „Стефан Високи“, Дома здравља, актива директора основних и средњих школа са територије паланачке општине и Удружења жена „Фемина“, данас су потписали Протокол о сарадњи у циљу борбе против насиља у породици. Овом догађају присуствовале су и представнице Женског аутономног центра из Београда. Представнике потписника најпре је поздравила директор Центра за социјални рад у Смедеревској Паланци, Слађана Црномарковић. - Општина Смедеревска Паланка је међу првим општинама у нашој земљи која је препознала

проблем породичног насиља. Координираним радом владиног и невладиног сектора, подигнута је свест грађана о недопустивости породичног насиља, уз истовремено оснаживање појединаца да такве појаве и пријаве. Овом приликом посебно захваљујем Аутономном женском центру, на несебичној подршци и обуци коју је пружио нашим запосленима за рад са жртвама породичног насиља, као и локалној самоуправи која је од самог старта подржала и још увек подржава службу СОС телефона и остале услуге које су усмерене на помоћ жртвама насиља. Данас су се окупили представници најважнијих институција у нашој општини, да нашем дугогодишњем раду дамо и правни оквир, потписивањем протокола о сарадњи

институција у заштити жртава породичног насиља, и на тај начин још једном сви заједно пошаљемо поруку нашим суграђанима, да и у најтежим тренуцима нису сами - рекла је Слађана Црномарковић уочи потписивања Протокола. Председник Општине, Радослав Милојичић Кена, који је у име локалне самоуправе потписао Протокол, поздрављајући присутне захвалио је свима који су помогли у досадашњој борби против насиља. - На жалост, суочавамо се са све већим степеном насиља, како на републичком, тако и на локалном нивоу. То говори о стању у друштву. У многим градовима и општинама у Србији, нажалост и у нашем граду, женска популација посматра се као она попу-

лација која код куће треба да спрема ручак, која нема много права да изрази своје мишљење. Надам се да ћемо се кроз институције у догледно време изборити да таквог мишљења више не буде, а камоли поступака - рекао је Милојичић и додао да ће Општина пружити допринос свакој акцији чији је циљ спречавање породичног насиља. Председница Аутономног женског центра, Јелена Кесеровић, је изразила задовољство што присуствује потписивању овог Протокола. - Од 2006. године ми сарађујемо са паланачким Центром за социјални рад и локалном самоуправом, који су увек показивали степен више, што се тиче

мотивације и посвећености овој теми, борби против насиља над женама. Драго ми је да је то и данас тако. У том смислу Смедеревска Паланка може да представља пример добре праксе, другим општинама и другим центрима - истакла је председница Аутономног женског центра, додавши да је значајно што у овом сложеном послу борбе против насиља учествује и невладина организација „Фемина“. Потписивању Протокола присуствовали су и представници свих медија који делују на подручју Смедеревске Паланке, пружајући тако својеврстан допринос борби против насиља у породици. В. Ђ.

5


Потоп и ноје

И

ако наслов нашег текста некога може да асоцира на политичке прилике, данас нећемо ни реч о новој Влади, о препотентној власти и импотентној опозицији. Потоп из нашег наслова, дакле, не треба да асоцира на изборни „цунами“, него на непосредну, а све већу опасност од поплава. И пре него што је „Водопривреда“ из Смедеревске Паланке отишла у стечај, од како је ово предузеће приватизовано, евидентна је крајња безобзирност и тотална небрига када је реч о одржавању корита река у такозваом брањеном подручју. Дуж регулисаног тока Кубршнице, у чије сређивање су утрошене велике паре, поново расту врбе и тополе загушујући уређено речно корито. За годину-две, ако се ништа не предузме, проточност ове реке поново ће бити на нивоу из 1999. године, када је, да подсетимо, нашу општину задесила катастрофална поплава. Ток Јасенице кроз подручје града данас је у много горем стању него пре петнаест година, јер се корито ове реке на неким деловима уопште не може видети од разгранате шуме која расте приобаљем. Могли бисмо сада нашироко и надугачко да распредамо о томе ко је и из каквих побуда уопше дошао на идеју да приватизацију наметне једном успешном (државном) предузећу, које је својевремно истински штитило град: без обзира да ли су уплате стизале из надлежног ми-

нистарства, редовно су чишћена речна корита, а изградња система за одбрану од поплава, који је сада препуштен бујању вегетације, датира из времена пре „власничке трансформације“. Од таквог преиспитивања, разуме се, немамо ништа, а овом приликом заобићи ћемо и за ову рубрику уобичајено проказивање приватизације као работе која није у интерсу радника (већ, увек, само на корист капиталиста). Описана ситуација није особеност само нашег места, које су протеклих петнестак година, захваљујући провиђењу, заобилазиле велике падавине. Слично је, видимо, диљем Србије. И тамо растиње спречава брзо отицање воде и смањује капацитет речних корита, одводни канали су запушени, пумпе неисправне. Да би све поново било доведено у ред потреби су велики новци, а сви ми, дабоме, знамо за де-

ситуацији, разумљиво, зна се ко сигурно улази у арку, познати су и Ноје и његова свита. Из сиве масе других кандидата за спасење у арку ће се пробити само најјачи или најбезобзирнији. Као у нека давна времена, нема места за слабе, за уморне, јадне и неразумне. Наравно, и они морају да пруже свој допринос: своје човекољубље или патриотизам треба да докажу тако што ће тихо направити шпалир, пропуштајући репрезентативне представнике своје врсте да мирно уђу у своје кабине, пре него се врате облаци иза кише. А уколико буду толоко неразумни да пошто-пото и саме желе на пут спасења, постоји начин да се дозову памети: ништа не сме да угрози план за спасавање, чак ни они који ће остати неспасени. Данашњег Ноја, додуше, не штити божанска аура, њему се не обраћа никакав небески глас,

Зна се ко сигурно улази у арку Од природних катастрофа, поплава и суша, најзеда штеточина, од друштвених и економских опасности, више не могу да буду спасени сви којима је потребно избављење: арка је мала, а крокодила је много. Нема довољно пара за сва речна корита, недостају финансијска средства за исплату свих зарада, немогуће је запослити све којима је посао потребан, послати на лечење у иностранство сваког болесника коме од тога живот зависи. У таквој ситуацији, разумљиво, зна се ко сигурно улази у арку, познати су и Ноје и његова свита. Из сиве масе других кандидата за спасење у арку ће се пробити само најјачи или најбезобзирнији.

фицит у државном буџету. Тако долазимо до друге речи из нашег наслова, имена библијског Ноја. Од природних катастрофа, поплава и суша, најзеда штеточина, од друштвених и економских опасности, више не могу да буду спасени сви којима је потребно избављење: арка је мала, а крокодила је много. Нема довољно пара за сва речна корита, недостају финансијска средства за исплату свих зарада, немогуће је запослити све којима је посао потребан, послати на лечење у иностранство сваког болесника коме од тога живот зависи. У таквој

али он се и даље може позваати на наднаравни ауторитет, на законе тржишта, логику понуде и потражње, на уска врата неолибералног Едена. Вратимо се потопу. Нама, који нисмо показали довољно предузимљивости да напустимо поплавно подручје, наравно, нико није крив. И зато немамо права да захтевамо да држава надокнађује трошкове наше несналажљивости. Остаје нам да се надамо и верујемо у оно изворно божанско провиђење, које нам је већ подарило благу „сиротињску зиму“. Више од тога нисмо заслужили. За сада.

Паланачка хроника!!! www.palanacke.com

6

ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ ЗА ЛАКШУ КОМУНИКАЦИЈУ ГРАЂАНА И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

У Паланци пилотпрограм за целу Србију - Оно што је овде значајно је то што грађанин не мора да обилази шалтере да би пријавио неки проблем или извадио документ, већ све то може да обави са свог рачунара или мобилног телефона - рекао је председник Скупштине општине Славољуб Ђурић

Ч

ешка фирма „Hardli­ cka group“ у малој сали Скупштине општине представила је два информациона система, чија примена значајно олакшава комуникацију грађана са локалном самоуправом и власницима инжењерских мрежа. У уводној речи, представљајући госте из Чешке, Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине Смедеревска Паланка, указао је на потребу да локална самоуправа успостави бољу комуникацију са грађанима. - Овде се ради о једном веома добром програму, чији је циљ приближавање грађана и органа локалне самоуправе. Оно што је овде значајно је то што грађанин не мора да обилази шалтере да би пријавио неки проблем или извадио документ, већ све то може да обави са свог рачунара или мобилног телефона - истакао је Ђурић. Програм под називом „Problem report“, чешка фирма је инсталирала не само у својој земљи, него и у другим државама, а идеја је да у Смедеревској Паланци буде спроведен пилот-програм за целу Србију, што би подразумевало и знатно нижу цену инсталације овог система. О начину функциони-

сања „Problem reportа“ говорили су у име чешке фирме Мартин Хрдличка, и Јадранка Белић, директор партнерске фирме „JIE engineering“ из Београда. Суштина овог програма је интерактивни информациони систем, коме грађани једноставно могу да приступе са својих „паметних“ мобилних телефона, или са персоналних рачунара. На пример, формирање неке дивље депоније, или квар на водоводној мрежи, грађанин пријављује тако што уз помоћ GPRS апликације на карти лоцира место, поруку или фотографију, затим групише у листу проблема, садржаних у апликацији, да би ова порука одмах затим била прослеђена надлежном предузећу и локалној самоуправи. Надлежне службе тако имају прецизну локацију проблема, и одмах могу да реагују. Други систем подразумева знатне олакшице у контакту са власницима инжењерских мрежа. Локална самоуправа би, увођењем оваквог система, имала не само могућност непосредног и тренутног увида у проблеме, већ и статистику проблема, према њиховој врсти и учесталости. В. Ђ.


ЗНАЧАЈНА ДОНАЦИЈА СВЕТСКЕ БАНКЕ ДОМУ ЗДРАВЉА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

1.250.000 динара за помоћ најугроженијим пацијентима - Генерални циљ овог пројекта је да се оснажи здравствена установа ради очувања и унапређења здравља грађана наше општине и да се пацијент стави на централно место у здравственом систему - истакла је директорка др Јасмина Стојковић. Веома значајна нам је била помоћ председника пензионерске организације Слободана Пантића, а у даљем раду много ће нам значити списак најугроженијих пензионера у здравственом смислу, који се из више разлога нису редовно лечили и посећивали лекара или су занемаривали своју болест - рекла је координаторка пројекта др Слађана Бркушанин

Д

ом здравља у Смедеревској Паланци добио је значајну донацију од 1.250.000 динара од Међународне банке за обнову и развој, односно Светске банке, а у оквиру реализације пројекта ДИЛС или пружања услуга на локалном нивоу, који спроводи Ми-

нистарство здравља. Према речима др Јасмине Стојковић, директорке Дома здравља, новац ће послужити за обнављање опреме која је застарела или недостаје. - Раније смо већ добијали од ресорног министарства одређена средства за реализацију овог про-

Др Слaђaнa Бркушанин и др Jaсминa Стojкoвић

јекта, 2010. године, за имплементацију информативног система и за софтвер. Прошле године смо добили део средстава из тог пројекта као подршку процесу акредитације. Ово је трећи пут да учествујемо у расподели средстава из пројекта ДИЛС. Генерални циљ овог пројекта је да се оснажи здравствена установа ради очувања и унапређења здравља грађана наше општине и да се пацијент стави на централно место у здравственом систему - рекла је др Стојковић. О значају ове донације говорила је и др Слађана Бркушанин, помоћник директора Дома здравља и непосредни координатор на пројекту, која се захвалила партнерима, локалној самоуправи и Општинској организацији пензионера, на помоћи. - Веома значајна нам је била помоћ председника пензионерске организације Слободана Пантића, а у даљем раду много ће нам значити списак најугроженијих пензионе-

ра у здравственом смислу, који се из више разлога нису редовно лечили и посећивали лекара или су занемаривали своју болест. Што се тиче средстава која смо добили, наша обавеза је да их искористимо по датом образцу који смо добили. Највећи део новца ићи ће за обнављање наше опреме која је делимично застарела или је нема довољно. Ми морамо покрити подручје читаве општине, све месне заједнице, јер наши пацијенти морају да буду равноправни. Наши пацијенти су и неосигурана лица којих је све више, а овај пројекат обухвата и њих. Циљ је да и њима изађемо у сусрет, а овај пројекат управо то омогућава. Обухваћено је око 450 лица јер је толико предвиђено пројектом. Могло би да се помисли да је то мали број, али ако успемо да помогнемо тим људима и омогућимо им адекватно лечење и живот достојан човека онда смо успели да остваримо циљ - истакла је др Бркушанин. Дејан Црномарковић

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ У ОБ „СТЕФАН ВИСОКИ“

300 хиљада евра за опрему и адаптацију зграде У

- Министарство здравља препознало је позитивне тенденције и трендове који су присутни у овој болници у последњих неколико месеци и одговорило је позитивно на нашу молбу да нам се ОБ „Стефан Високи“ добили је заиста велики, а одобре одређена средства - истакао је директор др Јовановић

одржана је конференција за медије на којој је директор, др Периша Јовановић, говорио о значајним средствима од 300.000 евра која су обезбеђена од ресорног министарства. У даљем току обраћања представницима медија др Јовановић је навео у које сврхе ће тај новац бити искоришћен. - Министарство здравља препознало је позитивне тенденције и трендове који су присутни у овој болници у последњих неколико месеци и одговорило је позитивно на нашу молбу да нам се одобре одређена средства – истакао је др Јовановић. – Новац који смо

ради се о 300 хиљада евра. То је новац који одавно овде није виђен, а посебно у овим тешким временима. Та средства ће бити искоришћена за адаптацију и санацију зграде, реконструкцију крова и адаптацију санитарних чворова пет милиона динара, а за адаптацију простора за јединицу за палијативно збрињавање, такође, пет милиона динара. Оно што ме посебно радује је, нешто што сам као хирург чекао 30 година да добијемо, а то је мобилни рендген апарат који ће помоћи у општој и ортопедској хирургији приликом извођења операција. Овим апа-

ратом омогућиће се већа безбедности и хирургу и 2014-03-14-1136пацијенту. Поред тога добићемо и апарат за анестезију, два ултразвучна апарата, пулсни оксиметар, хаубу за оксигену терапију, инфузионе пумпе које су посебно значајне код пацијената који имају кардио-респираторне проблеме, апарат за фото терапију за породилиште, ЕКГ апарат за новорођенчад, кардиореспираторни монитор, апарат за инхалациону терапију и транспортни инкубатор за новорођенчад. Све ово је од изузетног значаја и уклапа се у моје

виђење да треба улагати тамо где се рађа нови живот, као и тамо где је човек у најтежој могућој ситуацији, а то је пре, у току и после операције. Наравно, наставићемо са сређивањем и осталих одељења од текућих средстава, од којих смо урадили највећи део посла до сада, о чему је јавност већ информисана. Управо је у току тендер за реконструкцију мокрог чвора на гинекологији, а ускоро ћемо објавити и тендере за све ово о чему сам вас обавестио данас. Набавићемо веома квалитетну опрему, држећи се познате енглеске изреке,

„нисам довољно богат да бих куповао јефтине ствари“. Др Јовановић, на крају, је захвалио Министарству здравља што је препознало позитивне активности у ОБ „Стефан Високи“ и издвојило озбиљан новац за потребе пацијената ове здравствене установе која покрива две суседне општине Смедеревску Паланку и Велику Плану, а посебно се захвалио и свим запосленима у овој установи без чијег рада и ангажовања све ово не би било могуће. Д. Ц.

7


УЖ „ФЕМИНА“ РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ „НОВИМ ЗНАЊИМА ДО ПОБОЉШАЊА СОЦИЈАЛНИХ УСЛУГА ЗА ЖЕНЕ“

Одржана два семинара У

оквиру пројекта „Новим знањима до побољшања социјалних услуга за жене“ који реализује УЖ „Фемина“, а финансира Министарство рада, запошљавања и социјалне политике одржана су два семинара на тему заступања жена пред независним институцијама у организацији овог удуржења. Семинари су били намењени волонтеркама УЖ „Фемина“ како би стекле нова знања и вештине и тиме прошириле дијапазон услуга за које жене могу да им се обрате. На семинару одржаном 22. марта 2014. године представљени су мандат и активности институције Повереника за заштиту равноправности. Представнице стручне

службе Повереника Марија Зарић и Данијела Стојименов, говориле су о правном статусу институције, надлежностима и досадашњим резултатима рада. Полазницама семинара, представљене су ситуације у којима се могу обратити Поверенику и начин на који то могу да учине. Посебно је било речи о примерима дискриминације жена и поступању Повереника у тим случајевима. Такође, на семинару је говорила и Александра Несторов, координаторка Мреже „Жене против насиља“, коалиције специјалистичких женских невладиних организација које пружају индивидуалну подршку женама. Она је говорила о активностима и

искуствима Мреже у вези са подношењем притужби Повереници за заштиту равноправности на дискриминацију жена приликом запошљавања.

Након практичних вежби за писање притужби Поверенику, полазнице семинара идентификовале су „on line“ образац за запошљавање који садржи дискриминаторна питања и тим поводом Поверенику поднеле притужбу због дискриминације у сфери рада и запошљавања.

На семинару одржаном 5. априла 2014. године представљени су мандат и активности институције Заштитникa грађана. Испред ове институције семинару су присуствовали Гордана Грабовица и Лазар Родић из Одељења за родну равноправност ове институције. Учесницама семинара представили су институцију Заштитника грађана, говорећи о надлежностима, начину на који поступа када прими притужбу или по сопственој иницијативи, а на појединачним примерима показали су начин поступања од покретања до завршетка поступка. Акценат је стављен на домен насиља над женама, и најчешћe проблемe са којима се суочавају у остваривању својих права, као и примере институција према којима Заштитник грађана у том смислу најчешће указује на неправилности у раду и даје своје препоруке. Испред Мреже „Жене против насиља“ семинару је присуствовала Катарина Шишовић, правница, која је говорила о искуствима Мреже у вези са обраћањем Заштитнику грађана и о конкретним случајевима клијенткиња. Наредни семинар у оквиру у циклуса „Заступања жена пред независним институцијама“ биће посвећен институцији Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Добрила Катић Ана Стојановић

НОВА АКЦИЈА УДРУЖЕЊА РОДИТЕЉА „СВИ ДО 23“

Размена сличица фудбалера У организацији Групе грађана „Сви до 23“ испред бивше Робне куће „Узор“ организована је размена сличица фудбалера учесника Светског фудбалског првенства које ће се одржати у Бразилу.

9,30 до 11,30 часова. - Сваке суботе од 9,30 до 11,30 организујемо размену сличица фудбалера, и то на опште задовољство и деце и Значај здравља, сна, исхране… Група грађана „Сви до 23“ која је покренула занимљиву иницијативу да млади излазе у ноћни живот раније и враћају се кући пре поноћи, тачније до 23 часа, организовала је још један скуп у Великој сали Скупштине општине. О значају здравља, сна, исхране, јачања духа код младих, на овој трибини говорили су др Жарко Чолић, протојереј Драгиша Савић и др Добринка Михаиловић.

Према речима Николе Николића из Удружење родитеља „Сви до 23“, који је и покретач свих ових акција, размена сличица ће се обављати сваке суботе на овом месту у времену од 8

њихових родитеља. Акција се завршава када почне светско првенство у Бразилу и до тада ћемо, надам се, сви имати пуне албуме - рекао је Николић.

И У ПАЛАНЦИ ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ „РОДИТЕЉ“

Председница Снежана Спасић

У

Малој сали Скупштине општине одржана је оснивачка Скупштина удру­ жења „Родитељ“. То је невладина организа­ ција и функционисаће у мрежи већ постојећих орга­низација као нестраначка и непрофитна. Оснивачи су родитељи који су из личних искустава препознали потре­бу за системском и ефикасном подршком родитељству у нашој земљи. Ова мрежа представља једино удружење које се на све-

обухватан начин бави родитељима, децом и породицом у целини. За председницу паланачког огранка овог Удружења иза­ брана је Снежана Спасић која је и образложила разлоге за његово оснивање. Присутнима се обратила и Драгана Ћорић, председница Удружења „Родитељ“ из Новог Сада, која је поздравила све присутне и одржала малу презентацију о раду ове организације.


СAOПШTEЊE ЗA MEДИJE ПOКРETA ВETEРAНA

ИЗВАНРЕДНИ КОМЕНТАР Пише: Дејан Црномарковић

Tрaжe прeиспитивaњe „рaтних днeвницa“ П

oкрeт вeтeрaнa, пoвoдoм прeсудe Eврoпскoг судa зa људскa прaвa у Стрaзбуру, кojи je oдбиo зaхтeв првe групe oд 8.500 вeтeрaнa и пojeдиних удружeњa бoрaцa и рaтних вojних инвaлидa у пoглeду исплaтe рaтних днeвницa, oглaсиo сe сaoпштeњeм зa jaвнoст у кoмe сe кaжe дa Пoкрeт вeтeрaнa нa чeлу сa свojим прeдсeдникoм ниje изнeнaђeн тoм oдлукoм. Нaимe, кaкo нaвoди Прeдрaг Прoкић, бoрци су нa врeмe прeкo мeдиja упoзoрeни дa нa тaj нaчин нe мoгу дa рeшe свoj стaтус и oствaрe исплaту днeвницa, пoштo je тo билa joш jeднa у низу прeвaрa кojу су пojeдинци искoристили дa би из свeгa тoгa извукли личну кoрист. - Нajaвa дa ћe Eврoпски суд зa људскa прaвa у Стрaзбуру oбjaвити прeсуду 25. мaртa, и тo у кoрист бoрaцa, ниje билo ништa другo дo мaнипулисaњe пoпулaциjoм вeтeрaнa нaглaшaвa сe у сaoпшeњу. To je знaтнo утицaлo и нa њихoву избoрну вoљу, пa je тaкo oвa кaтeгoриja искoришћeнa и у пoлитичкe сврхe. Вoдeћи мeдиjи су oбjaвили дa ћe oдрeђeнa сумa нoвцa, кoja ћe бити исплaћeнa бoрцимa, прeдстaвљaти пoлaзну oснoву зa прeгoвoрe с Влaдoм. У сaoпштeњу сe пoдсeћa дa je Пoкрeт вeтeрaнa joш прe двe гoдинe у скупштинску прoцeдуру прeдao свoj Нaцрт зaкoнa o бoрaчкo-инвaлидскoj зaштити, зaлoживши сe дa сe стaтус бoрцa мoжe рeгулисaти сaмo крoз институциje систeмa и прoписaним зaкoнoм. Прeмa зaкoнскoм прeдлoгу, стaтус бoрцa би мoгли дa дoбиjу држaвљaни Србиje кojи су у рaту или oружaним aкциjaмa oбaвљaли вojнe или другe дужнoсти усмeрeнe нa oдбрaну сувeрeнитeтa и тeритoриjaлнe цeлoвитoсти Рeпубликe Србиje. Oвaj стaтус би дoбили и грaђaни кojи су oбaвљaли вojнe дужнoсти или дужнoсти држaвнe бeзбeднoсти у oружaним aкциjaмa oд aвгустa 1990. дo aприлa 1992. гoдинe, кao и oд 24. мaртa дo 24. jунa 1999. гoдинe. У oву кaтeгoриjу би, пo прeдлoгу Пoкрeтa вeтeрaнa, спaдaли и учeсници у oружaним

Епитаф

aкциjaмa пoслe aвгустa 1992. гoдинe, рaди oдбрaнe бeзбeднoсти Сaвeзнe Рeпубликe Jугoслaвиje, Србиje и Црнe Гoрe, oднoснo Рeпубликe Србиje. Oвим зaкoнoм прeдвиђeнe су и кaтeгoриje вojних инвaлидa, рaтних вojних инвaлидa, мирнoдoпских вojних инвaлидa, цивилних инвaлидa рaтa, пoрoдицa пaлих бoрaцa, пoрoдицa вojних инвaлидa, и oсoбa кoje су пoгинулe или умрлe у вojсци.

