Issuu on Google+


Aleksandar Matanovi}

[ah za osnovce

Beograd, 2011


SADR@AJ Da se boqe upoznamo 7 U~imo se na svojim gre{kama, pobe|ujemo na tu|im 8 [ahovska teorija - otvarawe, sredi{wica, zavr{nica 11 PE[AK 15 Pe{ak u otvarawu - Borba za centar - crni prepu{ta 15 centar, crni delimi~no prepu{ta centar, simetrijom do izjedna~ewa, crni nastupa u centar, beli preuzima ulogu crnog - sa potezom vi{e; Pe{aci {tite kraqa

Testovi 1 - 3 Zanimqivosti - Legenda i matematika Pe{ak u sredi{wici - slobodan pe{ak, izolovani

25 27 29

pe{ak, zaostali pe{ak, vise}i pe{aci, vezani pe{aci, udvojeni pe{aci, majoritet

Zanimqivosti - [ahovska ma{ina - ~udo veka Pe{ak u zavr{nici - kraq i pe{ak protiv kraqa,

34 36

kvadratom protiv pe{aka - trka~a, ivi~ni pe{ak, opozicija, kosa opozicija, daleka opozicija, kraq i dva pe{aka protiv kraqa i pe{aka, trougao, kraq i dva pe{aka protiv kraqa i dva pe{aka, stvarawe slobodnog pe{aka, udaqeni slobodwak

Testovi 4 - 14 Zanimqivosti - Pam}ewe

50 56


SKAKA^ Skaka~ u otvarawu Skaka~ u sredi{wici - upori{te, skaka~ i dama

60 62

uspe{no sara|uju

Skaka~ u zavr{nici - nepovoqni polo`aji skaka~a, skaka~ protiv kraqa i pe{aka-trka~a, dva skaka~a ne mogu da matiraju, vrednost skaka~a kad u igri nema pe{aka Testovi 15 - 23 Zanimqivosti - Na{ prvi {ahovski velikan LOVAC Lovac u otvarawu Lovac u sredi{wici Lovac u zavr{nici - lovac protiv pe{aka trka~a,

64

68 73 75 76 78 80

lovac protiv dva vezana pe{aka na {estom redu, krivougli lovac, raznobojni lovci, vrednost lovca kad u igri nema pe{aka

Zanimqivosti - Iz istorije Testovi 24 - 31 Zanimqivosti - [ahovske titule

90 92 96 TOP 99 Top u otvarawu 100 Top u sredi{wici 100 Top u zavr{nici - kraq i top protiv kraqa, kraq i top 101 protiv kraqa i pe{aka, kraq, top i pe{ak protiv kraqa i


topa, most, odbrana po {estom redu, idealan polo`aj topa je iza pe{aka-trka~a, vi{ak pe{aka koji nije dovo qan za pobedu

Testovi 32 - 39 Zanimqivosti - Na{i me|u najboqima na svetu DAMA Dama u otvarawu Dama u sredi{wici - dama i skaka~ u napadu, opet

110 114 117 118 119

ugu{eni mat, dama i lovac u napadu, dama i top u napadu, dama i kraq u napadu Dama u zavr{nici - kraq i dama protiv protiv kraqa i 123 pe{aka, kraq, dama i pe{ak protiv kraqa i dame

Testovi 40 - 45 Zanimqivosti - Pri~e o {ahistima KRAQ Kraq u otvarawu Kraq u sredi{wici Kraq u zavr{nici

127 130 133 134 134 135

Sistem znakova Deset kratkih partija koje se najdu`e pamte ^arolije sa {ahovske table (Testovi 46 - 50) Zanimqivosti - Znameniti qudi o {ahu Re{ewa testova

136 138 149 152 153


Da se boqe upoznamo

Vest je sjajna - |aci prvaci nau~ili su da igraju {ah! Ako ne verujete, pitajte ih: {ta je to mat, pat, remi... {ta sve znaju pe{aci, skaka~i, lovci... {ta je rekao kraq. Sve to prvaci dr`e u malom prstu. Kraqeva poruka da su pe{aci i figure dobar tim, pogotovo ako su u rukama ve{tih {ahista - mora da se po{tuje. Kad se vojska postroji, igra~ odlu~uje. Izdaje nare|ewa da li napadati ili pre}i u odbranu, koje protivni~ke figure uni{titi, koje svoje sa~uvati, kako rasporediti skaka~e, lovce, topove, damu, odre|uje pe{ake koji odmah kre}u u akciju i one koji {tite kraqa. Sve to mora da zna vojskovo|a.

Autor                                          

7


U^IMO SE NA SVOJIM GRE[KAMA, POBE\UJEMO NA TU\IM.

NEZNALICE Igra~ sa belim figurama nema pojma: 2/g4!f6!3/h5!Ei5 Mat.

 ÇtMvlVmT ÆOoOooOo Å     Ä  O   Ã   pW Â  p  ÁpPpPp P ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

8


Crni ne zna {ta je to "{uster mat": 2/f5!f6!3/!Md5!e7!4/Eg4!Td7!5/Eg8 Mat.

 ÇtvWlVmT ÆOoO qOo Å mO   Ä  O   Ã bp  Â     ÁpPpP PpP ÀRnB K Nr ÈÉÊËÌÍÎÏ Eto, tako igraju neznalice. Da vidimo kako treba igrati {ah.                                          

9


[AHOVSKA TEORIJA "Lako je wemu, on zna {ahovsku teoriju, a ja igram iz glave" - koliko puta ste to ~uli? [ta je {ahovska teorija? Ja to, on to, ja to, on to, ja to... pa nau~i{ kao pesmicu. Ne vredi, pogre{no. Tih pesmica ima toliko da bi sve zajedno bile du`e od narodne pesme "Kraqevi} Marko i Musa Kesexija". Zamislite veliko sito i u wemu milion {ahovskih partija. Bezbroj dobrih {ahista tresu to sito ve} petnaest vekova i od onog {to je u wemu ostalo nastala su pravila - principi koji upu}uju kako igrati u razli~itim pozicijama na tabli. Figura vredi onoliko koliko je aktivna. Skaka~ u uglu table kontroli{e dva poqa, u centru osam. Dogodi se da pe{ak vredi vi{e od topa, da je skaka~ boqi od dame... Ovi i mnogi drugi principi - to je {ahovska teorija!                                          

11


NAPAD! Kad se dve suparni~ke vojske sudare, jedna drugu napadaju: od po~etka do kraja partije. [ahovska partija ima tri dela: otvarawe, sredi{wica, zavr{nica. Svaki od ova tri dela ima svoje posebnosti. Kada ih upoznamo, imamo kompas u rukama. OTVARAWE Po jutru se dan poznaje. Kako poseje{, tako }e{ da `awe{. I nije slu~ajno da se u otvarawu bije glavna bitka. [ta je va`no? - [to pre razviti figure. Vreme se gubi raznim preventivnim potezima, potezima "za svaki slu~aj", igrawem istom figurom vi{e puta... - Zaposedawe centra pe{acima - kontrola centralnih poqa. - Prvo nastupaju pe{aci, pa skaka~i, pa lovci. Kada se kraq sakrije posle rokade, dolaze na red topovi i dama. Obi~no je tako. Ponekad red naru{e skaka~i i dama.                                          

