Page 1

5. фебруар 2014. године

XXII ЗИМСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ


Увод­ник

У дру­штву са нај­бо­љи­ма Же­ли­мо да на­ши олим­пиј­ци у Со­чи­ју по­стиг­ну свој мак­си­мум и над­ма­ше ре­зул­та­те и пла­сма­не из Ван­ку­ве­ра Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је је кроз Про­грам­ску ко­ми­си­ју и Из­вр­шни од­бор пу­но па­жње усме­рио на раз­вој зим­ских спор­то­ва, иа­ко ни­смо зе­мља ко­ја у њи­ма има ве­ли­ку и ду­гу тра­ди­ци­ју. Чи­ни­ли смо то пр­вен­стве­но кроз про­гра­ме Олим­пиј­ске со­ли­дар­ но­сти, али и уз по­др­шку Ми­ни­стар­ства омла­ди­не и спор­та и спон­зо­ра. Уло­жи­ли смо у спор­ти­сте за ко­је је про­це­ње­но да мо­гу да на­пра­ве бо­љи и ква­ли­тет­ ни­је ре­зул­та­те на Игра­ма у Со­чи­ју од оних по­стиг­ ну­тих у Ван­ку­ве­ру. Ор­га­ни ОКС су за­у­зе­ли став да је по­треб­но по­о­штри­ти кри­те­ри­ју­ме у ци­љу по­ди­за­ ња ре­зул­та­та и то је до­ве­ло до по­след­њих успе­ха срп­ских спор­ти­ста у би­а­тло­ну и алп­ ском ски­ја­њу Ср­б и­ј а де фак­т о ни­ј е зе­ мља зим­ских спор­то­ва, али у Со­чи не иде­мо са­мо да би­ смо се по­ј а­в и­л и. Иде­м о да се так­ми­чи­мо и да про­ве­ри­ мо ко­ли­ко смо на­пре­до­ва­ли у ски­ј а­њ у, би­а­т ло­н у, бо­б у и дру­гим спор­то­ви­ма у ове че­ ти­ри го­ди­не. Има­мо кон­ти­ну­ и­тет уче­ство­ва­ња на Зим­ским олим­пиј­ским игра­ма и ја­ко је ва­ж но да се он не пре­к и­н е об­зи­ром да је нео­пх­ од­но би­ ти кон­стант­но у дру­штву нај­бо­ љих ка­ко би на­ши спор­ти­сти мо­гли да на­пре­ду­ју и по­ме­ра­ ју сво­је ре­зул­та­те. На­ша еки­па је са­ста­вље­на од нај­бо­љих так­ми­ча­ра у зим­ ским спор­то­ви­ма ко­је Ср­би­ја тре­нут­но има. До­бро је што су мла­ди, јер ни­ко од њих још ни­је ни бли­зу сво­је спорт­ске зре­ло­сти, и што има­ ју још мно­го про­сто­ра да на­пре­ду­ју. Са дру­ге стра­не, ни­су без ис­ку­ства, об­зи­ром да има­мо спор­ти­сте ко­ ји су осе­ти­ли бар јед­ном драж уче­шћа на ова­квом так­ми­че­њу, док пи­лот бо­ба Вук Ра­ђе­но­вић, има чак два уче­шћа на зим­ским олим­пиј­ским игра­ма. Због спе­ци­фич­но­сти, ве­ли­ког спорт­ског, али и емо­тив­ног на­бо­ја, та­ква вр­ста ис­ку­ства је не­про­це­њи­ва и до­но­ си зна­чај­ну пред­ност на так­ми­че­њу. Си­гур­но је да ће го­то­во сви, а мо­жда и сви спор­ти­сти ко­ји су у еки­пи за Со­чи, пред­ста­вља­ти Ср­би­ју и за че­ти­ри го­ди­не на Игра­ма у Пјон­чан­гу.

Пред­сед­ник ОКС Вла­де Ди­вац је, пред крај про­шле го­ди­не на Из­бо­ру за нај­у­спе­шни­је спор­ти­сте Ср­би­је, из­нео став Из­вр­шног од­бо­ра ОКС о на­сту­пу на­ших пред­став­ни­ка у Со­чи­ју. Од њих има­мо нај­ве­ћа оче­ки­ ва­ња. Спор­ти­сти су го­ди­на­ма на­ши нај­бо­љи ам­ба­са­ до­ри, а Зим­ске олим­пиј­ске игре су пра­ва при­ли­ка да Ср­би­ју ре­пре­зен­ту­је­мо на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин. И, упра­во то су на­ша оче­ки­ва­ња. Да до­стој­но ре­ пре­зен­ту­ју на­шу зе­мљу, не са­мо на спорт­ским те­ре­ ни­ма, већ то­ком чи­та­вог бо­рав­ка на Игра­ма. Што се ти­че спорт­ског ре­зул­та­та, нај­ва­жни­је је да да­ју мак­си­ мум и си­гур­ни смо да ће то би­ ти до­вољ­но за до­бре ре­зул­та­ те. Ус­пе­си ко­је на­ши зим­ски олим­пиј­ци по­сти­жу у по­след­ ње вре­ме го­во­ре нам да су им фор­ме у уз­ла­зној пу­та­њи и ва­ жно је да у Со­чи­ју оства­ре ре­ зул­та­те ко­је их пра­те то­ком це­ле се­зо­не. Пре че­ти­ри го­ди­не, то­ком Ига­ра у Ван­ку­ве­ру, у Ср­би­ји је би­ла пра­ва еу­фо­ри­ја око на­ сту­па на­шег боб ти­ма, што је ум­но­го­ме био ре­зул­тат кам­ па­ње ко­ју је ОКС спро­вео пре и то­ком Ига­ра. Пре­ма не­ким ста­ти­сти­ка­ма, пре­нос фи­нал­ не во­жње на­шег боб ти­ма у Ван­ку­ве­ру је био нај­гле­да­ни­ји пре­нос не­ког зим­ског спор­ та у на­шој зе­мљи у по­след­њих 20 го­ди­на. То зна­чи да у Ср­би­ ји има љу­ди ко­ји во­ле зим­ске спор­то­ве и си­гу­ран сам да ће­ мо и ми у Со­чи­ју има­ти по­др­шку нај­ма­ње јед­на­ку оној од пре че­ти­ри го­ди­не, тим пре што ће­мо по­но­во има­ ти боб тим, али и так­ми­ча­ре у би­а­тло­ну, алп­ском и нор­диј­ском ски­ја­њу и, по пр­ви пут, у сно­у­бор­ду. Са не­стр­пље­њем оче­ку­јем так­ми­че­ња. Ру­си­ја је мно­го уло­жи­ла у ор­га­ни­за­ци­ју ових Олим­пиј­ских ига­ра. Имао сам при­ли­ке да ви­дим ка­ко из­гле­да­ју спорт­ски об­јек­ти и пра­те­ћа ин­фра­струк­ту­ра у Со­чи­ ју и све то су до­бри пред­у­сло­ви да у овом пре­ле­пом ме­сту има­мо још јед­но из­у­зет­но из­да­ње Олим­пиј­ ских ига­ра. Да­мир Штај­нер, шеф ми­си­је ОКС на Игра­ма у Со­чи­ју


СРБИЈА У СОЧИЈУ У пет спортова осам олимпијаца

МИЛАНКО ПЕТРОВИЋ Датум и место рођења: 21. септембар 1988. Сјеница. Висина и тежина: 1,87 м, 82 кг. Спортови: биатлон и крос кантри. Дисциплине (биатлон): 10 км спринт, 12,5 км потера, 20 км. Дисциплине (крос кантри): 10 км спринт, 15 км класично, 50 км слободно. Образовање: студент Машинско-грађевинског факултета.

ИВАНА КОВАЧЕВИЋ

МАРКО ВУКИЋЕВИЋ НЕВЕНА ИгЊАТОВИЋ Датум и место рођења: 28. децембар 1990. Крагујевац. Висина и тежина: 1,78 м, 70 кг Спорт: алпско скијање. Дисциплине: слалом, велеслалом. Образовање: економска школа.

Датум и место рођења: 27. октобар 1992. Љубљана Висина и тежина: 1,86 м, 94 кг Спорт: алпско скијање. Дисциплине: слалом, велеслалом, супер Г. Образовање: спортска гимназија

РЕЈХАН ШМРКОВИЋ Датум и место рођења: 18. децембар 1991. Сјеница. Висина и тежина: 1,83 м, 73 кг. Спорт: крос кантри. Дисциплина: 15 км класично. Образовање: средња школа.

Датум и место рођења: 27. децембар 1994. Соколац. Висина и тежина: 1,69 м, 63 кг. Спорт: крос кантри. Дисциплина: 10 км класично. Образовање: гимназија.

Лекар: Драган Радовановић ВУК РАђЕНОВИЋ

НИНА МИцИЋ

Шеф олимпијске мисије:

Дамир Штајнер

Секретар:

Микио Фукуда

Датум и место рођења: 30. јануар 1991. Краљево Висина и тежина: 1,70 м, 55 кг. Спорт: сноуборд. Дисциплина: паралел слалом, паралел велеслалом. Образовање: средња економска школа.

Тихомир Милосављевић (тренер – биатлон и крос кантри)

Датум и место рођења: 07. јун 1983. Сарајево Висина и тежина: 1,90 м, 105 кг. Спорт: боб. Дисциплина: двосед. Образовање: Факултет за правну администрацију.

АЛЕКСАНДАР БУНДАЛО Датум и место рођења: 28. септембар 1989. Сремска Митровица. Висина и тежина: 2,04 м, 108 кг. Спорт: боб. Дисциплина: двосед. Образовање: Факултет за менаџмент у спорту.

Миха Малус (тренер – алпско скијање)

Борис Рађеновић (тренер – боб)

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

5

Деведесет година на зим­ским игра­ма При­јем Олим­пиј­ског ко­ми­те­ та Ср­би­је у МОК 1912. био је из­ во­ри­ште кон­ти­ну­и­те­та олим­пиј­ ских ор­га­ни­за­ци­ја др­жа­ва ко­је су по­с то­ј а­л е на овим про­с то­ ри­ма (Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ) у ме­ђу­ на­род­ном олим­пиј­ском по­кре­ ту. Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­ је је сто­га на­след­ник за­јед­нич­ке олим­пиј­ске ба­шти­не и одр­жа­ва кон­ти­ну­и­тет уче­шћа и на зим­ ским олим­пиј­ским игра­ма, дуг де­вет де­це­ни­ја. У Ша­мо­ни­ју на I игра­ма Ју­го­ сла­ви­ја је би­ла ме­ђу 19 зе­ма­ља уче­сни­ца, а на XXI игра­ма у Ван­ ку­ве­ру 2010. на зим­ску олим­ пиј­ску сце­ну пр­ви пут ме­ђу 82 зе­мље на­сту­пи­ли су на­ши спор­ ти­сти под срп­ском за­ста­вом, а прет­ход­ни­ца олим­пиј­ске ми­си­ је Ср­би­је већ је у Со­чи­ју... Са­мо три пу­та на­ши олим­пиј­ ци ни­су уче­ство­ва­ли на зим­ским игра­ма, пр­ва два пу­та – 1932. у Лејк Пле­си­ду и 1960. го­ди­не у Скво Ве­ли­ју – због ви­со­ких тро­ шко­ва пу­то­ва­ња ко­ји су би­ли у ве­ ли­кој не­сра­зме­ри са из­гле­ди­ма ју­ го­сло­вен­ских ре­пре­зен­та­ти­ва­ца

Олимпијци Југославије у дефилеу у Шамонију 1924. године

да оства­ре за­па­же­ни­је пла­сма­не. И Игре у Ли­ле­ха­ме­ру 1994. про­ шле су без на­ших спор­ти­ста, а раз­ лог су би­ле санк­ци­је Са­ве­та без­ бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја... На мно­го ига­ра ју­го­сло­вен­ ски ре­пре­зен­та­тив­ци, од ко­јих су огром­на ве­ћи­на би­ли из Сло­ ве­ни­је, су осва­ја­ли „од­лич­на” 78. ме­ста, и тек ту и та­мо не­ко би бље­снуо и оства­рио за­па­же­ ни­ји пла­сман, као Франц Смо­ леј 1936. де­се­тим ме­стом у крос кан­три­ју на 50 км, Мај­да Ан­ке­ле

12. ме­стом у сла­ло­му 1968. и, на истим игра­ма, Лу­двиг Зајц 9. ме­ стом на ве­ли­кој ска­ка­о­ни­ци... Ви­ше де­це­ни­ја у ју­го­сло­вен­ ским олим­пиј­ским ми­си­ја­ма нај­ ви­ше је би­ло так­ми­ча­ра у крос кан­три­ју, а од Гре­но­бла при­мат у хи­је­рар­хи­ји зим­ских спор­то­ва пре­у­зе­ли су ска­ка­чи. Већ у Са­ по­ру 1972. Да­ни­ло Пуд­гар је на ма­лој ска­ка­о­ни­ци до­ско­чио до осмог ме­ста. А он­д а су на на врх из­б о­л и ал­п ин­ц и и 1980. у Лејк Пле­

Три уче­шћа на зим­ ским игра­ма од 1924. има са­мо алп­ска ски­ја­ши­ца Је­ле­на Ло­ло­вић (2002, 2006, 2010)

Физиотерапеут: Нинослав цветановић

Милош Томић (тренер – алпско скијање)

5. ФЕБРУАР 2014.

