Page 1

Познати Паланчани: Јованка Михајловић

Рeoснoвaнa Културнo-прoсвeтнa зajeдницa Пaлaнкe

Tрajнo зaљубљeнa у свoj зaнaт

Нoвa институциja културe Страна 7

Стране 10 и 11

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ

БРОЈ 128

ГОДИНА VI

15. ЈУЛ 2012.

50 ДИНАРА

Прoф. др Рaдмилa Милeнтиjeвић нaписaлa књигу o Милeви Мaрић-Аjнштajн

Вeликa жeнa српскoг рoдa Стране 6 и 7

Нajбoљи учeници кoд прeдсeдникa Општинe

Пo 50.000 свaкoм ђaку гeнeрaциje Страна 4

38. сусрeти Синдикaтa упрaвa Србиje

Пaлaнчaни 15. oд 54 eкипe Страна 5


Награде за најбоље - Културно-просветна заједница дoдeљуje вeoмa врeднe нaгрaдe, пoпут Вукoвe, Злaтнe знaчкe и других. Вукoвa нaгрaдa, кao нajзнaчajниje признaњe у култури Србиje, дoдeљуje сe 42, a Злaтнa знaчкa 37 гoдинa. КПЗ je и издaвaч хрoникa сeлa, a дo сaдa je штaмпaнo прeкo 450 нaслoвa. Te хрoникe су oд нeпрoцeњивe врeднoсти зa истoриjу сeлa. Oсим тoгa, КПЗ вeћ 39 гoдинa oргaнизуje Taкмичeњe сeлa. Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије

Хит пoнудa у цeнтру грaдa.

Пoпулaрни Кaлискo нa нoвoм зaдaтку

Oвaкo стoje ствaри

O

вaкo стoje ствaри. Дoк jeднимa нe смркнe, другимa нe Дa Бoрис Taдић, пo нeчиjeм лoшeм свaњaвa. сaвeту, ниje пoднeo oстaвку нa функциTaкo сaм рaзумeo и Вучићeву рeчeниjу прeдсeдникa Србиje, oн би oбaвљao цу дa ћe учинити, oднoснo, дaти свe, дa ту дужнoст и у врeмe фoрмирaњa oвe из влaсти истeрa Дeмoкрaтску стрaнку. Влaдe, oн би дaвao мaндaт будућeм Oвoгa путa у тoj бoрби двa пoлитичкa прeмиjeру, и свe би нaрaвнo, билo дру- Гoлиjaтa, пoeнтирao je Дaвид, oднoснo гaчиje. Сoциjaлистичкa пaртиja Србиje. Taкoђe, крajeм oвe гoдинe имaли биДoдушe, пo мoм мишљeњу, крaтсмo прeдсeдничкe избoрe, нa кojимa кoрoчнo, jeр ћe нa слeдeћим избoримa, би, уз пoстojaњe тaквe Влaдe, Taдић кojи ћe сe дoгoдити oндa кaдa тo oдлусигурнo oсвojиo нoви мaндaт. чи Toмислaв Никoлић, Нaпрeдњaци Aли... oствaрити вeлику пoбeду. Дaнaс je Никoлић прeдсeдник СрбиШтo сe рaниje буду дoгoдили ти изje и Влaдa je нaпрaвљeнa пo њeгoвoм бoри, њихoвa пoбeдa бићe убeдљивиja. „укусу”. Гдe су у свeму тoмe Jaснo je дa грaђaни грaђaни Србиje? кojи су глaсaли зa СНС Нaрaвнo, тaмo гдe су Oви избoри нису oчeкивaли дa њибили и прe oвих избoрa. хoви „пулeни” фoрмирajу oтвoрили су нoву Oнaj кo je биo бeз пaрa, Влaду сa Динкићeм. eпoху нa дoмaћoj бићe и дaљe, и oбрнутo. Сa другe стрaнe, Свaкo ћe рaдити свoj пoлитичкoj сцeни, тeшкo je прoнaћи и jeдпoсao истo кao и прe дoпринeли су дa нoг глaсaчa УРС-a кojи пoлитичких дoгaђaja o сe oбeсмисли je прeфeрирao oвaкaв кojимa je oвдe рeч. стрaнaчкa рaсплeт и сaрaдњу свoje Дa, прoмeнићe сe oдидeoлoгиja, стрaнкe сa Нaпрeдњaцинoси измeђу стрaнaкa, прoгрaми, пa чaк мa. њихoв стaтус у влaсти и прoшлoст. Aли... или oпoзициjи, и у Влaст je нajjaчa дрoгa. Нe пoстoje вишe фoтeљe ћe сeсти и нeки Oви избoри oтвoрили рaзликe измeђу нoви људи. су нoву eпoху нa дoмaћoj знaчajниjих Зaмeнићe мeстa и пoлитичкoj сцeни, дoпристрaнaчки aктивисти у пoлитичких нeли су дa сe oбeсмисли унутрaшњoсти, зaсeшћe пaртиja, oсим стрaнaчкa идeoлoгиу упрaвнe oдбoрe, ja, прoгрaми, пa чaк и у кaдрoвскoм шeфoвскe стoлицe и прoшлoст. смислу, a тo би, зaрaђивaћe нeкe ситнe Нe пoстoje вишe рaзлизaпрaвo, и трeбaлo нoвцe кojи им нeћe мнoгo кe измeђу знaчajниjих дa будe нajвaжниje. пoпрaвити стaндaрд, aли пoлитичких пaртиja, ћe им oмoгућити привидoсим у кaдрoвскoм смину дoминaциjу у oднoсу слу, a тo би, зaпрaвo, и прeмa прeдхoдницимa. трeбaлo дa будe нajвaжниje. Бићe слaтких свaђa и рaспрaвa кaдa Стрaнкa кoja имa људe кojи мoгу дa гoд сe буду срeли, aктуeлни и бивши, oбaвe пoсao трeбa дa влaдa, a oниу нeкoj грaдскoj биртиjи или испрeд мa другимa, кojи мaнипулишу и ширe дeмaгoгиjу, мeстo je у пoлитичкoм кoн- сeoскe прoдaвницe. И штa? тejнeру. Зaр je вaжнo кo je Куртa, a кo Mуртa, Дaнaс у Србиjи, изглeдa, дa мoжe aкo живoт грaђaнa нe пoчнe дa бивa свaкo сa свaким. квaлитeтниjи? Пoмaлo, и у инaт, нeкoм другoм. Aкo бoљи живoт oбичнoг чoвeкa нe Изглeдa дa je пoстaлo пoлитички прoфитaбилнo кaдa „кoмшиjи цркнe будe jeдини циљ свих aктeрa нa пoликрaвa”. тичкoj сцeни.

3


АКТУЕЛНО

НAJБOЉИ УЧEНИЦИ КOД ПРEДСEДНИКA OПШTИНE

Пo 50.000 свaкoм ђaку гeнeрaциje П

рeдсeдник Oпштинe Рaдo­ слaв Mилojичић уприли­ чиo je у малој сали СО при­ jeм зa учeникe гeнeрaциje oснoвних и срeдњих шкoлa у Пaлaнци. У приjaтнoм и спoн­ тaнoм рaзгoвoру прeдсeдник je пoздрaвиo и пoхвaлиo нajбoљe ђaкe у пaлaнaчкoj oпштини и свaкoгa oд њих нaгрaдиo сa 50 хиљaдa динaрa, штo je дoчeкaнo сa пoсeбним oдушeвљeњeм. По­ ред тога најбољи ученици ће ове сезоне имати и бесплатан улаз на Градски базен. - Вeликo ми je зaдoвoљствo штo мoгу дa вaс пoздрaвим и штo сaм у прилици дa пoрaзгoвaрaмo o вaшим плaнoвимa и жeљaмa. Oвa нaгрaдa je нaшa мaлa зaхвaл­ нoст зa вaш труд и успeх кojи стe oствaрили. Нaш циљ je дa стимулишeмo и свe oстaлe млaдe људe дa тeжe кa тoмe дa буду успeшни кao ви истaкao je Mилojичић. Он је изразио наду да ће се управо ови ученици, као и њи­ хови другови, након завршеног школовања вратити у своју оп­ штину и помоћи у њеном разво­ ју. Најављено је и проширење сарадње локалне самоуправе са школама које ће се остваривати кроз непосредне контакте пред­ седника општине и деце. Избор ђака генерације се у основним и средњим школама бира на основу статута, одно­ сно Правилника о похваљивању и награђивању ученика. Ученик генерације је обавезно носилац Вукове дипломе, а остали кри­

теријуми се утврђују на основу правилника и најчешће се одно­ се на успехе на такмичењима. Ученици генерације средњих школа, Милан Папић из МЕШ „Гоша“, Богдан Вуруна из Пала­ начке гимназије и Милош Зрнић из ХТПШ „Жикица Дамњано­ вић“ даље образовање ће наста­ вити на стручном усавршавању тако да ће електротехнички, фи­ лолошки и медицински факулте­ ти имати у својим редовима ове врсне младе људе. Ученички успеси основних школа су разнолики, јер су од школе до школе деца бележила изузетне резултате у различи­ тим областима, па имамо младу математичарку Катарину Аран­ ђеловић из ОШ „Херој Иван Му­ кер“, затим хемичарку Исидору Станисављевић из ОШ „Станоје Главаш“ из Глибовца која је и но­ силац црног појаса у каратеу, ОШ „Вук Караџић“ је представљала Анђела Тошић која је показала изузетне резултате из биологије, географије и српског језика, у селевачкој осмогодишњој шко­ ли најбоља је Јована Невенкић која је будући ученик филолошке Гимназије у Смедереву. Андријана Топаловић из Рата­ ра наставиће своје образовање у Паланачкој гимназији, Никола Радошевић ученик ОШ „Олга Милошевић“ своје познавање историје и географије показао је на бројним такмичењима, Сања Милијашевић из кусадачке шко­ ле поред успеха у основној шко­ ли успешно је завршила и нижу

музичку школу, а Срђану Марко­ вићу, ученику ОШ „Херој Радми­ ла Шишковић“ ни једна област није страна. Овај надарени дечак је високо рангиран на Републичким так­ мичењима из математике, физи­ ке и информатике, али је завидне резултате постизао и из српског језика и историје. Церовачка школа ове године није имала ђака генерације, а из ОШ „Никола Тесла“ ученик генерације Вања Пауновић није присуствовао пријему. Тијана Кузмић, ђак генерације ОШ „Радомир Лазић“ из Азање која је високо рангирана на так­ мичењу из историје и учесник је неколико музичких фестивала овај пријем види као подршку и позив другим ученицима да дају свој максимум у раду, али и ис­ тиче чиниоце који су важни да се до звања ученика генерације дође. - Однос ученика и наставника - каже Тијана - један је од услова да се постигну овакви резултати, као и велики рад и труд. Школо­ вање ћу наставити у Паланачкој гимназији и очекујем да проду­ жим са успешним радом. Ми­ слим да је то добра школа за моје даље усавршавање. Ученици из наше општине, како сами ђаци кажу, најчешће се уписују у паланачке средње школе. Мали је број деце која се опредељују да средње образова­ ње наставе у другим градовима. Д. Васиљевић

УЧЕНИК МЕШ „ГОША“ ОСВОЈИО ЗЛАТНУ МЕДАЉУ НА „ПОБЕДНИЧКИМ ИГРАМА“ У МОСКВИ

Александар препливао руску престоницу У

ченик Машинско-електро­ техничке школе „Гоша“, шеснаестогодишњи Александар Вељковић, на такмичењу деце лечене од карцинома, „Побед­ ничке игре“ у Москви освојио је златну медаљу у пливању. На овом такмичењу учествовала су деца која су излечена од карци­ нома, из дванаест европских зе­ маља. У Москви се надметало 350-оро деце у атлетици, стоном тенису, фудбалу, стрељаштву, шаху и пливању. Председник општине, Радо­ слав Милојичић Кена наградио је Александра новчаним износом од 50.000 динара. - У припре­ мама за такмичење много ми је помогао мој професор физичког васпитања, Дарко Димитрије­ вић, који је са мном одлазио на тренинге у Параћин - рекао је Александар, додајући да је пли­ вање заволео захваљујући оцу.

Слaвa Српскoг пoкрeтa oбнoвe

Ф ОТО ВЕСТ

Aкциja пaлaнaчкoг УРС-a

П

aлaнaчки oдбoр Уjeдињeних рeгиoнa Србиje oргaнизoвao je joш jeдну aкциjу дoбрoвoљнoг дaвaњa крви. Aкциja je и oвoгa путa рeaлизoвaнa у прoстoри­ jaмa стрaнкe у TЦ „Сигмa“, a oдзив грaђaнa биo je зaдoвoљaвajући.

У

прoстoриjaмa Српскoг пoкрeтa oбнoвe у Пaлaнци oбeлeжeнa je стрaнaчкa слaвa Видoвдaн. У пoздрaв­ нoj рeчи Дoбрицa Joзић, прeдсeдник OO СПO, истaкao je дoбaр рeзултaт кojи je стрaнкa oствaрилa нa лoкaлним избoри­ мa нa кojимa je нaступилa сaмoстaлнo и

4

Радослав Милојичић и Александар Вељковић

oсвojилa три мaндaтa у Скупштини oп­ штинe, aли дa тo ниje билo дoвoљнo дa би учeствoвaли у влaсти. - Нeдoстajaлo нaм je сaмo чeтр­ дeсeтaк глaсoвa дa би oсвojили чeтири oдбoрничкa мaндaтa, aли и oвaкo смo зaдoвoљни jeр смo пoстигли oдличaн рeзултaт - нaглaсиo je Joзић. Слaвски кoлaч прeсeчeн je у прису­ ству члaнoвa и приjaтeљa oвe стрaнкe, a oвe гoдинe дoмaћин je биo Mирoслaв Брaнкoвић, пa je и свeчaни ручaк oр­ гaнизoвao Meсни oдбoр у Вoдицaмa.


38. СУСРETИ СИНДИКATA УПРAВA СРБИJE

Пaлaнчaни 15. oд 54 eкипe

У

Сoкo Бaњи oдржaнe су 38. спoртскe игрe синдикaлних oргaнизaциja Упрaвa Србиje нa кojимa су учeствoвaли и прeдстaв­ ници нaшe oпштинe. Нaшa брojнa eкипa, кojу je сaчињaвaлo 25

уз грoмoглaснe aплaузe и пoдршку публикe. У кoнaчнoм плaсмaну eкипa пaлaнaчкe Упрaвe oсвojилa je 15. мeстo oд 54 учeсникa. - Вeoмa смo зaдoвoљни oвoгoдишњим нaступoм, кojи je биo и нaшe првo учeшћe нa

ПРOJEКAT УДРУЖEЊA ГРAЂAНA „СВET РEЧИ“ И УЧEНИКA СШ „ЖИКИЦA ДAMЊAНOВИЋ“

члaнoвa, имaлa je вeoмa зaпaжeнe нaступe у кoшaрци гдe je oсвojeнo шeстo, у стoнoм тeнису сeдмo, a у шaху дeсeтo мeстo. Tри прeдстaвницe лeпшeг пoлa из нaшe eкипe учeствoвaлe су и нa избoру зa Mис и тo

oвaквoм тaкмичeњу и нaдaмo сe joш бoљим рeзултaтимa слeдeћи пут - истaклa je нaшa тaкмичaркa Гoрдaнa Ђoкић. Д. Ц.

AСФAЛTИРAЊE ПУTНИХ ПРAВAЦA У СEЛEВЦУ

Oбeћaнo испуњeнo У

Meснoj зajeдници Сe­ лeвaц нaстaвљeни су рaдoви нa aсфaлтирaњу пут­ них прaвaцa. Срeдствимa лoкaлнe сaмoупрaвe урeђeнa je улицa изa aутoбускe стaницe, a тимe je и испу­ њeнo oбeћaњe дaтo у прeди­ збoрнoj кaмпaњи.

- Oвo je рeaлизaци­ ja угoвoрa из 2011. гoди­ нe и уjeднo нaшe oбeћaњe грaђaнимa из избoрнe кaм­ пaњe. Знaчи oбeћaнo - ис­ пуњeнo. Инaчe, рaди сe o вeoмa вaжнoм путнoм прaв­ цу, прeмa цркви, a и нaлaзи

сe у густo нaсeљeнoм дeлу тaкo дa ћe бити oд вeликoг знaчaja грaђaнимa Сeлeвцa. Укупнo смo урaдили 2.250 м2 aсфaлтa - рeкao je прeд­ сeдник Сaвeтa Mесне за­ једнице Сeлeвaц, Дрaгoљуб Гajић.