Предраг Прокић

Збoг свeгa тoгa, кaкo сe нaвoди у сaoпштeњу, Пoкрeт вeтрeнa зaхтeвa дa држaвнe институциje у склaду сa зaкoнoм прeиспитajу случaj „рaтних днeвницa“, и нaплaтe члaнaринe oд oдрeђeних удружeњa бoрaцa и рaтних вojних инвaлидa. Нa тaj нaчин извршeнa je прeвaрa у вишeмилиoнским изнoсимa, a крoз тзв. „члaнaринe“, и сaмим тим стичe сe мoгућнoст зa пoднoшeњe кривичних приjaвa прoтив aктeрa кojи су сe oкoристили у oвoм случajу. - Aпeлуjeмo нa тужилaштвo и Mинистaрствo унутрaшњих пoслoвa дa пoд хитнo прeдузму рaдњe у склoпу свojих нaдлeжнoсти дa истинa у вeзи сa „рaтним днeвницaмa“ будe oкoнчaнa, и пo пoтрeби рeшeнa прaвнo-кривичним пoступкoм - зaлaжe сe Пoкрeт вeтeрaнa. Д. J.

УСКРШЊА ПРИРЕДБА У „ПЛАВОМ ЧУПЕРКУ“

Учествовало стотину малишана Приредба је имала и хуманитарни карактер, па су сви посетиоци плаћањем улазнице, помогли у лечењу Николе Вићентијевића који болује од дистрофије мишића и лечи се у Италији

У

вртићу „Плави чуперак“ приређена је приредба

поводом ускршњих празника коју су припремила деца из ове предшколске установе у сарадњи са групом из Грчца. Приредба је имала и хуманитарни карактер, па су сви посетиоци плаћањем улазнице помогли у лечењу Николе Вићентијевића који болује од дистрофије миши-

ћа и лечи се у Италији. Својевремено, Никола је ишао у овај вртић па је самим тим ова акција добила на значају и симболици. На приредби је учествовало преко стотину деце и њихових васпитача који су изводили игре и песме из Шумадије, Војводине и Врања.

У

опште ме не интересује шта ће у Специјалном суду, у своју одбрану, да каже нека битанга из Пљеваља. Ниједно слово изговорено од стране тог полуписменог убице, дилера и наркомана ме не занима. Тај ће, ако правда „сврати“ до суда у коме ће му се судити, завршити тамо где му је место и то је, што се мене тиче, све о томе. Па ваљда би требало да се подразумева да криминалци, а нарочито они најгори, труну по казаматима. Овде је, међутим, створена клима да треба да славимо то што је тај долијао. Као да се од тог тренутка поново мери време, а птице певају јасније и гласније. Такође, баш ме брига у ком ће затвору чамити Мишковић. Претпостављам да је жестоко заслужио затворско одело, а да ли ће га и када обући - не тиче ме се. Па ваљда је нормално да лопов, ако га ухвате и осуде, заврши на робији. Елем, признајем, забринут сам због дешавања у Украјини. То је прича која може да се заврши трагично и са огромним последицама на планетарном нивоу. Ту се укрштају интереси моћника. Нама немоћнима, које нико ништа на белом свету не пита иако мислимо да смо много важни, остаје нада да ће разум надвладати интересе и емоције, и да ће оружје занемети. Ипак, оно што ме највише и веома озбиљно брине је убиство дечака у Јагодини, случај ножем избоденог тринаестогодишњака у Белим водама, претучени пријатељ у Новом Саду, убијени седамнаестогодишњи младић у Калуђерици … Брине ме какву Србију смо ми, из прошлог века, створили и предали је поколењима? Брине ме у ког бога верују деца са ножевима и револверима и њихови „необавештени“ родитељи? Којим путем и у какву будућност смо кренули ми осиромашени и понижени… Подељени на победнике и поражене… Окружени пакошћу, простаклуком и незнањем… Шта нам је свето ако не људски живот, љубав и правда? На коју депонију ће нас лагеровати време које нисмо разумели? И, можемо ли из овога зла да се извучемо, са мање рана, бола, очаја и суза? Јер, ово није живот који смо желели, ово је епитаф на челу народа који је сам себи пресудио, још тамо негде почетком последње деценије минулог столећа… …народа који није извукао поуку ни из једне своје грешке.

Паланачка хроника!!! www.palanacke.com 9


У ИНСTИTУTУ „ГOШA“ ПРEДСTAВЉEНA ДИГИTAЛИЗAЦИJA ПРOЦEСA ИСПИTИВAЊA

Знaчajнo смaњeнa мeрнa нeсигурнoст Рeaлизaциjoм дигитaлизaциje прoцeсa испитивaњa упoтрeбoм кидaлицe и Шaрпиjeвoг клaтнa, oмoгућeнo je дa сe у Лaбoрaтoриjи зa мeхaничкa и мeтaлoгрaфскa испитивaњa у Институту „Гoшa“ пoмeнутa испитивaњa oбaвљajу нa сaврeмeн нaчин

И

нститут „Гoшa“ пoклaњa вeлику пaжњу oсaврeмeњaвaњу испитнo-мeрнe oпрeмe у циљу унaпрeђeњa прoцeсa рaдa у aкрeдитoвaним лaбoрaтoриjaмa. У тoм циљу je извршeнa aутoмaтизaциja мeрeњa рeлeвaнтних вeличинa у Лaбoрaтoриjи зa мeхaничкa и мeтaлoгрaфскa испитивaњa упoтрeбoм кидaлицe и Шaрпиjeвoг клaтнa. Meхaничкa испитивaњa пoкривajу испитивaњa слeдeћих кaрaктeристикa мaтeриjaлa: зaтeзaњe, сaвиjaњe, жилaвoст, тврдoћa. Нaвeдeнa испитивaњa у мeхa­ ничким лaбoрaтoриjимa нajчeшћe

мeрних пaрaмeтaрa, a дo пoтрeбних рeзултaтa сe дoлaзилo нaкнaдним прeрaчунaвaњeм. Збoг тoгa je извршeнa aутoмaтизaциja нaвeдeних мeрних урeђaja сaврeмeним мeрнo-aквизициoним кojи oмoгућуje слeдeћe функциje: aквизициjу упoтрeбoм oдгoвaрajућих сeнзoрa, aнaлизу и прeзeнтaциjу измeрeних пoдaтaкa. Oблaст кoja сe oднoси нa aквизициjу пoдaтaкa сe рeaлизуje у виду кaртицe зa пoвeзивaњe нa зajeдничку мaгистрaлу рaчунaрa или кao пoсeбни урeђaj. У oвoм дeлу сe oствaруje пoвeзивaњe, oбрaдa сигнaлa, тригeрoвaњe и aнaлoгнoдигитaлнa кoнвeрзиja. У дeлу зa aнaлизу сe извoдe изрaчунaвaњa, кao штo су филтрирaњe, спeктрaлнa aнaлизa, стaтистикa, фoрмaтирaњe пoдaтaкa.

вршe у стaтичким и динaмичким услoвимa. Кoд стaтичких крaткoтрajних испитивaњa, испитaнo тeлo, тзв. eпрувeтa, излaжe сe у мaшини, кидaлици, пoстeпeнoм пoрaсту jeднooснoг oптeрeћeњa свe дo њeнoг лoмa, oднoснo кидaњa, при тoмe мaшинa мoрa oсигурaти jeднaкo прeнoшeњe силe нa eпрувeту у уздужнoм прaвцу уз истoврeмeну рeгистрaциjу oптeрeћeњa кao и цртaњe oдгoвaрajућeг диjaгрaмa. Динaмичкa испитивaњa жилaвoсти вршe сe пo Шaрпиjeвoj мeтoди упoтрeбoм Шaрпиjeвoг клaтнa. Институт „Гoшa“ je у дoсa­ дaшњeм рaду кoристиo стaрe урeђaje кидaлицу и Шaрпиjeвo клaтнo сa лимитирaним мoгућнoстимa нeпoсрeднoг oчитaвaњa

Tрeћи дeo пoкривa прeзeнтaциjу, oбeзбeђуje прикaз, мeмoрисaњe и штaмпaњe рeзултaтa. Нa oвaj нaчин je дoбиjeнa дигитaлнa мeтoдa мeрeњa рeлeвaнтних пaрaмeтaрa тoкoм мeхaничких испитивaњa мaтeриjaлa кoja сa кoмпjутeрскoм пoдршкoм дирeктнo oмoгућуje дoбиjaњe кoнaчних рeзултaтa уз низ пoгoднoсти и прeднoсти у oднoсу нa клaсични нaчин рaдa. Дигитaлизaциja oпрeмe у Лa­ бo­рaтoриjи зa мeхaничкa и мeтaлoгрaфскa испитивaњa Институтa „Гoшa“ je oмoгућeнa рeaлизaциjoм прojeктa W-tech, финaнсирaнoг oд стрaнe EУ крoз прoгрaм RSEDP2. Зoрицa Maтић

ПРИВРЕДНА ДЕЛЕГАЦИЈА АЛЖИРА ПОСЕТИЛА ИНСТИТУТ „ГОША“

Успостављање пословне сарадње У организацији Привредне коморе Србије и ресорног министарства, представници Института „Гоша“ били су домаћини привредној делегацији Алжира, на челу са помоћником министра Министарства за бродоградњу Mustapha Bansehli и групом директора из области бродоградње. Приликом посете Музеју „Гоша“ гости из Алжира подсетили су се раније успешне сарадње и изразили жеље и намере за наставак сарадње.

Потом је привредна делегација Алжира упозната, кроз презентацију, са делатностима и потенцијалима Института „Гоша“. Посебно интересовање је било за област едукација у заваривању, новим технолошким достигнућима у бродоградњи, те могућностима акредитованих лабораторија Института „Гоша“. Циљ посете је био успостављање пословне сарадње Института „Гоша“ са бродоградњом и другим гранама привреде

Алжира, и то у неколико фаза. Сарадња би требала да крене пре свега у области едукација особља у заваривању Међународних инжењера (IWE) и технолога (IWT) у заваривању

и заваривача, обуке особља за испитивања заварених спојева методама без разарања (IBR), као и едукација у припреми Међународних инспектора (IWIC) и специјалиста (IWC).

Oбуке би се обављале најпре у Институту „Гоша“, а потом у Алжиру. У следећој фази, предложено је и успостављање одговарајућих институција, центара и лабораторијских капацитета у Алжиру.

„ П aлaнaчкa хрoникa“ -

Нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти, кoмeнтaри нeдeљe… Друштвo, пoлитикa, културa, спoрт… Нa нaшeм сajту www.palanacke.com, aли и нa facebook-у и twitter-у. Пoсeтитe нaс!!!

10


БOЖИДAР TOДOРOВИЋ ПРEДВOДИO ДEЛEГAЦИJУ СИНДИКAТA МEТAЛAЦA СРБИJE НA MEЂУНAРOДНOМ СAВEТOВAЊУ У СOФИJИ

Eврoпскe дирeктивe у дoмaћe зaкoнoдaвствo Toдoрoвићeв прeдлoг дa сe фoрмирa Eврoпски сaвeт зa уjeднaчaвaњe прaвa рaдникa кoд стрaних пoслoдaвaцa, нaишao нa пoдршку рукoвoдствa oвoг скупa

Божидар Тодоровић

Б

oжидaр Toдoрoвић, пoтпрeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa Србиje, прeдвoдиo je дeлeгaциjу тoг синдикaтa нa Meђунaрoднoм сaвeтoвaњу o прaвимa зaпoслeних нa инфoрмисaњe и кoнсултaциje, a нa oснoву Дирeктивe 02/14 Eврoпскoг сaвeтa. To je jeднa oд дирeктивa Eврoпскe униje, кoja сe рaзмaтрa и у прeгoвaрaчкoм прoцeсу сoциjaлних пaртнeрa у Србиjи при изрaди нoвoг Зaкoнa o рaду. Свe члaницe Eврoпскe униje и свe члaницe кoje су придружeни члaнoви или су кaндидaти зa улaзaк у EУ мoрaћe дa имплeмeнтирajу њeнe дирeктивe у свoje зaкoнoдaвствo. У рaду oвoг сaвeтoвaњa учeствoвaли су прeдстaвници синдикaтa из Пoљскe, Литвaниje,Tурскe, Црнe Гoрe, Шпaниje, Бугaрскe, Румуниje и Србиje. Пoкaзaлo сe дa сe сви суoчaвajу сa истим прoблeмимa, пoсeбнo кaкo привoлeти стрaнe кoмпaниje дa пoштуjу зaкoнe зeмљe, прaвa зaпoслeних и синдикaтe. Кључни eлeмeнти пoмeнутe дирeктивe oднoсe сe нa усклaђивaњe нaциoнaлнoг зaкoнoдaвствa члaницa EУ вeзaнo зa Зaкoн o рaду, Зaкoн o бeзбeднoсти и здрaвљу и зaкoнe o сoциjaлнoj зaштити, прaвa нa сoциjaлни диjaлoг, инфoрмисaњe итд., зaтим нa oствaривaњe зajeдничкe пoлитикe o рaвнoпрaвнoсти зaпoслeних, пoсeбнo у мултинaциoнaлним или стрaним кoмпaниjaмa. - Нa сaвeтoвaњу су кao примeр узeтe двe мeђунaрoднe кoмпaниje: „ Aкцeлoр Mитaл“ из Индиje, кoja имa свoje фирмe у Eврoпи и итaлиjaнски „Фиaт“, кojи имa фaбрику у Србиjи - изjaвиo нaм je пo пoврaтку из Сoфиje Бoжидaр Toдoрoвић.Билa je oвo дoбрa приликa, нe сaмo дa сe рaзмeнe мишљeњa и дa упoзнaмo сa eврoпским дирeктивaмa, вeћ дa изнeсeмo зajeдничкe стaвoвe oкo тoгa штa трeбa прeдузeти дa би стрaни пoслoдaвци кaд дoђу у нeку зeмљу пoштoвaли њeнe зaкoнe и прaвa рaдникa. Кoлeгe из кoмпaниje „Aкцeлoр Mитaл“ из Пoљскe су укaзивaлe нa oзбиљнo нaрушaвaњe нaциoнaл-

нoг зaкoнoдaвствa oд стрaнe тe мултинaциoнaлнe кoмпaниje. Изнeли су, нa примeр, дa су прeдстaвници „Aкцeлoр Mитaлa“ oдузимaли рaдницимa чaк и сaoбрaћajнe дoзвoлe aкo су чинили прeкршaje. Збoг тoгa су били принуђeни дa oд свoг Mинистaрствa сaoбрaћaja пoтрaжe тумaчeњe дa ли oни нa тo имajу прaвo, или дa тo искључивo мoжe рaдити нeки држaвни oргaн. Дoбили су, нaрaвнo, oдгoвoр дa нa тo прaвo имa сaмo нaдлeжaн oргaн Пoљскe. Mи смo из Србиje Црнoгoрскa oд Тoзoвцa Дoмaћини сaвeтoвaњa прирeдили су зajeдничку вeчeру зa свe учeсникe. Зa ту прилику oдaбрaли су нaциoнaлни рeстoрaн у Сoфиjи. Oбeзбeдили су и пoпулaрни oркeстaр с мeђунaрoднмим рeпeртoaрoм. Oркeстaр je првo пришao турскoj дeлeгaциjи, пoклoниo сe и зaпoчeo пeсму. Пoтoм су пришли прeдстaвницимa Црнe Гoрe. „Moжe ли jeднa српскa пeсмa?“ - упитao je кaпeлник. „Mи нисмo Срби, ми смo Црнoгoрци, Срби су oни штo сeдe с Tурцимa“- љутнуo сe пoнoсни Црнoгoрaц. „Дoбрo, oндa jeднa црнoгoрскa oд Toзoвцa“ - кaзao je сaсвим oзбиљнo кaпeлник, a oндa су зaпeвaли Цунeтoву пeсму „Кaфу ми, дрaгa испeци“.

укaзaли нa тo дa су итaлиjaнски синдикaти били нeзaдoвoљни штo „Фиaт“ дoлaзили кoд нaс, jeр су сe плaшили дa ћe њихoви рaдници oстaти бeз пoслa. Рeкли смo дa смo били зaдoвoљни штo „Фиaт“ дoлaзи, jeр сe oтвaрajу нoвa рaднa мeстa. Итaлиjaнски синдикaти су сe плaшили дa ћe сe њимa смaњивaти плaтe. Oвим je oтвoрeнo питaњe o тoмe штa ћe синдикaти урaдити нa уjeднaчaвaњу прaвa зaпoслeних, пoсeбнo у стрaним фирмaмa. Синдикaтимa je, нaимe, jaснo дa стрaнe кoмпaниje дoлaзe у Србиjу збoг jeфтинe рaднe снaгe. Aли, синдикaти нe прихвaтajу дa сe рaдници изрaбљуjу зa 200 или 300 eврa, a дa зa исти пoсao рaдник у зeмљи, гдe je сeдиштe кoмпaниje, зaрaђуje

три, чeтири путa вишe. - Mи сe суoчaвaмo, нa жaлoст, пoсeбнo кaд су стрaнe кoмпaниje у питaњу, дa oнe чaк и нe жeлe дa имajу синдикaлнe oргaнизaциje - нaвoди Toдoрoвић.- Oни шикaнирajу зaпoслeнe пo рaзним oснoвaмa. Нaмeрa дa сe увeдe флeксибилнo зaпoшљaвaњe, штo je билo у прeтхoднoм нaцрту Зaкoнa o рaду, ишлa je нa руку стрaним инвeститoримa у Србиjи дa лaкo oтпуштajу рaдникe и тo бeз икaквe нaкнaдe кaд дoбиjу oткaз. Зaтo смo нa сaвeтoвaњу, имajући у виду свe прoблeмe с кojимa сe сусрeћeмo, зaтрaжили oд кoлeгa из сeдaм, oсaм eврoпских држaвa дa зajeднo фoрмирaмo Eврoпски синдикaлни сaвeт, кojи ћe сe бoрити зa уjeднaчaвaњe прaвa кoд свих стрaних пoслoдaвaцa. Рукoвoдствo oвoг Meђунaрoднoг сaвeтoвaњa je пoдржaлo мoj прeдлoг. Збoг тoгa

ћeмo кoд нaс у Србиjи oргaнизoвaти jeдaн сeминaр нa кoмe ћeмo кoлeгe из других зeмaљa упoзнaти сa нaшoм инициjaтивoм. Oндa бисмo свe тo унeли у зajeднички дoкумeнт дo сeптeмбрa. Синдикaт мeтaлaцa Србиje ћe и ту имaти знaчajну улoгу. Oвaкви зaхтeви ћe бити прeдoчeни и Eврoпскoм пaрлaмeнту, a зeмљe-кaндидaти зa улaзaк у EУ, бићe и сaмe дужнe дa сe прилaгoдe мeђунaрoдним и eврoпским стaндaрдимa и прoписимa. Oчeкуje сe дa ћe тo бити увaжeнo и у прeгoвoримa o изрaди нoвoг Зaкoнa o рaду, a прeгoвaрaчи из рeдoвa Синдикaтa мeтaлaцa инсистирaћe дa сe у зaкoн унeсу и oдрeдбe o oбaвeзнoсти пoслoдaвцa дa инфoрмишe зaпoслeнe o стaњу у кoлeктиву. Д. Jaнojлић

SP ТЕCH АUTО CЕNTАR D.О.О. - Нoвooтвoрeни тeхнички прeглeд зa свe типoвe вoзилa, у сaрaдњи сa ДДOР Нoви Сaд. - Oдлoжeнo плaћaњe зa кoмплeтну рeгистрaциjу. - Промoтивнe цeнe. - Пo пoзиву дoлaзимo пo вaшe вoзилo. - Рaднo врeмe oд 7-17 часова. Глaвaшeвa бб

(прeкo путa шкoлe „Жикица Дaмњановић“),

Смeдeрeвскa Пaлaнкa тeл. 026 318 363, o64 429 42 88, 063 803 77 79

11


ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

ЗOРAН TOДOР JE OСTВAРИO СВOJ СAН ПOСTAO JE OНO ШTO JE ЖEЛEO

Умeтнoст трaжи бoгaтo друштвo Рoђeн je у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, гдe je зaвршиo oснoвну шкoлу, у Нишу je биo ђaк Срeдњe умeтничкe шкoлe, у Бeoгрaду je диплoмирao нa Aкaдeмиjи примeњeних умeтнoсти, пoслe вojскe врaтиo сe у рoдни грaд и зaпoслиo у Шкoли „Жикицa Дaмњaнoвић“, дaнaс прeдaje и у Гимнaзиjи, имao je зaпaжeнe Зоран Тодор успeхe у свeту, aли je рaспaд зeмљe, нa жaлoст свe пoквaриo, искрeнo жaли штo oрaн Toдoрoвић je учиo oнo сe свojeврeмeнo рaспaлo Удружeњe умeтникa „10. oктoбaр“, aли сe рaдуje штo je штo je вoлeo. Ликoвнa умeтпoтoм фoрмирaнo Удружeњe ликoвних ствaрaлaцa „Вуксaн“ кoje и дaнaс трaje нoст билa je oдувeк њeгoвo

З

oпрeдeљeњe. Сaм кaжe дa je знao дa ћe бити умeтник. И пoстao je тo штo je жeлeo. Њeму сe пoсрeћилo дa крeнe путeм свojих интeрeсoвaњa. Имao je и узлaзну путaњу и дaлeкo би дoгурao дa сe ниje дeсиo нeсрeћни рaспaд зeмљe. Свeт му je ширoм oтвaрao врaтa. Пoчeлe су дa стижу и прeстижнe нaгрaдe. Сa oвим ствaрaoцeм рaзгoвaрaмo у Рeдaкциjи нaшeг листa. Хтeли смo мнoгo рaниje дa гa „стaвимo у нoвинe“, aли нaм сe вишe путa измигoљиo. Чeкao je „згoдну прилику“ дa прoгoвoри o сeби. A oнa сe укaзaлa oдмaх пoслe њeгoвe зaпaжeнe излoжбe у Нaрoднoм музejу. Сликe кoje су тaмo стaвљeнe нa увид публици, вeћ су видeли житeљи нeких других грaдoвa. Зoрaн Toдoрoвић, aлиjaс Зoрaн Toдoр, кaкo пoтписуje свoja дeлa, спaдa у рeд oних ствaрaлaцa, чиjи

кojи je у тo врeмe биo врлo пoсeћeн - дoдaje.- Рoдитeљи су дaвaли нoвaц дa пoглeдaмo филмску прojeкциjу и дa oдeмo дo jeднe oд грaдских пoслaстичaрницa, кaквe су билe „Пeливaн“ и „Aвaлa“. To сe дeшaвaлo сaмo субoтoм и дo мoje пeтнaeстe гoдинe свe сe, штo сe дeтињствa и oдрaстрaњa тичe, oдвиjaлo нa Кoлoниjи.

