Page 1

Member of Press Publishing Group

JUN 2011.  Broj 26

prijateljstvo po{tovanje izuzetnost

DejanaBODIROGE ispovest legendarnog asa

391 DAN

do Londona


KOLUMNA

nedelja

vlade

divac

Sport nije privilegija onih koji mogu da plate skupe ~lanarine ^esto putujem po Srbiji. Ose}am veliko zadovoljstvo kad promovi{emo olimpijske vrednosti, uti~emo na popularizaciju sporta i fer-plej pona{anja u `ivotu. Svaki put je novo iskustvo. Ne samo za doma}ina ve} za sve nas. Posebno kad razgovaram sa decom, sa onima kojima sport jo{ nije dovoljno blizak, a mi ba{ ho}emo da im ga pribli`imo. Da im napravimo ambijent u kojem }e se ose}ati dobro i zadovoljno. I ~esta su pitanja - kako je to bilo nekad, kada sam po~injao sa ko{arkom u rodnom Prijepolju, kad me je trener prepoznao kao talenta, pa posle Partizan, NBA... Nekad i sad. Ve~ita pore|enja koja imaju smisla samo ako se ono {to je bilo dobro nekada ubaci u ono {to se radi sad. Da li je danas deci te`e da se bave sportom? I jeste i nije. Jeste, jer se za vrhunski rezultat tra`e velika odricanja koja zahtevaju i neophodnu dozu sre}e kada su povrede i zdravlje u pitanju. Nije, jer su informacije iz nauke, iz sistema rada sada lako dostupne svima. Sada, recimo, u Prijepolju bez problema mogu da saznaju kako treniraju Lejkersi. I logi~no se name}e pitanje: kako dr`ava mo`e da pomogne da broj dece koja po~inju da se bave sportom bude {to ve}i, kako da i oni koji po~nu rekreativno ostanu u njemu i postanu profesionalci? Znamo da su velika baza i stvaranje asova u lokalu neophodan element svake sportske strategije. Tu je uloga Zakona o sportu ogromna i od njega dosta o~ekujem. Svakako, dr`ava mo`e da napravi takvo okru`enje da sport ne bude privilegija onih koji imaju sredstva da se njime bave, ve} da bude uobi~ajeni sastavni deo `ivota mladih ljudi. Sistem koji }e omogu}iti svima bavljenje sportom najva`niji je zadatak svih nas koji smo u njemu. To je i najva`niji zadatak nadle`nih organa. Da zajedno utvrdimo cilj i na|emo na~in da do|emo do njega. Po~etak je najbitniji. U moje vreme sam samo dobijao naloge kada da se javim da igram. Do tada se niko nije brinuo kako sam, imam li problema ili da li me mu~e neke povrede. To ho}emo da promenimo, da sportisti, gde god da su, znaju da neko misli na njih. Pojedina~no se te{ko mo`e do cilja. Novak \okovi} je, recimo, postavio temelje, ali bez tima profesionalaca oko sebe te{ko da bi postigao rezultate koji ga sada svrstavaju me|u najbolje sportiste sveta. Da ne govorimo koliko nam je novi sistem bitan u promociji Srbije. Jeste sport najbolji brend, ali nekad se zapitam da li smo ga uvek koristili na pravi na~in. Kada analiziram na{u sportsku sliku setim se Atlante 1996. Tada smo imali porodi~nu atmosferu, me|u-

Member of Press Publishing Group

Podeli}u sa vama i da sam presre}an zbog uspeha Pe|e Stojakovi}a u NBA ligi. Znam koliko je radio. Bili smo dugo zajedno i sada se ose}am kao da je taj trofej moj

U dru`enjima sa decom po Srbiji volim da im ka`em da ukoliko sam ja iz malog mesta kao {to je Prijepolje uspeo da ostvarim svoje snove, tako mogu i oni, ali samo ukoliko veruju i te`e da ostvare svoj san

U moje vreme sam samo dobijao naloge kada da se javim da igram. Do tada se niko nije brinuo imam li problema, mu~e li me neke povrede. To ho}emo da promenimo, da sportisti, gde god da su, znaju da neko misli na njih

sobno bodrenje, zajedni~ki `ivot. Sujeta gotovo da nije bilo. Danas uglavnom gledamo druga~iju sliku, ali `elimo da je menjamo. @elimo da sve one koji dolaze nau~imo da je timski duh iznad svega, da je radovanje zbog uspeha drugog sportiste, bez obzira iz kod sporta dolazi, normalno i potrebno. Pozitivan stav i jaka energija. Podeli}u sa vama i da sam presre}an zbog uspeha Pe|e Stojakovi}a u NBA ligi. Mnogi velikani ko{arke nisu osvojili prsten. Znam koliko je Pe|a radio. Bili smo dugo zajedno i sada se ose}am kao da je taj trofej moj. Ipak, danas je Srbija prepoznata vi{e po individualnim sportovima. Svaka ~ast, neka nastave tako svi pliva~i, teniseri, strelci, ali zemlja ovom spisku mora da doda i da vrati ono po ~emu je bila poznata decenijama - kult ekipnog sporta. Potrebni su nam kadrovi, treneri, sportski radnici, vrhunske li~nosti i, ponavljam, ambijent koji je privla~an deci. Nekada sam bio sportista, sada sam sportski radnik. Neke stvari vidim drugim o~ima, ali je pri~a zaokru`ena. Sara|ujem intenzivnije sa Ministarstvom omladine i sporta. Krenuli su da rade dobar posao. I na kraju, vratio bih se na ona putovanja po Srbiji. Te{ko je opisati zna~aj boravka velikana na{eg sporta u manjim mestima, na vrednost njihovog kontakta sa nekim budu}im Grbi}ima, \okovi}ima, ^avi}ima... U tim razgovorima promovi{emo prave vrednosti. Te promocije moraju da budu svesni i oni koji daju poruku i oni koji je primaju. U tim dru`enjima sa decom po Srbiji volim da im ka`em da u `ivotu nije va`no ko smo i odakle smo, ve} samo da budemo dobri ljudi i da verujemo u sebe. I da ukoliko sam ja iz malog mesta - Prijepolja - uspeo da ostvarim svoje snove, tako mogu i oni, ali samo ukoliko veruju i te`e da ostvare svoj san. Ponosan sam na ~injenicu da smo u Olimpijskom komitetu stvorili sistem vrednosti kroz kategorizaciju, onih koji jesu veli~ine i onih koji to mogu da budu. Sa dobrim ambijentom lak{e prepoznajemo talenat. Ne mora svako da uspe, ali ako mu omogu}imo da gradi li~nost kroz sport, onda smo uradili mnogo. Do Londona nam je ostalo tek ne{to vi{e od godinu dana. Imam pravo da se nadam uspe{nim rezultatima. [ta to zna~i? Da na{i sportisti budu primer za svakoga, da imaju sistem i ambijent koji ih samo tera da ostvare {to ve}e uspehe. Da donesu medalje, ali da ne stvaramo zbog toga pritisak. Da postanu miljenici nacije, uzori nekim novim klincima. Klincima koji bavljenje sportom ne smeju da shvate kao privilegiju onih koji mogu da plate skupe ~lanarine. Sport mora da im bude svakodnevna uobi~ajena aktivnost. Sport ih u~i kako da postanu dobri ljudi. To je budu}nost Srbije.

Osniva~ i izdava~

Glavni i odgovorni urednik

Vladimir Tomkovi} i Aleksa Jovanovi}

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

svih izdanja \oko Kesi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Albanske spomenice 12/2

Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}

Layout Sa{a Gvozdenovi}

Direktor Nenad Lazi}

Saradnici Marija Stoji}, Ksenija Maodu{,

[tampa PPG {tamparija


TEMA BROJA

Dejan Bodiroga Sina u~im da bude dobar ~ovek  Dejan Bodiroga u svojevrsnoj ispovesti za „Olimpijsku reviju“ govori o tome koliko su olimpijske vrednosti - po{tovanje, prijateljstvo, izuzetnost - uticali na njegov `ivot i karijeru  @eli da njegov sin Nikola ima isti onaj ose}aj pripadnosti kakav je on imao. Zbog toga se vratio da `ivi u Srbiji

 Milojko Bo`ovi} ejan Bodiroga, svakako jedan od najve}ih sportista koje je ova zemlja imala, svojim li~nim primerom i `ivotnim stavom mo`e da poslu`i kao pravi uzor klincima koji bi da se bave sportom, ali i bilo kojom drugom delatno{}u. Legendarni srpski ko{arka{, osvaja~ srebrne medalje na Olimpijadi u Atlanti 1996. godine, pro~itao je poruku predsednika MOK-a @aka Roga (vidi okvir) na obele`avanju Olimpijskog dana. Ali, te{ko da neka od te de~ice koja su tog dana veselo tr~karala {umom u Ko{utnjaku sem iz pri~e starijih mogu da znaju da je aktuelni potpredsednik Ko{arka{kog saveza Srbije maltene kao klinac doneo titulu Stefanelu, ili za njegove nezaboravne igre za repre-

D

4 Olimpijska revija jun 2011.

zentaciju, posebno one odlu~uju}e trojke sa sedam metara u Indijanapolisu kao i za jo{ mnogo nezaboravnih partija, ko{eva, zlatnih medalja koje su radovale njihove roditelje... Zbog svega toga, ali iz jo{ mnogo drugih razloga, „Olimpijska revija“ donosi pri~u o deli}u `ivota i karijere Dejana Bodiroge prelomljenu kroz osnovne olimpijske vrednosti po{tovanje, prijateljstvo, izuzetnost... Izuzetan po daru koji mu je bog podario, jo{ izuzetniji po rezultatima koje je postigao zahvaljuju}i upornom i te{kom radu. Ali, da bi neko postao veliki, mora da ima velike i izuzetne u~itelje koji }e znati da prepoznaju i bruse dragi kamen koji imaju. Bodiroga ih je imao. Prvo ga je legendarni Kre{o ]osi} kao {esnaestogodi{njaka odveo iz Zadra u Zrenjanin, da bi ga tri godine kasnije u Stefanelu „ludi“ Bo{a Tanjevi} gurnuo u

vatru, daju}i mu {ansu pre skupih Amerikanaca, rizikuju}i pomalo i svoj posao i svoj ugled. Svoj pogled na olimpijske vrednosti Bodi Bond po~inje pri~om o njima dvojici: - Kre{a je bio genijalac. On je video ko{arku pet, sedam godina unapred, i{ao je ispred svog vremena. Pri~ao mi je kada sam do{ao u Zadar - ovo }e da se menja u tom pravcu i to se nekoliko godina kasnije i obistinilo. Ili ovo je bitno, ili obrati pa`nju na ono, stvarno je bio izuzetan. Posle njega dolazi Bo{a koji je mene, klinca od 18 godina, stavio da budem stranac u Stefanelu. Svi su mu se smejali i govorili - evo ga opet ovaj ludak. On je verovao u mene i bio je jedan od retkih u Italiji koji se osmelio da uradi tako ne{to. Tad si u timu mogao da ima{ 10 Italijana i dva stranca. Ita-


