Issuu on Google+

Member of Press Publishing Group

DECEMBAR 2011.  Broj 32

Ekskluzivni intervju

20

pitanja i odgovora

209 DANA

do Londona

O zlatu u Londonu, susretu sa patrijarhom Pavlom, Divcu, Ibrahimovi}u, slavi, najve}im rivalima, Juseinu Boltu...

Novak \okovi}


KOLUMNA

nedelja

vlade

divac

Sre}na Nova olimpijska godina Ovih dana stavljamo ta~ku na godinu koja nam je donela dosta radosti i sa optimizmom do~ekujemo novu, olimpijsku 2012. Sve polako po~inje da nas obuzima groznica odbrojavanja. Kraj jula, kada }e po~eti Igre u Londonu, slobodno mo`emo da ka`emo - kao da je ve} sutra. Ipak, u narednih nekoliko meseci na{a pa`nja bi}e usmerena na brojna kvalifikaciona takmi~enja gde }emo biti uz na{e sportiste koji tek treba da izbore svoje mesto na Olimpijskim igrama... Kao i na kraju svake godine, analiziramo {ta je ura|eno u proteklih 365 dana. Srbija je i u te{kim uslovima pokazala da je zemlja sporta, nacija sa uspe{nim predstavnicima na me|unarodnim takmi~enjima. Pomenu}u odbojka{e i odbojka{ice kao vladare Evrope, vaterpoliste stalno prisutne u svetskom vrhu, ali i strelce, pliva~e, atleti~are, kajaka{e, vesla~e, bicikliste, boksera Drenovaka, sve same u~esnike Igara. [ta da se ka`e o teniserima, {ta o Novaku a da nije re~eno. Svaka im ~ast. Uveren sam da }e na{a misija u Londonu biti jaka, brojna, jedinstvena, uspe{na i pre svega dostojanstvena. Idu}e godine proslavi}emo jo{ jedan veliki jubilej. Obele`i}emo 100 godina od prvog u~e{}a sportista Srbije na Olimpijskim igrama u Stokholmu, a na{i sportisti, neko od njih, ima}e priliku da osvoje i jubilarnu 100. olimpijsku medalju za na{ tim. London }e biti na{a glavna preokupacija narednih meseci. Pa i posle takmi~enja kada }emo analizirati gde smo pogodili, gde je moglo da bude bolje i {ta nije valjalo. Sve je to sastavni deo sporta. Finansijska kriza jeste velika, u ~itavom svetu. Nije bilo lako, ali mogu da ka`em da sam veoma zadovoljan {to smo uspeli da sa Ministarstvom omladine i sporta, Vladom AP Vojvodine, gradom Beogradom, podr{kom Me|unarodnog olimpijskog komiteta i naravno sponzorskog pula na{eg olimpijskog tima obezbedimo sva sredstva kako bi se pripreme za Igre na{ih sportista realizovale nesmetano. Oni su svojim radom, pona{anjem i rezultatima pokazali da zaista jesmo jedinstveni tim. Imamo veliku podr{ku na{eg sponzorskog pula „Zajedno za London“. Nedavno smo se okupili i potvrdili opravdanost zajedni~kog delovanja. Sa takvom podr{kom sve je mnogo lak{e. Na{i partneri su uz zna~aj Igara prepoznali i na{e motive i `elju da u srpskom sportu uspostavimo novi sistem funkcionisanja koji se ogleda u nizu aktivnosti i kod ku}e i na me|unarodnoj sceni. Zadovoljan sam {to se sve odvija na dogovorenom nivou. Mimo samih takmi~enja, radili smo mnogo na pro-

Member of Press Publishing Group

Srbija je i u te{kim uslovima pokazala da je zemlja sporta, nacija sa uspe{nim predstavnicima na me|unarodnim takmi~enjima

Uveren sam da }e na{a misija u Londonu biti jaka, brojna, jedinstvena, uspe{na i pre svega dostojanstvena

I posle Londona bi}e sporta. Mnogi koji }e na ovim Igrama biti samo gledaoci dobi}e motiv i `elju da ostvare svoj san i jednog dana budu u~esnici takvog doga|aja kakve su Olimpijske igre

mociji olimpijskih vrednosti i {irenju olimpijskog duha. Kada podvla~imo crtu za ovu godinu, konstatujem ponosno da smo {irom Srbije uspeli da uklju~imo preko 12.000 dece iz 16 gradova u programe olimpijskog obrazovanja koje sprovodimo sa Fondom sporta i olimpizma. Na{e akcije „Olimpijski ~as“, „Tradicionalne sportske igre“ i „EKOlimpijada“ tek }e nam doneti rezultate u narednim godinama. Siguran sam da }e deca biti uspe{ni ambasadori olimpijskog pokreta. Sa strate{ke strane 2011. nam je donela Zakon o sportu. Olimpijski komitet danas ima svoje jasno odre|eno mesto kao jedan od stubova sistema sporta. Kao krovna organizacija zadu`eni smo za vrhunski olimpijski sport. To nam svakako, u narednom periodu, name}e daleko ve}u odgovornost. Olimpijske igre do|u i pro|u, a sistem sporta mora stalno da se razvija. Na{i mladi sportisti u~estvovali su na dva evropska olimpijska festivala mladih, zimskom u Liberecu i letnjem u Trabzonu. U Turskoj smo imali jednu od najbrojnijih misija, a pored pet osvojenih medalja, tri srebrne i dve bronzane, ono {to nas je u~inilo ponosnim jeste na~in na koji su ovi mladi ljudi predstavljali svoju zemlju i van sportskih borili{ta. Razvoj sporta, njegovog sistema, {irenje olimpijskih vrednosti, podsticaj mladima da se bave sportom na{e su svakodnevne delatnosti i u narednom periodu ne}emo stati. [tavi{e, u olimpijskoj godini }emo i na tom polju raditi jo{ vi{e. Ipak, svima nama je London u `i`i interesovanja. Ve} sam ranije govorio i ponovi}u. Sam plasman na Olimpijske igre za svakog sportistu je veliki uspeh i rezultat vredan pa`nje. Moramo da budemo realni, da znamo da nije samo medalja uspeh. Naravno, nadam se da }e nam se ispuniti `elja da pove}amo broj od 98 odli~ja i da }emo prema{iti stotku. Jedino {to o~ekujemo od na{ih sportista jeste da daju svoj maksimum i poku{aju da ba{ na Igrama naprave svoj najbolji rezultat. U tom slu~aju svi }emo biti zadovoljni, a kona~an plasman zavisi}e i od drugih faktora. Va`no je da niko ne mo`e da nam ka`e da nismo sve uradili. I posle Londona bi}e sporta. Mnogi koji }e na ovim Igrama biti samo gledaoci dobi}e motiv i `elju da ostvare svoj san i jednog dana budu u~esnici takvog doga|aja kakve su Olimpijske igre. U ime tih snova, uz `elju da nam 2012. bude jo{ bolja, `elim svima sre}nu Novu olimpijsku godinu! Zdravlje pre svega, a sve ostalo }e do}i samo po sebi. Sre}no!

Osniva~ i izdava~

Glavni i odgovorni urednik

Maodu{, Vladimir Tomkovi}

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

svih izdanja \oko Kesi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Albanske spomenice 12/2

Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}

Layout Sa{a Gvozdenovi}

Direktor Nenad Lazi}

Saradnici Marija Pavlovi}, Ksenija

[tampa PPG {tamparija


Vladimir Tomkovi} ovana i Nole, najbolji me|u najboljima! Olimpijski komitet Srbije tradicionalno je u smiraj kalendarske godine, 18. put u istoriji, proglasio najuspe{nije sportiste, timove i trenera u prethodnih 12 meseci. Izbor po navici nije bio lak, ali su se me|u svetskim i evropskim {ampionima, za nijansu istakli odbojka{ica Jovana Brako~evi} i najbolji svetski teniser Novak \okovi}. Sve~ana ceremonija odr`ana je u petak 23. decembra u Domu Narodne skup{tine, a njome je ujedno obele`en i Dan Olimpijskog komiteta Srbije. ^estitke laureatima prvi je uputio predsednik Vlade Divac. - U ovoj godini 57 srpskih sportista ve} je osvojilo olimpijske vize za London. O~ekujemo da se u 2012. jo{ asova i ekipa kvalifikuje za OI. Ne postoji ve}a sportska ~ast od predstavljanja svoje zemlje na Olimpijskim igrama i bi}ete deo tima koji }e u Londonu obele`iti vek od prvog u~e{}a srpskih sportista na OI u Stokholmu 1912, a me|u vama }e neko osvojiti i tu toliko `eljenu stotu medalju - rekao je Divac.

J

Najuspe{nija sportistkinja Jovana Brako~evi} Zlatna medalja na Evropskom prvenstvu MVP Evropskog prvenstva Zlatna medalja u Evropskoj ligi Najbolji sme~er Evropske lige MVP Evropske lige Bronzana medalja na Gran priju Najbolji poenter na Gran priju

- Izvinjavam se {to nisam u mogu}nosti da budem sa vama zbog klupskih obaveza. Zahvalila bih se timu i stru~nom {tabu, kao i Olimpijskom komitetu, jer je me|u 14 devojaka odabrao mene. Nadam se da }emo se kvalifikvati za Olimpijske igre i da }emo donositi pobede i ulep{avati dane obratila se Jovana iz dalekog Japana putem video-linka. Priznanje je umesto nje primio selektor odbojka{ica Zoran Terzi}. 4 Olimpijska revija decembar 2011.

Jovana i Nole najbolji me|u najboljima Na sve~anoj ceremoniji u Domu Narodne skup{tine obele`en dan Olimpijskog komiteta Srbije i progla{eni najuspe{niji sportisti u 2011. Najuspe{niji sportista Novak \okovi} GREND SLEMOVI: Australijan open, Vimbldon, US open. Masters: Indijan Vels, Majami, Madrid, Rim, Montreal i ATP turniri u Beogradu i Dubaiju, PRVO MESTO na ATP listi. - Dobro ve~e svima, izvinjavam se {to nisam sa vama. Zahvalio bih se OKS-u na ukazanom poverenju i priznanju, koje je kruna za sve rezultate u 2011. godini, mojoj najboljoj u karijeri. Naravno, sledi nam 2012, olimpijska godina, i njoj se raduju svi sportisti. Ja sam ube|en da }e svi sportisti Srbije dati najvi{e od sebe da osvoje medalju u Londonu - rekao je \okovi}, tako|e preko video-linka, a trofej je umesto njega primio njegov otac Sr|an.


AKTIVNOSTI OKS

Najuspe{niji mu{ki tim Vaterpolo reprezentacija Srbije Zlatna medalja u Svetskoj ligi (izboren plasman na OI) Srebrna medalja na Svetskom prvenstvu u [angaju

- Hvala na nagradi koju smo dobili. Po`eleo bih svim sportistima uspe{nu 2012. godinu, sa `eljom da se na|u na Olimpijskim igrama. Osvajanje svakog odli~ja na OI je ogromna stvar, a zlato je san svakog sportiste. Mi vaterpolisti }emo pru`iti maksimum da poku{amo da do|emo do zlata - rekao je kapiten na{ih vaterpolista Vanja Udovi~i}.