Прес аташе: Марија Миловановић

Са­мо је Алек­сан­ дар Ми­лен­ко­вић уче­ство­вао у два спор­та на зим­ским игра­ма (крос кан­ три и би­а­тлон), по­што се као би­ци­ кли­ста опро­бао на лет­њим игра­ма

Олимпијци Србије на дебију у Ванкуверу 2010. године

си­д у Бо­ј а­н у Кри­ж а­ј у у ве­л е­ сла­л о­м у брон­з а је из­м а­к ла за две сто­т ин­к е. За­у­з ео је че­т вр­ то ме­сто. Ор­га­ни­за­ци­ја Зим­ских олим­ пиј­ских ига­ра у Са­ра­је­ву да­ла је но­ви под­стрек раз­во­ју зим­ских спор­то­ва у Ју­го­сла­ви­ји, а то је по­твр­дио Ју­ре Фран­ко осво­јив­ ши пр­ву ме­да­љу за Ју­го­сла­ви­ју на „бе­лим олим­пи­ја­да­ма” – сре­ бро у ве­ле­сла­ло­му. У Кал­га­ри­ју 1988, ис­по­ста­ви­ ло се убр­зо на по­след­њем за­јед­ нич­ком уче­шћу спор­ти­ста СФРЈ, осво­је­не су три ме­да­ље: Ма­те­ја Свет сре­бро у сла­ло­му, Ма­тјаж Де­бе­лак брон­зу на 90-ме­тар­ској ска­ка­о­ни­ци, и за­јед­но са Ма­тја­ жом Зу­па­ном, Ми­ра­ном Те­пе­ шом и При­мо­жом Ула­гом сре­ бро у екип­ној кон­ку­рен­ци­ји. У Ван­к у­в е­р у на про­ш лим игра­ма 18. ме­стом боб че­тво­ро­ сед Ср­би­је (Вук Ра­ђе­но­вић, Сло­ бо­дан Ма­ти­је­вић, Игор Шар­че­ вић, Ми­лош Са­вић) по­сти­гао је нај­бо­љи пла­сман од 1992. го­ди­ не, а у Со­чи­ју оче­ку­је­мо да га не­ ко од осмо­ро на­ших олим­пи­ја­ца по­бољ­ша...


6

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

Свечано отварање Игара у Шамонију 1924. године

Де­вет де­це­ни­ја „бе­лих олим­пи­ја­да” Ме­ђу­на­род­на не­де­ља зим­ских спор­то­ва у Ша­мо­ни­ју 1924. го­ди­ну дана ка­сни­је про­гла­ше­на је за I зим­ске олим­пиј­ске игре „Ме­ђ у­н а­р од­н и олим­п иј­с ки ко­ми­тет уво­ди по­се­бан ци­клус зим­ских олим­пиј­ских ига­ра, ко­ је ће се одр­жа­ва­ти исте го­ди­не као и лет­ње. Озна­чи­ће се као пр­ ве, дру­ге и тре­ће и на њи­ма се тре­ба по­на­ша­ти по свим пра­ви­ ли­ма олим­пиј­ског про­то­ко­ла. На­гра­де, ме­да­ље и ди­пло­ме мо­ ра­ју се раз­ли­ко­ва­ти од оних за лет­ње игре, а у ве­зи са њи­ма не сме се упо­тре­бља­ва­ти ни по­јам Олим­пи­ја­да. О ме­сту одр­жа­ва­ња зим­ских ига­ра гла­са­њем од­лу­чу­је Ме­ђу­ на­род­ни олим­пиј­ски ко­ми­тет, ко­ји да­је мо­г ућ­ност ор­га­ни­зо­ ва­ња нај­пре зе­мљи ко­ја је већ ор­га­ни­за­тор лет­њих ига­ра исте го­ди­не. То пре­че пра­во ва­жи са­ мо он­да ако се у тој зе­мљи зим­ ске игре мо­гу одр­жа­ти у њи­хо­ вом пу­ном оби­му”, гла­си текст По­в е­љ е о зим­с ким олим­п иј­ ским игра­ма ко­ју је Ме­ђу­на­род­ ни олим­пиј­ски ко­ми­тет усво­јио на 8. кон­гре­су у Пра­гу 27. ма­ја 1925. го­ди­не. Би­ло је то го­ди­ну да­на по­сле одр­жа­ва­ња Ме­ђу­на­род­не не­де­ ље зим­с ких спор­то­в а под по­ кро­ви­тељ­ством МОК, одр­жа­не у фран­цу­ском зим­ском цен­тру Ша­мо­ни­ју од 25. ја­ну­а­ра до 5. фе­бру­а­ра 1924. го­ди­не, ко­ја је до­жи­ве­ла ве­ли­ки успех па је ре­ тро­ак­тив­но про­гла­ше­на I зим­ ским олим­пиј­ским игра­ма.

То је био епи­лог бор­бе у окви­ ру МОК за уста­но­вља­ва­ње ига­ ра у зим­ским спор­то­ви­ма, ко­јој су се су­прот­ста­вља­ли осни­вач мо­дер­ног олим­пиј­ског по­кре­та ба­рон Пјер де Ку­бер­тен и скан­ ди­н ав­с ке зе­м ље, ко­ј е су има­

Игре: 21. Спортови: 15. Напуштени спортови (3): алпинизам, војне ски патроле, трке псећих запрега. На летњим играма: уметничко клизање 1908.и 1920; хокеј 1920. Дисциплине: 107. Дисциплине у Сочију: 98. Учесници: 17.407 (12.863 мушкарца, 4.544 жене) из 111 земаља. Најмлађи учесник: Сесилија Колеџ, В. Британија (11 година, 73 дана), 1932. Најстарији учесник: Карл Аугуст Кронлунд, Шведска (58 година, 155 дана), 1924. Највише медаља, појединци: Бјорн Дели (Норвешка) 12. Највише медаља, земља: Норвешка 303. Освајачи медаља: 3.339 спортиста (2.450 мушкараца, 889 жена) из 45 земаља.

ле раз­ви­је­на так­ми­че­ња у зим­ ским спор­то­в и­м а (Нор­д иј­с ке игре и сл) и ко­је су же­ле­ле да их са­чу­ва­ју. Исто­ри­ча­ри олим­пиј­ског по­ кре­та ни­с у се уса­гла­с и­л и око ста­ва да ли је од­лу­ка Кон­гре­са

Дефиле учесника Игара у Кортини Д`Ампецо 1956. године

5. ФЕБРУАР 2014.

МОК о при­зна­ва­њу Ме­ђу­на­род­ не не­де­ље зим­ских спор­то­ва за I зим­ске игре и од­лу­ка о ор­га­ ни­зо­ва­њу II ига­ра 1928. го­ди­не, про­у­зро­ко­ва­ла Де Ку­бер­те­но­ву остав­ку на ме­сто пред­сед­ни­ка МОК, тек он ју је под­нео, а зим­ ске игре су по­че­ле да се бо­ре за сво­ј е ме­с то под олим­п иј­с ким сун­цем. Тек 1952. број зе­маљљ уче­сни­ ца се по­пео на 30, јер су зим­ски спор­то­ви би­ли ло­ци­ра­ни углав­ ном у скан­ди­нав­ским и алп­ским зе­мља­ма, САД и Ка­на­ди. У Са­ра­ је­ву 1984. уче­ство­ва­ли су спор­ти­ сти из до­тад ре­корд­них 49 зе­ма­ља, а већ на сле­де­ћим игра­ма у Кал­га­ ри­ју, че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је, 57. На про­шлим Игра­ма у Ван­ку­ ве­ру так­ми­чи­ли су спор­ти­сти из 82 зе­мље, Со­чи ће обо­ри­ти и тај ре­корд и ти­ме се све ви­ше оства­ ру­је олим­пиј­ски прин­цип „уни­ вер­зал­но­сти” упр­кос ге­о­граф­ ском хен­д и­к е­п у до­б рог де­л а све­та у ко­јем је због кли­мат­ских усло­ва ба­вље­ње зим­ским спор­ то­ви­ма не­мо­гу­ће. Зим­ске олим­пиј­ске игре по­ ста­ле су гло­бал­ни спорт­ски фе­ но­мен и њи­хо­ву бу­дућ­ност ни­ ко не до­во­ди у пи­та­ње, а ве­ли­ки број кан­ди­да­та за ор­га­ни­за­ци­ју ига­ра, ин­те­ре­со­ва­ње спон­зо­ра, ТВ ку­ћа и гле­да­ла­ца то из­но­ва по­т вр­ђ у­ј у у сва­к ом олим­п иј­ ском ци­клу­су.

5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

7

Бор­ба са вре­мен­ским усло­ви­ма Ове го­ди­не пр­ви пут „бе­ла олим­пи­ја­да” ће се одр­жа­ти у јед­ном при­мор­ском гра­ду, у Со­чи­ју, јед­ном од нај­то­пли­јих гра­до­ва у Ру­си­ ји, а због кли­мат­ских про­ме­на мо­гу­ће је да до­ма­ћи­ни има­ју ма­ње про­бле­ма са сне­гом не­го не­ки сме­ште­ни на ге­о­граф­ски мно­го по­ год­ни­јим про­сто­ри­ма. Исто­ри­ја „бе­лих олим­пи­ја­да” на не­ки на­чин и исто­ри­ја бор­бе са не­ по­вољ­ним вре­мен­ским усло­ви­ма, а по­себ­но са не­ста­ши­цом сне­га. Већ у Ша­мо­ни­ју 1924. го­ди­не 30 да­на пре отва­ра­ња Ига­ра па­ло је два ме­тра сне­га и ле­по уре­ђе­не ста­зе и ски­ја­ли­шта не­ста­ли су под њим. Ви­ше од 500 љу­ди ра­ди­ло је сва­ког да­на на укла­ња­њу сне­га, али по­сао је од­ра­ди­ло на­гло ото­пље­ње ко­је је укло­ни­ло ви­шак сне­ га и раш­чи­сти­ло пу­те­ве и же­ле­знич­ку пру­гу па су так­ми­ча­ри ус­пе­ ли да стиг­ну на по­че­так так­ми­че­ња. У Сент Мо­ри­цу 1928. го­ди­не, сме­ште­ном на 1.850 ме­та­ра над мо­ рем, ду­ва то­пао ве­тар по ко­јем су апа­ра­ти за су­ше­ње ко­се до­би­ли име. Фен је по­чео да то­пи снег и лед и бо­ри­ли­шта су по­че­ла да се пре­ тва­ра­ју у ба­ре. Пре­ки­да­на су од­ла­га­на так­ми­че­ња у кли­за­њу и бо­бу, хо­кеј се играо го­то­во по во­ди, а тр­ка нор­ди­ја­ца на 50 км по­че­ла је на ну­ла сте­пе­ни, а за­вр­ши­ла се на + 25 по ја­кој, то­плој ки­ши. У Лејк Пле­си­ду 1932. ски­ја­ло се на сне­гу до­ве­зе­ном из Ка­на­де, а 48. го­ди­на ка­сни­је на ве­штач­ком по­што су у ме­ђу­вре­ме­ну из­ми­ шље­ни сне­жни то­по­ви. Снег је до­во­жен из­да­ле­ка и за игре у Ослу 1952, Кор­ти­ни Д’Ам­ пе­цо1956, Ин­збру­ку 1964... У Гре­но­блу 1968. сне­га је би­ло то­ли­ко да је мо­рао да бу­де од­во­жен из гра­да и са бо­ри­ли­шта, у Са­по­ру 1972. ве­тар је „де­лио” ме­да­ље у не­ ким ди­сци­пли­на­ма. Сре­ћу да има до­бар ве­тар, ко­ји му је до­нео зла­то, имао је пољ­ски ска­кач – Вој­чех Фор­ту­на. У Са­ра­је­ву 1984. због олуј­ ног ве­тра му­шки спуст на Ја­хо­ри­ни је од­ла­ган три пу­та, а жен­ски на Бје­ла­шни­ци два пу­та, док је тре­ћи пре­ки­нут и ре­зул­та­ти по­ни­ште­ни. Ре­корд­на бр­зи­на ве­тра на Бје­ла­шни­ци из­но­си­ла је 212 км на час... Кал­ га­ри 1988. имао је про­блем с хлад­ним и олуј­ним ве­та­ром. На сре­ћу ју­го­сло­вен­ских ска­ка­ча ве­тар се сми­рио и Ма­тјаж Де­бе­лак је 23. фе­ бру­а­ра осво­јио брон­за­ну ме­да­љу, пр­во ска­кач­ко од­лич­је за Ју­го­сла­ ви­ју, а на­ред­ног да­на на пр­вом екип­ном так­ми­че­њу на олим­пиј­ским игра­ма Ју­го­сла­ви­ја је из­бо­ри­ла и ду­гу ме­да­љу – сре­бр­ну! год.

град

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Бјорн Дели (Норвешка)

8

4

0

12

2.

Оле Ејнар Бјорндален (Норвешка)

6

4

1

11

3.

Раиса Сметанина (СССР, ЗНД)

4

5

1

10

4.

Стефанија Белмондо (Италија)

2

3

5

10

5.

Љубов Јегорова (Русија, ЗНД)

6

3

0

9

6.

Клаудија Печштајн (Немачка)

5

2

2

9

7.

Сикстен Јернберг (Шведска)

4

3

2

9

8.

Уши Дисл (Немачка)

2

4

3

9

9.

Рико Грос (Немачка)

4

3

1

8

10.

Галина Кулакова (СССР)

4

2

2

8

11.

Свен Фишер (Немачка)

4

2

2

8

12.

Кјетил Андре Амот (Норвешка)

4

2

2

8

13.

Карин Енке-Канија (ДРН)

3

4

1

8

Гунда Ниман-Штирнеман-Клеман 14. (Немачка)

3

4

1

8

15. Аполо Антон Оно (САД)

2

2

4

8

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ зл.

ср.

бр.

ук.

106

90

303

1.

Норвешка

107

2.

САД

87

95

72

254

3.

Немачка

78

77

52

207

4.

Аустрија

55

70

76

201

5.

СССР

78

57

59

194

6.

Финска

41

59

56

156

7.

Канада

52

46

47

145

8.

Шведска

48

33

48

129

9.