SA @ELJKOM OBRADOVI]EM

SA DUDOM IVKOVI]EM SA PE\OM STOJAKOVI]EM lijanska liga je tada bila izuzetno jaka, najbolji Amerikanci su igrali tamo. A on se odlu~io da {ansu pru`i klincu i da mu da da bude vo|a tima. Ali i ja sam bio dovoljno lud. Verovao sam i nisam se prepao. Taj moj put je malo te`i put kojim se ide. Nema{ ti vremena da obja{njava{ „e, znate, ja imam samo 19 godina, sa~ekajte da malo odrastem“. Ne, morao sam malo br`e da rastem. Imao sam sre}u {to je Tanjevi} bio tu, da me za{titi. Danas ka`emo da je igra~ mlad sa 22 godine. Jeste po godinama, ali ne mo`e u tim godinama da bude talentovan, perspektivan. To mo`e da se ka`e za nekog ko ima 16-17 godina. Tako je bilo ranije. Mi smo u prethodnim generacijama, ~ak i u onim koje su stvarale ko{arku na ovim prostorima, imali igra~e koji su sa 18-19 godina bili nosioci igre. Navija~i su zbog njih dolazili na utakmice. Zaklju~ak je da mora vi{e da se radi sa decom u periodu izme|u 16. i 19. godine, da bi oni ve} sa19 ili 20 godina bili spremni da budu nosioci igre. Naravno, ako su talentovana. Rad mora da se nakalemi na talenat. Nema recepta kako se postaje igra~. Ali, ako je neko talentovan, onda on mora da radi pet-{est sati dnevno. Mora da ubaci svaki dan 300 lopti minimum. Od 300 do 500. Kako misli{ da pogodi{ na utakmici ako ne trenira{. Ne mo`e{ da ka`e{ „e, ja }u preko nedelje onako malo da ubacujem i onda kad do|e utakmica za vikend onda }u sve da ubacim“. Ne mo`e to. Prijateljstvo je mnogo bitno. I ose}aj pripadnosti timu je mnogo bitna, mislim da to mogu da imaju samo veliki igra~i. To su li~nosti koje svoju sujetu podre|uju timu. Jedino tako mo`e{ da pobedi{. Prijateljstvo i ta, kako je zovemo, hemija tima koja se stvara na terenu, ali i van njega. Prijateljstvo „vadi“ neke problemati~ne situacije. Ti sa saigra~ima iz reprezentacije provede{ dva-tri meseca u kontinuitetu, zna~i vi{e si vremena sa njima nego sa porodicom. Ono {to sam ja do`iveo u reprezentaciji je ono {to se kroz generacije nasle|ivalo. Uvek je bilo dosta dobrih igra~a, trebalo je rasporediti minuta`u, ali nisam nikada video da je bilo zakidanja lopti. Na terenu se znalo kako treba da se pona{a. I u Novom Sadu na Evropskom prvenstvu kada smo do`iveli onaj krah ne mislim da je bilo zakidanja lopti, jednostavno nismo imali dobru atmosferu. Po imenima gledano, mo`da je to bila jedna od ja~ih reprezentacija, ali nismo imali snage da prebrodimo neke na{e bolesti. Zbog toga nismo uspeli da iza|emo iz Novog Sada. Ako pri~amo o po{tovanju, ja ne mislim da tada nije bilo po{tovanja mla|ih prema meni ili prema @eljku. Jednostavno, tu se radi o kolektivu. Treba da bude{ svestan da igra{ za reprezentaciju, da nosi{ taj dres i predstavlja{

svoju zemlju. Dakle obaveza, ~ast ili jednostavno odgovornost prema poslu koji si uzeo da obavi{. Sve drugo stavlja{ sa strane. Za dobrobit svih. To je nas uvek krasilo. U Novom Sadu nije. Ja svog sina u~im da zna da po{tuje. Na{ prvi i osnovni zadatak je da mu prenesemo ljubav, pa da je on posle daje drugima, da ga nau~imo da pre svega bude ~ovek i li~nost, da zna ko je i odakle je. To je mnogo bitno u ovom vremenu danas. Kad sam postao roditelj shvatio sam da je jedna od najte`ih zadataka vaspitati dete. Moja odluka da se vratim u Beograd i Srbiju posledica je `elje da Nikola raste, oseti i pro|e sve ono {to smo mi osetili kroz odrastanje u svojoj zemlji. Iako se na{a dr`ava mnogo promenila u poslednjih dvadeset godina. Voleo bih da oseti pripadnost i da ovde izgradi jasan identitet. Ba{ kao i mi. Sad u julu, bo`e zdravlja, puni sedam godina. U septembru kre}e u {kolu. Ne igra jo{ basket, interesuju ga neke druge stvari. Ne mo`e da dobaci do obru~a. Kad bude mogao, vide}emo. Kada sam rastao i gledao ko{arku pa posle toga silazio s dru{tvom dole na basket, mi smo se pona{ali i ma{tali da igramo neko va`no finale. Gledao sam sve te igra~e, San Epifanija, Dra`ena, me~eve Kupa {ampiona koji su bili ne{to posebno, pa reprezentaciju... Posle onog ~uvenog poraza 1986. na Svetskom prvenstvu u Madridu kad smo protiv Rusa vodili devet razlike 56 sekundi pre kraja me~a nisam mo-

gao da spavam celu no}. Imao sam tad 13 godina. Ali sutradan smo svi bili na terenu i poku{avali da napravimo ne{to veliko na basketu. A igrao se stra{an basket. Samo da u|e{ da igra{ tri na tri morao si da sa~eka{ sat vremena, a posle ne sme{ da izgubi{ da ne bi opet ~ekao sat vremena. Rastao sam s tim i zami{ljao da zaigram u velikom timu. Ostvarile su mi se `elje, mo`da vi{e od toga. IZUZETNOST Bilo je, bogu hvala, dosIzuzetnost je ta utakmica u kojima sam kad si sposoban odlu~ivao pobednika. Poda se `rtvuje{ put onog u finalu Svetza op{te dobro. skog prvenstva 2002. goE, tako smo mi dine protiv Argentine. Mishvatali represlim da se ~ovek ra|a s zentaciju. I{lo tim, nosi u sebi odgovorse preko graninost da u odlu~uju}im treca bola nucima uzme stvar u svoje ruke. A da bi pogodio taPO[TOVANJE kve {uteve morao si pre Svest da predtoga i da proma{i{ i propastavlja{ svoju ti{, da ne spava{ ne znam zemlju, obavekoliko no}i... Svi pamte saza, ~ast, odgomo taj trenutak. A bilo je i vornost prema izgubljenih utakmica, moposlu koji si `da ne toliko bitnih za uzeo da obavi{. druge, ali za mene, koji Sve drugo stasam u tom periodu sazrevlja{ sa strane. vao, svaka je bila bitna. To je nas uvek Kroz to sam se ~eli~io, jakrasilo, samo ~ao karakter i veru. Svaki 2005. u Novom me~ sam koristio kao priSadu nije premu za finale Svetskog prvenstva ili Olimpijskih PRIJATELJSTVO igara. Trenirao sam tako Uvek je bilo kao da igram to finale pa dosta dobrih sam poslednjih pet minuigra~a, trebalo ta treninga bio skocentrije rasporediti san kao da je to poslednjih minuta`u, ali nipet minuta neke va`ne sam nikada viutakmice, jer `elim da budeo da je bilo dem spreman kad i ako mi zakidanja lopti. se uka`e prilika da ga Na terenu se odlu~im. I ukazala mi se znalo kako tremnogo puta. I u Indijanaba da se pona{a polisu. Rekao sam tad sebi „zna{ kroz {ta smo sve pro{li kao ekipa, svako je do sada vukao, sad je red na tebe“, ostalo je bilo jo{ dva minuta, a osam razlike za njih, jo{ malo i gotovo, rekoh „ovo moramo da dobijemo“. Ogromna vera je bila u meni da mo`emo do preokreta, preuzeo sam odgovornost, pogodio te {uteve i, hvala bogu, ispalo je sve kako treba. Ne smatram da sam ne{to posebno izuzetan zato {to sam postio pred neke va`ne utakmice. To je moja unutra{nja stvar. Tako|e, ne mislim da je neko iz mog tima trebalo da se jun 2011. Olimpijska revija 5


TEMA BROJA

pla{i da }u da igram slabije zbog toga. Igrali smo u Bolonji finale Evrolige protiv Kindetra ba{ na Vaskrs, 5. maja 2002. Ja sam ve} bio u veri i postio ceo post. Kompletna ekipa Panatinaikosa je i{la na vaskr{nju liturgiju u gr~ku crkvu u Bolonji. Oni su bili izuzetno jaki sa Jari}em, \inobilijem, Rigodoom, Smodi{om, ali smo uspeli da ih pobedimo (Bodiroga je progla{en za najboljeg igra~a finala prim. aut). Ali, ne `elim da isti~em sebe zato {to se izla`em naporu i treningu i postim, jer znam da ima mnogo drugih koji su bolji i dostojniji u tome. Sretao sam igra~e i u klubu i reprezentaciji ~ije su `rtve i odricanja zbog dresa koji nose bili izuzetni. Recimo, Danilovi} je 1997. na EP u Barseloni igrao sa zglobom koji je bio kao jabuka, pod injekcijama. A izdr`ao je i ~etvrtfinale i polufinale i finale. I meni se desilo da sam nastupaju}i za Barselonu protiv TAU igrao sa slomljenim prstom, a da nisam ni znao da je slomljen. Tek kad skinuo patiku video sam slomljeni palac. Pa Rebra~a 1998 na SP. Izuzetnost je kad si sposoban da se `rtvuje{ za op{te dobro. E, to je za nas bila reprezentacija i tako smo je mi shvatali. I{lo se preko bola, preko granica... tamo gde bi neko drugi rekao da ne mo`e vi{e.

Sad moramo da vratimo nekada{nji entuzijazam i da se uhvatimo u ko{tac sa problemima koji ne mogu da se re{e sami od sebe niti preko no}i. Trebaju nam ljudi koji ose}aju ljubav prema ko{arci. Ne igra se basket na svakom koraku kao {to se igrao nekada. I dok ne postavimo standarde koji su vladali u zlatno doba na{e ko{arke, te{ko }emo napred. Moramo malo nazad u pro{lost da bi iz nje opet krenuli u budu}nost. Talenata ima, ko{arka je jedan od najva`nijih sportova u Srbiji, ljudi je vole i prate reprezentaciju. Potrebna je i dobra organizacija koja }e sitne interese baciti u drugi plan. Nije potrebna samo ~vrsta ruka, ve} jedinstvo svih koji ko{arku ne gledaju samo kao prostor iz kog treba ne{to uzimati. Ima dosta entuzijasta, radnika koji su ko{arci mnogo dali, ~inili je lep{om i boljom. Mislim da je sada u KSS oformljen dobar tim, pun dobre, zdrave energije, ali je neophodno da se u taj tim uklju~i mnogo vi{e ljudi. Mi koji vodimo savez svojom energijom mo`emo da uve`emo i ostale. Imam dosta prijatelja iz ko{arka{kih dana koji su mi ostali za celi `ivot. Cela ta reprezentacija, bili smo ekipa u svakom smislu te re~i. Rebarac, Deki Toma{, Sale Obrad, Mi}a Beri},

ja... u{li smo me|u te starije, kasnije Gurke. Pe|a... Napolju sam se dru`io sa Kutlajem, \entileom, sa Fu}kom... To su prijateljstva koja ostaju. I dan-danas letujem sa Kutlajem i Nandom. ^ujemo se, idemo zajedno na finale Kupa {ampiona u fudbalu. To je dobro. Ne se}a{ se samo utakmica, nego su ti ostali i ljudi. Sport je postao mnogo vi{e od sporta. U{ao je veliki novac. Te{ko je tu gde se okre}e ogroman novac zadr`ati olimpijski duh. Mislim da je, ipak, sport zadr`ao ono osnovno, a to je igra. To se posebno odr`ava u, kako ih ja do`ivljavam, starim olimpijskim disciplinama - atletici, plivanju, sportovima u kojima mo`e{ da vidi{ vite{tvo. Ima ga naravno i u sportovima sa loptom. Da bismo sa~uvali sport, on treba da sadr`i po{tovanje, izuzetnost, prijateljstvo. Bez toga nema pravog sporta. Ja se ne sla`em sa maksimom da je samo