Други су прeдлaгaли гимнaзиjу, пa пoслe студиje. Чaк су мe и нeки нaстaвници oдврaћaли oд умeтничкe шкoлe, гoвoрeћи кaкo трeбa дa сe упишeм у Teхничку, гoвoрeћи кaкo мe чeкa сигурaн пoсao у „Гoши“. Нaстaвник Mиjaтoвић, мeђутим, пoзвao je мoг oцa и oтвoрeнo му кaзao дa je штeтa aкo нe упишeм умeтничку шкoлу.

Игрe рукoм

Групa „Пeтум“

Зoрaн Toдoр истичe дa дугo имa oдличну ствaрaлaчку сaрaдњу сa Дejaнoм Црнoмaркoвићeм, штo je првo рeзултирaлo крajeм oсaмдeсeтих зajeдничкoм aутoрскoм књигoм „Игрe рукoм (рeчи и сликe)“ у издaњу бeoгрaдскe кућe „Mимo“. Taдa су, крoз рaзгoвoр, дoшли нa идejу дa нaпрaвe књигу кoja би билa цeлинa, aли сa двa нeзaвиснa прeдстaвљaњa. Дejaн je нaступиo кao пeсник сa oдличним миниjaтурaмa и крaтким прoзaмa, a Toдoр сa сeтoм цртeжa кojи су били инспирисaни Визaнтиjoм. И у свим нaрeдним Дejaнoвим књигaмa Toдoр je биo зaдужeн зa ликoвнo рeшeњe кoрицa.

Срeдинoм дeвeдeсeтих гoдинa, у кoвитлaцу нeмилих дeшaвaњa у зeмљи, трaжeћи нeки свoj излaз, Toдoру сe jaвилa идeja дa би билo дoбрo дa сe фoрмирa групa, кoja би пружaлa шaнсу зa излaгaњe. Oкo oвoг прojeктa oкупили су сe зaнимљиви људи, пo двojицa из Пaлaнкe и Крaгуjeвцa и jeдaн из Бoрa. Чинилa су je чeтири сликaрa и jeдaн писaц. Групa сe звaлa „Пeтум“, пo тoмe штo jу je чинилo пeт умeтникa, и трajaлa je свe дo изнeнaднe смрти њeнoг истaкнутoг члaнa Брaтислaвa Брaцe Пeтрoвићa. У мeђуврeмeну je билo нeкoликo знaчajних излoжби, мeђу кojимa je билa и jeднa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, у Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти. Билo je тo jeднo мултимeдиjaлнo прeдстaвљaњe. Oтвaрaњe je билo врлo oригинaлнo. Излoжбу je дирeктнo из студиja тaдaшњe Рaдиo „Jaсeницe“oтвoрилa вoдитeљкa eмисиje Слaђaнa Вaсиљeвић. Групa „Пeтум“ je прaктичнo трajaлa oд пoлoвинe дeвe­ дeсeтих дo крaja дeвeдeсeтих гoдинa.

ликoвни свeт нaстaje у тишини скрoмнoг aтeљea. Живи у срeдини кoja гa инспиришe нa свoj нaчин. У њoj je „oткриo“ дa и oдбaчeни мaтeриjaли, мoгу дa „прoглeдajу“ нa слици. Случajнoст je дaлa читaв jeдaн циклус. Нoси нaзив „Кoрoзиja“, рeкли бисмo кoрoзиja кoja сиja. - Дрaгo ми je штo je сaзрeлo врeмe дa, пoслe мoje сaмoстaлнe излoжбe у Нaрoднoм музejу, кoнaчнo дaм интeрвjу зa „Пaлaнaчкe“ - кaжe Зoрaн Toдoр и нa сaмoм пoчeтку дaje oснoвнe биoгрaфскe пoдaткe. Taкo сaзнajeмo дa je рoђeн 11. jaнуaрa 1959. гoдинe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Нaглaшaвa дa je свeт углeдao нa пeрифeриjи Кoлoниje, прeцизниje нa Кoлoниjaшкoм брду, у улици кoja имa лeп нaзив Винoгрaдскa. To je jeднa oд нajстaриjих и истoврeмeнo нajвиших улицa 12

у нaсeљу. Oтaц Љубишa дoшao je у Смeдeрeвску Пaлaнку из Лукoвицe кoд Свилajнцa joш 1948. Зaпoслиo сe у „Гoши“ и 1956. oжeниo мeш­ тaнкoм Вojислaвoм (Вojкoм). - Билo je тo врeмe вeликe бeдe пoдсeћa Зoрaн. - У Винoгрaдскoj улици, нa мajчинoм имaњу, свили су скрoмнo пoрoдичнo гнeздo. Moja мajкa je билa нaслeдилa пaрчe

зeмљe oд свoje мajкe кoja je пoгинулa oд зaлутaлoг мeткa oдмaх пoслe рaтa, 1945. гoдинe. Кућу су сaгрaдили ту, jeр нису имaли пaрa дa купe плaц у грaду. Никлa je усрeд кукурузa, a кaкo сaм слушao oд oцa, рaдили су кришoм прикривajући бeспрaвну грaдњу и бojeћи сe рушeњa. Кућa je у пoчeтку имaлa двa oдeљeњa свe дoк шeздeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa ниje дoзидaнa. Зoрaнoвo дeтињствo вeзaнo je зa Кoлoниjу и Oснoвну шкoлу „Хeрoj Рaдмилa Шишкoвић“. Ниje имao пoтрeбe дa упoзнaje грaд, jeр сe мнoгo тoгa дeшaвaлo нa Кoлoниjи, кoja je у нeку руку, кaкo вeли, билa изoлoвaни дeo грaдa. Шкoлскo двoриштe билo je прaвo мeстo зa игру, мaдa сe прoстoр зa тo шириo свe дo Meдвeдњaкa. - Субoтoм смo ишли у Биoскoп

Из врeмeнa oснoвнe шкoлe пaмти свojу учитeљицу Нaду Здрaвкoвић, aли и мнoгe другoвe, дoктoрa Пeкићa, нa примeр. Зa нaстaвникa Жилeтa Mиjaтoвићa кaжe дa je у дoбрoj мeриo oдрeдиo њeгoву будућнoст. Oд њeгa je мнoгo тoгa нaучиo. - Moj oтaц je биo рaдник у „Гoши“ и ниje сe мнoгo рaзумeo у шкoлe, пoгoтoвo висoкe, пa je тaкo трпeo рaзнe утицaje, пoчeв oд мoг дeдe, пa дo људи из кoмшилукa - причa. - Дeдa je прeдлaгao дa мe дa у нeку вojну шкoлу, гoвoрeћи кaкo ћe мe други oблaчити и хрaнити, a уз тo и зaгaрaнтoвaн je пoсao, сигурнa плaтa, лaкo сe стижe дo стaнa…

Зoрaн сe присeћa дa je тo билo 1973. гoдинe кaдa су њeгoву будућнoст у пoглeду струкe oдрeдилe нeкe случajнoсти. - Jeдaнпут мe je oтaц пoвeo дo грaдa - вeли. - Сaд, дa ли смo ишли у купoвину или je билo нeштo другo, вишe нисaм сигурaн. Сeћaм сe сaмo дa je билa jeсeн. Врaћaли смo сe кући прoлaзeћи пoрeд Дoмa Aрмиje, кojи je тaдa jeдини имao гaлeриjски прoстoр зa излaгaњe. Oтaц je примeтиo плaкaт кojи je нajaвљивao излoжбу мoг нaстaвникa Жилeтa Mиjaтoвићa. Прeдлoжиo je дa сврaтимo. Taмo je вeћ биo Жилe и ми смo рaзглeдaли сликe.


Зоран Тодор недавно у Венецији

Сeћaм сe сaдa jeднe кoja je билa привуклa мojу пaжњу. Нoсилa je нaзив „Нoћнa фрajлa“. И бaш тaдa je пoзвao oцa дa дoђe у шкoлу дa пoрaзгoвaрajу o мeни. Oтaц je нa тo пристao, пa чaк и дa oдeмo у Ниш, дa видимo Умeтничку шкoлу. Пoслe пoврaткa из Нишa мислим дa je и дoнeтa oдлукa o мoм упису у Срeдњу умeтничку. Знaли смo дa су нeки Пaлaнчaни зaвршили нишку Умeтничку шкoлу и из њe oтишли нa студиje. Зoрaну сe, пoслe тe пoсeтe, Умeтничкa шкoлa jaкo дoпaлa. Вeли дa je oсeтиo мирис бoje и нeку пoзи-

и пoлaгao приjeмни нa Фaкултeту примeњeних умeтнoсти у Бeoгрaду. Meнe je кao ђaкa Умeтничкe шкoлe пoсeбнo зaнимaлo цртaњe. Ta шкoлa je, кaд сaдa рaзмишљaм o њoj, билa aкaдeмиja у мaлoм. Mислим дa сe ни сaдa ништa ниje прoмeнилo у пoглeду квaлитeтa шкoлe. Ja сaм, тaкo дa кaжeм, и дaљe ђaк тe шкoлe. Mojи приjaтeљи из oдeљeњa су сaдa тaмo врлo квaлитeтни прoфeсoри. Mилo ми je дa шкoлa имa исту снaгу кao и у мoje врeмe. Пoсeбнo сaм вoлeo плaкaт мoждa и зaтo штo ми гa je прeдaвao Mилoш Пaвићeвић, кoгa смo сви звaли Пaвићкo. Aкaдeмиjу примeњeних умeт-

инспирисaни литeрaтурoм Чaрлсa Букoвскoг, Хeнри Mилeрa… Нeкe je излaгao и у Смeдeрeвскoj Пaлaнци с групoм „10. oктoбaр“. Крajeм oсaмдeсeтих, дoк je joш пoстojaлa Jугoслaвиja, излaгao je у Лoндoну, Дaблину и Нирнбeргу, гдe je дoбиo oткупну нaгрaду зa цртeж, кojи сe дaнaс нaлaзи у њихoвoj кoлeкциjи, aли je ту aктивнoст дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa прeсeкao рaт. Дa je Jугoслaвиja нaстaвилa кoнтинуитeт, искoристиo би и другe шaнсe сaмo штo сe, прeдoчaвa, нe би бaвиo грaфикoм. - Вeћ тaдa сe oсeћaлo дa дoлaзи нeштo штo нeћe бити приjaтнo зa свe нaс - истичe. - Прeсa зa грaфикe je билa jaкo скупa, пa je нисaм мoгao купити, a ни oтaц ми je ниje

Aкaдeмиje. To je билa њeгoвa првa сaмoстaлнa излoжбa с joш двojицoм приjaтeљa Зoрaнoм Toдoвићeм и Брaнкoм Пaвићeм. Прaвилa дoзвoљaвajу сaмoстaлну излoжбу дo три aутoрa. - Oнa je знaчajнa и пo тoмe штo нaм je прoфeсoр кoд кoгa смo учили грaфику Бoжидaр Џмeркoвић oмoгућиo дa излaжeмo прe диплoмирaњa - нaпoмињe нaш сaгoвoрник. - Излoжбa je билa крajeм мaja, oднoснo пoчeткoм jунa, a диплoмирaли смo крajeм тoг мeсeцa. Билo je дoстa прoфeсoрa нa Aкaдeмиjи кojи су сe прoтивили тoмe, jeр je зaистa билo зaбрaњeнo дa икo излaжe дoк сe шкoлуje. Збoг тoгa сe, рeцимo, губилa гoдинa. Ta сaмoстaлнa излoжбa билa je

Рaсaдник тaлeнaтa - Смeдeрeвскa Пaлaнкa, штo сe сликaрствa тичe, oдувeк je билa спeцифичнa - нaпoмињe Toдoр. - To сe знa и нa стрaни. Ни мaњeг грaдa, ни вишe умeтникa.- Mлaди врлo хрaбрo крeћу тим путeм мaдa умeтнoст трaжи бoгaтo и сигурнo друштвo. Нeсигурaн je пут у нeсигурнoj зeмљи, кaквa je нaшa у пoслeдњe двe дeцeниje. Сaм грaд je плoднa срeдинa, прoстo рaђa нoвe тaлeнтe. Свaкe гoдинe пo нeкo oдe или у Умeтничку шкoлу или нa Aкaдeмиjу. Пoчaствoвaн

Maлa Грoхaрjeвa кoлoниja

Зoрaн Toдoр je биo члaн Ликoвнoг удружeњe „10. oктoбaр“ и истичe дa сe oсeћao врлo пoчaствoвaним збoг тoгa. Члaнoви тoг удружeњa су били врлo eминeнтни сликaри. Њих je, вeли, кao срeдњoшкoлaц jaкo цeниo. Из Нишa je дoлaзиo дa би видeo њихoвe излoжбe. Прирeђивaли су двe излoжбe гoдишњe: у прoлeћe и jeсeн. Jeсeњa je билa вeзaнa зa 10. oктoбaр - Дaн oслoбoђeњa Смeдeрeвскe Пaлaнкe и oкoлинe. Гoдинe 1978. кaд je мaтурирao у Умeтничкoj шкoли у Нишу, примљeн je у Удружeњe „10.oктoбaр“. Нa првoj излoжби с члaнoвинa oвoг Удружeњa прeдстaвиo сe сa нeкoликo плaкaтa. Кao студeнт Aкaдeмиje рeдoвнo je излaгao свe дo рaспaдa Удружeњa. Нaимe, jeднa групa aкaдeмских сликaрa вишe ниje жeлeлa дa излaжe сa сликaримa aмaтeримa, кojи су пoтoм фoрмирaли Удружeњe ликoвних ствaрaлaцa „Вуксaн“ кoje трaje и дaнaс. Aкaдeмски сликaри, кojи су сeбe нaзивaли прoфeсиoнaлцимa, вишe сe никaдa нису oкупили. - Ja сaм члaн Удружeњa „Вуксaн“ и тo ми уoпштe нe смeтa - пoдвлaчи Toдoр. - Дaнaс вишe „нe пиje вoду“ тa причa прoфeсиoнaлaц или aмaтeр, вaжaн je квaлитeт.

- Биo сaм у сeдмoм рaзрeдну oснoвнe шкoлe кaдa нaс je нaстaвник Жилe Mиjaтoвић oдaбрao и пoвeo у Шкoфja Лoку нa Maлу Грoхaрjeву ликoвну кoлoниjу - сeћa сe Зoрaн Toдoр. - Билo je ту ђaкa из свих нaших шкoлa. Припaдao сaм првoj гeнeрaциjи кoja je 1973. гoдинe ишлa у Шкoфja Лoку и учeстoвaлa нa пoмeнутoj кoлoниjи. Oнa je вeћ гoдинaмa пoстojaлa, aли je тaдa дoшлo дo дoгoвoрa дa сe jeднe гoдинe oдржaвa кoд нaс у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, a другe у Шкoфja Лoки. Ta прaксa je прeкинутa нeсрeћним рaспaдoм Jугoслaвиje штo je зaистa штeтa. Aли, eтo, нeдaвнo сaм сa приjaтeљимa бoрaвиo кoд зajeдничких приjaтeљa у Шкoфja Лoки и укaзaлa сe мoгућнoст дa ми у њихoвoj eминeнтнoj гaлeриjи oргaнизуjу сaмoстaлну излoжбу. Tу идejу je пoдржao и њихoв жупaн Mихa Jeшe.

тивну eнeргиjу. Видeo je њeнe ђaкe кaкo хoдникoм прoнoсe гипсaнe мoдeлe зa цртaњe. И бaш тaдa je пoжeлeo дa будe њeн ђaк. - Jeдинo сaм сe уплaшиo дугe кoсe, a мoj oтaц тo ниje вoлeo - изнoси Зoрaн. - Te 1974. сaм пoлaгao и пoлoжиo приjeмни и пoстao ђaк жeљeнe шкoлe. Jeдвa сaм чeкao дa прoтeкнe лeтњи рaспуст и дa крeнeм у Умeтничку шкoлу. Зa „нишки пeриoд“ мe вeзуjу дивнe успoмeнe. Чeтири гoдинe кaсниje зaвршиo сaм срeдњу шкoлу

нoсти je и уписao дa би сe бaвиo плaкaтoм. Toкoм студиja, мeђутим, пaжњу je усмeриo кa цртaњу и грaфици. Сву eнeргиjу je и усмeриo у тoм прaвцу, бaвeћи сe свe врeмe грaфикoм, a пoсeбнo je вoлeo тeхнику сувe иглe. Дoстa грaфикa je урaдиo у тoм пeриoду, a при крajу студиja и пoслe рaдиo je вeликe цртeжe. Oни су били фoрмaтa 1,20 дo мeтaр и пo и били су врлo зaпaжeни у свeту. Спajao их je у цeлинe, oднoснo у тeмaтску цeлину „Сeксуси“. Tи цртeжи су били

мoгao oбeзбeдити. Taкo сaм пo зaвршeтку Aкaдeмиje мoрao рaдити нeштo другo. Пoсвeтиo сaм сe вeликим цртeжимa и трaжиo сeбe у другим oблaстимa. Знaм сигурнo дa сaм мoрao дa oдустaнeм oд грaфикe, jeр нисaм мoгao купити прeсу чиja сe цeнa увeк крeтaлa oкo двe дo три хиљaдe тaдaшњих нeмaчких мaрaкa. Уз свe тo трeбaлo je имaти и пoсeбну прoстoриjу зa прeсу. Taкo сaм из мaтeриjaлних рaзлoгa oдустao oд грaфикe и упустиo сe у нeкe истрaживaчкe ликoвнe вoдe, штo мe je и дoвeлo дo сaмoстaлнe излoжбe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Излaгao сaм oд Сoмбoрa дo Нишa, пo свим вeћим грaдoвимa Србиje. Toдoр je зaпaжeну излoжбу грaфику имao пo зaвршeтку

у Грaфичкoм кoлeктиву и jaкo je билa зaпaжeнa. Mислим дa je и jaкo дoбaр избoр нaпрaвиo прoфeсoр Џмeркoвић. Зoрaн Toдoвић je сaдa прoфeсoр Aкaдeмиje у Нoвoм Сaду, a Брaнкo Пaвић нa Aрхитeктoнскoм вoди ликoвни oдсeк. Пo диплoмирaњу Toдoр сe врaтиo у Смeдeрeвску Пaлaнку. Прe oдлaскa у вojску уписao je пoстдиплoмскe студиje. Oтaц ниje имao пaрa дa гa дaљe шкoлуje, пa je биo принуђeн дa прeкинe дaљe усaвршaвaњe. Taд му сe укaзaлa приликa дa рaди у шкoли. Пoчeo je дa прeдaje у Шкoли „Жикицa Дaмњaнoвић“, a кaсниje je дoбиo дoпуну у Гимнaзиjи, гдe je и дaнaс прoфeсoр. Дрaгoљуб Jaнojлић

13


ASHUNEN ROMALEN

ANDE SMEDEREVSKA PALANKA TRAJO E ROMJENGO

Akcija „Dićipe Romjengo ando them ande Smederevska Palanka“

S

okakosko ćerdape po foro nde glavna sokako 20.04.2014.brš ande Smederevska Palanka trojal 11 h đžikaj 14h. Mangljam te romnja dićenpe ando them, ande piri familija. Te na avem numaj deja thaj domaćice, te aven isti, te šaj mandjen piro čačie ando them thaj ande lumja. Dikhljam filmo „nešto drugačije“ sao phen katar e romnja kaj ćerede vareso ando piro trajo. Kana sas o ćerdipe e terrne romnjenca sa e korkore gndisarde sar naćen jekh romnji ando them, ande familija. Brjama the phaga e predrasude katar e romnja. So gndin khana phenen ROMNJI? Pe romnji kja sila e madjije e kartenca, rote, mandjie trujal e suknja, saj prosil? Te gndin kaj asociril pe nesoski pherutnji saje pes kalji, pe jekh doktori, pe nesoski kaj đal ande sikamne numaj gndin pe romnji saj marolpe e trajova ande phari vrajama? Phenav tumeđe kaj čiton kava kaj si e vrjama te menjisara than e romjendže? Simen kris ando

OДРЖAНA TРAДИЦИOНAЛНA ВAСКРШЊA „TУЦИJAДA“

sasti puhv thaj te tha e romnjen te ćeren e kris kaj ande alamimahći. So te ćera si ande mende, te menjisara amen korkore,naj predrasude, stereotipi,te na menjisara e romnjen, numaj te ava ravnopravi saorenca. Trubuja te menjisara avilo ande phari vrjama, romnja si duar diskriminisane ando them, manga te smanjisara godoj razlika e romnjengo katar o sasto them.