Швајцарска

44

37

46

127

10. ДР Немачка

39

36

35

110

земља

з. учеснице

спортисти

М

Ж

спортови

дисциплине

2010. Ванкувер

Канада

82

2,536

1,503

1,033

15

86

2006. 2002. 1998. 1994. 1992. 1988. 1984. 1980. 1976. 1972. 1968. 1964 1960. 1956. 1952. 1948. 1936. 1932. 1928. 1924.

Италија САД Јапан Норвешка Француска Канада Југославија САД Аустрија Јапан Француска Аустрија САД Италија Норвешка Швајцарска Немачка САД Швајцарска Француска

79 77 72 67 64 57 49 37 37 35 37 36 30 32 30 28 28 17 25 19

2,494 2,399 2,180 1,738 1,801 1,427 1,273 1,072 1,129 1,008 1,160 1,094 665 821 694 668 668 253 463 313

1,539 1,513 1,391 1,216 1,313 1,111 996 837 898 802 949 894 521 689 585 591 588 231 435 300

955 886 789 522 488 315 277 235 231 206 211 200 144 132 109 77 80 21 28 13

15 15 14 12 12 11 10 10 10 10 10 10 8 8 8 9 8 8 8 10

84 78 68 61 57 46 39 38 37 35 35 34 27 24 22 22 17 14 13 17

Торино Солт Лејк Сити Нагано Лилехамер Албервил Калгари Сарајево Лејк Плесид Инзбрук Сапоро Гренобл Инзбрук Скво Вели Кортина д'Ампецо Осло Сент Мориц Гармиш-Партенкирхен Лејк Плесид Сент Мориц Шамони


8

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

5. ФЕБРУАР 2014.

5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

Не­ве­на же­ли пра­во на дру­гу во­жњу

АЛП­СКО СКИ­ЈА­ЊЕ Алп­ско ски­ја­ње, да­нас нај­а­трак­тив­ни­ји спорт на Игра­ма, ни­је би­ло на про­гра­му 1924, 1928. и 1932. а де­би­то­ва­ло је 1936. у Гар­миш-Пар­тен­кир­хе­ну алп­ском ком­би­на­ци­јом (спуст и сла­лом). Тек ТВ пре­нос са Ига­ра у Кор­ти­ни Д’Ам­пе­цо 1956. и тро­стру­ки три­јумф Ау­стри­јан­ца То­ни­ја Зај­ле­ра, до­ве­ли су до „алп­ског бу­ма” и ве­ли­ке по­тра­жње за ски­ја­ма. Ко­лар­ске, ба­чвар­ске и ко­ вач­ке ра­ди­о­ни­це у ко­ји­ма су се из­ра­ђи­ва­ле ски­је пре­ра­сле су у фа­бри­ке, а у бор­би за тр­жи­ште ко­

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Му­шкар­ци: Алекс Лунд Свин­дал (Нор­ве­шка), во­де­ћи у Свет­ском ку­пу, 5 по­бе­да и 3 по­сто­ ља у се­зо­ни; Мар­сел Хир­шер (Ау­стри­ја), 4 по­ бе­де и 6 по­сто­ља; Тед Ли­ге­ти (САД) и Фе­ликс Ној­рој­тер (Не­мач­ка) по 3 по­бе­де. Же­не: Ма­ри­ја Хе­фел-Ри­ш (Не­мач­ка), во­де­ћа у Свет­ском ку­пу, 3 по­бе­де у спу­сту и 6 по­сто­ ља; Ла­ра Гут (Швај­цар­ска), 5 по­бе­да (3 су­пер Г, спуст, ве­ле­сла­лом), Ми­ка­е­ла Ши­фрин (САД), 3 по­бе­де у сла­ло­му; Ти­на Вај­рај­тер (Лих­тен­ штајн), 2 по­бе­де и се­дам по­сто­ља.

ри­шће­ни су олим­пиј­ски асо­ви ко­ји су до­во­ђе­ни у ве­зу с та­да за­бра­ње­ним про­фе­си­о­на­ли­змом. Та­ ко је Кар­лу Шран­цу (Ау­стри­ја), по­бед­ни­ку Свет­ ског ку­па 1970. и 1971. за­бра­њен на­ступ у Са­по­ ру 1972. па он ни­је до­сег­нуо олим­пиј­ску сла­ву То­ни­ја Зај­ле­ра и Фран­цу­за Жа­на Кло­да Ки­ли­ ја, ко­ји је у Гре­но­блу 1968. та­ко­ђе осво­јио три зла­та. Пр­ва ски­ја­ши­ца, ко­ја је осво­ји­ла три ме­да­ље на јед­ним игра­ма би­ла је Ау­стри­јан­ка Ро­зи Ми­тер­ ма­јер са два зла­та и сре­бром 1976. у Ин­збру­ку, а над­ма­ши­ла ју је Хр­ва­ти­ца Ја­ни­ца Ко­сте­лић, ју­на­ ки­ња Ига­ра у Солт Лејк Си­ти­ју 2002. ко­ја је три­ јум­фо­ва­ла у сла­ло­му, ве­ле­сла­ло­му и ком­би­на­ци­ји, а у су­пер­ве­ле­сла­ло­му осво­ји­ла сре­бро. На­жа­лост, због по­вре­да и опе­ра­ци­ја, Ко­сте­ли­ће­ва је у То­ри­ ну 2006. осво­ји­ла са­мо по зла­то (ком­би­на­ци­ја) и сре­бро (су­пер Г), у сла­ло­му је би­ла че­твр­та, а од­у­ ста­ла је од спу­ста и ве­ле­сла­ло­ма. Ипак, са че­ти­ри зла­та и два сре­бра и да­ље је нај­у­спе­шни­ја. Код ски­ја­ша не­при­ко­сно­вен је Нор­ве­жа­нин Кје­ тил Ан­дре Амот ко­ји је на пет ига­ра (1992-2006) са­ку­пио 8 ме­да­ља – 4 злат­не, и по 2 сре­бр­не и брон­ за­не...

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ 1.

Аустрија

Мар­ко Ву­ки­ће­вић по­но­си се олим­пиј­ским па­со­шем

Амот и Ко­сте­ли­ће­ва без прем­ца

Игре: 18 (од 1936). Ди­сци­пли­не: 10. Му­шкар­ци (5): спуст, су­пер Г, ве­ле­сла­лом, сла­лом, ком­ би­на­ци­ја. Ж­ене (5): с­пуст, су­пер­Г­, ве­ лес­ла­л­ом­, сл­алом, ком­би­на­ циј­а. ­У че­сни­ци­: 2­. 565 (1,634 ­му­шкар­ца, 9­31 же­на) из 95 зе­ма­ља. Нај­мла­ђи уче­сник: Ау­густ Вол­фин­гер, Лих­тен­штајн (14 го­ди­на, 86 да­на), 1964. Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ху­ бер­тус фон Фир­стен­берг фон Хо­ен­лое, Мек­си­ко (51 го­ди­ на, 26 да­на), 2 ­ 01­0. Осв­аја­чи ­ме­да­ља: 247 с­по­рти­ста из 24 зе­мље. Н ­ај­ви­ше ­ме­да­ља , ­по­­је­­дин­ци: Кје­тил Ан­дре Амот (Нор­ве­шка) 8 (4, 2, 2). Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­мља: Ау­стри­ја 105 (31, 35, 39).

зл.

ср.

бр.

ук.

31

35

39

105

2.

Швајцарска

18

19

19

56

3.

Француска

15

14

14

43

4.

САД

14

18

7

39

5.

Италија

13

8

7

28

6.

Немачка

13

7

8

28

7.

Норвешка

9

9

8

26

8.

Шведска

5

2

9

16

9.

Канада

10. Хрва­тск­а

4

1

5

10

­4

5

0

9

Најуспешнији: Кјетил ­Анд­ре Амот (Норве­шка­)

Марија Трмчић, Јаница Костелић и Јелена Лоловић у Торину 2006.

Фран­ко осво­јио пр­во, а Све­то­ва дру­го сре­бро за Ју­го­сла­ви­ју Алп­ски ски­ја­ши Ју­го­сла­ви­је, СЦГ и Ср­би­је су нај­у­спе­шни­ји у кон­ку­рен­ ци­ји так­ми­ча­ра у зим­ским спор­то­ ви­ма ко­је је на зим­ске игре во­дио наш олим­пиј­ски ко­ми­тет (члан­ство Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је у МОК из 1912. пре­не­то је на Ју­го­сло­вен­ски олим­пиј­ски ко­ми­тет 1920, за­тим и на Олим­пиј­ски ко­ми­тет СЦГ, да би се 2006. вра­ти­ло Олим­пиј­ском ко­ми­ те­ту Ср­би­је). Од 62 алп­ских ски­ја­ша и ски­ја­ши­ца нај­ве­ће успе­хе по­сти­гли су так­ми­ча­ ри из Сло­ве­ни­је Ју­ре Фран­ко и Ма­ те­ја Свет. Обо­је су осво­ји­ли сре­бр­не ме­да­ље – Ју­ре Фран­ко у Са­ра­је­ву 1984. у ве­ле­ сла­ло­му, а Ма­те­ја Свет у Кал­га­ри­ју 1988. у сла­ло­му. За­ни­мљи­во је и да 16 ски­ја­ша два пу­ та уче­ство­ва­ло на олим­пиј­ским игра­ ма, а да је­ди­но Је­ле­на Ло­ло­вић има три уче­шћа. Пр­ви пут 2002. так­ми­чи­ла се за Ју­го­ сла­ви­ју, 2006. за Ср­би­ју и Цр­ну Го­ру, а 2010. за Ср­би­ју

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Кјетил Андре Амот (Норвешка)

4

2

2

8

2.

Јаница Костелић (Хрватска)

4

2

0

6

3.

Ал­бер­то Том­ба(Италија)

3

2

0

5

4.

Френи Шнајдер (Швајцарска)

3

1

1

5

6.

Катја Сајзингер (Немачка)

3

0

2

5

5.

Дебора Компањони (Италија)

3

1

0

4

7.

Жан Клод Ки­ли (Француска)

3

0

0

3

7.

Тони Зајлер (Аустрија)

3

0

0

3

8.

Хани Венцел (Лихтенштајн)

2

1

1

4

8.

Херман Мајер (Аустрија)

2

1

1

4

10. Бењамин Рајх (Аустрија)

2

0

2

4

9

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 9. феб­руар (11:00) ­спу­ст, М 10. фебруар (11:00) су­перкомбинациј­а с­пус­т,­Ж­ ­(15,00) суперкомбинациј­а, ­сла­ло­м,­Ж­ 12. фе­бруар (11,00)­ сп­уст, Ж 14. фе­бруар (11,00) с­упе­ркомбинација ­спуст, М (15,3­0) ­суперкомбинац­иј­а, ­слалом, М­ 15. фебруар (11,0­0)­ су­пер Г, Ж ­16. фебруар (­11,­00) супер Г, М ­ ­18.­фебруар ­(11,00) велеслалом­1­. в­ожња, Ж ­(14,30) велес­лал­ом 2. вожња, Ж­ 19. фебру­ар (11,00) велеслал­ом, 1 вож­ња, М (14,30­) в­елеслалом 2. в­ожња, М 21­. фебруар (16,45) с­лалом, 1.­вожња, Ж ­(­19,00) слалом 2. вожња, Ж 2­2. ­феб­руар (16,45) слалом, 1. вожња, М (20,15) слалом 2. вожња, М

Матеја Свет, сребрна у Калгарију 1988.

У ски­ја­шком цен­тру „Ро­за Ху­тор” из­над Со­чи­ја у алп­ским ди­сци­пли­на­ма Ср­би­ју ће пред­ста­вља­ти Не­ве­на Иг­ња­то­вић и Мар­ко Ву­ки­ће­вић. Не­ве­на ле лед про­би­ла у Ван­ку­ ве­ру пре че­ти­ри го­ди­не, Мар­ко је де­би­тант. Не­ве­на же­ли про­бој у „топ 30”, а Мар­ко о то­ме са­мо ма­шта... Не­ве­на Иг­ња­то­вић мо­же да бу­де за­до­вољ­ на сво­јим олим­пиј­ским ис­ку­ством – 32. ме­ сто у сла­ло­му и 38. у ве­ле­сла­ло­му у Ван­ку­ве­ ру. Со­лид­не пла­сма­не има­ла је и на свет­ским пр­вен­стви­ма у Гар­миш-Пар­тен­кир­хе­ну и у Шлад­мин­гу, али ни на њи­ма, као ни на јед­ној од тр­ка Свет­ског ку­па на ко­ји­ма је уче­ство­ ва­ла ни­је ус­пе­ла да у пр­вој во­жњи из­бо­ри ме­сто ме­ђу 30 нај­бо­љих и да из­бо­ри пра­во на дру­гу во­жњу. Као да би­ла прет­пла­ће­на на пла­сма­не од 30. до 40. ме­ста. У овој се­зо­ни то је пре­ки­ну­ ла. Нај­у­спе­шни­ја у ка­ри­је­ри би­ла је у де­цем­ бру – осво­ји­ла је злат­ну ме­да­љу у сла­ло­му на Уни­вер­зи­ја­ди у Трен­ти­ну. Кон­ку­рен­ци­ја је, на­рав­но, би­ла лак­ша од оне ко­ја ће би­ти у