OLIMPIJSKI DAN

Bodiroga preneo Rogove re~i, Divac tr~ao u ~ast MOK-a Pod sloganom „Zajedno se lep{e tr~i“ na trim-stazi na Ko{utnjaku 4. juna je po 17. put u na{oj zemlji obele`en dan Me|unarodnog olimpijskog komiteta. Doga|aju kojim se {irom sveta obele`ava ro|endan MOK-a prisustvovale su stotine ljubitelja sporta i prirode. Poruku predsednika MOK-a @aka Roga u~esnicima Olimpijskog dana pro~itao je Dejan Bodiroga: „Svakog juna proslavljamo ro|endan modernog olimpijskog pokreta. Svake godine, na pet kontinenata, Me|unarodni olimpijski komitet koji predstavlja globalni koncept dopire do hiljada ljudi svih uzrasta i svih sfera `ivota na lokalnom nivou. Olimpijski dan zaista jeste dan za sve, bez obzira na to ko si, odakle dolazi{ i ~ime se bavi{. Tako|e, Olimpijski dan je i vi{e od bavljenja sportom, od tr~anja ili od ve`banja. To

je poseban dan koji nam daje sliku o zna~enju sporta i njegovim vrednostima. Uvek treba dati sve od sebe, nije va`no da li pobe|ujemo ili gubimo, va`no je kako }emo odigrati. Ova filozofija nam mo`e dobrodo}i u svakodnevnom `ivotu. Vi{e nego ikada, sport nam pru`a mogu}nost zdravijeg i uravnote`enijeg na~ina `ivota i ~ini da se svi ose}amo bolje. Sve vas pozivam, kako u~esnike, tako i gledaoce, de se okupite, pokrenete i u~ite zajedno i u`ivate u svemu sto sport pru`a“, poru~io je Rog. Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac rekao je: - Olimpijski dan je mnogo vi{e od tr~anja ili ve`banja. Ovo je momenat za dru`enje, igranje, u`ivanje u prirodi i sjajna prilika za {irenje olimpijskog duha i promociju olimpijskih vrednosti, zdravog na~ina `ivota, ~uvanja `ivotne sredine i, naravno, podsti-

canje na bavljenje fizi~kim aktivnostima rekao je Vlade Divac. Pored trka za decu na 200 i 400 metara i trke zadovoljstva na 3.600 metara, odr`ana je i porodi~na trka kao i sponzorska {tafetna trka, u kojoj su svoje {tafete imali predstavnici preduze}a sponzora. Divac nije krio zadovoljstvo zbog velikog broja mali{ana koji su u dru{tvu svojih roditelja, baka i deka do{li da u`ivaju u prirodi i sportu. U {tafeti OKS uz predsednika Vladu Divca i generalnog sekretara \or|a Vi{ackog tr~ale su kajaka{ice Olivera i Nikolina Moldovan, tekvondistkinja Milica Mandi} i vesla~ Nikola Stoji}. U takmi~enju su pored njih u~estvovale i ekipe Pressa, „Telenora“, „Merkatora“, „Mekdonaldsa“, „Dunav osiguranja“, „Jata“, „Eko-Srbije“, „Sporta“ itd. Prva na start stigla je ekipa  „Mekdonaldsa“.

DE^JA RADOST Najmla|i uveli~ali ro|endan MOK-a

6 Olimpijska revija jun 2011.


va`no u~estvovati, jednostavno nisam taj tip. Nisam ni manijak koji `eli pobedu po svaku cenu. Ve} sam za zdravo takmi~enje, zdravo nadmetanje, da se na terenu utvrdi ko je bolji. Trudi{ se da pobedi{, da nadmudri{ onog drugog, ali da to bude na pravi na~in.  Nas je uvek odlikovao takav pristup. ZA NEZABORAV Bodiroga slavi pobedu u Indijanapolisu

IZUZETNOST HERCEGOVACA

O vezama sa Dra`enom Hercegovina i Trebinje su specifi~ni na svoj na~in. Taj prostor je dao toliko mnogo velikih igra~a. Danilovi}, bra}a Petrovi}, Dra`en i Aca, ja i jo{ mnogo drugih, svi smo mi poreklom iz Hercegovine. Genetika je to. Hercegovci su posebni. Kakvi ljudi se tamo ra|aju i rastu, ta njihova brda... Ja sam sa Dra`enom i Acom blizak ro|ak. Samo dva kilometra od ku}e odakle je moja porodica je hercegova~ka Zagora, odakle su Petrovi}i. Moja baba po ocu je od Petrovi}a. Ona i Dra`enov i Acin deda bili su ro|eni brat i sestra. To su ~udne stvari. Dra`enov otac Jole je pravoslavac. O`enio se Biserkom i ostao da `ivi u [ibeniku. Ta pri~a o na{im ro|a~kim vezama pojavila se kad sam ja imao 17 godina i ve} ozbiljno igrao ko{arku. Otac mi nije pri~ao o tome pre da me ne bi time optere}ivao.

21. OLIMPIJSKI FESTIVAL MLADIH EVROPE

Misija OKS me}u najbrojnijima u Trazbonu Letnji olimpijski festival mladih Evrope (EYOF), 21. po redu, odr`a}e se od 24. do 29. jula u Trabzonu u Turskoj. Devoj~ice i de~aci uzrasta od 14 do 17 godina takmi~i}e se u devet sportova: atletici, biciklizmu, gimnastici, d`udou, ko{arci, plivanju, odbojci, rukometu i tenisu. Misiju Olimpijskog komiteta Srbije ~ini}e 100 sportista i 39 slu`benih lica, tako da }e na{ tim biti tre}i po brojnosti na takmi~enju. Velikom broju ~lanova EYOF tima OKS doprinela je ~injenica da }e nas u Trabzonu predstavljati i pet ekipa: mu{ka i `enska odbojka{ka reprezentacija, mu{ka i `enska ko{arka{ka reprezentacija, kao i mu{ka rukometna reprezentacija. Srbija ne}e imati svoje predstavnike samo u tenisu. Pripreme sportista sprovode se ve} od aprila meseca u vi{e turnusa i sa ve}im brojem sportista od onog koji }e putovati u Tursku. [ef misije OKS za Trabzon, prof. dr Branislav Jevti}, obi{ao je pro{log vikenda na pripremama u Kru{evcu pliva~e i gimnasti~are, kao i bicikliste koji jedan deo svojih priprema sprovode na Kopaoniku. - Zadovoljan sam kako teku pripreme

Srbija u Tarbzonu sport takmi~ara sl. lica sudije Atletika 10 3 Gimnastika 4 2 1 Biciklizam 3 1 D`udo 12 2 1 Plivanje 8 2 Ko{arka (m) 12 2 1 Ko{arka (`) 12 2 1 Odbojka (m) 12 2 1 Odbojka (`) 12 2 1 Rukomet (m) 15 2 2 Ukupno 100 20 8 rukovodstvo misije {ef misije 1 sekretar misije 2 sportska komisija 1 medicinski tim lekar psiholog fizioterapeut ukupno

ukupno 13 7 4 15 10 15 15 15 15 19 128

1 1 5 139

na{ih sportista. Mislim da je jako dobro {to su, kada su u pitanju plivanje i gimnastika, u ove pripreme uklju~eni i sportisti koji su potencijalni u~esnici II olimpijskih igara mladih u Nanjingu 2014. Va`no je da napomenemo i da svi sportisti obavljaju zdravstvene preglede u Republi~kom zavodu za sport, a lekar i sportski psiholog iz ove institucije bi}e deo medicinskog tima koji }e voditi ra~una o ~lanovima tima na EYOF-u u Trabzonu - rekao je Jevti}. Olimpijski komitet Srbije prvi put je za ovo takmi~enje ustanovio nacionalne kriterijume za u~e{}e na Evropskom olimpijskom festivalu mladih. Na prethodnih 10 izdanja Evropskog olimpijskiog festivala mladih Evrope, na{a zemlja nije u~estvovala samo 1993. godine u Falkensvardu u Holandiji, zbog sankcija UN. Najbolji uspeh na{i sportisti ostvarili su na prethodnom izdanju EYOFa, 2009. u Tamperu u Finskoj, kada je na{ tim u kona~nom plasmanu prema osvojenim medaljama bio na 10. mestu sa dve zlatne, pet srebrnih i tri bronzane medalje.

MASKOTE O~ekujemo mnogo od ko{arka{a i odbojka{a

jun 2011. Olimpijska revija 7


RE^ SPORTISTA

Mo`e biti da se mi malo vi{e trudimo `ele}i da doka`emo kako to nije samo mu{ki sport Kada se pogledaju rezultati na Olimpijskim igrama, zaista ispada da smo uspe{nije Ali, i moje mu{ke kolege bele`e sjajne rezultate

Aleksa Jovanovi} ko se ima u vidu da je ova zemlja za poslednjih dvestotinak godina pokrenula dva ustanka, u~estvovala u dva balkanska i dva svetska rata, te u jo{ par manjih ili ve}ih sukoba u regionu o bombardovanju da i ne govorimo - onda i nije toliko ~udno {to u Srbiji i `ene umeju da pucaju. ^udno je jedino {to to rade uspe{nije od mu{karaca. Ima ne{to u genetskom kodu ovda{njih pripadnica lep{eg pola {to ih ~ini neobi~no dobrim i preciznim strelcima, dodu{e ne toliko na bojnom polju koliko na najve}im sportskim manifestacijama u svetu. Uzmemo li za primer samo Olimpijske igre od raspada biv{e Jugoslavije naovamo, lako }emo izra~unati da su Aranka Binder, Aleksandra Ivo{ev i Jasna [ekari} osvojile bezmalo isto toliko odli~ja kao i svi ostali predstavnici Srbije zajedno. Vanserijski rezultati i popularnost pomenutog trija u~inili su da se ovaj sport

A Srpske `ene ga|aju bolje od mu{karca Intervju

MISLIM SAMO NA TRENINGE

Andrea ARSOVI]

OKS pokriva sve tro{kove

 Datum ro|enja: 5. februar 1987.  Mesto ro|enja: Drvar  Klub: Partizan  Trener: Dragan Donevi}  Disciplina: vazdu{na pu{ka, malokalibarska pu{ka  Najve}i uspesi: Zlato na EP za juniorke (2005, ekipno), bronza na SP za juniorke (2006, ekipno), zlato na Mediteranskim igrama (2009, pojedina~no, uz dva rekorda), zlato na EP za seniorke (2010, pojedina~no), bronza na SP za seniorke (2010, ekipno), bronza na Svetskom kupu (2010, pojedina~no) 8 Olimpijska revija 2011. jun

 Kako ste zadovoljni saradnjom sa Olimpijskim komitetom Srbije? - Malo je re}i da sam prezadovoljna jer bez podr{ke OKS-a ne bismo mogli ni polovinu ovih rezultata da napravimo. Od pro{le godine nalazim se me|u 14 sportista iz Srbije koje stipendira Me|unarodni olimpijski komitet, na predlog na{eg komiteta. Svi tro{kovi su pokriveni, ne moramo bukvalno ni o ~emu drugom da razmi{ljamo osim o treninzima. Odre|en mi je bud`et za 2011. godinu koji je dovoljan da pokrije sva putovanja, opremu i sve ostalo {to je potrebno da bi se napravili vrhunski rezultati. Evo, primera radi, prvi put kada sam na takmi~enje iza{la sa novom pu{kom, odmah sam upucala olimpijsku normu! Moram da ka`em da ranije nismo imali takvu podr{ku Olimpijskog komiteta, ali su se mnoge stvari izgleda promenile dolaskom novog rukovodstva.


