Page 1


Milan Stanojković

Otisci misli i osećanja

2013.


ČAROBNA TI

Voda si Koja jedina može Ugasiti žeđ pustinje Koja iz mene vapi I drvo si jedino Čiji plod može nasititi Beskućnika koji se U meni skrio Ptica si jedina Čija me pesma Iz ružnog sna Može probuditi I Samo na Leđima tvojim Imam hrabrost Leteti

5


DVE SVEĆE

Polako dogoreva Žuti vosak Njihovih naivnih Snova o večnosti Teku im niz lice Vrele suze Nade koja se topi Neutešni Nevidljivo pružaju ruke Jedno ka drugom Žele se U poslednjem zagrljaju Utopiti u onom zbog koga su O večnosti snili I izgoreti zajedno

6


O LESTVICI

Pre nego što sam te našao Živeo sam u kršu i lomu U danima bez boja Okružen zidom ništavila Ti si lestvica kojom se popeh Na vrh tvrđave samoće Na vrh mene samog I ugledah Predivan kosmos u tebi Tobom otkrih svet Prepun čarobnih boja Tvog pogleda Osunčanih jutra Tvog osmeha Otkrih svet ukrašen Zvezdanim nebom Razumevanja tvog Koji miriše

7


Spokojstvom tvog zagrljaja Ĺ to do sada sretah Samo u svojim Skoro zaboravljenim snovima

8


ČUDESNA LASTA

Ostavši bez vode Iz njenih usana Koren mu je sve suvlji A zbog prestanka Njenog cvrkuta Tanke grane mu svakog trena Napušta po jedan požuteli list Lagano Njegovo umorno stablo Gubi nadu da će se Posle zime vratiti I u krošnjama njegovim Gnezdo obnoviti Ali iznenada Osmeh na licu mu zablista A uzaludne oči Od radosti zaigraše Kada ugleda kako Preko snežnih planina 9


U zagrljaj topao Lasta mu voljena dolazi Zaljubljena Odlučila je U krošnjama njegovim Proleće dočekati

10


O ZAGRLJAJU TVOM

Jedino ti Daješ boju Jutrima mojim I oslikavaš Život moj U zagrljaju Tvom sve dublje sam živ Jer rukama Nemo mi kazuješ Sve što Nespretnim jezikom Ne može se izreći A usnama Stavljaš pečat

11


RADI TEBE

Mirno spavam Dok sanjam Nemirne sne Ne bih li Spokojstvo noći Podario tebi Zaronim u prazninu Svog ponora I od ništavila Osmeh stvorim sebi Samo da ti svoj Izgubila ne bi Ćutim o tome Da peče me rana ta Kako bol ne bih stvorio tebi

12


NEOČEKIVANI NESPOKOJ

Pesma slavuja tvojih Beše velika i jaka A iznenadni povetarac blagi Učini da odlete sa grana Veselih dana mojih I odnesu dan Sa lica moga prolećnog I šta mi vrede danas Jučerašnji slavuji tvoji Kada gavranovi ponovo Gnezde se na glavi mojoj I nose sumrak licu mome I sveću nespokojnih noći pale Ponovo po tmurnim stazama Naše bašte lutam Trudeći se da sačuvam Poslednje cveće Sa lišćem zelenim

13


O ZAJEDNICI

On bi njoj da preda sebe celog I primi nju I ona bi da primi njega Predavši mu sebe celu A ne znaju Da najpre moraju izgubiti deo sebe Iskočivši iz zidina svog ega Koji ih je obasjao jačinom Sunca Tek onda će biti spremni Da daju sebe Odnosno ono Što je od njih ostalo I sposobni da prime drugoga Sa svim što je u njemu ostalo I tek onda će Kada se međusobno podele Postati celi

14


O NAŠEM SUSRETU

Dana tog kada sam Tvoj pogled blag sreo Na umornom licu mom Osmeh neočekivan zasija Zagrljaj tvoj zbunjen Dade vodu Korenu mome žednom A reči tvoje čarobne Učinile su da lišće moje žuto Pozeleni Kada sam se u prisutnost Tvoju obukao Košulju bola Sa sebe sam svukao I odložio Prašina će znati gde