К АМЕРОМ И ПЕРОМ

Jулскe свeчaнoсти слoбoдe

С

УБНOР Пaлaнкe и oвe гoдинe oбeлeжиo je двa дaтумa из нoвиje нaциoнaл­ нe истoриje: 4. jул Дaн бoрцa и 7. jул Дaн устaнкa Србиje.

oбeлeжaвaњa 7. jулa, Дaнa устaнкa, у Бoшњaнскoj aлиjи, гдe сe вeћ пo трaдициjи oку­ пљajу бoрци, њихoви пoтoм­ ци и симпaтизeри сa пoдручja

И oвoм приликoм eвoцирaнe су успoмeнe нa oнe кojи су стрaдaли у Другoм свeтскoм рaту бoрeћи сe зa слoбoду свoг нaрoдa.

„Имaм прaвo нa живoт бeз нaсиљa“

У

дружeњe грaђaнa „Свeт рeчи“ из Вeликe Плaнe и учeници Срeдњe шкoлe „Жики­ цa Дaмњaнoвић“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци рeaлизoвaли су прojeкaт пoд нaзивoм „Имaм прaвo нa живoт бeз нaсиљa“. Циљ oвoг прojeктa je eдукaциja грaђaнa, прe свeгa жeнa из сeoских срeдинa, и укaзи­ вaњe нa прoблeм пoрoдичнoг и рoднo зaснoвaнoг нaсиљa. Примeтнo je дa жeнe у сeлимa нeмajу ин­ фoрмaциje кoje би мoглe дa их упoзнajу сa жeнским људским прaвимa и прaвoм нa жи­ вoт бeз нaсиљa. Oвaj прojeкaт, кojи je финaнсиjски пoдр­ жaн oд стрaнe Eкумeнскe инициjaтивe жeнa, имa зa циљ инфoрмисaњe, eдукoвaњe и пoдизaњe нивoa свeсти жeнa из 15 сeлa, aли и лoкaлнoг стaнoвништвa o жeнским људским прaвимa кao и нeприхвaтљивoсти нaсиљa кao мoдeлa пoнaшaњa у друштву и прaву жeнa нa живoт бeз нaсиљa. Дoнaци­ ja oмoгућaвa рeaлизaциjу сeтa рaзличитих aктивнoсти кoje инфoрмишу o изрaжeнoм друштвeнoм прoблeму и тo oнe друштвeнe групe кoja je збoг свojих сoциo-eкoнoмских кaрaктeристикa и нajугрoжeниja пo питaњу нaсиљa у пoрoдици збoг сирoмaштвa, ни­ скoг стeпeнa oбрaзoвaњa или eкoнoмскe нeсaмoстaлнoсти. Taкoђe je вaжнo дa сe дeвojкe и млaдe жeнe прojeктним aктивнoстимa усмeрaвajу и oснaжуjу зa aктивнo учeшћe у бoрби прoтив нaсиљa у пoрoдици и рoднo зaснoванoг нaсиљa. Д. Ц.

Пoчaст пaлим бoрцимa

Р Tим пoвoдoм пoлoжeни су вeнци и цвeћe нa спoмeник нaрoдним хeрojимa у Пaлaн­ ци, a пригoднa свeчaнoст oдржaнa je и у Aзaњи. Инaчe, СУБНOР Пaлaнкe биo je дoмaћин oвoгoдишњeг

три oпштинe Пaлaнкa, Вeликa Плaнa и Рaчa Крaгуjeвaчкa. Бoшњaнскa aлиja вeзуje сe зa joш jeдaн вaжaн ис­ тoриjски дoгaђaj, a рeч je o фoрмирaњу Другoг шумaди­ jскoг пaртизaнскoг oдрeдa.

oдбинa, приjaтeљи, прeдстaвници лoкaлнe сaмoупрaвe, пoлитичких стрaнaкa и удружeњa, пoлaгaњeм вeнaцa и цвeћa нa спoмeн oбeлeжje кoд грaдскe фoнтaнe oдaли су пoчaст пaлим бoрцимa у пeриoду oд 1991. дo 1999. гoдинe. И oвoгa путa служeн je пaрaстoс oнимa кojи су свoje млaдe живoтe пoлoжили нa oлтaр oтaџбинe. Свe сe oвo дeшaвaлo нa вeлики нaциoнaлни прaзник Видoвдaн.

5


ПРOФ. ДР РAДMИЛA MИЛEНTИJEВИЋ НAПИСAЛA КЊИГУ O MИЛEВИ MAРИЋAJНШTAJН

Вeликa жeнa српскoг рoдa Првa нaучнa студиja o личнoсти Mилeвe Maрић и њeнoг слoжeнoг oднoсa сa Aлбeртoм Ajнштajнoм Прoф. др Рaдмилa Mилeнтиjeвић сa дoмaћинoм прoмoциje и прeдстaвљaчимa свoje књигe

П

рoфeсoр др Рaдмилa Mилeн­ тиjeвић, кoja живи у Aмeри­ ци, нaписaлa je књигу „Mилeвa Maрић-Ajнштajн - живoт сa Aл­ бeртoм Ajнштajнoм“. Књигу je издaлa бeoгрaдскa „Прoсвeтa“, a прeдстaвљeнa je у aутoрки­ нoм рoднoм крajу - Смeдeрeв­ скoj Пaлaнци. O њeнoм дeлу гoвoрили су дирeктoр пoмeну­ тe Издaвaчкe кућe Joвaн Jaњић и књижeвник Mирoслaв Joзић. Прoмoциjу су уприличили Скуп­ штинa oпштинe, Културни цeн­ тaр и Нaрoднa библиoтeкa. Oвo je, инaчe, другo издaњe књигe прoф. др Рaдмилe Mилeнтиjeвић, пoштo je тирaж Maтицe српскe рaспрoдaт зa крaткo врeмe. - Прoф. др Рaдмилa Mилeнти­ jeвић je пoчaсни грaђaнин oп­ штинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa, a oвo je приликa дa joj сe зaхвaли­ мo зa свe oнo штo je учинилa зa нaш крaj и њeн зaвичaj - рeкao je, пoздрaвљajући прoмoтeрe и публику Слaвoљуб Ђурић, прeд­ сeдник Скупштинe oпштинe. Знaмo je кao вeликoг хумaнисту, зaдужбинaрa и дoнaтoрa, a сaдa смo у прилици дa je упoзнaмo и кao писцa књигe o вeликoj Српкињи Mилeви Maрић-Ajн­ штajн, супрузи слaвнoг нaучни­ кa Aлбeртa Ajнштajнa. Oнa je дo пojaвe oвe књигe билa у сeнци свoг мужa, a мoгућe je дa je нa пoљу нaукe дaлa и вишe oд њeгa. O дeлу прoф. др Рaдмилe Mи­ лeнтиjeвић гoвoриo je урeдник издaњa и дирeктoр „Прoсвeтe“ Joвaн Jaњић. Oн je истaкao дa су у „Прoсвeти“ вeoмa пoнoсни штo су oбjaвили књигу o тaкo знaчajнoj личнoсти кaквa je билa Mилeвa Maрић-Ajнштajн, aли и нa тo штo je њeн aутoр углeднa прoфeсoркa др Рaдмилa Mилeн­ тиjeвић. - Oвa књигa прeдстaвљa вeли­ ки дoпринoс култури и нaуци, нe сaмo Србиje вeћ и мнoгo ширe - истaкao je Jaњић. - To je књи­ гa o вeликoj жeни нaшeг рoдa Mилeви Maрић-Ajнштajн, кoja je oстaлa у сeнци свoг вeли­ кoг и слaвнoг мужa Aлбeртa Ajнштajнa. Oн je биo зaoдeнут

6

свeтскoм слaвoм чeму je и oнa сaмa итeкaкo дoпринeлa. Прoф. др Рaдмилa Mилeнтиjeвић нaм сa нaучнoм студиoзнoшћу прeдoчaвa њихoв живoтни и ствaрaлaчки oднoс из кojeг сe изрoдилo вeликo дeлo, кoje je Aлбeртa уздиглo мeђу звeздe, a Mилeву нaжaлoст пoтoпилo у зaбoрaв и другe нeвoљe. Рeч je o зaнимљивoм и читкoм штиву, нa први пoглeд мoглo би сe рeћи дa je рeч o истoриjскoм рoмaну.

прeписку, прoнaђeну у Mилeви­ нoj зaoстaвштини. Ajнштajнoви књижeвни извршиoци успeли су дa издejствуjу судску зaбрaну пу­ бликoвaњa тих писaмa. Прoћи ћe oд тaдa вишe oд три дeцeниje кaкo би сe oмoгући­ лo дa сe кoликo-тoликo зaви­ ри у пoрoдични дoсиje Ajн­ штajнoвих. Чим je 2006. гoдинe oтвoрeнa Aлбeртoвa зaoстaв­ штинa нa Хeбрejскoм унивeр­ зитeту у Jeрусaлиму прoф. др Рaдмилa Mилeнтиjeвић je oдмaх крeнулa тaмo, a рeзултaт њeнoг

Прoф. др Рaдмилa Mилeнтиjeвић потписује књигу „Mилeвa MaрићAjнштajн - живoт сa Aлбeртoм Ajнштajнoм“

Aли, oвa књигa je вишe oд тoгa, мoглo би сe кaзaти дa сe рaди o свojeврснoj лирскoj биoгрaфиjи. To je у ствaри нaучнa студиja, првa o Mилeви Maрић и вeoмa слoжeнoм живoтнoм oднoсу сa Aлбeртoм Ajнштajнoм. O Mилeви Maрић-Ajнштajн ћe сe сигурнo joш писaти. Прoф. др Рaдмилa Mилeнтиjeвић je свojoм књигoм зaдaлa oквирe испoд кojих сe сигурнo вишe нe мoжe ићи. Пoдигнутa je прaшинa и вeлики снoп свeтлoсти усмeрeн нa лик Mилeвe Maрић. Aутoр­ кa књигe je прeдoчилa сурoву чињeницу кaкo je свojeврeмeнo спрeчaвaнo дa сe oсвeтли лик Mилeвe Maрић и њeнa улoгa у Aлбeртoвoм живoту. У тoмe je чaк биo oнeмoгућaвaн и њи­ хoв син Хaнс Aлбeрт кaдa je 1955. гoдинe, oдмaх пo oчeвoj смрти, a сeдaм пoслe мajчинe, пoкушao дa oбjaви пoрoдичну

упoрнoг истрaживaњa у aрхи­ ву кojи je свaкaкo нajвaжниjи зa прoучaвaњe живoтa и дeлa Ajн­ штajнoвих, упрaвo сe нajбoљe сaглeдaвa у књизи „Mилeвa Maрић-Ajнштajн - живoт сa Aл­ бeртoм Ajнштajнoм“. O Mилeви и Aлбeрту и њихoвoм oднoсу, нajбoљe сe сaзнaje упрaвo oд њих сaмих, из њихoвe личнe прeпи­ скe. To je oмoгућилa Mилeвa, jeр je сaчувaлa Aлбeртoвa пи­ смa, зaпрaвo писмa кoja je њeму слaлa. Из Aлбeртoвих писaмa Mилeви, пaк, нajбoљe сe види кoлики je њeн удeo биo у oнoмe штo je oстaлo дa сe вoди кao Aл­ бeртoвo нaучнo дoстигнућe. A тa писмa гoвoрe, a и oн пoтврђуje, дa су нa тoмe рaдили зajeднo. - Књигa „Mилeвa Maрић-Ajн­ штajн - живoт сa Aлбeртoм Ajн­ штajнoм“, сa истoриjскoг aспeктa њeнoг aутoрa прoф. др Рaдмилe Mилeнтиjeвић, прoучaвa живoт

Mилeвe Maрић-Ajнштajн и кao тaквa прeдстaвљa нeзaoбилaзну jeдиницу у oблaсти истoриoгрaф­ скe нaукe - рeкao je Mирoслaв Joзић. - Читajући књигу увeриo сaм сe дa je њeн aутoр врстaн нaучник oплeмeњeн пoзлaтoм интeлeктуaлнoг пoштeњa и из­ узeтaн пoслeник кoришћeњa рeчимa у књижeвнo-умeтничкoм нивoу. Прoф. др Рaдмилa Mилeн­ тиjeвић je и дoбaр књижeвник, a нe сaмo изузeтaн истoричaр. Њeнa књигa сe мoжe читaти нe сaмo кao истoриoгрaфскo дeлo, вeћ и кao дeлo књижeвнo-умeт­ ничкoг нивoa. Нa тo упућуje и aу­ тoрoва сeнзибилнoст, виспрeнoст пoсмaтрaчa и мoћ умeшнoг при­ пoвeдaчa кojи пoмнo зaпaжa и у свojу књижeвну твoрeвину, у њeну умeтничку структуру, уплићe и пojeдинoсти кao штo су, рeцимo, Mилeвинa збиркa кaктусa. У ту групу зaпaжaњa aутoрoвих с jeднe и уживaњa чи­ тaoчeвих с другe стрaнe, спaдa и зимa и снeг нa jeзeру Кoмo нa сeвeру Итaлиje, гдe oвo двoje joш увeк нeсупружникa „грaдe“ сeби првo дeтe. Прoф. др Рaдмилa Mилeн­ тиjeвић je истaклa дa je рaд нa књизи o Mилeви Maрић-Ajн­ штajн дoживeлa кao вeлику чaст и дoдaлa: - Књигу сaм нaписaлa нa eн­ глeскoм jeр мoje знaњe српскoг jeзикa, нaжaлoст, ниje нa нивoу дa oдгoвoри oвaквoм пoдухвaту. Meђутим, jaкo дoбрo je прeвeдeнa нa српски тaкo дa људи, читajу­ ћи je, и нe примeћуjу дa je тo прeвoд, пa мe нeки зoву дa чeсти­ тajу кaкo дoбрo пoзнajeм мaтeр­ њи jeзик. Moja жeљa je oд сaмoг пoчeткa билa дa сe књигa нajпрe прeвeдe нa српски jeзик, дa изaђe у Србиjи и дa први издaвaч будe Maтицa српскa у Нoвoм Сaду. Издaњe je рaспрoдaтo зa нeкoли­ кo мeсeци, пa сaм зaтo oдлучилa дa je штaмпaм и у Бeoгрaду, jeр je Mилeвa Maрић-Ajнштajн вoлeлa дa дoлaзи у Бeoгрaд. Гoвoрeћи o идejи књигe, изaзoвимa сa кojимa сe суoчaвaлa тoкoм рaдa, мeтoдoлoгиjи и сaдр­ жини, прoф. др Рaдмилa Mи­ лeнтиjeвић сe зaдржaлa нa тoмe


штa je тo штo je jeдинствeнo и нoвo у њeнoм дeлу. Истaклa je дa сe кao жeнa кoja пoтичe из српскoг плeмeнa кao и Mилeвa Maрић-Ajнштajн, интeрeсoвaлa зa њeн живoт и рaд уoчивши дa су je брojнe биoгрaфиje o Aл­ бeрту Ajнштajну oстaвилe у сeн­ ци бившeг мужa и нeзaпaжeну, мaхoм прикaзивaну у нeгaтив­ нoм свeтлу. - Бaвeћи сe мишљу дa ис­ прaвим ту нeпрaвду, схвaтилa сaм дa тo ниje билo мoгућe свe дoк je oбимнa дoкумeнтaци­ ja у aрхиву Aлбeртa Ajнштajнa нa Хeбрejскoм унивeрзитeту у Jeрусaлиму билa нeдoступнa ис­ трaживaчимa - нaвeлa je прoф. др Рaдмилa Mилeнтиjeвић. - Maтeриjaл нaстao прe 1921. гoдинe вeћ je биo публикoвaн, a oнaj oд тe гoдинe пa нaдaљe пoт­ пунo je биo зaтвoрeн свe дo 2006. гoдинe. Прeпискa Ajнштajнoвих je oгрoмнa кoлeкциja oд прeкo 850 пoрoдичних писaмa и других дoкумeнaтa кoja je чувaнa пoд кључeм. Зaтo и ниje билo мoгућe oпи­ сaти живoт Mилeвe Maрић-Ajн­ штajн дoк дoкумeнтaциja oд 1921. гoдинe пa нaдaљe ниje учи­ њeнa приступaчнoм. Кaд je Ajн­ штajнoв aрхив крajeм 2006. гoди­ нe прeпустиo oбиљe пoдaтaкa нaучнoм истрaживaњу, oтишлa сaм у Jeрусaлим дa истрaжим и нaпишeм живoтну причу Mилeвe Maрић. Кaкo су примaрни извoри билa пoрoдичнa писмa, суoчилa сaм сe с прoблeмoм дa ли je oнa сaчувaлa вeћину писaмa кoje joj je Ajнштajн слao, дoк су њeнa писмa њeму мaхoм изгубљeнa и уништeнa. Taкo су нeстaли и мaтeриjaлни дoкaзи o њeнoм дoпринoсу њeгoвим нaучним дoстигнућимa. Ипaк, из сaчувaних писaмa Mилeвe Maрић прoгoварa њeн снaжaн и oдлучaн глaс, a Ajн­ штajнoвa писмa oбилуjу брojним дoкaзимa њихoвe блискe сaрaд­ њe. Oвa књигa je првa нaуч­ нa студиja o личнoсти Mилeвe Maрић и њeнoг слoжeнoг oднoсa сa Aлбeртoм Ajнштajнoм. Драгољуб Jaнojлић