Najuspe{niji trener Marjan Vajda Trener Novaka \okovi}a od 2005. godine, kada je srpski teniser bio 63. na ATP listi. \okovi} je sada ubedljivo prvi reket sveta. Umesto Vajde trofej je primio Novakov otac Sr|an \okovi}.

Najuspe{niji `enski tim Odbojka{ka reprezentacija Srbije Zlatna medalja na Evropskom prvenstvu Zlatna medalja u Evropskoj ligi Bronzana medalja na Svetskom Gran priju

- Uvereni smo da }emo izboriti plasman na Olimpijske igre, jer kao prvaci Evrope imamo tu obavezu. Srbija je jedna od ubedljivo najja~ih selekcija na svetu i zbog toga sam jo{ sigurniji da }e i u narednoj godini ostvariti zacrtane ciljeve - rekao je selektor Zoran Terzi}, koji je u dru{tvu reprezentativke Ane Lazarevi} preuzeo trofej.

Najuspe{niji mladi sportista Odbojka{ Uro{ Kova~evi} Zlatna medalja na kadetskom EP u Ankari Zlatna medalja na kadetskom Svetskom prvenstvu MVP kadetskog Svetskog prvenstva Zlatna medalja na seniorskom Evropskom prvenstvu

- @ivim svoj san po~ev s ovom godinom, zaista u`ivam i sve mi se de{ava kao iz najlep{eg scenarija. Potrudi}u se da sve tako ostane i da i dalje budem ~lan seniorske reprezentacije - skromno je konstatovao Kova~evi}.

Trofej MOK-a (Sport i dru{tvena odgovornost) Odbojka{ki savez Srbije Trofej je pripao OSS-u zbog razvoja odbojke na svim nivoima i starosnim kategorijama kroz svoj projekat „Odbojka spaja“. OSS je dokazao socijalnu odgovornost, ne samo u Srbiji nego i na me|unarodnoj sceni. Trofej je naravno uru~en predsedniku OSS Aleksandru Bori~i}u.

decembar 2011. Olimpijska revija 5


Ekskluzivni intervju Novak \okovi}

U London po zlato i sliku sa Boltom  Olimpijske igre su najzna~ajniji doga|aj u istoriji sporta i svakom sportisti je san da bude deo toga. Verujte da }u i ja tra`iti svetske sportske zvezde da ih zamolim za slikanje, recimo Juseina Bolta, njega jo{ nisam upoznao

Vladimir Tomkovi} Milojko Bo`ovi} eset gradova: Melburn, Dubai, Indijan Vels, Majami, Beograd, Madrid, Rim, London, Montreal, Njujork i samo jedan vladar Novak \okovi}! Serija od 41 uzastopne pobede, ukupno 70 za godinu dana uz samo {est poraza, dovoljno da mnogi svetski mediji i organizacije na{eg asa stave ispred 11 vanzemaljaca iz Barselone pri izboru za najboljeg sportistu u 2011.

D

6 Olimpijska revija decembar 2011.

Najbolji teniser sveta, koji u novu godinu ulazi s 4.035 bodova prednosti u odnosu na najbli`eg konkurenta Rafaela Nadala, u ekskluzivnom razgovoru za Olimpijsku reviju ka`e da mu je jedan od glavnih ciljeva u 2012. osvajanje zlatne medalje na Igrama u Londonu. Tako|e nagla{ava da ni{ta lep{e za njega ne bi bilo nego da ponese na{u trobojku na sve~anom otvaranju Igara. Nole tako|e govori o patrijarhu Pavlu, Vladi Divcu, Zlatanu Ibrahimovi}u...  ^estitamo na nagradi za najboljeg sportistu u izboru Olimpijskog komiteta Srbije.

Koliko vam ova nagrada zna~i? - Izuzetno mi zna~i svako priznanje koje dolazi od srpskog naroda. Olimpijski komitet je jedna od najpriznatijih organizacija u na{oj zemlji i ~ast mi je {to su za mene glasali i biv{i sportisti, koji su na taj na~in meni u~inili zadovoljstvo da se osvrnem na 2011, koja je najuspe{nija godina moje dosada{nje karijere.  Kako vam je rame, nikako niste uspevali da ga zale~ite na kraju pro{le sezone, pa mnoge ljubitelje tenisa mu~i pitanje ho}ete li biti fit za Australijan open?


RE^ SPORTISTA

O NAGRADI OKS Izuzetno mi zna~i svako priznanje koje dolazi od srpskog naroda. Olimpijski komitet je jedna od najpriznatijih organizacija u na{oj zemlji i ~ast mi je {to su za mene glasali i biv{i sportisti

PORUKA MLADIMA Nije va`no koliko puta padnete, nego koliko puta ustanete. Gre{i}ete ceo `ivot, ali te gre{ke su va{a `ivotna {kola. Bez njih ne bismo mogli da napredujemo - Trenutno se ose}am dobro. Postepeno poja~avam intenzitet priprema za novu sezonu i verujem da }u biti spreman za Melburn, u kojem sam u proteklih nekoliko godina pru`ao svoj najbolji tenis. Nadam se da su povrede pro{lost, jer sam imao dovoljno vremena da oporavim rame i ostale delove tela, koji su bili preoptere}eni usled duga~ke sezone.  Da li postoji mogu}nost da vi igra~i izvr{ite pritisak na ITF da promeni kalendar takmi~enja i da dobijete vi{e prostora za oporavak? - Mogu}nosti uvek postoje, ali je teniski si-

stem komplikovan i nije jednostavno prona}i re{enja bez reme}enja trenutnog rasporeda. Me|utim, igra~i postaju sve vi{e ujedinjeni i to je najbitnije. Samo ako se udru`imo, mo`emo da izdejstvujemo neke promene.  Posle osvajanja tri od ~etiri grend slema u 2011, prvog mesta na ATP listi, titule u Dejvis kupu, da li je va{ slede}i najva`niji cilj zlato na Igrama u Londonu? - S obzirom na nadolaze}u olimpijsku godinu, zlatna medalja u Londonu je jedan od ciljeva u novoj sezoni, kao i svaki grend slem na kojem budem u~estvovao.

 Da li }e 20 dana biti dovoljna pauza izme|u finala Vimbldona i po~etka olimpijskog turnira za odmor i pripremu? - Raspored }e biti jo{ optere}eniji zbog Olimpijskih igara, ali svakome od nas tenisera je isto i tu ~injenicu }emo morati da prihvatimo. S druge strane gledano, Olimpijske igre su najzna~ajniji sportski doga|aj u istoriji sporta i svakom sportisti je san da bude deo olimpijade.  Da li }ete nastupiti u dublu? - U dublu }u nastupiti sa Viktorom Troickim. Bili ste ve} u~esnik OI, znate kakav je ose-  decembar 2011. Olimpijska revija 7


RE^ SPORTISTA

Preokret protiv Federera nije bio sam Osetio sam u trenucima kada sam gubio da moram da preuzmem kontrolu na d me~om i da postanem agresivniji. Uspeo sam, ali to nije samo sre}a, ve} dugogodi{nji rad i zalaganje za ovaj sport

8 Olimpijska revija decembar 2011.

o sre}a


RE^ SPORTISTA

BEZ GLUTENA Vimbldonska trava je bila najukusnija trava koju sam ikada probao  }aj biti deo najve}eg sportskog doga|aja na svetu, boraviti u Olimpijskom selu, dru`iti se sa sportistima iz svih zemalja... Sada }ete vi biti jedan od onih s kojima }e sportisti iz celog sveta `eleti da se fotografisu, popri~aju, dobiju savet, podele iskustvo... Da li ste spremni za to? - Olimpijske igre 2008. godine u Pekingu osta}e mi u najlep{em se}anju, {to zbog nezaboravnog iskustva u Olimpijskom selu, {to zbog osvojene medalje. Nikada nisam imao problem da se sa nekim fotografi{em, ali verujte da }u biti u poziciji gde }u tra`iti svetske sportske zvezde da ih zamolim za slikanje.  S kim }ete po`eleti da se fotografi{ete? - Potra`i}u Juseina Bolta, koga jo{ nisam upoznao. Tako|e, gleda}u da upoznam {to vi{e atleti~ara i pliva~a, jer su po meni to dva sporta koja su sr` Igara i na sam pomen tog doga|aja to su prva dva sporta koja mi padaju na pamet.  Ranije ste izrazili `elju da u Londonu nosite srpsku zastavu na otvaranju Igara, {ta to za vas predstavlja? - Ne postoje ve}a `elja i ~ast za jednog sportistu od toga da nosi zastavu svoje zemlje na otvaranju Olimpijade.  Va{ trijumf nad Federerom u polufinalu US opena progla{en je za najve}i sportski preokret u 2011. godini. Kako ste se ose}ali tokom tog me~a, s obzirom na to kako se kretao rezultat? [ta vam je pro{lo kroz glavu u trenutku kada je Federer imao me~ loptu? - Me~ protiv Federera je verovatno moj najve}i preokret u karijeri, uzimaju}i u obzir okolnosti. Osetio sam u trenucima kada sam gubio da moram da preuzmem kontrolu nad me~om i da postanem agresivniji. Uspeo sam u svojoj nameri, ali to nije samo sre}a, ve} dugogodi{nji rad i zalaganje za ovaj sport.  Od koga o~ekujete da vam bude najve}i rival u narednoj godini? - I dalje o~ekujem da }emo Federer, Nadal, Marej i ja biti glavni konkurenti za osvajanje velikih turnira, ali ne smemo da izostavimo igra~e poput Conge, Ferera, Del Potra... Oni su igra~i koji vrlo lako mogu da naprave vrhunski rezultat u 2012.  Veliki ste uzor najmla|oj populaciji u Srbiji, koji je va{ savet za njih, kako da se po-

BLAGOSLOV ZA CEO @IVOT

O susretu sa patrijarhom  Susreli ste se sa patrijarhom Pavlom pred kraj njegovog `ivota, {ta vam je on govorio? - Patrijarh Pavle je na{ svetac, an|eo koji je bio me|u nama. Molimo se njemu za spasenje i dobrobit srpskog naroda. Njegov blagoslov tog dana moja porodica i ja nosi}e zauvek u srcima.