12


SREDI[WICA Po{to su obe strane zavr{ile razvoj svojih snaga, pribli`no posle 10-15 poteza po~iwe borba prsa u prsa. Plan igre u sredi{wici zavisi od nastalog polo`aja na tabli, a neka op{ta pravila su: - napad na kraqa pe{a~kim juri{em ili samo figurama; - napad na slabe ta~ke u taboru protivnika; - ograni~avawe dejstva suparnikovih figura; - bezbednost sopstvenog kraqa. ZAVR[NICA Tabla je ra{~i}ena - mnoge figure i pe{aci pali su u zarobqeni{tvo. Dva su glavna obele`ja zavr{nice: - kraq izlazi iz svog skrovi{ta i komanduje paradom; - pe{aci nastoje da se probiju do kraja table i da se pretvore u neku figuru. U sve tri faze {ahovske partije pe{aci i figure imaju razli~ite zadatke. Prava stvar je da to i objasne, oni to najboqe znaju.                                          

13


Q

PE[AK Q: "[ta da vam ka`em? ^uveni francuski {ahista Filidor rekao je jo{ pre 250 godina da smo mi pe{aci du{a {ahovske partije. Zna Filidor {ta govori. Uverite se i sami: postavite bilo kakvu poziciju na tabli i zamolite nekog velemajstora da proceni ko je boqi - beli ili crni. Velemajstor }e prvo da prebroji bele i crne pe{ake, pa }e onda da osmotri wihov raspored, i tek tada done}e svoj sud. PE[AK U OTVARAWU U otvarawu mi pe{aci imamo dva zadatka: da se borimo za centralna poqa na tabli i da {titimo kraqa. I u jednom i u drugom smo nezamenqivi". BORBA ZA CENTAR Za{to je centar table va`an? Strana koja kontroli{e centralna poqa ima vi{e prostora i lak{e raspore|uje svoje figure tamo gde su najkorisnije. I to je razlog {to svaka partija po~iwe nadmetawem pe{aka za prevlast u centru. Beli ima prednost po~etnog poteza, ali crni je taj koji svojim prvim potezom u znatnoj meri uti~e na izbor otvarawa.                                          

15


Q

1. Crni prepu{ta centar

2/f5!c7!3/e5!Mc8 2/f5!h7!3/e5!Mh8!   ÇtM WlVmT ÇtMvWlmT ÆOvOoOoOo ÆOoOoOoVo Å O    Å   o Ä     Ä     Ã  Pp  Ã  Pp  Â     Â     ÁpPp PpP ÁpPp PpP ÀRnBqKbNr ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ ÈÉÊËÌÍÎÏ Crni se odlu~io za "je` - poziciju", ali je time omogu}io belom da s lako}om razvija svoje figure i bira plan koji `eli.                                          

16


Q

2/f5! Tg7! 3/f6! Te6 4/d5!Tc7!5/e5!e7!6/g5

2/e5! Tg7! 3/d5! h7! 4/Td4! e6 5/de6! Te6! 6/f5! Td4! 7/cd4 Mh8!8/Md5!1.1!9/Tf3!d6

  ÇtMvWlV T ÇtMvW Tl ÆOoO OoOo ÆOo OoVo Å M O   Å   o Ä  P   Ä O    Ã pP P  Ã bPp  Â     Â P    ÁpP  pP Áp nPpP ÀRnBqKbNr ÀR BqK r ÈÉÊËÌÍÎÏ ÈÉÊËÌÍÎÏ Na ova dva dijagrama beli vlada centrom, a za uzvrat, crni }e bez ve}ih te{ko}a razviti figure i onda }e napasti beli pe{a~ki centar.                                          

17


Q

2. Crni delimi~no prepu{ta centar

2/f5!d7!3/e5!e6

2/f5!f7!3/e5!e6

 ÇtMvWlVmT ÆOoO oOo Å  o  Ä o   Ã  Pp  Â     ÁpPp PpP ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ

 ÇtMvWlVmT ÆOo OoOo Å o   Ä o   Ã  Pp  Â     ÁpPp PpP ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ

2/f5!e7!3/e5!Tg7  ÇtMvWlV T ÆOoO OoOo Å  O M  Ä     Ã  Pp  Â     ÁpPp PpP ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

18


Q

3. Simetrijom do izjedna~ewa  2/d5!d6 ÇtMvWlVmT ÆOooOoOo Å     Ä O    Ã p   Â     ÁpP PpPpP ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ  2/f5!f6 ÇtMvWlVmT ÆOoOooOo Å     Ä  O   Ã  p  Â     ÁpPpP PpP ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ



2/e5!e6 ÇtMvWlVmT

ÆOoO OoOo Å     Ä o   Ã  P   Â     ÁpPppPpP ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ  2/g5!g6 ÇtMvWlVmT ÆOoOoO Oo Å     Ä  o  Ã   P  Â     ÁpPpPppP ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ

Mogu}e da na ovaj na~in crni ima objektivno najvi{e mogu}nosti da postigne ravnote`u. S druge strane, belom je obezbe|ena dugotrajna inicijativa, {to mu i ina~e pru`a svako otvarawe, i on je taj koji vi{e uti~e da li }e biti izabrano "o{tro" otvarawe ili ne.                                          

20


Q

4. Crni nastupa u centar 

2/d5!f6 ÇtMvWlVmT ÆOoOooOo Å     Ä  O   Ã p   Â     ÁpP PpPpP ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ  2/f5!d6 ÇtMvWlVmT ÆOooOoOo Å     Ä O    Ã  p  Â     ÁpPpP PpP ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ

 2/e5!g6 ÇtMvWlVmT ÆOoOoO Oo Å     Ä  o  Ã  P   Â     ÁpPppPpP ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ  2/g5!e6 ÇtMvWlVmT ÆOoO OoOo Å     Ä o   Ã   P  Â     ÁpPpPppP ÀRnBqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ

Borba za centar na ovaj na~in, za razliku od "simetrije", ~esto vodi do dvoseklih pozicija, u kojima obe strane nastoje da zahvate inicijativu.                                          

21


Q

5. Beli preuzima ulogu crnog - sa potezom vi{e

2/c4!f6!3/Mc3!Td7!4/f4!e6

2/h4!f6!3/Mh3!e6

 ÇtMvWlVmT ÆOoO oOo Å     Ä oO   Ã     Â   P  ÁpPpPpPbP ÀRnBqK Nr ÈÉÊËÌÍÎÏ

 ÇtvWlVmT ÆOoO oOo Å m   Ä oO   Ã     Âp P   ÁpBpP PpP ÀRnqKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ

2/Tg4!e6!3/h4!d6!4/Mh3!Td7!5/e4!f6

 ÇtvWlVmT ÆOo oOo Å m   Ä OoO   Ã     Â pnP  ÁpPppPbP ÀRnBqK r ÈÉÊËÌÍÎÏ U turnirskoj praksi ovakav izbor otvarawa belog re|e se sre}e i po pravilu ne donosi belom preimu}stvo.                                          

22


Q

PE[ACI [TITE KRAQA Kraq je najbezbedniji posle rokade. Druga korist od rokade je {to top iz ugla table u ve}ini slu~ajeva dobija aktivniju ulogu. ^vrsto je pravilo, uz malo izuzetaka, da sa pe{acima koji ~ine bedem ispred kraqa treba postupati oprezno. Svako wihovo napredovawe slabi rokadni polo`aj.