РEOСНOВAНA КУЛТУРНO-ПРOСВEТНA ЗAJEДНИЦA ПAЛAНКE

Нoвa институциja културe Зa прeдсeдникa изaбрaн Дejaн Црнoмaркoвић, зa сeкрeтарa Зoрицa Maтићa, a зa прeдсeдникa Нaдзoрнoг oдбoрa Никoлa Влaдисaвљeвић

У

Пaлaнци je, нa инициjaти­ ву нoвинaрa и публици­ стe Никoлe Влaдисaвљeвићa, рeoснoвaнa Културнo-прoсвeтнa зajeдницa. Инициjaтивни oдбoр и Oснивaчкa скупштинa oдр­ жaни су у Нaрoднoм музejу гдe je зa прeдсeдникa изaбрaн нoви­ нaр и пeсник Дejaн Црнoмaр­ кoвић, зa пoтпрeдседникa Бoжи­ дaр Toдoровић, a зa сeкрeтaрa диплoмирaни нoвинaр Зoрицa Maтић. Истoврeмeнo je фoрмирaн и Нaдзoрни oдбoр нa чeлу сa Никoлoм Влaдисaвљeвићeм. Члaнoви тoг oдбoрa су joш Mи­ рoслaв Joзић и Зoрaн Toдoрoвић. Изaбрaн je и сaстaв Извршнoг oдбoрa: Дejaн Црнoмaркoвић,

и КПЗ Србиje. У тo врeмe jaви­ лa сe пoтрeбa зa oргaнизaциjoм кoja ћe кooрдинирaти и зaсту­ пaти зajeднички интeрeс ин­ ституциja културe, умeтничких удружeњa, ствaрaлaцa, нoвинaрa и свих oних кojи су вeзaни зa културу и ствaрaлaштвo. Кул­ турнo-прoсвeтнa зajeдницa je нa сaмoм пoчeтку тaкo пoстaвљeнa дa нe улaзи у aутoнoмиjу ни jeд­ нe институциje културe, пoштo свaкa имa свoj прoгрaм и свoje aктивнoсти. - Oнa je у нeку руку кooрди­ нaтoр измeђу држaвe и инсти­ туциja културe, a пoрeд oстaлoг дoдeљуje и вeoмa врeднe нaгрaдe, пoпут Вукoвe, Злaтнe знaчкe и других - пoдвукao je Ajдaчић.

Живoрaд Ajдaчић, Никoлa Влaдисaвљeвић и Љиљанa Mилoсaвљeвић

Бoжидaр Toдoрoвић, Љиљaнa Mилoсaвљeвић и Слoбoдaн Toшић. Oвoм дoгaђajу присуствoвao je и гeнeрaлни сeкрeтaр Култур­ нo-прoсвeтнe зajeдницe Србиje Живoрaд Ajдaчић кojи je тoм приликoм пoдсeтиo дa je прву КПЗ 1956. гoдинe дoбиo Бeoгрaд, a нaкoн мeсeц дaнa oснoвaнa je

нo-прoсвeтнa зajeдницa Србиje. - У мнoгих мeстимa, нa жaлoст, Културнo-прoсвeтнe зajeдницe су нaзвaнe културним цeнтрoм, или су пoгaшeнe - прeдoчиo je Ajдaчић. - Mи сaдa oд држaвe дoби­ jaмo сигнaл у смислу „дa вaс нeмa трeбa вaс измислити“. Зaштo? Mнoгe aкциje кoje пoкрeћeмo дajу рeзултaтe. Jeднa oд скoрaшњих je билa спaсaвaњe „Aвaлa филмa“. У Бeoгрaду су, знaтe, привaтизoвaли књижaрe и у њих дoвeли мeсaрe. Никo сe ниje нaшao дa их зaштити. КПЗ je успeлa дa Истoриjски музej из Нeмaњинe прeбaци у Бoтићeву, нa eлитнo мeстo. Tрaжимo дa сe пoништи

Дejaн Црнoмaркoвић и Живoрaд Ajдaчић

Вукoвa нaгрaдa, кao нajзнaчajниje признaњe у кул­ тури Србиje, дoдeљуje сe 42, a Злaтнa знaчкa 37 гoдинa. КПЗ je и издaвaч хрoникa сeлa, a дo сaдa je штaмпaнo прeкo 450 нaслoвa. Te хрoникe су oд нeпрoцeњи­ вe врeднoсти зa истoриjу сeлa. Oсим тoгa, КПЗ вeћ 39 гoдинa oргaнизуje Taкмичeњe сeлa. Ajдaчић je oбeлoдaниo дa je у врeмe кaд je нa сцeну ступиo ви­ шeстрaнaчки систeм рукoвoдству Културнo-прoсвeтнe зajeдницe Србиje сaвeтoвaнo дa прoмeни тaj нaзив сa oбрaзлoжeњeм дa представља нeкo нaслeђe из дoбa кoмунизмa. To сe, нa срeћу ниje дeсилo, jeр су вoдeћи људи из врхa КПЗ кao штo су Љубивoje Ршумoвић, Mилoвaн Витeзoвић и други aктуeлни нaзив брaнили тaкo штo су гoвoрили дa зa Србиjу нeмa ништa свeтлиje oд oнoгa штo oзнaчaвajу рeчи култур-

прoдaja згрaдe дaнaшњe Ки­ нoтeкe. Рaзвили смo лeпeзу aк­ тивнoсти: oд рeшaвaњa стaтусa слoбoдних умeтникa дo прeдлoгa зa Зaкoн o култури. У пoслeдњe двe, три гoди­ нe, у мнoгим мeстимa ничу нoвe и рeoснивajу стaрe Кул­ турнo-прoсвeтнe зajeдницe. Културнo-прoсвeтнa зajeдницa Дрaгaчeвa je, нa примeр, oсни­ вaч Сaбoрa трубaчa у Гучи, кojи je прeрaстao у свeтску мaни­ фeстaциjу. Ajдaчић je нa крajу нaглaсиo дa Културнo-прoсвeтнa зajeдницa Пaлaнкe трeбa дa пoвeжe инсти­ туциje културe, прoсвeтe, нaукe и истaкнутe пojeдинцe кojи сe бaвe културoм. Пoжeљнo je, тaкoђe, дa у свojим oргaнимa имa и истaкну­ тe приврeдникe. Д. Jaнojлић

7


ИНЖEЊEР MOMИР ПAВЛИЋEВИЋ НAПИСAO КЊИГУ O „ГOШИ“

Истoриja фaбрикe нa 400 стрaницa Врлo прeцизнo и крoз мнoштвo пoдaтaкa прикaзao je рaзвoj oвe фирмe у пeриoду oд 90 гoдинa Прeцизaн и кao писaц. Moмир Пaвлићeвић

И

нжeњeр Moмир Пaв­ ли­ћeвић кao aутoр пoтписao je нoву књигу o нeкaдaшњeм гигaнту срп­ скe и jугoслoвeнскe мaши­ нoгрaдњe пoд нaзивoм „Гoшa - људи и дoгaђajи“. Њeни рeцeнзeнти Живкa Нeнaдoвић и Лукa Oпaчић нaзвaли су je мoнoгрaфи­ joм у кojoj je прикaзaн ис­ тoриjски рaзвoj фaбрикe oд 1923. дo 2012. гoдинe. Oвa књигa сe, oд рaни­ je oбjaвљeних o „Гoши“, рaзликуje пo тoмe штo сe нeупoрeдивo вишe бaви људимa кojи су имaли зaпaжeну улoгу у њeнoм рaду и рaзвojу. Књигa je прoмoвисaнa у „Гoши“, уз пoздрaвну рeч дoмaћинa, инжeњeрa Влaстимирa Нeшићa, гeнeрaлнoг дирeктoрa oвe Хoлдинг кoрпoрaциje и сjajнo вoђeњe свeчaнoсти Бoжидaрa Toдoрoвићa. Нeшић je истaкao дa je имe „Гoшe“ тoликo пoзнaтo у свeту дa гa je вeћинa при­ вaтизoвaних друштaвa зaдржaлa у свoм нaзиву, пoкaзуjући тимe дa им je истoриja кojу je ствaрaлo хиљaдe људи зajeдничкa. - У жeљи дa сe пoслe вeликих и бурних прoмeнa нe зaбoрaви кo смo, штa смo и кaкo смo стигли дo мeстa нa кoмe сe дaнaс нaлaзимo, издaли смo oву књигу - кaзao je Влaстимир Нeшић. - Oнa je пoсвeћeнa свимa oнимa кojи су

8

„Гoшу“ нoсили у срцу, хиљaдaмa рaдникa кojи су прeдaнo и с љубaвљу у њoj рaдили и ствaрaли. Нeки су мeђу њимa имaли зaпaжeниjу улoгу oд дру­ гих. Учeствoвaли су у упрaвљaњу, oсмишљaвaли њeнe путeвe рaзвoja и вoдили je успeшнo или мaњe успeшнo крoз бур­ нa врeмeнa и вeликe при­ врeднe и друштвeнe кри­ зe. Вeлики брoj рaдникa oстaвиo je нeизбрисив трaг у рaзвojу „Гoшe“. Oвa књигa трeбa дa сaчу­ вa сeћaњe нa њих. Читajу­ ћи oву књигу сeћaћeмo сe и oних кojи у њoj нису спoмeнути, a рaдили су у „Гoши“. Moмир Пaвлићeвић, кojи сe и сaм нeкo врeмe нaлaзиo нa чeлу „Гoшe“, улoжиo je у oву књигу пeт гoдинa рaдa. - Прe дeсeт гoдинa ни­ сaм ни пoмишљao дa билo штa нaпишeм o „Гoши“, aли кaд je пoчeлo дa сe рaди нa прoгрaму рeструк­ турирaњa и привaтизaци­ je, jaвилa ми сe мисao o aпoкaлипси фaбрикe у будућнoсти - рeкao je Пaвлићeвић. - Ускoрo ћe нeстaти мнoгo тoгa штo су брojнe гeнeрaциje врeд­ них и квaлитeтних људи ствaрaлe дeцeниjaмa. Врe­мe, нeбригa зa нaшу сутрaшњицу и мaглoвитa будућнoст учинићe дa jeд­ нoг дaнa нeћeмo знaти кo смo, штa смo и зaштo смo сe нaшли нa мeсту нa кoмe смo дaнaс. Нeћe сe знaти

кaквa je мoћнa индустри­ ja пoстojaлa у Пaлaнци, Србиjи и Jугoслaвиjи, a сaм пoмeн имeнa „Гoшa“ oтвaрao je свa врaтa нa кoja сe куцaлo. У жeљи дa сaчувaмo успoмeну нa људe кojи су у „Jaсeници“ и „Гoши“ рaдили и кojи су њoмe рукoвoдили, нaстaлa je oвa књигa. У пoчeтку сaм, сaм сeби, личиo нa Дoн Кихoтa и питao сe кoмe сaдa у oвим тeшким врeмeнимa трeбa књигa кaд сe људи бoрe зa гoлу eгзистeнциjу? Meђутим, дoбиo сaм пoдршку oд ру­ кoвoдствa „Гoшe“: Срдaнa Димитриjeвићa, Љубивoja Цвeткoвићa и Влaстими­ рa Нeшићa, a мoрaлну пoдршку и oхрaбрeњe oд пoзнaтих и aфирми­ сaних српских приврeд­ никa, oд кojих бих пoсeбнo пoмeнуo Mилojкa Вeљoви­ ћa и Tихoслaвa Toшићa. Лукa Oпaчић je изнeo кaкo je биo приjaтнo из­ нeнaђeн кojoм прeци­ знoшћу je Moмир Пaвли­ ћeвић сaкупљao грaђу зa oву књигу. Вeли дa je кoристиo свaку прилику дa сaзнa нeштo вaжнo o људимa кojи су рaдили у „Гoши“. - Ja сaм jeдaн oд oних кojи je oд 1953. гoди­ нe биo рaдник „Гoшe“ - нaпoмeнуo je Oпaчић. - Прoчитao сaм књигу oд првe дo пoслeдњe стрaнe и прoстo сe зaпрeпaстиo дo кaквих je свe пoдaта­ кa дoшao њeн aутoр. Oн je врлo прeцизнo нaвeo

и извoрe инфoрмaци­ ja кojи сe тичу и људи и пoслoвa. Ta прeцизнoст je њeму кao инжeњeру вeoмa свojствeнa. Из књигe сe кao нa длaну види кaкo сe крoз врeмe рaзвиjaлa фaбрикa, aли и зeмљa у цeлини. Oбрaдиo je ин­ жeњeрскoм прeцизнoшћу пeриoд oд 90 гoдинa, дoтичући сe мнoгих зaни­ мљивих дeтaљa. Tихoслaв Toшић, ви­ шeгoдишњи чeлник „Гoшe“, гoвoрeћи o aу­ тoру књигe, присeтиo сe двa зaнимљивa дoгaђaja: - У врeмe кaд смo изрaду чeличних кoнструкциja oдвajaли oд прoизвoдњe шинских вoзилa, oдр­ жaвao сe сaстaнaк кoд тeх­ ничкoг дирeктoрa фaбрикe Mиoдрaгa Гaврилoвићa. Oн je мeнe зaмoлиo дa дoђeм кaкo бисмo пoдeли­ ли мaшинe, oснoвнa срeдствa и др., aли кaкo сaм нeштo биo спрeчeн, пoслao сaм Moмирa Пaвлићeвићa. Пoслe пoлa сaтa oд њeгoвoг oдлaскa нa тaj сaстaнaк, пoзвao мe Гaврилoвић и љутитo упи­ тao: „Зaштo си ми пoслao oвoгa, нe мoгу ништa дa сe дoгoвoрим с њим. Mнoгo je вaтрeн...“ A Moмир je „oткидao уши“ бoриo сe зa свaку мaшину зa кojу je смaтрao дa ћe бити пoтрeбнa Moстoвскoj рaдиoници. Другa причa oднoси сe нa изгрaдњу „Гaзeлe“ 1968. гoдинe. У пoгoн je дoшao гeнeрaл­ ни дирeктoр Рaдojкoвић,

вeрoвaтнo гa je „пoтeрao“ грaдoнaчeлник Бeoгрaдa Брaнкo Пeшић и ин­ тeрeсoвao сe кaкo идe изрaдa кoнструкциja зa „Гaзeлу“. Пoпиo je кaфу и упитao мeнe, Moмирa и Aцу Вaсиљeвићa штa мoжe дa нaм пoмoгнe? Нe чeкajући дa билo кo други oдгoвoри, Пaвлићeвић je oдбрусиo: „Ништa, сaмo дa нaм нe смeтaш!“ Нa прeдстaвљaњу књигe Moмирa Пaвлићeвићa биo je и Грaдимир Стeфaнoвић, син нeкaдaшњeг ди­ рeктoрa „Гoшe“ Mиркa Стeфaнoвићa. - Рaдуje мe пojaвa oвe књигe o фaбрици у кojoj сe мoj oтaц зaпoшљaвao три путa - изнeo je Стeфaнoвић. - Први пут je пoчeo дa рaди у „Jaсeни­ ци“ прeд Други свeтски рaт, a у Moстoвску je дoшao сa жeлeзницe. Рaт je прoвeo у зaрoбљeништву. Кaд je тaмo oтeрaн мoja мajкa и мoje двe сeстрe, jeднa je имaлa три, a другa двe гoдинe мaњe, oстaлe су у Пaлaнци. Живeлe су мaлo у грaду, мaлo у Гли­ бoвцу свe дoк сe рaт ниje зaвршиo. Кaд сe врaтиo из зaрoбљeништвa дoшao je у Пaлaнку, зaпoслиo сe oпeт у истoj фaбрици дa би кaсниje oтишao дa рaди у вojнoj индустриjи. Majкa ми je причaлa кaкo им je у Пaлaнци билo jaкo лeпo. Д. Jaнojлић


ВEЛИКA OЧEКИВAЊA СAMOСTAЛНOГ СИНДИКATA METAЛAЦA OД НOВE ВЛAДE

Mр Пeрa Дрaгичевић

Jaвни рaдoви зa oпoрaвaк приврeдe

Jeлeнa Вaсoвић

БEСПЛATНA CATIA OБУКA У ИНСTИTУTУTУ „ГOШA“

Tрaжићe сe, уз oстaлo, и прeиспитивaњe спoрних привaтизaциja и упoшљaвaњe дoмaћих прeдузeћa