na{aju? Kako im objasniti da za uspeh koji ste vi postigli treba krvavo raditi i da nema pre~ica u `ivotu? - Moj savet za mla|u populaciju jeste da pre svega treba da rade ono {to vole i `ele. Nema svrhe trenirati neki sport na silu. @elja treba uvek da postoji, jer je ona ta koja vas motivi{e da budete vredni i posve}eni onome ~ime se bavite. U kasnijem razvoju ~ovek treba sebe da afirmi{e, da izgradi karakter i da stoji iza svojih postupaka. Nije va`no koliko puta padnete, nego koliko puta ustanete. Gre{i}ete ceo `ivot, ali te gre{ke su va{a `ivotna {kola. Bez njih ne bismo mogli da napredujemo.  A kako ostati normalan, prirodan, posve}en poslu i pravi sportista, uprkos slavi i

svemu {to ide uz nju, koji je va{ recept? - Slava je propratna stvar uspeha koji sportista postigne. Ne treba be`ati od nje, jer je ona sastavni deo `ivota. Kroz slavu se mnoge `ivotne pouke mogu izvu}i. ^ovek treba da u`iva u `ivotu i uravnote`i poslovni `ivot sa privatnim. Me|utim, jako je va`no okru`enje. Treba te`iti tome da se okru`uje{ pozitivnim ljudima koji imaju iskrene i dobre namere prema tebi. U `ivotu ni{ta ne mo`e{ sam da postigne{. Iako je ovo individualan sport, sve je timski uspeh.  Ko je bio dominantniji u 2011. godini, FK „Barselona“ ili Novak \okovi}? - Barselona je u 2011. godini bila dominantna u fudbalu, a ja u svom sportu!  Imali ste dogovor sa Zlatanom Ibrahimovi}em da Milan osvoji titulu, a da vi pobedite na Vimbldonu. Jeste se ~uli posle toga da proslavite? - Sa Ibrahimovi}em imam prijateljski odnos. ^ujemo se s vremena na vreme, pratimo i podr`avamo jedan drugog. On mi je jedan od omiljenih fudbalera i igra za tim za koji posle Zvezde najvi{e navijam. Proslavili smo titulu Milana i moje ovogodi{nje uspehe letos.  [ta vas savetuje Divac kada se vidite? - Divac je jedna od najve}ih legenda srpskog sporta i drago mi je {to je takav ~ovek na ~elu olimpijskog komiteta. Zbog njega su mnogi ljudi u Americi saznali za Srbiju i na spomen njegovog imena zateknem divljenje i po{tovanje ljudi u svetu. Svaku njegov re~ upijam i analiziram.  Jednom su kolege iz sportske rubrike Pressa pitale Anu Ivanovi} {ta bi vas ona pitala i evo {ta je ona rekla: „Nova~e, {ta je najsme{nije i najzanimljivije {to ti je neko od protivni~kih igra~a rekao na mre`i?“ - Odgovor Ani: „Verovatno Ljubi~i} pre dve godine u Monaku, kada me je na mre`i pitao da razmenimo majice!“  Evo i na{eg sme{nog pitanja: Kakvog je ukusa trava na Vimbldonu i da li ste sigurni da u njoj nije bilo glutena? - Vimbldonska trava je bila najukusnija trava koju sam ikada probao.  Novogodi{nja poruka za gra|ane Srbije? - Sre}ne novogodi{nje praznike `elim svim gra|anima Srbije. Da povedete ra~una o svom zdravlju, ishrani, na~inu `ivota i da vas sre}a  prati gde god da ste! decembar 2011. Olimpijska revija 9


Intervju Jovana Brako~evi} najbolja sportistkinja u 2011. U Japanu prave pauzu samo da pojedu ne{to i odmah se vra}aju na teren. Nagrada koju sam dobila od OKS-a za najbolju sportistkinju u 2011. potvr|uje da se trud i odricanje uvek isplate. Mi smo mala zemlja, ali imamo veliko srce i garantujem veliku borbu za plasman na OI Vladimir Tomkovi} Milojko Bo`ovi} ila je MVP Evropskog prvenstva odr`anog u Srbiji i Italiji gde su na{e „gracije“ osvojile zlatnu medalju, a prethodno je prigrlila titulu najkorisnije igra~ice i najboljeg sme~era Evrolige, u kojoj su se srpske odbojka{ice tako|e popele na tron! Bronzi reprezentacije s Grand prija dodala je titulu najboljeg poentera. Tako su ~lanovi Olimpijskog komiteta Srbije imali prili~no lak posao da Jovanu Brako~evi} (23), odbojka{icu japanskog Marvelousa, izaberu za najbolju srpsku sportistkinju u 2011. godini! Lavica na mre`i koja obo`ava da crta i ~ija su strast satovi, volela bi da se kao i 2008. godine ponovo na|e na Olimpijskim igrama. Da bude stanovnik Olimpijskog sela iz kojeg nosi nezaboravna iskustva, ali i da iz Londona Srbiji doMoja velika stra- nese makar jednu medalju.  [ta za vas predstavlja st su satovi, iako sam totalni laik i nagrada OKS-a za najbolju ne znam apsolu- sportistkinju godine u Srbitno ni{ta o me- ji? - Nagrada OKS-a veliko je hanizmu. Ali to je prva stvar ko- priznanje i meni je velika ~ast {to sam odabrana za najju „obu~em“ bolju sportistkinju. Ovo je poujutru tvrda da se sav trud i odricanje isplati i podstrek da nastavim ovako i jo{ ja~e.  Prethodna godina bila je izuzetno uspe{na za vas, ali koja dva detalja bi ste izdvojili kao najupe~atljivije? - Naravno, osvajanje zlatne medalje na Evropskom prvenstvu, to je izvanredan uspeh u kom je u~estvovao ceo tim i pokazuje snagu ove generacije. I naravno, bronza na Grand priju, gde je opet ceo tim u~estvovao i u`ivao i gradio grupu kakva smo bili na EP.  Koliko }e biti te{ko izboriti plasman na Olimpijske igre na predstoje}im kvalifikacionim turnirima? - Izuzetno je te{ko dospeti na OI i sigurno da je naredni turnir najte`i, manje-vi{e kao drugo Evropsko prvenstvo, ali to nas ne}e spre~iti da ulo`imo maksimalne napore da se kvalifikujemo.  Ukoliko se to dogodi, {to svi o~ekujemo, koje }e biti ambicije Srbije na turniru u Londonu? Vi{e od odbrane petog mesta iz Pekinga, odnosno osvajanje medalje?

B

Japanci se nikada ne odmaraju 10 Olimpijska revija 2011. decembar


RE^ SPORTISTA

- Nije tajna da se svi nadamo da }emo se kvalifikovati i svakako da je `elja svih da se okitimo jednom od medalja. Ali realni smo i shvatamo, prvo, koliko je te{ko do}i do Londona, a naravno i sti}i i do same zavr{nice. Sve selekcije ula`u maksimum i vi{e od toga kako bi postigle uspeh na OI. Mi smo mala zemlja, ali imamo veliko srce i ako ni{ta drugo, garantujem veliku borbu.  Ve} ste bili deo olimpijskog tima i u~esnik turnira. Kakav je ose}aj biti deo tog spektakla, stanovnik Olimpijskog sela i osetiti ~itavu groznicu oko samih Igara? - Svi smo bili u {oku ne samo prvih dana nego sve vreme. To je fantasti~no iskustvo, biti u~esnik na tako presti`nom takmi~enju velika je stvar. Nadam se da }emo uspeti da odemo u London.  Kako danas gledate na dane provedene u ekipi Po{tara? - Prelep period moje karijere i sigurno pravi potez, jer Po{tar nije imao zvezde, ali je imao kvalitetnu ekipu i za mene idealnu da napredujem. Neke trenutke }u pamtiti ~itav `ivot.  Kako provodite slobodno vreme u Japanu, koliko sti`ete da upoznate kulturu, da obi|ete i upoznate Ni{inomiju u kojoj `ivite, kao i ostale gradove u kojima igrate? - Slobodno vreme provodim odmaraju}i se, jer tempo treniranja je neverovatan. Oni prave pauzu samo da pojedu ne{to i vra}aju se odmah na teren. Kad imam slobodan dan odlazim u Osaku u {etImam de~ka, zove se Mar~elo nju ili restoran, a kad budem imala vi{e vremena, i}i i `ivi u Trevizu }u sa nekim devojkama da u Italiji. Pravimo mnogo posetim i hramove i muzeje, jer bilo bi `alosno da se kompromisa i ne upoznam bolje sa njihoveoma ~esto vom kulturom. putujemo da Da li ste osetili neko pobismo se videli drhtavanje tla, ka`u da su „zemljotre{~i}i“ tamo normalna pojava? - Za sada nisam, ali ranijih godina, sa reprezentacijom, desilo nam se da osetimo zemljotres. Naravno, za njih je sve to normalno, ali biti na 18. spratu hotela i osetiti ljuljanje nije nimalo prijatno.  [ta vam najvi{e nedostaje iz Srbije? - Porodica, bra}a. Naravno, i prijatelji, i hrana, i mentalitet. Cela Srbija!  Ako je crtanje, odnosno dizajn profesija kojom }ete se baviti po zavr{etku odbojka{ke karijere, da li onda ljubav prema automobilima mo`emo da nazovemo va{om pasijom? Ili

STVARNO NAJBOLJA Jovana Brako~evi} nada se da }e se boriti za medalju i u Londonu se samo pogodilo da promenite veliki broj kola za kratko vreme? - Kola sam promenila zato {to sam menjala klub i uz ugovor se obi~no dobije i auto na kori{}enje, tako da je to razlog. Automobile obo`avam, ali moja velika strast su satovi, iako sam totalni laik i ne znam apsolutno ni{ta o mehanizmu. Ali to je prva stvar koju „obu~em“ ujutru. Ako nije previ{e intimno pitanje: da li pronalazite vremena za ljubav, imate li de~ka? Ako da, gde on `ivi, funkcioni{e li ljubav na daljinu?

- Imam de~ka, zove se Mar~elo i `ivi u Trevizu u Italiji. Zajedno smo ve} tri godine i odli~no funkcioni{emo. Pravimo mnogo kompromisa i veoma ~esto putujemo da bismo se videli, ali nijednog trenutka moj ili njegov posao nije bio problem ili razlog za ljubomoru ili sva|u.  Ko je po va{em mi{ljenju obele`io sportsku 2011. u Srbiji i svetu? - Odbojka{i i odbojka{ice!  Sportista godine u izboru OKS-a je Novak \okovi}, imate li neku poruku za njega? - Opet ti? (smeh) Svaka ~ast! Zaslu`eno! 