На­ша нај­бо­ља ски­ја­ши­ца се због то­га ипак не де­мо­ра­ли­ше. На сво­јој феј­сбук стра­ни­ци је на­пи­са­ла: – Не­мој да ве­ру­јеш ако ти не­ко го­во­ри да не мо­жеш не­што да ура­диш. Ако са­њаш он­ да ће ти се сан мо­жда и ис­пу­ни­ти, а то за­ви­ си од те­бе. Во­ђе­на тим ста­вом по­ти­сну­ла је у стра­ ну не­спо­ра­зу­ме са пред­став­ни­ци­ма Ски­ја­ шког са­ве­за: – Све је ве­ће ин­те­ре­со­ва­ње за ски­ја­ње у Ср­би­ји. Оче­ку­јем да по­сле овог так­ми­че­ња уз по­моћ над­ле­жних овај ди­ван спорт до­би­ је још бо­љи трет­ман. Има мла­дих, има ски­ ја­шких цен­та­ра, све то тре­ба­ло би да се ис­ ко­ри­сти. Со­чи је при­ли­ка да се кре­не још бо­ље. Слич­но раз­ми­шља и де­би­тант на олим­пиј­ ској сце­ни Мар­ко Ву­ки­ће­вић: – Так­ми­че­ња у Со­чи­ју гле­да­ће се и пра­ти­ ти у Ср­би­ји. То је при­ли­ка за ве­ли­ку про­мо­ ци­ју зим­ских спор­то­ва. У Со­чи­ју ће­мо Ср­би­ ју пред­ста­ви­ти на нај­бо­љи на­чин. Оче­ку­јем

Невена Игњатовић

Марко Вукићевић

Со­чи­ју, али ни­је би­ла за пот­це­њи­ва­ње. До­бру фор­му Не­ве­на је до­сти­гла и уо­чи пу­та у Со­чи. У Се­стри­је­реу 29. ја­ну­а­ра за­у­зе­ла је 23. ме­ сто у Евро­па ку­пу и осво­ји­ла осам ЕК бо­до­ ва, ко­ји јој нај­ве­ро­ват­ни­је обез­бе­ђу­ју ме­сто и у фи­на­лу Евро­па ку­па. То је, сва­ка­ко, успех, јер се мо­ра има­ти у ви­ду да је на­ша олим­пиј­ка стар­то­ва­ла са старт­ним бро­јем 37 а да су уче­ство­ва­ле и так­ми­чар­ке из са­мог свет­ског вр­ха. Ви­со­ки старт­ни бро­је­ви раз­лог су што до са­да на нај­ ве­ћим так­ми­че­њи­ма ни­је ус­пе­ла да се пла­ си­ра у „топ 30”. – Во­ле­ла бих да на Олим­пиј­ским игра­ма на­пре­ду­јем бар за не­ко­ли­ко ме­ста, да из­бо­ рим дру­гу во­жњу у сла­ло­му или ве­ле­сла­ло­ му. То би био знак да је ква­ли­тет мог ски­ ја­ња ве­ћи, то би био мо­тив за да­љи рад. Не за­но­сим се, сви до­ла­зе у нај­бо­љој фор­ми и ту он­да од­лу­чу­ју и нај­ма­ње сит­ни­це – ка­же Не­ве­на.

да по­сле Ига­ра ски­ја­ње, боб, би­а­тлон и дру­ ги зим­ски спор­то­ви бу­ду још ма­сов­ни­ји и ква­ли­тет­ни­ји. Мар­ко, 21-го­ди­шњи Ср­бин из Љу­бља­не так­ми­чи­ће се у сла­ло­му, ве­ле­сла­ло­му и су­ пер ве­ле­сла­ло­му. Већ то је кру­на ње­го­ве до­ са­да­шње ка­ри­је­ре: – Не­ћу ни­шта но­во да ка­жем ка­да кон­ ста­т у­ј ем да је уче­ш ће на ова­к вим спорт­ ским ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма не­што што се пам­ ти до кра­ја жи­во­та. По­ча­ство­ван сам што ћу пред­ста­вља­ти Ср­би­ју у Со­чи­ју, по­но­сан што сам то из­бо­рио вред­ним ра­дом и ре­ зул­та­ти­ма. Мар­ко је, ипак, се­би по­ста­вио ци­ље­ве за ко­је сма­тра да су ви­со­ки, али и до­сти­жни: – Так­ми­чи­ћу се са нај­бо­љи­ма на све­ту. Ово су тр­ке ко­ју нај­бо­љи не про­пу­шта­ју. Ка­да бих се пла­си­рао до 30. ме­ста… Би­ћу је­дан од нај­мла­ђих так­ми­ча­ра, али мо­жда ћу баш на Олим­пиј­ским игра­ма да про­би­јем лед и ка­да су у пи­та­њу ква­ли­тет­ни ре­зул­та­ти.


5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

11

СЛОБОДНО

СКИЈАЊЕ Игре: 6 (од 1992). Дисциплине: 6. Мушкарци (3): могули, акробатика, ски крос. Жене (3): могули, акробарика, ски крос. Четири нове дисциплине у Сочију (укупно 10): слопстајл (м), слопстајл (ж), халфпајп (м), халфпајп (ж). Учесници: 439 (253 мушкарца, 186 жена) из 35 земаља. Најмлађи учесник: Ђи Ксијау, Кина (13 година, 255 дана), 1994. Најстарији учесник: Клајд Гети, Аргентина (44 године, 152 дана), 2006. Освајачи медаља: 58 спортиста из 17 земаља. Највише медаља, појединци: Кари Тра (Норвешка) 3 (1, 1, 1). Највише медаља, земља: САД 14 (5, 5, 4).

КАРЛИНГ Игре: 5 (1924. и од 1998). Дисциплине: 2. Мушкарци (1): екип­но. Жене (­1): екипно­. У­чесници: 2 ­ 9­8 (160 му­шкараца, 137 жена) из 15 земаља. Најмлађи учесник: Стела Хајс, Немачка (17 година, 32 дана), 2010. Најстарији учесник: Карл Аугуст Крон­лунд, Швед­ска (58 го­ди­ на, 155 да­на), 1924. Осва­ја­чи ме­да­ља: 120 спор­ти­ста из 10 зе­ма­ља. Нај­ви­ше ме­да­ља, по­је­дин­ци: 8 спор­ти­ста са 2. Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­мља: Ка­на­да 8. (3, 3, 2)

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Му­шкар­ци: Алекс Би­ло­до (Ка­на­да), мо­гу­ли, 1. у Ван­ку­ве­ру, 3 по­бе­де и 3 дру­га ме­ста у се­зо­ни; Мајкл Кинг­сбе­ри (Ка­на­да), мо­ гу­ли, свет­ски пр­вак, 3 по­бе­де у се­зо­ни; Лиу Жонг­кинг (Ки­на), акро­ба­ти­ка, по­бед­ник Свет­ског ку­па 2013, 3. на Свет­ском пр­ вен­ству; Алекс Фиб­ва (Швај­цар­ска), ски крос, по­бед­ник Свет­ ског ку­па 2013; Деј­вид Вајс (САД), хал­фпајп, свет­ски пр­вак; То­ мас Ве­лиш (САД), слоп­стајл, свет­ски пр­вак. Же­не: Ха­на Кер­ни (САД), мо­гу­ли, 1. из Ван­ку­ве­ра; Ли Ни­на (Ки­ на), акро­ба­ти­ка, 2. из Ван­ку­ве­ра; Ма­ри­је­ла Томп­сон (Ка­на­да), ски крос, во­де­ћа у Свет­ском ку­пу; Ви­џи­ни­ја Фа­вр (Швај­цар­ска), дво­стру­ка пр­ва­ки­ња све­та;Ке­ри Хер­ман (САД), слоп­стајл, 1. у Свет­ском ку­пу 2013.

Два пута најбо­ље­: ­Швеђанке ­са­тренером

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Му­шкар­ци: Ка­на­да, 1. у Ван­ку­ве­ру и на Свет­ском пр­вен­ству 2013; Швај­цар­ска, 3. у Ван­ку­ве­ру и на Свет­ском пр­вен­ству 2013; Но­ви Зе­ланд, 2. на Свет­ском пр­вен­ству 2013. Же­не: Швед­ска, 1. у Ван­ку­ве­ру, 3. на Свет­ском пр­вен­ству 2013, Ка­на­да, 2. у Ван­ку­ве­ру, 1. на Свет­ском пр­вен­ству 2013; Ау­стри­ ја, 2. на Свет­ском пр­вен­ству 2013.

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

САД

5

5

4

14

2.

Канада

4

3

2

9

3.

Аустралија

3

1

1

5

4.

Швајцарска

3

0

1

4

5.

Норвешка

2

2

4

8

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Кари Тра (Норвешка)

1

1

1

3

2.

Јане Лахтела (Финска)

1

1

0

2

3.

Џенифер Хеил (Канада)

1

1

0

2

4.

Дале Бег-Смит (Аустралија)

1

1

0

2

5.

Стине Лизе Хатестад (Норвешка)

1

0

1

2

зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Канада

3

3

2

8

2.

Шведска

2

1

1

4

3.

В. Британија

2

0

0

2

4.

Швајцарска

1

2

2

5

5.

Норвешка

1

1

1

3

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Ане­та Нор­берг (Шведска)

2

0

0

2

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

2.

Ева Лунд (Шведска)

2

0

0

2

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 8. фебруар (22,00) могули, финале 1, 2, 3, Ж 10. фебруар (22,00) могули, финале 1, 2, 3, М 11. фебруар (13,00) слопстајл, финале, Ж 13. фебруар (13,30) слопстајл, финале, М 14. фебруар (21,30) акробатика, финале 1, 2. и 3, Ж 17. фебруар (21,30) акробатика, финале 1, 2, 3, М 18. фебруар (21,30) халфпајп, финале, М 20. фебруар (11,45) ски крос, финале, М ((21,30) халфпајп, финале, Ж 21. фебруар (11,45) ски крос, финале, Ж

3.

Катрине Линдхал (Шведска)

2

0

0

2

4.

Ана Свард-ле Моин (Шведска)

2

0

0

2

5.

Кевин Мартин (Канада)

1

1

0

2

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 10-1­7. ­фебруар (9,00-19,00)­ такмичење по групама, М и ­ ­Ж 19. фебруар (19,0­0) полуфинала, М и Ж 21. ­феб­руа­р (12,30) за 3. место, М и Ж (17,30) финале, М и Ж


12

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

5. ФЕБРУАР 2014.

5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

13

Уз заставу и висок пласман

БИАТЛОН

Миланко Петровић планира да у Сочију буде међу 30 најуспешнијих биатлонаца, али машта и о много бољем пласману

Игре: 14 (од 1960). Ди­сци­пли­не: 12. Му­шкар­ци (5): 10 км спринт, 12,5 км по­те­ра, 15 км груп­ни старт, 20 км, шта­ фе­та 4 x 7,5 км. Же­не (7): 7,5 км спринт, 10 км по­те­ра, 12,5 км груп­ни старт, 15 км, шта­фе­та 4 x 6 км. На­пу­штен­е ди­сци­пли­не: шта­фе­та 3 x 7,5 км (ж), шта­фе­та 4 x 7,5 км (ж). Јед­на н­ова­ ди­сци­пли­на у Со­чи­ју­ (укуп­но 11): ме­шо­ви­та ш­та­фе­та 2 х 6 км (ж) + 2 х 7,5 км (м). Уче­сни­ци: 1,035 (720 му­шка­ра­ца, 315 же­на) из 52 зе­мље. Нај­мла­ђи уче­сник: Глен Ол­сон, Швед­ ска (17 го­ди­на, 151 дан), 1994. Нај­ста­ри­ји уче­сник: Та­на­сис Ца­ки­рис, Грч­ка (45 го­ди­на, 34 да­на), 2010. Осва­ја­чи ме­да­ља­: 175 спорт­иста из 20 зе­ма­ља. Најв­ише мед­аља, по­је­дин­ци: Оле Еј­нар Бјор­нда­лен (Нор­ве­шка) 11 (6, 4, 1) Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­мља: Не­мачк­а 43 (16, 18, 9).

Наш за­став­ник на све­ча­ном отва­ра­њу Ига­ра, 25- го­ди­шњи би­а­тло­нац из Сје­ни­це Ми­лан­ ко Пе­т ро­в ић, осо­к о­љ ен ме­д а­ ља­ма на Уни­вер­зи­ја­ди у Трен­ ти­ну (зла­то и брон­за, уз зла­то у крос кан­три­ју), је­дан је од оних на­ших ре­пре­зен­та­ти­ва­ца ко­ји Олим­пиј­ске игре у Со­чи­ју до­ че­ку­је у оп­ти­ми­стич­ком рас­по­ ло­же­њу: – Сви при­ча­ју да је сан сва­ког спор­ти­сте да бар јед­ном у ка­ри­ је­ри бу­де уче­сник Олим­пиј­ских ига­ра. Ни ја ни­сам изу­те­ка. Са­да ми се сан ис­пу­нио, али да­ле­ко од то­га да ми је циљ са­мо да бу­дем део ве­ли­ког спек­та­кла. Не кри­ јем да ми је ва­жан ре­зул­тат.

та и да здра­вље бу­де ка­ко тре­ба. По­сле је све у мо­јим ру­ка­ма. У Ван­ку­ве­ру је 2010. био 81. Осе­тио је шта зна­чи уче­шће на ве­ли­ким так­ми­че­њи­ма. На њи­ ма је још од 2008. и 112. ме­ста

Нај­бо­љи пла­сман 35. ме­сто Ју­го­сла­ви­ју, СЦГ и Ср­би­ју на зим­ским олим­пиј­ским игра­ма пред­ста­вља­ло је 11 би­а­тло­на­ца: Мар­јан Бур­гар 1980, Ју­ре Ве­ле­пец 1984. и 1988, Мар­јан Вид­мар 1984, Мла­ден Гру­јић 1992, Фра­њо Ја­ко­вац 1984, Ад­мир Ја­мак 1992, Ан­дреј Ла­ни­ шек 1984, То­ми­слав Ло­па­тић 1984. и 1992, Алек­сан­дар Ми­ лен­ко­вић 2006, Зо­ран Ћо­сић 1984. и 1992. и Ми­лан­ко Пе­ тро­вић 2010. Нај­у­спе­шни­ји су би­ли Мар­јан Бур­гер и Ју­ре Ве­ле­пец. Обо­ји­ца су на 20 км оства­ри­ли исти пла­сман – 35. ме­сто.