RE^ SPORTISTA

poslednjih godina ne tretira vi{e kao „mu{ki sport“, kao i da se iz njegovog omasovljavanja „izrodi“ jo{ pregr{t talentovanih devojaka, od kojih se olimpijske medalje s pravom tek o~ekuju. Jedna od najboljih me|u njima jeste i Andrea Arsovi}, ~lanica Strelja~kog kluba „Partizan“ i sigurna putnica za London 2012. Vlasnica dva rekorda sa Mediteranskih igara 2009. godine i evropska {ampionka u disciplini vazdu{na pu{ka „upucala“ je nedavno olimpijsku normu na Svetskom kupu u Fort Beningu (SAD), {to je i bio povod za malo op{irniji razgovor sa na{om reprezentativkom. Precizan odgovor na pitanje za{to su kod nas strelja~ice uspe{nije od strelaca, me|utim, od Arsovi}eve nismo mogli da izvu~emo... - Ne bih ba{ i{la tako daleko jer i moje kolege bele`e zaista sjajne rezultate. Ali, mo`e biti da se mi malo vi{e trudimo, verovatno `ele}i da doka`emo kako to nije samo mu{ki sport. Kada se pogledaju rezultati na Olimpijskim igrama, ispada da smo uspe{nije. Mo`da u stvari i jesmo taU svojim discilentovanije. Ne znam, loplinama volela gi~nog obja{njenja nema bih da postigka`e za Olimpijsku reviju nem ono {to je ova 24-godi{nja Beograuspela Alek|anka. sandra Ivo{ev. A bila bih pre Zbog ~ega ste se odluzadovoljna ka~ili ba{ za strelja{tvo? da bih uspela - Moj najbolji drug je prda uradim bavi po~eo da trenira, a onda rem polovinu me je mesecima nagovaonoga {to je po{lo za rukom rao da krenem i ja. Pri~ao mi je da je veoma zanimljiJasni [ekari} vo, ali meni je strelja{tvo delovalo kao mu{ki sport. Na kraju me je bukvalno odvukao u streljanu. Iznenadila sam se kada sam videla da na treninzima ima vi{e devoj~ica nego de~aka, a malo me je povukla i radoznalost. Pu{ka mi se najvi{e svidela i odmah mi je bilo jasno da je to pravi sport za mene.  Da li i ina~e volite oru`je? - Ne ba{, ako mislite na vatreno. Treniram svaki dan, nekad i dva puta dnevno, pa bi bilo previ{e da idem u streljanu i u slobodno vreme. Ponekad, kada imam du`u pauzu ili izme|u dve sezone, odem u streljanu i pucam iz pi{tolja.  [ta je u strelja{tvu najbitnije: talenat, koncentracija, treninzi ili ne{to ~etvrto? - Da biste se uspe{no bavili ovim sportom, ne morate biti mnogo sna`ni, ali morate da budete izdr`ljivi. Trostav (malokalibarska pu{ka) jedna je od najte`ih disciplina. De{ava se da pucate dva ili tri sata na 30 i vi{e stepeni, pod punom opremom, tako

ZA STRELJA[TVO JE POTREBNA PSIHOLO[KA STABILNOST I IZDR@LJIVOST Andrea Arsovi} da nije retkost da se na samo jednom takmi~enju izgube tri ili ~etiri kilograma. Za ovaj sport nije potrebna eksplozivnost ve} izdr`ljivost. Naravno, talenat i upornost se podrazumevaju, kao i jaka psiha i koncentracija.  Kakva su vam o~ekivanja u Londonu? - Mo`da je suvi{e rano za takve prognoze. Najbitnije mi je bilo da „upucam“ normu i sada mi je ba{ laknulo. Volela bih da u|em u finale, me|u osam najboljih, jer tada pobednika odlu~uje bukvalno krug ili dva. To mi je osnovni cilj, mada bih naravno volela da osvojim i medalju.

TO FO

k va No

} vi ro \u

 To }e vam biti prve Olimpijske igre, da li imate tremu i mo`ete li uop{te da pretpostavite {ta vas tamo o~ekuje? - Nemam tremu, bar ne onu negativnu. Vremenom sam nau~ila da se nosim s tim. S druge strane, naravno da sam uzbu|ena {to }u u~estvovati na Olimpijskim igrama jer je to san svakog sportiste. Bila sam ranije na Univerzijadi, tako da otprilike imam neku sliku kako izgleda jedno tako veliko takmi~enje. Ali, sa Igrama, naravno, ni{ta ne mo`e da se poredi.  Kakvi su vam planovi u ovoj sezoni? - Na dr`avnom prvenstvu o~ekujem prvo mesto i ne bih bila zadovoljna sa slabijim rezultatom. Na Evropskom prvenstvu, koje se ove godine odr`ava u Srbiji, tako|e imam najvi{e ambicije, s tim {to }e tu konkurencija biti mnogo ja~a, pa ne mogu ba{ da obe}am medalju. Ali, svakako }u se potruditi da je osvojim.  [ta radite kada ste na takmi~enju, kako se koncentri{ete? - Uglavnom mislim na lepe stvari. Pevam neku pesmu u sebi, ponekad i vi{e njih istovremeno (smeh)! Trudim se da razmi{ljam samo pozitivno da ne bih upala u krizu. A, ako sam ve} u krizi, onda radim neke psiholo{ke ve`be, ve`be za koncentraciju. Imam sjajnu saradnju sa svojim trenerom Draganom Donevi}em i, otkad radim s njim, rezultati su mu sve bolji i bolji. Kao sportisti veoma mi je bitno da imam poverenja u ljude s kojima radim.  Da li imate nekog uzora? - Klasi~nog uzora nemam, ali se trudim da se ugledam na na{e najbolje strelja~ice. U svojim disciplinama volela bih da postignem ono {to je uspela Aleksandra Ivo{ev. A generalno u karijeri bila bih prezadovoljna kada bih uspela da uradim barem polovinu onoga {to je po{lo za rukom Jasni [ekari}. Nismo ista disciplina, ali sam mnogo puta pri~ala sa njom, {ta radi na treninzima, kako se opu{ta na takmi~enjima... Mnogo mi je pomogla svojim savetima i moram da ka`em da je Jasna zaista izuzetna `ena.  jun 2011. Olimpijska revija 9


OKS dobio novi statut  Skup{tina Olimpijskog komiteta Srbije usvojila najvi{i pravni akt koji je uskla|en sa novim Zakonom o sportu

S

kup{tina Olimpijskog komiteta Srbije na vanrednoj sednici odr`anoj 28. juna u hotelu „Zira“ usvojila je nov statut OKS, uskla|en za Zakonom o sportu.

Novi statut, koji }e stupiti na snagu po-

10 Olimpijska revija jun 2011.

sle Olimpijskih igara u Londonu naredne godine, predvi|a da OKS bude nadle`an za olimpijske sportove, dok }e u nadle`nosti Sportskog saveza Srbije biti sportovi koji nisu zastupljeni na OI. Vlade Divac, predsednik OKS, u uvodnoj re~i je rekao:

- Smatrali smo da je izuzetno va`no da OKS prvi prilagodi svoja akta odredbama novog Zakona o sportu da bi potom sportski savezi tako|e izvr{ili neophodne izmene u svojim aktima, a u skladu sa Zakonom o sportu i Statutom OKS. Motiv dono{enja novog statuta tako|e je potreba uspostavljanja preciznijeg i funkcionalnijeg sistema u kome }e do}i do usagla{avanja funkcionisanja svih organizacija, vladinog i nevladinog sektora, u sistemu sporta Srbije. Verujem da je ovo platforma na kojoj }emo svi zajedno razvijati sport u Srbiji, ali i koja }e biti dobar osnov za dostizanje vrhunskih sportskih rezultata - poru~io je Divac. Delegatima Skup{tine obratili su se pomo}nik ministra omladine i sporta Dragan Atanasov i predsednik Sportskog saveza Srbije Aleksandar [o{tar. Velike \or|e Vi{acki, generalni promene sekretar OKS, sa`eo je u izjavi za „Olimpijsku reviJedna od bitni- ju“ kakve sve novine donosi novi statut. jih odredaba - Pored ostalog, Zakon je novog statuta je da }e u Izvr- podelio nadle`nosti, kojim {ni odbor OKS je OKS-u poverena briga o mo}i da u|u sa- programima olimpijskih mo predsednici sportova. Savezi neolimpiili generalni se- jskih sportova koji su do kretari saveza sada bili pridru`eni ~lanovi prema novom statutu olimpijskih sti~u status priznatih sportsportova skih organizacija. Iz toga su proistekle i novine u Statutu OKS koje se odnose na promene u statusu ~lanova, a koje dalje vode ka promenama u sastavu Skup{tine i Izvr{nog odbor. Saradnja sa ovim savezima }e se ubudu}e odvijati pre svega kroz u~e{}e njihovih predstavnika u radu komisija Olimpijskog komiteta Srbije, kao i drugih radnih tela, i kroz realizaciju konkretnih programa - rekao je Vi{acki. Izvr{ni odbor OKS po novom statutu ~ini}e isklju~ivo predsednici ili generalni sekretari saveza olimpijskih sportova, dok }e generalnog sekretara OKS birati Skup{tina. Skup{tina i Predsedni{tvo OKS nastavljaju da funkcioni{u u trenutnom sastavu do izborne skup{tine po okon~anju olimpijskog ciklusa London 2012. 


LEN\ER

KOLA[INAC

GRGI]

ARSOVI]

MAKSIMOVI]

Olimpijski koktel na Dedinju!

 U ba{ti olimpijske ku}e predstavljeni su novi ~lanovi olimpijskog tima, promovisana „viza afiniti“ kartica i obeladanjeno da }e se maskota zvati Sre}ko ovi ~lanovi olimpijskog tima Srbije za Igre u Londonu 2012. predstavljeni su na olimpijskom koktelu koji je uz prisustvo velikog broja uglednih zvanica odr`an 15. juna u ba{ti Olimpijske ku}e u Beogradu. Na ovom doga|aju promovisana je i nova „viza afiniti“ kartica, a obelodanjeno je i da }e se beba beloglavog supa, koji je odnedavno maskota OKS-a, zvati Sre}ko.

N

TIM ZA POBEDE \or|evi}, Divac i Marinos Vatis

Do 100. pobede Sportisti koji su Srbiji obezbedili vize za Olimpijske igre u Londonu su Milorad ^avi}, Ivan Len|er, Ivana Maksimovi}, Andrea Arsovi}, Dimitrije Grgi}, Asmir Kola{inac, Andrija Zlati}, Damir Mikec, Zorana Arunovi} i Nemanja Mirosavljev. Predsednik Oli-

mpijskog komiteta Srbije Vlade Divac ~estitao je novim ~lanovima na uspehu i po`eleo da u punoj formi do~ekaju London. - Iz meseca u mesec sve je vi{e kvalifikacionih takmi~enja, a olimpijski tim Srbije sve brojniji. Tim koji }e nas predstavljati obele`i}e 100 godina od prvog u~e{}a Srbije na Igrama u Stokholmu 1912. i ima }e priliku da na{oj zemlji donese 100. medalju. Sportistima kojima kvalifikaciona takmi~enja tek predstoje `elim da pru`e svoj maksimum i postignu najve}u sportsku ~ast kao {to je predstavljanje svoje zemlje na Olimpijskim igrama - rekao je Vlade Divac.