PRIJA I NE PRIJA

Nisam vi{e `enski Miljkovi}  Va{a specijalnost u igri je sme~, da li vam i u kojoj meri prija nadimak „`enski Ivan Miljkovi}“? - Prijalo mi je kad sam tek po~injala. I sad mi laska, ali mnogo ljudi pravi tu paralelu i svi to ponavljaju pa je prestalo da „prija“. Ivan je jedan od najboljih igra~a na svetu i mnogo ga po{tujem i kao igra~a i kao osobu, ali volela bih da se malo manje koristi taj „dodatak“ uz moje ime. decembar 2011. Olimpijska revija 11


AKTIVNOSTI OKS

Nabacivanje potkovice i u Beogradu  U~enici novobeogradskih osnovnih {kola u~estvovali u poslednjoj ovogodi{njoj manifestaciji Tradicionalne sportske igre koja ima za cilj da deci poka`e kako su se njihovi vr{njaci nekad igrali ete i poslednje Tradicionalne sportske igre u 2011. godini odr`ane su u novobeogradskoj „Hali sportova“. Pod ve} poznatim sloganom „Igraj sad ko nekad“ u~enici osnovnih {kola „Marko Ore{kovi}“, „Drinka Pavlovi}“, „Nade`da Petrovi}“ i „Ivan Gunduli}“ takmi~ili su se u nadvla~enju konopca, nabacivanju potkovice, okretanju oko {tapa, no{enju devojke... U~esnike su pozdravili predsednik OKS Vlade Divac i Nenad Milenkovi}, predsednik op{tine Novi Beograd. - Mnogo mi je drago {to vidim da u`ivate u bavljenju sportom i posebno u takmi~enju u ovim starim i zaboravljenim disciplinama. Nadam se i verujem da ste, pored toga {to ste se lepo igrali, i nau~ili ne{to o olimpijskim vrednostima i o tome koliko je va`no da budete dobri drugari i dobri |aci - rekao je izme|u ostalog Divac. Nenad Milenkovi} je poru~io: - Nadam se da }e vam ove igre i u`ivanje

P

Olimpijski ~as u Novom Pazaru: Kola{inac u c Posle Kosjeri}a, Petrovca na Mlavi, Valjeva i Kraljeva, „Olimpijski ~as“ je odr`an i u Sportskom centru u Novom Pazaru. To je ujedno bio i poslednji u ovoj godini. Doma}in je bio direktor Sportskog saveza Novog Pazara Neven Gusinac, a sa polaznicima su se dru`ili Vlade Divac i atletski reprezentativac u bacanju kugle Asmir Kola{inac. U~enici starijih razreda su imali priliku da ~uju iskustva gostiju sa Olimpijskih igara. - Verujem da }ete danas nau~iti va`ne `ivotne lekcije, koje }e vam pomo}i da pre svega budete dobri ljudi, sportisti, a neki od vas i budu}i ~lanovi Olimpijskog tima Srbije. Najva`nije je da svi budete dobri drugovi, da poma`ete jedni drugima, da verujete u sebe i da vredno trenirate kao Asmir, pa ni rezultati ne}e izostati. Bitno je da sledite svoje snove, jer smo Asmir i ja primeri da nije va`no to {to ste iz male sredine i da ako ne{to dovoljno `elite 12 Olimpijska revija 2011. decembar

U@IVALI SA DIVCEM I ASMIROM Mali{ani iz Novog Pazara hteli sve da pitaju Kola{inca

i vredno radite, to }e vam se i ostvariti - rekao je predsednik OKS Vlade Divac. Kola{inac je bio u centru pa`nje po{to je

odrastao blizu Novog Pazara, u Sjenici. Deca su `elela da saznaju koji je Asmirov li~ni rekord i


AKTIVNOSTI OKS

GENERALNA SKUP[TINA EOK ODR@ANA U SO^IJU

Sarajevo ho}e organizaciju zimskog EYOF-a

KAO NEKAD Mali Novobeogra|ani biti podstrek da sutra nastavite da se bavite sportom, na bilo koji na~in. Tradicionalne sportske igre su, uz „Ekolimpijadu“ i „Olimpijski ~as“, jo{ jedan projekat koji, kroz programe olimpijskog obrazovanja, Fond sporta i olimpizma i Olimpijski komitet Srbije realizuju uz podr{ku Olimpijske solidarnosti Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK), sa osnovnim ciljem promocije olimpijskih vrednosti u Srbiji. Projekat ima za cilj da ljude podseti na vremena kada su deca u odrastanju svoje slobodno vreme koristila na otvorenom prostoru, dru`e}i se i takmi~e}i se jedni sa drugima u tradicionalnim sportskim igrama. Nabacivanje potkovice, skok udalj, bacanje kamena s ramena, okretanja oko {tapa, preskakanje jame, no{enje jajeta, nadvla~enje konopca neke su od njih. Tradicionalne sportske igre prethodno su sa velikim uspehom organizovane u Kragujevcu, Stragarima, [apcu i Futogu. 

Vi{e od 300 zvani~nika 49 nacionalnih olimpijskih komiteta zemalja Evrope, ali i brojni ~lanovi Me|unarodne olimpijske porodice na ~elu sa predsednikom MOK @akom Rogom, boravili su u So~iju na 40. generalnoj skup{tini Evropskih olimpijskih komiteta (EOK). Delegaciju Olimpijskog komiteta Srbije ~inili su predsednik Vlade Divac, potpredsednik Ivan Todorov i generalni sekretar \or|e Vi{acki. Dogovoreno je da se u aprilu u Moskvi, za vreme odr`avanja Generalne skup{tine Asocijacije nacionalnih olimpijskih komiteta (ANOK), odr`i i vanredna skup{tina EOK-a na kojoj }e nacionalni olimpijski komiteti evropskih zemalja doneti odluku da li }e i Evropa dobiti svoje, kontinentalne olimpijske igre. Godi{nje nagrade EOK za 2011. primili su: David Hemeri, potpredsednik Britanske olimpijske asocijacije, Alain Kalmat, francuski osvaja~ olimpijske srebrne medalje u umetni~kom klizanju na ZOI u Inzbruk 1964, i Luis Santos, predsednik Portugalskog rukometnog saveza. Ove godine je prvi put dodeljena nagrada „Pjotr Nurovski“ u znak se}anja na predsednika Poljskog olimpijskog komiteta, koji je pro{le godine poginuo u avionskoj nesre}i za

RADNO Generalna skup{tina EOK najuspe{nijeg mladog sportistu Evrope. Nagrada je pripala poljskom biciklisti Tobajasu Lisu. Za doma}ina letnjeg EYOF-a 2017. kandidovao se ma|arski grad \er, dok je Sarajevo jedini grad kandidat za doma}ina zimskog izdanja EYOF-a 2017. Naredna, 41. generalna skup{tina EOK-a odr`a}e se 2012. u izraelskom gradu Eilatu. U~esnici Generalne skup{tine iz So~ija su otputovali u Moskvu na sve~anost povodom 100 godina Olimpijskog komiteta Rusije. 

u centru pa`nje gde ga je postigao, kada je uspeo da se kvalifikuje za Olimpijadu, kao i njegove impresije sa Olimpijskih igara u Pekingu. - Uporno trenirajte, budite vredni, jer na taj na~in se sve posti`e u `ivotu. Nije mi te{ko da treniram i pet sati dnevno savetovao je Asmir Kola{inac. U~esnici „Olimpijskog ~asa“ su se posebno obradovali slikanju sa maskotom Olimpijskog tima Srbije Sre}kom, koji je dobio najvi{e ovacija. Posle uspe{no zavr{enog ~asa i proverenog znanja kroz olimpijski kviz, Asmir Kola{inac i predsednik OKS Vlade Divac uru~ili su svim u~esnicima diplome za stvaranje boljeg sveta u duhu olimpijskih vrednosti.  decembar 2011. Olimpijska revija 13


AKTIVNOSTI OKS

U JANUARU PRVE ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE MLADIH Prve zimske olimpijske igre mladih odr`a}e se od 13. do 22. januara u Inzbruku. Olimpijski komitet Srbije na ovom takmi~enju predstavlja}e peto~lana ekipa. Tu }e biti dvojica sportista, D`enis Avdi} u biatlonu i Strahinja Stani{i}, koji }e nas predstavljati u alpskom skijanju. Njih }e pratiti dva trenera, a {ef misije OKS na ovom takmi~enju bi}e profesor doktor Branislav Jevti}. - Vodimo se politikom univerzalnosti i kontinuiteta u~e{}a na Olimpijskim igrama. Iako rezultat nije u prvom planu, smatramo va`nim da Srbija bude prisutna na svim takmi~enjima koja se organizuju pod pokroviteljstvom MOK. Va`no je re}i da su sportisti koji }e putovati u Inzbruk ispunili interne kriterijume OKS, koji su prethodno definisani sa predstavnicima saveza zimskih sportova - ka`e Branislav Jevti}.

IZVR[NI SAVET ANOK U LOZANI Bogat je bio dnevni red 53. sastanka Izvr{nog saveta Asocijacije nacionalnih olimpijskih komiteta (ANOK) u Lozani, na kojem je u~estvovao i predsednik OKS Vlade Divac. Prvo su potpredsednici kontinentalnih asocijacija podneli izve{taje, da bi potom na dnevnom redu kao glavna tema bile Olimpijske igre. Pored Londona, razgovarano je o So~iju 2014, Riju 2016. i Prvim zimskim olimpijskim igrama mladih u Inzbruku 2012. Posebne teme su bile povezane sa problemima oko dopinga i kla|enja. Drugog dana sastanka odr`an je zajedni~ki sastanak sa Izvr{nim odborom MOK kojim je predsedavao predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta @ak Rog.

POSLEDNJA SEDNICA PREDSEDNI[TVA OKS-a U 2011. GODINI

Divac i Jevti} o Londonu i redovnim aktivnostima U Olimpijskoj ku}i 16. decembra odr`ana je poslednja sednica predsedni{tva OKS u 2011. godini. Predsednik OKS Vlade Divac obavestio je ~lanove predsedni{tva o realizaciji redovnih programa i programa Olimpijskog obrazovanja u proteklom periodu, zatim o u~e{}u delegacije OKS na Generalnoj skup{tini Evropskih olimpijskih komiteta u So~iju kao i o u~e{}u na sastanku ANOK-a u Lozani. Sportski direktor OKS i {ef misije za Prve zimske olimpijske igre mladih Branislav Jevti} informisao je Predsedni{tvo o ovom takmi~enju, koje }e se od 13. do 22. januara odr`ati u Inzbruku. Jevti} je informisao ~lanove predsedni{tva o dve B olimpijske norme koje su u me|uvremenu ostvarili sportisti Srbije i skrenuo pa`nju da ovi rezultati ni-

su uticali na broj sportista koji su se ve} kvalifikovali za London 2012. (vidi stranu 16). Jevti} je obavestio predsedni{tvo o redovnim aktivnostima koje se obavljaju po pitanju priprema za London. Na sastancima koji su prethodnih dana odr`ani sa predstavnicima saveza olimpijskih sportova koji ve} imaju kvalifikovane sportiste ili potencijal da njihovi sportisti do Olimpijskih igara u Londonu izbore plasman, razgovaralo se o plana puta, pra}enju zdravstvenog stanja sportista, kontinuitetu u realizaciji programa sportista itd. Na zahtev Fudbalskog saveza Srbije i Pliva~kog saveza Srbije predsedni{tvo je, saglasno novom zakonu o sportu, dalo pozitivno mi{ljenje u cilju kandidatura za EP igra~a do 19 godina i EP u futsalu 2014. i 2015. godine kao i EP za juniore u plivanju 2014. godine. 

SASTANAK RUKOVODSTVA OKS SA SPONZORSKIM PULOM „ZAJEDNO ZA LONDON“

Zna~ajna podr{ka u godini velike krize Rukovodstvo Olimpijskog komiteta Srbije odr`alo je u Hotelu „Zira“ sastanak sa ~lanovima sponzorskog pula „Zajedno za London“. Na ulasku u olimpijsku godinu sponzorski pul olimpijskog tima na ~elu sa generalnim sponzorom kompanijom „Telenor“ i zlatnim sponzorom kompanijom „Merkator S“ broji ukupno 18 ~lanova. Predstavljene su aktivnosti za 2012. OKS je izrazio `elju da se kvalitetna saradnja sa sponzorima u~ini jo{ boljom. U tom smislu postoji i `elja za zajedni~kim kampanjama u susret Igrama u Londonu. - Bili ste uz nas kroz ~itav olimpijski ciklus. Sada smo na pragu olimpijske godine. Nadam se da }emo biti zajedno kada budemo bodrili 14 Olimpijska revija decembar 2011.

na{e sportiste u Londonu i da }emo proslaviti i stotu olimpijsku medalju kojoj se svi nadamo - poru~io je partnerima predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac. Generalni sekretar OKS \or|e Vi{acki istakao je va`nost podr{ke sponzorskog pula u realizaciji programa svih sportista koji se nalaze u kategorizaciji OKS. - U godini velike finansijske krize va{a podr{ka je bila od velikog zna~aja, kako bi se pripreme na{ih sportista za Igre u Londonu odvijale nesmetano. Verujemo da }e i ovaj sastanak doprineti jo{ boljem povezivanju i razvoju saradnje, ne samo sa Olimpijskim komitetom nego i sa drugim kompanijama ~lanicama sponzorskog pula - poru~io je Vi{acki. 