1.1!;!1.1

1.1.1!;!1.1.1

  Çtv Tl Ç lT V T Æ W VoOo ÆOoWmoO  Åo O M  Å ooM O ÄMoO O   Ä   p Ã  Pp  Ã  Pn  Â P np Â qn  ÁpPbN Pp ÁpPpB Pp ÀR BqR K  À Kr r ÈÉÊËÌÍÎÏ ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

23


Q

1.1!;!1.1.1

 ÇtvW Tl ÆOo OoVo Å mO Mo Ä     Ã  Np  Â N Bp  ÁpPpQ pP À Krbr ÈÉÊËÌÍÎÏ Kada jedna strana napravi malu, a druga veliku rokadu, obi~no prema kraqevima kre}u pe{a~ki juri{i, koji su retki kada su oba kraqa na istoj strani, na kraqevom ili na daminom krilu. Za{to su u praksi re|e velike rokade? Zato {to tro{e vi{e vremena - poteza. Prvo, dama mora da se skloni s puta, a u mnogo slu~ajeva kraq treba da utro{i jo{ jedan potez da se pomeri prema }o{ku, gde je sigurniji.                                          

24


Q

Q

Q

TESTOVI Re{ewa svih testova, a ima ih ukupno pedeset, data su na kraju kwige. Svaki test vredi odre|en broj poena. Ko sakupi: 130 - 156 poena - odli~an rezultat 90 - 130 poena - vrlo dobar rezultat 40 - 90 poena - dobar rezultat Nagradni poeni za uspe{no re{avawe testova od 1 do 5 1.

2/f5/f6!3/Ei6 Na|ite najgori potez za crnog.

2 poena

 ÇtMvWlVmT ÆOoOooOo Å     Ä  O q Ã  p  Â     ÁpPpP PpP ÀRnB KbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ

                                         

25


Q

Q

Q

 ÇtM WlVmT 2/f5!f6!3/Tg4!e7!4/Md5!Mh5! ÆOoO oo 5/Td4!h7 Å  O o Na|ite najboqi potez za belog. Ä  O   Pa`wa: mat je stariji od dame! Ã bpv Â N n  ÁpPpP PpP ÀR BqK r 3 poena ÈÉÊËÌÍÎÏ 2.

 2/f5!f6!3/Tg4!Td7!4/Md5!Te5!(lo{ ÇtMvlV T potez) 5/Tf6!Eh6!6/Tg8!Eh3!7/Ug2! ÆOoOonOo Å     Na|ite najboqi potez za crnog. Ä     Ã bMp  Â     ÁpPpP PwP 1 poen ÀRnBqKr  ÈÉÊËÌÍÎÏ 3.

                                         

26


Zanimqivosti Legenda i matematika Legenda ka`e da je {ah pre petnaest vekova u Indiji izmislio mudrac Sisa Ben Dahir. Maharaxu [ahrana igra je odu{evila i on je ponudio mudracu da sam izabere nagradu. Mudrac je zatra`io da se na prvo poqe na {ahovskoj tabli stavi jedno zrno p{enice, na drugo dva, na tre}e ~etiri, na ~etvrto osam, pa {esnaest, pa tridesetdva i tako daqe, do {ezdeset~etvrtog poqa i da mu nagrada bude to `ito. "Ali, to je sme{no malo!", poku{ao je maharaxa da odgovori mudraca, ali nije uspeo. Kasnije, maharaxa se zaprepastio kad je saznao da u ~itavom svetu nema toliko p{enice koliko je mudrac tra`io. Taj broj zrna p{enice je jedinica i dvadeset nula (100000000000000000000), ili 18 biliona merica p{enice. I bi}e da je to razlog {to re~ "kohtazara" za {ahovsko poqe u Indiji zna~i ambar. Da bi vaqda pokazali da ta cifra i nije toliko velika kad je u pitawu {ah, matemati~ari su izra~unali da je broj mogu}ih partija u {ahu jedinica i 52 nule! Stra{no velika brojka! 27                                          


Q

PE[AK U SREDI[WICI

Q;! "Biv{i

svetski prvak Emanuel Lasker tvrdio je da se otvarawe zavr{ava posle 5-6 poteza i da onda po~iwe sredi{wica. Bilo je to neko drugo vreme - danas nije retkost da otvarawe traje 15-20 poteza. Nama pe{acima je sve jedno. Mi znamo svoj posao. Nije da se hvalimo, ali sva{ta smo preturili preko glave i ni za koga nije tajna da od na{eg rasporeda na tabli zavisi kakva je situacija". Me|usobni polo`aj belih i crnih pe{aka u velikoj meri odre|uje karakter pozicije, upu}uje kako vaqa belom i crnom da igraju. Pe{ak mo`e biti usamqen ili slobodan... Nekad je kao takav koristan, nekad nije - sve zavisi od konkretne pozicije. Dobar {ahista to treba da prepozna. Ima nekoliko karakteristi~nih rasporeda pe{aka u sredi{wici:                                          

29


Q

Slobodan pe{ak



Slobodan pe{ak )e5* na svom Ç     putu nema prepreka od strane pro- ÆO   Oo tivni~kih pe{aka - ni ispred, ni Å O    sa strane koji mogu da ga napadnu. Ä     "Slobodnom pe{aku pove}a- Ã  O p va se snaga smawivawem broja Âp  p figura u igri", rekao je biv{i Áp  P  prvak sveta Kapablanka. À    

ÈÉÊËÌÍÎÏ

Izolovani pe{ak

 Izolovani pe{ak )e5* je Ç     slab, jer je poqe pred wim slabo, ÆOo oOo pogodno kao baza za protivni~ke Å  o  figure! Privla~na je i meta Ä     protivni~kih figura, ne podupiru à  P   ga drugari, brane ga samo figure. Â   p ÁpP  Pp À     ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

30


Q

Vezani pe{aci



Pe{a~ki lanac ~esto je Ç     odbrambeni zid, koji u isto vreme ÆO   O  mo`e da ograni~ava kretawe i Å O  O  dejstvo protivni~kih figura. Ä O O  

à  Op  Â   p ÁpPp Pp À     ÈÉÊËÌÍÎÏ

Udvojeni pe{aci



Udvojeni pe{aci )d8-! d7* mawe Ç     su pokretqivi. Me|utim, ~esto ÆOoO oO  strana koja ima udvojene pe{ake Å o  O lak{e razvije figure. Ne{to Ä     dobije{, ne{to izgubi{! Ã  pP 

Âp    Ápp pP À     ÈÉÊËÌÍÎÏ

                                         