Karticom poma`ete sportiste Nova „viza afiniti“ kartica proizvod je kompanije VISA (top partnera MOK), Vojvo|anske banke (zvani~ne banke OKS) i Olimpijskog komiteta Srbije. Ko-

Nagra|eni u~enici posetili OKS e de{ava se ~esto, ali je zbog toga dru`enje lep{e. Gosti predsednika OKS Vlade Divca bili su |aci osnovne {kole „Kokai Imre“, koje je fond „Laza Kosti}“ nagradio na literarnom konkursu za u~enike osnovnih i

N 12 Olimpijska revija 2011. jun

srednjih {kola. U oblasti sporta tema je bila „Moj prvi sportski uspeh“. Ideja projekta bila je da se kroz tekstove podseti na sportski duh Laze Kosti}a koji je promovisao zna~aj sporta za zdrav `ivot. - Igrajte se, dru`ite, bavite sportom, ali najva`nije je da budete dobri |aci - rekao je


AKTIVNOSTI OKS

OD SRCA

Ra~unari na poklon deci Zrenjanina

SRE]KO I KUMA Maskota i Marija Mi}anovi} brendirana kartica done}e dodatnu finansijsku podr{ku Olimpijskom timu Srbije, jer pri svakom pla}anju ovom karticom odre|eni deo prihoda Vojvo|anska banka donira}e OKS-u. Svaki korisnik ove kartice pru`i}e podr{ku zlata vrednu olimpijcima Srbije na putu ka Londonu! Osim nosilaca, projektu su se pridru`ili i drugi ~lanovi sponzorskog pula OKS: EKO Srbija, „Verano grupa“ i kompanija „Zekstra“, koji }e korisnicima kartice obezbediti znatne popuste prilikom kupovine njihovih proizvoda. Prvu „viza afiniti“ karticu predsedniku OKS Vladi Divcu uru~ili su Marinos Vatis, predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke, i Vladimir \or|evi}, regionalni menad`er kompanije VISA za Srbiju i Crnu Goru. - Najavljujem da }emo ove godine sponzorisati najbolje mlade sportiste iz Srbije i biti deo projekta ‘Zajedno za London’. Njihovi rezultati bi}e zajedni~ki uspeh ~itave zemlje i nadam se da }emo „viza afiniti“ karticu Vojvo|anske banke koristiti i za proslavljanje uspeha na{ih sportista - rekao je \or|evi}. Marinos Vatis, predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke, dodao je: - Sportskim re~nikom ovaj projekat OKS-a, kompanije VISA i Vojvo|anske banke na polju biznisa organizovan je u timskom duhu. Pritom, svaki korisnik „viza afiniti“ kartice istovremeno uz ostale prednosti postaje i sponzor Olimpijskog komiteta Srbije.

Vojvo|anska banka donirala je deci Zrenjanina ra~unare, a toj akciji pridru`io se u ime OK Srbije predsednik Vlade Divac. Zajedni~ki poduhvat partnera u programu „Zajedno za London“ nai{ao je na izuzetan prijem u gradu na Begeju. Dragocena pomo} u obliku vau~era za ra~unare stigla je deci bez roditeljskog staranja koja se nalaze u evidenciji Centra za socijalni rad u Zrenjaninu. Samo ime akcije „Od srca... Vojvo|anska banka“ dovoljno govori o humanosti ~itavog projekta. - Re~ je o realizaciji na{e odluke da u ovoj godini doniramo ra~unare ustanovama za brigu o deci na teritoriji Srbije. Do sada smo to uradili u Somboru, Novom Sadu, Subotici i planiramo da obradujemo 300 mali{ana - rekao je Marinos Vatis, predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke a. d. Novi Sad. Predsednik OK Srbije Vlade Divac je prvo zahvalio na pozivu da podr`i akciju. - Vojvo|anska banka je na{ stari partner i rado u~estvujemo u ovakvim poduhvatima. Pokazali su veliku dru{tvenu odgovornost ne samo {to ula`u u vrhunski sport ve} i one kojima je pomo} preko potrebna. Ovom prilikom zahvaljujem i hraniteljskim porodicama na divnoj brizi o ovoj deci - ka-

HUMANO Marinos Vatis, predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke zao je Divac. Zahvalnost Vojvo|anskoj banci i Olimpijskom komitetu u Gradskoj ba{ti u Zrenjaninu izrekao je gradona~elnik dr Mileta Mihajlov. - Koliko god dajemo kroz socijalna ulaganja uvek je malo. Izdvajali smo velika sredstva, a ovakva pomo} nam uvek dobro do|e. Sjajno je kada su plemeniti ljudi na ~elu kompanija koje u svojoj poslovnoj politici nose dru{tvenu odgovornost. Zbog toga smo u Zrenjaninu presre}ni zbog ovakve akcije. 

Sre}ko pre Orka i Olija Nakon devet dana glasanja putem sajta Olimpijskog komiteta Srbije objavljeno je da }e ime prve maskote Olimpijskog tima Srbije biti Sre}ko! Ovo ime pobedilo je u konkurenciji Orka i Olija! Kuma maskote olimpijskog tima Srbije je Marija Mi}anovic iz Novog Sada. Mladun~e beloglavog supa, prva maskota Olimpijskog tima Srbije, izabrana je na javnom konkursu koji je OKS raspisao zajedno sa svojim generalnim sponzorom, kompanijom „Telenor“. Pored brojnih sportista, trenera i istaknutih stru~njaka i sportskih radnika, koktelu su prisustvovali i gradona~elnik Beograda Dragan \ilas, ambasadori SAD Meri Vorlik i Velike Britanije Majk Devenport i brojne li~nosti iz kul turnog i javnog `ivota. Vlade Divac pre nego {to je gostima ispri~ao {ta zna~e olimpijski krugovi, kada su odr`ane prve igre i kakve rezultate je na{a zemlja postizala od prvog u~e{}a na Igrama 1912. u Stokholmu do danas. Fond „Laza Kosti}“ u~estvova}e na Kulturnoj olimpijadi u Londonu 2012. Centralni doga|aj nastupa sportista Srbije na Olimpijskim igrama u Londonu bi}e upotpunjen predstavljanjem bo gatog kulturnog nasle|a na{e zemlje. jun 2011. Olimpijska revija 13


AKTIVNOSTI OKS

OKS ORGANIZOVAO ^I[]ENJE SAVSKOG JEZERA Jedna u nizu akcija kojom `eli da se dru{tvu po{alje poruka o potrebi za{tite `ivotne sredine je i ~i{}enje Savskog jezera. Manifestacija je po ~etvrti put odr`ana u organizaciji Komisije za sport i okolinu Predsedni{tva OKS. U akciji je u~estvovalo 70 ronilaca MUP-a Srbije, Specijalnih brigada Vojske Srbije, SOPASa. Iz jezera je izvu~eno preko 100 d`akova otpada. Gost na Savskom jezeru bio je ambasador Vensan De`er, {ef delegacije Evropske unije u Srbiji. On i Vlade Divac poklonili su direktoru JP „Ada Ciganlija“ Zoranu Gaji}u dve sadnice u cilju obnove {umskog fonda Ade. Akcija ~i{}enja Savskog jezera realizovana je u saradnji Olimpijskog komiteta Srbije, Saveza ronilaca Srbije (SOPAS) i ronila~kog kluba „Kalipso“, MUP-a Srbije (ronila~ke jedinice), Gradskog sekretarijata za za{titu `ivotne sredine Grada Beograda i ekolo{kog centra „Vratimo lepotu rekama“.

Zajedni~ka akcija Tehni~ki kurs za trenere ritmi~ke gimnastike Zajedni~ka akcija Fonda sporta i olimpizma Olimpijskog komiteta Srbije Gimnasti~kog saveza Srbije rezultirala je sedmodnevnim tehni~kim kursom za stru~njake ovog atraktivnog sporta. Na taj na~in „ritmi~ari“ su se pridru`ili kolegama iz skijanja i sinhronog plivanja, koji su ranije imali seminare. Ovakvi programi se realizuju uz finansijsku podr{ku Olimpijske solidarnosti MOK-a. - U Srbiji postoji veliko interesovanje za ritmiku. Ne ~udi {to je seminaru prisustvovalo preko 60 trenera iz Srbije kao i profesori Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitanja iz Beograda ka`e na{a nekada{nja najuspe{nija takmi~arka Milena Reljin-Tati}, danas uspe{an trener. Ritmi~ka gimnastika je ponovo u ekspanziji, pa se uz dobar stru~an rad o~ekuju i bolji rezultati. - Upravo nam je zbog struke bio va`an ovaj seminar. To je i glavni zadatak na{eg stru~nog odbora - ka`e Milena Reljin-Tati}. Jedan od vode}ih trenera Rusije, velesile u ovom sportu, Ana [umilova, bila je glavni predava~. Re~ je o vrhunskom stru~njaku, osvaja~u zlatnih medalja sa poslednjeg svetskog i evropskog prvenstva. - Raditi sa njom je retka privilegija. Njen dolazak je pun pogodak. Pored nje tu je bila i talentovana Aleksandra Soldatova. Demonstratori na seminaru bile su i kadetkinje - Sta{a Ra-

ZA BUDU]NOST Stru~an rad najva`niji dulovi}, Katarina To{i}, Ma{a \or|evi}, Teodora Vladisavljevi} i Na|a Vlahovi}, juniorke - Sofija Vuki}evi}, Lana Radovi} i Svetlana Kosti} - ka`e Milena Reljin-Tati}. Prakti~ni deo seminara realizovan je u sali Republi~kog zavoda za sport na Ko{utnjaku, a predavanja u amfiteatru Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitanja. Po okon~anju seminara svim u~esnicima uru~eni su sertifikati o zavr {enom kursu.

SEDMA SILA ^elnici OKS sa predstavnicima medija SPORTSKI DAN „JATA“ NA 84. RO\ENDANU Srpski sportisti uveli~ali su svojim prisustvom Sportski dan „Jata“ koji je odr`an na Adi Ciganliji u okviru obele`avanja 84. ro|endana nacionalne aviokompanije. Na dru`enju sa poslovnim prijateljima kompanije bili su ~lanovi Upravnog odbora KSS Ana Jokovi} i Dejan Toma{evi}, marketing menad`er OKS Dejan Kozlina i ~lanovi vaterpolo reprezentacije i olimpijskog tima Srbije predvo|eni Vanjom Udovi~i}em i Filipom Filipovi}em, kao i srpski reprezentativac u kanuu Du{an Ru`i~i}. Doma}ini su bili predsednica Sportskog dru{tva „Jat“ Tatjana Jovanovi} i v. d. generalnog direktora „Jata“ Vladimir Ognjenovi}. Odr`ana su takmi~enja u krosu, fudbalu, odbojci, tenisu, stonom tenisu, {ahu i pecanju, kao i revijalna utakmica u ko{arci. 14 Olimpijska revija 2011. jun

Sve~ani ru~ak Mediji i OKS zajedno na putu do Londona Tradicionalno dobra saradnja koju olimpijski komitet Srbije ima sa predstavnicima medija potvr|ena je i na zajedni~kom ru~ku u hotelu „Zira“. Gosti Vlade Divca i \or|a Vi{ackog bili su glavni urednici i novinari zadu`eni za pra}enje OK Srbije u svojim medijima. - Zna se {ta nam zna~i pra}enje i podr{ka koju imamo u medijima. Zahvalni smo vam i o~ekujemo da tako bude u narednom periodu. Predolimpijska je godina, sve je vi{e kvalifikacionih takmi~enja, ali i broja ~lanova na{eg tima - rekao je Divac. \or|e Vi{acki je predstavio medijima sistem

kvalifikacija za Olimpijske igre. - Izuzetno nam je va`no da na putu ka Londonu budemo zajedno i da maksimalno propratimo u~e{}e na{ih sportista na svim kvalifikacionim takmi~enjima. Verujem da na{om saradnjom mo`emo dodatno da oja~amo podr{ku olimpijskom timu Srbije - rekao je generalni sekretar OKS i skrenuo pa`nju na ~injenicu da }e na Igrama u Londonu biti obele`eno 100 godina od prvog u~e{}a Olimpijskog tima Srbije na Igrama u Stokholmu: U ime „sedme sile“ doma}inima je zahvalio urednik sportske  rubrike B92 Zoran Panjkovi}.