DO LONDONA

Bogdan i Ana na korak od Londona  U decembru Filip Filpovi} progla{en za najboljeg vaterpolistu na planeti, u atletici i plivanju na{i sportisti ostvarili jo{ dve B norme Ksenija Maodu{

BLIZU OI Ana Suboti} mora da ostvari A normu da bi i{la u London

aratonka Ana Suboti} i pliva~ Bogdan Kne`evi} doneli su srpskom sportu u proteklom mesecu jo{ dve B olimpijske norme. Me|utim, njih dvoje jo{ uvek nisu na spisku u~esnika Olimpijskih igara. Ana Suboti} je na podgori~kom maratonu, koji je Me|unarodna atletska federacija priznala kao kvalifikaciono takmi~enje, ostvarila rezultat 2:40,36 i tako osvojila prvo mesto i ostvarila B olimpijsku normu. Ali s obzirom

M

na to {to Srbija ve} ima maratonku Oliveru Jevti} sa istr~anom A normom (2:32,09) rezultat Suboti}eve nema prakti~nu olimpijsku vrednost. Sistem kvalifikacija u atletici je takav da ukoliko jedna zemlja ve} ima predstavnika u jednoj disciplini sa ostvarenom A normom, odlazak na Igre drugom takmi~aru obezbedi}e samo A norma. Dakle, Ana }e se na}i medu putnicima za London samo ako istr~i bolje od 2:37,00, a {ansu za to ima}e 16. aprila u Roterdamu. Tako|e, Suboti}eva zahvaljuju}i rezultatu ostvarenom u Podgorici ulazi u program finansiranja OKS i ASS. Bogdan Kne`evi} je na Kanada Gran pri mitingu u Torontu isplivao 200 metar me{ovito za 2:04,29 i ostvario B normu. Odluku o tome ko sa „B“ normom mo`e u London done}e Medunarodna plivacka federacija 3. jula 2012. godine. Broj u~esnika sa „B“ normom zavisi}e od broja pliva~a koliko bude potrebno da se ispuni kvota po disciplini.

Priznanje Filipovi}u Sjajnu godinu srpski vaterpolista Filip Filipovi} ukrasio je na najbolji na~in. U anketi presti`nog „FINA vorld magazina“, u kojoj su u~estvovali treneri, sportski funkcioneri, predstavnici nacionalnih saveza i mediji, na{ vaterpolista je progla{en za najboljeg igra~a sveta. Filipovi} je sa reprezentacijom prvo osvojio Svetsku ligu u Firenci i kartu za Olimpijske igre. Na ovom takmi~enju bio je najbolji strelac. Mesec dana kasnije u [angaju Srbija je bila druga na Svetskom prvenstvu, ali je Filipovi} progla{en za najboljeg igra~a. Na taj na~in on je nastavio seriju koja traje od 2009. kada je izabran za najboljeg igra~a Evrope. Godinu dana kasnije sva priznanja je pokupio Vanja Udovi~i}, da bi sada Filip obogatio riznicu i svetskim priznanjem za najboljeg igra~a.

[ta nas ~eka u januaru [ef misije Olimpijskog komiteta Srbije Brana Jevti} govori o tome {ta na{e sportiste koji se bore za olimpijske vize o~ekuje u januaru. - U januaru startuju rukometa{i, a i tekvondisti }e pokua{ati da izbore plasman na Igre. Bi}e im te{ko, malo je mesta, a i spajaju se te`inske kategorije. Vide}emo {ta mogu rva~i... D`udisti nastavljaju sa skupljanjem bodova po svetskim kupovima. Postoji jo{ nekoliko kvota za strelce. Nema opu{tanja za pliva~e i atleti~are, posebno one sa B normom - isti~e Javti}.  16 Olimpijska revija decembar 2011.


DO LONDONA

RE^ [EFA MISIJE LONDON 2012.

DOBRO PLIVAO U KANADI Bogdan Kne`evi} ima {ansu da i sa B normom ode na OI

STATUS MISIJE OKS - OI LONDON 2012. na 31.12.2011. Sport

Ime Milorad Ivan Velimir

Plivanje Miroslava \or|e

Prezime Discip. ^avi} 100 delfin Len|er Stjepanovi} 100 slo. 100 delfin 200 delfin 200 slob. 400 slob. Najdanovski 50 slob. 100 slob. Markovi} 200 slob. 400 slob. Siljevski 200 slob. Higl 200 prsno ^aba 100 prsno Kne`evi} 200 me{o. Toma{evi} Disk 50 Filipovi} 50 km km hod. hod. Savanovi} Filipovi} Kola{inac kugla Filipovi} 20 km hod. [panovi} skok udalj Bekri} 400m prep. Duda{ desetoboj Topi} troskok Jela~a koplje Jevti} maraton Jotanovi} kugla Suboti} maraton Arunovi} pi{tolj Maksimovi} pu{ka Arsovi} pu{ka Zlati} pi{tolj Mikec pi{tolj Mirosavljev pu{ka Grgi} pi{tolj Vasi} M4\eri}

A Norma 0:52,36 0:52,36

B Norma 0:54,19 0:54,19 0:50,53 0:54,19 2:00,95 1:51,59 03:54,13 0:26,15 0:56,48 01:51,59 03:54,13 01:51,59

Ostvaren

rezultat Status sportiste Status Misije OKS 0:52,10 A norma kvalifikovan 1 0:52,29 A norma kvalifikovan 1 0:48,82 0:49,56 B norma selektovan 0:52,369 0:53,79 B norma selektovan 1:56,86 01:57,40 B norma selektovan 1:47,82 01:50,78 B norma selektovan 03:48,92 03:52,85 B norma selektovan 0:25,27 0:26,09 B norma selektovan 0:54,57 0:56,42 B norma selektovan 01:47,82 01:49,59 B norma selektovan 03:48,92 03:53,09 B norma selektovan 01:47,82 01:49,79 B norma selektovan 2:26,89 2:25,56 A norma kvalifikovan 1 01:00,79 01:02,92 01:01,59 B norma selektovan 02:00,17 02:04,38 02:04,29 B norma selektovan 62.00m 62,48 m A norma 1 3:59:00 4:09:00 4:09:00 3:59:17 B norma 4:09:00 4:02:07 B norma 1 4:09:00 4:07:54 B norma 20.50m 20.50m A norma 1 1:22:30 1:24:30 1:23:47 B norma 1 6,75m 6,65m 6,71m B norma 1 49,50 sec 49,80sec 49,55 sec B norma 1 8200 bod. 8256bod. A norma 1 14.30m 14.10m 14.21m B norma 1 61.00m 59,00m 59.61m B norma 1 2:37:00 2:32:09 A norma 1 20.50m 20:17m B norma 2:37:00 2:40:36 B norma

Radovan Na|a Sila|i Bogdan Dragana Nenad Vladimir Predrag Asmir Predrag Atletika Ivana Emir Mihail Biljana Tatjana Olivera Milan Ana Zorana Ivana Andrea Strelja{tvo Andrija Damir Nemanja Dimitrije Milo{ Radoje Miljan Vukovi} Veslanje Goran Jagar Jovan Popovi} M2Nikola Stoji} Nikolina Moldovan Olivera Moldovan k-4 500m Antonija Na| Antonija Panda Kajak Milenko Zori} Ervin Holpert k-4 1000m Aleksandar Aleksi} Dejan Terzi} Marko Tomi}evi} k-1 1000m Vaterpolo Mu{ka vaterpolo reprezentacija osvojena Svetska liga Novak \okovi} Janko Tipsarevi} Tenis Viktor Troicki prema poziciji na ATP/WTA rang-listi Nenad Zimonji} Jelena Jankovi} Ana Ivanovi} Aleksandar Drenovak

Boks Biciklizam Ukupno sportista

- 75 kg drum

7 u~esni~kih kvota

4 u~esni~ke kvote

7

4

2 u~esni~ke kvote

2

4 u~esni~ke kvote

4

4 u~esni~ke kvote

4

1 u~esni~ka kvota

1 13 1 1 1

6 u~esni~kih kvota

kvalifikovan Osmo mesto na SP Plasman na rang-listi Evropa tura 2 u~esni~ke kvote

1 1 1 1 2 57

Jevti}: ^eka vas veliki posao Na pragu olimpijske godine broj na{ih sportista koji bi trebalo da u~estvuju na Igrama u Londonu iznosi 57 sportista (vidi strane 16. i 17.). [ef misije za London Branislav Jevti} ka`e je 2011. po mnogim parametrima bila uspe{na. - Pla{ili smo se, ali prema ocenama, kako stru~njaka tako i medija, uradili smo dobar posao u 2011. Do~ekali smo je sa spremnim sistemom, planovima, bud`et je bio ura|en na vreme. Da}u vam dobar primer kajaka{a koji su ostvarili devet olimpijskih normi, a nije ih bilo na prethodnim Igrama. Imali smo organizaciju koja je bila potpuno u slu`bi sporta i sportista i verujem da su i oni zadovoljni - isti~e Jevti}. On navodi {ta je sve u~injeno u prethodnom periodu. - Re{ili smo neka pitanja va`na za sportiste, uradili zdravstvenu za{titu, osiguranje. Finansije su im zadovoljavaju}e, mogu da im obezbede pristojan, savremen `ivot. Na{i sportisti su obu~eni, barataju kompjuterima, govore jezike. Jednom su nam stranci rekli da smo primer {vedskog sistema socijalne brige. To sam shvatio kao kompliment. Jevti} ka`e da sada predstoji najva`niji deo posla. - Stvaramo timski duh. Sve ovo do sada je simbolika. U Londonu moramo da budemo svi kao jedan. To je ozbiljan posao i njime se u drugim zemljama bave timovi ljudi. Imamo pozitivnu energiju, strah me je samo da se negde ne ope~emo. Naime, u `elji da se stigne u London postoji mogu}nost zamora. Navikli smo javnost da budemo stalno u najja~em sastavu, a kao zemlja nemamo mogu}nosti da se pojavljujemo sa drugom, tre}om ekipom. Moramo da znamo da je predah neophodan, da sportisti moraju da rade i druge stvari u `ivotu - upozorava Jevti} i dodaje da ciljevi u Londonu treba da budu najvi{i. - Mislim da moramo da krenemo sa jasnim stavom da oni koji imaju kvalitet za medalju ne treba da ~ekaju neku drugu priliku. Nije ideja da sada upoznajemo London, sti~emo iskustvo, pa da pravimo planove za Rio 2016. To nam ne treba. Na bazi iskustva, komparacije sa Pekingom treba izvu}i zaklju~ke. Motiv postoji i to treba iskoristiti. Moramo i dalje da gradimo sistem koji }e to omogu}iti. 