32


Q

PRITISKA[ TAMO GDE SI JA^I! Majoritet



Kad na kraqevom ili Ç     daminom krilu jedna strana Æ  oO  ima vi{e pe{aka, to je Åo   O majoritet. ÄoO    U {ahovskoj igri pravi- Ã  pP  lo je da forsira{ igru tamo Â   p gde si nadmo}an. ÁpP  p

À     ÈÉÊËÌÍÎÏ

                                         

33


Zanimqivosti [ahovska ma{ina - ~udo veka Baron Volfgang fon Kempelen, savetnik austrijske carice Marije Terezije, napravio je 1769. ma{inu za igrawe {aha. Na pove}em sanduku, oki}enom sa svih strana to~ki}ima, oprugama i `icama, bilo je poprsje Tur~ina koji je vukao poteze, a baron je povremeno sve to podmazivao. Pola veka "{ahovski automat" bio je senzacija - ~udo nevi|eno. Tur~in je sve pobe|ivao, mnoge krunisane glave po evropskim dvorovima. U jednoj partiji sa francuskim imperatorom Napoleonom, car je jedanput, pa jo{ jedanput povukao nemogu} potez, a onda je zbog toga Tur~in poru{io figure. Posmatra~i su bili zapaweni, ali sve se dobro zavr{ilo - Napoleon se nije naqutio. Godine 1836. otkrivena je prevara: u sanduku je bio sakriven dobar {ahista. Automat je zavr{io u muzeju u gradu Filadelfiji, gde je na kraju stradao u velikom po`aru 1854.                                          

34


Q

PE[AK U ZAVR[NICI

Q;"Najzad! U zavr{nici se najboqe vidi ko smo i {ta smo mi pe{aci. Glavni, nego {ta! Treba da se zna: kad su na tabli osim nas i figure, ciqevi u igri mogu da budu razli~iti - napad na kraqa, zarobqavawe protivni~ke vojske, forsirawe pe{aka do ciqa, do promocije. A kad smo na tabli samo mi, i naravno kraqevi, onda je va`no samo ko je br`i, ko }e prvi sti}i da se pretvori u neku figuru". Kraq i pe{ak protiv kraqa Kad je u igri vi{e belih i crnih pe{aka, ~esto se, posle nekoliko izmena, o~i u o~i na|u kraq i pe{ak protiv kraqa. E, ovo treba znati, a ako to ne zna{, to je kao da ne zna{ azbuku i te{ko da }e{ nau~iti da ~ita{ i pi{e{.                                          

36


¢§:l Kvadratom protiv pe{aka-trka~a Mo`e i da se izra~una da li kraq sti`e pe{akatrka~a: ja to, on to, ja to... ali uz pomo} kvadrata lak{e je i sigurnije.  Ç l   Ako je beli na potezu, posle Le2 Æ     u{ao je u kvadrat, pe{ak ne mo`e da Å     Ä   o pobegne. à     Ako je crni na potezu - pe{ak Â     Á     pobe`e! À K    ÈÉÊËÌÍÎÏ  Çl    Æ     Å     Potezom Lc8 crni je u kvadratu. Ä     à     Ako je beli na potezu, ode pe{ak Â   P  u damu! Á     ÀK     ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

37


¢§:l Lo{ kraq slabije strane

Beli dobija.

 Ç     Æ  l  Å     ÄPk    Ã     Â     Á     À     ÈÉÊËÌÍÎÏ

                                         

39


k:l Opozicija Pa`wa, pa`wa! Mnogo je va`no.  Ç     Æ     Å     Ä     Ã     Â l   Á     À k   ÈÉÊËÌÍÎÏ

 Ç    L Æ     Å   K  Ä     Ã     Â     Á     À     ÈÉÊËÌÍÎÏ

 Ç     Æ     Å     Ä     Ã   K L Â     Á     À     ÈÉÊËÌÍÎÏ

Kad nastane ovakav me|usobni polo`aj kraqeva - to je opozicija. Opozicija ima veliki zna~aj u zavr{nici. Kad su kraqevi u opoziciji, ona strana koja je na potezu, pod uslovom da nema ni pe{ake ni figure kojima mo`e da igra, u lo{ijem je polo`aju. Druga strana kao da ka`e kraqu: "Mi~i se, ho}u da pro|em!"                                          

40


¢§:l Daleka opozicija

 Ova pozicija nastala je u parÇ l   tiji Gligori} - Fi{er (Beograd Æ     1959). Å     Ä     Crni mora pa`qivo da igra da à Pk   mu ne do|e glave opozicija. Â     Evo kako se zavr{ila partija: Á     2///Lc9! 3/Le6! Lc8! 4/! Ld6! Ld8 À     5/c6! Lc8! 6/c7! Lc9! 7/Ld7! Ld9 ÈÉÊËÌÍÎÏ Remi.

                                         

43


¢§§:l Kraq i dva pe{aka protiv kraqa

 Ç     Æ   L  Pe{ak vi{ka pomo}i }e belom Å     da postigne povoqnu opoziciju: Ä   P  2/Lh4! Lg8! 3/Lg4! Lh8! 4/! Lf5! Lh7 à   p 5/Lg5! Lh8! 6/Lg6! Lg8! 7/h7! Lh8 Â   k 8/Lh6... Á     beli dobija. À     ÈÉÊËÌÍÎÏ  Ç     Æ L    [ahisti za ovakve pe{ake Å     ka`u: "Elektri~ni pe{aci". Kako Äpp   crni kraq zakora~i da napadne à     Â     jednog, onaj drugi uma~e. A kad Á     pristigne beli kraq - gotovo. À   k ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

44


¢§ § : lo Kraq i dva pe{aka protiv kraqa i pe{aka

 Ç     Ve{tina belog je da ne zapadne Æ     u nepovoqnu opoziciju: Å     Ä  O O  2/Li2!Le3!3/Li3!Lf2!4/Lh2!Le3 Ã     5/Li3! Le4! 6/Li4! Lf4! 7/Lh4... Â  p  Remi! Á     À l K  Trougao ÈÉÊËÌÍÎÏ  Ç     Ako je crni na potezu, beli lako Æ L    dobija - ulazi kraq na poqe c7. Åop   Ako je beli na potezu, poma`e "trougao" da u datoj poziciji ÄP K    mu crni bude na potezu! Ã     To }e beli kraq ovako da Â     izvede: Á     2/Le6!Ld9!3/Le5!Le9!4/Ld5!Ld9 À     5/Le6!Ld8!6/Ld6... ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

45


¢§ § : lo Jednostavno!