DO LONDONA

Zlatni ‘delfini’ doplivali do Londona  Vaterpolisti Srbije osvojili Svetsku ligu i postali na{a prva ekipa koja je obezbedila vizu za Olimpijske igre  Asmir Kola{inac je ostvario A olimpijsku normu u bacanju kugle  Strelci su u junu osvojili tri medalje na Svetskom kupu u Minhenu  Antonija Na| se okitila srebrom na EP u Beogradu u kajaku un je bio uspe{an za srpske sportiste. Poslednji su nas obradovali oni koji nas godinama raduju - vaterpolisti Srbije u velikom stilu su u Firenci odbranili titulu u Svetskoj ligi pobedom nad Italijom u finalu - 8:7, ~ime su postali prvi na{ predstavnik od ekipnih sportova koji je obezbedio plasman na Olimpijadu u Londonu 2012. godine. Imali su tri me~ lopte, iskoristili su prvu. Da je osvojena neka druga pozicija, morao bi da se ~eka [angaj i osvajanje medalje ili plasman na prve tri ili ~etiri pozicije na zavr{nom kvalifikacionom turniru u Edmontonu slede}eg marta.

J

Ovako, sve je re{eno. Sva naredna isku{enja srpskih „delfina“ bi}e u funkciji Londona. Nije bilo lako u Firenci. Iz vi{e razloga. Kratke pripreme, svega pet dana, umor 11 igra~a od skoro zavr{enog fajnal-fora i jasna ambicija doma}ina da pred svojim navija~ima iskoristi prednost i obezbedi olimpijsku vizu. Srbija je po~ela turnir pobedom protiv Kine 13:4. Dan kasnije prava golgota u susretu sa Italijom. ^inili su „azuri“ sve ne bi li pobedili, imali obilatu pomo} sudija iz Gr~ke i [panije. Postigli su gol dok je semafor spavao, a vreme odavno isteklo. Ipak, u petercima je Srbija bila spremnija. U poslednjem

kolu u grupi lak trijumf uz odli~nu igru sa SAD - 11:5. ^etvrtfinale je donelo lakog protivnika Kanadu. Prilika za goleadu nije ispu{tena - 19:7. U polufinalu po drugi put SAD. Ovoga puta daleko ozbiljniji, spremniji. Srbija je dominirala. Vodila 7:1, Ameri su pri{li na 7:5, da bi Filipovi} stavio ta~ku. U finalu duel sa Italijom. Odli~na utakmica, su|enje daleko korektnije. Za trijumf 8:7 najzaslu`niji su Soro sa 16 odbrana, trostruki strelac Filipovi} i zbog borbenosti ~itava ekipa. Zlato je srpsko, 100.000 dolara i olimpijska viza. - Lep{i po~etak sezone nije mogao da bude. Re{ili smo veliki problem na najbolji na~in. Ekipa je pokazala da je zrela za London jun 2011. Olimpijska revija 15


DO LONDONA

i da sa velikim optimizmom mo`emo da o~ekujemo naredna takmi~enja. Imamo kvalitet, karakter, atmosferu, ambijent pobednika - rekao je Filip Filipovi}. Vaterpolistima se odmah obratio i predsednik OK Srbije Vlade Divac: „Momci, svaka vam ~ast na odbranjenoj tituli, ali {to je va`nije, na plasmanu na Olimpijske igre! Iskoristili ste prvu priliku da overite svoju vizu za London. Jo{ jednom ste pokazali borbenost, `elju i na~in kako se bori za svoju zemlju. @elim vam da u ovom ritmu nastavite i dalje i da u punoj formi do~ekate London. Iskrene ~estitke upu}ujem stru~nom {tabu, VS Srbije i svima koji su dali svoj doprinos da vaterpolo reprezentacija stigne do ove medalje“, poru~io je prvi ~ovek OKS u telegramu upu}enom vaterpolistima. U Firenci su igrali: Soro, G. Pijetlovi}, Avramovi}, Goci}, Udovi~i}, Vapenski, D. Pijetlovi}, Niki}, Aleksi}, Ra|en, Filipovi}, Prlainovi}, S. Mitrovi}, Petkovi}, ]uk i B. Mitrovi}. U stru~nom {tabu, selektor Udovi~i}, treneri Stanojevi} i Pavlovi}, lekar dr Jeremi}, fizioterapeut Golubovi}, skaut ]iri}, tim menad`er Stefanovi}.

Prvi olimpijac iz „kraljice sportova“ Atletika Srbije je dobila svog prvog olimpijca za Igre u Londonu naredne godine sa A olimpijskom normom. Dobru formu i B

KAO DA JE MERIO Asmir Kola{inac bacio 20,50 ta~no koliko iznosi A norma normu sa starta sezone izvanredni baca~ kugle Asmir Kola{inac pretvorio je u sigurnu olimpijsku vizu na finalu dr`avnog kupa. Kao da je merio. U tre}oj seriji bacio je izvanrednih 20,50, a toliko upravo iznosi

A norma. Zanimljivo je da je njegov najbolji rezultat 20,52 postignut u dvorani i pitanje je dana kada }e ga prema{iti na otvorenom. - Moj glavni cilj u sezoni bila je norma za London. Sada sam prezadovoljan jer sam ve} na startu ostvario glavni zadatak i sada mogu mirno da se pripremam za naredna takmi~enja - rekao je Asmir Kola{inac. Sigurno bih u tome uspeo ve} na ovom takmi~enju. Nedostajala mi je konkurencija, s obzirom na to da je izostao moj najve}i rival i prijatelj Milan Jotanovi} - rekao je Kola{inac. On se ve} predstavio na svetskoj olimpijskoj sceni na Igrama u Pekingu. Sada je, ka`e, potpuno druga pri~a. - U Pekingu mi je bilo va`no da se pojavim. Sada ve} imam ozbiljne planove. Ako bacim blizu 21. metra, ni visok plasman ne bi bio iznena|enje. U Pekingu je bio 33. sa 19,01. U Londonu }e sigurno biti mnogo bolje.

Strelci skupljaju medalje Strelci nastavljaju sa osvajanjem medalja. Beri}etno je bilo i na poslednjem Svetskom kupu ove godine. Iz Minhena se srpska ekspedicija vratila sa tri medalje. Andrija Zlati} je osvojio srebra sa MK i vazdu{nim pi{toljem, a isti plasman je ostvarila Zorana Arunovi} vazdu{nim pi{toljem. Finale Svetskog kupa bi}e odr`ano u Vroclavu od 18. do 24. septembra. - Bio sam blizu zlata u vazdu{nom pi{tolju. Nedostajao mi je pogodak u jak centar od 10,5 krugova. Ali i pored toga sam zadovoljan. Sezona je odli~na i o~ekujem da }emo sa ovakvim rezultatima da nastavimo na Evropskom prvenstvu u Beogradu koje traje od 31. jula do 14. avgusta - rekao je Zlati}. Zorana Arunovi} je do petog ga|anja bila u vo|stvu. - Na`alost, tada sam pogodila devetku i 16 Olimpijska revija jun 2011.


DO LONDONA

Kvalifikaciona takmi~enja za OI Sport Takmi~enje Atletika Dijamant. liga i SP Daegu (27.8-4.9) Tenis Rolan Garos, US open Boks SP Baku (22.9-10.10) Rvanje SP Istanbul (13-18.9) Ko{arka EP Litvanija (31.8-18.9) Plivanje SP [angaj (16-31.7) Biciklizam SP Kopenhagen (19-25.9) Triatlon EP [panija (24-26. 6) ili SP Peking (10-11.9) Veslanje SP Bled (28.8-4.9) Odbojka Svetski kup Japan (4-18.11) Kajak kanu SP Segedin (18-21.8) Tekvondo Kup Baku (30.6-3.7)

Kvote i norme za OI

to je iskoristila odli~na takmi~arka Stefani Tirod. Pro{le godine sam u Minhenu bila prva na svetskom {ampionatu, a tu sam izborila i vizu za Olimpijske igre. Moram da priznam da mi sezona nije po~ela najbolje, ali je odli~no {to se zavr{ila na ovakav na~in - komentar je odli~ne Zorane Arunovi}. Zaokru`uju}i ovaj deo sezone, mo`e da se konstatuje da su strelci do sada uradili veliki posao. Na ~etiri Svetska kupa ove godine su osvojili ukupno osam medalja i tri olimpijske vize (ukupno sa Svetskim prvenstvom imaju ih sedam).

JO[ DA OBEZBEDI OLIMPIJSKU VIZU Antonija Na| osvojila medalju pred svojom publikom

Strelja{tvo Disciplina 1. Zorana Arunovi} vazdu{ni pi{tolj 2. Andrija Zlati} vazdu{ni pi{tolj 3. Damir Mikec vazdu{ni pi{tolj 4. Nemanja Mirosavljev pu{ka 5. Dimitrije Grgi} vazdu{ni pi{tolj 6. Ivana Maksimovi} pu{ka 7. Andrea Arsovi} pu{ka Plivanje 1. Milorad ^avi} A norma delfin 100 m 2. Ivan Len|er A norma delfin 100 m Atletika 1. Nenad Filipovi} B norma hodanje 50 km 2. Vladimir Savanovi} B norma hodanje 50 km 3. Dragana Toma{evi} B norma disk 4. Asmir Kola{inac A norma kugla 5. Milan Jotanovi} B norma kugla Vaterpolo mu{ka reprezentacija

Srebrni kajak Antonije Na| Veliki uspeh ostvarila je na Evropskom prvenstvu u kajaku u Beogradu Antonija Na|. U disciplini k-1 1.000 metara osvojila je srebro u vremenu 3:57,716. - Dogodila mi se najlep{a stvar, medalja pred mojom publikom - pri~ala je Antonija. Ispred nje se plasirala sjajna olimpijska {ampionka Katalin Kova~ u vremenu 3:55,232. - ^esto ne ispadne kako `elite. Zbog toga nisam pre takmi~enja ni{ta `elela da pri~am. Htela sam samo na miru da se pripremim i da probam da osvojim medalju. Zadovoljna sam. Naporno sam radila, rezultat je tu. Ko zna, mo`da u Segedinu na Svetskom prvenstvu budem jo{ bolja. Dve sekunde, za koliko je bila br`a Katalin Kova~, nisu nedosti`ne. Trudi}u se... U Segedinu se vozi za olimpijsku normu. - Bi}e mi sada posle srebra mnogo lak{e. Antonija je posebno zahvalila Olimpijskom komitetu Srbije. - U~inili su velike napore da imamo maksimalne uslove za rad. Mislim da smo im to vratili. Pokazali smo kvalitet, a postoji veliki prostor za napredak. Nadam se da }e se posle ovoga i polo`aj kajaka{kog sporta popraviti - zaklju~ila je Antonija Na|.  jun 2011. Olimpijska revija 17


ON ]E IGRATI SIGURNO D`ek Vil{ir

SELEKTOR I IGRA^? Dejvid Bekam

k o k s l a b d u f o n e j Ujedin  Posle pola veka Englezi, Vel{ani, [koti i Severni Irci igra}e na Igrama u Londonu pod zastavom Velike Britanije, najavio britanski olimpijski komitet  Glavne zvezde drim-tima bili bi Bejl, Vil{ir, Volkot, Remzi, verovatno i veterani Gigs i Bekam, koji se pominje i kao mogu}i selektor Vladimir Tomkovi} ritanska olimpijska asocijacija (BOA) ponosno je krajem juna najavila potpisivanje istorijskog sporazuma izme|u fudbalskih saveza svih ~lanica Ujedinjenog Kraljevstva, koji bi garantovao da }e na Igrama u Londonu 2012. godine u~estvovati fudbalski tim sastavljen od najboljih igra~a sa Ostrva.