decembar 2011. Olimpijska revija 17


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

Vladimir Tomkovi} rbija }e na rukometnom turniru na Olimpijskim igrama sigurno imati barem jednog predstavnika! Na{ stru~njak Dragan \uki} jo{ od 2009. godine selektor je reprezentacije doma}ina Velike Britanije, koja }e prvi put u istoriji u~estvovati na Igrama u ovom sportu. Shodno tome od nekada{njeg trenera Crvene zvezde se tra`i prevashodno da brani boje Ujedinjenog Kraljevstva kao da je u pitanju njegova zemlja, odnosno da rukometa{i kao totalni autsajderi turnira u Londonu ipak ne obrukaju doma}ina i da pred svojom publikom ostvare makar jednu pobedu. Ambiciozni srpski stru~njak u razgovoru za „Olimpijsku reviju“ isti~e da je sebi postavio daleko vi{i i zna~ajniji cilj od rezultata na samim Igrama. \uki} bi, naime, voleo da do`ivi sudbinu rodona~elnika modernog rukometa u ~itavoj Velikoj Britaniji. - Moja du`nost, misija, kao ~oveka koji se ceo `ivot bavi rukometom, jeste da probam da u tom teatru odigram ulogu nekog ko }e upaliti baklju rukometa na Ostrvu. I da ne{to ostane posle i iza nas i mene. Ovo jeste neponovljivi eksperiment, ali ako ostane samo na ovome, onda kao da se ni{ta nije desilo. @elimo da taj deo sveta razvijemo kao potencijalno rukometno tr`i{te za budu}nost. Oni veruju da mogu da ostvare tako ne{to. Ka`u, ako je Francuska pre 20 godina bila druga ili tre}a kategorija evropskih selekcija, a sada je RAGBISTI Polovinu mog tima vladaju}a u svetu, za{to ~ine biv{i ragbisti, onda i oni ne bi mogli ko{arka{i, fudbale- isto to da urade - po~eo ri. Imamo prave je \uki} svoju krajnje atlete, dobro selek- neobi~nu, ali veoma intirane sportiste, ali teresantnu pri~u. Samo apliciranje za momke koji imaju mesto selektora Velike problem s loptom Britanije vi{e podse}a na anegdotu. - Prijatelj Sa{a Kuburovi}, koji je u EHF zadu`en za rukomet na pesku, zvao me je kada sam bio na „Festu“. Video sam posle izlaska iz bioskopa {est ili sedam propu{tenih poziva i okrenuo ga da vidim {ta je to tako va`no. Pitao me da li mi je interesantno {to britanska federacija tra`i trenera, koji bi ih vodio na Olimpijadi. Nisam imao posao i rekao sam:“Za{to da ne!“ Sa{a mi je rekao: „Danas je poslednji dan za prijave i to do 13 sati“. Odgovorio sam mu da je u tom trenutku 13.40 i da smo zakasnili. A onda smo se setili obojica da je razlika izme|u Londona i Beograda sat vremena i da imam jo{ 20 minuta fore. U zadnji ~as sam uspeo da po{aljem prijavu - otkriva \uki}. Velika Britanija, na ~elu s Engleskom kao kolevkom fudbala, uvek je bila nekako ma}ehinski nastrojena ka dvoranskim sportovima. Zbog toga je selektovanje tima koji bi na dostojan na~in predstavljao Ujedinjeno Kraljevstvo na OI bio pravi podvig. - U{ao sam 2009. godine u ve} postoje}i projekat. Pre mene ekipu je vodio Danac. Bilo je vi{e para i bio je druga~iji na~in rada, druga~ija strategija. Britanci su se vezivali za dansku {kolu, po{to je i u `enskom timu tako|e Danac

LIVERPUL U ^UDU

Zar ceo teren za rukomet?

S

18 Olimpijska revija decembar 2011.

Kvalitet nacionalne rukometne lige u Engleskoj, odnosno na Ostrvu, zastupljenost rukometa na televiziji ili u {kolama precizno obja{njava zbog ~ega }e selekcija Ujedinjenog Kraljevstva biti apsolutni autsajder na Igrama. - Rukomet je pro{le godine krenuo da se igra u 2.500 {kola i ustanovili su da je bolji od fudbala za svestrani razvoj mladih. Sad ima 16.000 de~aka koji se bave rukometom. I gotovo svi dvoranski sportovi prolaze kroz istu fazu i svi se borimo da na{i sportovi pre`ive nakon Igara. Temperament Britanca mo`e da bude adut da se rukomet zadr`i. Rukomet se tamo ne mo`e videti nigde na TV-u, osim na kanalima koji se posebno pla}aju. Imali smo ankete na trgovima, stanicama u velikim gradovima i bilo je interesantno slu{ati odgovore, jer malo ljudi zna {ta je rukomet. Kada smo igrali u Liverpulu, ljudi su do{li na utakmicu iz proste znati`elje da vide koji je to sport da mora ~itava dvorana da bude zauzeta?! Jer, oni dvorane podele na pola, pa tako koriste u isto vreme prostor za dva sporta.

Srbin u~i Britance rukometu Nekada{nji trener Zvezde Dragan \uki} vi{e od dve godine priprema reprezentaciju Velike Britanije za Olimpijadu u Londonu. Za „Olimpijsku reviju“ pri~a kako od zemlje u kojoj malo ko prati taj sport poku{ava da stvori rukometnu naciju

bio selektor. Oni su selektirali tim i postojao je dvostruki model za odabir igra~a. Prvo „TID (talent identification) program“, odnosno pronala`enje talenata, gde su poku{ali da ljude iz drugih sportova prebace u rukomet. Iz ragbija, ko{arke, fudbala... Zato polovinu mog tima ~ine igra~i koji dolaze iz tog programa. Drugu polovinu popunili su tako {to su tragali za onim momcima koji imaju britanske korene, ne `ive na Ostrvu, ali su odrasli u rukometnim sredinama. Tako imam igra~e iz {vedskog, francuskog, norve{kog rukometa. ^ak i za mene koji sam trener s dosta iskustva, sve ovo je potpuno nov i jedinstven projekat. Uglavnom kao trener dobijete grupu igra~a kod kojih bi trebalo da razvijete rukometne sposobnosti. Ovde je ne{to sasvim druga~ije - imamo prave atlete, dobro selektirane sportiste, ali momke koji imaju problem s loptom! Kao po sinopsisu za neki dobar holivudski sportski film, \uki} je morao da krene bukvalno od nule. - Neuobi~ajen, ali s druge strane prijatan posao. Bez obzira {to nemaju mnogo iskustva, momci imaju ogroman motiv da budu olimpijci, da predstavljaju svoju zemlju... Po{to smo limitirani s brojem dana za treniranje, usled nedostatka para, onda smo u prilici da razvijemo novu tehnologiju rada. Moj tim saradnika i ja dajemo im zadatke kada smo zajedno, potom ih kontroli{emo kako ispunjavaju obaveze i kada se okupimo idemo na slede}i korak. Zato se ~esto {alim i ka`em da ekipu vodim preko skajpa. Zaista je tako, ali kada im trener za fizi~ku pripremu podeli zadatke, pa nam oni po{alju video klipove i snimke kako ve`baju kod ku}e i spremaju se, onda ne mo`e ~ovek a da ne dobije jo{ ja~u volju za radom. Entuzijazam me|utim nije bio dovoljan adut da Olimpijski komitet Velike Britanije po-


\UKI] ( DRUGI SLEVA) I NJEGOVI PULENI Rukometna reprezentacija Velike Britanije, od koje se o~ekuje da na svom terenu ostvari bar jednu pobedu kloni poverenje ovim rukometnim alhemi~arima. Kompletna ekipa i stru~ni {tab, na ~elu sa \uki}em, morali su da pro|u svojevrsni test da bi od komiteta dobili podr{ku i novac. - Morali smo da odgovorimo pro{le godine na veliki broj pitanja i da poka`emo da }emo Britaniju predstavljati na adekvatan na~in, da nas se ne postide nijednog trenutka. Veoma smo zadovoljni ura|enim do sada. Od ekipe koja je gubila od najslabije rangiranih evropskih selekcija, do{li smo u situaciju da smo pre dve godine prvi put pobedili, i to Belgiju u prijateljskom me~u. Potom smo savladali i Bugarsku, {to je bilo ogromno iznena|enje... Bez obzira {to se u olimpijskoj rukometnoj dvorani u Londonu ne}e pojaviti u trenerci s grbom Srbije na grudima, \uki} kao sportista ose}a ogromnu ~ast da bude u~esnik Igara. - Rekao sam: ako je Novaku \okovi}u, najboljem svetskom teniseru dana{njice i osvaja~u tolikih grend slem titula, odnosno Rafaelu Nadalu i Rod`eru EKSPERIMENT Ovo je neponovljivi Federeu stalo da budu eksperiment, ali ako u~esnici Olimpijskih igaostane samo na ovo- ra, onda ne vidim kako me, onda kao da se bilo kome drugome na ni{ta nije desilo. @e- svetu to ne bi bila `elja i limo da rukomet ta- jedinstvena i veli~anmo `ivi i posle 2012. stvena prilika da se pojavi u tom odabranom dru{tvu. Jedan od mnogobrojnih statisti~kih podataka ka`e da samo 0,008 promila svetske populacije ima priliku da se pojavi na Igrama! Meni to predstavlja krunu karijere i prakti~no kraj jednog ciklusa u mom `ivotu. I znate {ta, nikad se ni sa kim nisam fotografisao, ali juri}u Juseina Bolta. To moram! Ako se Velika Britanija, kao prva zemlja u istoriji olimpijskog pokreta koja }e tre}i put organizovati Igre, toliko trudi oko rukometne selekcije od koje najvi{e mo`e da o~ekuje jednu Pirovu pobedu, onda nije te{ko naslutiti s kojom ozbiljno{}u prilaze ostalim sportovima. - Izuzetno ozbiljno. U novembru smo imali tradicionalno novogodi{nju konferenciju „UK sporta“, {to je ne{to poput ministarstva sporta kod nas. Oni su se potrudili da to bude veli~anstven skup predstavnika svih sportova i svih nas koji smo uklju~eni u rad. Tu zapravo shvatite da svi funckioni{u na sli~an na~in, bilo da se radi o jahanju, atletici ili nekoj igri, tehnologija rada je prili~no sli~na. [to se ti~e bud`eta, recimo, pre nego {to sam do{ao planirani bud`et bio je 3.750.000 funti, {to je veoma lepa cifra za period od tri godine. Onda je do{la svetska kriza, pa je bud`et pao na 750.000. Zatim je postojala incijativa da bude