 Beli kraq kad stigne do Ç     svojih pe{aka - dobija! Æ     Å l   ÄoP    Ã P  o Â   K  Á     À     ÈÉÊËÌÍÎÏ

Mnogi od nas su u {ahu kao Kristifor Kolumbo na svom brodu. On nije znao kuda je po{ao kad je i{ao, kad je stigao nije znao gde je do{ao, kad se vratio nije znao gde je bio.                                          

46

Volter


Q

Stvarawe slobodnog pe{aka

 Ç    L ÆOoO    Oba kraqa su daleko Å     pe{aci se sami bore. ÄPpP    Ã     Beli na potezu - dobija. Â     2/c7!bc7!)2...dc7!3/b7!cb7!4/d7* Á     3/d7!cd7!4/b7... À   k ÈÉÊËÌÍÎÏ  Ç     ÆoO    Åo O   Beli na potezu - dobija. ÄP p   2/d6!Lc3!3/c6!bc6!)3...dc7!3/b7 Ã Pp   cb7!4/d7*!3/d7!cd7!4/b7... Â     Á     ÀL   k ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

48


Q

Q

Q

TESTOVI

 Çl    Æ     Å p   Ä     Ãk    Â     Á     3 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ  5. Ç     a) Beli na potezu - dobija. Æ     b) Crni na potezu - dobija. Å K O   Ä pl  Ã     Â     Á     3 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ 4. Beli na potezu - dobija.

                                         

50


Q

Q

6. Beli na potezu - dobija.

Q

 Ç    L Æ   p Å   p Ä   K  Ã     Â     3 poena Á     À     ÈÉÊËÌÍÎÏ 7.  Beli na potezu - dobija. Ç     Æ  l  Å  o  Ä  P K  Ã     Â     Á     3 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

51


Q

Q

Q

 Ç     Æ     Å     Ä     Ã  P L  Â     Á  k  2 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ

8. Beli na potezu - dobija.

 Ç     Æ L    Å     Ä     Ã   p Â     Á     3 poena À  K   ÈÉÊËÌÍÎÏ

9. Beli na potezu - dobija. (Pazi na opoziciju!)

                                         

52


Q

Q

Q

 10. Ç     Beli na potezu - dobija. Æ  l  (Opet opozicija!) Å   o Ä   P  à  k  Â     Á     3 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ 11.  Beli na potezu - remi! Ç    K Nije gre{ka na dijagramu! Beli Æ     kraq uspeva da zaustavi crnog Ålp   pe{aka!! Kako? Ä   o (Pomo}i }e mu sopstveni à     pe{ak.)

Â     Á     5 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

53


Q

Q

Q

 Ç     Æol   Å P    Ä Pk   Ã     Â     Á     5 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ 13.  Crni na potezu - dobija. Çk   L (Kraqevi ne u~estvuju! Setite se! Ne{to sli~no smo ve} Æ     Å     videli.) Ä  oo Ã  oo Â  P P  Á   Pp 4 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ 12. Beli je na potezu. Ako postigne da u toj poziciji crni bude na potezu - dobija. Kako? (Trougao!)

                                         

54


Q

Q

 Ç     Æ  o  Å  L O  Ä O pO  Ã pop Âp    Á  kP  4 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ

14. Beli na potezu - dobija. Kako? (Ako osvoji crnog f5 pe{aka.)

                                         

55

Q


Zanimqivosti Pam}ewe Dobro pam}ewe poma`e {ahistima. Ako ne zna{ ili si zaboravio ono {to pi{e u kwigama, ono {to je ve} izmi{qeno, mora{ sam u igri da prona|e{. A za to treba vremena, a bogami i nije lako. Svi veliki {ahisti imali su natprose~nu memoriju. U {vajcarskom gradu Cirihu, tada{wi prvak sveta Mihajl Taq je igrao simultanku na 37 tabli. (Simultanka je kad majstor igra protiv vi{e igra~a, na vi{e tabli.) Zavr{i se simultanka i jedan od u~esnika zapita Taqa da li se se}a wihove partije. Taq odgovori da se se}a svih 37 partija. Nisu mu verovali i pade opklada. Taq je dobio opkladu.                                          

56


Autor igra simultanku protiv budu}ih {ampiona.


Igraj otvarawe po kwigama, sredi{wicu s ma{tom, a zavr{nice kao ma{ina. Velemajstor [pilman


O

SKAKA^ ¤:"[ta

da vam ka`em? Ono najva`nije o meni znate, jo{ samo da dodam gde sve mo`e da se ra~una na mene. Ja nemam obi~aj da se hvalim i zato mi smeta kad se lovac pravi va`an, kad neki {ahisti ka`u da vi{e cene lovce od skaka~a! Sva{ta! Pa da vidimo da li je ba{ tako. Kad se u~vrstim u centru table, zlata vredim. U napadu, naro~ito na protivni~kog kraqa, dama i ja boqe sara|ujemo nego dama i lovac. Isto tako kad nema pe{aka koji {tite kraqa, ja ga boqe branim nego lovac. A {ta tek da se ka`e kad nastanu blokirane pozicije, naro~ito kad pe{aci obe strane zatvore, umrtve centar? Ja sam onda kao riba u vodi, a siromah lovac kao da je u kavezu. Dodu{e, mora da se prizna, kad je centar ra{~i{}en, kad se igra na oba krila, lovac se boqe snalazi od mene. Pa i kad jurimo pe{aka-trka~a lovac je uspe{niji. Sve u svemu, naravno, zavisi kakva je pozicija na tabli i zato ovo {to sam rekao ne mora uvek da va`i".                                          

59


O

SKAKA^ U OTVARAWU Ulogu skaka~a u otvarawu odre|uju tri pravila: - skaka~ nastupa odmah posle pe{aka; - zajedno sa pe{acima skaka~i vode glavnu re~ u nadmetawu za prevlast u centru; - upravo zato, vrlo, vrlo retko skaka~i u svom prvom potezu idu na "b" liniju (na poqe b4 i b7), odnoso "i" ( i4 i i7).

2/f5!f6!3/Tg4!Td7!

 ÇtvWlVmT ÆOoooOo Å M   Ä  O   Ã  p  Â  n  ÁpPpP PpP ÀRnBqKbr ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

60


O

O

O

TESTOVI

 Ç     Æ     Å     Ä  P   Ã l   Â   K  3 poena Á     À M    ÈÉÊËÌÍÎÏ 16.  Beli na potezu - dobija. Ç   M  Æ W P L  Å     Ä     Ã     Â   p Á   p 1 poen À   k ÈÉÊËÌÍÎÏ 15. Beli na potezu - dobija.

                                         

68


¥

LOVAC ß;! "Brz sam i mogu da dejstvujem iz daqine. Volim kad tabla nije zatrpana pe{acima, naro~ito centar. Ne smeta mi kad se borba vodi na oba krila, na kraqevom i daminom. Naprotiv! U tome sam stru~wak. U`ivam da napadam skaka~a, da mu ve`em rep, kako ka`u {ahisti. Dr`im ga na ni{anu i tek kad padne odluka iskqu~ujem ga iz igre. Pe{ake-trka~e ~esto lovim uspe{nije ~ak i od topa. I u~estvujem i poma`em u napadu. Na primer, kad se dama postavi ispred mene na dijagonali mo`e da upadne u protivni~ki polo`aj i tamo napravi lom. Pa jo{ kad smo obojica na tabli, ~uli ste za 'lova~ki par', u protivni~kom taboru je panika - spasavaj se ko mo`e. I da ne zaboravim, ima duga~ka pri~a o 'raznobojnim lovcima'. Sve u svemu, zaslu`ujem da mi se posveti i pa`wa i po{tovawe".                                          

75


¥

LOVAC U OTVARAWU Lovac izlazi na teren posle pe{aka i skaka~a.