B

Predsednik Hant optimista Tako bi se prvi put posle pola veka u istom timu na{li Englezi, [koti, Vel{ani i Severni Irci... BOA je ve} nalo`ila selektorima ~etiri fudbalska saveza da dostave spiskove igra~a i igra~ica za koje smatraju da bi trebalo da nastupe na OI, a za godinu dana sa tih spiskova bi}e oformljeni kona~ni sastavi mu{ke i 18 Olimpijska revija jun 2011.

`enske fudbalske selekcije. Izvr{ni direktor BOA Endi Hant pre nekoliko dana rekao je da nikada u poslednje dve godine, koliko je na toj funkciji, nije bio toliko veliki optimista da }e biti potpisan sporazum, kao {to je u ovom trenutku: - Jedan od najlep{ih trenutaka predstoje}ih igara bio bi kada Glasovi bi na teren zakora~ila ekipa protiv sastavljena od najboljih fud[kotska, Vels i balera Velike Britanije. NezaSeverna Irska i mislivo je da London i Britadalje se protive nija budu doma}ini najve}e sportske manifestacije na „istorijskom sporazumu“ iz svetu, a da nemaju predstavstraha da bi po- nika u fudbalu, za koji se smatra da je ro|en upravo sle OI mogle trajno da izgube na na{em podneblju i da su ovde ljudi najvi{e posve}eni fudbalsku samostalnost toj igri. Zato sam siguran, na-

jvi{e u poslednje dve godine koliko sam na ovom mestu, da }emo imati timove i u `enskoj i u mu{koj konkurenciji - rekao je Hant. Problem je {to se fudbalske asocijacije [kotske, Velsa i Severne Irske protive „istorijskom sporazumu“, jer strahuju da bi posle OI 2012. mogle trajno da izgube mogu}nost samostalnog nastupa na velikim takmi~enjima, a trenutno je svaki od saveza punopravni ~lan

ONI SU VE] U LONDONU

[panci, [vajcarci i Belorusi overili vize Fudbaleri [panije, [vajcarske i Belorusije do 21 godine osvojili su prva tri mesta na Evropskom prvenstvu koje je odr`ano u Danskoj i tako izborili plasman na Olimpijske igre u Londonu. „Furija“ je u finalu pobedila [vajcarce, dok su Belorusi u odlu~uju}oj utakmici za plasman na Igre savladali nacionalni tim ^e{ke. Pored pomenutih selekcija i doma}ina turnira Velike Britanije u~e{}e na Igrama izborile su za sada selekcije Brazila i Urugvaja iz Ju`ne Amerike.


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI TANDEM IZ VELSA Gigs i Bejl

UDARNA IGLA Teo Volkot

NIKAD VE]A KONTROLA

Zaboravite na doping! Slede}e Olimpijske igre bi}e takmi~enje na kojem }e se obaviti najvi{e antidoping testova u istoriji sporta, saop{teno je u sedi{tu Svetske antidoping agencije (WADA). Profesor Dejvid Kovan, {ef Odseka za kontrolu droge na Koled`u London, koji u Engleskoj jedini ima akreditovanu laboratoriju za WADA testove, isti~e da }e za vreme Igara „biti obavljeno vi{e od 5.000 testova“. - Ukoliko ste se drogirali i to `elite da radite na OI, onda nemojte ni da dolazite u London - jasan je bio profesor Kovan.  TRE]I PUT U LONDONU

Predstavljena olimpijska baklja

o kraljevstvo UEFA i FIFA. Me|utim, Britanski olimpijski komitet saop{tio je da sporazum o zajedni~kom nastupu ne obavezuje igra~e da i nakon Londona 2012. godine nastupaju u istom timu.

Igra~i do 23 godine plus trojica starijih Zagovornik ideje da zajedni~ki sastav Ostrvljana zaigra u Londonu upravo je bio predsednik FIFA Sep Blater. On je, me|utim, rekao da bi reprezentacija Velike Britanije mogla da bude sastavljena samo od Engleza, ukoliko ne do|e do sporazuma. Kada bi svi Britanci stali pod jednu zastavu, onda bi njihov tim u svakoj varijanti bio favo-

rit za osvajanje zlatne medalje. Pored mladih lavova Mu{ka reprezentacija poput Smolinga, Velike Britanije Bejla, Vil{ira, Ramzija, Velbeka, Kreg Gordon ([kotska, Sanderlend)* priliku bi sigur Kajl Voker (Engleska, Totenhem), Kris no dobio i neSmoling (Engleska, Man~ester junajted), ko od legendi Aron Hjuz (S. Irska, Fulam)* , Geret Bejl poput Vel{anina (Vels, Totenhem) Aron Ramzi (Vels, ArRajana Gigsa, Irsenal), D`ek Vil{ir (Engleska, Arsenal), ca Arona Hjuza, Teo Volkot (Engleska, Arsenal), Rajan Gi[kota Krega Gorgs (Vels, Man~ester junajted)*  Daniel dona, a spekuliStarid` (Engleska, ^elzi), Deni Velbek {e se da bi Dej(Engleska, Man~ester junajted) vid Bekam Selektor: Dejvid Bekam mogao da bu* obele`eni igra~i su stariji od 23 godine de kapiten, pa ~ak i selektor tog tima! Pravo u~e{}a imaju samo igra~i do 23 godine, odnosno trojica starijih fudbalera. Poslednji put Britanci su bili ujedinjeni 1960. godine kada je na Igrama u Rimu Jugoslavija osvojila prvo mesto. Fudbalska selekcija Velike Britanije u~estvovala je devet puta na OI, a 1908. i 1912. godine osvajala je i zlatne medalje. 

Organizatori Letnjih olimpijskih igara 2012. godine predstavili su u Londonu baklju kojom }e biti prenet olimpijski plamen na ceremoniji otvaranja. Ona je sa~injena od zlatnih aluminijumskih cevi koje ~ine mre`u sa osam hiljada rupa, {to je broj nosilaca baklje i milja koje }e pre}i tokom 70 dana puta kroz Veliku Britaniju. Trouglasti oblik baklje simbolizuje London kao trostrukog doma}ina Olimpijskih igara: 1908, 1948. i 2012. godine. 

PONOSAN Sebastijan Kou, prvi ~ovek Organizacionog komiteta, sa novom bakljom

jun 2011. Olimpijska revija 19


iguranje“

os ila Jezdimirovi}, „Dunav M ju v r Inte

Mi smo vetar u le|a srpskom sportu

je da pru`amo  Politika na{e kompanije incima koji posti`u podr{ku kolektivima i pojed jbolji idu uz najbolje, izvanredne rezultate  Na demo uz na{e u to ime odlu~ili smo da bu on 2012. godine olimpijce na putu za Lond ila Jezdimirovi}, direktorka kompanije „Dunav osiguranja“, srebrnog sponzora Olimpijskog komiteta Srbije, ka`e da najve}e osiguravaju}e dru{tvo u na{oj zemlji ose}a odgovornost i potrebu da poma`e uspe{ne pojedince i ustanove iz oblasti kulture, sporta i umetnosti. Gospo|a Jezdimirovi}, u intervjuu za junski broj „Olimpijske revije“, isti~e da „Dunav osiguranje“ za finansijsku podr{ku koju pru`a OKS-u i sportistima koji se pripremaju za London dobija vrhunske rezultate i promovisanje najvi{ih dru{tvenih vrlina.  Poznati ste kao renomirana ku}a koja poma`e sport. [ta je bio razlog da pomognete olimpijski pokret u Srbiji i koji su konkretni potezi povu~eni nakon potpisivanja sponzorskog ugovora pre 18 meseci? - Kompanija ‘Dunav osiguranje’ ba{tini tradiciju dugu vi{e od 140 godina i danas zauzima lidersku poziciju u oblasti osiguranja u Srbiji. Za sve ove godine nau~ili smo {ta je rad, {ta je profesionalizam, kako posti}i vrhunske uspehe, ali i to da najbolji uvek moraju stajati uz najbolje. U to ime odlu~ili smo da podr`imo na{e olimpijce na putu za London 2012. godine, pa smo uz njih stali kao „srebrni sponzor Olimpijskog komiteta Srbije“. Osnovni razlog {to smo uz olimpijce, svakako, jeste na{a `elja da budemo u dru{tvu najboljih promotera vrhunskih vrednosti. Osim toga, u okviru svoje politike dru{tveno odgovornog poslovanja, smatramo da podr{ku uvek treba pru`iti kolektivima i pojedincima koji zaista posti`u izvanredne rezultate; na taj na~in, dajemo im vetar u le|a kad im je najpotrebnije.  Kompanija „Dunav osiguranje“ najve}a

M Po ~emu je ‘Dunav osiguranje’ na prvom mestu  po visini ukupne premije (139 miliona evra)  po broju izdatih polisa (1.107.641)  po brzini i visini isplate od{teta (67,2 miliona evra)  po broju voza~a koji nam veruju (gotovo pola miliona osiguranih vozila)  po veli~ini prodajne mre`e (vi{e od 600 prodajnih mesta)  po godi{njem iznosu poreza i doprinosa dr`avi (23 miliona evra)  po broju zaposlenih 20 Olimpijska revija jun 2011.