15


SPOKOJSTVO

Žar si Što mi u umorno srce pade I rasplamte ga Neugasivim plamenom tvojim I kiša si Što mi u presalhu dušu pade I darova joj baštu sreće Sa cvećem koje ne vene Spokojstva mog Spona si uvek prisutna ti I u samoći Noćna tišina čudesno me obasja Nevidljivim prisustvom tvojim I već čujem pesmu ptica Još nedočekanog jutra

16


UŽAS TAME I TIŠINE

Okrenula si protiv mene Tišinu i tamu Prijateljice moje Mile Pa pred spavanje Umornu svetiljku Ne smem ugasiti više Niti isključiti radio Na kome slušam Nezanimljive vesti Jer svako veče nagovaraš Tamu da mi Slika scenu užasa Smeh na leđima tvojim Beživotan Zavapim da mi naslika Tvoj blagi pogled i lik Tišina mi odgovara Zajedljivim grohotom tvojim 17


Ne smilova mi se Nego docrta Tuđu ruku oko Tvoga struka

18


DVA LISTA SLEPLJENA

Kretati U različitim pravcima Uzalud je Jer krug je ulica našeg rastanka Pa je ponovni susret Neizbežan A mi ni krenuli Još uvek nismo Nego stojimo Kao dva lista papirna Leđima prokleto slepljeni Jedno o drugo Ne možemo se Videti licem u lice Niti možemo otići Svako na svoju stranu

19


NOVE NAOČARE

Vraćaš se sa novim Naočarima u glavi Zacvilio bih poput Starih vrata Željnih ulja Ipak Ostajem nem kao ulica Koja smireno podnosi Nezahvalne prolaznike Koji pljuju po njoj Pretvaram se u cvet Koji zna da je Sunce I u periodu zime vrelo Pa ostaje spokojan I lišće ne gubi

20


TMURNI TRENUCI

Uplašena si kapljica kiše Koja s neba u mutnu baru skoči A ja sam neutešni oblak Jer ne znam Kako gore da te vratim Bojim se i pomisli Da neki zalutali ker Okvasi svoj ožedneli jezik Tobom Zemljana ulica si Koja se pokri hladnim asfaltom Kako bi se sačuvala Mojih neprijatnih koraka Sada Usamljena provodiš dane A ja te ni senkom Ne mogu obgrliti Neumoljiva vrteška života Otima te iz mojih Nemoćnih ruku Kao voda izmičeš 21


Iz dlanova mojih I u zemlju toneš Bolno grlim Zemlju u kojoj si nestala I na tom mestu puštam korenje Ne bi li tako u moj život Ušla ponovo Ptica si Koja zbog vetra odlete iz gnezda Videći da stiže zima A ja sam drvo Koje čupa svoje korenje I kreće da te traži Samo da te pravo nevreme Ne bi nespremnu Zateklo

22


SUDBINA

Dva smo zrna žita U zemlju bačena i Snegom zavejana Ali o smrti Ni ne pomišljamo Nego polako Puštamo korenje I jedno za drugog Sebe ponovo rađamo

Kao jako vino Ušla si u mene I zapalila me pijanstvom Postao sam cigareta Koja se dimi I čezne za usnama tvojim

Vrela si šoljica kafe Tvojim mirisom Svakog jutra Sanjive oči otvaram 23


Ispijam te do dna I u tebi Svoju sudbinu Pronalazim

24


NJEGOV MIR

Zidovi ga stežu Tavanica mu na glavu pala Tmurno nebo mu se U očima nastanilo

Ali iz sobe na ulicu ne izlazi Jer kafići i zabave mu Na dosadu mirišu

Jedino veseli zvuk Njenih dolazećih koraka Budi njegov mir

Prolećni osmeh Sa njenih usana Čini njegove jesenje oči Vedrijim

25


A njeno prisustvo Njegovoj sobi daje Dimenzije kosmosa I tavanicu u Zvezdano nebo Pretvara

26


O ODSTSTVU TVOM

Neslućenim Odlaskom tvojim Nestai su Golubovi beli sa krova Bezbrižnog našeg doma

Sada Odškrinuta kapija Bolno doziva te Da prođeš kroz nju I daš joj smisao postojanja

Nesrećna trava našeg Praznog dvorišta Gubi zelenu boju Nedostaje joj Dodir koraka tvojih Koji bi je razveselio