1,5 miliona, ali su se na kraju na{li na 1.200.000 funti. UK sport je odlu~io da u 2013. godini posle Igara ostane 90 odsto sada{njeg bud`eta. Kao ~lan doma}e selekcije Dragan \uki}, imao je priliku da do sada nekoliko puta vidi izgled Olimpijskog sela, dvorana koje }e ugostiti najbolje sportiste sveta i svih propratnih objekata. Njegova je ocena da sve izgleda jo{ lep{e nego u Pekingu pre ~etiri godine. - Sve je ve} gotovo, bili su test doga|aji u ve}ini sportova i sve je spremno za po~etak. Ve} ~etiri puta bio sam u Selu. Olimpijska dvorana u rukometu je jedina koja }e ostati stalna posle Igara. Ona je topla, svetla, a na svakom mestu imate utisak da je najbolje u dvorani i da imate idealan pogled. Ostale hale }e kao lego kockice biti slo`ene, spakovane i preme{tene na druge lokacije. Ono {to ostaje od Sela jeste rukometna dvorana koja }e imati 7.000 mesta, ka`u da je to dovoljno. Olimpijski stadion }e imati 80.000 mesta na sve~anom otvaranju, a posle, kada pripadne nekom lokalnom klubu, ima}e 25.000 mesta. Ili recimo bazen, na kojem se igra finale vaterpolo turnira i plivanja, VELIKA BERZA ULAZNICA

Svi bi da gledaju Igre Danas u Londonu niste bogati onoliko koliko imate prijatelja, niti onoliko koliko jezika znate, ve} se va{ ugled meri po tome koliko ulaznica za Igre posedujete. Pre svega va`no je imati skupoceno par~e papira koje vas uvodi na neki sportski doga|aj, po cenu i da ne znate pravila sporta koji }ete posmatrati. Me|utim, zakazana berza ulaznica mogla bi malo da popravi situaciju: - Mnogo pa`nje poklanja se i paraolimpijskom sportu i gotovo su na istom stepenu va`nosti Paraolimpijske igre. Imati kartu i za jedan i za drugi doga|aj, to je danas u Londonu stvar presti`a! Ina~e, ulaznica za rukometni turnir nema, ali sada sledi velika berza. Ljudi su jednostavno kupovali bilo koju kartu, za sportove za koje i ne znaju ba{ kako izgledaju, samo da bi bili deo spektakla. Sada }e biti organizovana velika berza i razmena karata, da mo`ete da menjate ulaznice i eventualno do|ete do par~eta papira koje vas vodi na doga|aj kojem ste oduvek `eleli da prisustvujete - objasnio je \uki}.

ima}e za Igre 18.000, a nakon Igara samo 3.000. Od Olimpijskog sela osta}e zgrade koje }e biti naseljene, tr`ni centar, metro stanica. Selo je puno kompaktnije u odnosu na Peking. Svuda se sti`e za pet minuta hodanja. Me|utim, ono {to nijedan novinski tekst, ni fotografija verovatno ne mogu da doVOLONTERI Imam dvojicu igra~a u ~araju jeste ogromna timu koji su me pitali euforija koja je odavno da li }u im dati slobo- zahvatila London, a sa dan dan da odsustvu- svakim danom manje ju s treninga ukoliko do po~eka Igara ona je budu prihva}ene nji- sve ve}a. - Na Trafalgar trgu hove aplikacije da buimate sat koji odbrojava du nosioci baklje vreme do po~etka turnira. Imam dvojicu igra~a u timu koji su me pitali da li }u im dati slobodan dan da odsustvuju s treninga, po{to su nam tada pripreme u jeku, ukoliko budu prihva}ene njihove aplikacije da budu nosioci baklje! Time ho}u da vam ka`em koliko je njima va`no da budu na bilo koji na~in deo tog procesa. Ose}a se u vazduhu svuda dah Igara, grad se menja, naro~ito taj jugoisto~ni, nekada industrijski, deo. Nekad je to bilo maltene ruglo, a sada je jedan od najlep{ih delova Londona i sutra }e biti presti`ni deo grada, gde }e svi `eleti da imaju stan. Uslovi za sport, komunikaciju i trasnsport postaju bolji. Igre su praznik sporta, ali i na~in da grad re{i neke probleme, postane bolji i lep{i. Svi Britanci `ele da na bilo koji na~in budu uklju~eni. Da li }e biti volonteri ili ~lanovi {tabova... Na{ tim-menad`er verovatno ne}e dobiti rukometnu akreditaciju, jer smo limitirani brojem akreditacija za zvani~na lica. Zato se on prijavio da volontira, pa }e iz te uloge ujedno i nama da poma`e. Ako ni{ta drugo, onda }e rukometni fanovi iz Srbije barem zbog Dragana \uki}a imati za koga da navijaju slede}e godine na turniru u Londonu. Me|utim, nekada{nji trener Zvezde ka`e da bi `arko `eleo da ugosti rukometnu selekciju Srbije na Ostrvu leta naredne godine. - To je moja `elja. Na sre}u ili `alost ve} 12 godina nisam u srpskom rukometu. Na moju svakako `alost, jer znanje koje sam pokupio po svetu `eleo bih da podelim s ljudima iz moje zemlje. Zaista se nadam i iskreno verujem da na takmi~enju koje igramo kod ku}e, mislim na predstoje}e EP, mo`emo da do|emo do prilike da dobijemo kartu za Olimpijski turnir. Bilo bi lo{e da se ne pojavimo, jer od Sidneja ne u~estvujemo na Igrama. Poslednja medalja osvojena je 2001. a period od 11 godina u sportu jednak je kao `ivotni vek - podvukao je aktuelni selektor Velike Britanije.  decembarr 2011. Olimpijska revija 19


TEMA DANA

Podr`i olimpijce Srbije na putu ka 100. medalji

KONKURSI ZA NAJMLA\E: „Crtaj Sre}ka“ i „Pi{i Sre}ku“ limpijski tim Srbije prvi put u svojoj bogatoj istoriji na predstoje}im Olimpijskim igrama u Londonu bi}e ja~i za jednog posebnog ~lana - maskotu olimpijskog tima Sre}ka! U olimpijskoj 2012. godini OKS }e pokrenuti {areni „Olimpijski karavan“ u okviru kojeg }e se realizovati brojne aktivnosti, a u glavnoj bi}e maskota Sre}ko! Njegov zadatak bi}e da obezbedi najve}u mogu}u podr{ku na{im olimpijcima na njihovom putu za London i naravno na samim Igrama! On }e biti uz na{e olimpijce da ih bodri, navija za njih i da im u skladu sa svojim imenom donese malo sportske sre}e na njihovom putu ka jubilarnoj stotoj olimpijskoj medalji, ali i svakoj narednoj... Ve} u januaru, posle {kolskog raspusta, startuju dva konkursa. Likovni konkurs „Crtaj Sre}ka“ namenjen je deci osnovno{kolskog uzrasta. Zadatak je jednostavan. Deca crtaju maskotu olimpijskog tima - Sre}ka, onako kako ga oni vide, kao vaterpolistu, tenisera, od-

O

bojka{a, pliva~a, kako se smeje, raduje ili navija! Najlep{i radovi mese~no }e biti objavljivani na Fejsbuk strani Olimpijskog komiteta Srbije. Konkurs „Pi{i Sre}ku“ namenjen je srednjo{kolcima ~iji }e zadatak biti da pi{u sastave na temu olimpijskih vrednosti: prijateljstva, fer-pleja, po{tovanja, jedinstva duha i tela, izvrsnosti. U~enici mogu da pi{u o tome {ta olimpijske igre zna~e za njih i ko su njihovi olimpijski idoli. Krajem svakog meseca, u okviru serijala „Na putu za London“ u Jutarnjem programu RTS-a, na{i olimpijci }e ~itati delove najboljih sastava po izboru komisije. I likovni i literarni radovi na}i }e se u elektronskom katalogu koji }e svaki olimpijac dobiti na poklon pred polazak na Olimpijske igre! Autori najuspe{nijih radova ima}e priliku da na ispra}aju Olimpijskog tima Srbije upoznaju svoje junake i da im li~no uru~e kataloge sa radovima! Likovne i literarne radove treba slati na adresu Olimpijskog komiteta Srbije, Generala Vasi}a 5, 11000 Beograd. 


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

KRALJEVSKI DOPRINOS

Vilijem, Kejt i Hari promovi{u Igre Britanski princ Vilijem, njegova supruga Kejt i brat princ Hari bi}e zvani~ni ambasadori Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine, saop{teno je iz kraljevskog kabineta. Navedeno je da }e sve troje imati aktivnu ulogu u ohrabrivanju i inspirisanju britanske javnosti da zajedni~ki podr`e svoje olimpijce i paraolimpijce. ^lanovi kraljevske porodice su se tako priklju~ili grupi od 27 britanskih olimpijaca sa prethodnih Igara, koji su po~etkom godine imenovani kao ambasadori Olimpijade 2012. U poruci iz palate navodi se da princ Vilijem i cela njegova porodica jedva ~ekaju da Igre po~nu. Olimpijada u Londonu po~inje 27. jula i zavr{ava se 12. avgusta. 

VLADA VELIKE BRITANIJE

Na poklon-ulaznice potro{eno milion evra Najvi{i britanski zvani~nici rekli su da je vlada te zemlje potro{ila oko milion evra na ulaznice za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine koje je poklonila vode}im biznismenima i uva`enim dru{tvenim li~nostima. Najvi{i dr`avni slu`benik u odeljenju britanske kulture, medija i sporta D`onatan Stivens rekao je da }e besplatne karte potencijalnim investitorima i biznis liderima obezbediti maksimalnu korist Velikoj Britaniji od Olimpijade 2012. godine. Poslanica Britanskog parlamenta Margaret Hod` rekla je da mnogi gra|ani ne mogu sebi da priu{te ulaznice za Olimpijske igre i da }e biti pogo|eni ovom odlukom vlade. Vlada Velike Britanije napravila je o{tre mere {tednje javne potro{nje, koja }e do 2016. godine iznositi oko 104 milijarde funti.  decembar 2011. Olimpijska revija 21


OLIMPIJSKA ^ITANKA

BOSONOGI [AMPION Abebe Bikila u Rimu 1960.