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Немачка

16

18

9

43

2.

Норвешка

12

11

6

29

3.

Русија

9

4

7

20

4.

СССР

9

5

5

19

5.

Француска

4

4

8

16

6.

ДР Немачка

3

4

4

11

7.

Шведска

3

1

6

10

8.

ЗНД

2

2

2

6

9.

Канада

2

0

1

3

10. СР Немачка

1

2

2

5

Најуспешнији: Оле Ејнар Бјорндален (Норвешка)

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Оле Ејнар Бјорндален (Норвешка)

6

4

1

11

2.

Рико Грос (Немачка)

4

3

1

8

3.

Свен Фишер (Немачка)

4

2

2

8

4.

Александар Тихонов (СССР)

4

1

0

5

5.

Кати Вилхелм (Немачка)

3

3

1

7

6.

Халвард Ханеволд (Норвешка)

3

2

1

6

7.

Марк Кирхнер (Немачка)

3

1

0

4

8.

Михаел Грајс (Немачка)

3

0

0

3

9.

Уши Дисл (Немачка)

2

4

3

9

2

3

1

6

10. Сергеј Чепиков (ЗНД, Русија, СССР)

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 8. фебруар (18,30) 10 км спринт, М 9. фебруар (18,30) 7,5 км спринт, Ж 10. фебруар (19,00) 12,5 км потера, М 11 фебруар (19,00) 10 км потера, Ж 13. фебруар (18,00) 20 км, М 14. фебруар (18,00) 15 км , Ж 16. фебруар (19,00) 15 км групни старт, М 17. фебруар (19,00) 12,5 км групни старт, Ж 19. фебруар (18,30) 2 x 6 км Ж + 2 x 7,5 км М, мешовита штафета 21. фебруар (18,30) 4 x 6 км штафета, Ж 22. фе­бру­ар (18,30) 4 x 7,5 км штафета, М

Шта ви­ше Ми­лан­ко Пе­тро­вић без ика­квог оп­те­ре­ће­ња из­но­си пред­ви­ђа­ња око пла­сма­на: – Кон­ку­рен­ци­ја је из­у­зет­но ујед­на­че­на. Си­г у­ран сам да су од 88 та­ми­ча­ра њих 80 кан­ди­ да­ти да се на­ђу на јед­ном од ме­ ста на по­бед­нич­ком по­сто­љу. Ту убра­јам и се­бе! Али ако не бу­де та­ко Ми­лан­ ко, уче­н ик тре­н е­р а Ти­хо­м и­р а Ми­ло­са­вље­ви­ћа, ре­ал­но ту­ма­ чи сво­је мо­гућ­но­сти: – Све­стан сам ко­ли­ко вре­дим. Ако бих оства­рио пла­сман до 30. по­зи­ци­је мо­гао бих да ка­жем да сам за­до­во­љан. Али, по­на­вљам, у би­а­тло­ну је све мо­гу­ће. Уз нај­ бо­ље мо­гу­ће из­да­ње и ма­ло сре­ ће ме­д а­љ а ни­ј е та­к о да­л е­к о. При­пре­мљем сам са­свим за­до­ во­ља­ва­ју­ће. Би­ћу кон­ку­рен­тан ве­ли­ким ри­ва­ли­ма. Са­мо да не бу­де не­ких из­не­на­ђе­ња до стар­

на Свет­ском пр­вен­ству у Остер­ сун­ду. Из го­ди­не у го­ди­ну је на­ пре­д о­в ао па је 2013. на Свет­ ском пр­вен­ству у Но­вом Ме­сту био нај­бо­ље пла­си­ран до са­да на 47. ме­сту. Ми­лан­ко сма­тра да ће Со­чи и пред­ста­вља­ње Ср­би­је би­ти ко­ рак на­пред у раз­во­ју зим­ских спор­то­ва у на­шок зе­мљи. – По­треб­ни су до­бри ре­зул­та­ ти и свест да, иако ни­смо зе­мља зим­с ких спор­то­в а, има­м о по­ тен­ци­јал да јед­ног да­на бу­де­мо успе­шни у њи­ма. Чи­ње­ни­ца да ће но­си­ти за­ста­ ву Ср­би­је на све­ча­ном отва­ра­њу је до­дат­ни мо­тив: – То је ве­ли­ка част, при­зна­ње за до­са­да­ши рад и ре­зул­та­те. Не­ ма ту шта мно­го да се ка­же. Уче­ сник Ига­ра и за­ста­ва др­жа­ве у тво­јим ру­ка­ма. Још ре­зул­тат и – све ће би­ти за пам­ће­ње.

Ми­лан­ко Пе­тро­вић

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Му­шка­р­ци: Оле Еј­нар Бјор­нда­лен (Нор­ве­шка), осва­јач 11 олим­ пиј­ских ме­да­ља, Мар­тин Фур­кад (Фран­цу­ска), во­де­ћи у Свет­ском ку­пу, Емил Хе­гле Свенд­сен (Нор­ве­шка) 1, на 20 км из Ван­ку­ве­ра, Јев­ге­ниј Ус­тју­гов (Ру­си­ја), 1. на 15 км у Ван­ку­ве­ру. Же­не: То­ра Бер­гер (Нор­ве­шка), во­де­ћа у Свет­ском ку­пу, Дар­ја До­мра­че­ва (Бе­ло­ру­си­ја), 2. у Свет­ском ку­пу, 3. на 15 км из Ван­ ку­ве­ра; 1. на 15 км у Ван­ку­ве­ру; Ка­и­са Ма­ка­ра­и­нен (Фин­ска), 3. у Свет­ском ку­пу.


14

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

5. ФЕБРУАР 2014.

5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

15

Же­ља: ме­ђу 15 нај­бо­љих БОБ

Вук Ра­ђе­но­вић и Алек­сан­дар Бун­да­ло у по­след­њем тре­нут­ку уско­чи­ли у боб дво­сед и от­пу­то­ва­ли на Игре

Вук и Астрид „пи­лот­ски” брач­ни пар

Игре: 20 (од 1924. сем 1960). Ди­сци­пли­не: 4. Му­шкар­ци (2): дво­сед, че­ тво­ро­сед. Же­не (1): дво­сед. На­пу­ште­на ди­сци­пли­ на (1): че­т во­р о­с ед/пе­т о­ сед (м). Уче­сни­ци: 1,583 (1,500 му­ шка­ра­ца, 83 же­не) из 54 зе­ мље. Нај­мла­ђи уче­сник:Том До, САД (15 го­ди­на, 128 да­ на), 1928 . Нај­ста­ри­ји уче­сник:Ху­ берт Мен­тен, Хо­лан­ди­ја (54 го­ди­не, 158 да­на), 1928. Осва­ја­чи ме­да­ља: 265 спор­ти­ста из 14 зе­ма­ља. Нај­ви­ше ме­да­ља, по­ је­дин­ци: Бог­д ан Му­с и­о л (ДРН, Не­мач­ка) 7 (1, 5, 1). Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­ мља: Швај­цар­ска 30 (9, 10, 11).

У Со­чи­ју Вук Ра­ђе­но­вић не­ће би­ти је­ди­ни пи­лот бо­ба дво­се­да са тим пре­зи­ме­ном. Ау­стра­лиј­ским бо­бом пи­ло­ти­ра­ће Астрид Ра­ђе­но­вић, ње­го­ва су­ пру­га. Обо­ма су ово тре­ће зим­ске олим­пиј­ске игре, али пр­ве от­ка­ко су у бра­ку.

Астрид Ра­ђе­но­вић и Ја­на Пит­ман (Ау­стра­ли­ја)

Астрид Ра­ђе­но­вић (де­во­јач­ко Лох-Вил­кин­сон) је би­ла атле­ти­чар­ка. Тр­ча­ла је на 400 м са пре­по­ на­ма и 400 м без пре­по­на, али игра­ла је и фуд­бал у су­пер­ли­ги за Но­ви Ју­жни Велс, а а на др­жав­ном пр­вен­ству у ди­за­њу те­го­ва осво­ји­ла је брон­зу у ка­ те­го­ри­ји до 69 кг. А он­да је при­хва­ти­ла по­зив да се оку­ша у бо­бу као коч­ни­чар. При­хва­ти­ла га је и вр­ло бр­зо из­бо­ри­ла пи­лот­ско се­ди­ште. Њој је при­па­ла част да бу­де пи­лот пр­вог ау­стра­ лиј­ског бо­ба на олим­пиј­ским игра­ма. Са Кај­ли Рид у То­ри­ну 2006. за­у­зе­ла је 14. ме­сто, а у Ван­ку­ве­ру коч­ни­чар­ка јој је би­ла Се­си­ли­ја Ме­кин­тош, али пла­сман је био сла­би­ји – 19. ме­сто. У Со­чи Астрид Ра­ђе­но­вић до­ла­зи са но­вим коч­ ни­ча­рем, при­ја­те­љи­цом и тре­нинг парт­нер­ком из атлет­ских да­на Ја­ном Пит­ман. То већ га­ран­ту­је бо­љи пла­сман на 22. зим­ским игра­ма, јер је Ја­на Пит­ман јед­на од нај­бо­љих тр­ка­чи­ца пре­ко пре­по­ на свих вре­ме­на. Би­ла је шам­пи­он­ка Ко­мон­вел­ та 2002. и 2006. го­ди­не а свет­ка пр­ва­ки­ња 2003. и 2007. Исти­на са­ра­ђу­ју тек два ме­се­ца, али већ у ја­ну­ а­ру у Сент Мо­ри­цу по­сти­гле су у тре­ћој од че­ти­ ри во­жње осми ре­зул­тат у кон­ку­рен­ци­ји 22 бо­ба. У Со­чи­ју би­ће још мно­го уи­гра­ни­је...

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ зл.

ср.

бр.

ук.

Немачка

10

5

6

21

2.

Швајцарска

9

10

11

30

3.

САД

7

6

7

20

4.

ДР Немачка

5

5

3

13

5.

Италија

4

4

4

12

6.

Канада

3

2

1

6

7.

СР Немачка

1

3

2

6

8.

Аустрија

1

2

0

3

9.

В. Британија

1

1

2

4

1

2

­3

1.

10. СССР

ср.

бр.

ук.

Алек­сан­дар Бун­да­ло и Вук Ра­ђе­но­вић

Аме­ри­к ан­ци, Швај­цар­ци, Ле­ тон­ци... – И ту ће ни­јан­се да од­лу­чу­ ју. Те­шко је прог­но­зи­ра­ти наш пла­сман, али ако се пла­си­ра­мо ме­ђу 15. нај­у­спе­шни­јих био бих

за­до­во­љан. Та­кав ре­зул­тат би по­ ве­ћао по­пу­лар­ност овог спор­та у Ср­би­ји и то је ја­ко зна­чај­но за бу­дућ­ност. Алек­сан­дар Бун­да­ло је уско­ чио у дво­сед по­след­њем тре­нут­

ку, без ве­ли­ког ис­ку­ства. Атле­ ти­чар по во­ка­ци­ји, са­да ће се по­ја­ви­ти у ти­му упра­во на зах­ тев ис­ку­сног пи­ло­та Ву­ка Ра­ђе­ но­ви­ћа. – Же­л им да пру­ж им мак­с и­ мум, да дам ква­ли­те­тан до­при­ нос. Као и Ву­ка за­до­во­љио би ме пла­сман до 15. ме­ста. Ве­ру­ јем у се­бе, фор­ма ми је у уз­ла­ зној пу­та­њ и. Не­м ам ни­к а­к ве ди­ле­ме да ће кон­ку­рен­ци­ја би­ ти из­у­зет­на. Сто­тин­ке ће од­лу­ чи­ва­ти о ме­да­ља­ма. Ти­пу­јем на Аме­ри­кан­це, Ка­на­ђа­не, Нем­це и, на­рав­но, до­ма­ћи­не Ру­се ко­ ји ће има­ти по­се­бан мо­тив, јер се так­ми­че пред сво­јом пу­бли­ ком. Ре­п ре­з ен­т а­т и­в ац Ср­б и­ј е у атле­ти­ци, у ко­ју је ушао на тет­ кин на­го­вор, за­бо­ра­ви­ће на тре­ ну­так оми­ље­ну ди­сци­пли­ну скок удаљ, ко­ја му је до­не­ла не­ко­ли­ ко вред­них ре­зул­та­та, ме­ђу ко­ји­ ма је и ти­ту­ле др­жав­ног пр­ва­ка осво­је­на про­шле го­ди­не. – Идем на Олим­пиј­ске игре! Пре­сре­ћан сам. Уче­шће на ова­ квом до­га­ђа­ју пред­ста­вља пе­чат на ка­ри­је­ру, али ути­че и на раз­ вој лич­но­сти, до­но­си дра­го­це­ но ис­ку­ство и мно­га но­ва при­ја­ тељ­ства – сма­тра Алек­сан­дар.