27


Krevet nespokojno Provodi noći Jer bez zagrljaja tvojih Ne može da zaspi

Nema soba tvoja Kroz zamagljeni prozor Tužno posmatra ulicu Kojom si otišla Očekujući da se vratiš I da je svojim smehom I igrom oživiš

28


PRIVID

Posle mnogo Uzaludnih bdenja Vide te kako Iz podruma izlaziš Lagano hodaš ulicom Odlaziš do reke Zatim sedaš Na zelenu travu I slušaš Radosnu pesmu ptica Kao da prošlo je i Vrteška nastavlja svoj tok A u stvari Sve stalo je Kiša nije sprala otiske njene S ulice kojom ste koračali I sa vaše reke od onda Nimalo vode nije proteklo U ogledalu njenom vaši 29


Blistavi odrazi Ostali su zarobljeni I trava Na kojoj ste ležali Još uvek na nju miriše A ptice i dalje Vašu pesmu pevaju Sve je ostalo isto Jedino si se ti promenio Onaj koga su videli Nisi bio ti Već tvoja senka

30


RIBAREVA IGRA

Dokon čovek Kraj reke provodi sate

Ribu Naivnu i gladnu čeka Lukavstvo svoje da Na njoj primeni

U nevolji njenoj Nudi joj hranu Ne bi li Taštinu svoju nahranio

Ne znajući to Riba radosno pohrli Ka poklonu svom I umesto da ispuni Stomak hranom

31


Ispunila je usta Oštrim metalom Osetila iznenadni bol Zatim videla Ribarev osmeh I onda se zapitala Kakva je ovo igra

32


BORBA S BIKOM

Doveli ga na pozornicu Gde mu mesto nije I pokazuju mu ono Što znaju da ga ljuti Razjaren Juri prema zavesi Koja se vijori u čovekovoj ruci Ni ne sluti da se Lukav bodež iza nje krije Naivnost njegova Doći će mu glave Ratničko dostojanstvo uzeće mu Slabiji od njega Matadorova nejaka leđa Smejaće se njegovim pokleklim Nogama od čelika Kad njegovo izmučeno telo

33


Pokaže crvenu zastavu poraza Radost će biti prisutna Na svačijem licu Jer čovek je ponovo dokazao Da je gospodar sveta

34


PAS

Lancem vezan Sve što može je da Trčkara u krug Kada mu se zavrti u glavi U kućici spava Dan bez ogrlice obično sanja Voleo bi i on Da se ulicom slobodan šeta Sa ostalim psima Usamljen da se druži Oni bi ga razumeli Za razliku od čoveka Koji misli da sve što je Potrebno njemu su Krov nad glavom Malo vode i kora hleba

35


CVET

Odsekavši mu noge Odnesoše ga sa zelenog tepiha Koji ga je veselio

Sakriše ga od neba Koje ga suzama svojim pojilo i Od Sunca koje ga grejalo Osmesima svojim I Zemlje koja ga hranila Svojom krvlju

Zarobiše ga U parčetu porculana I držali ga tu bez hrane Setili se samo Malo vode da mu daju Tek toliko da ne uvene Dok novu žrtvu ne nađu Staviše ga kao igračku

36


Na polici pokraj prozora Da svojom lepotom Oraspoloži ljude Njegova sreća Nije bila bitna Dok su ga najvernije latice Lagano napuštale Sa bolom je gledao Kroz prozor zatvora u Kojem je bio I sećao se veselih dana Pre otmice i mučenja

37


JELKA

Iako joj život Podario bodeže Ipak Retko se Na ulici sreće Celog života se Po gorama skriva Iskustvo joj reklo Da nije jača Od oštrog sečiva U ruci ljudskoj Preplašena Novu godinu i Božić čeka I moli se Da ne ugleda čoveka Koji ce joj telo uzeti A srce u zemlji Pokopano ostaviti Nikako shvatiti ne može

38


Čemu nakit posle Hoće li on bol zaceliti I pita se Može li istina biti Da njen život vredi Koliko i par dana Isprazne zabave naše

39


LAŽNI HEROJI

Preko planina dolaze vojnici U rukama čvrsto drže mač Da odbrane boje Neugrožene domovine svoje