Prvi direktan prenos O  Dvadeset sedme olimpijske igre u Rimu obele`io je najve}i upliv televizije do tada. Osvaja~i medalja postali su popularni kao filmske zvezde, a svet su zadivili Vilma Rudolf i Abebe Bikila, koji je tr~ao bos po ulicama italijanske prestonice

U Rimu na svetsku scenu stupio mladi bokser KASIJUS KLEJ Marija Pavlovi} vadeset sedme olimpijske igre odr`ane su od 25. avgusta do 11. septembra 1960. godine u italijanskoj prestonici Rimu. Na ovim Igrama u~estvovalo je 5.348 sportista, i to 4.738 mu{karaca i 610 `ena iz 83 zemlje, koji su se takmi~ili u 17 sportova i 150 disciplina. Igre je otvorio predsednika Italije \ovani Gronki. Igre u Rimu su bile prve kojima je globalni razvoj i {irenje televizije pomogao u promociji takmi~enja. Vi{e od 100 TV stanica iz Evrope, SAD, Kanade i Japana prenosilo je nadmetanja najboljih sportista sveta. Ameri~ka televizijska ku}a Si-Bi-Es platila je 394.000 dolara za pravo da direktno prenosi takmi~enja. Zahvaljuju}i televizijskim prenosima Igre su izazvale ogromno interesovanje, a najuspe{niji sportisti postali su popularni poput filmskih zvezda. Spektakl otvaranja Igara pratili su milioni ljudi preko malih ekrana, u prvom direktnom TV prenosu ovakve manifestacije, koja je po broju u~esnika nadma{ila sve do tada. Za jugoslovenske TV gledaoce bili su zadu`eni komentatori Milan Kova~evi} i Hrvoje Macanovi}, a za slu{aoce radio prenosa Mladen Deli} i Radivoje Markovi}. Olimpijsko selo je je bilo podeljeno na mu{ki i `enski deo ogradom visokom dva metra. Medutim, organizatori su odlu~ili dadodaju jo{

D

22 Olimpijska revija decembar 2011.

pola metra, a na novinarsko pitanje „zbog ~ega“, odgovor je bio: „Jer ima ljudi koji ska~u uvis 223 cm, kao Amerikanac Tomas.“ U Rimu je dominirala atletika. Na 100 metara pobedio je Nemac Armin Hari sa 10,2, postav{i od 1928. prvi sprinter osvaja~ zlata koji ne dolazi iz Amerike. Na 200 metara pobedio je Italijan Livio Beruti sa 20,5, a u {tafeti 4x100 prvi su bili Nemci, zatim Sovjeti, pa Britanci. U {tafeti 4x400 ipak trijumfuju Amerikanci,

postaviv{i novi svetski rekord. Atleti~ar iz Etiopije Abebe Bikila zadivio je svet pobedom u maratonu, a do zlatne olimpijske medalje na Igrama u Rimu stigao je oboriv{i svetski rekord. Ulicama Rima Bikila je tr~ao bos, po{to je tvrdio da nije navikao da tr~i obuven i da mu patike samo smetaju. U Tokiju, ~etiri godine kasnije, Bikila je ipak tr~ao u patikama, ponoviv{i uspeh iz Rima. Bikila ni-

NA[I HEROJI

Zlatni fudbaleri

Jugoslavija u Rimu u~estvuje sa 120 sportista u 14 sportova (atletika, biciklizam, boks, vaterpolo, veslanje, gimnastika, jedrenje, kajak i kanu, ko{arka, ma~evanje, plivanje, rvanje, strelja{tvo, fudbal) i osvaja dve medalje, i to zlatnu u fudbalu i srebrnu u rvanju gr~korimskim stilom, koju osvaja Branko Martino-

vi}. Njegova medalja bila je prva od 16, koliko su na{i rva~i ukupno osvojili na Olimpijskim igrama. Martinovi} je u finalu izgubio od sovjetskog rva~a Korid`ea, iako se on plasirao u finale na sumnjiv na~in. Naime, u me~u sa Bugarinom Stojanovom, po tada{njim pravilima, jedino je pobeda tu{em omogu}avala ruskom takmi~aru borbu za zlato, a svaki drugi ishod donosio je medalju na{em takmi~aru. Kada se me~ bli`io kraju, Stojanov se odjednom prepustio i dozvolio da bude tu{iran, pokaza}e se iz sumnjivih razloga. Komisija je saslu{ala oba rva~a, diskvalifikovav{i Bugarina, dok Martinovi} nije ulo`io `albu. U borbi za zlato Rus je pobedio. Debitant u rvanju gr~ko-rimskim stilom Stevan Horvat zauzeo je ~etvrto mesto. Ko{arka{i Jugoslavije su prvi put u~estvovali na


OLIMPIJSKA ^ITANKA HEROINA Vilma Rudolf, iz invalidskih kolica do zlatnih odli~ja

s Olimpijade je dugo u`ivao status nacionalnog heroja u Etiopiji. Nakon saobra}ajne nesre}e, koju je do`iveo posle Igara u Meksiku 1968, najpoznatiji sportista Etiopije ostao je paralizovan od struka nani`e, a preminuo je 1973, u 41. godini, od komplikacija izazvanih tom povredom. Fantasti~nim pobedama u trkama na 100 i 200 metara i {tafeti 4x100, Olimpijske igre u Rimu obele`ila je i Amerikanka Vilma Rudolf. Izvanredne uspehe 20-godi{nja atleti~arka postigla je iako je u ~etvrtoj godini obolela od paralize i sve do 12. godine bila nepokretna. Ro|ena kao 20. od 22 dece Eda i Blan{ Rudolf, Vilma je, bez obzira na te{ku bolest, uvek ma{tala da se bavi sportom i da se takmi~i. Opaku bolest ona je pobedila zahvaljuju}i neverovatnoj upornosti i velikoj po`rtvovanosti svoje majke. Odmah po ro|enju 1940. godine po~ela je da se bori sa raznim bolestima, paralizom, {arlahom, zapaljenjem plu}a, itd. Svi su se ~udili kako je uop{te ostala `iva, a majka ju je svaki dan vodila u jednu crna~ku bolnicu, udaljenu pedesetak kilometara od mesta stanovanja. Morala je po nekoliko sati da joj ma-

U RIMU

sira noge, kako bi povratila ose}aj da ih uop{te ima, a doktori su otvoreno rekli da je jedina {ansa da ozdravi bavljenje sportom, po mogu}nosti atletikom ili plivanjem. Vilma je to prihvatila, a zbog svoje visine i vitkosti u srednjoj {koli se bavila ko{arkom. Na sre}u, njene predispozicije je primetio jedan atletski trener, nakon ~ega ostavlja ko{arku i po~inje vredno i uporno da se bavi atletikom, koja joj je kasnije donela uspehe. Na OI u Melburnu 1956. je sa 16 godina, samo ~etiri godine nakon {to je prohodala, bila ~lan bronzane {tafete u disciplini 4x100 metara. Zlatna odli~ja iz Rima Vilma je posvetila D`esiju Ovensu koji joj je bio `ivotna inspiracija. Sjajnu atletsku karijeru „crna gazela“, kako su je zvali zbog lepote i gracioznosti pokreta, prekinula je ve} u 22. godini, nakon ~ega je radila kao u~iteljica, trener i sportski komentator. U 54. godini umrla je od tumora na mozgu, a deset godina kasnije, 2004. godine, ameri~ka po{ta je izdala po{tansku marku sa njenim likom. Jedan od najve}ih boksera svih vremena Kasijus Klej, kasnije poznat kao Muhamed Ali, na

i @u}kova levica Olimpijskim igrama, osvojiv{i {esto mesto, a „zlatna levica“ Radivoj Kora} @u}ko progla{en je za najboljeg strelca. Na{a fudbalska reprezentacija je posle dve srebrne, na Igrama u Rimu osvojila zlatnu medalju. Ekipu su ~inili: Milutin [o{ki}, Vladimir Durkovi}, Fahrudin Jusufi, Ante @aneti}, Novak Roganovi}, @eljko Peru{i}, Andrija Ankovi}, Du{an Maravi}, Tomislav Knez, Milan Gali}, Borivoje Kosti}, Silvestar Taka~, Velimir Sombolac, Blagoje Vidini}, Aleksandar Kozlina, @eljko Matu{ i Zvonko Bego. Ubedljivo pobediv{i Tursku (4:0), jugoslovenski reprezentativci odigrali su nere{eno sa Bugarskom (3:3). Sledi pobeda nad UAR od 6:1, zatim nere{eno protiv Italije (1:1) i kona~no u finalu protiv Danske rezultat je bio 3:1.

Kasnije je Bora Kosti}, ~lan tada{nje reprezentacije i jedan od najboljih jugoslovenskih strelaca svih vremena, ispri~ao da su bez obzira na neuigranost ekipe bili nekako predodre|eni da stanu na pobedni~ki tron. Na listi najuspe{nijih zemalja po broju osvojenih trofeja Jugoslavija je zauzela 19. mesto. 

svetsku pozornicu stupio je na Igrama u Rimu 1960. Klej nije imao ravnopravnog protivnika, a u finalnoj borbi je bez velikih pro^UDESNA blema pobedio najboljeg Vilma Rudolf evropskog boksera tog doba ostvarivala u polute{koj kategoriji i ~eje izvanredne uspehe uprkos tvorostrukog prvaka Evrope, Poljaka Zbignjeva Pjat{ikovtome {to je do skog. Zlatnu medalju bacio 12. godine bila je u reku Ohajo kada su odbinepokretna li da ga uslu`e u jednom restoranu rezervisanom samo za belce, a replika medalje uru~ena mu je u Atlanti 1996. Desetobojac Rafer D`onson prvi je crnac koji je na ~elu ameri~ke olimpijske ekipe nosio zastavu SAD. Najmla|a u~esnica ovih Olimpijskih igara bila je italijanska pliva~ica Lu~ijana Mar~eli, stara samo 12 godina. Ina~e, u plivanju je nekoliko tinejd`era postiglo vrhunske rezultate. Osamnaestogodi{nji Kana|anin D`on Konrads osvaja zlato u trci na 1.500 metara slobodno, Amerikanka Kristina fon Salca sa samo 16,5 godina osvaja tri zlatna odli~ja, i to 400 m slobodno, u {tafetama 4x100 slobodno i 4x100 me{ovito i jednu srebrnu na 100 m slobodno. Sedamnaestogodi{nja Amerikanka Lin Bark pobe|uje na 100 m le|no i u {tafeti 4x100 me{ovito. Njena vr{njakinja i zemljakinja Kerolin [uler osvaja zlatnu medalju u {tafeti 4x100 m me{ovito. Italijan Eduardo Mandaroti je najuspe{niji ma~evalac u istoriji Olimpijskih igara sa osvojenih {est zlatnih, pet srebrnih i dve bronzane olimpijske medalje, u periodu od 1936. do 1960. Na devet svetskih {ampionata osvojio je 27 medalja i bio jedini koji je redovno nosio zastavu Italije na ceremonijama otvaranja. Sovjetske gimnasti~arke osvojile su 15 od ukupno 18 medalja, dok je sovjetski gimnasti~ar Boris [ahlin osvojio ~etiri zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu medalju. Japanski mu{ki gimnasti~ki tim osvaja svoju prvu zlatnu medalju od pet uzastopnih koje }e obele`iti dominaciju slede}ih godina. [vedski kanuista Gert Fredrikson osvojio je {estu uzastopnu zlatnu olimpijsku medalju, a Ma|ar Aladar Gerevic osvaja svoje {esto zlato u borbi sabljom. Italijani su osvojili {est olimpijskih medalja u biciklizmu. Na`alost, jedna tragedija je pomalo poremetila njihov uspeh. Naime, Danac Knud Enemark Jensen je kolabirao za vreme trke na 100 km, pao i zadobio frakturu lobanje od koje je ubrzo preminuo u bolnici. Autopsija je pokazala da je uzeo veliku koli~inu kafe, 15 pilula amfetamina, osam pilula stimulansa fenilosopromilamina, kao i „roniakol“, koji je mogao da dovede do naglog pove}anja pritiska. Ipak, u kona~nom izve{taju stoji da je Jensen preminuo od toplotnog udara.  decembar 2011. Olimpijska revija 23



Olimpijska revija br.32