 Wegov zadatak u otvarawu ÇtvWlVmT je borba za prevlast u centru: ÆOoOooOo Å m   - bilo da se odmah usmeri Ä  O   prema centralnim poqima; Ã bp  Â  n  ÁpPpP PpP ÀRnBqK r ÈÉÊËÌÍÎÏ - bilo da nani{ani protivni~kog dejstvuje prema centru:

 ÇtvWlVmT ÆOoOooOo Å m   Äb O   Ã  p  Â  n  ÁpPpP PpP ÀR BqK Nr ÈÉÊËÌÍÎÏ

                                         

76

skaka~a koji

 ÇtMvWlV T ÆOoO oOo Å  oM  Ä o B  Ã pP   Â N    ÁpP pPpP ÀR qKbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ


¥

- ima otvarawa u kojima se lovac "fijanketira". Fijanketo lovca zna~i da lovac u otvarawu zauzme jednu od dve velike dijagonalo po{to se pe{aci na "h" i "c" liniji pomere za jedno poqe i naprave mu mesta. Obi~no se na toj strani gde se lovac fijanketirao sme{ta i kraq pomo}u rokade.

 ÇtMvW Tl ÆOoOoOoVo Å   Mo Ä     Ã pP   Â N n  ÁpP pPpP ÀR BqKbr ÈÉÊËÌÍÎÏ

 ÇtMvWl T ÆOoO VoOo Å  oM  Ä o   Ã pP   Â  nP  ÁpP pPbP ÀRnBqK r ÈÉÊËÌÍÎÏ

Boqe imati lo{ plan, nego igrati bez plana.                                          

77

Velemajstor ^igorin


¥

¥

¥

TESTOVI



24. Ç     Beli na potezu - dobija. Æ v   (Svi crni pe{aci i lovac na Å  L   belim poqima - nije dobro!)

Äooo  Ã  K Po ÂP  P Po Á    P 1 poen À  b  ÈÉÊËÌÍÎÏ  25. Çk    Beli na potezu - dobija. Æp    (Setite se lo{ih polo`aja ÅmL    skaka~a!) Ä     Ã     ÂB     Á     4 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

92


r

TOP ®;!"Ono najva`nije o meni ve} znate. Kako se kre}em, koliko vredim, da najvi{e volim da zaposednem otvorene linije i da iz pozadine pru`am podr{ku drugarima na frontu. Zaboravio sam da ka`em da su mi u nekim zemqama dali ime "kula", vaqda zbog mog izgleda, ali ne mogu da razumem za{to sam za Ruse "la|a"! Dobro, nije to najva`nije. Va`no je da ja savesno obavqam zadatke koje mi povere. Kao {to se zna, posle kraqa i dame imam najve}i ugled. Kad uz pomo} rokade obezbedim kraqa, spreman sam da stupim u akciju. Prija mi ~istina. [to mawa gu`va na tabli - raste mi snaga. Nije onda ~udo {to najvi{e dolazim do izra`aja u zavr{nici. Jednom re~ju, ko me dobro upozna, ne}e za`aliti".                                          

99


r

r

TOP U OTVARAWU Veoma su retka otvarawa u kojima top ima vidniju ulogu. Pogotovo pre nego {to se obavi rokada. Ne mora to da se odnosi na oba topa, ali na onoj strani gde }e kraq da se skloni, tog topa ne treba pomerati. Posle rokade topovi zauzimaju otvorene linije, dejstvuju iz pozadine i samo u retkim slu~ajevima od toga odustaju. TOP U SREDI[WICI Tri su glavna obele`ja aktivnosti topova u sredi{wici: - topovi ne napu{taju bez velike potrebe prvi red (beli topovi), odnosno osmi (crni topovi), ~ak i kad se otvori "prozor~e" na rokadi; - u napadu na protivni~ki polo`aj top je najubojiti na sedmom redu (beli top), odnosno na drugom redu (crni top); - kad se dva topa pove`u na linijama ili redovima pove}ava im se mo}, a istovremeno se me|usobno uspe{nije {tite, posebno od protivni~ke dame.                                          

100


kr:l TOP U ZAVR[NICI Ko ne zna da igra topovske zavr{nice - nikad {ahista! Nije lako, ali ko ih savlada razume}e za{to voli {ah. A za topovske zavr{nice najva`nije je pravilo: neaktivan top je propast! Po bilo koju cenu - `rtvovati jednog pe{aka, dva pe{aka - va`no je samo da top "radi".

Kraq i top protiv kraqa

 Ç     Æ     Å     Ä     2///Ub3! 3/Ld2! Le4! 4/Lc2 Ãt L   Ui3! 5/Ld2! Uh3! 6/Lc2! Ld4 Â     7/Lb2!Lc4!8/Lc2!Uh2 Mat Á  K   À     ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

101


kr:lo  Kraq i top protiv kraqa i pe{aka Çt    Æ     Å     Kraq ja~e strane daleko - {ansa za remi Ä Kp   Ã     Â     2/e7! Ue9! 3/Ld7! Lf4! 4/Ld8 Á   L  Ui9!!5/e8... i crni }e morati À     da potro{i topa za tog ÈÉÊËÌÍÎÏ pe{aka. Remi.  Çr    Æ     Kraq ja~e strane Å     stigao na vreme Ä     Ã   k Â     2/Ub3! Lh2! 3/Lh4! i2T (Ako Á   lO crni izvede damu Ub2 Mat) À     4/Lg4... i crni ili gubi ÈÉÊËÌÍÎÏ skaka~a ili dobija mat.                                          

102


r

r

r

TESTOVI

 32. Beli vu~e i daje mat u jednom Ç    R Æ   Rk potezu.

33. Beli vu~e i daje mat potezu.

Å     Ä     Ã     Â     Á     1 poen À   l ÈÉÊËÌÍÎÏ  u jednom Ç     Æ     Å     Ä     Ã     Â     Á  rPpP 2 poena ÀL  K r ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

110


Zanimqivosti Na{i {ahisti me|u najboqima na svetu Tokom "zlatnih godina" (1950-1980.) na{i {ahisti su se uspe{no borili na pojedina~nim takmi~ewima za {ahovsku krunu, a na ekipnim prvenstvima Evrope ve~ito drugo mesto iza ekipe Sovjetskog Saveza. Svetozar Na najva`nijem {ahovskom takmi~ewu, na Gligori} {ahovskim olimpijadama, ekipa Jugoslavije, koju su ve}im delom ~inili {ahisti Srbije, u~estvovala je 32 puta. Osvojena je jedna zlatna, {est srebrnih i {est bronzanih medaqa. Najvi{e medaqa osvojili su Svetozar Gligori} (11), Borislav Ivkov (10), Aleksan- Aleksandar dar Matanovi} (9), Petar Trifunovi} (5), Matanovi} Milan Matulovi} (4), Qubomir Qubojevi} (3)... Na `enskim {ahovskim olimpijadama osvojene su jedna srebrna i jedna bronzana medaqa. Prvi omladinski prvak sveta (1951.) bio je Bora Ivkov. Karikature na ovoj strani Nikole Ju~ormanskog preuzete su iz kwige Jugoslavija na {ahovskim olimpijadama, izdawe 1971. god.