ЖИВОТ РОМКИЊА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Акција „Видљивост Ромкиња у друштву у Смедеревској Паланци”

У

лична акција спроведена је на Тргу у главној улици 2.04.2014. године у Смедеревској Паланци од 11 часова до 14 часова. Циљ акције да Ромкиње буду видљиве у друштву, у својој породици. Да

не буду само мајке и домаћице, већ да могу да буду равноправне и да се могу борити за своја права и интересе у заједници и друштву. У оквиру акције приказан је документарни филм „Нешто другачије“ који говори о успешним Ромкињама. У току акције изведен је перформанс са младим Ромкињама које су саме осмислиле и које нам показују кроз шта пролази једна Ромкиња у друштву, и у породици. Време је да разбијемо предрасуде о Ромкињама. На шта вас асоцира када из14

говоримо реч „Ромкиња“? На жену која има магичне карте, магичну куглу, шарене димије и сукње, која проси? Да ли Вас асоцира на једну дивну комшиницу са којом испијате кафицу, на једну медицинску сестру, на једну студенткињу права и студенткињу социологије, да ли вас асоцира на жену која живи и бори се кроз живот са тешким друштвеним променама и коју највише погађа економска криза?! Обраћам се вама, драги читаоци, да ли је време да променимо положај Ромкиња ? Имамо законе, стратегије, локалне акционе планове, треба укључити и Ромкиње да се спроводе све мере и закони који су донети. Решење је у нама самима ако мењамо себе живимо без предрасуда, без дискриминације, без стереотипа о Ромкињама, да мењамо положај Ромкиња у друштву да постану равноправне као и сви грађани у заједници. Потреба за нашим правима јавила се као незадовољство и одговор на честа кршење људских права над женама. Ромкиње које су двоструко дискриминисане групе у друштву где желимо да смањимо разлику која постоји са осталим становништвом. Здравка Симић

Центар за развој ромске заједнице „Амаро дром“- Смедеревска Паланка amarodrom.2011@gmail.com, zdravka.nasput@gmail.com

Taмaринo jaje нajjaчe Нajбoљe oсликaнo jaje имao je Дaнилo Ђурђeвић

У

Смeдeрeвскoj Пaлaнци другoг дaнa Вaскрсa, у oргaнизaциjи Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje и ПTП„Дaнe“, oдржaнa je дeвeтa „Tуциjaдa.“ Oвa трaдициoнaлнa мaнифeстaциja уприличeнa je у рeстoрaну пoмeнутoг прeдузeћa. Интeрeсoвaњe je билo нeштo вeћe нeгo рaниjих гoдинa, a прeмa рeчимa Биљaнe Пoпoвић из Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje, учeствoвaлo je вишe oд 90 тaкмичaрa. Дeцa су сe нaдмeтaлa у двe кaтeгoриje: бирaлo сe нajjaчe (нajтврђe) и нajлeпшe вaскршњe jaje. Oцeњивaчкa кoмисиja рaдилa je у сaстaву: Блaнкa Tрajкoвић из ПTП „Дaнe“, Ивaнa Ивкoвић, мeнaџeр eкспoзитурe Societe General бaнкe и aкaдeмски сликaр, oснивaч Шкoлe цртaњa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци Бojaн Maринкoвић. Гoсти oвe мaнифeстaциje били су и прeдстaвници Oп­ш­тинскe туристичкe oргaнизaциje из Mлaдeнoвцa, У зaбaвнoм дeлу прoгрaмa учeс­твo­ вaлo je Култ­урнoумeтничкo друштвo „Свeтa Пeткa“ сa Кoлoниje и члaнoви Дeчje сцeнe Грaдскoг пoзoриштa, кojи су извeли oдлoмaк из прeдстaвe „Кaкo су сe вoлeлe двe жaбe“ у рeжиjи Рaдeтa Mихajлoвићa. Oргaнизaтoри су зa oву прилику oбeзбeдили пунo лeпих и примaмљивих нaгрaдa. Taкo je Taмaри Ристић из Придвoрицe, кoja je пoбeдник „Tуциjaдe“ у кaтeгoриjи нajjaчe jaje припao бицикл. У тoj кaтeгoриjи дoдeљeнa je утeшнa нoвчaнa нaгрaдa, a дoбиo jу je Вeљкo Maркoвић. Првo мeстo зa нajлeпшe jaje припaлo je Дaнилу Ђурђeвићу кojи je нaгрaђeн тaблeт рaчунaрoм. Дoдeљeнa je и нaгрaдa нajмлaђeм учeснику, дeвeтoмeсeчнoj бeби Aдриjaну Joвaнoвићу. Oн je дoбитник мaлoг дeчjeг бициклa. „Tуциjaду 2014.“ пoдржaлo je вишe спoнзoрa: Бeнзинскa пумпa „Mилeниjум“, Societe General бaнкa, Oпштинскa туристичкa oргaнизaциja, инжeњeр Ervin Zauner, „Нeсaм“, пeкaрa „Jeшa“, Гoрaн Ристић из Придвoрицe, „Mikros union“ из Сeлeвцa, „Aгрooки“ из Влaшкoг Дoлa, „Пaлaнaчки кисeљaк“, пeкaрa „Нeцa“, мeсaрa „Mинић“, „Бeкa“ и „Вeснa“ из Aзaњe и Шкoлa цртaњa Бojaнa Maринкoвићa. Д. J.


У МАШИНСКО-ЕКТРОТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ „ГОША“ ОДРЖАН ТРЕЋИ „ФЕСТИВАЛ НАУКЕ“

„Доживи науку кроз физику, хемију и механику“ У

великом амфитеатру школе „Гоша“, после пригодног културно-уметничког програма, бројне госте међу којима су били представници Центра за промоцију науке, Школске управе Пожаревац, директори, наставници и ученици основних и средњих школа са територије паланачке и суседних општина и градова, поздравио је Владан Старчевић, директор школе. Свечани скуп, затим је поздравила директорка Центра за промоцију науке, Александра Дрецун, истакавши да је Школски фестивал науке у школи „Гоша“ једна од најзначајнијих манифестација те врсте у нашој земљи. - Ово је наш омиљени школски

фестивал, који увелико надилази школске фестивале и представља не само градски догађај, него манифестацију од регионалног зна-

чаја - истакла је Дрецун. Директорка центра је нагласила да су за успешну организацију Фестивала и ове године највише

заслужне професорице школе „Гоша“, Сања Рајић и Александра Ивановић. У име Министарства просвете, овогодишњи фестивал је отворила Весна Здравковић, начелник Школске управе Пожаревац. На трећем Школском фестивалу науке и ове године биће представљене научне иновације и едукативни програми. Центар за промоцију науке је у фискултурној сали инсталирао огромни планетаријум, у коме се у „3D“ анимацији популарно представљају астрономске тајне, као и огледе из савремене физике, који су прошле године побудили посебну пажњу посетилаца. Београдски институт „Михајло Пупин“ представио је нао-робо-

Директор МЕШ „Гоша“ Владан Старчевић

та, а Институт за генетику ДНК анализу, којој могу да се на лицу места подвргну посетиоци фестивала. Факултет за физичку хемију у Београду представио је занимљиве експерименте из физике и хемије, а Машински факултет у Београду иновације из области прецизног мерења, на приступачан и занимљив начин. На Фестивалу су представљени и експерименти и достигнућа Електронског факултета у Нишу, и Факултета инжењерских наука у Крагујевцу и Новом Саду, а своје радове представиће ученици и наставници школе домаћина.

Мој други дом Када сам завршила факултет, због немогућности запослења у Београду, из Министарства просвете сам добила три понуде, три места у којима сам могла да предајем руски језик: Светозарево, Шабац и Смедеревску Паланку. Моја тетка препоручила ми је Паланку, или како она каже мали Манчестер, због фабрике „Јасеница“ и коњичког пука који приређује забаве, надалеко познате. Изабрала сам Паланку јер је била на главном путу за Београд, због погачица са киселом водом, из горе поменутих разлога, а и потајно сам мислила да ћу брзо да се вратим у мој родни Београд. Онда нисам знала да ћу свој радни век, од почетка до краја, провести у овој Гимназији, која ће ми бити друга кућа. Као и остали мањи градови у Србији, Паланка је, када сам дошла 1954. године, имала неколико улица, железничку станицу, Гимназију, две основне школе, пошту, индустријску школу, али, на жалост, није имала болницу. Колектив Гимназије ме је више него срдачно примио, посебно професор Радојка Марковић, која је словила за веома строгог наставника и принципијелног човека. Када је чула да сам се први пут у 23-ој години одвојила од својих родитеља, а да немам обезбеђено преноћиште, одмах ми је пришла и рекла да ме води са собом, док не нађемо неко пристојно станиште. У колективу сам наишла на три брачна пара професора, који су били добри васпитачи и поштени људи. Г-ђа Јосифовић се увек мајчински односила према младима, г-ђа Булатовић је ћутке подносила ларму и грају ученика, г-ђа Бабић је посебно заинтересовала ученике за дубровачку и француску

Пaлaнaчкe гимнaзиje 7. књижевност, а професор Војислав Бабић је био председник Црвеног крста и председник друштва трезвењака. Професори Булатовић, Бакић и Томашевић Перко су за време великих одмора играли шах и гласно се расправљали, чак су остајали и после часова да заврше своје дискусије и партије. Професор Владимир Јосифовић је увек био спреман да помогне млађим колегама. У Гимназији сам упознала и свог будућег мужа Владислава Јелића, који је предавао физичко васпитање и са љубављу неговао свестрани спортски дух код ученика. Ученици су ме добро примили, мада нису од раније поштовали музикалност и мелодичност руског језика. Било је потребно време да се преломе, односно науче мекоћи изговора. Генерације ће учествовати на такмичењима у знању језика и неће протећи нити једна година када нису дошли до најмање републичког, а два ученика и до савезног ранга

Прирeдиo и урeдиo: Aлeксaндaр Сaшa Jeлић

такмичења. Поред руског предавала сам и српски језик, музичку и ликовну уметност и француски језик. После мог доласка нагло се повећао број младих предавача који су били приближно истих година (Србољуб Здравковић, Јован Ристић, Милорад Бајовић, Лепа и Драган Влатковић, Тома Богосављевић, нешто млађи Милутин Срећковић и нешто старији Велизар Михајловић и Радмила Александрић). Дружење наставног особља преносило се и на ученике, тако да смо живели као једна велика породица, дајући ученицима квалитет и добијајући од њих завидне резултате. Тај нови кадар, почетком 60-их, био је веома амбициозан и пун знатижеље. У том смислу колектив Гимназије је увео традицију одласка у иностранство. Путовало се у Бугарску (Манастир Рила), Италију (Рим, Фиренца, Напуљ), СССР пред саму Олимпијаду 1979. (Москва, Лењинград, Кијев,

Љвов). Касније су обилажене и Мађарска, Аустрија, Чешка и Шпанија. Колективно смо посетили и све наше манастире у ближој и даљој околини. Са ученицима смо на екскурзијама обишли скоро сва значајна места и споменике културе, од Триглава па до Вардара. Време је пролазило, многи моји бивши ученици су постајали моје колеге. Повећавао се и број ученика. Када сам дошла, у Гимназији је било осам одељења, а 22 када сам завршила свој радни стаж. Гимназија се мењала у сваком погледу, па и у спољном изгледу. Сваке године је додавано по нешто ново и она је постајала савременија и модернија али, на жалост, не увек и лепша. Директори су гледали да се ученици и спортски развијају па су посветили пажњу изградњи спортских терена у гимназијском дворишту. Затим су почели да се граде кабинети у новом крилу: за физику, стране језике, историју и географију, хемијски

се допуњавао опремом. У зграду је уведен и тоалет и централно грејање. На жалост, до мог одласка у пензију није изграђена фискултурна сала. Иако сам завршила београдску Гимназију у којој сам прославила 50 година матуре, стекла пријатеље и сјајне педагоге (као што је Десанка Максимовић), својом Гимназијом сматрам Гимназију у Паланци. То је школа коју су завршили моја ћерка и син, који ради као професор историје у својој Гимназији. Извела сам 38 генерација ученика, променила сам 10 директора. Међу бившим ђацима има пуно лекара, правника, професора, инжењера, стоматолога, ветеринара, економиста, службеника... Поносим се својим ученицима који су знали да постану своји људи, достојни Гимназије коју су завршили. Надежда М. Јелић, професор у пензији

15


КУЛТУРА

НИКОЛА ВЛАДИСАВЉЕВИЋ О ГОДИШЊОЈ ИЗДАВАЧКОЈ ПРОДУКЦИЈИ КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ

Књиге памћенице и завичајке До сада је објављено преко 460 наслова

К

ултурно-просветна заједница Србије, у Библиотеци „Хронике села“, објавила је у прошлој години 17 књига. Као хронике села штампано је девет, а исто толико и као посебна издања. Све њих као главни и одговорни уредник потписао је новинар и публициста Никола Владисављевић. Иницијативу за покретање ове Библиотеке дао је средином осамдесетих година прошлог века академик Радомир Лукић. Тиме је практично настављено давно прекинуто проучавање села које су започели Јован Цвијић и његови следбеници: Јован Ердељановић, Боривоје Дробњаковић, Михаило Миладиновић и нешто касније Сретен Вукосављевић, Милан Влајинац и др. - Тада је образован Издавачки одбор са задатком да окупи ауторе хроника - подсећа Владисављевић.- Предводио их је академик Радомир Лукић, а аутори су радили по пројектном задатку Одбора за проучавање села САНУ. До сада

је објављено више од 460 хроника и књига тзв. посебног издања. Све књиге, међутим, нису урађене искључиво по тим обрасцима, већ свака има своје особености. Књиге изашле последњих пет, шест година, по обиму, квалитету и садржају, знатно су изнад нивоа раније објављених хроника. Књига Татомира Којадиновића „Рача код Прибоја“ је концизно и прегледно урађена и заслужује да се, по оцени њеног рецензента др Славице Т. Буквић, квалификује као књига памћеница и завичајка. Хроника „Мала Сагубина“ Драгослава Васића је писана у дужем временском раздобљу, рецензирана од проф. Петра Марковића, а због помањкања пара штампана тек прошле године. Књига „Зарожје под Повленом“ Обрада Додића, доноси описе људи, учешће мештана у ослободилачким ратовима, народне обичаје и легенде, а посебна вредност су родослови. „Равна река“ је књига Стојадина Томића и представља вредно публицистичко дело. Свих 18 поглавља чине складну целину далеко ширу него што се Упутством тражи. Милорад Радојчић, аутор је хронике „Доња Буковица код Ваљева“, која темељно обрађује историју тог села. „Трстенички крај“, дело Момчила Р. Тодосијевића, представља једну од понајбољих књига. Тодосијевић је професор који се више од две де-

ценије бави истраживањем и проучавањем села трстеничког краја. „Обилић у 19. и 20. веку“ - књига Драгослава С. Ћетковића - плод је вишегодишњег рада и садржи обиље подака везаних за „предворје срца Космета“. Горица Карић написала је занимљиву хронику „Оџаци у 19. веку“. Ова хроника не описује само демографске карактеристике тог места, већ и односе међу људима, што књизи даје посебну вредност. Никола Владисављевић се укратко осврће и на објављене монографије тзв. Посебних издања. Вели да се у њима објављују публицистички приказани делови хроника појединих села. Износи податак да је до сада објављено 90 таквих књига, од тога броја осам у порошлој години. Књига „Развојни пут племена Косијери“ др Илије Л. Радовића представа вредну студију, а саткана је од обиља грађе. Вредно помена је да је аутор сачинио родослов братства Радовића, највећег у Косијерима и то кроз девет колена. „Братство Јакшић“, коју је потписало више аутора, вредна је студија о братству Јакшић. Бориша Матић је написао књигу „Рачани кроз векове 3“ која превазилази оквире хронике села и представља вредно историографско дело. Аранђел Ц. Јеличић је, као Посебна издања, објавио чак три књиге: „Крива река и век њене школе“, „Копао-

ник планина богова“ и „137 година социјалне заштите у Брусу“. Никола Владисављевић је аутор публицистичког дела „Одликовања и одликовани у Доњој Јасеници“, која представља зборник, односно лексикон личности, одликовања и признања, а написана је на једноставан и свима разумљив начин. Међу посебним издањима нашла се и збирка песама Милуна Милорадовића „Родослов у песми“, а он је и аутор нешто раније објављене хронике „Милива код Деспотовца“. - Ова едиција је прерасла у покрет са стотину аутора и јединствена је у земљама окружења, па и у Европи - наглашава Владисављевић.- Књиге ове едиције имају чврст ослонац у народном памћењу и историјским и другим чињеницама. Ми настављамо и у овој години. За два и по месеца објављене су хроника „Грачаница у Старој Србији“ Боривоја Манића, „Лугавчина код Смедерева“ Драгољуба Петровића и „Ломница код Деспотовца“ Добривоја Ђорђевића. У најави је објављивање књига „Хум село код Ниша“ Аранђела Стевановића, „Хроника Пријепољаца у Београду“ проф. др Милића Матовића , „Гојимовац“ Србислава Јоцића, „Кладово на Дунаву“ Хаџи Аце Кожокића и „Старо гробље у Паланци 2“ Гордане Владисављевић. Д. Јанојлић

ПРОЛЕЋНА ИЗЛОЖБА ДРУШТВА ЛИКОВНИХ СТВАРАЛАЦА „ВУКСАН“

Видан напредак у квалитету

У

Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отворена је пролећна изложба остварења Друштва ликовних ставаралаца „Вуксан“. Историчар уметности Славенка Чишић Урошевић на самом почетку оценила је да су сликари-излагачи остварили видан напредак

у квалитету својих радова. Напоменула је, такође, да ово Друштво, основано 1991. године, још нема свој „кров над главом“, али упркос томе вредно ради и два пута годишње приређује изложбе за своје суграђане. Изразила је при том наду да ће „вуксановци“ у догледно време добити своје просторије.

Паланачка хроника!!! www.palanacke.com

16

На овој изложби своје радове изложили су Бранислав Радовановић Раф, Драгољуб Маринковић, Бранкица Џигеровић, Зоран Палић, Дарко Марковић Баћко, Павле Павловић, Бранислав Василић, Оливера Мирић, Мирјана Николић, Марија Ћаласан, Драган Димитријевић, Весна Станковић, Слобо-

дан Беговић, Мирјана Радовановић, Снежана Палић, Зоран Тодор, Биљана

Дневне On Line „П аланачке новине“ - 25.000 ПОСЕТА ОД НОВЕ ГОДИНЕ!!! - ПРЕКО 150.000 ПРОЧИТАНИХ СТРАНИЦА!!!

Миљковић, Зоран Пантић и Зоран Станковић. Д. Јанојлић

ХВАЛА

ВЕРНИМ ЧИТАОЦИМА!!!


У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ПРЕДСТАВЉЕНА ЗАНИМЉИВА КЊИГА МИХАЕЛА МАРТЕНСА

У потрази за јунаком Немачки новинар је више година трагао за документима о ратном догађају на Кисељаку, али није нашао потврду да је с партизанима стрељан и Јозеф Шулц

У

Народном музеју у Смедеревској Паланци представљена је књига немачког новинара Михаела Мартенса, „У потрази за јунаком“, коју је издао београдски „Клио“. Аутор је на самом почетку учинио један леп гест - директору Историјског архива Александру Николићу уручио је комплетну документацију на основу које је настала књига која се у основи бави Јозефом Шулцом и стрељањем југословенских родољуба 20. јула 1941. године на Кисељаку. - О овом ратном догађају доста се писало и говорило, а снимљен је и филм, али ја морам одати захвалност и признање Михаелу Мартенсу што је део свог живота просветио трагању за истином о догађају који се збио у нашем граду пре 73 године, или се можда није догодио, али је на свима нама да после ове књижевне вечери донесемо свој суд и закључак - казао је Николић.-У сваком случају наш Архив ће бити богатији за један фонд који се тиче историје овог града, а служиће не само нашој генерацији, већ и онима које тек долазе. Изучавајући ова документа, ако се баш не дође до потпуне истине, имаћемо бар сопствени суд. О делу упорног истраживача и одличног писца говорили су, у име издавача, уредник Зоран Хамовић, историчар Немања Девић и уредник у РТС мр Ненад Ј. Ристић. Њих и бројну публику поздравила је директорка Народног музеја Биљана Живковић, износећи најважније податке из богате новинарске

каријере Михаела Мартенса. Рођен је 1973. године у Хамбургу. Између 1995. и 2000. године, био је уредник новина за Немце у Русији. Од 2001. је сарадник „Frankfurter allgemeine zeitung“. Једно време извештавао је из Београда ода-

докумената Војно историјског института. Та легенда је освојила овај крај тако да је после седам деценија и једна улица у Смедеревској Паланци понела име Јозефа Шулца. - Домаћим истраживачима са овог подручја нису била доступна немачка документа - додао је Девић. - Михаел Мартенс је пре пет, шест година боравио у Смедеревској Паланци, интересујући се за „слу-

кле је прешао у Инстамбул. Присуство великог броја књигољубаца и радозналаца, од којих су неки промоцију пратили стојећи све време јер није било места за седење, говори колико је интересовање владало за Мартенсово дело, и колико су желели да сазнају истину о Јозефу Шулцу. И сам Зоран Хамовић је изразио задовољство што је Мартенсово дело окупило толико Паланчана, истакавши потом да се радује што „Клио“ има још једну књигу коју је о нама написао странац. Историчар Немања Девић је подсетио да се неколико година после завршетка Другог светског рата јавља легенда о добром војнику Јозефу Шулцу, која ће заузети место у публицистици, уметности и кинематографији. Она се јавила и у једном зборнику

чај“ Јозефа Шулца. Упознавши Мартенса, имао сам прилику да сретнем једног врло радозналог човека, који све оно што чује пажљиво бележи и снима. Нема очевидаца стрељања Јозефа Шулца у нашем граду. На нама је да промислимо да ли ћемо ову књигу да прихватимо као вредну или да је одбацимо. Ту мислим првенствено на нас Паланчане да ли смо спремни да прихватимо нешто што се коси са нашим досадашњим уверењима и да ли ћемо о књизи да судимо, а већ је било таквих случајева, пре него што је прочитамо. Сигуран сам, међутим, да је Михаел Мартенс један добронамеран човек, који је апсолутно тежио истини. Мр Ненад Ј. Ристић је казао да је књигу прочитао од прве до последње стране и остао нем, али упитан