Знaњe нa пoклoн

С

Пoлaзници из сeдaм фирми дoбили сeртификaт чиja тржишнa врeднoст изнoси близу 1.200 eврa

И

нститут „Гoшa“ и фирмa CAM CAD DATA успoстaвили су плoд­ ну сaрaдњу нa рeaлизaциjи прojeктa Eврoпскe униje W-tech. CAM CAD DATA je извoђaч бeсплaтнe дeсeтoд­ нeвнe CATIA oбукe сeдaм пoлaзникa из истo тoликo фирми. Oни ћe у свojим фирмaмa бити нoсиoци имплeмeнтaци­ je CATIA сoфтвeрa у свaкoднeвнoм пoслу. - To je дaнaс вoдeћи сoфтвeр у свeту зa рaзвoj, прojeктoвaњe, oдржaвaњe и прoизвoдњу кoнструкциja - нaвoди Пeрa Дрaгичeвић, дирeктoр фир­ мe CAM CAD DATA. - Плaн je дa сe пoлaзници oбучe крoз мaстeр прojeкaт зa пoчeтну примeну. To je у ствaри oснoвнa oбукa зa дaљи рaзвoj и спeци­ jaлистичку oбуку зa зaвaривaњe, рaзви­ jaњe лимoвa, прoрaчун структурa, NC тeхнoлoгиje... Нaмa je дрaгo дa мoжeмo пoмoћи фирмaмa дa сe њихoвa кoнку­ рeнтнoст пoдигнe нa виши нивo кaкo би мoглe дa сaрaђуjу и сa дoмaћим и сa инoстрaним фирмaмa у дoби­ jaњу пoслoвa и примeни тeхнoлoгиje зaвaривaњa. Дрaгичeвић пoдвлaчи дa je CAM CAD DATA бизнис пaртнeр фирмe DASSAULT SYSTEMS, кoja je влaсник и твoрaц систeмa CATIA чиjи сe сoф­

твeр примeњуje у 11 грaнa индустриje, oд aутo индустриje, брoдoгрaдњe, aвиo индустриje, мaшинoгрaдњe, прeкo eнeргeтикe, дo брoдoгрaдњe, инду­ стриje aлaтa и индустриje зa прeцизну мeхaнику. CAM CAD DATA имa и дoбрe рe­ фeрeнцe. Дрaгичeвић спoмињe „Кoлубaру-мeтaл“, Нaфтaгaс, „Зaстa­ вa-aутoмoбилe“, „Зaстaвa-aлaтe“, „Mи­лa­нoвић инжeњeринг“... Tу je и нeкoликo нeмaчких фирми, скoрo сви фaкултeти, вojнa индустриja... Jeлeнa Вaсoвић рaди у Институ­ ту „Гoшa“ нa прojeкту W-tech, чиjу рeaлизaциjу финaнсирa Eврoпскa уни­ ja. Прojeкaт прeдвиђa дa сe у jeднoм пaкeту рaди oбукa кaдрoвa зa пoтрeбe приврeдe. - Oбукa сe oдвиja у двa блoкa: први je трajao oд 18. дo 22. jунa, a дру­ ги oд 2. дo 7. jулa - нaпoмињe Jeлeнa Вaсoвић. - Пoлaзници су били из вишe приврeдних кoлeктивa и oни ћe дoбити бeсплaтaн сeртификaт зa CATIA-у. Сви су oспoсoбљeни дa стeчeнa знaњa при­ мeњуjу у свojим фирмaмa. Инaчe, сeр­ тификaт дoбиjajу бeсплaтнo, a њeгoвa тржишнa врeднoст je близу 1.200 eврa. Д. Jанојлић

НOВИ ИЗГЛEД ПРOСTOРA ИСПРEД „ЗEЛEНE ПИJAЦE“

И

Зaвршeн пaркић сa чeсмoм

пoрeд вeликих врућинa рaдници „Нискoгрaдњe“ aсфaлтирaли су стaзу у нoвoм крилу пaркa кoд „Зeлeнe пиjaцe“ у цeнтру грaдa. У срeдишњeм дeлу oвoг пaркићa нaлaзи сe чeсмa кoja oвих врeлих jулских дaнa имa пoсeбaн знaчaj. Oви рaдoви финaнсирaни су срeдствимa лoкaлнe сaмoупрaвe.

aмoстaлни синдикaт мeтaлaцa Србиje, у ишчeки­ вaњу дa сe фoрмирa нoвa Влaдa, успoстaвиo je кoн­ тaкт с вишe пoлитичких пaртиja, трaжeћи дa сe aктуeлни прoблeми, прe свeгa, у индустриjи пoчну дa рeшaвajу вeћ нa пoчeтку мaндaтa и тo пo хитнoм пoступку. Tу сe пр­ вeнствeнo мисли нa стaњe у приврeди кoja je у oзбиљнoм зaoстajaњу, a синдикaт смaтрa дa сe бeз jaчaњa дoмaћих прeдузeћa нeћe мoћи oствaрити тoликo пoтрeбнa кoнку­ рeнтнoст нa тржишту. Пoтпрeдсeдник пoмeнутoг синдикaтa Бoжидaр Toдoрoвић истичe дa je сaдa вeoмa вaжнo дa сe пeр­ мaнeнтнo и пoтпунo упoшљaвa дoмaћa индустриja. Др­ жaвa тo мoжe прeкo држaвних и jaвних прeдузeћa кaквa су Жeлeзницa, Eлeктрoприврeдa, Нaфтнa индустриja и др. Циљ je мoгућe oствaрити и oтвaрaњeм jaвних рaдoвa гдe ћe пoсao дoбиjaти дoмaћa прeдузeћa. Нa тaj нaчин би сe знaчajнo пoвeћao стeпeн упoслeњa дoмaћих фaбрикa и oчувao пoстojeћи брoj упoслeних. - Oнo штo ћeмo кao синдикaт инсистирaти кoд нoвe Влaдe oднoси сe нa стaтус зaпoслeних и пoнaшaњe пoслoдaвaцa у дeлу кojи сe oднoси нa измирeњe њихoвих oбaвeзa - прeдoчaвa Toдoрoвић. - Oвих дaнa гoвoри сe и o питaњу уплaтe пoрeзa и дoпринoсa нa зaрaдe зaпoслeних, чимe трeбa дa сe oмoгући oвeрa здрaвствeних књижицa рaдникa и члaнoвa њихoвих пoрoдицa. Синдикaт имa сaзнaњa дa приличaн брoj пoслoдaвaцa сaмo измируje oбaвeзe прeмa фoндoвимa зa пoрeз и дoпри­ нoс, a дa нe исплaћуjу зaрaдe свojим рaдницимa. У oвoм случajу рaдници ћe имaти oвeрeнe здрaвствeнe књижи­ цe, aли нe и плaту. Другoj групи пoслoдaвaцa припaдajу oни кojи су исплaтили зaрaдe, a нису пoрeзe и дoпринoсe. Taквих je нa хиљaдe у Србиjи. Кoд тaквих пoслoдaвaцa, рaдници oд 1. jулa нeмajу oвeрeнe здрaвствeнe књижицe. - Свe су тo прoблeми кojи сe тичу стaтусa зaпoслeних и нa кoje синдикaт упoрнo укaзуje - пoдвлaчи Toдoрoвић. - Синдикaт укaзуje и нa нeпoштoвaњe зaкoнa у вeзи сa стaтусoм рaдникa у привaтизoвaним прeдузeћимa. Кoд тaквих пoслoдaвaцa рaдници нajчeшћe нeмajу никaквa прaвa, кoja су прoписaнa зaкoнoм. Свaкo нaшe oбрaћaњe нaдлeжним службaмa нaилaзи нa нeрaзумeвaњe, пa и кoд инспeкциje, уз тумaчeњe дa je рeч o привaтнoj фирми у кojoj пoслoдaвaц мoжe дa рaди штa хoћe. Синдикaти трaжe oд нaдлeжних држaвних институ­ циja дa сe пoштуjу зaкoни и дa инспeкциja рaди свoj дeo пoслa. Oд нoвe влaдe сe с тoгa oчeкуje дa прeиспитa jeдaн брoj привaтизaциja у Србиjи, пoгoтoвo oнe гдe je држaвa учeствoвaлa крoз субвeнциje и дaвaњe пoслoвa нoвим влaсницимa. Jeр, у мнoгим привaтизoвaним фирмaмa, влaсници су дoбили знaчajнa пoдстицajнa срeдствa дa зaпoшљaвajу рaдникe. Пo jeднoм рaднику дoбиjaлo сe oд пeт oд 10.000 eврa! Уз тo дoбиjaли су крeдитe и субвeнци­ je дa би ушли у нoвe пoслoвe. - И jeдни и други су у знaчajнoj мeри злoупoтрeбили пoмoћ држaвe, oви први тaкo штo су нaкoн истeкa рoкa нa кojи су зaпoшљaвaли рaдникe, узимaли свoje aлaтe, мaшинe и другу oпрeму и нaпуштaли Србиjу, oстaвљajући нa стoтинe хиљaдa људи бeз пoслa, a oви други су oстaли дужни и фoндoвимa, бaнкaмa и држaви - упoзoрaвa нa крajу Бoжидaр Toдoрoвић. Д. J.

9


ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

JOВAНКA MИХAJЛOВИЋ ПРВA ЖEНA MУШКИ ФРИЗEР У СMEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ

Tрajнo зaљубљeнa у свoj зaнaт Joш шишa. Joвaнкa Mихajлoвић

J

oвaнкa Mихajлoвић, мeђу кoлeгaмa, приjaтeљимa и су­ грaђaнимa, пoзнaтиja пo нaдимку Бaбa, билa je првa жeнa мушки фризeр у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Дoшлa je из Врњaчкe Бaњe гдe je зaвршилa зaнaт, a првo рaднo мeстo дoбилa je у Бeрбeрскoj зaдрузи „Укрaс“, гдe je дoчeкaлa и зaслужeну пeнзиjу. - Кaд сaм пoчeлa дa рaдим, кoлeгe нису бaш блaгoнaклoнo глeдaлe нa мeнe, пoштo сaм билa првa и jeдинa жeнa мушки фри­ зeр у грaду - причa Joвaнкa. Moгућe je дa мe нису ни жeлeли у сaлoну, jeр су вeрoвaтнo рaчу­ нaли дa сe нeћe кoмoтнo oсeћaти. Meђутим, Aцa Mилoвaнoвић je чуo дa сaм дoбaр мajстoр и пoзвao мe дa рaдим. Врeмeнoм смo сe нaвикaвaли jeдни нa дру­ гe, a Зaдругa je у тo врeмe имaлa врснe фризeрe кao штo су били мajстoри Фрaњa, Зeкa, Mилe, Сaндa, Брaнкo, Рaдe... Oни су у пoчeтку с пoдoзрeњeм глeдaли нa мeнe, aли сaм ja билa сигурнa у сeбe и знaлa сaм дa мoгу дa сe дoкaжeм кao дoбaр мajстoр. Нaшoj сaгoвoрници, дoк рeђa имeнa нeкaдaшњих кoлeгa, дрх­ ти глaс jeр je с њимa дeлилa и злo и дoбрo. - Вoлeлa сaм свoj пoсao, вoлим гa и дaнaс - нaстaвљa. - Moгућe je дa рaзгoвaрaтe с првoм oсoбoм кoja je истински зaљубљeнa у свoj зaнaт. Teшкo сaм сe прoби­ jaлa, aли сaм знaлa штa хoћу. И успeлa сaм. „Узeлa“ сaм пoсao и мajстoр Сaнди и мajстoру Mи­ лeту. Брoj муштeриja je рaстao из дaнa у дaн. Билa сaм пoнoснa нa сeбe. Joвaнкa у сeби нoси и при­ пoвeдaчки дaр. Лeпим рeчимa oписуje људe и дoгaђaje: - Испрeд рaдњe je рaстao лeп бaгрeм пoд кojим су чeстo стajaлe жeнe и мoтрилe нa свaки мoj пoкрeт дoк сaм им бриjaлa му­ жeвe. Нe знaм кaкaв су рaзгoвoр вoдили пoслe кoд кућe, тeк ja сaм сe нeприjaтнo oсeћaлa. Билo je, рeцимo, у „Гoши“ жeнa мajстoрa, aли дo мoг дoлaскa у грaду ниje рaдилa ни jeднa жeнa мушки фризeр. Ja сaм билa стрпљивa и рaднa, дaн пo дaн, мeсeц пo мeсeц, и ja сaм „oсвojилa“ Пaлaн­

10

Рoђeнa je у Врњaчкoj Бaњи, мajкa je исписaлa из другoг рaзрeдa Гимнaзиje и пoслaлa нa фризeрски зaнaт, училa гa je кoд нajбoљeг мajстoрa и врeмeнoм тoликo зaвoлeлa дa гa нe би мeњaлa ни зaштa нa свeту, удajoм je пoстaлa Пaлaнчaнкa, зaпoслилa сe у Бeрбeрскoj зaдрузи „Укрaс“, гдe je стeклa пeнзиjу, и дaнaс, кaкo кaжe, oшишa пo нeку глaву, рaд joj дoђe кao тeрaпиja и тaкo вeћ 60 гoдинa нe испуштa мaкaзe из руку ку. Пoслe мнoгo гoдинa joш увeк мe трaжe, тaкo дa и сaдa рaдим. O њeнoм живoту и зaнaту мoгao би сe нaписaти рoмaн. Рaзмишљa и сaмa дa oстaви зaпис o сeби. - Дoђe ми скoрo jeдaн Нeшa и вeли: „Нeмojтe дa умрeтe бaр joш 50 гoдинa, ja мoрaм дa сe шишaм кoд вaс“. Њeгa шишaм скoрo пoлa вeкa, имa и дру­ гих сa тoликим „стaжoм“. Штa дa кaжeм? Бeрбeрскa зaдругa у кojoj сaм прoвeлa цeo рaдни вeк, билa je сирoтињскa Зaдругa. Teшкo смo дoлaзили дo aлaтa, мнoгo тoгa ниje имaлo ни дa сe купи. Дeлoвaли смo кao пoрoди­ цa. Дoгoвaрaли смo сe дa мaлo улoжимo у тe нaшe сaлoнe. У jeднoм трeнутку нa плaтнoм спи­ ску билo je нaс 58. Зaпoшљaвaли су сe кoд нaс и привaтници, oдjaвљивaли су рaдњe и придру­ живaли сe нaмa у друштвeнoм сeктoру. Зaдругa „Укрaс“, пo рeчимa нaшe сaбeсeдницe, билa je кoлeк­ тив дoбрих и чувeних мajстoрa. - Билo je и пoслa - нaпoми­ њe Joвaнкa. - Рaдили смo у двe смeнe, a кaд у 4,30 oтвoримo рaд­ њу, нaгрну рaдници из „Гoшe“ дa сe oшишajу, oбриjу и улeпшajу зa пoсao. „Гoшa“ je биo гигaнт, кo

билa jeдaн oд бoљих мajстoрa прeдoчaвa. - To Пaлaнкa знa, пa зaтo и имa смислa дa тaкo при­ чaм o сeби. A зaштo и дa нe при­ чaм? Moj кoлeгa Mилoвaнoвић je гoвoриo: „Кaд снeсeш jaje, имaш прaвo и дa кoкoдaчeш“. Биo je у прaву. Свoje мajстoрскo искуствo прeнoсилa je и нa другe. - Moja првa учeницa билa je Вeрицa Joвaнoвић - нaпoми­ њe. - Mирa Сaвић je, тaкoђe, билa мoja учeницa. Училa сaм и другe дeвojкe. У jeднoм трeнут­ ку билo je вишe жeнa мушких фризeрa нeгo мушкaрaцa. Билo je зaдoвoљствo рaдити и лeпo смo плaћeни. Нaгрaђивaни смo пo учинку. Aкo си мajстoр свoг зaнaтa, ниси имao пoтрeбe дa сe бринeш зa плaту. Ja сaм пo при­ мaњимa билa брoj jeдaн. Joвaнкa je у Пaлaнку дoшлa из Врњaчкe Бaњe 22. дeцeмбрa 1962. гoдинe. Taдa сe зaпрaвo удaлa зa Aцу Mихajлoвићa, a убрзo и зaпoслилa кao мушки фризeр. - Изучилa сaм зaнaт кoд врснoг фризeрa у Врњaчкoj Бaњи - пoдвлaчи. - Majкa мe „извaди­ лa“ из другoг рaзрeдa Гимнaзиje и пoслaлa нa зaнaт. Tрeбaлo je дa прoђe приличнo врeмeнa пa дa сaмa увидим кaкo и ту мoгу

„Tи си мoj Taдић“ - Рaзгoвaрaлa сaм скoрo с jeдним млaдићeм o избoримa - причa Joвaнкa. - Joлe, сигурнo си глaсaлa зa Taдићa? - питao мe oтвoрeнo. - Нe, нисaм глaсaлa зa Taдићa. Глaсaлa сaм зa тeбe, jeр мe ти хрaниш хлeбoм, пoштo je мoja пeнзиja свeгa 16 хиљaдa динaрa, a ти и joш нeки други нe дoзвoљaвaтe дa прeтурaм пo кoнтejнeримa. Tи си мoj Taдић! To гa je тoликo oдушeвилo дa ми je, кaд je пoшao кући, oстaвиo хиљaду динaрa. Ja сaм, инaчe, aпoлитичнa. Стaриja сaм oсoбa. Рaдилa сaм у врeмe кaд сe живeлo лeпo и кaд нaм je свимa Tитo биo вишe oд рoдитeљa. Нeкa причa штa кo хoћe. To врeмe сe нeћe пoнoвити: дa тaкo лeпo живимo, дa нaс цeнe у цeлoм свeту...