                                         

114

Bora Ivkov


q

DAMA

•;! #Ve}

sam rekla da mi nije pravo {to je kraq va`niji od mene, iako sam ja~a, iako me smatraju vojskovo|om. U redu, neka bude tako. Moram da po{tujem svog kraqa, ali zato onog protivni~kog progawam. Pitajte ga koga se najvi{e boji. Kad mene nema na tabli, onaj tu|i kraq po~iwe da se pravi va`an, tek tada izlazi iz mi{ije rupe. Sa mnom nema {ale, a bogami i {ahisti me uva`avaju i dobro razmisle pre nego {to me po{aqu na razne zadatke. Napadam protivnika tamo gde je "najtawi", ali najvi{e volim da se obru{im na kraqa. Neka o tome malo povedu ra~una oni koji stalno pri~aju da je kraq va`niji od mene".                                          

117


q

DAMA U OTVARAWU Malo je primera da u otvarawu dama rano napu{ta svoje mesto i izlazi na "teren". I to samo ako treba da obavi neki odre|eni posao, a da to ne iskoriste protivni~ke figure i tako zarade vreme i br`e se razviju.

2/e5! Tg7! 3/d5! h7! 4/Td4! e6 5/Ec4!ed5!6/Ed5!Mh8!7/f5...

2/f5!f6!3/e5!fe5!4/Ee5!Td7 5/Ef4...

 ÇtMvWl T ÆOoO OoVo Å   Mo Ä     Ã qPp  Â N    ÁpP  PpP ÀR B KbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ

 ÇtvWlVmT ÆOoOooOo Å m   Ä     Ã  p  Â  Q   ÁpPp PpP ÀRnB KbNr ÈÉÊËÌÍÎÏ

Sve re|e se igraju ova otvarawa. U drugom primeru, kada skaka~ napada damu, lepo se vidi da je skaka~ u{ao u igru na ra~un dame.                                          

118


q

DAMA U SREDI[WICI U napadu, posebno na kraqa, dama ima kqu~nu ulogu.

 Ç   l Dama i skaka~ u napadu ÆQ     Å     Ä   N  Ã     2/Eg8!Li9!3/Ei8 Mat. Â     Á     À   k ÈÉÊËÌÍÎÏ  Çlt w ÆOm    Opet ugu{eni mat! Å V    2/Ec9!Uc9!3/Ub8!Mb8!4/Td8 Än Q   Ã   B  Mat. Ba{ lepa kombinacija. Â     Á     ÀR   k ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

119


q

Dama i lovac u napadu

 Ç V  l Æ W    Å     Ä     2///Ei3 Mat. Ã     Â     Á   PpP À  rk ÈÉÊËÌÍÎÏ  Ç   l ÆQ     Å   b ^esta slika u praksi Ä     saradwe dame i lovca. Ã    K Â     2Eg8!Lh9!3/Ei8 Mat. Á     À     ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

120


q

q

q

TESTOVI

 Çl    Æ     Å     ÄnK n  Ã     Â     Á     2 poena À w   ÈÉÊËÌÍÎÏ  41. Ç  wb Beli na potezu - dobija. Æ     Å     Ä     Ã  l  Âq    Á    K 5 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ

40. Crni na potezu - remizira.

                                         

127


k

KRAQ

"Ta~no, ja sam najva`niji. Kad me protivni~ke figure matiraju, igra se zavr{ava. Ali, po{teno govore}i, u ve}em delu partije nisam mnogo koristan. Naprotiv! U otvarawu i sredi{wici neke figure moraju da me ~uvaju radi moje bezbednosti umesto da napadaju protivni~ki polo`aj. E, ali u zavr{nici to je ne{to drugo. Tek tu se vidi ko sam i {ta sam. Naravno, ako do tada jedan od nas dvojice ne bude matiran".

                                         

133


k

k

KRAQ U OTVARAWU Zadatak kraqa u otvarawu je da se {to pre skloni na sigurno mesto. Najboqe tome slu`e rokade. [ahisti ~e{}e koriste malu rokadu. Za veliku rokadu, kao {to je ve} re~eno, potrebno je da se dama skloni s puta, a korisno je da se utro{i jo{ jedan potez da bi se kraq vi{e primakao ivici table, gde je sigurniji. KRAQ U SREDI[WICI Kad je tabla puna figura, pogotovo ako su tu jo{ i dame, kraq retko napu{ta svoje skrovi{te. Ako ga na to nateraju, evo kako se onda provodi:

 Edvard Lasker - Tomas, ÇtM  Tl London 1911. ÆOvOoW Oo Å O oV  Ä  N q 2/Ei8!Li8!3/Tg7!Li7!4/Tfh5!Lh6 Ã  Pn  5/i5!Lg5!6/h4!Lg4!7/Mf3!Lh3!8/Ui3 Â b   Lh2!9/1.1.1 Mat. ÁpPp PpP ÀR  K r ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

134


k

k

^esto je takva sudbina kraqeva, ali de{ava se, dodu{e retko, jednom od vi{e hiqada partija da kraq uleti u gu`vu i krene u napad s drugim figurama. Evo jedne takve partije: [ort - Timan,  Tilburg 1991. Ç  tTl

ÆvO o  Å OwoQo 2/Li3! Ud9! 3/Lh4! Udf9! 4/Lg5! Md9 ÄO  P o 5/Lh6 ÃppR  P Crni predaje, jer se beli kraq Â  n  sprema da nastavi put do poqa i7. Á p Pp À r K  ÈÉÊËÌÍÎÏ

KRAQ U ZAVR[NICI Tek u zavr{nici kraq aktivnije u~estvuje u igri. {ahisti ka`u:" I kraq je figura, kad se gura". Aktivnost, anga`ovawe kraqa u zavr{nici zavisi od broja figura na tabli, pogotovo od toga da li su dame na "terenu". Od pe{a~kih do damskih zavr{nica imali smo prilike da se upoznamo sa razli~itim funkcijama kraqa. Mora da bude oprezan, ali i hrabar.                                          

135


SISTEM ZNAKOVA [ahovski jezik Kao matematika i muzika, i {ah ima svoj internacionalni jezik. Kwige pisane {ahovskim jezikom podjednako su razumqive Rusu, Francuzu, Srbinu... Ne ka`e se "beli stoji boqe", ve} "≥", umesto "crni stoji boqe" "∑", znak "$" zna~i mat. U raznim zemqama u {ahovskim tekstovima figure se ozna~avaju slovima: top je u Engleskoj slovo R, u Nema~koj T, u Rusiji L i tako daqe. Na {ahovskom jeziku, top je U, kraq je L, skaka~ je T... I to nije sve. Svi znamo da su sva {ahovska otvarawa imala svoje nazive - "Sicilijanska odbrana", "Damin gambit", "Mar{alov napad"... Na {ahovskom jeziku svi ti nazivi zameweni su {iframa - B65, D37, C89. [ahovski jezik ro|en je u Beogradu 1966. Prva kwiga napisana {ahovskim jezikom bila je "[ahovski informator" sa izborom najboqih partija sa svih turnira {irom planete. Dogodilo se ~udo. Za kratko vreme "[ahovski informator" osvojio je svet.                                          