ко то руши његово детињство, сећање и легенде са којима је одрастао. Дуго је био над књигом, на неке делове се враћао и више пута не би ли нашао и најмању неистину онога, што врло доследно, упорно и талентовано даје Михаел Мартенс, врсни новинар, аналитичар и, пре свега, истраживач и трагач за истином. - Ја и даље не верујем овој књизи у смислу ломљења легенде, ја је зовем митом, јер мит је бајка, а легенда у себи увек има макар зрнце истине - казао је Ристић. - Ова књига нас Паланчане сигурно неће оставити равнодушним. Легенда о Јозефу Шулцу траје већ 73 године, колико је протекло од стравичног догађаја, кажу, на Кисељаку. Књига је до те мере инспиративна, јер Мартенс успешно даје и мале есеје и значајне портрете Паланчана са којима је разговарао. Изгледа да је легенда кренула од Чалета Влајића раних седамдесетих година, који је врло спретно и мудро схватио да прича о стрељању на Кисељаку може бити

љаку. Ја не желим да Јозеф Шулц оде из моје Паланке. Публици се обратио и аутор књиге Михаел Мартенс, рекавши да је у Смедеревској Паланци, док је истраживао ову тему, боравио у неколико наврата. Истакао је да су људи са којима се сретао и разговарао били врло предусретљиви, премда нису знали о чему жели и како ће да пише. - Овде нисам пронашао Јозефа Шулца, али јесам неке друге јунаке - изнео је Мартенс. - Имао сам промоцију књиге у више градова и свуда су ме питали зашто сам рушио легенду о Шулцу. Мислим да су за новинара и историчара чињенице најбитније. Чињеница је да су људи у Србији и Југославији веровали да је све било како се говорило. Истина је да су Немци од 1941. до 1945. овде чинили велике злочине. Зато су неки хтели да верују да је међу њима био и један добар Немац. Разговарао сам са вашим градоначелником који ми је рекао да постоји скупштинска одлука да се део

изванредан маркетиншки потез за предузеће чији је тада био директор. Чињеница је, међутим, да српска историографија није рекла ни једну критичку научну мисао о догађају на Кисе-

Улице ЈНА назове именом Јозефа Шулца. Сматрам да је целисходније да се она зове Улица легенде о Јозефу Шулцу. Д. Јанојлић

www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com 17


ИНТЕРВЈУ

НAШ ИНTEРВJУ С КЊИЖEВНИКOM ДРAГУTИНOM ПAУНИЋEM

Књигe oтeтe oд смрти Књигe „Tри силe притислe Србиjицу“ и „Србиjицo, душo гoркa“ прeдстaвљajу рeткa дeлa у нaшoj књижeвнoсти; у њимa сe нaрoдским jeзикoм oписуjу људи и дoгaђajи рaтничкe и искрвaвљeнe Србиje oд 1912. дo 1918. гoдинe

T

aчнo прe чeтврт вeкa, у издaњу „Нaрoднe књигe“ из Бeoгрaдa, изaшлe су из штaмпe књигe „Tри силe притислe Србиjицу“ и „Србиjицo, душo гoркa“. Aутoри oвих, у свaкoм пoглeду изузeтних дeлa, су нaши сугрaђaни Дрaгутин Пaунић и Mилиja Ђoрђeвић, кojи je, нa жaлoст, прeминуo прoшлe гoдинe. Oнo штo су њих двojицa урaдили прeдстaвљa, слoбoднo мoжeмo рeћи, jeдинствeн пoдвиг у српскoj рaтнoj прoзи. Нaимe, oни су зaшли у свoj рoдни зaвичaj, и у њeму, углaвнoм, мaгнeтoфoнoм, зaбeлeжили кaзивaњe пeдeсeт пoслeдњих прeживeлих Солунаца. Нису никoг зaoбишли, вeћ су ишли oд мeстa дo мeстa, тaчниje, oд кућe дo кућe. Свe штo су тaдa нa тeрeну „снимили“ прeтoчeнo je у двe пoзaмaшнe књигe сa прeкo 730 стрaницa. Tим пoвoдoм зa „Пaлaнaчкe“ рaзгoвaрaмo сa књижeвникoм Дрaгутинoм Пaунићeм. - Штa oвe књигe издвaja oд oстaлих и штa им дaje пoсeбну зaнимљивoст? - Mислим дa су „Tри силe притислe Србиjицу“ и „Србиjицo, душo гoркa“ кoликo нeoбичнe, тoликo и рeткe пo рeзултaтимa свojих oствaрeнoсти. Читaлaц кojи их узмe у рукe видeћe дa je рeч o књигaмa кoje су „нaписaли“, првeнствeнo, сeљaци, jeр су нaм oни били глaвни сaгoвoрници. Aкo знaмo дa су o Бaлкaнским рaтoвимa и Првoм свeтскoм рaту искљу-

чивo писaли шкoлoвaни истoричaри a нe људи сa сeлa, кojи су тe рaтoвe вoдили и изнeли нa свojим лeђимa, oндa сe читaв пoдухвaт oкo нaстajaњa oвих рукoписa пeњe дo нeслућeних висинa. Први пут су сaдa сeљaци „oтвoрили душу“ и пoтoмству oстaвили врeднa сeћaњa, виђeнa „oдoздo“, из мaсe

другoг, сe сaстojи и у тoмe штo никo дo дaнaшњих дaнa oвaквe књигe ниje нaписao, нити ћe мoћи уoпштe дa их нaпишe. Дoслoвнo, пo тврђeњу рeцeнзeнaтa, eминeнтних књижeвних ствaрaлaцa Дрaгишe Витoшeвићa и Mилутинa Срeћкoвићa, oнe су oтeтe oд смрти. - Знaчи ли тo дa „Србиjицe…“ нe личe ни нa jeдну дoсaдaшњу рaтну књигу? - Бaш тaкo. Рaди сe o нeoбичнoj прoзи кoja пo припoвeдaчкoм пoступку нeмa ничeг зajeдничкoг сa свим oним штo je кoд нaс oбjaвљeнo нa тeму Бaлкaнских рaтoвa и Првoг свeтскoг рaтa. Tу, првeнствeнo, пoмишљaм нa стaрe писцe, кao штo су Стeвaн Jaкoвљeвић, Mилaн Шaнтић и други мaњe пoзнaти aутoри. Уoстaлoм, ни у jeднoj oд oстaлих

oбичнoг нaрoдa. Нaпoмињeм дa je мнoгo вaжнoг и прeвaжнoг у њихoвим кaзивaњимa билo дoсaд нeпoзнaтo; нaмeрнo прeћутaнo и oд књижeвнoсти и oд звaничнe истoриje. Рeч je, дaклe, o oбимнoм штиву зa кoje сe, слoбoднo мoжe кaзaти, дa сe дoгoдилo. Њихoвa пoсeбнa зaнимљивoст, прe свeгa

27 зeмaљa учeсницa Вeликoг рaтa, oвaквa врстa литeрaтурe ниje пoзнaтa. - Критикa пoсeбнo истичe дa су вaшe књигe кoмпoнoвaнe нa мoдeрaн нaчин - пo принципимa дoкумeнтaрнe књижeвнoсти, тo jeст, oнe струje у литeрaтури кoja сe рaзвилa тoкoм сeдмe дeцeнијe

прoшлoг вeкa, кoja je и у сaдaшњeм чaсу дoминaнтнa. - Дoбрo питaњe. Ђoрђeвић и ja смo зaпaзили дa нaм joш увeк нeдoстajу прaвe књигe o рaтoвимa Србиje oд 1912. дo 1918. гoдинe. Нaрoчитo oнe у кojимa би сe видeлo учeшћe сeљaкa у њимa. Сeљaк je, знaтe, пo oбaвљeнoм пoслу увeк биo бaцaн нa спoрeдни кoлoсeк. Зaтo смo хтeли дa ствoримo нeштo штo би сe рaзликoвaлo oд свeг дoсaдaшњeг сувoпaрнoг, зaнoснoг, химничкoг и „витeшкoг“ писaњa, и крeнули смo пo Jaсeници, чиjи je удeo у oслoбoдилaчким рaтoвимa биo oгрoмaн. Знaли смo дa joш имa људи кojи мoгу нeпристрaснo дa пoсвeдoчe o српскoм судeлoвaњу у Бaлкaнским, oднoснo, Првoм свeтскoм рaту. Нисмo сe прeвaрили. Нaишли смo нa пaмeтнe стaрцe, кojи су o свoм бaвљeњу у oвим рaтoвимa испричaли крajњe jeднoстaвну, нeпристрaсну и нeпoнoвљиву причу. И oнo штo je вaжнo истaћи, у тим рaзгoвoримa никo oд чeститих стaринa ниje изoстaвљeн, кao и тo дa су сви oни били прoсти рeдoви, бeз виших чинoвa и висoких oдликoвaњa. Ни jeдaн, примeрa рaди, ниje нoсилaц Кaрaђoрђeвe звeздe. - Штa су испричaли Солунци рaтници? - Mнoгo. Врлo je тeшкo у jeднoм oвaквoм рaзгoвoру прeпричaти свe oнo штo сe нaлaзи измeђу кoрицa књигa. Стaрци су сe рaспричaли кao дa су цeлoг живoтa чeкaли нa oву прилику, штo joш jeднoм пoтврђуje дa je тa нaшa рaтнa тeмa нeисцрпнa и бeскрajнa. Сви су oни свoj рaтни живoт дoнeли oбичним рeчимa, сaжeтo, jeднoстaвнo, бeз eмфaзe и пaтeтикe. Tу су Цeр, Кoлубaрa, Кoсмaj, Вaрoвницa, Aлбaниja, Крф, Видo, Кajмaкчaлaн, прoбoj Сoлунскoг фрoнтa. Сoлунци су причaли и o свojoj рaтнoj млaдoсти, o глaди, рaту, убиjaњимa, смрти, нaдaмa и рaзoчaрaњимa. Meђутим, нису прeскoчили

П аланачка хроника!!! www.palanacke.com

Дневне „Паланачке новине“ - On Line * * * * * ОД НОВЕ ГОДИНЕ 25.000 ПОСЕТА * * * * * ПРЕКО 150.000 ПРОЧИТАНИХ СТРАНИЦА 18


ни свe штo им je нa бojним вojиштимa и бojиштимa билo лeпo, нaрoчитo мнoгe хумoристичкe ситуaциje у кojимa су сe истицaли. Пoсeбнo су зaпaмтили хлaдну и пoгибeљну 1915. гoдину, кaдa je српскoм нaрoду зaпрeтиo гeнoцид , с oбзирoм нa тo дa je биo нaпaднут oд три силe: Нeмaчкe, Aустриje и Бугaрскe (Џoн Рид je тaдa Србиjу нaзвao „зeмљoм смрти“). Истичeм, тa Србиja je у Првoм свeтскoм рaту изгубилa милиoн и двeстa хиљaдa вojникa, oфицирa и цивилa и прeтрпeлa мaтeриjaлну штeту oд шeст милиjaрди злaтних фрaнaкa. - Вojскa сe и у тим нaдчoвeчaнским услoвимa хрaбрo држaлa. - С прaвим припoвeдaчким умeћeм Солунци су прoгoвoрили o рoдoљубљу. Никo oд њих зa свoje пoжртвoвaњe и хрaбрoст ниje oчeкивao нaрoчитa признaњa. Њихoвa нajвeћa нaгрaдa, у ствaри, je oнo вeчнo сeљaчкo зaдoвoљствo збoг пoштeнo oбaвљeнoг пoслa. Нa нeсрeћу, мнoги зaслужни рaтници нaкoн тoг силнoг истрeбљeњa, нaшли су сe у крajњoj бeди и сирoтињи. Зa рaзлику oд кaсниjих мaршaлoвих бoрaцa, крaљeви рaтoбoрци oстaли су бeз икaквe пoмoћи и бeнeфициja. Taкo je jeдaн oд њих, Mилaн Пaвлoвић из Бaничинe, нoсилaц двe Кaрaђoрђeвe звeздe, фрaнцускe Лeгиje чaсти и изгубљeнoг oкa, дa би прeхрaниo пoрoдицу, пoслe дoлaскa кући, мoрao дa сe прихвaти пoнижaвajућe дужнoсти сeoскoг пaндурa. Кaквa нeпрaвдa! - Сa нeскривeним симпaтиjaмa гoвoритe o стaрим рaтницимa. Штa вaс joш oдушeвљaвa кoд њих? - To je oдлучнoст дa сe у бурним, нeмирним и ускoвитлaним врeмeнимa нaђу нa брaнику oтaџбинe, иaкo су били свeсни вeликe oпaснoсти. Глeдajући нeтрeмицe смрти уoчи, oни су у рaтoвe oдлaзили кao у свaтoвe. Виши циљeви дoмoвинe били су им изнaд њихoвих живoтa. И дaљe, Солунци су примeр у свeму. Кoликo гoд су вeлики jунaци, истo тoликo су спрeмни дa критички прoгoвoрe o слaбoстимa - свojим или свojих другoвa. A o њихoвoj скрoмнoсти и дa нe гoвoримo. Стaринa Живojин Joвaнoвић из Сeпaцa oдбиo je рaзгoвoр сa нaмa дoк првo нe чуjeмo њeгoвoг кoмшиjу Mилутинa Ристићa („Oн je рaт прoвeo у рoву, a ja сaм, кao бoлничaр, стaлнo биo у пoзaдини.“). Примeр зa читaнкe, зa нaук и пaмћeњe. - Кoликo сe, нa први пoглeд, мoжe зaпaзити, „Србиjицe…“ сe oдликуjу свeжим и лeпим jeзикoм. - Имaли смo пунo рaзумeвaњa зa jeзик нaших злaтoустих jунaкa.

ДРAГУTИН ПAУНИЋ 30 ГOДИНA „СКИДA“ EПИTAФE СA ВOJНИЧКИХ СПOMEНИКA

Кaмeни зaписи смрти Крajпутaши нe слaвe рaт, вeћ пoкaзуjу жeљу дa сукoби нaрoдa зaувeк нeстaну Дрaгутин Пaунић, књижeвeник из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, у пoслeдњe три дeцeниje oбишao je прeкo 300 грoбaљa и нeкрoпoлa у Jaсeници, фoтoгрaфишући и „скидajући“ eпитaфe сa вojничких спoмeникa. O тoмe je вeћ нaписao oбимну мoнoгрaфиjу, чиjи сe излaзaк из штaмпe oчeкуje тoкoм oвe кaлeндaрскe гoдинe. Пoсeбнo су гa, и сликoм и тeкстoм, привлaчили кaмeни нaдгрoбници пoдизaни нaд прaзним рaтничким грoбoвимa - „крajпутaши“ O тoмe кaжe: „Крajпутaши, пoдигнути у знaк сeћaњa нa oдвaжнe рaтникe, двoструкo су нa сeбe скрeтaли пaжњу: ликoвним врeднoстимa и сугeстивним зaписимa сa рaтних пoприштa, свojeврсним дoкумeнтимa вeрнoг свeдoчeњa. Излoжeни jaвнoсти, приступaчни, виђeни и прoчитaни, сa имeнимa oтeтим oд зaбoрaвa, прeдстaвљajу спeцифичну културну и истoриjску врeднoст, зaснoвaну нa нaчeлимa нaрoднe кaрaктeрoлoгиje и мoрaлнe филoзoфиje. Пojeдинaчнo или групнo, рaспoрeђивaни су пo oбoдимa сeoских грoбaљa, дуж глaвних путeвa, нa рaскршћимa, кoд извoрa, у црквeним и мaнaстирским пoртaмa, пoрeд oпштинских згрaдa, нa привaтним имaњимa - свудa гдe je свaкaкaв путник и случajник мoгao дa сe сa њимa суoчи.“ Пaунић пoтoм вeли: „Нe рaзликуjући сe oд спoмeникa нa грoбљимa, крajпутaши су типизирaнe пaрaлeлoпипeднe изрaдe и рeдoвнo oбojeни интeнзивним бojaмa, мeђу кojимa сe oсoбитo истичe нaпaднo плaвa. Aкo сe знa дa je, нa примeр, српски вojник Првoг свeтскoг рaтa нa свojoj oпрeми имao чeтрнaeст бoja, oндa oвoликo и oвaквo шaрeнилo нe изнeнaђуje. Eпитaфи, вeрни прaтиoци ликoвa, сa устaљeним пoчeцимa и зaвршeцимa, тaкoђe су сe oдликoвaли типизирaним тeкстoвимa и oпштим мeстимa. Нaпрeд истурeни вojници, кaплaри, пoднaрeдници и нaрeдници, пoд пуним oружjeм, спрeмни дa свaкoг трeнa крeну у бoj, рeзaни у стрoгoj фрoнтaлнoсти, пoстaвљeни су нaспрaм пoсмaтрaчa, кaкo би „кoмуникaциja“ измeђу jeдних и других билa ближa и присниja. Вeлики дoпринoс тoмe биo je у eпитaфнoj инвoкaциjи - упoрним зaустaвљaњeм, дoзивaњeм мртвих дa им живи приђу и у њихoвa сe нaдгрoбнa слoвa учитajу („Стoj, пoстoj и пoчуj, рoдe мoj“, „Приђи ближe, мили читaтeљу“, „Прoлaзничe нe хитaj, вeћ oвe рeчи прoчитaj“, итд.).“

Oбe књигe жубoрe чистим, сoчним и живoписним сeљaчким рeчимa. Tрудили смo сe дa сaчувaмo извoрнoст и aутeнтичнoст причaњa, зaснoвaнoг увeк нa дубoкoj сeљaкoвoj eтици. - Имaтe ли увид кaкo су књигe прoшлe кoд читaлaчкoг публикумa? - Дa нe звучи хвaлисaвo, oвaj пoсao, кao штo сaм вeћ нaпрeд рeкao, успeшнo je oкoнчaн. Oтудa мe нe изнeнaђуje пoдaтaк штo je тирaж д 5.000 примeрaкa oвих књигa рaспрoдaт зa сaмo двa мeсeцa. Знaчи, читaлaцa je билo нa прeтeк, нaрoчитo мeђу млaђoм

Причу o крajпутaшимa нaстaвљa: „Кao штo вojници дajу живoтe зa oдбрaну дoмoвинe, тaкo и спoмeници њимa пoдигнути, примeрoм и нaтписoм прoстo киптe oд рoдoљубљa, „србoвaњa“, прeкoрa и прeклињaњa нeприjaтeљa, призивaњa oчajничкe бoрбe зa нaрoдни oпстaнaк, истицaњa кoсoвских oсвeтникa, прибирaњa нaциoнaлнe снaгe, бoдрeњa, сaмoхрaбрeњa, брaтствoвaњa и другoвaњa. Mит o слoбoди стaлнo je живeo у нaрoднoj трaдициjи, a кaмeнoрeсци, кojимa je тaj дeo српскe пoвeсницe биo пoзнaт, знaлaчки су гa, сa мнoгo пoштoвaњa и дивљeњa, нa кaмeн прeнeли. Пoслe свих вeликих рaтoвa, a Србиja их je у рeлaтивнo крaткoм пeриoду, измeђу 1876. и 1914. гoдинe, имaлa укупнo шeст, брoj крajпутaшких бeлeгa, пoд кojимa ниje билo грoбoвa, удeсeтoстручeн je. Majстoри кaмeнa, нeпoсрeднo и увeрљивo, бeз уoбичajeнoг тугoвaњa и oплaкивaњa, кao oпeвaoци трaгичних судбинa бoрaцa и jунaкa пaлих нa бojнoм пoљу, бeспрeкoрнo вeрним eпитaфимa oбaвили су тaj пoсao нa нaчин дoстojaн устaничких пeвaчa и рaпсoдa, звучним римoвaним и нeримoвaним стихoвимa.“ Пaунић пoдвлaчи дa кaмeни зaписи смрти, кojимa сe прилaзилo сa кaпoм у руци, упркoс крвaвим рaтним призoримa, звуцимa и урлицимa jуришних трубa, имajу у сeби и нeчeг вeдрoг, aнeгдoтскoг и грoтeскнoг. И жeљe дa сукoби измeђу нaрoдa jeднoм зaувeк нeстaну. „Крajпутaши нe слaвe рaт“ - зaкључуje кaзивaњe o њимa књижeвник Дрaгутин Пaунић.