SPONZORSKI PUL

je organizacija ove vrste u Srbiji. - ‘Dunàv osigurànje’ jedina je nacionalna osiguravaju}a ku}a koja u svojoj ponudi, sa vi{e od 90 usluga, ima sve vrste osiguranja. ^injenice i statisti~ki podaci (vidi tabelu) jasno pokazuju da je u osiguravaju}oj delatnosti Kompanija ‘Dunav osiguranje’ prva po mnogo ~emu. Prednja~imo i u oblasti ne`ivotnih osiguranja sa 29,6 odsto tr`i{nog u~e{}a, a i prva smo kompanija s reosiguravaju}om ku}om (‘Dunav Re’ pokrivà oko 60 odsto domà}eg tr`i{ta reosigurànjà). Imamo i penzijski fond sa 41,89 procenata u~e{}a na doma}em tr`i{tu. Ovi rezultati govore sami za sebe.  Mo`ete li da je predstavite u najkra}im crtama i navedete u kojim ste oblastima aktivni kao sponzori? - Kao velika i sna`na nacionalna kompanija, ‘Dunav osiguranje“ ima posebnu odgovornost prema dr`avi, klijentima i dru{tvu u celosti. U okviru svoje politike dru{tveno odgovornog poslovanja, poma`emo niz projekata razli~itih institucija, organizacija i pojedinaca u oblasti kulture, sporta i umetnosti, sa `eljom da deo ostvarenog profita vratimo {iroj dru{tvenoj zajednici. Na{e dru{tvo pomoglo nam je da postanemo lider, zato nastojimo da se odu`imo pru`aju}i mu podr{ku i ula`u}i sredstva u njegove najperspektivnije segmente. S velikim zadovoljstvom stojimo iza brojnih uspe{nih pojedinaca i kolektiva, koji su dali zna~ajan doprinos na{oj zajednici.  Za sve sportiste iz programa finansiranja

DUNAV OSIGURANJE

SREBRNI SPONZOR Jezdimirovi} i Divac olimpijskih priprema „London 2012“, pored osnovne finansijske podr{ke, obezbedili ste i kolektivnu polisu za osiguranje od posledica nezgode, kao i putno zdravstveno osiguranje. [ta va{a ku}a dobija

O ^ELNICIMA OKS-a

Najbolji ambasadori na{e zemlje  Koliko je ~injenica da su na ~elu OKS poznati, ali mladi sportski radnici uticala na odluku da postanete deo olimpijske porodice u Srbiji? - @elim da istaknem da su na ~elu OKS pre svega vrhunski sportisti, koji su najpre ostvarili izvanredne rezultate, a potom bili i najbolji ambasadori na{e zemlje. Njihova mladost, entuzijazam i marljivost, u najlep{em smislu re~i, uticali su ne samo na uspostavljanje saradnje, ve} i na njeno ja~anje iz dana u dan. Mi u kompaniji ‘Dunav osiguranje’ zaista smo vrlo ponosni {to nam je, na obostrano zadovoljstvo, otvoreno to polje.

promocijom preko Olimpijskog komiteta Srbije, a {ta OKS dobija iz ove saradnje? - Za sportiste koji su svakodnevno izlo`eni rizicima od povreda, a posebno u vreme takmi~enja, osiguranje od posledica nezgode izuzetno je va`no. Sasvim je prirodno da na{a kompanija, kao partner Olimpijskog saveza, obezbedi osiguranje za srpske olimpijce. Tako|e, za njih je od izuzetne va`nosti i `ivotno osiguranje, kao neka vrsta obezbe|enja za godine kada vi{e ne}e biti aktivni sportisti. Ono {to zauzvrat dobijamo ima nemerljivu vrednost - vrhunske rezultate na{ih najboljih sportista, koji su nosioci vrlina i promoteri vrednosti koje i mi u kompaniji favorizujemo. Osim toga, mi smo deo svih promotivnih aktivnosti Olimpijskog komiteta Srbije, koje se, zahvaljuju}i njihovom stru~nom timu, uvek sprovode na visokom nivou. Na{i klijenti, u svakom smislu, mogu da nas percepiraju kao ono najbolje u Srbiji kad je o osiguranju re~. Odnos prema najvrednijim ~lanovima dru{tvene zajednice, svakako, ogledalo je odgovornog odnosa i prema osiguranicima.  Kakva su va{a o~ekivanja od takmi~enja u Londonu? - Gajimo puno poverenje u na{e sportiste i ne sumnjamo da }e se boriti za vrhunske rezultate. ^injenica da su se na{li na putu za London 2012. godine ve} potvr|uje njihovu vrednost. @elimo im mnogo sre}e, uspeha i pregr{t medalja, uz obe}anje da }emo i u Londonu  svim srcem biti uz njih.

jun 2011. Olimpijska revija 21


Prvi plamen goreo

u Amsterdamu  Devete olimpijske igre bile su prve na kojima nije prisustvovao njihov osniva~, prve na kojima su se `ene takmi~ile u atletici i gimnastici i poslednje koje su trajale dva i po meseca Marija Stoji} evete letnje olimpijske igre odr`ane su u Amsterdamu 1928. godine. Ovo su bile prve igre na kojima je upaljen Olimpijski plamen, koji je goreo sve vreme dok je trajalo takmi~enje. Prvi put je defile sportista izveden tako da su prvo iza{li sportisti Gr~ke, postojbine Igara, zatim sportisti ostalih zemalja po abacednom redu imena dr`ava, a kao poslednji predstavnici zemlje doma}ina Holandije. Ovakav raspored sportista u defileu je od tada deo protokol otvaranja Igara. Takmi~ilo se u 14 sportova i 109 disciplina uz u~e{}e 3.014 sportista i to 2.724 mu{karca i 290 `ena iz 46 zemalja. Amsterdam se kandidovao za organizatora Igara i 1920. i 1924, ali je tu ~ast dobio tek u tre}em poku{aju 1928. godine, kada je protivkandidat bio Los An|eles. Olimpijske igre je otvorio princ Hendrik, kao punomo}nik kraljice Vilhelmine, i to je prvi put da poglavar nije prisustvovao otvaranju Igara. Kraljica je odbila da se vrati ranije sa odmora iz Norve{ke, jer se prethodno niko iz Organizacionog komiteta nije sa njom konsultovao oko datuma po~etka Igara. Ovo su bile poslednje igre koje su trajale nekoliko meseci. Zapo~ete su 17. maja, a trajale su sve do 12. avgusta, ali je tada do{lo do utvr|ivanja olimpijskih sportova, koji su u Amsterdamu na 21. zasedanju MOK,

D Sportovi  Akvatika  Atletika  Biciklizam  Boks  Veslanje  Gimnastika  Dizanje tegova  Jedrenje  Konji~ki sport  Ma~evanje  Moderni petoboj  Rvanje  Fudbal  Hokej

22 Olimpijska revija jun 2011.

odr`anom za vreme Igara, dobili status obaveznih olimpijskih sportova. Tako su u 16 dana, od 28. jula do 12. avgusta, koliko traju i dana{nje igre, odr`ana takmi~enja u 12 sportova i to: akvatici, atletici, biciklizmu, boksu, veslanju, gimnastici, dizanju tegova, jedrenju, konji~kom sportu, ma~evanju, modernom petoboju i rvanju. Pre toga su organizovane fudbalske utakmice i prvi put, turnir u hokeju na travi, po{to se smatralo da su ovi sportovi komercijalni i mogu doneti visok prihod. To se pokazalo kao istinito i samo je fudbal doneo tre}inu ukupnog prihoda na IX olimpijskim igrama. U nezvani~nom programu organizovan je i turnir u lakrosu i prvi put je na OI predstavljena ko{arka, i to utakmicom dva doma}a tima. Na ovim su Igrama uvedene i discipline za `ene u atletici i gimnastici. Nakon trke na 800 metara za `ene, u kojoj je nekoliko takmi~arki trku zavr{ilo potpuno iscrpljeno, procenjeno je da `ene nisu dovoljno izdr`ljive za duge atletske trke. Zbog toga su sve do 1960. u programu takmi~enja, kod `ena, bile samo trka~ke discipline do maksimalno 200 metara. Amerikanka Elizabeta Robinson (100 m) prva je olimpijska pobednica u atletici. Dugo je postojao problem izme|u amaterizma i profesionalizma, kojim se bavio MOK. Na VIII kongresu odr`anom u Pragu 1925. postavilo se pitanje kompenzacije, ali nije nai{lo


OLIMPIJSKA ^ITANKA na dobar odziv. Dr`avno finansiranje sportista nije odobreno, mada je usvojeno da se sportistima pokriju tro{kovi za najvi{e 15 dana. Kuberten se, zbog bolesti, povukao sa mesta predsednika, a za novog je izabran Belgijanac grof Anri de Baje-Latur, sa osmogodi{njim mandatom. Ove igre su bile prve moderne OI na kojima nije prisustvovao njihov osniva~. Na ovom kongresu donesena je i odluka da se zimske olimpijske igre potpuno osamostale i da se pro{iri njihov program. Tada su i prethodne igre u [amoniju progla{ene za I zimske olimpijske igre. Te 1925. godine u Frankfurtu su odr`ane Prve radni~ke olimpijske igre, na kojima je u~estvovalo stotinu hiljada radnika, sportista i posmatra~a. One nisu bile pod okriljem MOK, ali su zbog velike popularnosti bile odr`ane i 1929, 1933. i 1937. godine. Zanimljivo je da je organizacija Igara u Amsterdamu 1928. prvi put pomognuta i komercijalnim sponzorstvima, kao {to je „Koka-Kola“. Ta ~injenica i dalje nije promenila stav MOK-a o potpunom amaterizmu sportista, koji jo{ dugo nisu smeli imati bilo kakav komercijalni ugovor vezan uz bavljenje sportom, ako su `eleli da nastupaju na Igrama. Veoma je zna~ajno ista}i povratak nema~kih sportista na Olimpijske igre, nakon Antverpena i Pariza, gde nisu u~estvovali, zbog uloge koju je Nema~ka imala u Prvom svetskom ratu. Nemci su osvojili 10 zlatnih medalja, sedam srebrnih i 14 bronzanih, i zauzeli drugo mesto, iza SAD. Tre}e mesto pri-

ZANIMLJIVOSTI

Patka na plivali{tu Australijski vesla~ Robert Pirs u ~etvrtfinalu takmi~enja u skulu primetio je preko ramena patku koja je mirno vodila svoje pa~i}e, presecaju}i mu put. Pirs je podigao vesla zaustavljaju}i ~amac, a Francuz ga je sustigao i odmakao za pet du`ina. Kada su pa~i}i sa patkom pro{li, Pirs je zaveslao iz sve snage i stigao prvi. Kasnije je u finalu osvojio zlatnu medalju.

palo je Fincima, zahvaljuju}i uspesima njihovih atleti~ara, posebno Pava Nurmija, koji je pobedio na 10.000 metara i osvojio svoju devetu zlatnu medalju. On je poslednji put u~estvovao na Olimpijskim igrama, kao i D`oni Vajsmiler, koji je osvojio dve zlatne medalje u Amsterdamu. Sportisti iz Azije prvi put su osvojili zlatne medalje - Mikio Oda (Japan) u troskoku, a njegov zemljak Jo{ijuki Curuta u plivanju na 200 metara prsno. Jugoslavija je na OI u Amsterdamu u~estvovala sa 34 takmi~ara u {est sportova (atletika, biciklizam, gimnastika, ma~evanje, rvanje i fudbal), osvojiv{i 17. mesto po broju osvojenih medalja. Najuspe{niji su bili gimnasti~ari, koji su osvojili svih pet jugoslovenskih medalja jednu zlatnu, jednu srebrnu i tri bronzane. Najuspe{niji je ponovo bio Leon [tukelj, koji je imao ve} trideset godina, osvojiv{i zlato na krugovima i dve bronze u vi{eboju. Pored njega medalje je osvojio i Josip Primo`i~ - ekipnu medalju i drugu bronzu osvojio je u preskoku. Jugoslovenski fudbaleri su ponovo Olimpijske igre zavr{ili bez pobede, a petorica rva~a gr~ko-rimskim stilom zabele`ila su dve. Dvojica ma~evalaca i trojica atleti~ara zavr{ila su takmi~enje u kvalifikacijama, maratonac Dimitrije Stefanovi} bio je 53, a biciklisti su bili daleko iza najboljih. Na IX olimpijskim igrama poslednji put su pobednici progla{avani poslednjeg dana igara. 

Jun 2011. Olimpijska revija 23


Olimpijska Revija br 26  

Olimpijska Revija br 26

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you