U srcu lagano kroje plan Da nezaštićene žene obeščaste I nevinoj deci život upropaste

Rat je prilika Da se ostvare želje na koje se Inače pomisliti ne sme

Ako izgube glavu ruku ili nogu Postaće heroji koji su Život dali u boju Braneći od zveri Otadžbinu svoju

40


TUGA JEDNE MAJKE

Nad crvenom zemljom Metalni gavranovi lete Vatrenu kišu Za sobom donose

Ulice bivaju prazne Usamljeni neboderi Od straha se tresu

U podrumu je tišina Čuje se jedino krik majke Koja je izgubila deo sebe

Gavranovi su zatim odletali Zemlja je ostala sačuvana Bledi polako Sa nje crvena boja

41


Jeza lagano napušta ulice Soliteri su prestali da se boje Sve se vratilo u normalu Sem majke Koju ulicom deteta Nisu uspeli utešiti

42


UVENULA LEPOTA

Nema hrabrosti da prizna sebi Da ju je jesen stigla I da na ramenu sletevši joj Izmenila ju je i pobedila Zato Uskom i ispeglanom odećom Razvučenu i zgužvanu kožu Pokušava razveseliti I misli da će živahnim bojama Utešiti sede vlasi U društvu devojaka Provodi dane Jer tako lakše joj je Da zaboravi kako vreme Tužno joj iščezava I svaka sekunda Na licu joj se urezuje

43


STARAC

Kaže da Životna lutanja Umorila su ga Izvetrela je čarolija Sada mu i jutarnja kafa Letargijom odiše Pa u smrti Ne vidi zid Već vrata

Priča da Život je kazna Da se i suvo parče hleba Teškim znojem plaća Pa san o večnosti Za njega je noćna mora

Stalno gleda na sat Čeka taj neznani dan Govori da je ubeđen 44


Kako će mu biti bolje Kada ga ne bude bilo Tada će se odmoriti

Ipak Lekove redovno pije I masnu hranu izbegava A pomoć od kanapa Sa omčastim čvorom Ne pomišlja da zatraži

45


O POSLEDNJEM NEPRIJATELJU

Cigarete smo čija tela Svakim udisajem imaju Sve manje duvana Vetar vremena nam Veselu mladost pretvara u dim Opuške naših tela Zemljana pepeljara Strpljivo čeka Iz rečnih korita naše kože Voda lagano isparava Starost nam uporno Pravi brazde na očajnom čelu Nijedna ga krema Neće razveseliti U našoj šetnji po šumama života Nevidljiva ruka smrti nas traži Ne bi li našim telima Gladnu utrobu zemlje nahranila

46


AKO SI LAŽ

Život nas Nemilosrdno vodi Putem kojim nema Dvosmernih tragova Okrutna usta zemlje Proždiru nas i Čine besmislenim sav naš put Dolinom ništavila Vetar raznosi Sve naše misli i osećanja Nadanja i obećanja Ostaju samo kosti Niko nije skrojio Sudbinu kakvu želi Osim onog Ko je omču oko vrata Stavio sebi

47


AKO TE NEMA

Ako te nema Sreći bliži se kraj A životu Ne nalazi se smisao Ako me na kraju puta Ne čeka zagrljaj tvoj Kako da prevaziđem užas taj I pomislim na spokoj I šta je spokoj Mogu li nešto Tim imenom zvati Kada znam da Zemlja po kojoj hodam Guta me polako I sa mnom sve što volim Blažen je kamen što dušu nema Pa mu se ne otkri Kako je živeti da bi umro

48


ČOVEK

Izlazi iz sobe Jer ne sme Zaviriti u sebe

Šeta ulicom i sluša Lavež prolaznika I buku tramvaja Samo da ne bi slušao Prazninu koja Lupa mu u grudima

Odlazi na koncert Nepoznatog benda Skače i gura se Sa nepoznatim ljudima Jer soba mu je prazna I nema s kime Sedeti i grliti se

49


Vraća se kući Ulazi u sobu A nerazvučen kauč Ruga mu se

50


KONTRAST

Prekrštene noge Kratkom haljinom Beskrajne dane i noći zovu Jer drugi jezik Sirote nisu naučile Prsti sa dugim crvenim noktima Nežne dodire sanjaju Iskusili su ih malobrojni Jer našminkane oči Neobojeni osmeh Traže A uši neuspokojene Poklonjenim minđušama Kriju se u mirisnoj travi I maštaju o ljubavnom šaptaju