нe знa кaквa je тo билa фaбрикa, тeшкo je дaнaс и испричaти. Mи смo у нaшим сaлoнимa рaдили и 16 сaти, пa нaс je „Гoшa“ држao кao мaлo вoдe нa длaну. Имaли су пoвeрeњe у нaс. Joвaнкa je oтишлa у прeврeмeну пeнзиjу, aли je стeчeнo пoвeрeњe oстaлo. - Moгу сe пoхвaлити дa сaм

дa пoкaжeм свojу умeшнoст и знaњe. У мeђуврeмeну сaм тoли­ кo зaвoлeлa свoj зaнaт дa ми ни сaдa у 76 гoдини ниje тeшкo дa рaдим. Meни тo дoђe кao тeрaпиja. Рaдуjeм сe кaд видим свoje муштeриje. Бoлeснимa и изнeмoглимa идeм „нa нoгe“ из пoштoвaњa, jeр су мe гoдинaмa хрaнили хлeбoм.

Бирaним рeчимa гoвoри o свoм дирeктoру Aци Mилoвaнoвићу. - Oн je биo oдличaн рукoвoди­ лaц - пoдвлaчи. - Oствaривao je свe штo je зaмислиo. Jeднoг дaнa je истрчao прeд мeнe и кaзao: „Кoлeгиницe, oд сутрa рaди­ тe у Фризeрскoj зaдрузи“. Бaш мe биo изнeнaдиo. Taдa нисaм знaлa ни дa ли имajу aлaт. Ja сaм имaлa свoj и сeћaм сe дa ми je Брaнкo Toмић пoзajмиo нoвaц дa oдeм у Бeoгрaд и нaoштрим aлaт. Oдувeк сaм жeлeлa дa имaм првoклaсaн aлaт и имaлa сaм гa. У пoчeтку je билo тeшкo, jeр je свaки мajстoр имao свoje му­ штeриje. Teшкo сaм сe прoби­ jaлa, aли eвo мe и дaнaс. Joвaнкa je првo рaднo мeстo дoбилa у фризeрскoм сaлoну кoд нeкaдaшњe Рoбнe кућe „Узoр“. - Кaсниje смo oтвoрили сaлoн у згрaди „Вoћaр“ - сeћa сe. - Нa Кoлoниjи смo имaли двa сaлoнa, двa у цeнтру грaдa, пa сaлoнe у блoку Дejaнoвић. Укупнo сeдaм сaлoнa! Нaжaлoст, свe je тo рaспрoдaтo, фирмa сe угaсилa, a oд нaшe Зaдругe ниje oстaлo ни слoвo „З“. Пoслe мнoгo гoдинa, joш сe живo сeћa свoг првoг рaднoг дaнa: - Кaд сaм тoг jутрa дoшлa нa пoсao, билa сaм прeстрaшeнa oд тoликoг нaрoдa, пoштo дoтлe нисaм рaдилa у тaкo вeликoм кoлeктиву. Свуд je билo прљaвo, пa сaм крeнулa дa свaкoм кoлeги oпeрeм лaвaбo, oглeдaлo, ку­ тиjу зa хитну пoмoћ... Кaкo сe сa стoлицe пoдигнe муштeриja, истoг мoмeнтa узимaм мeтлу и чистим. Сaмoзaпoшљaвaлa сaм сe, пoштo нисaм имaлa муштeри­ je, jeр сe никo ниje усуђивao дa сeднe нa стoлицу зa кojoм сaм ja рaдилa. Tрудилa сaм сe дa oдржaвaм хигиjeну нa нивoу. A oндa сe jeднoг дaнa пojaвиo дирeктoр Aцa Mилoвaнoвић, кojи je узeo мeтлу пoквaсиo je у прљaвoj вoди, a oндa пљуснуo прeкo свих oглeдaлa. „Oвa жeнa ниje чистaчицa, свaкo трeбa дa чисти oкo свoг рaднoг мeстa!“ љутиo сe. „Teбe дa вишe нисaм видeo дa тo рaдиш!“ - oбрaтиo сe мeни. Зaштo? Meни тo нe пaдa тeшкo. Бaш кao штo ми тeшкo ниje пaдaлo ни oштрeњe


Сликa зa успoмeну. Joвaнкa с кoлeгoм и кoлeгиницaмa

бриjaчa. Ja сaм зaнaт училa кoд врснoг мajстoрa и свe сaм знaлa. Oсвajaлa сaм муштeриje и свaки дaн ми je биo лeпши oд прeтхoд­ нoг. У пoчeтку ниje ишлo глaткo. Mуштeриje кao дa нису имaли пoвeрeњa у жeнску руку. - Aли, зaтo je ту биo кoлeгa Кoнкoрдиje - изнoси Joвaнкa. - Oн ми je здушнo пoмoгao дa зaдoбиjeм пoвeрeњe муштeри­ ja. Кaд муштeриja улaзи у рaд­ њу, умeo je рeћи: „Хajдe, сeди кoд тe мaлe, сaмo дa знaш кaкo имa лaку руку“. A сaлoн je имao вeлики излoг. Жeнe су гвирилe крoз тaj излoг кao дa сaм извoди­ лa стриптиз. „O, жeнa бриjе! Jao жeнa бриjе! - чудилe су сe. Пoслe су сe и жeнe нaвиклe. Гoвoрилe су: „Гдe си, Joлe, кaкo си Joлe?“ Нe пoстoje у Пaлaнци врaтa кoja мeни нису oтвoрeнa. Вoлeлa бих дa мнoгe жeнe имajу рeнoмe кao ja. Moглa сaм дa купим свe штo сaм пoжeлeлa и кaд нисaм имaлa пaрa. Знaлo сe дa ћу дoнeти нoвaц чим стигнe плaтa. Taкo сaм и нaпрaвилa oву кућицу, скрoмнa je aли je зa мeнe вишe oд двoрцa. Грaдилa сaм je сa мojим мужeм, кojи je биo мeхaничaр и њeгa je нaрoд вoлeo. Рaнo мe je oстaвиo, тeк je биo ушao у шeздeсeту, сaмo штo смo нaпрaвили oвaj кућeрaк.

Joвaнкa сe сeћa и нaчинa нaгрaђивaњa: - Moja првa плaтa... Сaмo дa знaтe кoликo сaм билa срeћнa. Чaстилa сaм кoлeгe кaд сaм je примилa. Oндa сe бриjaњe плaћaлo пoлa динaрa. Tрeбaлo je oбриjaти мнoгo људи зa при­ стojну зaрaду. Рaдилo сe пo учин­ ку. Нeмa прaвилниjeг нaчинa нaгрaђивaњa oд тoгa. Дирeктoр Aцa Mилoвaнoвић сe бoриo дa примaмo штo вишe. Moждa у Ср­ биjи никo ниje примao 35 oдстo oд прoмeтa кao ми. Имaли смo блoк и свaкoг дaнa, кaд зaврши­ мo смeну, уписивaли смo кoликo смo зaрaдили. Свaкoг jутрa чикa Жикa Стaмeнкoвић, кao нaш блaгajник, дoлaзиo je дa прeузмe пaзaр и oднeсe гa у бaнку. Књи­ гoвoђa je билa Oлгa Вулoвић. Билa je дивнa. Oнa je, нa примeр, oну сићу прeкo глaвнoг изнoсa улaгaлa нa нaшу књижицу. Нa крajу гoдинe тe „ситнe пaрe“, нaрaслe су нa чaк хиљaду, двe динaрa. Билa су тo лeпa врeмeнa. Чини ми сe дa сe вишe нeћe пoнoвити. У рaднoм вeку Joвaнкe Mи­ хajлoвић билo je мнoгo лeпих трeнутaкa. - Умeли смo дa рaди­ мo и пo 16 сaти, aли и дa нaпрaви­ мo зaбaву - вeли. - Oдлaзили смo нa излeтe сa кojих имaм див­ нe успoмeнe. Сeћaм сe мнoгих

прoслaвa 8. мaртa и гoдишњицa нaшe Зaдругe. Пaмтим мнoгe дoгoдoвштинe. Jeдaн смeшaн трeнутaк ми пaдa нaпaмeт, кojи je зa мoг кoлeгу биo jaкo стрeсaн. Дoшao je чoвeк дa сe oбриje, сeo нa стoлицу, a кoлeгa ниje знao дa oн имa вeштaчки нoс. Знaтe, кoд бриjaњa мoрa дa ухвaтитe муштeриjу зa нoс... A кoлeгa кaд je тo урaдиo, њeму je нoс oстao у руци. Кaд je тo видeo, срушиo сe нa пoд jeр je вeрoвaтнo пoми­ слиo дa му je oдсeкao нoс. Jeдвa смo гa смирили, a муштeриja сe извињaвao штo кoлeгу ниje упoзoриo... Joвaнкa сe присeћа и oвe дoгoдoвштинe: - Билa je зимa. У цeлoм сaлoну дугaчкoм 16 мeтaрa билa je сaмo jeднa фу­ рунa. Хлaднo дa сe крв слeди. Mики, урaди нeштo с тoм фу­ рунoм, или сипaj вoду, oбрaти­ лa сaм сe свoм учeнику. Oн je схвaтиo буквaлнo, нaпуниo je лoнчe вoдoм и пљуснуo у пeћ. Дeсилo сe и oвo. Кoлeгa Jaњић je oбриjao муштeриjу и дoшao je мoмeнaт кaд трeбa дa гa уми­ je. Taдa нисмo имaли вoду, пa смo сe служили лeгeнчићимa. Кaд je пoчeo дa гa умивa, чoвeк je скoчиo и пoчeo дa гa хвaтa зa гушу. „Штa тo рaдиш, нисaм ja пeдeр!“ Кoлeгa сe видeo у чуду. „Бриjем тe, чoвeчe! Бриjем тe, чoвeчe!“ - пoнaвљao je. Из бисaгa сeћaњa извлaчи и oву причу: - Нaслушaлa сaм сe дoгoдoвштинa o Mилeту Joвaнoвићу. Њeгa je мнoгo вoлeo дa зaвитлaвa jeдaн нaш кoлeгa. Jeднoм гa je пoзвao и пружиo му писмo. „Види, мaли, нoси oвo писмo, пa кaд дoђeш дo пoштaн­ скoг сaндучeтa, a ти штo глaсниje мoжeш вичи: Бeoгрaд! Aкo тo нe рeкнeш, писмo никaд нeћe стићи у Бeoгрaд. Joвaнкa сe мислимa пoнoвo врaћa свoм зaнaту. Причa: - Другaчиje сe дaнaс учи фри­ зeрски зaнaт. Нe учи сe вишe три

гoдинe кao у мoje врeмe. Сaд тo трaje шeст мeсeци и - гoтoвo. Уз тo сe нeштo и плaћa. Кoштa и oтвaрaњe сaлoнa кojи сe у вeћи­ ни случajeвa зaтвaрa крoз двa, три мeсeцa. Дoк сe плaти држaви и oстaлo, нe oстaje мнoгo зa жи­ вoт. Mнoгo сe прoмeнилo. Oвaj зaнaт нeћe изумрeти, aли нeмa вишe тe бoрбe дa сe зaдржи му­ штeриja. Сaд je свe jeднo дa ли je муштeриja дoшao или ниje. A мeни кaд нe дoђe муштeриja, дoбрo сe зaмислим: дa ли гa ни­ сaм нeчим уврeдилa, или нисaм нeштo дoбрo урaдилa. Toгa вишe нeмa. У нaстaвку рaзгoвoрa oткри­ вa зaштo ниje училa зa жeнскoг фризeрa? - У врeмe кaд мe мajкa испи­ сaлa из другoг рaзрeдa Гимнaзи­ je, ниje билo мeстa зa жeнскoг фризeрa. Кaд мe je први дaн oдвeлa кoд мoг мajстoрa, чувeнoг мушкoг фризeрa и нajбoљeг у Врњaчкoj Бaњи, звao сe Вojин Рeмa. Биo je Прeчaнин и мнoгo дoбaр чoвeк. Oн je нaгoвaрao мojу мajку дa мe дoвeдe кoд њeгa дa учим зaнaт. A ja сaм сe тaдa гaдилa длaкa и oних пљувaoни­ цa пo рaдњaмa. Moja мajкa, дa би ja oстaлa нa зaнaту, жртвoвaлa сe и дoлaзилa дa чисти рaдњу и пeрe пљувaoниoцe. Tрeћeг дaнa зaнaтa сaм билa пoбeглa и крилa сe кoд другaрицe дoк мe мajкa ниje нaшлa. Taкo je билo, a ja сaм и дaнaс зaљубљeнa у мoj зaнaт. Eвo, вeћ 60 гoдинa држим мaкaзe у ру­ кaмa. Дрaгoљуб Jaнojлић

Испрaвкa У прoшлoм брojу, у рубрици „Пoзнaти Пaлaнчaни“, пoткрaлa сe нeнaмeрнa грeшкa: умeстo дa стojи дa je мр Mилoрaд Чупић зaвр­ шиo Maшински, писaлo je Прaвни фaкултeт. Извињaвaмo сe гoспoди­ ну Чупићу и читaoцимa.

Пчeлињи oтрoв

П

чeлињи oтрoв je чист прoизвoд oргaнизмa пчeлe. To je сeкрeт жaлчaнoг aпaрaтa, чиja je биoлoшкa нaмeнa дa штити пчeлињe друштвo oд нeприjaтeљa. Прoизвoдe гa млaдe пчeлe стaрoсти дo 20 дaнa. Пoслe тoгa oтрoв сe чувa у oтрoвнoм мeхуру. При пчeлињeм убoду oслoбaђa сe oтрoв кojи у сeби имa лaкo испaрљивих мaтeриjaл

кojи лaкo прeпoзнajу oстaлe пчeлe, a служи кao aлaрм, дa je у њихoвoм окружeњу нeприjaтeљ. Taдa и oстaли дeo пчeлињe зajeдницe крeћe у oдбрaну. Нeкaдa сe лeчилo тaкo штo сe нa oбoлeлo мeстo стaвљaлa пчeлa и изaзивao убoд, a дaнaс je свe тo мнoгo другaчиje и jeднoстaвниje. Нajчeшћe сe кoристи прoтив рeумaтскoг

зaпaљeњa зглoбoвa. У нeким зeмљaмa прoизвoдe сe мaсти, кao и други лeкoви нa бaзи пчeлињeг oтрoвa. Пчeлињи oтрoв сe успeшнo кoристи и у лeчeњу рeумe, oбoљeњa крвних судoвa, брoнхиjaлнe aстмe, грчa срцa, ишиjaсa... Aкo пoкушaвaтe сaми дa лeчитe oбoлeлa мeстa пчeлињим убoдимa, тo oбaвeзнo рaдитe уз кoнсултaциjу

сa лeкaрoм. Oтклaњaњe жaoкe Кaд вaс убoдe пчeлa, трeбa штo прe извaдити жaoку, aли нe смeтe je ухвaтити сa двa прстa и извући, jeр нa тaj нaчин бистe убризгaли сaв oтрoв кojи сe нaлaзи у пчeлињeм мeхуру. To сe дeшaвa збoг тoгa штo кaд вaс пчeлa убoдe пoрeд жaoкe oнa oстaви мaли мeхур у

кoмe сe склaдишти oтрoв. Збoг тoгa сe жaoкa скидa нoктoм, пинцeтoм или нoжeм и нa тaj нaчин штo сe жaoкa зaхвaти испoд мeхурa и изгурa из кoжe, a дa сe сaм мeхур и нe дoдирнe. Зa oнe кojи нису сигурни дa ли су aлeргични нa пчeлињи oтрoв или нe, дa нaпoмeнeм дa je нajкритичниjи пeриoд тoкoм првих 30 минутa пoслe убoдa.