Ср­би­ја про­тив Ја­мај­ке

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

Пи­лот на­шег бо­ба Вук Ра­ђе­ но­вић сти­же у Со­чи као нај­и­ ску­с ни­ј и так­м и­ч ар олим­п иј­ ског ти­ма Ср­би­је. Тре­ће уче­шће на Олим­пиј­ским игра­ма. По­сле Солт Лејк Си­ти­ја и Ван­ку­ве­ра, ро­ђе­ни Са­рај­ли­ја ко­ји жи­ви у Бри­збеј­ну, на­ћи ће се у дво­се­ду са Алек­сан­дром Бун­да­лом. – Же­лео сам да и тре­ћи пут уче­ству­јем у че­тво­ро­се­ду. Ми­ слим да смо би­ли зре­ли за пла­ сман ме­ђ у пр­в их де­с ет, а ту од­л у­ч у­ј у ни­ј ан­с е. Ме­ђ у­т им, так­ми­чи­ће­мо се у дво­се­ду. Од­ го­ва­ра ми Бун­да­ло, јер је у до­ број фор­ми, и јер има по­треб­ну те­жи­ну – ка­же Ра­ђе­но­вић. Пи­лот че­тво­ро­се­да ко­јег је Ср­ би­ја не­тре­ми­це пра­ти­ла пре че­ ти­ри го­ди­не у Ван­ку­ве­ру, и ко­ји је 18. ме­стом по­сти­гао нај­бо­љи пла­сман од на­ших олим­пи­ја­ца, не при­зна­је Ку­бер­те­но­ву мак­си­ му „Ва­жно је уче­ство­ва­ти”. – Олим­пиј­ске игре су кру­на ка­ри­је­ре. Ко иде са­мо да би се по­ј а­в ио уна­п ред је гу­б ит­н ик, оста­је по­сма­трач. Кон­ку­рен­ци­ја у Со­чи­ју пре­ ма Ву­ко­вим ре­чи­ма је же­сто­ка. У пр­вом пла­ну у кон­ку­рен­ци­ји 30 дво­се­да су по ње­му су Ру­си, Бри­тан­ц и, Нем­ц и, Ка­н а­ђ а­н и,

1.

Андре Ланге (Немачка)

4

1

0

5

2.

Кевин Куске (Немачка)

4

1

0

5

3.

Бернард Гермесхаузен (ДРН)

3

1

0

4

4.

Мајнард Немер (ДРН)

3

0

1

4

Пи­лот без прем­ца: Ан­дре Лан­ге (Не­мач­ка)

5.

Волфганг Хопе (ДРН, Немачка)

2

3

1

6

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

6.

Донат Аклин (Швајцарска)

2

1

1

4

7.

Густав Ведер (Швајцарска)

2

1

1

4

8.

Маркус Цимерман (Немачка)

2

1

1

4

9.

Дитмар Шауерхамер (ДРН)

2

1

0

3

10. Кристоф Ланген (Немачка)

2

0

2

4

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ ­16. фебруар (2­0,15) двосед, 1­. и 2. вожња,­М ­17. фебруар (1­8,30) двосед, 3­. и 4. вожња, М ­ 1­8. фебруар (1­9,1­5)­ двосед, 1. и 2­. вожња, Ж 19­. ф­ебруар (20,15­) д­во­сед, 3. и 4. во­жња, Ж 22. ф ­ ебруар (20,30) четворосед, 1. и 2­. в­ожњ­а, М 23. фебруар (13,30) четворосед, 1. и 2. вожња, М

Иа­ко се у Кал­га­ри­ју так­ми­чи­ла и пр­ва боб по­са­да из Ја­мај­ке, зе­мље у ко­јој снег ни­ка­ да не па­да, свет ју је за­и­ста от­крио тек по­сле фил­ма „Кул ра­нинг” ко­ји је „Ди­зни” сни­мио 1993. го­ди­не. У Кал­га­ри­ју Ја­мај­ча­ни су, на­ рав­но, би­ли по­след­њи јер су оста­ли без пла­ сма­на, али су у Ли­ле­ха­ме­ру до­ка­за­ли да чи­ та­ва иде­ја ни­је би­ла пот­пу­но бе­сми­сле­на за­у­зев­ши со­лид­но 14. ме­сто. Уо­ста­лом, Ја­ мај­ча­ни су сјај­ни сприн­те­ри, а бр­зи­на при стар­ту у овом спор­ту ве­о­ма је зна­чај­на. Све оста­ло се, мо­же на­у­чи­ти у не­ком од зим­ских цен­та­ра са боб ста­зом и у том сег­ мен­ту Ја­мај­ча­ни су, бо­ра­ве­ћи три го­ди­не у Лејк Пле­си­ду, мно­го на­пре­до­ва­ли. За њих су се оти­ма­ли „спон­зо­ри” та­ко да су обез­бе­ди­ли сред­ства да жи­ве на се­вер­ној по­лу­лоп­ти, тре­ни­ра­ју и уче­ству­ју у тр­ка­ма за Свет­ски куп. Али, го­ди­не су про­ла­зи­ле, до­ шло је до сме­не ге­не­ра­ци­ја и че­тво­ро­сед, чи­ја је стал­на ба­за од 1997. у Еван­сто­ну (Ви­скон­ син) по­стао је дво­сед. Вотс и Бра­ун су на­сту­пи­ли у Солт Лејк Си­ ти­ју 2002. и про­шли не­слав­но за­у­зев­ши 28.

ме­сто, а на олим­пиј­ску сце­ну вра­ћа­ју се у Со­ чи­ју по­сле 12 го­ди­на, по­но­во као дво­сед. Пи­лот је по­но­во Вин­стон Вотс, са­да 46-го­ ди­шњак, а коч­ни­чар Мар­вин Дик­сон. Њи­хо­ви ри­ба­ли би­ће Вук Ра­ђе­но­вић и Алек­сан­дар Бу­ба­ло у бо­бу дво­се­ду Ср­би­је, а за­ни­мљи­во је да је ово ри­вал­ство ја­мај­чан­ ских и на­ших бо­бо­ва за­по­че­то још у Кал­га­ри­ ју 1988. ка­да су Да­дли Стокс и Мајкл Вајт, чла­ но­ви ори­ги­нал­не по­са­де че­тво­ро­се­да у ко­јем су би­ли и Де­вон Ха­рис и Крис Стокс, на­сту­ пи­ли у дво­се­ду и за­у­зе­ли 30. ме­сто. Два ме­ста ис­пред би­ли су на­ши ре­пре­зен­та­тив­ци Бо­ри­ слав Ву­ја­ди­но­вић и Ми­ро Пан­ду­ре­вић. До сле­де­ћег ду­е­ла, али у че­тво­ро­се­ду до­ шло је 1992. у Ли­ле­ха­ме­ру ка­да су Да­дли Стокс, Ри­ки Ме­кин­тош, Мајкл Вајт и Крис Стокс (шеф ми­си­је Ја­мај­ке у Со­чи­ју) за­у­зе­ ли 25. ме­сто. На 24. ме­сту, бр­жи се­дам сто­ тих де­ло­ва се­кун­де би­ли су Здрав­ко Стој­нић, Дра­ги­ша Јо­ва­но­вић, Ми­ро Пан­ду­ре­вић и Ог­њен Со­ко­ло­вић. Вук и Алек­сан­дар по­ку­ша­ће да ту тра­ди­ ци­ју на­ста­ве у Со­чи­ју.

Олим­пи­јац у 46. го­ди­ни: Вин­стон Вотс (Ја­мај­ка)

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Му­шкар­ци (че­тво­ро­сед): Мак­си­ми­ли­ јан Арнт (Не­мач­ка), 1. Свет­ско пр­вен­ ство 2013; Алек­сан­дар Зуб­ков (Ру­си­ја), 1. у Свет­ском ку­пу, 2. на Свет­ском пр­ вен­ству 2013, Сти­вен Хол­комб (САД), 3. на Свет­ском пр­вен­ству 2013; (дво­сед): Бе­ат Хеф­ти (Швај­цар­ска), 1. Европ­ско пр­вен­ство 2014; Алек­сан­дар Зуб­ков (Ру­си­ја), 3. у Ван­ку­ве­ру. Же­не: Кај­ли Хам­фрис (Ка­на­да), 1. у Ван­ ку­ве­ру; Ела­не Ме­јерс (САД), 3. у Ван­ку­ ве­ру; Фа­би­ја­на Ма­јер (Швај­цар­ска), 1. Европ­ско пр­вен­ство 2014.


5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

17

СКИЈАШКИ СКОКОВИ Игре: 21 (од 1924). Ди­сци­пли­не: 3. Му­шкар­ци (3): ма­ла ска­ ка­о­ни­ца, ве­ли­ка ска­ка­о­на­и­ ца, ве­ли­ка ска­ка­о­ни­ца екип­ но (м). Јед­на но­ва ди­сци­пли­на у Со­чи­ју (укуп­но 4): ма­ла ска­ка­о­ни­ца (ж). Уче­сни­ци: 810 му­шка­ра­ца из 36 зе­ма­ља. Нај­мла­ђи уче­сник: Ким Хјон-Ги, Ј. Ко­ре­ја (15 го­ди­на, 3 да­на), 1998. Нај­ста­ри­ји уче­сник: Пал Ва­ња, Ма­ђар­ска (43 го­ди­не, 239 да­на), 1948. Осва­ја­чи ме­да­ља: 119 спор­ти­ста из 13 зе­ма­ља. Нај­ви­ше ме­да­ља, по­је­ дин­ци: Ма­ти Ни­ке­нен (Фин­ ска) 5 (4, 1, 0). Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­ мља: Нор­в е­ш ка 29 (9, 9, 11).

„Ри­бљи стил” из ае­ро-ту­не­ла Ски­ј а­ш ки ско­к о­в и су по­сле Дру­гог свет­ског ра­та ве­ро­ват­но до­жи­ве­ли нај­ве­ћу про­ме­ну од свих зим­ских спор­то­ва. Из­град­ња све ве­ћих ска­ка­о­ни­ ца, од­но­сно ле­та­о­ни­ца, при­мо­ра­ ла је струч­ња­ке да се по­за­ба­ве ели­ ми­на­ци­јом ри­зи­ка ко­је но­се све ду­жи ско­ко­ви. Ма­ло је по­зна­то да је још сре­ди­ном 20. го­ди­на про­

Једини са пет медаља: Мати Никенен (Финска)

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Му­шкар­ци: Пе­тер Превц (Сло­ве­ни­ја), во­де­ћи у Свет­ском ку­пу, 3 по­бе­де и 3 дру­га ме­ста (све у 2014); Ка­мил Стох (Пољ­ска), 3 по­бе­де и пет дру­гих ме­ста у се­зо­ни, Гре­гор Шли­рен­ца­у­ер (Ау­ стри­ја) нај­тро­феј­ни­ји ска­кач да­на­шњи­це (52 по­бе­де у Свет­ском ку­пу); Си­мон Аман (Швај­цар­ска), дво­стру­ки шам­пи­он из Солт Лејк Си­ти­ја и Ван­ку­ве­ра; То­мас Дит­харт (Ау­стри­ја), 1. на Но­во­ го­ди­шњој тур­не­ји. Же­не: Са­ра Та­ка­на­ши (Ја­пан), 8 по­бе­да, 2 дру­га и 1 тре­ће ме­ сто у 11 так­ми­че­ња Свет­ског ку­па ове се­зо­не; Ка­ри­на Фогт (Не­ мач­ка), по 4 дру­га и тре­ћа ме­ста; Ири­на Ава­ку­мо­ва (Ру­си­ја). 1 по­бе­да и 5 по­сто­ља, Да­ни­је­ла Ира­шко (Ау­стри­ја), 2 по­бе­де и два дру­га ме­ста.

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Финска

10

8

4

22

2.

Норвешка

9

9

11

29

3.

Аустрија

6

7

10

23

4.

Немачка

4

3

2

9

5.

Швајцарска

4

1

0

5

6.

Јапан

3

4

2

9

7.

ДР Немачка

2

3

2

7

8.

Пољска

1

3

1

5

9.

ЧССР

1

2

4

7

10. СССР

1

0

0

1

11. Југославија

0

1

1

2

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

ср.

бр.

ук.

Је­ди­ни че­тво­ро­стру­ки по­бед­ник: Си­мон Аман

шлог ве­к а Швај­ца­рац Р а ј ­н х а р т Ш т р а ­у ­м а н ис­пи­ти­вао ско­ ко­в е на мо­д е­ ли­ма ска­ка­ча у ае­ро-ту­не­ли­ма тра­же­ћи нај­бо­ље по­ло­жа­је, не ве­ру­ју­ћи да је тра­ди­ ци­о­нал­ни по­ло­жај (ру­ке ис­пред гла­ве, ла­га­но са­ви­ну­ће у стру­ку) до ко­јег су Скан­ди­нав­ци до­шли ду­го­го­ди­шњим ис­ку­ством де­фи­ ни­тив­но нај­бо­љи. На осно­ву ње­го­вих ис­тра­жи­ ва­њ а да­н а­ш њи „ри­б љи стил” (ру­ке уз те­ло) тек пе­де­се­тих го­ ди­на по­чео је да за­ме­њу­је скан­ ди­нав­ски. „Ри­бљи стил” пр­ви је лан­си­рао Штра­у­ма­нов зе­мљак Де­шер, али без пре­ви­ше успе­ха, а он­да су га при­хва­ти­ли Фин­ци, па ска­ка­чи ДР Не­мач­ке и СССР и осва­ја­ли ме­да­ље... Већ одав­но сви ска­чу та­ко, а нај­в и­ш е ме­д а­љ а на Олим­п иј­ ским игра­ма осво­јио је Фи­нац Ма­ти Ни­ке­нен са че­ти­ри злат­не и јед­ном сре­бр­ном ме­да­љом. Ипак, успе­шни­ји од ње­га је Швај­ца­рац Си­мон Аман ко­ји је сва че­ти­ри зла­та осво­јио у по­ је­д и­н ач­н ој кон­к у­р ен­ц и­ј и док је Ни­ке­нен јед­но зла­то осво­јио као члан еки­пе.

1.

Мати Никенен (Финска)

4

1

0

5

2.

Симон Аман (Швајцарска)

4

0

0

4

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

3.

Јенс Фајсфлог (ДРН, Немачка)

3

1

0

4

4.

Томас Моргенштерн (Аустрија)

3

0

0

3

5.

Биргер Руд (Норвешка)

2

1

0

3

5.

Казујоши Фунаки (Јапан)

2

1

0

3

5.

Андреас Кофлер (Аустрија)

2

1

0

3

8

Тони Ниеминен (Финска)

2

0

1

3

9.