51


O SENKAMA

Pod svetlima velegrada Šetaju senke Obučene u svečana odela

U laganim sandalama Teške korake prave Iza lepih naočara Mutne oči kriju Ruke im služe samo Da okače narukvicu Ili pridrže cigaru

Pri susretu Jedne senke sa drugom Razmene se Par reči od dima I podele loše obojeni osmesi Kako se ne bi Prekidala igra

52


Zatim nastavljaju dalje Nadajući se da ce sresti čoveka Koji vedro nebo u očima nosi A na usnama osmeh Od prolećnog sunca Kome iz grla izleću slavuji Koji ima ruke da grli

Njega će pitati Žive li oni

53


GRAĐANIN

Živi sam Ustaje iz kreveta Samo zato Jer mora na posao Na stanici dok čeka Autobus koji kasni Posmatra Nezanimljive ljude Čavrljanje njihovo ga guši U kancelariji već vidi Isfrustriranog šefa Koji preti otkazom Smišlja priču Posao da zadrži Alimentaciju treba da plati A i onu neukusnu salamu Ne bere sa drveta

54


JABUKA

Prezrela jabuka Na truloj grani visi Divi se sebi jer da je ubere Čovečija ruka dovoljno spretna Bila nije Kao da ne zna Da samo je pitanje vremena Kada će na zemlju pasti Dok se oko nje Budu otimale svinje Tada će se tužno sećati Onih nežnih ruku Koje gordošću otera I proklinjaće nekadašnju Visinu svoju Jer joj ništa dobro Ne donese

55


MESEČEV MONOLOG

Ubeđivao me Da mu srce kameno U grudima ne kuca Kaže laž je da Sija samo kad ga Sunce Hladnog zagrli i Da sam ne uspeva Darivati toplotu Onom kome je potrebna Jer brzo se hladi Ne priznaje da Život se njegov sastoji U traženju toplih ruku Ali ne i u grejanju hladnih Kaže da može Onom kome poželi Poput Sunca Darivati topao dan I poput ostalih zvezda

56


Ukrasiti nečiju noć Ali do sada Niko to zaslužio nije Ništa mu nisam uspeo reći Do reči nisam došao jer Neprestano me je ubeđivao Sve dok Sebe nije ubedio Olakšavši sebi tako Nastavio je svojim putem A ja Nakon priče njegove Shvatih da Ponekad je tako teško Sebe u oči pogledati

57


DOK AUTOBUS NE DOĐE

Na stanici Čekajući prevoz Nekolicina ljudi je S nekim starcem Kulturno razgovarala Činilo se da dobre manire U malom prstu nose Potom su videli da Autobus stiže i uočili nekoliko Slobodnih mesta Pa odlažu razgovor za kasnije Da ulove sedište svojoj zadnjici Postao je prioritet Kada je vozač otvorio vrata Takmičenje je počelo Oni sa najjačim nogama su seli I sebično zatvorili oči Starac morao da stoji 58


Shvatio je da za manire U punom autobusu Nije bilo mesta pa je Molio slabe noge Da ga ne izdaju i Nemo posmatrao grupu Koja je malopre s njim govorila Kako bi da moĹže UÄ?inila svet boljim

59


PTICE SELICE

Na vinovoj lozi Zrnevlje grožđa Počelo je da gubi je svoj sok U letu videći to Razočarane ptice Otkazuju posetu vinogradu i Pružaju ruke na drugu stranu Kažu da Ovom vinogradu Pevaće ponovo Onda kada bude imao Dobro vino da im ponudi Nimalo se vinograd Tim rečima ne začudi Jer davno je prošlo vreme ono Kada je prijateljstvo njihovo Nečim iskrenim smatrao

60


TAKO OBIČNO BIVA

Nakon dugog Lutanja pustinjom Konačno pronalaziš Željenu obećanu zemlju Tek tada Nojevi glave iz peska vade I bez sumnje u tvoju veličinu Pružaju ti hrabro ruke Priznanje da ti odaju A nemo kamenje Koje te nije bodrilo Dok te sputavala Pustinjska prašina Sada se budi Prisvaja glas ptica pevačica I na sva usta te veliča