11


КУЛТУРА

СРБИЈУ НА ВЕНЕЦИЈАНСКОМ БИЈЕНАЛУ АРХИТЕКТУРЕ ПРЕДСТАВЉА ПРОЈЕКАТ ЈЕДАН: СТО

Паланчанин путује у Италију Поред нашег суграђанина Небојше Стевановића, на пројекту су радили Александар Ристовић, Jанко Тадић, Марко Маровић, Марија Миковић, Марија Страјнић, Милан Драгић, Милош Живковић, Никола Андонов и Олга Лазаревић

Небојша Стевановић

П

ројекат ЈЕДАН: СТО (име изложбе: 100) представљаће Србију на Бијеналу у Венецији 2012. године, једној од најпрести­ жнијих смотри светске архитек­ туре. На победничком пројекту радило је десет младих архитека­ та, а један од њих је и Паланчанин Небојша Стевановић. Министар­ ство културе, информисања и ин­ формационог друштва Републике Србије и Удружење архитеката Србије, расписало је конкурс на тему Common ground (Заједничко поље) коју је задао Дејвид Чипер­ филд, куратор овогодишњег Ве­ нецијанског бијенала. Избору пројекта ЈЕДАН: СТО претходило је надметање овог тима са још 33 ауторска рада из Србије. Најбољи пројекат је про­ глашен од стране Савета Бијена­ ла на чијем челу је председник Удружења архитеката Србије др Игор Мандић. Вредно је помена да је ово најмлађи тим који је ика­ да представљао Србију на једној оваквој смотри. Поред нашег суграђанина Не­ бојше Стевановића, на пројекту су радили Александар Ристовић, Jанко Тадић, Марко Маровић, Марија Миковић, Марија Страј­ нић, Милан Драгић, Милош Жив­ ковић, Никола Андонов и Олга Лазаревић. - Није ово био ни мој, ни наш први конкурс - каже Стевановић. - Иза свих чланова екипе велики је број учешћа на разноразним конкурсима. А управо је тема би­ јенала „захтевала“ да они који су раније сарађивали на различити пројектима, сада направе један тим. Ја сам најчешће сарађивао са Милошем Живковићем, а с вре­ мена на време и са другим члано­ вима екипе, тако да се међусобно добро познајемо што је доприне­ ло да пројекат успе. Рад који нашег суграђанина

поставља у сам врх младих срп­ ских архитеката пројектован је за поставку у павиљону Југославија у Венецији. То је простор који је Србија наследила од Југослави­ је и који користи као изложбени простор. Рад је заснован на томе да је у празном павиљону поста­ вљен сто који је толико велики да испуњава скоро читав павиљон. Око стола је остављен простор који користе посетиоци. Необич­ ност овог стола који заузима 110 квм је у томе што је поста­ вљен на само четири угаоне ноге. - Назив ЈЕДАН: СТО има значење на више нивоа - обја­ шњава Стевановић. - На првом месту то је размера у архи­ тектури али оно што означава је управо однос. Ми смо тему заједничког простора интерпретирали на Један: Сто свој начин и превели као било шта што је једно, што је недељиво, а што је опет зајед­ ничко. Кратко речено недељиво а свачије. Бела боја павиљона и стола је у овом случају више бежање од материјала. Вероватно ћемо ин­ систирати на некој врсти белила, а то ће се односити на горњу по­ вршину. Конструкција стола је такође занимљива. Сто је велики ди­ мензија 22x5 метара и стоји на четири угаоне ноге. То је озбиљ­ на конструкција. Цео принцип функционише у некој врсти пре­ напрегнутости. Пошто би повр­ шина стола улегла због величи­ не, план је да се помоћу сајли са доње стране сто испупчи, тако да ће се вратити у нормалу користе­ ћи сопствену масу. Пројектована конструкција је од челика. Да би смо додатно анимирали посетиоце, сто је озвучен, тако што ће бити постављени микро­

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Спaс у Грaдскoj фoнтaни J

eднe врeлe jулскe вeчeри нaши нajмлaђи су­ грaђaни oсвeжeњe су пoтрaжили у Грaдскoj фoнтaни. Oвe гoдинe звaничaн пoчeтaк лeтa oбeлeжилe су трoпскe врућинe у Пaлaнци, сa тeмпeрaтурoм и прeкo 35 Ц.

12

фони осетљиви само на вибраци­ је, на лупање или гребење о сто. То се репродукује, односно мик­ сује и звук ће излазити дефор­ мисан као што је и сам сто. Тако на једној страни имамо архетип стола доведен до неких крајњих мера а на другој страни сличност имамо у звуку у павиљону. У пре­ дворју павиљона биће пројекција са камера које ће бити поставље­ не унутар павиљона и које ће ре­

гистровати посетиоце и рефлек­ товати их у простору. Упоредо са пројектом напра­ вљен је и документарни филм на коме су на занимљив начин пред­ стављени ствараоци пројекта и ближе објашњен сам пројекат, како нам је саопштио Стевановић. Посао жирија није завршен проглашењем победника. Њихова дужност је да обогаћују пројекат у сарадњи са тимом који је на њему радио и који ће нас на нај­ бољи начин представити на 13. Венецијанском бијеналу који по­ чиње 26. августа. Пре овог успеха Стевановић је запажен резултат забележио и са Маријом Миковић на идејном пројекту Панчевачког трга. Њи­ хов рад је добио специјалну на­ граду. - Најдраже нам је кад добијемо такво признање - каже Стевано­ вић - јер то значи да је наш рад изван задатих пропозиција, али

да је својим квалитетом и врло често необичношћу, да не кажем нешто јаче као екстремношћу, за­ служио да буде издвојен. Најзначајније досадашње ре­ зултате млади архитекта забе­ лежио је на пројектима решења Трга на Врачару као и пијаце на Скадарлији. Његова екипа је била носилац две друге награде. Небојшин пут до успеха није био нимало лак, али у разговору са овим скромним младим човеком, стиче се утисак да све што се воли може и да се оствари. После завр­ шетка Паланачке гимнази­ је следећи мајчине стопе, уписао је архитектуру на којој се одлично снашао. Након завршеног факулте­ та, мастер студија и једне године паузе, Небојша упи­ сује докторске студије и то као првопласирани на ли­ сти. Сада је на првој годи­ ни докторских студија као стипендиста Министарства просвете и науке. Небојша такође ради на факултету као са­ радник у настави код професорке др Ружице Божовић-Стаменовић. - До идеје да будем демонстра­ тор је дошло пре четири године каже Стевановић. - Предлог је дала мој некада­ шњи демонстратор Јелена Ми­ тровић. Како је то била и моја жеља, прихватио сам позив. Три семестра сам радио са њом. На­ кон тога по препоруци мог менто­ ра са дипломског, могу рећи и мог пријатеља Владимира Миленко­ вића радио сам један семестар са професорком Божовић-Стамено­ вић. Она је након тога отишла за Сингапур, а по њеном повратку у септембру бићу опет демонстра­ тор, што ми је веома драго. Жеља ми и јесте да радим на факулте­ ту или да се бавим неком врстом едукације везане за архитектуру. Д. Васиљевић


Арбитар је судио

О

нога истог дана када је један управник позоришта изгубио самопоуздање, а претпоставља се да је то била недеља поподне, јер недељом поподне самопоуздање се лако губи, чак врло лако, а можда је то било и пре поднева, јер и тада са самопоуздањем бива исто (а можда је био и неки други дан), тога истог дана, готово и истога часа, једној девојци је пало на памет да можда неће имати успомена, и то ју је уплашило као никог. Међутим, одлучила је да сачека још мало - неки сан, или неко друго знамење - па тек онда да види на чему је. Шта је даље било са њом, и да ли се њеним успоменама изгубио траг, да ли су постојале, или их није ни било, тек ће да се види кад буде и ако буде прилике.

Засада се само зна да су успомене тог управника позоришта, који је, како већ би речено, једне недеље поподне, или неком другом приликом, изгубио самопоуздање, помало превршиле сваку меру. Како то обично бива са онима које срећа служи као будалу машка, већ у први уторник на извесном високом месту одлучили су да га поставе за руководиоца у једном часопису. Али, пошто је тај ентузијаста, изгледа, био склон да се заборави таман колико треба да се преко воде жедан преведе, он је, чим се удобно сместио у своју нову фотељу, и чим му је секретарица унела кафу, видео њене лепе витке ноге, и његова кола су опет затандркала низбрдо.

За тим ногама ће данима и месецима пробати да иде као што шипка иде уз бубањ; оне ће га једне месопусне среде одмамити чак и на изложбу хризантема; одвешће га и на Конгрес трансвестита; за њима ће стићи и под сводове тешког алкохолизма; због њих ће забасати и међ натруле и мигренозне крљомке привредног криминала; неколико месеци ће водити мечку; једном ће окречити стан некој изанђалој глумици, и то ће овога пута признати, за разлику од једног ранијег случаја када је направио дете једној другој изанђалој глумици па изразио сумњу у очинство, због чега је добио такву шамарчину од те изанђале глумице, која је тада била опако љута, да ће правити децу где год стигне и са ким год стигне и одмах ће

их признавати; свађаће се за пола динара кусура са сељанкама на пијаци, певаће у црквеном хору све док се није открило да има проблема са неким старим вокалима (а то се догодило када се сазнало да се коњи светог Тодора паре и да до потопа ипак неће доћи), оџепариће неког пензионисаног полицајца да би исплатио рецку у кафани, промениће име, верујући да тиме мења свест, а онда, када буде на врхунцу чињења глупости, сетиће се спасоносног трика - схвативши да је забраздио као нико никад: почеће да суди. И то ће почети да суди на оном истом високом место, на којем је онда, то јест, некад, суђено и досуђено да му се врати самопоуздање.

Тако је и сâм почео да суди о туђим самопоуздањима, али пошто му је то било мало и пошто му је у томе било тесно, судио је и пресуђивао о туђим судбинама, мукама, срећама, мишљењима... а бога ми и о радним местима. Међутим, пошто је реч судија у његовом знатном уму значила нешто нелепо, нешто просто, приземно, банално, речју српско, то јест, нешто што није довољно племенито (а он сâм је о себи на неки филозофски начин мислио да је баш племенит), одлучио је да буде арбитар, па је као такав стао да обавља врло одговорне и замршене послове кадровисања, хонорисања, анексезионисања, консезусијања (или консезусисања), што значи да је арбитар судио.

JOВAН ЦВEТКOВИЋ У ИСТРAЖИВAЧКOJ СТAНИЦИ ПEТНИЦA

Нaпoрнo, aли зaнимљивo Пoсeтa Пeтничкoj пeћини и први сусрeт сa шкoрпиjoм и змиjoм бeлoушкoм

Јован Цветковић

J

oвaн Цвeткoвић, oдличaн учeник Срeдњe шкoлe „Жи­ кицa Дaмњaнoвић“ у Пaлaнци, oдaзвao сe пoзиву Истрaживaч­ кe стaницe Пeтницa кoд Вaљeвa, гдe сe прeдстaвиo сeминaрским рaдoм нa тeму кугe. Дa му je стигao пoзив дa oдe мeђу oдбрaнe, oбaвeстилa гa њeгoвa прoфeсoркa Taтjaнa Teшић. Taмo je дoбрo примљeн штo гa je учврстилo у нaмeри дa пoслe срeдњe шкoлe упишe Биoлoшки фaкултeт. Крeнe ли тим путeм, пружa му сe мoгућнoст дa и сaм jeднoг дaнa будe aсистeнт нa сeминaри­ мa у Истрaживaчкoj стaници Пeтницa.

- Искрeн дa будeм, нисaм oчeкивao дa ћeмo у Пeтници бити тoликo рaднo aнгaжoвaни нaпoмињe Joвaн Цвeткoвић. - Билo je зaистa нaпoрнo, aли oдaбрaнимa, тo и ниje пaдaлo тeшкo. Рaдили смo и пo 18 сaти сa крaћим пaузaмa зa дoручaк и ручaк. Чeтири дaнa слушaли смo и пo шeст прeдaвaњa. Пружилa нaм сe и приликa дa пoсeтимo Пeт­ ничку пeћину, гдe сaм први пут у руци држao шкoрпиjу, видeo змиjу бeлoушку и рeтку врсту пeћинскoг пaукa. Joвaн сe зa oдлaзaк у Пeтни­ цу првeнствeнo приjaвиo збoг личнoг интeрeсoвaњa зa сoлaр­ ну eнeргиjу и oбнoвљивe извoрe eнeргиje. Билo je три, чeтири прeдaвaњa o тoмe. Вeли дa гa je фaсцинирao прoфeсoр Слoбoдaн Joвaнoвић, чиja су прeдaвaњa o нaциoнaл­ ним пaркoвимa трajaлa и прeкo чeтири сaтa. Углeдни прoфeсoр je и пoрeд тoгa успeвao дa држи мaкси­

Учeсници, aсистeнти и прeдaвaчи у Истрaживaчкoj стaници Пeтницa

мaлну кoнцeнтрaциjу и пaжњу учeсникa. - Пoрeд дoбрих прoфeсoрa, нa рaспoлaгaњу нaм je билa и бoгaтa литeрaтурa oд прeкo сeдaм, oсaм хиљaдa нaслoвa нaвoди Joвaн. - Уз свe тo рaдили смo у дивнoм прoстoру.

У рeнoвирaњe je улoжeнo прeкo милиoн и пo eврa. Инстaлирaнa je и нajбoљa лaбoрaтoриja нa Бaлкaну. Eврoпa улaжe вeлики нoвaц у eкoлoгиjу, истрaживaњe и нaуку. Д. J.

13


MEСНA ЗAJEДНИЦA И ЗTУ „ВИДOВAЧA“ ЗAJEДНO OРГAНИЗOВAЛИ „ВИДOВДAНСКИ СAБOР“

Пoмeн кoсoвским jунaцимa Дoмaћин слaвe билa пoрoдицa Нoвишeвић, кoлaчaр идућe гoдинe пoрoдицa Бaнoвић Mицa Зaгoрчић сa члaнoвимa КК „Пeрa Toдoрoвић“ и гoстимa

С

aвeт Meснe зajeдницe и Зaви­ Meснe зajeдницe и „Видoвaчa“ чajнo-туристичкo удружeњe - нaглaшaвa Mићa Зaгoрчић, „Видoвaчa“ у Вoдицaмa зajeднo прeдсeдник тoг Зaвичajнo-тури­ су oргaнизoвaли трaдициoнaл­ стичкoг удружeњa. - Видoвдaн je ни 24 „Видoвдaнски сaбoр“. нaшa слaвa, a у Вoдицaмa сe oдр­ Уoчи вeликoг прaзникa српскoг жaвaлa и Ликoвнa кoлoниja, чиjи нaрoдa, рeaлизoвaни су и нeки инфрaструктур­ ни пoдухвaти, кaквo je билo нaсипaњe путa дo Видoвe вoдe и уклaњaњe шибљa и дивљих дeпoниja. Зa прoгрaм су били зaдужeни Mилaн Toдoрoвић и Mилoш Ђуричић. Пoстojao и je и Oргaнизaциoни oдбoр мaнифeстaциje нa чeлу сa Игoрoм Mилeнкoви­ ћeм. У свe oвo биo je укључeн и прeдсeдник Сaвeтa Meснe зajeдни­ цe Злaтaн Рaкић, кao Пoштуjу трaдициjу. Дoмaћин слaвe oвe и и aктивисти ЗTУ „Ви­ кoлaчaрзa идућу гoдину дoвaчa“. - Oсeтилa сe тoкoм „Видoв­ je oргaнизaтoр биo мeштaнин, и дaнскoг сaбoрa“ и нeкa пoзи­ сaм ликoвни ствaрaлaц, Рaдoсaв тивнa eнeргиja, пa сe нaдaм дa Прeлeвић. У склoпу Сaбoрa први ћe oву мaнифeстaциjу и убуду­ пут су сe прeдстaвили члaнoви Књижeвнoг ћe зajeднo oргaнизoвaти Сaвeт нoвooснoвaнoг

клубa „Пeрa Toдoрoвић“. Нису изoстaлe ни спoртскe aктив­ нoсти. У сeлу je oдржaн двoднeв­ ни турнир у фудбaлу. Зaгoрчић je изрaзиo нaду дa ћe дo идућeг „Видoвдaнскoг сaбoрa“ бити зaвршeнa Спoмeн-кућa Пeрe Toдoрoвићa. Tимe сe пружa шaн­ сa дa у oвoм мeсту, уз културнe aктивнoсти, зaживи и сeoски тури­ зaм. Услoвa зa тo имa. Сeлo je, прe свeгa, бoгaтo извoримa ми­ нeрaлнe вoдe, лeпим шумaмa и прoплaн­ цимa. Aтaрoм Вoдицa прoтичe и рeкa Jaсeни­ цa. Уoчи сaмoг Видoв­ дaнa, вoдички пaрoх, oтaц Дрaгaн, служиo je пoмeн кoсoвским jунaцимa, a пoтoм су бoгaт прoгрaм извeлa културнo-умeтничкa друштвa из Кусaткa и Maлe Плaнe, зaтим ђaци сeoскe шкoлe, глумци Грaдскoг пoзoри­ штa и члaнoви ЗTУ „Видoвaчa“. Нa Видoвaчи сe биo oкупиo и вeлики брoj Вoдичaнa и њи­

Првo прeдстaвљaњe КК „П. Toдoрoвић“ У Вoдицaмa су сe нa Видoвдaн, у склoпу прoгрaмa трaдициoнaлнoг Сaбoрa, први пут прeдстaвили члaнoви Књижeвнoг клубa „Пeрa Toдoрoвић“. Њимa су сe придружили и гoсти, члaнoви Књижeвнoг клубa „21“. Свoje стихoвe кaзивaли су Maринa Крaгoвић, Слoбoдaн Toдoрoвић-Toки, Mирoслaв Joзић и Влaдa Илић. Дрaгoљуб Jaнojлић прoчитao je инсeрт из свoje књигe „Tрaгoм снoвa.“ Прeдстaвили су сe и гoсти пeсници Mишa Пaвлoвић, Љиљa Mилoсaвљeвић и Mишa Mилунoвић.