136


Tako je po~elo. Sledila je "Enciklopedija {ahovskih otvarawa" u pet tomova, "Enciklopedija {ahovskih zavr{nica" u pet tomova, razna druga izdawa. Tokom jedne godine iz Beograda je u svet slato preko 100.000 kwiga. [ahovski jezik doneo je preokret u razvoju {ahovske igre, jer su ga razumeli i prihvatili {ahisti celog sveta. "[ahovskom informatoru" {ahisti su dali ime "[ahovska biblija". Na ovom mestu dali smo samo osnovne znakove. Ostale }emo u~iti drugom prilikom. Za sada da savladamo ove. " @ "@ ,. ≥ ¥ > $

vrlo dobar potez slab potez potez zaslu`uje pa`wu beli ima odlu~uju}u prednost beli stoji boqe beli stoji malo boqe jednako mat

                                         

137

"" @@ @" ., ∑ μ ˘ ´

odli~an potez gruba gre{ka sumwiv potez crni ima odlu~uju}u prednost crni stoji boqe crni stoji malo boqe neizvesno kompenzacija za materijal


DESET KRATKIH PARTIJA KOJE SE NAJDU@E PAMTE Dama zalutala Na {ahovskoj olimpijadi 1950. u me~u Italija - SAD na prvoj tabli igra prvak Italije Kastaldi protiv proslavqenog velemajstora Re{evskog. I gle ~uda! Kraj partije posle samo 13 poteza. Kastaldi - Re{evski Dubrovnik 1950.

 ÇqvW Tl 2/Tg4!e6!3/h4!Tg7!4/Mh3!h7!5/1. ÆoO OoVo 1! Mh8! 6/d5! e5! 7/f4! d6! 8/fe5! de5 Å Mm o 9/e4!Td7!:/Eb5@!1.1!21/c5!Te8" Ä     22/Tce3!b6!23/Mb4@@!bc5!24/Eb9 Ã OpO   Tc7!1;2 ÂB pnP  Áp N PbP ÀR  rK  ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

138


Kratak dvoboj velikih Igraju dvojica velemajstora, jedan od wih budu}i prvak sveta, pa se o~ekuje duga i neizvesna borba. Kad ono - crni predaje posle samo jedanaest poteza ! Da bi dama izvukla `ivu glavu, crni bi morao da izgubi celu figuru, a na tom nivou zna se - zaustavqaju se ~asovnici i pru`a se ruka protivniku. Botvinik - [pilman Moskva 1935.

 2/d5!d7!3/f5!e6!4/fe6!de6!5/e5!Tg7 Çt lV T 6/Td4! Td7! 7/Mh6! Ec7! 8/de6 ÆOo OoOo Ec3! 9/Ud2! Tc5@! :/Tb5! Eb3 Å   M  Ä p B  21/Md5!Mh5!22/Tg4! (Ako crni pomeri damu na b4 ÃnMbP v Â  n  sledi Ud4) 1:0 Áw  PpP À RqK r ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

139


Uzeo damu, pa dobio mat! Kad ~uveni velemajstor Paul Keres `rtvuje damu, kako treba da razmi{qa wegov protivnik? Ili je Keres pogre{io, ili je ne{to imao na umu? I {ta je to smislio? Crni, me|utim, ovo drugo nije uzeo u obzir. Sre}an {to osvaja najja~u protivni~ku figuru, po`urio je. Drugi put }e paziti {ta radi! Keres - Fridrih Nema~ka 1956.

 Çt W L T 2/f5!f6!3/Tg4!Td7!4/e5!fe5!5/Te5 ÆOoOoMoo Thf8! 6/Td4! h7@! 7/Mh6! Mh8 Å   NoB 8/Te6""! Me5! 9/Ee5! Te5! :/Tg7 Ä     Lg9!21/Mi7!2;1 Ã  Mp  Â     ÁpPp PpP ÀR  Kbr ÈÉÊËÌÍÎÏ                                          

140


^AROLIJE SA [AHOVSKE TABLE Da li je {ah nauka, umetnost ili sport? Od svega je po malo. [AH JE [AH Tek kada se boqe upoznate sa {ahovskom igrom, iznenadi}ete se kakve sve akrobacije izvode figure na {ahovskoj tabli. I boqe }ete razumeti za{to mnogi misle da je {ah umetnost. Ovih nekoliko primera - zadataka, poku{ajte da re{ite. Nije lako. ^ak ni {ahovski majstori ne mogu to tek-tako da re{e. Ali, poku{ajte. Isplati se. Upozna}ete neke skrivene lepote {ahovske igre.

 Ç   KvL Æ   Oo Å   p Ä     Ã     Â     Á     3 poena À   r ÈÉÊËÌÍÎÏ

46. Beli daje mat u dva poteza.

                                         

149


 Ç     Æ     Å     Ä   Oo Ã   oL Â   Rm Á   kP 5 poena À     ÈÉÊËÌÍÎÏ

47. Beli daje mat u ~etiri poteza.

48. Beli dobija.

 Ç   TlB Æ  or Å   p Ä     à     Â  k  Á     5 poena À     È��ÊËÌÍÎÏ                                          

150


49. Beli na potezu - dobija.

 Ç   L  Æ     Å  W   ÄV     Ã qB   Â     Á     4 poena À   K  ÈÉÊËÌÍÎÏ  Ç     Æ     Å     Ä     Ã   No Â   K  Á     5 poena À  nl ÈÉÊËÌÍÎÏ

50. Beli daje mat u tri poteza.

                                         

151


Zanimqivosti Znameniti qudi o {ahu ^etiri su uslova za uspeh u {ahu: talenat, karakter, dobro zdravqe, pripreme uo~i takmi~ewa. (Botvinik) Volim {ah, ali ne volim `estok takmi~arski duh u toj visoko intelektualnoj igri. (Albert Ajn{tajn) [ah ~ini ~oveka mudrijim i sa jasnim pogledima na svet. (Putin) Pozitivan na~in rami{qawa u `ivotu mo`e se ste}i igrawem {aha. (Benxamin Franklin) [ah je vi{e od igre, mawe od nauke. (Volter) Neka je blagoslovena moja du{a {to sam nau~io da igram {ah. (Pu{kin) [ahovska igra je gvozdena provera duha. (Gete) @ivot je kao {ahovska partija. (Servantes) Tajna {aha se sastoji u tome da nikad ne povu~e{ potez dok ne shvati{ poziciju. (Fi{er) Nije mogu}e po~eti jak napad ukoliko ne kontroli{emo barem dva centalna poqa, a ponekad su ~ak tri potrebna. (Kapablanka)                                          

152


Александар Матановић - Шах за основце