Свен Ханавалд (Немачка)

1

2

0

3

9.

Мартин Шмит (Немачка)

1

2

0

3

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 8. фебруар (20,30) мала скакаоница, квалификације, М 9. фебруар (21,30) мала скакаоница, 1. серија, М (22,30) мала скакаоница, финална серија, М 11. фебруар (21,30) мала скакаоница, 1. серија, Ж (22,20) мала скакаоница, финална серија, Ж 14. фебруар (21,30) велика скакаоница , квалификације, М 15. фебруар (21,30) велика скакаоница, 1. серија, М (22,30) велика скакаоница, финална серија, М 17. фебруар (21,15) екипно, 1. серија, М (22,15) екипно, финална серија, М


18

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

19

Пе­тро­вић отва­ра и дру­ги фронт

КРОС КАНТРИ

Би­а­тло­нац Ми­лан­ко Пе­тро­вић, пред­во­ди трој­ку де­би­та­на­та Ср­би­је у крос кан­три­ју на олим­пиј­ским игра­ма, у ко­јој су и Ива­на Ко­ва­че­вић и Реј­хан Шмр­ко­вић

Игре: 21 (од 1924). Ди­сци­пли­не: 23. Му­шкар­ци (6): спринт, 15 км, 50 км, 30 км ски­а­тлон, шта­фе­та 4 х 10 км, спринт екип­но. Ж­ене (6)­: ­спринт, 10 км, 30 км, 15 км ски­ а­тлон, ш ­ т­афе­та 4 х 5 к ­ м­, спринт екип­но. На­пу­ште­не дсци­плин­е ­(11): 10 км,­ 1­8 км, 3­0 ­км, 10 км по­те­ра, 15­км­по­те­ра (м), 5 км, ­15 к­м, 20 км, ­5 км по­те­ра,­1­0 км по­тер­а, шта­фе­та 3 х 5 км (ж). Учесн­иц­и: 2.250 ­(1­.594 му­шка­рц­а, 656 же­на) из 77 зе­ма­ља. Нај­мла­ђи уче­сник: Ли Гјонг Ае, Ј. Ко­ ре­ја (15 го­ди­на, 172 да­на), 1992. Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ар­ту­ро Кинч, Ко­ ста­ри­ка (49 го­ди­на, 309 да­на), 2006. Осва­ја­чи ме­да­ља: 335 спор­ти­ста из 21 зе­мље. Нај­ви­ше ме­да­ља, по­је­дин­ци: Бјорн Де­ли (Нор­ве­шка) 12 (8, 4, 0). Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­мља: Нор­ве­шка 96 (35, 36, 25).

Осам злат­них ме­да­ља: Бјорн Дели (Норвешка)

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Норвешка

35

36

25

96

2.

Шведска

27

17

19

63

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ

3.

СССР

25

22

21

68

4.

Финска

19

22

32

73

5.

Русија

13

7

8

28

6.

Италија

9

12

13

34

7.

Естонија

4

2

1

7

8.

ЗНД

3

2

4

9

9.

Немачка

2

9

3

14

Му­шкар­ци: Пе­тер Норт­хуг (Нор­ве­шка), 18 по­бе­да у Свет­ском ку­пу у ка­ри­је­ри, 4 олим­пиј­ске ме­да­ље у Ван­ку­ве­ру; Мар­тин Сунд­би (Нор­ве­шка), во­де­ћи у свет­ском ку­пу, 2 по­бе­де у се­зо­ни... Же­не: Ма­рит Бјор­ген (Нор­ве­шка), 5 по­бе­да у се­зо­ни, 3 зла­та, по 1 сре­бро и брон­за у Ван­ку­ве­ру; Те­ре­за Јо­ ха­уг (Нор­ве­шка), во­де­ћа у Свет­ском ку­пу, 3 по­бе­де и по јед­но 2. и 3. ме­сто у 2014; Астрид Ја­коб­сен (Нор­ ве­шка), 1 по­бе­да и 6 дру­гих ме­ста у се­зо­ни...

2

1

1

4

10. ДР Не­мач­ка

5. ФЕБРУАР 2014.

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Бјорн Дели (Норвешка)

8

4

0

12

2.

Љубов Јегорова (ЗНД, Русија)

6

3

0

9

3.

Лариса Лазутина (ЗНД, Русија)

5

1

1

7

4.

То­мас Алсгард (Норвешка)

5

1

0

6

5.

Раиса Сметанина (СССР, ЗНД)

4

5

1

10

6.

Сикстен Јернберг (Шведска)

4

3

2

9

7.

Галина Кулакова (СССР)

4

2

2

8

8.

Гунде Сван (Шведска)

4

1

1

6

9.–10.

Ве­ико Хакулинен (Финска)

3

3

1

7

9.–10.

Марит Бјорген (Норвешка)

3

3

1

7

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ ­8. фебруар (14,00) скиатлон 7,5 км клас. + 7,5 км слободно, Ж 9. фебруар 14,00 скиатлон 15 км клас. + 15 км слободно, М 11. фебруар (14,00-17,22) спринт, слободно, Ж (14,25-17,30) спринт, слободно, М 13. фебруар (14,00) 10 км, класично, Ж 14. фе­бру­ар (14,00) 15 км, кла­сич­но, М 15. фе­бру­ар (14,00) 4 x 5 км шта­фе­та, Ж 16. фе­бру­ар (14,00) 4 x 10 км шта­фе­та, М 19. фе­бру­ар (13,15-15,45) с­принт кл­асик, екипно, Ж (­14,­06-16,15) спринт клас­ик,­екипно,­М 22. фебруар (13­,30­) 30 к ­ м­слободно, групни старт, Ж 23. фебруар (11,00) ­50 к ­ м ­слободно, групни старт, М

Као и Алек­сан­дар Ми­лен­ко­ вић у То­ри­ну 2006. и Ми­лан­ко Пе­тро­вић ће у Со­чи­ју уче­ство­ ва­ти у два спор­та – би­а­тло­ну и крос кан­три­ју, а то ни­је из­не­на­ ђе­ње. Ка­ри­је­ру је по­чео као нор­ди­ јац – у крос кан­три­ју, а ка­сни­је, ка­да су би­а­тлон­ци у Ср­би­ји до­ би­ли бо­ље усло­ве за тре­нин­ге и так­ми­че­ња за­хва­љу­ју­ћи раз­вој­ ним сред­с тви­м а Свет­с ке би­а ­ тлон­ске уни­је, по­све­тио се овом спор­ту ко­ји се са­сто­ји од тр­ча­ња на ски­ја­ма и стре­ља­штва. Ни­је по­гре­шио, јер му је то омо­гу­ћи­ло бо­ље усло­ве за бр­жи на­пре­дак, а у 2013. го­ди­ни по­ себ­но је на­пре­до­вао у ски­ја­шком тр­ча­њу што се на­ро­чи­то ви­ди кроз би­а­тлон­ске пла­сма­не. Ме­ђ у­т им ње­г о­в а бр­з и­н а је кон­ку­рент­на и у крос кан­три­ју и то се нај­бо­ље ви­де­ло на Уни­вер­ зи­ја­ди у Трен­ти­ну, ка­да је осво­ јио злат­ну ме­да­љу у ди­сци­пли­ни 10 км спринт. – Та по­бе­да и 16 ФИС бо­до­ва ко­је је осво­јио Ми­лан­ко Пе­тро­ вић су вр­хун­ски до­мет и у свет­ ским кру­го­ви­ма то се при­ме­ти­ ло. О то­ме сви го­во­ре и Ми­лан­ка и ће и нај­бо­љи так­ми­ча­ри у Со­ чи­ју гле­да­ти дру­гим очи­ма – ре­ као је Алек­сан­дар Ми­лен­ко­вић, тре­нер је­ди­ног олим­пиј­ца Чи­леа у крос кан­три­ју. У Со­чи­ју Ми­лан­ко ће ста­ро­ ва­ти у сприн­ту на 10 км и на 15 км кла­сич­ним сти­лом, а од пла­ сма­на за­ви­си­ће да ли ће из­бо­ри­ ти уче­шће и на нај­те­жој ди­сци­ пли­ни на зим­ским олим­пиј­ским игра­ма – 50 км сло­бод­но, ко­ја се по те­жи­ни из­јед­на­ча­ва са ма­ра­ то­ном у атле­ти­ци. И Ива­на Ко­ва­че­вић и Реј­хан Шмр­ко­вић де­би­ту­ју на Игра­ма. Ива­н а Ко­в а­ч е­в ић не кри­ј е оду­ше­вље­ње што ће би­ти у срп­ ској ми­си­ји на Игра­ма у Со­чи­ју. Кра­јем го­ди­не је про­сла­ви­ла 19. ро­ђен­дан. Нај­ве­ћа же­ља да се по­ ја­ви у Со­чи­ју је ис­пу­ње­на. Так­ ми­чи­ће се на 10 км и не­ма ни­ ка­кве иде­је око ре­зул­та­та: – За ме­не ће сва­ки ре­зул­тат би­ ти до­бар. Уоп­ште не же­лим да се

Ми­лан­ко Пе­тро­вић, Ива­на Ко­ва­че­вић и Реј­хан Шмр­ко­вић

ти­ме оп­те­ре­ћу­јем. При­че о то­ме од­мах пре­ки­дам. За ме­не је нај­ ва­жни­је да ћу да бу­дем та­мо, са идо­ли­ма и да ћу кроз так­ми­че­ње са њи­ма сте­ћи ве­ли­ко ис­ку­ство. До­бро сам при­пре­мље­на, као ни­ ка­да до са­да у ка­ри­је­ри. Ива­на не же­ли ни да при­ча о по­тен­ци­јал­ним осва­ја­чи­ма ме­ да­ља. – Ко мо­же то да прог­но­зи­ра. Кон­ку­рен­ци­ја је из­у­зет­на, ква­ ли­тет­не зе­мље у овом спор­ту до­ ста оче­ку­ју од сво­јих так­ми­ча­ра. Би­ће за­ни­мљи­во и уз­бу­дљи­во до са­мог кра­ја. Нор­диј­ско тр­ча­ње, од­но­сно крос кан­три се тек про­би­ја на спорт­ску сце­ну Ср­би­је. Ива­на не сум­ња да би ко­рек­тан ре­зул­ тат у Со­чи­ју мо­гао да по­ве­ћа ин­ те­ре­со­ва­ње: – То је си­гур­но и то не ва­жи са­мо за мо­ју ди­сци­пли­ну. Сва­ки до­бар ре­зул­тат у бо­бу, алп­ском ски­ј а­њу, сно­у ­б ор­д у и би­а­тло­ ну би­ће за­мах за све дру­ге. Ве­

Укуп­но 65 олим­пи­ја­ца Ју­го­сла­ви­ја, СЦГ и Ср­би­ја има­ли су 65 так­ми­ча­ра у крос кан­ три­ју на Игра­ма, а огром­на ве­ћи­на би­ла је из Сло­ве­ни­је. Нај­ бо­љи пла­сма­ни су 9. ме­сто жен­ске шта­фе­те 3 х 5 км (Ама­ли­ ја Бе­лај, Би­сер­ка Во­ден­лич, На­да Бир­ко) из 1956, 10. ме­сто Фран­ца Смо­ле­ја на 50 км из 1936, 12. ме­сто му­шке шта­фе­те 4 х 10 км (Иво Чар­ман, Јо­же Кле­мен­чич, Ја­ни Кр­ши­нар, Ду­шан Ђу­ри­чић) из 1984, и 14. ме­сто на 10 км На­де Бир­ко из 1952.

ру­јем да ће по­сле Со­чи­ја у зим­ ским спор­то­ви­ма би­ти још бо­ља си­ту­а­ци­ја у Ср­би­ји. Реј­хан Шмр­ко­вић је у по­след­ њем тре­нут­ку обез­бе­дио од­ла­ зак у Со­чи. У де­цем­бру је на­пу­ нио 23 го­ди­не, жи­ви и тре­ни­ра у Сје­ни­ци. Так­ми­чи­ће се у тр­ци на 15 км. – На­дао сам се да ћу из­бо­ри­ти пла­сман у Со­чи. Де­би­то­ва­ћу на Игра­ма и то је мој нај­ве­ћи успех у до­са­да­шњој ка­ри­је­ри. Би­ће то на­гра­да и мом оцу Ад­на­ну ко­ји ме је упу­тио у овај спорт.

Реј­хан не же­ли мно­го да го­ во­ри о мо­гу­ћим до­ме­ти­ма. Ис­ та­као је: – Ре­ци­мо да би ме за­до­во­љио пла­сман ме­ђу 60 так­ми­ча­ра. Би­ ће за­до­вољ­ство да се бо­рим са ве­ли­ким асо­ви­ма. Сма­трам да нај­ве­ће шан­се да осво­ји зла­то има Нор­ве­жа­нин Норт­хуг. Реј­хан је под­се­тио и на пех ко­ ји га је за­де­сио про­шле го­ди­не: – Пре де­сет ме­се­ци сам по­ло­ мио скоч­ни зглоб. Уз ве­ли­ке на­ по­ре у крат­ком ро­ку сам ус­пео да се вра­тим у фор­му. Спре­ман сам.


20

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

5. ФЕБРУАР 2014.