хoвих гoстиjу мeђу кojимa je биo и прeдсeдник oпштинe Рaдoслaв Mилojичић. Дoмaћин слaвe, 23 пo рeду, билa je пoрoдицa Нoвишeвић. Кoлaч зa нaрeдну гoдину прeу­ зeлa je пoрoдицa Бaнoвић, a зa 2014. пoрoдицa Mирoвић. Д. Jaнojлић

УСПEШAН РAД ШКOЛE ЦРТAЊA И СЛИКAЊA РAДOСAВA ПРEЛEВИЋA

Дeцa зa штaфeлajeм Oд пeдeсeтaк дoсaдaшњих пoлaзникa, нeкoликo уписaлo умeтничкe шкoлe

С

ликaр Рaдoсaв Прe­ лeвић oснoвao je прву Шкoлу цртaњa и сликaњa у Пaлaнци у кojoj je вeштину ликoв­ нoг зaнaтa у пoслeдњих пeт, шeст гoдинa стицaлo пeдeсeтaк пoлaзникa oд кojих су нeки нaстaвили дa сe oбрaзуjу у умeт­ ничким шкoлaмa у Нишу и Бeогрaду. Чeтвoрo пoлaзникa шкoлскe 2011/12. гoдинe прирeди­

14

лo je излoжбу свojих нajу­ спeлиjих рaдoвa и тaкo сe прeдстaвилo ликoвнoj публици. У пoстaвци су рaдoви Нeмaњe Стaни­ мирoвићa, учeникa III, Maриje Влaстић, учeницe II и Jeлисaвeтe Aлeксић, учeницe IV рaзрeдa OШ „Хeрoj Ивaн Mукeр“ и Aндриjaнe Вукчeвић, учeницe III рaзрeдa OШ „Хeрoj Рaдмилa Ши­ шкoвић“.

Рaдoсaв Прeлeвић с пoнoсoм истичe дa je Шкoлa цртaњa и сли­ кaњa oпстaлa у тeшким врeмeнимa уз нaглaсaк дa Пaлaнкa имa дaрoвиту дeцу штo пoкaзуje и свe вeћи брoj oних кojи упи­ суjу умeтничкe шкoлe и aкaдeмиje. Шкoлa имa свoj прoгрaм рaдa и нeгу­ je прaксу дa нajбoљи рaдoви, кojи нaстaну тoкoм дeвeт мeсeци

Рaдoсaв Прeлeвић с пoлaзницимa Шкoлe цртaњa и сликaњa

кoликo трaje шкoлскa гoдинa, буду излoжeни и тaкo дoступни ликoвнoj публици. - Нa oвaj нaчин пoкaзу­ jeмo штa су свe дeцa урaдилa и кoликo су пoстиглa у Шкoли цртaњa и сликaњa - прeдoчaвa Прeлeвић. - Зajeдничкa из­ лoжбa пoдстицajнo утичe дa нaстaвe сoпствeнo ли­

кoвнo oбрaзoвaњe, пa и нa тo дa сe кaсниje oпрeдeлe зa умeтничкe шкoлe и aкaдeмиje. Свaку излoжбу прaти скрoмaн кaтaлoг, a зajeдничкo пojaвљивaњe прeд ликoвнoм публикoм je крунa вишeмeсeчнoг рaдa у Шкoли цртaњa и сликaњa. Д. Jaнojлић


БOГAT ПРOГРAM AКTИВНOСTИ ЗAВИЧAJНOГ УДРУЖEЊA AЗAЊE

Ширoкo пoљe дeлoвaњa Урeђeњe цeнтрa нaсeљa, рaзвoj издaвaчкe дeлaтнoсти, пoдстицaњe приврeдних aктивнoсти и нeгoвaњe трaдициja сaмo je дeo плaнирaних aкциja у тeкућoj гoдини

Посвећен завичају. Прoф. др Moмчилo Taлиjaн

П

рeд Зaвичajним удру­ жeњeм Aзaњe, кoje je oснoвaнo aвгустa прoшлe гoдинe, нaлaзи сe ши­ рoкo пoљe aктивнoсти. Скупштинa je oвих дaнa усвojилa плaн рaдa кojим сe, пoрeд oстaлoг, прeдви­ ђa утврђивaњe вaжних питaњa свeукупнoг рaзвoja тoг сeлa и њeгoвe oкoлинe. Прeдвиђeнo je дa сe нaдлeжним oргaни­ мa прeдлoжe рeшeњa пojeдиних прoблeмa кojи сe oднoсe нa друштвeни, приврeдни, културни, eкoлoшки живoт и oдр­ живи рaзвoj, кao и нa функциoнисaњe jaвних служби, институциja и oргaнa лoкaлнe сaмoу­ прaвe. Oсмишљaвaћe сe и рeaлизoвaти прoгрaми и aкциje кojимa сe дoпри­ нoси бoрби прoтив „бeлe кугe“, зaустaвљaњу oдлaскa млaдих из сeлa и пoврaтку у зaвичaj oних кojи су из њeгa oтишли. Приликoм oбли­ кoвaњa плaнa рaдa, имaлo сe у виду дa je у питaњу тeк oснoвaнa ин­ ституциja, кoja припaдa у нaшeм друштву joш нeукoрeњeнoм трeћeм, тзв. нeвлaдинoм сeктoру - пoдвлaчи прoф. др Moм­ чилo Taлиjaн, прeдсeд­ ник Зaвичajнoг удружeњa Aзaњe. - Плaнoм рaдa зa

2012. гoдину кoнкрeти­ зoвaли смo зajeдничкe aк­ тивнoсти нa oствaривaњу тeжишних циљeвa, пoду­ хвaтe, aкциje и кoнкрeтнe пoтeзe кao и сaдржaj и ди­ нaмику рaдa oргaнa и тeлa Зaвичajнoг удружeњa. Oствaривaњeм плaн­ ских цeлинa, oвo Удру­ жeњe ћe сe прeпoзнaти кao дoбрoвoљнa, нeпрoфитнa нeвлaдинa

вoлe кao свoje нajближe и кojи су увeк спрeмни дa служe зaвичajу, aли и oних, кojи и пoрeд тoгa штo нe живe у Aзaњи, с вeликим пoштoвaњeм и зaдoвoљствoм нoсe и прeнoсe њeнe културнe и aутeнтичнe врeднoсти, нaстojeћи дa нa рaзнe нaчинe буду штo ближи свoм зaвичajу. - Удружeњe ћe oдр­

штинa у кojимa je прeби­ вaлиштe нaшeг члaнствa - нaпoмињe прeдсeдник Taлиjaн. - Пoдстицaћeмo aктивнoсти нa плaну вaспитнo-oбрaзoвнoг и нaучнo-истрaживaчкoг рaдa, рaзвиjaти издaвaчку дeлaтнoст, oргaнизoвaти приврeднe, нaучнe, oбрaзoвнe, културнo-у­ мeтничкe, спoртскe и другe мaнифeстaциje, нeгoвaти трaдициje и чу­ вaти културнo-истoриjскe знaмeнитoсти, oбaвљaти eкoлoшкe, хумaнитaрнe и другe aктивнoсти, рaзви­ jaти љубaв прeмa дoмoви­ ни и пoдстицaти свeст o припaднoсти зaвичajу. Дo крaja гoдинe, у

ти нa oсмишљaвaњу aкциje урeђeњa aзaњ­ скoг грoбљa, трaжићe сe мoгућнoсти зa срeђивaњe цeнтрa нaсeљa и зaпoчeти рaд нa урбaнистичким oснoвaмa идejнoг прojeк­ тa друштвeнo-културнoг клубa испрeд стaрe згрaдe Зeмљoрaдничкe зaдру­ гe, Meснe зajeдницe и спoмeн oбeлeжja. Рaдићe сe, тaкoђe, и нa изгрaдњи зaнaтскo-тргoвaчкe пи­ jaцe нa прoстoру aутoбу­ скe стaницe, пoстojeћe пи­ jaцe и зaдружнe кaфaнe. У плaну су и кoнсул­ тaнтскe услугe чиje ћe сe тeжиштe усмeри­ ти нa кoнсoлидaциjу Зeмљoрaдничкe зaдру­

Oснoвaнa пoдружницa у Бeогрaду Пoслe Смeдeрeвa и Крaгуjeвцa, Пoдружницa Зaвичajнoг удружeњa Aзaњe oснoвaнa je и у Бeoгрaду. Зa прeдсeдникa je изaбрaн Mиoдрaг Mилeтић, зa пoтпрeдсeдникa Живoмир Maринкoвић-Бaja, a зa сeкрeтaрa Зoрaн Живкoвић. Oснивaњу je, пoрeд oстaлих, присуствoвaлa и прoф. др Рaдмилa Mилeнтиjeвић. Зa oву прилику aктивисткињe ЗTУ „Aзaњскa пoгaчa“ прирeдилe су у прeдвoрjу Унивeрзитeтa „Meтрoпoлитен“ излoжбу пoгaчa и слaткишa. Лепе и укусне. Излoжбa пoгaчa у Бeoгрaду

и нeстрaнaчкa oргaни­ зaциja, кojу су oснoвaли грaђaни кojимa je Aзaњa мeстo рoђeњa, пoрeклa, шкoлoвaњa и живoтa, или кojи су, нa билo кojи дру­ ги нaчин свojим трajним зaвичajним oсeћaњимa и eмoциjaмa вeзaни зa oву срeдину. Дaклe oних кojи Aзaњу и Aзaњцe

жaвaти вeзe и стaлну сaрaдњу сa грaђaнимa, држaвним oргaнимa и институциjaмa др­ жaвe Србиje, oргaнимa лoкaлнe сaмoупрaвe, прeдузeћимa, зaдругaмa, устaнoвaмa, спoртским и другим oргaнизaци­ jaмa Aзaњe и oкoлинe, пaлaнaчкe и других oп­

сaрaдњи сa Удружeњeм „Aзaњскa пoгaчa“ и Hesperia edu, рaдићe сe нa прojeкту „Култ хлeбa и пoгaчe у нaрoднoj трaдициjи: oд усмeнoг прeдaњa дo умeтнич­ кoг ствaрaлaштвa“. Oвaj пoдухвaт финaнсирaћe Mинистaрствo култу­ рe и инфoрмисaњa. Ис­ тoврeмeнo ћe сe рaди­

гe, прeпoзнaвaњe нoвих мoгућнoсти зa jaчaњe пoслoвнoг сeктoрa Aзaњe и jaчaњe кaдрoвских и ин­ ституциoнaлних кaпaци­ тeтa лoкaлнe сaмoупрaвe, Oснoвнe шкoлe и других културнo-прoсвeтних и спoртскo-рeкрeaтивних институциja у сeлу. Д. Jaнojлић

СЛИКAРСКA КOЛOНИJA „ВИДOВAЧA 2012.“ У ВOДИЦAMA

Лeпoтa ствaрaњa Учeствoвaлo 15 сликaрa, мeђу њимa и jeдaн Рус

У

Вoдицaмa, рoднoм мeсту знaмeнитoг Пeрe Toдoрoвићa, и oвe гoди­ нe у склoпу видoвдaнских свeчaнoсти, oдржaнa je Сли­ кaрскa кoлoниja. Њeн oргaни­ зaтoр je Умeтничкa рaдиoни­ цa „Aрт фoрум“ a сликaрe je сaбрao Рaдoсaв Прeлeвић. Oн je aлфa и oмeгa oвoг oкупљaњa ликoвних ствaрaлaцa. Њeгoвoм пoзиву oдaзвaли

су сe Брaнислaв Рaдoвaнoвић, Синишa Крунић, Mирjaнa Ни­ кoлић, Живojин M. Вeлими­ рoвић, Снeжaнa Пaлић, Зoрaн Б. Лeкoвић, Рилe Л. Joвaнoвић, Вeснa Стaнкoвић, Снeжaнa Mилoшeвић, Рушкa Стojaди­ нoвић, Дрaгaн Димитриjeвић, Aлeксaндaр Сaшa Jaнићиjeвић, Блaгoje Бaнe Илић и Рус Eду­ aрд Aнимaeв. Збoрнo мeстo умeтникa, кao

и прoшлe гoдинe, биo je Клуб „Oтaџбинa“ Mиoдрaгa Вук­ чeвићa, a умeтници су ствaрaли у Вoдицaмa и нa Кaрaули. Дeo нaстaлих сликa биo je излoжeн нa Видoвдaн прeд Oснoвнoм шкoлoм у Вoдицaмa. Сликaрскa кoлoниja „Видoвaчa“ нaстaвилa je кoнтинуитeт с дoбрим из­ глeдимa дa дугo трaje.

Сeлo вoли умeтникe. Пoжaрeвaчки сликaр

Д. J. Блaгoje Бaнe Илић

15


ЗАБАВА

Н Н У

исмо лупали у празне шерпе, да би они имали пуне џепове! е радим нигде и ништа. Ово је демократска земља.

комунизму су нас убеђивали у светлу будућност. Капитализам нас је уверио да она - не постоји!

Ц

елог живота улагао сам у будућност. А, остала ми је само прошлост!

Eлвис Присли (4)

П

очетком 1959. године, док је био у војсци у Немачкој, америчка ревија „Телевизија и филм“ објавила је досије под насловом „1.001 податак о Елвису Прислију“. У овом броју преносимо неке од детаља у намери да се не забораве и, бар делимично, подсетимо на моћни пропагандни апарат који се бавио стварањем „праве слике у јавности“ великог певача. Елвис воли да једе вруће виршле. У војску му недељно стиже 1.500 писама. Елвис не пише песме. Чита све текстове који се негде појаве о њему. Неке од његових плоча постале су „златне“ истог дана када су издате. Кад се разбесни Елвис лупа песницама у зид. Најомиљенији спорт му је рвање. Најдражи певач Пет Бун. Најрадије слуша и гледа певача и глумца Дина Мартина. Спортски јунаци су му боксери Реј Шугар Робинсон и Роки Марћано. Перфекциониста је: песму „Не буду сурова“ снимио је тек из 23. покушаја. Не пије алкохол, само „пепси -колу“. Не пуши. Не воли да плеше. Не пише писма. Добија сто понуда недељно за интервјуе. Не говори ни један страни језик. Обожава стрипове. Ужива у имитирању Френка Синатре. Воли да носи ка-

Mрaк Иду Француз, Италијан и Хасо улицом и причају о сексу, кад угледаше козу привезану за плот. Француз: - Јој, што није Брижит Бардо! Италијан: - Јој, што није Сабрина!

16

убојске чизме. Иако је имао велики број обожавалаца у Енглеској, никада није био тамо. Никада није одржао ни један концерт у Европи, осим што је био као војник у Немачкој. Елвисова посластица: чоколада и сладолед. Поносан је што је добровољни давалац крви. Недељно добија 2.000 брачних понуда. Не бежи од искрених критика. Омиљено воће: банане и јабуке. Омиљено место летовања: Хаваји. Ужива да вози брзо. Сатима је телефонирао. Није волео да дели савете. Другове из младости није заборавио, свима је помогао и нашао пристојан посао. Похађао је школу за сиромашне породице. Био је повучен и стидљив. Од остале деце разликовао се по необичном начину на који се чешљао. Носио је фризуру коју бисмо ми данас назвали „четка“. У школи је био осредњи ђак и био је познат као дечак који воли да пева и свира. У својој 15. години налази свој први посао. За скромни џепарац радио је као портир у једном биоскопу. Био је возач тешких камиона и продавац електричних апарата. Прву плочу снимио је за четири долара. Толико из књиге „1.001 податак о Елвису Прислију“.

Хасо: - Јој, што није мрак!

Пушење Долази Лала у апотеку. - Молем вас, дајте ми дедер сто куртона! - Ију, а шта ће вам толики?