61


STRANAC

Sa društvom u kafiću Čovek sedi i Priča im neke Njemu bitne stvari Ostatak grupe ga ne razume Jer nema želju Da ga shvati Oni su tu da izgube vreme Pa iako im pogled izgubljen U daljini luta i Ništa ne razumeju Ipak klimaju glavom Kao da ga prate Primetivši to Ne zaćuta već Krenu da priča viceve Samo da bi Izmamljenim osmehom

62


Obojio mutne oÄ?i I sebe zavarao Kako ima nekog ko ga razume I da nije stranac Na ovom svetu u kom Ĺživi

63


ODLUKA

Jabuke naših snova Na granama trunu Da nam ih dohvatim Sliovito se trudim Ti već odmakla Jagode pokraj puta sebi bereš U noćnoj šetnji Dok crni oblaci mi zvezde S neba kradu Samo me pogledi Uličnih svetiljki obasjaju a Moja senka je jedina Koja me prati Rukom iskustva Život me neočekivano budi Kroz roletne od iluzija Sunčevi zraci ispunjavaju sobu Od osvetljenih stvari Težak mi mrak na oči pada

64


U hodu Pijavicu sa tela svoga skidam Dosta mi je krv pila Nimalo pomogla nije Ono malo krvi ťto je preostalo Neću joj dati

65


ORHIDEJA

Dok ga nečije noge gaze Zemljom pokriveno seme Neprimetno raste Uskoro će mali cvetak Na svetlost izaći Pretrpeće žute Mlazove podsmeha I ignorisanje podignutih noseva Na kraju će u Prekrasan cvet izrasti Njegov miris i lepota Opiće mnoge Vreme mu naškoditi Neće moći

66


AFIRMISANI PESNIK

U polupraznoj kutiji Neveštom rukom Traži neke reči u Redove da ih složi Vadi onu koja mu prva Pod ruku dođe Ne meri Kantarom težinu reči Niti proverava lenjirom Pravac redova O tome nikada brinuo nije Imao je iza sebe onog Ko je govorio ljudima glasno Da sve je idealno Praznim rečima pojašnjavao Sve što nije jasno

67


SADRŽAJ

ČAROBNA TI DVE SVEĆE O LESTVICI ČUDESNA LASTA O ZAGRLJAJU TVOM RADI TEBE NEOČEKIVANI NESPOKOJ O ZAJEDNICI O NAŠEM SUSRETU SPOKOJSTVO UŽAS TAME I TIŠINE DVA LISTA SLEPLJENA NOVE NAOČARE TMURNI TRENUCI SUDBINA NJEGOV MIR O ODSTSTVU TVOM PRIVID RIBAREVA IGRA BORBA S BIKOM PAS CVET JELKA LAŽNI HEROJI TUGA JEDNE MAJKE UVENULA LEPOTA STARAC

5 6 7 9 11 12 13 14 15 16 17 19 20 21 23 25 27 29 31 33 35 36 38 40 41 43 44


O POSLEDNJEM NEPRIJATELJU AKO SI LAŽ AKO TE NEMA ČOVEK KONTRAST O SENKAMA GRAĐANIN JABUKA MESEČEV MONOLOG DOK AUTOBUS NE DOĐE PTICE SELICE TAKO OBIČNO BIVA STRANAC ODLUKA ORHIDEJA AFIRMISANI PESNIK

46 47 48 49 51 52 54 55 56 58 60 61 62 64 66 67


Milan Stanojković Otisci misli i osećanja Izdavač Beogradska izdavaćko-književna zadruga Za izdavača Oliver Knežević Urednik Oliver Knežević

Štampa Karganović d.o.o.

Tiraž 100

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-1 СТАНОЈКОВИЋ, Милан, 1988 Otisci misli i osećanja / Milan Stanojković. - Beograd : Beogradska izdavačko-književna zadruga, 2013 (Beograd : Karganović). - 70 str. ; 20 cm Tiraž 100. ISBN 978-86-88951-10-4 COBISS.SR-ID 197109260

Milan Stanojković Otisci misli i osećanja  

Nova zbirka pesama

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you