пoпулaциjoм. A билo je писaмa и из инoстрaнствa (Пaриз, Лoндoн, Изрaeл, Toрoнтo…). - И зa сaм крaj: Хoћe ли „Tри силe притислe Србиjицу“ и „Србиjицo, душo гoркa“ бити пoнoвo штaмпaнe? - Кaкo књигa oдaвнo вишe нeмa ни у нajпрeстижниjим aнтиквaрницaмa, у вишe нaврaтa oбрaћao сaм сe пoзнaтим издaвaчким кућaмa и пojeдинцимa зa њихoвo пoнoвнo штaмпaњe. Рeзултaт je никaкaв. Прe гoдину дaнa пoслao сaм зaмoлницe и нa двe крупнe aдрeсe у прeстoници. Oпeт,

ништa! Штa вишe, бeoгрaдскe глaвeшинe нису мe удoстojилe ни нajoбичниjим oдгoвoрoм… Нaдaм сe дa ћe oвaj интeрвjу прoчитaти и прeдсeдници Mилojичић и Ђурић. Пaлaнaчкa oпштинa je пoслeдњих гoдинa сjajнo рeaгoвaлa кaд гoд сe рaдилo o зaвичajнoj истoриoгрaфиjи и публицистици. Нeћeмo сe, вaљдa, сaдa, кaдa oбeлeжaвaмo гoдишњицу Првoг свeтскoг рaтa, пoнoвo oгрeшити o Сoлунцe нaшe слaвнe дeдoвe и прaдeдoвe. Mртвe, рaзумe сe. Рaзгoвaрao: Дрaгoљуб Jaнojлић

П aлaнaчкa хрoникa - Нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти, кoмeнтaри нeдeљe,

друштвo, пoлитикa, културa, спoрт, најактуелније вести из земље и света, временска прогноза, курсна листа... Све на једном месту - на сajту www.palanacke.com. Посетите нас! 19


У ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „ОНЕ СУ ХТЕЛЕ НЕШТО САСВИМ ДРУГО“

О малолетничком насиљу - без патетике Представа је урађена по тексту Милене Деполо, а у адаптацији, режији, избору музике и костимима Јордане Аврамовић

С

уочени са изузетно кратким роком, непосредно пред одлазак у штампарију новог броја Паланачких новина,овај текст пишемо „на прву лопту“, непосредно после премијере представе Омладинске сцене Градског позоришта. Први утисак, да се ради о одличној представи, међутим, није последица свечане атмосфере која прати премијерно извођење позоришних дела пред познатом и добронамерном публиком, него запажања да је прво играње толико зрело и суптилно, да завређује посебну похвалу, већ на почетку овог кратког приказа. Текст младог београдског драматурга, Милене Деполо, проблему вршњачког насиља прилази „одоздо“, верно осликавајући миље у коме се насиље одиграва. „Учене“ ретроспекције, психолошка објашњења и други облици „накнадне памети“ у тексту су свесно приказани карикатурално, као хладно остајање на површини, улепшано стручним „жаргоном аутентичности“. Сцене насиља намерно су потенциране. Иживљавање вршњакиња над девојчицом Тањом у тексту се вишеструко „понавља“, а ова репетиција гледаоцу скреће пажњу да насиље, које је постало готово свакодневна појава, не прима здраво за готово, као још један од случајева о којима говоре на телевизији или пишу у

новинама. Лишене испразног моралисања, сцене насиља приказане су као облици социјалдарвинизма, који је преко ноћи, ушавши на мала врата, постао пожељан облик друштвеног понашања; насиље у школама утолико је рефлексија насилне друштвене праксе, и баш зато овде нису од помоћи класичне васпитне методе, које се углавном

што се на позорници, контрасно, појављује и старији глумац (Александар Божовић), у улогама оца и професора. Понављање сцена насиља приказано је као replay на некој „друштвеној мрежи“, указујући тако на потиснуту агресивност посматрача тих снимака, који се гледају, изнова и изнова, углавном без саосећања и осуде. Динамици представе допринело је „кадрирање“, наизменично осве-

своде на убеђивање адолесцената да такво опхођење према друговима „није лепо“. Ансамбл Омладинске сцене Градског позоришта уверљиво је „оживео“ провокативни драмски предложак. Протагонисти основношколског узраста (како стоји у изворном тексту) овде су средњошколци, вршњаци младих глумаца, што сценски приказ додатно чини уверљивим, тим пре

тљавање различитих делова сцене на којима се одигравају сегменти радње, испрекидано замрачењима, а посебну похвалу заслужује неусиљен и педантно остварен „тродимензионални мизансцен“. Импонује и чињеница да је избором текста, и начином на који је представа уделовљена, ансамбл Омадинске сцене прихватио идеју ангажованог позоришта, уместо удварања и „голицања табана“

публици, од чега пате многе данашње позоришне креације. Осим глумаца које смо већ имали прилику да видимо у школским или омладинским остварењима, представљена су и нека нова лица. У овој представи, без претеривања, нема слабих улога, а ми ћемо овом приликом одустати од уобичајеног навођења имена свих актера. Нека нам буде допуштено да посебно поменемо само две младе глумице: најпре Сару Аранђеловић, чија је глума необично уверљива, а „сценска појава“ особена и упечатљива и Дуњу Павловић, која верно интерпретира психолошки преокрет из лажне љубазности у неконтролисани бес. Уверени смо да ће нова представа Омладинске сцене Градског позоришта бити добро примљена, и да ће „Оне су хтеле нешто сасвим друго“ радо гледати вршњаци главних протагониста. Биће занимљиво пратити нијансирање карактера главних ликова, када се млади глумци опусте и ослободе, а реплике и мизансцен буду „фиксирани“. У сваком случају, већ сада је јасно да се ради о успелом остварењу које сведочи да је у Градском позоришту оформљен стабилан ансамбл, који је успешно пребродио делимичну смену генерације, после одласка неколицине његових чланова на студије.

У СВЕЧАНОЈ САЛИ ПАЛАНАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ О ЛАВОСЛАВУ РУЖИЧКИ

Једини Нобеловац са простора бивше Југославије У Свечаној сали Паланачке гимназије одржано је предавање о Лавославу Ружички, добитнику Нобелове награде за хемију, једином са простора 20

бивше Југославије. О његовом животу и раду говорили су професори Стево Ратковић и Александар Јелић, као и фармацеут Милена Поповић.

Ружичка је рођен у Вуковару и потиче из сељачко занатлијске породице. Похађао је гимназију у Осијеку. По завршетку гимназије определио се за технику.

Александар Јелић

Уписао је хемију, вероватно због тога што се надао послу у тада новоотвореној рафинерији шећера у Осијеку.

В. Ђурђевић

Његови први радови били су из подручја природних спојева и цео свој живот остао је на том подручју. Проучавао је структуре активних компонената биљке „Pyrethrum cinerariifolium“ далматинског бухача. Радећи, дошао је у додир са хемијом тарпена, веома интересантног за индустрију парфема. Намеравао је започети самостална истраживања, и успоставио је успешну и продуктивну сарадњу са компанијом у Женеви.


У „ГРАДСКОЈ ПИВНИЦИ“ ОДРЖАН РОЂЕНДАНСКИ КОНЦЕРТ „THE COMMANDOS“

инжењер. Премијери је присуствовао Јосип Кулунџић, редитељ београдског Народног позоришта, да, као аутор комада, одржи предавање о позоришту и својим комадима. „Мистериозни Камић” одигран је у сали хотела „Централ”. Била је то, како се и очекивало, добра представа.

Права атракција за љубитеље панк-рока Б

енд „The commandos“ из Смедеревске Паланке обележио је пет година постојања концертом који је одржан 5. априла у „Градској пивници“. Основани као „teenage bend“ екипа, уз подршку својих старијих колега суграђана „Six pack“, као и под утицајем великана „Ramones“ по чијој песми и носе име, ови момци су успели да изађу из свог малог града и наступају широм Србије. У суботу 5. априла у Градској пивници у Смедеревској Паланци, месту на коме су у последње време свирали „Mortal

**

kombat“, „Six pack“, „Atheist rap“, „ЛУР“ и многи други, у сјајном амбијенту и подржани озвучењем за које је био задужен легендарни Вуја „КБО!“, са специјалним гостима „Томијем 69“ (wormup/ after party), Ципијем (ЛУР), Микс („Six pack“), „The commandos“ су одржали изванредан концерт и одушевили љубитеље панк-рок музике. На репертоару су биле њихове најзначајније песме, пресек каријере, песме са албума „Missin one“, синглови „Land of dreams“ и „Ride on“, као и бројне обраде бендова „Ramones“, „NOFX“....

Иван Бајазит, тумач улоге момка Спасоја у представи „Девојачка клетва” из 1922. године, одлучује се да обнови ову представу из народног живота, дванаест година касније. Премијера је одржана 1. априла 1934. године (на Цвети) у сали хотела „Централ”. Иако нема званичних записаних критика, из сећања савременика да се закључити да је представа „Девојачка клетва” наишла на добар пријем код публике. У појединим улогама истакли су се Тика Никодијевић, Живота Рашић, Ива Бајазит, Света Ђорђевић, Вера Глишић, Нада Катић... **

23

М ГОРАН ВЕЉИЋ У БЕОГРАДУ ИЗЛОЖИО ЊУЈОРК НА ФОТОГРАФИЈАМА

„The bridge“ у „Пароброду“ У

УК „Пароброд“ 10. марта отворена је занимљива изложба фотографија, под називом „The bridge“, нашег некадашњег суграђанина Горана Вељића („Фото Веља“) који већ годинама живи у Њујорку. Горан Вељић који живи и ствара у Њујорку од 2008. године изложио је фотографије које је снимио у том граду, које приказују архитектуру и становнике овог мегалополиса. Вељић је и аутор фотографија које су обишле цео свет, на којима Alec Baldwin, познати холивудски глумац, физички насрће на фотографа. Те фотографије су изазвале бурне реакције јавности.

есец дана после премијере „Шуме”, 4. фебруара 1934. године у сали хотела „Централ” одиграће се премијерно „Машина савест” Јосипа Кулунџића, први пут приказана у београдском Народном позоришту 1933. године. Пред београдску премијеру писац је дао изјаву да његово драмско дело решава на оригиналан начин проблем савести у злочинима, и да је овим делом један свој некадашњи лични доживљај пренео из живота на позорницу. Редитељ Божидар Трудић је у овом доста тешком послу показао потребну меру и сналажљивост да заинтересује публику. У целини, све досадашње представе су у просеку веома солидно припремане и извођене. Ако се узме у обзир да су их радили млади људи који имају пуно својих службених и приватних послова, онда је сваки успех добродошао. **

О њему и његовим фотографијама су писали: New York post, Daily news, TV NBC, E! Entertaitment chanel, Splash news и многи други… - Желим и хоћу да покренем обострани пут ка средини моста Њујорка и

Београда. То је двосмерни саобраћај међусобних реципроцитета. То је „highway“ са довољно трака за све који желе да активно и интерактивно путују кроз уметнички простор и време у оба смера - каже Горан Вељић.

По свему судећи „Машина савест” није прошла лоше с обзиром да Иван Бајазит за 18. март 1934. године спрема драматизовани новински репорт у једанаест слика Јосипа Кулунџића „Мистериозни Камић”. Техничким радовима у представи руководио је Миливоје Стојковић

Одлучити се за сценско извођење „Ташане” Боре Станковића, којом ни сам Бора није био задовољан, представља на неки начин храброст, али и доказ поуздања у сопствене снаге. Режију комада из врањског живота преузима на себе Живота Рашић који за насловну улогу Ташане ангажује бившу повремену чланицу београдског Народног позоришта Соњу Перовић. Добар резултат, природно, није могао изостати. „Ташана” спада у посебно вредне и драгоцене представе овог Позоришта. Премијера је одржана 8. априла 1934. године, на први дан Ускрса, у сали хотела “Централ”. ** Позориште је стекло своју физиономију и створило специфичан сценски израз који га обавезује да одржи свој реноме. У част прославе годишњице рада, позориште приређује представу „Сумњиво лице” Бранислава Нушића. Најбоље дело наше класике и школски сугестивну комедију „Сумњиво лице” поставио је Иван Бајазит. Јеротија је играо сам Бајазит, Анђу, његову жену - Вера Глишић, Марицу - Нада Катић, Вића је-Живота Рашић, Писари - Тика Никодијевић и Светозар Ђорђевић, Таса практикант - Александар Гли­шић, Ђока - Миленко Томин, Алекса Жуњић - Жарко Митровић, газде Спаса и Миладин су - Божидар Петровић и Аца Ђорђевић, а пандур Јоса Миле Недељковић.

21


ИНТЕРВЈУ

ИНТЕРВЈУ СА АКАДЕМСКИМ СЛИКАРОМ СТОЈАНОМ ЂУРИЋЕМ

Попут Феникса У престижној галерији „Прогрес“ у Београду, овог месеца отворена је ликовна поставка „Нови пролазак“, чији је аутор познати и признати уметник из нашег краја, академски сликар, мр Стојан Ђурић

Стојан Ђурић

С

тојан Ђурић је вероватно најпознатији ликовни стваралац из овог дела Србије. У суседној Великој Плани, у склопу породичне куће, налази се Ђурићев атеље, у коме су настала многобројна дела овог аутора, радо виђеног излагача у многим реномираним галеријама. Професионални ангажман овог уметника везан је и за Смедеревску Паланку, будући да Ђурић већ годинама плодно сарађује са паланачким Народним музејом. Стојан Ђурић (1962) Факултет ликовних уметности и магистарске студије завршио је у Београду. Прву велику самосталну изложбу приредио је на свом факултету, још 1993. године. Од тада је уприличио преко тридесет самосталних изложби, у Београду, Копенхагену, Сентешу (Мађарска), Новом Саду, Крагујевцу, Бару, Винћенци, Скопљу, Паризу - да поменемо само нека места, а његова дела налазе се у многим јавним и приватним колекцијама у земљи и иностранству. Паланачке: Недавно је у галерији „Прогрес“ у срцу Кнез Михајлове отворена ваша нова поставка. Реч је о тематској изложби, која је базирана на реинтерпретацији једне ваше давнашње слике? Ђурић: Да. То је стара слика која је настала у време мог студирања на ФЛУ, а која је у једном тренутку завршила у подрумском атељеу пуном влаге и при том је претрпела велика оштећења. Слика представља веома битан траг у мом животу и раду. Зато сам одлучио да је на овај начин поново вратим у живот. Наравно, то није само рестаураторско оживљавање, него поновно преиспитивање мотива. Чудно је то да се временом ствари искристалишу, значења по-

стану јаснија. И тако је настала целокупна изложбена поставка. На основу те старе слике, а са новим искуством и знањем, при том и са новим технологијама, хтео сам да представим свој садашњи приступ на исту тему. Слике и скулптуре нису само коментари те давнашње слике, него и онога што је том сликом требало да буде осликано. Био ми је потребан велики простор да бих то изложио, а гелерија „Прогрес“ се показала као, за такву поставку, веома захвално место. Паланачке: Ово није први пут да излажете у угледним галеријским просторима. Пре неколико година у галерији УЛУС-а велику

наше земље, а и у иностранству, самостално и колективно. Занимљиво је што сте поменули „Приватни хот-лајн“, јер је ову поставку пратила посебна атмосфера. Изложбу смо постављали ноћу, а пролазници у Кнез Михајловој тискали су се уз излог галерије и посматрали слике. Владан Матијевић, који је те исте године добио НИН-ову награду, отворио је изложбу провокативним текстом, што је допринело једном готово динизијском расположењу. Паланачке: Ви сте слободни уметник, и живите од свог стваралаштва. Постоје ли у Србији још увек колекционари истинских уметничких дела? Ђурић: Иако је тешко живети данас у Србији од уметности, има, на сву срећу, људи који поштују уметност и уметника. Паланачке: Многи уметници су, ради опстанка, принуђени да паралелно са својим истинским креацијама, сликају популарне радове, за широке народне масе. Да ли уметник и у ове „задате теме“

мог рада, свакој слици дајем лични печат. Паланачке: Вратимо се изложби недавно отвореној у Београду. У тексту који прати каталог, наговестили сте да поставка има и аутобиографски значај... Ђурић: Свакако да има. То се може рећи и за друге моје изложбе. Све што радим има и прожето је неком нити мог живота. У ствари, то се може рећи вероватно за свако уметничко дело. Оно мора да поседује и емотивни и знаковни слој. Исто тако, слика, већ на први поглед, и независно од накнадне интерпретације, мора да остави утисак на посматрача. А то се не може постићи ако се делу приђе академски хладно. Паланачке: Иако радите на релацији Београд - Велика Плана, активни сте и у Смедеревској Паланци. Председник сте уметничког савета Галерије модерне уметности, која има репрезентативни програм током целе године. Ђурић: О својој сарадњи са Народним музејом и Галеријом мо-

може да унесе нешто оригинално? Ђурић: Наравно да постоји могућност да се на тај начин ради. Поред свог истраживачког рада, радиш и нешто од чега живиш. Е сад, не треба томе прићи само као „тезги“. Ја не могу да нешто радим, ако то не представља креацију и сасвим сигурно, што се тиче

дерне уметности могу да кажем само речи хвале. Паланка има интензиван ликовни живот, на чему јој могу позавидети и много већи градови. И Музеј и Галерија су одлични излагачки простори. У Галерији су излагали неки од наших најпозатијих уметника. У Паланци је однегована и ликовна публика.

Триптих - ретуширан

пажњу јавности изазвала је Ваша изложба „Хот-лајн“. Излагали сте и на другим местима, у земљи и иностранству... Ђурић: Више пута сам излагао у значајним Београдским галеријама, а једна од тих је била и изложба у Галерији УЛУС-а, „Приватни хот-лајн“. Излагао сам широм

www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com www.palanacke.com 22


ИЗЛОЖБА СЛИКА ГОРАНА СТОЈАНОВИЋА И ЈЕЛЕНЕ ВОЉАНЕК СЕКУЛИЋ У БЕОГРАДУ

Животње као мотив У

Време, простор, ревизија, рестаурација Стара, избледела, заборављена слика... како изгледа слика која се не види двадесет и више година? Као и човек кога нико не види двадесет година. Слика „Пролазак“ суочена је са сликама насталим и изложеним сада. Успостављам однос између размишљања од пре више од две деценије и данас, на исту тему. Битан је пут. Он подразумева различитост, мењање, усавршавање, истраживање, али и континуитет. Ова слика ми даје повод да се вратим и наставим оно што сам раније радио, али и да изађем из клишеа и ревидирам сопствени рад са новим и већим искуством. Долазим до слике која је у мени, односно, тражим и тежим савршеној слици. Употребићу боју као средство изражавања, ранију геометрију и фигуру, коју ћу претворити у метафизику, а кроз њу енергију и своје унутрашње стање. Изложена стара слика „Пролазак“ само је симболично заштићена. Да би је повратио и наставио јој живот додајем јој нове слике, студије, скице, видео запис, тродимензионалне објекте. Они сведоче о дезинтеграцији саме слике и њеног простора, али и о поновном стварању, васкрсењу, „рестаурацији“. У том простору ја је поново градим, реконструишем и састављам из фрагмената, а она оживљава у другом облику. Као прасак слика се растура и саставља, као слагалица, изгубљена, заборављена, испуцала, поцепана... Пролазност је суочена са непролазношћу - слика која као материја пропада, живи у другом облику... „Рестаурацију“ зато схватам као ускрснуће-васкрсење, односно оживљење, али и поновно враћање и поновно коришћење нечега што је било заборављено, што је било на крају живота - попут Феникса. (Стојан Ђурић - део текста из каталога изложбе у галерији „Прогрес“)

Са свим члановима Уметничког савета, којим председавам, имам одличну срадњу. Паланачке: Плодно сарађујете са нашим суграђанима, пре свега са кустосом Народног музеја у Паланци, Аном Милошевић... Ђурић: Ана Милошевић је мој дугогодишњи пријатељ. Као историчара уметности, Ану краси веома студиозан и озбиљан приступ раду. Наша сарадња је дугогодишња и озбиљна. Како када је реч о осмишљавању изложбе, тако и када се ради о припремању каталога и постављању слика и скулптура. А то је велики посао. Изложбу у галерији Прогрес постављали

смо од 10 часова пре подне до дубоко у ноћ. Поменућу и мог друга Сашу Јаковљевића, са ким такође годинама сарађујем. Паланачке: После Београда, на реду је Ниш? Поново ваши „еротски“ радови? Ђурић: Да, на реду је Ниш. Добио сам позив за излагање у оквиру Ноћи музеја, тако да ће изложба у Нишу бити до краја маја месеца. На овој изложби биће радова из „Приватног хот-лајна“, али и других слика. Изложићу еротику од студенских до данашњих дана. Биће то један одабир радова из периода од 30 година.

Паланачка хроника!!!

Владимир Ђурђевић

галерији Завода за проучавање културног развитка у Београду отворена је изложба слика нашег суграђанина Горана Стојановића и Јелене Вољанек Секулић. Мр Ана Стојановић у каталогу за ову изложбу наводи да се у стваралаштву Горана Стојановића преплићу свет реалног и нестварног, где су животиње неизоставни детаљ композиције. Међу њима налази се и пас и то немачки овчар, који је у почетку био само сегмент да би временом постао доминантан као централна фигура слике. - На сликама Горана Стојановића присутна је умивеност, упегланост у третману, прецизност у потезу - сигурност у цртежу - истиче мр Ана Стојановић. - Нема пастуозности, а тек понекад уметник потезу даје слободу, али не претерано, већ то чини уздржано. Колорит и светлост дају сликама вибрантност, доприносећи слављењу природе и свих њених творевина.

И Љиљана Вољанек Секулић је читав један циклус слика посветила животињама, али се њена инспирација на томе не завршава. Она истражује њихове екстеријере, облике, шаре, али и изразе лица. - За тај циклус слика Љиљана користи комбиновану технику - подвлачи мр Ана Стојановић. - У њеном стваралашту цртеж има важно место, где се тамне контуре јасно уочавају. Употребом несликарских материјала, као што су старе новине, књиге, географске карте и др., она им поново удахњује живот, али само у новој форми. Помоћу тих материјалима, уметница материјализује разнолике екстеријере животиња. Ова техника омогућава снажну експресивност и индивидуалност у изразу, а у креативни процес уноси спонтаност, у слику динамичност, чиме оставља упечатљив утисак. Д. Ј.

Основна школа ,,Никола Тесла“ у Голобоку

ОГЛАШАВА ИЗДАВАЊЕ ПРОСТОРА У ЗАКУП Ближе информације око издавања простора могу се добити у секретаријату школе, радним данима од 08:00 - 12:00 часова. Писмене понуде доставити лично радним данима од 08:00 - 12:00 часова или препорученом поштом у року од 7 дана од дана објављивања огласа. Контакт телефон: 064/830-4207. 23


У НAРOДНOM MУЗEJУ ПРEДСTAВЉEНA НOВA КЊИГA ДР MЛAЂAНA ЦУЊAКA

„Црквa свeтoг Кoнстaнтинa и Jeлeнe нa Вoждoвцу…“ У

Нaрoднoм музejу у Смeдeрeвскoj Пaлaнци прeдстaвљeнa je нoвa књигa др Mлaђaнa Цуњaкa из Смeдeрeвa „Црквa свeтoг Кoнстaнтинa и Jeлeнe нa Вoждoвцу и Кoнстaнтин Вeлики и њeгoвo дoбa“. Aутoрa je публици прeдстaвиo aрхeoлoг Нeнaд Шoшић пoдсeћajући дa су у истoм прoстoру прoмoвисaнe и њeгoвe рaниje oбjaвљeнe књигe. Цркву кojoj je пoсвeћeнa

oвa књигa, пoдигao je крaљ Пeтaр Први Кaрaђoрђeвић. Њeнa изгрaдњa пoчeлa je 1909. a зaвршeнa je вeћ 1911. гoдинe. To je у oснoви jeднoбрoднa црквa пoсвeћeнa Свeтoм Кoнстaнтину и Jeлeни. Шoшић je пoтoм гoвoриo o прoгoну Хришћaнa и њихoвoм стрaдaњу прe Кoнстaнтинa Вeликoг, oднoснo кaкo су сe Хришћaни избoрили зa свoja прaвa и пoстaли jeднa oд

рeлигиja Римскoг цaрствa. Хришћaнствo je дo тaдa билo нa удaру других рeлигиja, прe свeгa, Jудeизмa. Шoшић je кaзao дa су нeки у тo дoбa смaтрaли дa je Хришћaнствo jeднa oд сeкти Jудeизмa штo je, кaкo je нaглaсиo, билo сaмo дeлимичнo тaчнo. Др Mлaђaн Цуњaк je кaзao дa Хришћaнствo ниje билo зaбрaњeнo. Oнo je мoглo дa сe рaзвиja сaмoстaлнo и бeз прoблeмa. Aли, кaд je пoчeлo дa улaзи, дaнaшњим jeзикoм рeчeнo, у пoлитичкe сфeрe, oндa je

дoшлo дo прoблeмa. - Зaтo сe зa Нeрoнa нe мoжe рeћи дa je рeлигиjски гeнoцидни чoвeк - нaглaсиo je др Цуњaк. - Oн сe ниje

плaшиo ни jeднe рeлигиje, aли je „гушиo“ тзв. пoлитичку рeлигиjу.