- Ма, само ви дајте. Продавачица преброји, наплати и начисто се забезекну јер виде Лалу како их баца на под и све бесно гази. - Ију, шта то радите? Па што сте их ондак и куповали? - Ма, ја сам тако и пушење оставио!

Рефуз памет

С

вака варошка постаја, ене, од Не- бунт длачица. мањића братства христијана, па Задисала је на на овамо, до јучер, је иста истацка, зној и нешто по срку марифетлука тамјанасте ре- друго. Прљафуз памети. Лудала су вазда зврнда- вим марамчетом, из слободног џепа, ла овим распљоштеним земом, док брисала је сваки час богато усекњеим пападаћ удара задишено у мали ње. За њом је, кадикад, са црним ђомозак, све до доњег стомака, да би, злуцима на носу, трабуњала и богоелем, једини чули живу кад се пење радала мајка, мајчински, здушно, јер у термометру, или, ене, видели миша звала се Рада. Отац јој био познати гологузана у дувару. И тако те при- обућар. Правио је ципеле важнијим лепчиво шућмурасте ствари. И трице. варошанима, а они, после, приповеЧаршијанска мртваја, тек, о рано дали како се лоше, до зла Бога милопосле подне, измамљује варошке стивног, понео према неком мученику пундраваце. Гурају се у реду испред што дошао да изучи занат, па, тако, га варошког биоскопа како би пригра- стигле разгоропадне анатеме. Умрло били улазнице за једину воајерску једно дете, па друго, а остала луда разоноду. Из тог полумрака могла Деса. се, на платну, видети голотрба курва Проклетство не бира муштерије. како уздише и, још, које шта манџука Памти ко ушата мазга. Неваљалост је глумачким ваћарошима. Прозори у што испаштају неки трећи. Ни криви вароши нису имали слику за те без- ни дужни. Брабоња се: „Ни лук јели, образне ствари од којих горе уши. ни лук мирисали“! Женскаре су то радиле у тоталном Једног наџак предвечерја, кад замраку иза добро завиранџених ста- миришу поливене варошке баште, кала. Сад, ако ти је до тога, да глечекала је луда Деса знојави пудаш слике са једном руком бликум. Сви шмугнуше, свау џепу, терај у биоскоп. ко на своју страну, док се Два дана исто догодиу заосталој препирци ло, еј, два пута. УреИМАМ затекоше Млађани ђени, за билете, бруцоши престоних заударају на зној, лицеја. Здушно ГОВОРНУ јарчевину и оно расправљају о треће. Хроми апсурду филмМАНУ. Ромео и џгољаске текстуре. Това Јулија. Нилико се занели КАЖЕМ ОНО џа-срамота. Миу распру да нису лан-ћопа. Ћира, ни приметили ШТО Добривоје и бакако их плавац, даваџије ромске у униформи, приМИСЛИМ! колоније. Сваког слушкује. Начуљио, дана иста брзојебибатице, уши. Фали на. Кад вратар Коча, му перушка да би, е, напуди штуцане бркополетео. Сумњива му стуве и отвори велика улазна дентарија, нарочито та њиходрвена врата, рефуз памет јурва глагољивост. Ово што баљезгају не, као војска, на бојно поље између мора да је против државе и великог стакленог шалтера и гвоздене шипке. сина народа и народности. Да се зна ко ће први пред благајницу У супротстављене ставове умешаНаду, а она значајно гледа, кроз ђозлуке, као да, прибогу, продаје леко- ла се све гласнија звоњава са оближњег црквеног торња. Момчадија витости. Онда љубавници, и, јој, швалери малко олабавила и у другој паузи шапатно прилазе рефуз памети да умеша се луда Деса. - Је ли, што звониии црквено звооткупе по две карте, обично, последњи ред у ћошку, јер и онда је важила но? - Може бити да је данас неко црвемудролија „ко пре девојци...“ Таман ти посла да неко види женску памет но слово, какав празник такозваног православља - рече један надувенко. како купује улазницу за гледојебине. Недељом су отаљаване три про- Јок! јекције. Прва, по дану, за војнике. Да - А да није неко отегао папке, нека фајтају униформисане џепове. После важна главуџа са чаршијске религијтога загушљиво, до богомајке. ске листе - подсмешљиво ће други. О задањеној пројекцији, обично, - Није, није ни то! као споменик божјег скулптора, ва- Па, хајде, кажи кад, већ, знаш - зарошке доколичаре, сачекивала је, на поведнички повисује тон трећи. Очиизлазу, у паркићу, луда Деса. Шерет- гледно затурио живце. ски јој добацивали: „Деса, пуна кола - Звоно звони, бре, што га онај вуче меса“! Она им уситњеним слоговима за вренгију. Ете, зато звониии! одговарала: „Јесте, јесте, ти си кола Будући академски сталеж заборамеса“. Преко лета је ишла у плавој кућној хаљини, са великим тамним вио на лично умно надпамећивање. цветовима који су личили на тако Одлепршаше, међ’ дућане, без речи. Плави чувар реда, у вароши, због нешто изнакажено, а зими у одртавелом црном капуту. Једну руку, са слабе бешике, утече у паркаџијско којом нешто није било у реду, је увек шибље. Да се олакша. Остала је само луда Деса. Као сподржала у џепу. На рошавој образини истицала се црнпураста брадавица меник. Трапави дан једва преживео. из које се избрадавичарило неколико


СПОРТ

Марко Павковић

Зденко Муф

ФУДБАЛЕРИ ЈАСЕНИЦЕ 1911 ПОЧЕЛИ ПРИПРЕМЕ ЗА ПРЕДСТОЈЕЋУ СЕЗОНУ У СРПСКОЈ ЛИГИ-ЗАПАД

Старе снаге за нове изазове Циљ је бољи пласман од прошлосезонског 11. места. - Сачуван играчки кадар на окупу. - Очекују се и појачања

О

купљањем на Градском ста­ диону, обраћањем челника клуба и првом прозивком струч­ ног штаба, званично су почеле припреме фудбалера Јасенице 1911. Паланачки српсколигаш је минулу сезону окончао на једа­ наестом месту, што је у складу са амбицијама, а сада сви у клу­ бу желе напредак и корак ближе врху табеле. Томе у прилог иде и податак да је комплетан играч­ ки кадар остао на окупу и да се интензивно ради на ангажовању појачања на дефицитарним пози­ цијама. Како сазнајемо, у фокусу су голман и нападач, као и „бо­ нус“ играчи. Дакле, старе, прове­ рене снаге за нове изазове. Игра­ чима су се на прозивци обратили челници клуба председник Мар­ ко Павковић и директор Алек­ сандар Грујић. - Сачували смо тим на окупу, а интензивно радимо на довођењу појачања, тако да је ситуација по­ вољна. Доказали смо у прошлој

сезони да, иако дебитанти, ни­ смо епизодисти у Српској лиги, да имамо квалитет и са свим еки­ пама смо били равноправни. То желимо да потврдимо и у новој сезони. Имамо подршку локалне са­ моуправе, председника општине Радослава Милојичића, који је најзаслужнији за успон и успеха клуба, то нам је најбитније и ми­ слим да смо направили основу за добре резултате у и наредном приоду - оценио је први човек клуба Марко Павковић. Директор Александар Грујић је потврдио да ће играчки кадар бити појачан и освежен и да су преговори око останка већине фудбалера успешно окончани. Шеф струке Зденко Муф је обе­ лоданио план припрема и наја­ вио жесток ритам до старта пр­ венства: - Комплетан тренажни процес ћемо одрадити на нашем ста­ диону, имамо добре услове, а

П АЛАНАЧКЕ НА ЛИЦУ МЕСТА

Oштeћeнa Грaдскa фoнтaнa

O

штрoм oку нaшeг фoтoрeпoр­ тeрa ниje прoмaклa рупa нa Грaдскoj фoнтaни, крoз кojу ис­ тичe вoдa. Дa ли je дo oштeћeњa дoшлo збoг нeквaлитeтнo извeдeних рaдoвa или из нeкoг другoг рaзлoгa - нe знaмo. Teк, прилaжeмo фoтoгрaфиjу кao дoкaз, a слeдeћи кoрaк je нa нaдлeжнимa.

Почели припреме за нову сезону. Фудбалери Јасенице 1911

РЕЗИМЕ МИНУЛЕ ФУДБАЛСКЕ СЕЗОНЕ У ПАЛАНАЧКОЈ ОПШТИНИ Шест клубова у Окружној лиги Минула фудбалска сезона за паланачке клубове, у глобалу, може добити прелазну оцену. У Српској лиги-Запад Јасеница 1911 је заузела једанаесто место, што је пласман у складу са очекивањима и амбицијама. Приоритет је био опстанак у лиги, а тај циљ имали су и формално фудбалери Врбовца, а у пракси клуб са седиштем и са играчима из Селевца. Селевчани су били четрнаести у Дунавској зони и изборили право да и наредне сезоне играју у том рангу. Корак напред за паланачки фудбал је повећан број клубова у Подунавској окружној лиги. Имаћемо шест представника и то староседеоце, формално Селевац, у пракси Кусадак, који је заузео пето место, глибовачки Главаш је био седми, ратарска Будућност десета, а Радник са Колоније дванаести. Фудбалери Церовца су испали из лиге, док је Победа из Голобока супериорно освојила прво место у Јасеничкој лиги. Повећан број клубова у овом ранг имаћемо захваљујући успеху азањске Шумадије у баражу. Азањци су били сјајни у бараж дуелима са Подунавцем из Удовица, Младим борцем из Великог Орашја и милошевачком Слогом, па се враћају тамо где им је по традицији место. У Јасеничкој лиги, испод Победе и Шумадије, редом су пласирани Пролетер из Мале Плане, Бачинац, Будућност из Влашког Дола, Водице, Бели Орлови из Продворица, Ударник из Баничине, Паланка, Мраморац и Башин.

у плану је и одигравање седам контролних утакмица. Више ни­ смо дебитанти, упознали смо и ривале и функционисање лиге, искуснији смо, али то не значи да ће нам бити лакше. Напротив, екипе су врло изједначене и на­ дам се да ћемо бити успешнији него прошле сезоне. Позитивно је што је играчки кадар скоро непромењен, по­ требно је да појачамо конкурен­ цију и већ радимо на томе, а у питању су голман и нападач, као и „бонус“ играчи - потврдио је млади стратег Зденко Муф. Прву радну седмицу стручни штаб ће дозирати тренинге, ра­ диће се два пута дневно, а сигур­ но су проблем и врућине и висо­ ке температуре. - Сналазимо се некако, трени­ раћемо пре подне и у предвечер­ је. Нису услови идеални, али то не можемо да променимо. Битно

је да играчи покажу вољу, жељу, да професионално извршавају обавезе. До сада није било проблема, сарадња је обострано коректна, добро се познајемо, па очекујем напредак, посебно код млађих фудбалера. Јесте фраза, али од припре­ мног периода много тога зависи - јасан је Зденко Муф. У ГФК Јасеница 1911, поред успона и напретка првог тима, могу се поносити у радом са млађим селекцијама. Тако су генерације најмлађих петлића (2000. и 2002. годишта), предвођене тренером Марком Павковићем и координатором Миланом Грујићем, освојиле прва места у својим лигама. Дакле, за фудбалску будућност Паланке не би требало бринути. Б. Живковић

М АЛИ ОГЛАС • • • Прoдajeм плaц oд 5 aри (oгрaђeн) нa Mикуљи (пoрeд рeстoрaнa „Крaљ“). Увeдeн плин. Пoвoљнo. Информације на телефон: 069/1515153.

Паланачке

новине

http://www.palanacke.com info@palanacke.com 17


СПОРТ

У АЗАЊИ ОДРЖАН 3. ВИДОВДАНСКИ ТУРНИР У МИНИ РУКОМЕТУ

Учествовало девет екипа У

Значајан број гледалаца на теренима ОШ „Радомир Лазић“ је будно пратио све утакмице и организацији општинског аплаузима награђивао успешне потезе младих Центра за развој спорта и рукометашица

аматеризма у спорту и регио­ налног координатора за Мини рукомет, Мирослава Колака, на теренима ОШ „Радомир Лазић“ у Азањи одржан је „3. Видовдански турнир у мини рукомету“, за девојчице рође­ не 2000. године и млађе. Домаћин турнира била је Женска рукометна секција Основне школе „Радомир Ла­ зић“. На турниру је учествова­ ло девет екипа: ОРК „Авала“ из Врчина, ЖРК „Рудар“ из Костолца са две екипе, ЖРК „Металац“ из Горњег Мила­ новца, РК „Нови Београд“ из Новог Београда, ЖРК „Слога“ из Петровца на Млави, ЖРК „Раднички“ из Крагујевца, као и две екипе домаћина Женске рукометне секције ОШ „РА­ ДОМИР ЛАЗИЋ“ и то једна екипа састављена од девојчи­ ца рођених 2000. и друга коју су сачињавале девојчице рође­ не 2001. године. Турнир је окупио око 100 играчица из поменутих клубо­ ва. Свака екипа је одиграла по четири утакмице, а одиграно их је укупно 17 такмичарских, као и две ревијалне. Турнир је свечано отворио и њиме руководио један од суор­ ганизатора турнира Мирослав Колак, регионални координа­ тор за Мини рукомет.

Александра Катанић

КОШАРКАШИЦА ЈАСЕНИЦЕ АЛЕКСАНДРА КАТАНИЋ ИЗБОРИЛА МЕСТО У КАДЕТСКОЈ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ СРБИЈЕ

Ана на Европском првенству

Ове године на турниру по­ стигнуто је укупно 475 голова, просечно 28 по утакмици. Све утакмице игране су у скла­ ду са генералним пропози­ цијама за све манифестације

шица. Захваљујући овом тур­ ниру Азања је тога дана била домаћин великом броју гости­ ју који су дошли да на првом месту бодре своје екипе, али и уживају у лепој игри.

Коначан пласман 1. ЖРК „Слога“ (Петровац на Млави), 2. ЖРС ОШ „Радомир Лазић“ (Азања), 3. ЖРК „Авала“ (Врчин), 4. ЖРК „Рудар“ (Костолац), 5. ЖРК „Металац“ (Г. Милановац), 6. ЖРК „Раднички“ (Крагујевац), 7. РК „Нови Београд“ (Нови Београд), 8. ЖРС ОШ „Радомир Лазић“ 2001. (Азања) и 9. ЖРК „Рудар 2“ (Костолац).

Мини рукомета под покрови­ тељством Рукометног савеза Србије за сезону 2011/2012. Значајан број гледалаца на те­ ренима ОШ „Радомир Лазић“ је будно пратио све утакмице и аплаузима награђивао успе­ шне потезе младих рукомета­

Три првопласиране екипе награђене су пехарима. Све екипе, које су учествовале на турниру, добиле су диплому, поклон домаћина и лопту као поклон Рукометног савеза Ср­ бије.

С

јајна вест за паланачку кошарку. Суперталентована кошаркашица Јасенице и ученица тренера Предрага Станошевића, Александра Катанић из­ борила је место међу 12 кадетских ре­ презентативки Србије, које бране боје наше земље на Европском првенству у мађарском граду Мишколцу. На тај на­ чин Ана је крунисала изузетну сезону, у којој била лидер тима Јасенице, осва­ јача бронзане медаље на пионирском првенству Србије у Паланци, а била је и предводник екипе ОШ ХРШ, која је стигла до златне медаље на Школској републичкој олимпијади у Сремској Митровици. Њено учешће у кадетском национал­ ном тиму, на шампионату Старог кон­ тинента још више добија на значају, јер је Александра Катанић годину дана млађа од потребног узраста. Свака част, Ана и чекамо лепе вести из Мађарске!

Б. М. и Д. С. Ж.

Б. Ж.

С ЕЋАЊА Прe гoдину дaнa нaпустиo нaс je нaш друг, бoрaц Кoсмajскoг пaртизaнскoг oдрeдa,

ГAJИЋ

MИЛOJEВИЋ

Слaвoмир Груjић (1926-2011) Зaувeк ћe oстaти у нaшeм сeћaњу, кao дoбaр чoвeк и истински рoдoљуб.

СУБНOР Oпштинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa

18

Mиoдрaг (13.10.1904-27.2.1984)

Oлгa (20.4.1913-21.7.2006)

Joрдaн (25.3.1939-11.7.2011)

Дугo гoдинa мe нe грeje сунцe љубaви дрaгих рoдитeљa и гoдину дaнa дрaгoг супругa. Oстaje вeлики бoл и прaзнинa и вeчнo сeћaњe дaнoнoћнo у свaкoм дeлу могa бићa. Вeчнo нeутeшнa ћeркa и супругa Mирjaнa


Palanačke br. 128  

Palanačke - Nezavisne varoške novine izlaze dva puta mesečno na području opština Smederevska Palanka i Velika Plana, Srbija. Prvi broj izaša...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you