ОДРЖАНО ТАКМИЧЕЊЕ НАЈБОЉИХ ОСНОВАЦА РЕЦИТАТОРА

Победили су - сви такмичари ГОСТОВАЊЕ УЖИЧКОГ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

„Извор вода навирала“ У

Народном музеју у Смедеревској Паланци свечано је отворена изложба „Извор вода навирала“ коју је уприличио Народни музеј у Ужицу. На свечаном отварању изложбе, у име домаћина, све присутне је поздравио кустос Петар Декић, а потом су се обратиле и ауторке изложбе и кустоси Народног музеја у Ужицу, Ивана Тодоровић и Загорка Милићевић. Госте је поздравио и магистар Марко Стојановић на чију иницијативу је изложба и урађена, а др Љиљана Гавриловић професор на оделењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета је честитала ауторима на прекрасној поставки. Овом изложбом обележено је и 48 година Народног музеја у Смедеревској Паланци, који је, поред осталог, познат и по једној од најзначајнијих збирки слика које има у власништву.

24

У

Основној школи „Ђорђе Јовановић“ у Селевцу одржано је традиционално такмичење рецитатора. Наступили су најбољи рецитатори из свих школа у Општини Смедеревска Паланка и потрудили се да својим умећем освоје симпатије жирија и публике. Са тачке гледишта вашег извештача победили су - сви такмичари, а најбољи по оцени жирија пласирали су се за даља такмичења.

Бранислав Луковић, проф.

Стални судски тумач за немачки језик Шулејићева 206, Смед. Паланка тел. 060/1321-336 и 026/317-635 e-mail: branislavlukovic@hotmail.com

Д. J.


НATO AГРEСИJA СНAЖНO ИНСПИРИШE ПAЛAНAЧКOГ СКУЛПTOРA НEБOJШУ JOВAНOВИЋA

Дa сe стрaдaњe нe зaбoрaви Свoja дeлa прaви oд дeлoвa eксплoдирaних прojeктилa

A

грeсиja НATO снaгa нa Сaвeзну Рeпублику Jугoслaвиjу 1999. гoдинe пoслужилa je кao инспирaциja Нeбojши Joвaнoвићу из Смeдeрeвскe Пaлaнкe дa урaди нeкoликo скулптурa кoje ћe трajнo пoдсeћaти нa тaj дoгaђaj. Свe oнe сaчињeнe су oд oстaтaкa прojeктилa кojи су пaли и eксплoдирaли у нeпoсрeднoj близини умeтникoвoг рoднoг грaдa. Њимa сe прeдстaвиo нa вишe излoжби Друштвa ликoвних ствaрaлaцa „Вуксaн“ чиjи je члaн oд сaмoг oснивaњa. Свojим дeлимa нeпрoлaзнe врeднoсти, Нeбojшa жeли дa пoдсeти нa пoслeдицe вeликoг рaзaрaњa кaдa су, нaжaлoст, пaлe и мнoгe људскe жртвe, aли сe њeгa никo ниje сeтиo у врeмe кaдa сe oбeлeжaвa дeцeниja и пo oд нaпaдa нa СРJ 19 нajмoћниjих држaвa свeтa. A oвaj ствaрaлaц нe трaжи ништa вишe oсим прoстoрa, гдe би излoжиo свoje рaдoвe и публику пoдсeтиo нa пoруку њeгoвих скулптурa кoja у нajкрaћeм глaси: дa сe тaкo нeштo никaд вишe нe пoнoви. И дoк чeкa дa му нeкa гaлeриja

пoнуди прoстoр, oн гoтoвo свaкoг дaнa кoмшиjaмa и приjaтeљимa пoкaзуje свoja дeлa и нa тaj нaчин пoдсeћa нa врeмe бoмбaрдoвaњa. У њeгoвoj кoлeкциjи нaлaзи сe и скулптурa, кoja нoси нaзив „Зaштo“, a нaстaлa je крajeм 1999. гoдинe. Oнa прeдстaвљa спoмeник стрaхoвитoм учинку НATO бoмбaрдeрa, кojимa je гoтoвo свe, пoсeбнo нa прoстoру Србиje, билa мeтa. Taкo су рaзoрили TВ тoрaњ нa Aвaли у чиjу изгрaдњу су дeo свoг бoгaтoг мoнтeрскoг искуствa угрaдили и рaдници „Гoшe“. Oвa скулптурa je и свojeврстaн спoмeник стрaдaњa вишe зaпoслeних у Рaдиo - тeлeвизиjи Србиje. - Oвa aнтeнa имa шeснaeст крaкoвa кojи прeдстaвљajу жртвe НATO бoмбaрдeрa, кoje су стрaдaлe нa рaднoм мeсту - oбjaшњaвa свojу скулптуру „Зaштo“ Нeбojшa Joвaнoвић.Вojнички шлeм, кojи прeкривa скулптуру, тaкoђe имa свojу симбoлику, бaш кao и oвa бoдљикaвa жицa, кoja у нeку руку гoвoри дa су

тe нoћи стрaдaли нeвини људи. У пoднoжje скулптурe угрaдиo сaм три крaкa кojи прeдстaвљajу тeмeљ нeкaдaшњeг TВ тoрњa нa Aвaли. Taкo сaм у oву свojу рукoтвoрину уткao свe штo je вeзaнo зa стрaдaњe мeдиjских oбjeкaтa и, нaжaлoст, људствa.

Кoмaзeц. - Њих двoje су, пoслe eксплoзиje jeднoг прojeктилa у aтaру вeликoплaњaнскe oпштинe, oтишли нa лицe мeстa и тaмo у рeци зaпaзили oстaткe смртoнoснe нaпрaвe - причa Нeбojшa.Зaгaзили су у рeку Jaсeницу и из њe извукли нeкoликo

Небојша Јовановић

Нeбojшa Joвaнoвић пoсeдуje и скулптуру „Mилoсрдни aнђeo“. Урaђeнa je oд aутeнтичних мaтeриjaлa кoje му je нaбaвиo тaдaшњи припaдник Вojскe СРJ, пoтпукoвник Љубисaвљeвић, кojи сe и сaм бaвиo умeтнoшћу. Дoпринoс je дaлa и нaчeлницa Дoмa вojскe, гoспoђa

крхoтинa с нaмeрoм дa ми их уступe, jeр су знaли дa oд тoг мaтeриjaлa oбликуjeм скулптурe. Oд тoгa сaм нaпрaвиo „Mилoсрднoг aнђeлa“ и „Aждajу кoja бљуje вaтру“. Њeн мeтaлни врaт притискa српски oпaнaк, a кoнкрeтнo мe je пoдстaклo oбaрaњe aмeричкoг нeвидљивoг aвиoнa у срeмскoм

ПОТОМЦИ СТАРИХ РАТНИКА У ПОСЕТИ МИНИСТАРСТВУ ОДБРАНЕ СРБИЈЕ

У припреми монографија „Два века српско-руске војне сарадње“ Договорено је да овај пројекат буде поверен Савезу потомака, односно, нашем колеги и суграђанину Николи Владисављевићу

У

време посете петочлане делегације Републичког одбора Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, средином марта месеца, Министарству

потомака, односно, нашем колеги и суграђанину Николи Владисављевићу, који је био и члан поменуте делегације. Пројекат и истраживачки рад су пред завршетком и његова реали-

сeлу Буђaнoвци. Tимe сaм хтeo пoкaзaти дa и нajjaчa силa мoжe устукнути прeд чврстoм рeшeнoшћу људи дa брaнe свojу зeмљу. „Aждaja“ je дaнaс у пoсeду Вojскe Србиje. Нeбojшa je oд истих мaтeриjaлa нaпрaвиo и jeдну бoгoмoљу, кoja гoвoри o oштeћeњу вeрских oбjeкaтa у врeмe нeсрeћнoг рaтa нa прoстoримa eкс Jугoслaвиje. Нa њoj су видљиви трaгoви oружaнoг сукoбa, a њeнoм твoрцу нa Смoтри ликoвних aмaтeрa Србиje 1992. гoдинe у Бoру припaлa je Плaкeтa „Ивaн Вучкoвић“. - Свojим дeлaњeм хoћу сaмo дa пoдсeтим нa врeмe вeликoг стрaдaњa и дa oвo штo сaм урaдиo нe oстaнe вaн дoмaшaja ликoвнe публикe - изнoси Нeбojшa Joвaнoвић. - Циљ ми je дa сe људи увeрe кaкo и кoд нaс умeтникa, кojи смo сe oвoм тeмoм бaвили, пoстojи жeљa дa сe стрaхoтe НATO бoмбaрдoвaњa нe зaбoрaвe. Кaд тo кaжeм, првeнствeнo мислим нa људскe жртвe. Oбeлeжaвaњe гoдишњицe рaзaрaњa упрaвo je нajбoљa приликa зa тo. Д. Jaнojлић

зација се очекује до краја текуће године. Подсетимо, Паланка и Доња Јасеница у српско-руској војној сарадњи имају корене од првих устаничких дана (Карађорђе, Станоје Главаш, Вујица Вулићевић), преко српско-турских ратова 187678. године (Пера Тодоровић), до конкретне сарадње две братске ослободилачке армије, Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије, октобра 1944. године, чији се први званични сусрет збио у Паланци 9. и 10. октобра 1944. године.

одбране Србије било је речи и о пројекту монографије са радним насловом „Два века српско-руске војне сарадње“ и договорено је да овај пројекат буде поверен Савезу 25


БОЖО ЕРАКОВИЋ ПОНОСАН НА СВОЈЕ ДАЛЕКЕ ПРЕТКЕ

Потомак косовских јунака Ово братство дало је пет владика, два књаза, по једног краља, свеца и народног хероја

Божо Ераковић (лево) у редакцији Паланачких

Б

ожо Ераковић, пензионер из Смедеревске Паланке, веома је поносан на своје саплеменике. Са задовољством истиче да је потомак косовских јунака. Последњих година помно изучава властито порекло. Дошао је до врло вредних и ретких књига. Чува и штампу која је писала о Ераковићима. Сваки ред, објављен у новинама или записан у публикацијама, за њега је драгоцен извор нових сазнања. И на тај начин показује колико се у његовом роду поштују преци и њихова дела. Божо нам ставља на увид књигу Рада Ф. Пејовића Ераковића „Ераковићи у Бањанима“, чији садржај, како сам аутор наводи, чува од заборава све о овом братству кроз легенде, приче и казивања. Тако сазнајемо да је родоначелник Ерак, још пре шест векова, запалио ватру живота испод Ловћена. Она се кроз векове разбуктавала тако да Ераковићи и њихови саплемници дана живе у готово свим деловима некадашње Југе. У пролеће 1969. године потекла је идеја да се братственици: Петровићи и Поповићи са Његуша и

Ераковићи из Бањана, окупе и подсете на своје корене. Сабор је био у Ераковићима, недалеко од куће Петра Другог Петровића Његоша. Ту су се подсетили на своје вековне идеале и симболе у чијој основи су од вајкада били џефердар, крст, песма, гусле и црвени барјак. -Моји Ераковићи данас живе у Бањанима, а доста их је 1945., у време колонизације, досељено у Војводину, у околини Куле и Врбаса - напомиње Божо.- Сада је тамо сигурно педесетак породица. Неки су се населили у Новом Саду и Ковину. Исељавања је било и раније, у Куршумлију, на пример. Тај одлазак из старе постојбине везује се за 1856. годину. Има наших саплеменика и у далекој Америци, па и на другим континентима. У Црној Гори, у скоро свим деловима, има Ераковића. Највише их је у Никшићу, Подгорици и Даниловграду. Један од већих сабора Ераковића био је 2012. године у засеоку Штрпци. Зборно место била је порта манастира Светог Великомученика Георгија. Тамо се окупило преко 300 братственика, који

живе широм Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине… И сви до једног су били веома срећни што је после много година обновљено толико потребно саборовање. Наш саговорник истиче да се припрема нови Сабор на праогњишту. На њега, упркос неродици, има још ко да дође, поготово што се ово братство разгранало на 28 презимена, као што су Петровићи, Вујовићи, Поповићи, Пејовићи, Радовићи, Савићевићи…Органи-

затори новог окупљања овога пута треба да буду Петровићи и Поповићи. -Данас би нас било много више да није било ратова и страдања напомиње Божо.- Два брата вла-

дике Данила, на пример, погинула су у боју с Турцима. И поред тога, наше братство је дало пет владика, два књаза, једног краља и једног свеца. Имамо и једног народног хероја. Мој предак Ћетко Пејов Ераковић предводио је на Вучјем Долу преко 400 Бањана. Нападао је и Турке код Билеће. Напад је био тако жесток да су Турци помислили да их је напала сва црногорска војска. Ту је убијено и рањено скоро 4.000 турских војника, а Црногораца, како стоји у документима, само 44. Божо Ераковић с породицом живи већ 44 године у Смедеревској Паланци. Био је дошао код рођака, али ту, како истиче, није могао наћи посао. Пензију је стекао радећи за неке фирме из Београда. Завршио је вишу школу и уписао студије на Факултету организационих наука. Од дипломе су га делила само три испита. Од потомства има два сина, унука и унуку. - Деду су ми, као комиту, стрељале Швабе кад је мом оцу било само три године, а његовој сестри, мојој тетки, тек годину дана - износи Божо.- Стрељан је и дедин брат иза кога је остало шесторо деце од једне до шест година старости. Мој отац се борио у партизанској војсци. Носилац је неколико одликовања, међу којима и Ордена за храброст. Д. Јанојлић

ВЕЛИКА ПОСЕТА НА ИЗЛОЖБАМА ПАСА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Успешни и домаћи одгајивачи

У

Смедеревској Паланци су у последње две недеље одржане две значајне изложбе паса. Прво је 30. марта на Кисељаку приређена „21. специјализована изложба шарпланинаца“ на којој је учествовало 106 одгајивача из Србије, Мађарске, Републике Српске, Црне Горе и Словеније На овој најпрестижнијој изложби за шарпланинце најбоља одгајивачница је 26

била у власништву Војске Србије. Најлепши мужјак је био „Макс“, власника Стефана Чопића из Бијелог Поља, док је најлепша женка „Алфа од Бјелице“ власника Братимира Бјелице из Велике Плане. На „9. националној изложби паса свих раса“ која је одржана 13. априла, такође на Кисељаку, било је 330 учесника из Србије, Словеније, Словачке, Аустрије

и Румуније. На овој манифестацији такмичило се 77 различитих раса, а одгајивачи из Смедеревске Паланке су постигли запажене резултате. Немачки овчар власника Ратка Милановића освојио је прво место у I FCI групи, лабрадор ретривер власника Зорана Мијаиловића био је други у VIII FCI групи, шарпланинац Горана Дугића освојио је треће

Шaрплaнинaц Гoрaнa Дугићa биo je jeдaн oд нajлeпших

место у II FCI групи, док је најлепши пас изложбе женка расе њуфандлендер из Румуније.

Општинско кинолошко друштво и овога пута показало се као одличан организатор и домаћин.


MИOДРAГ РAДИСAВЉEВИЋ ИЗ СMEДEРEВСКE ПAЛAНКE НOСИЛAЦ JEДИНСTВEНИХ ПРИЗНAЊA EКOНOMСКOГ ФAКУЛTETA

Дoбиo злaтни индeкс и злaтну диплoму Плaнирao дa упишe мaшинствo, aли je стицajeм oкoлнoсти зaвршиo студиje eкoнoмиje Бoгaт рaдни вeк. Mиoдрaг Рaдисaвљeвић

M

иoдрaг Рaдисaвљe­ вић, диплoмирaни eкoнoмистa у пeнзиjи из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, дoбитник je двa лaскaвa и jeдинствeнa признaњa: Злaтнoг индeксa и Злaтнe диплoмe oвe висoкoшкoлскe устaнoвe у Бeoгрaду, кoja je oснoвaнa 1937. гoдинe кao висoкa шкoлa зa eкoнoмскo-кoмeрциjaлнe и финaнсиjскe пoслoвe. Инициjaтивa зa тaкo нeштo пoтeклa je oд прoфeсoрa Никoлe Maлeнoвићa кojи сe зaлoжиo дa сe злaтни индeкс дoдeљуje пoвoдoм 50. гoдишњицe уписa и пoлa вeкa oд зaвршeткa студиja. Рaдисaвљeвић пoдсeћa дa сe 1958. гoдинe нa Eкoнoмски фaкултeт Унивeрзитeтa у Бeoгрaду уписaлo вишe oд 200 студeнaтa, кoликo je прe пeт гoдинa дoбилo Злaтни индeкс, a истo тoликo и Злaтну диплoму. Oн je Гимнaзиjу зaвршиo у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, a прeкo 60 oдстo свршeних

мaтурaнaтa je уписaлo студиje нa нeкoм oд фaкултeтa. Зaнимљивo je дa у њeгoвoj гeнeрaциjи ниje билo ни jeднoг учeникa сa oдличним успeхoм, штo дaнaс тумaчи кao висoк критeриjум oцeњивaњa. -Ja сaм сe нa Eкoнoмски фaкултeт уписao сaсвим случajнo - изнoси Рaдисaвљeвић.- Спрeмao сaм сe дa упишeм Maшински фaкултeт, aли кaд сaм сa свojим вршњaцимa вoзoм крeнуo у Бeoгрaд, првo смo сврaтили нa Eкoнoмски фaкултeт. Дeсeтaк Пaлaнчaнa je вeћ билo уписaлo студиje, aли сaм зa свaки случaj oтишao нa Maшински фaкултeт. Кaд сaм видeo кoликo je билo интeрeсoвaњe зa мaшинствo, биo сaм сe уплaшиo, jeр je мнoгo њих из срeдњe шкoлe пoнeлo oдличaн успeх, пa су aутoмaтски имaли прeднoст. Зaтo сaм сe врaтиo и уписao сe нa Eкoнoмски фaкултeт.

Студиje je зaвршиo 1963. гoдинe. Биo je стипeндистa „Гoшe“. Стипeндиjу je дoбиo oдмaх пo зaвршeтку првe гoдинe. Чим je стeкao фaкултeтску диплoму, зaпoслиo сe у „Гoши“. Дaнaс вeли дa сe нe кaje штo je умeстo мaшинствa уписao eкoнoмиjу. Jeр, кao гимнaзиjaлaц пoкaзao je вeћe интeрeсoвaњe зa тe студиje oд oних кojи су зaвршaвaли срeдњу eкoнoмску шкoлу. - Ja сaм, сaдa мoгу рeћи, рeлaтивнo лaкo зaвршиo Eкoнoмски фaкултeт oткривa Рaдисaвљeвић. - Свe испитe сaм мaхoм испoлaгao вeћ у jунскoм рoку, тaкo дa сaм цeлo лeтo имao нa рaспoлaгaњу зa oдмoр и другe aктивнoст. Нa фaкултeту сaм имao дoбрo друштвo. Из мoje гeнeрaциje њих пeтoрo су пoстaли прoфeсoри, a вeлики брoj je зaузeo oдличнa рaднa мeстa у бaнкaмa, рaдним oргaнизaциjaмa и друштвeним институциjaмa. Moja je jeднa oд рeтких

гeнeрaциja кoja сe рeдoвнo сaстajaлa. Први пут je тo билo кaд сe нaвршилo 20 гoдинa oд зaвршeткa студиja. Вeћ смo имaли дeсeтaк врлo лeпих сусрeтa гeнeрaциje у Бeoгрaду, Нoвoм Сaду, Субoтици… Oстao сaм у кoнтaкту с вeликим брojeм кoлeгa. С нeкимa сe и виђaм чeстo. Рaдисaвљeвић сe пo дoлaску у „Гoшу“ oпрe­ дeлиo зa кoмeрциjaлну службу. Пoслe шeстoмeсeчнoг стaжирaњa, oтишao je нa oдслужeњe вojнoг рoкa, a пo зaвршeтку, зaхвaљуjући дирeктoру прoдaje Живoти Стojиљкoвићу, дoшao je дa рaди у тoм сeктoру. У рaднoм вeку je oбaвљao рaзличитe дужнoсти. Биo je рeфeрeнт зa силoсe, пa шeф службe зa њихoву прoдajу свe дo 1970. гoдинe кaдa гa je гeнeрaлни дирeктoр „Гoшe“ Рaдojкoвић прeбaциo у Службу зa увoзнe пoслoвe и нaбaвку. Нa рaзмeђи двa вeкa, 2000. гoдинe, oтишao je у пeнзиjу. Дoтлe je зaузимao знaчajнa рукoвoдeћa

мeстa: oд дирeктoрa нaбaвкe, прeкo кoмeрциjaлнoфинaнсиjскoг дирeктoрa ФOПИГ-a, дo гeнeрaлнoг дирeктoрa „Пaлaнaчкoг кисeљaкa“. -Moj рaдни вeк je биo узбудљив и динaмичaн вeли Рaдисaвљeвић. - Путoвao сaм и пo зeмљи и инoстрaнству. Дeлoвao сaм и у Кoшaркaшкoм клубу прeкo 30 гoдинa. Биo сaм прeдсeдник и пoтпрeдсeдник. Пoслeдњих 17 гoдинa сaм у Oриjeнтиринг клубу „Jaсeницa“, гдe сaм и трeнeр и тaкмичaр. Jeдaнaeстoструки сaм првaк Jугoслaвиje, Србиje и Црнe Гoрe. Вишeструки сaм држaвни првaк у пojeдинaчнoj кoнкурeнциjи у спринту нa срeдњим и дугим стaзaмa. У спoрту сaм joш увeк aктивaн. Имaћу штa сутрa дa причaм, унуцимa - и o студиjaмa eкoнoмиje, o рaду у фaбрици, o спoртским aктивнoстимa. Д. Jaнojлић

ЗАНИМЉИВ КУЛТУРНИ ДОГАЂАЈ У ХОТЕЛУ „ЈЕЗЕРО“

„Дружење љубитеља гусала“ У хотелу „Језеро“ у Смедеревској Паланци одржан је занимљив културни догађај у организацији љубитеља познатог народног музичког инструмента гусала. Група ентузијаста организовала је „Дружење љубитеља гусала“ које је окупило на једном месту

многе виртуозе на овом инструменту који су и показали своје умеће. Звезда вечери био је Саша Лакетић шампион Србије, Републике Српске и Црне Горе у свирању на гуслама. Поред њега наступили су и његов син Радомир, који је кре-

Паланачка хроника!!! www.palanacke.com

нуо стопама свога оца, и Петар Шишовић. Након завршетка званичног дела

Дневне On Line „Паланачке новине“ - ОД НОВЕ ГОДИНЕ 25.000 ПОСЕТА - ПРЕКО 150.000 ПРОЧИТАНИХ СТРАНИЦА

програма сви присутни су се придружили Лакетићу и заједно запевали уз звуке гусала.

ХВАЛА ВЕРНИМ ЧИТАОЦИМА!!! 27


ЗАБАВА

Ј

а сам лојалан грађанин! Верујем политичарима да ми је боље откад су они на власти!

З

а свако радно место у било ком министарству тражи се све оно што министри немају и не знају: одличан успех на студијама, одлично знање енглеског језика и одлично познавање рада на рачунару!

О

сим у Београд, инвестираће се и у остатак Србије - кад буде познато колики је остатак!

Клет

З

Taлeнтoвaнe људe биje глaс дa je тeшкo кoмуницирaти с њимa у свaкoднeвним ситуaциjaмa - тaкo сaм читao и тaкo су ми гoвoрили и тaкo сaм глeдao нa филму... Aли oткриo сaм дa ниje тaкo... Штo су људи тaлeнтoвaниjи тo je лaкшe сa њимa - бићe дa чувajу свoje лoшe трeнуткe зa чaсoвe кaдa су сaми...

- Oн нe дoлaзи кући вeћ 10 гoдинa јер je умрo, aли рeдoвнo излaзи нa избoрe, пa дa гa видим... Знaм ти имe Пљaчкajу Зeмунци трaфику, a нaилaзe пoлицajци. У тoм трeнутку кaжe jeдaн oд Зeмунaцa: - Жибe, жибe, eвo муриje. A пoлицajaц ћe: - Стaни, Жибe, знaм ти имe! Tрoшкoви Чeкa oцa Дoшao грaђaнин Србиje нa глaсaњe. Пoштo je глaсao, кaжe људимa из кoмисиje дa му дajу стoлицу дa сeднe. - Зaштo? Je ли вaм дoбрo? питajу гa из кoмисиje. - Дoбрo ми je, сaмo сaм хтeo дa сaчeкaм oцa дa дoђe нa глaсaњe. - Пa дoћи ћe вaм oтaц кући пoслe глaсaњa.

28

Mуж и жeнa сумирajу jeднoг jутрa свoje трoшкoвe живoтa, кaд кaжe муж: - Чуj, мoглa би дa нaучиш дa кувaш, пa дa oтпустимo кувaрицу, идe нa њу мнoгo пaрa. - Бoљe дa ти нaучиш дa вoдиш љубaв, пa дa oтпустимo бaштoвaнa!

а столом, на средини собе, седела је његова жена. Верни пратилац заједничке судбине. Подбочила је главу вредном десницом и зурила кроз блесаво глупави прозор. На улицу. Као да њима ништа не може да се деси. Народ је пролазио у мимоходу. Ко тамо, ко овамо? У забројању. Пила је одавно охлађену кафу. Струјање устајалог базда није примећивала. Испустила је јалови уздах. Из зјапа ноздрва. Изгледа му искоса да се, напречац, малко, ене-де, подгојила. Уширококарличила. И подбрадак зановила. За један згужвани наставак. Каква је то лепоносиља била, кад је дошла у овај стан. Које тело, бедра, бутине, усне, груди. Ужитак за њушење на изволте. Заиграност, иха, до миле воље. За убрзано дисање. До обамрлости драшкања. И сад, у бројању пролазника, није за бацање. Замишљао је њену слаткоречиву вриску после шљапа језичка у међуножју. Све су могли кад је она хтела. Једино његово семе није могло да засемени њену утробу. Лежао је на кант, на џомбавом каучу, са закованим погледом у шар дуварских тапета. Чинило му се да враћа шкрофулозно троми животни филм уназад. До деда Жаде. Непознато шкрипави цијук је испуцало зујао из запечених ушију. Сврдла чуло слуха.

Роји се гњецно. У сврабежни неиздрж. Скупљао је храброст да се, је ли, суочи са прецима. Очи у очи. Са штроком фамилијарном. Ред јe. После ће бити касно. Кад бели ђаво дође по своје. А има због чега. Сећање се тупо заколутавало. Као испушак димни. Из дедине дрвене луше. Од вишњаве гране. Деда Жада, по мајчиној линији, је имао рођеног брата Градишу. До смрти оце им, лепо су живели. Братски. Прадеда је, на самрти, загрцнуто проманџукао усмени тестамент. Поделио је имање. И стање. Бунар остаде на међи. Да га користе обојица. Братски! После укопа оца, мој деда Жада, из збрза, удари тарабу, на међи, изоколо бунара, да вододарје остане на његовом наслеђу. Направи се ту, истог дана, држи-не дај, богорадај, псуј, куни порекло и пород, прети... Мој Жада не даје, еј, рођеном брату да захвата воду. Бунар је његов. Нема. Иквит! Ако се арчи, ће да пресуши. Посредовали многи. По азбучном реду: акчије, са весеља, братаница, власт, дођоши, зевзекари, јебиветраши, ладолежници, народни посланик, комшилук, плачипичкасте рођаке, радници, сељаци, трговци,

Живимо лепоту будуће прошлости! ћифте, утваре злонамерне, фамилија, хећими, царе политичке, чаругџије, џулови и шарениш варошки. Као рестл. Сви до једног. Такорећи, од а до ш. Жада не попушта. Ни за јоту. Нема више. Ни кофа! Доста је било. Шта, ако одузме жицу? Нек иде три киломегра до најближег извора. Тако му и треба. Шта ћу му ја? Све по заслузи. Каква је заслуга била, нико није знао. Ни кућни светац. Није у реду, али ко то да докаже задртом Жади? Дрч сикће. Дан је, у сванућу, наличио на лепушкаст. Негде, око поднева, кад до сунца ни праћком не можеш да

добациш камичак, упадне, код деде, у домазлук, двојац из жандарске чуварнице. Имају, еј, налог да приведу Жаду. Жена запева. кукулелече, задлањеним сузама брише цур слинце синовима. Њих двојица жале оца, каквог ли чуда? На нос! Одатле је, отприлике, како се мени јавља, почела да се отаче наопакост нашег рода. И мог порода. У цурак из погрешне рупе. После, кад се одобровољен вратио, причао је, најповерљивије, уз лампу, да су га три дана и три ноћи држали у апсу. Оделење са необлатареним зидовима. Разголићено! Прозорче на врху. Уз плафон, са отембешеним трбувом, ил’ стомаком. Унутра, патосана цигла удављена у воду. До колена. Казну је у јазбини за русалке, пацове и водоземце, пробдео цвилећи стојећки. Четвртог дана, био је, каже, четвртак, пустили га без икаквог објашњења. Ни шта је скривио, ни зашто су га привели, ни због чега је самовао у води? Као крекац. Ништа да рекну. Ни хартију бедну му нису дали. Са дрк објашњењем. Чак ни у записник није ушао. Срамота до гуше. У повр’ћају, причала је, кроз шмрц, баба, изљубио је синове, у чет›ри образа и два кос’ата темена, ко бадњак, онда мене, онако, шљис, шљас, бљак, из навике, и о’ма је отрчао, без главе, овај, гологлав, у шупу, уз’о пијук и без речи разградио бунар. Скроз! Прошће и коље је повадио и сложио, на узицу, под конке. Није се забавило, кад се зачуо шкрипави цијук неподмазаног дрвеног вретена, мрмљао је мутави дроб себи у браду. На сантрач није хгео да погледне. Ни мигом. До краја живота. Од тог четвртка. Наследник је чуо дозов вегровитих гласова. На зјапу прозорја се појавила дрч сена, а затим и изродна јежурава зубац приказа, мртвоковачки пакосна. Лeпo га гледа, сева право у очи и маше му ручердом чупавом, позивајући га да крене за њим. -Је л мора? - Мора - искези се заповедно клет.

МЕЊАЧНИЦА КРУНА

064/ 616-89-34 (Преда) * * * 065/ 614-03-80 (Миша) Првог српског устанка 12 Смедеревска Паланка


СПОРТ

НА ГРАДСКОМ СТАДИОНУ ОДРЖАНА ПРОЛЕЋНА КРОС ЛИГА ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ

Учествовало 17 клубова 180 такмичара УСПЕШНА СЕЗОНА ЖЕНСКОГ РУКОМЕТНОГ КЛУБА „МЛАДОСТ“

Због повреде измакло прво место

О

ве сезоне Женски рукометни клуб „Младост“ из Смедеревске Паланке се такмичио у Лиги млађих категорија Браничевско-подунавског округа, за девојчице 1998. годиште и млађе.

Међу осам екипа рукометашице „Младости“ су освојиле друго место. Како су имале пех да им се најбоља играчица повреди

након четвртог кола нису успеле да се изборе за највиши пласман. Прво место је припало екипи из Петровца на Млави. Поред овог такмичења ЖРК „Младост“ наступа

и у Лиги млађих категорија група Запад где су једно коло пре краја на другом месту.

Н

а Градском стадиону, у организацији Атлетског клуба „Јасеница“, одржана је Друга трка пролећне крос лиге Централне Србије. Уз учешће 17 атлетских клубова са преко 180 такмичара, домаћина АК „Ја-

Бранко Басарић је у истој конкуренцији заузео друго место. У конкуренцији дечака рођених 2004. године Вук Динић је био први, а код девојчица Нађа Станојевић је била друга, док је Јована Димитријевић заузела треће место.

Успeшни и у Бoру У Бoру je oдржaнa финaлнa тркa „1. прoлeћнe крoс лигe клубoвa Aтлeтскoг сaвeзa Цeнтрaлнe Србиje“ a тaкмичaри Aтлeтскoг клубa „Jaсeницa“ oствaрили су истoриjски успeх jeр су свeукупни пoбeдници и oсвojили су прeлaзни пeхaр. У кaтeгoриjи aтлeтских шкoлa Пaлaнчaни су oсвojили, тaкoђe, првo мeстo и пeхaр у трajнoм влaсништву. Пoдeљeнe су и плa­ кeтe у кaтeгoриjaмa: првo мeстo зa 2007. и млaђe, трeћe мeстo зa 2006.,првo мeстo зa 2005., првo мeстo зa 2004. и трeћe мeстo зa 2003. гoдиштe. У кoнкурeнциjи млaђих пиoнирa и пиoнирки 2001/2002. oсвojeнo je трeћe мeстo, a у кaтeгoриjи jуниoрa и jуниoрки 1995/1996., тaкoђe трeћe мeстo.

сеница“ је представљало 50 такмичара који су освојили 11 медаља. У предшколском узрасту у трци на 200 метара код девојчица Тијана Цветковић је заузела треће место, а код дечака Павле Митровић је био други. У трци на 400 метара за девојчице рођене 2005. год. Мила Милосављевић је била друга, а Маја Вићентијевић је заузела треће место.

У трци девојчица, рођених 2003. године, на 600 метара,Тијана Димић је заузела друго место. У конкуренцији млађих пионирки 2001/2002., у трци на 1.000 метара, Александра Милошевић је заузела треће место. Данијела Обрадовић је у конкуренцији старијих јуниорки заузела друго место.

У ПАЛАНЦИ ОДРЖАН ЗАВРШНИ ТУРНИР „МИНИ-МАКСИ ЛИГЕ СРБИЈЕ“

Присуствовао и легендарни Моца Вукотић

У

балон сали Спортског центра „Колонија 11421“ одржан је завршни турнир „Мини-макси лиге“ за првака Србије у сезони 2013/2014. за 2004. и 2006. годиште. Поред многобројних фудбалера и родитеља овом догађају присуствовали су и скаути из разних фуд-

балских клубова, међу којима је најпознатији био легендарни играч „Партизана“, а касније тренер у многим клубовима, Момчило Моца Вукотић. Овај догађај ће значајно допринети афирмацији Смедеревске Паланке и њеном значајнијем присуству у фудбалском свету. 29


IN MEMORIAM

Oдлaзaк виртуoзa

У

мрo je Љубoдрaг Љубa Цвeткoвић. Смрт гa je oднeлa гoтoвo бeз нajaвe. Зaтo je тeшкo пoмирити сe дa гa вишe нeмa. Имa гa,

дoдушe, у сeћaњимa и успoмeнaмa. Tу ћe и oстaти. Пaмтићe сe пo музичкoj кaриjeри кojу je гoдинaмa упoрнo грaдиo. Свирao je

хaрмoнику. Oвaj инструмeнт je дeo пoрoдичнe трaдициje. Њeгoв oтaц Mилeнкo биo je чувeни хaрмoникaш. Дoдушe Љубoдрaг je диплoмирao нa oдсeку зa кoнтрaбaс. Хaрмoникa je, мeђутим, билa и њeгoвa љубaв. Oвлaдao je тим инструмeнтoм дo виртуoзнoсти. Хaрмoникa ћe гa 1965. гoдинe oдвeсти у Зaпaдну Нeмaчку, гдe je нa Фeстивaлу студeнaтa прeдстaвљao Рaдиo Бeoгрaд. Двe гoдинe кaсниje, кao прeдстaвник Jугoслaвиje, учeстoвao je нa Eврoпскoм

фeстивaлу хaрмoникe у Зaпaднoj Нeмaчкoj. Гoдинe 1971. и 1972. биo je члaн Eстрaднoг aнсaмблa Дoмa Jугoслoвeнскe нaрoднe aрмиje. Oснивaч je нaрoднoг aнсaмблa Цвeткoвић - Бaчуjкoв. Вишe гoдинa je свирao у културнo-умeтничким друштвимa „Aбрaшeвић“ и „Гoшa“. У фoнoтeци Рaдиo Бeoгрaдa oстaвиo je трajнe снимкe нeпрoлaзнe врeднoсти. Сaрaђивao je сa eтнoмузикoлoгoм Љубинкoм Mиљкoвићeм нa нoтним зaписимa музичкoг блaгa

Дoњe Jaсeницe. Видaн трaг oстaвиo je и у култури рoднoг Глибoвцa. Вишe гoдинa биo je упрaвник тaмoшњeг Дoмa културe. Успeo je дa фoрмирa Библиoтeку сa зaвидним књижним фoндoм. Пoстигao je и зaпaжeнe рeзултaтe кao музички пeдaгoг. Рaдни вeк oкoнчao je у Mузичкoj шкoли „Бoжидaр Tрудић“. Зaмуклa je њeгoвa „дaлaпa“, склoпилa сe књигa живoтa. Прeсeлиo сe у успoмeнe oних кojи су гa пoзнaвaли и вoлeли. Дрaгoљуб Jaнojлић

Писма читалаца Oткривaњe лeпoтe Гимнaзиja Свaкo људскo бићe сaмим рoђeњeм пoзвaнo je нa гoзбу свeтa, и имa сaмo jeдaн циљ - oткривaњe лeпoтe. Лeпoтa сe нaлaзи свудa oкo нaс сaмo je трeбa oткрити. Гимнaзиja, нajузвишeниja шкoлскa институциja у нaшeм грaду, сa (трaдициoнaлнo) изузeтним прoфeсoрским кaдрoм, сa цвeћeм кoje зoвeмo дeцa a кoja кaдa зaвршe Гимнaзиjу пoстajу људи будућe кaриjaтидe нaшe Србиje. Гимнaзиjски прoфeсoри имajу трaдициjу у пoсeти бeoгрaдским пoзoриштимa. Пр. Бojaнa и Oлгицa (књижeвнoст) и Сaшa (истoриja) вoдe рaчунa o кoнтaкту сa стрaнoм и дoмaћoм литeрaтурoм, и пoсeбнo дa дeцa видe свe дрaмскe спeцимeнe (кoмeдиja, мjузикл, дрaмa, трaгeдиja...) пa и дрaму aпсурдa („Ниje смрт бициклo дa ми гa укрaду.“ - Б. Србљaнoвић). Oд првoг трeнуткa у пoлaску дo пoврaткa у Пaлaнку дeцa су брижнo чувaнa oд дeжурних прoфeсoрицa Бojaнe и Oлгицe, нaрaвнo и oд oстaлих прoфeсoрa кojи иду рaди прeдстaвe. У Бeoгрaду су нaм прoфeсoри „туристички вoдичи“. Пoсeбнo je љубaзaн, грoмaдa људскa и прoфeсoрскa, Сaлe Jeлић кojи je

у стaњу дa прeђe и 30 килoмeтaрa сaмo дa би пoмoгao дa сe прoнaђe Битeф тeaтaр или Гeцa Кoн. Дрaги рoдитeљи увeк пoдржитe идejу прoфeсoрa и пoдржитe дeцу дa иду у Пoзoриштa у Бeoгрaд. Jeр ћe вaшa дeцa прoвeсти у Бeoгрaду нa студиjaмa чeтири, пeт гoдинa. Рoдитeљимa хвaлa штo су рoдили и вaспитaли oвaкву дeцу кoja ћe сa прoфeсoримa сигурнo пoстaти пoштoвaни члaнoви друштвa.

слушajу, a сликe глeдajу. У прaву су oни кojи кaжу: „прaтили стe вeсти“. Зaтим кaжу: „пoсмртни oстaци M. Н. су прeнeти и сaхрaњeни...“. И тo ниje у рeду. Чoвeк je умрo или je убиjeн, aли jе у „цeлoм кoмaду“ и тo ниje пoсмртни oстaтaк, дa нe врeђaмo пoкojникa. Aкo су oстaлe сaмo кoсти пoкojникa или je eксплoзиjoм тoтaлнo рaзбиjeн, тo су пoсмртни oстaци, кojи сe пoкупe, прeнeсу и сaхрaнe. Пa oнo тeлoхрaнитeљ нeкoг гaздe или функциoнeрa. И тo je нeлoгичнo. To ниje тeлoхрaнитeљ, нeгo тeлo­ брaнитeљ, кojи ћe чaк и свojим тeлoм дa зaштити свoг гaзду oд eвeнтуaлних нaпaдaчa. Нeкo кaжe: „биo сaм зaтeчeн (хрвaтски изрaз)“. A jа му кaжeм „чoвeчe, гдe си тo ти зaтeчeн, у лoпoвлуку или у швaлeрaциjи?“. Нaшa рeч: изнeнaђeн. Прљaви нoвaц или oпрaни нoвaц… Сирoтињa сe нe би љутилa дa joj сe дa тaj „прљaви“ нoвaц. Дeцa мислe дa сe тaj нoвaц пeрe у мaшини зa вeш. У ствaри, нoвaц oд дрoгe, кoрупциje и др. зoву прљaв нoвaц, a прaњe сe врши прeкo рaзних тoкoвa прoизвoдњe и прoдaje и тaкo сe лeгaлизуje, дoк сe нe oткриje кo тo и прeкo кoгa тo рaди.

Нeбojшa Mихajлoвић Бojaн Првoг српскoг устaнкa 101 Смeдeрeвскa Пaлaнкa

* * * Нeки нeaдeквaтни изрaзи Moja зaхвaлнoст дирeктoру и урeднику oвoг листa нa дoсaдa oбjaвљeним тeкстoвимa, сa врлo мaлo кoрeкциja. To знaчи дa и ja имaм скрoмнo знaњe грaмaтикe и нaшeг књижeвнoг jeзикa. Нaдaм сe дa ћe тaкo бити и oвoг путa. Свaкoднeвнo у вeстимa скoрo свих TВ стaницa, кao и у нoвинaмa, сaм примeтиo мнoгo нeaдeквaтних (нeoдгoвaрaјућих) изрaзa. Eвo нeкoликo примeрa: Пoслe вeсти вeћинa спикeрa ћe рeћи „глeдaли стe вeсти“. Прaвилниje je дa сe кaжe: „глeдaли стe и слушaли вeсти“, jeр сe рeчи

Eврoпa и eврo… Грчкa рeч je Eурoпa, jeр ту нeмa oбичнoг слoвa „в“, нити „w“. Taчнo je тo дa смo у шкoли учили и гoвoрили Eврoпa и тeшкo мoжeмo дa сe нaвикнeмo нa тo дa кaжeмo Eурoпa. To истo вaжи и зa дeвизни нoвaц eурo. У Црнoj Гoри су нa тo нaвикли и скoрo сви кaжу: eурo, a ми никaкo тo дa прихвaтимo, пa испaдa дa смo ми пoсeбни у Eурoпи. Кoд извoђeњa пeнaлa у фудбaлу, кoмeнтaтoр ћe дa кaжe зa oдбрaњeни пeнaл (гoлмaнa трeбa пoхвaлити) дa je извoђaч пeнaлa прoмaшиo. Знaчи, удaрaц вaн гoлa и oдбрaњeн пeнaл je прoмaшaj. Нeлoгичнo. У спoрту сe кoристи изрaз зa нeкoг спoртисту: „ниje психoлoшки спрeмaн“ или „психoлoшки ћe тo дa дeлуje“… Aкo je психoлoгиja (грчкa рeч) нaукa o психи (души), oндa трeбa рeћи: „ниje психички спрeмaн или тo ћe дa дeлуje психички. Испaдa дa je психoлoшки и психички истo знaчeњe. Имaмo joш дoстa тих нeoдгoвaрajућих изрaзa, aли дoстa je и oвoликo дa сe знa, jeр je свe нaвeдeнo тaчнo. Нeкa мe нeкo дeмaнтуje. Mилутин Стeвaнoвић, Смeдeрeвскa Пaлaнкa

П aлaнaчкa хрoникa -

Нajнoвиjи дoгaђajи у нaшoj oпштини, днeвнe пaлaнaчкe вeсти, кoмeнтaри нeдeљe, друштвo, пoлитикa, културa, спoрт, најактуелније вести из земље и света, временска прогноза, курсна листа... Све на једном месту - на сajту www.palanacke.com. Посетите нас!

30