5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

21

Ни­на Ми­цић на но­вом по­чет­ку СНОУБОРДИНГ Игре: 4 (од 1998). Ди­сци­пли­не: 8. Му­шка­р­ци (3): па­ра­лел ве­ ле­сла­лом, хал­фпајп, крос. Же­не (3): па­ра­лел ве­ле­сла­ лом, хал­фпајп, крос. На­пу­ште­не ди­сци­пли­не: ве­ле­сла­лом (м), ве­ле­сла­лом (ж). Че­ти­ри но­ве ди­сци­пли­ не у Со­чи­ју (укип­но 10): па­р а­л ел сла­л ом (м), слоп­ стајл (м), па­ра­лел сла­лом (ж), слоп­стајл (ж). Уче­сни­ци: 430 (247 му­шка­ ра­ца, 183 же­не) из 30 зе­ма­ ља. Нај­мла­ђи уче­сник: Сун Жи­ф енг, Ки­н а (14 го­д и­н а, 212 да­на), 2006. Нај­ста­ри­ји уче­сник: Сон­ дра ван Ерт, САД (37 го­ди­на, 342 да­на), 2002. Осва­ја­чи ме­да­ља: 52 спор­ти­ста из 14 зе­ма­ља. Нај­ви­ше ме­да­ља, по­је­ дин­ци: 8 спор­ти­ста по 2. Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­ мља: САД 19 (7, 5, 7).

За­го­нет­ни Ди­ми­три­је...

Филип Шох побеђује испред брата Симона

зл.

ср.

бр.

ук.

1.

САД

7

5

7

19

2.

Швајцарска

5

1

3

9

3.

Канада

3

1

1

5

4.

Француска

2

3

3

8

5.

Немачка

1

2

0

3

6.

Аустралија

1

0

0

1

6.

Холандија

1

0

0

1

8.

Норвешка

0

2

1

3

9.

Аустрија

0

1

3

4

Сно­у­бор­динг, или код нас че­шће сно­у­борд, на­стао је ше­зде­се­тих го­ ди­на про­шлог ве­ка као ком­би­на­ци­ја сур­фо­ва­ња и ски­ја­ња и баш за­то пр­ве „да­ске” се ни­су зва­ле сно­у­борд („снег­да­ска”), већ „снур­фер”, као ко­ва­ни­ца од пр­вих сло­ва ре­чи „сноу” и за­вр­шет­ка ре­чи „сур­фер”. И сно­у­брор­де­ри ко­ри­сте да­ску као сур­фе­ри, али не ја­шу на та­ла­ си­ма, већ се као ски­ја­ши спу­шта­ју низ сне­жне па­ди­не. Ипак „снур­ фе­ри” су ви­ше ли­чи­ли на да­ске за скеј­тинг (са­мо без точ­ко­ва), а „ле­ген­да” ка­же да је да­ске ин­спи­ри­са­не они­ма за сур­фо­ва­ње пр­ви кон­стру­и­сао Аме­ри­ка­нац Ди­ми­три­је Ми­ло­вич, о ко­јем на пре­тра­ жи­ва­чи­ме не мо­же да се на­ђе ни је­дан ду­ги по­да­так... Пр­во свет­ско пр­вен­ство у ди­сци­пли­ни хал­фпајп одр­жа­но је 1983. у САД, али сва на­ци­о­нал­на, па и ло­кал­на, так­ми­че­ња у САД има­ју на­зив „свет­ски шам­пи­о­нат”. Ме­ђу­тим, ка­да је 1990. осно­ва­на Ме­ ђу­на­род­на сно­у­борд фе­де­ра­ци­ја овај спорт је до­био свет­ску бу­дућ­ ност. Осам го­ди­на ка­сни­је по­стао је олим­пиј­ски спорт.

0

1

1

2

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

10. Италија

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Филип Шох (Швајцарска)

2

0

0

2

2.

Шон Вајт (САД)

2

0

0

2

3.

Сет Вескот (САД)

2

0

0

2

4.

Карин Руби (Француска)

1

1

0

2

5.

Хана Тетер (САД)

1

1

0

2

6.

Рос Пауерс (САД)

1

0

1

2

7.

Кели Кларк (САД)

1

0

1

2

8-17.

10 спортиста

1

0

0

1

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 6. фебруар (10,00) слопстајл, квалификације, М (14,00) слопстајл, квалификације, Ж 8. фебруар (9,30) слопстајл, полуфинале и финале, М 9. фебруар (10,30) слопстајл, полуфинале и финале, Ж 11. фебруар (14,00) халфпајп, квалификације, М (19,00) халфпајп, полуфинале и финале, М 12. фебруар (14,00) халфпајп, квалификације, Ж (19,00) халфпајп, полуфинале и финале, Ж 16. фебруар (11,00-13,45) сноуброд крос, Ж 17. фебруар (11,00-14,17) сноуброд крос, М 19. фебруар (9,15-13,44) паралел велеслалом, М (10,15-14,43) паралел велеслалом, Ж 22. фебруар (9,15-14,58) паралел слалом, Ж (10,15-13,59) паралел слалом, М

На­ша нај­бо­ља сно­у­бор­дер­ка та­ле­нат је до­ка­за­ла осва­ја­њем сре­бра на ЕЈОФ-у 2007, а у Со­чи­ју 2014. по­ку­ша­ће да по­ка­же да њен спорт има бу­дућ­ност у Ср­би­ји На до­с а­д а­ш њим зим­с ким олим­пиј­ским игра­ма има­ли смо пред­став­ни­ке у 10 спор­то­ва, а у Со­чи­ју на олим­пиј­ској сце­ни де­ би­то­ва­ће и 11. За то је за­слу­жна 23-го­ди­шња Ни­на Ми­цић, на­ша нај­бо­ља сно­у­бор­де­ка. А, ко­ли­ко до ју­че, ми­сли­ла је да јој се сан о уче­шћу на олим­ пиј­ским игра­ма не­ће оства­ри­ти и то због би­зар­не по­вре­де, за­до­ би­је­не пре ме­сец да­на. Под­се­ти­мо, на так­ми­че­њу у Лах­ти­ју је до­би­ла уда­рац ту­ђом „да­ском” у ле­ђа због че­га је мо­ ра­ла да па­у­зи­ра, а то је до­ве­ло у пи­та­ње ње­ну нор­му са Со­чи. Пре тог пе­х а би­л а је ве­о ­м а бли­зу да ди­рект­но из­бо­ри уче­ шће, а ка­ко се пред­ви­ђе­на кво­та так­ми­ча­ра ни­је по­пу­ни­ла до­би­ ла је по­зив на де­би­ту­је на Олим­ пиј­ским игра­ма. – Са­њам већ 15 го­ди­на да сам на Игра­ма. Су­ви­шно је при­ча­ ти ка­ко се са­да осе­ћам. Пр­во ме ни­је би­ло на спи­ску да бих на­ кнад­но до­би­ла по­зив. Пре­срећ­ на је и мо­ја по­ро­ди­ца ко­ја ми је све вре­ме ка­ри­је­ре по­ма­га­ла и увек да­ва­ла по­др­шку. За­хва­љу­ ју­ћи оцу сам и по­че­ла да се ба­ вим овим спор­том. Обо­жа­вам зим­ске спор­то­ве и на­дам се да ће по­сле Со­чи­ја од­нос свих би­ ти још бо­љи пре­ма на­ма, јер ра­ дом и ре­зул­та­ти­ма то си­гур­но за­ слу­жу­је­мо – ре­кла је Ни­на. А она је на сне­гу од де­тињ­ства, а пр­ви ве­ли­ки успех на­чи­ни­ла је

Нина Мицић (лево) са сребром на ЕЈОФ-у у Хаки 2007. године

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Му­шкар­ци: Џемс Скот (Ау­стра­ли­ја), хал­фпајп, во­де­ћи у Свет­ ском ку­пу; Фи­лип Шох (Швај­цар­ска), па­ра­лел сла­лом, 15 по­бе­ да у Свет­ском ку­пу, Бен­џа­мин Карл (Ау­стри­ја), па­ра­лел ве­ле­ сла­лом, 2. из Ван­ку­ве­ра; Шон Вајт (САД) слоп­стајл, 1. из Ван­ ку­ве­ра у хал­фпај­пу; Омар Ви­син­тин (Ита­ли­ја), крос, во­де­ћи у Свет­ском ку­пу. Же­не: Ке­ли Кларк (САД), хал­фпајп, во­де­ћа у Свет­ском ку­пу, 3. у Ван­ку­ве­ру; Па­три­ци­ја Ку­мер (Асу­три­ја), па­ра­лел сла­лом, 8 по­бе­ да у Свет­ском ку­пу, Је­ка­те­ри­на Ту­де­ге­ше­ва (Ру­си­ја), па­ра­лел ве­ ле­сла­лом, 11 по­бе­да; Ше­рил Мас (Хо­лан­ди­ја), слоп­стајл, во­де­ћа у Свет­ском ку­пу; Мел Ри­кер (Ка­на­да), крос, 1. из Ван­ку­ве­ра.

2007. ка­да је на Европ­ском олим­ пиј­ском фе­сти­ва­лу мла­дих у Ха­ ки, у Шпа­ни­ји осво­ји­ла сре­бр­ну ме­да­љу у па­ра­лел ве­ле­сла­ло­му. У ка­ри­је­ри има и 9. ме­сто у па­ ра­лел сла­ло­му на Свет­ском ју­

Ни­нин брат – ко­шар­ка­шки ре­пре­зен­та­ти­вац Ни­на Ми­цић има три го­ди­не мла­ђег бра­та, а он се зо­ве Ва­си­ли­је и игра ко­шар­ку. И он је као Ни­на ре­пре­зен­ та­ти­вац Ср­би­је. Ва­си­ли­је Ми­цић, бек Ме­га Ви­зу­ре (ро­ђен 1994) осво­јио је све сре­бр­не ме­да­ље са ре­пре­зен­та­ци­јом Ср­би­ је – 2011. на Европ­ском пр­вен­ству за игра­че до 18 го­ди­на и 2013. на Свет­ском пр­вен­ству за игра­че до 19 го­ди­на. Про­шле го­ди­не де­би­то­вао је за се­ ни­ор­ку ре­пре­зен­та­ци­ју Ср­би­је на Европ­ском пр­вен­ству и, као нај­мла­ ђи у ти­му, оства­рио про­сек од 4,4 по­ не, 1,5 ско­ко­ва и 1,3 аси­стен­ци­је по утак­ми­ци

ни­о р­с ком пр­в ен­с тву 2011, а исте го­ди­не на­сту­пи­ла је и на се­ни­ор­ском шам­пи­о­на­ту пла­ не­те и за­у­зе­ла 27 ме­сто у па­ра­ лел ве­ле­сла­ло­му и 34. у па­ра­лел сла­ло­му.

На Зим­с кој уни­в ер­з и­ј а­д и у Трен­т и­н у про­ш лог де­ц ем­б ра за­у­зе­ла је 9. ме­сто у па­ра­лел ве­ ле­сла­ло­му. – Мо­ја је­ди­на же­ља је да у Со­ чи­ју пру­жим мак­си­мум, да ка­ да се за­вр­ши так­ми­че­ње знам да ни­је мо­гло бо­ље. Та­да ћу зна­ти да све ове го­ди­не при­пре­ма ни­су би­ ле уза­луд­не – ка­же Ни­на о сво­јим оче­ки­ва­њи­ма пред по­че­так олим­ пиј­ских над­ме­та­ња у сно­у­бор­ду. Кон­ку­рен­ци­ја у Со­чи­ју – ни­ кад те­жа: – Та­ко је ка­да се на­ђу 32 нај­ бо­ље так­ми­чар­ке на све­ту на јед­ ном ме­сту. Не­ће би­ти ла­ко да се стиг­н е до ме­д а­љ а. Ве­р у­ј ем да нај­ви­ше шан­си има­ју пред­став­ ни­це Ру­си­је и Ау­стри­је. Ни­н а је от­п у­то­в а­л а у Со­ч и пот­пу­но здра­ва. – По­вре­ду сам за­до­би­ла пре не­што ви­ше од ме­сец да­на. Же­ ле­л а сам да се опо­р а­в им што пре и учи­ни­ла све да та­ко и бу­ де. На­дам се да ћу мак­си­мал­но при­пре­мље­на у овом тре­нут­ку по­ка­за­ти да сно­у­борд у Ср­би­ји има пер­спек­ти­ву. У вре­м е док се опо­р а­в ља­л а слу­ша­ла је оми­ље­ну гру­пу „Ае­ ро­смит”, по ко зна ко­ји пут пре­ ли­с та­в а­л а ро­м ан „На Дри­н и ћу­при­ја”, и не­ко­ли­ко ау­то­би­о­ граф­ских књи­га. Оми­ље­ни јој је филм „Жи­вот је леп”. На­слов баш као ство­рен за све оно што се до­го­ди­ло Ни­ни Ми­цић по­ след­њих да­на, а мо­жда и за оно што је оче­ку­је у Со­чи­ју.


22

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

САНКАЊЕ

5. ФЕБРУАР 2014.

Игре: 5 (1928, 1948. и од 2002). Дисциплине: 2. Мушкарци (1): сингл. Жене (1): сингл. Учесници: 119 (85 мушкараца, 34 жене) из 28 земаља. Најмлађи учесник: Маринела Мазилу, Румунија (18 година, 313 дана), 2010.. Најстарији учесник: Џејмс Коутс, САД (53 године, 295 дана), 1948. Освајачи медаља: 22 спортиста из 9 земаља. Највише медаља, појединци: Џек Хитон (САД) и Грегор Штели (Швајцарска) по 2. Највише медаља, земља: САД 6 (3, 3, 0).

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ ср.

бр.

ук.

1.

Немачка

13

9

7

29

2.

ДР Немачка

13

8

8

29

3.

Италија

7

4

5

16

4.

Аустрија

5

6

7

18

5.

СР Немачка

1

4

5

10

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Му­шкар­ци: Фе­ликс Лох, 1. у Ван­ку­ве­ру, 1. на Свет­ском пр­вен­ ству; Ан­ди Лан­ге­хан 2. на Свет­ском пр­вен­ству; Ар­мин Це­глер (Ита­ли­ја), 3. у Ван­ку­ве­ру, 1. на Европ­ском пр­вен­ству; дво­сед: Ан­ дре­ас и Вол­фганг Лин­гер (Ау­стри­ја), 1. у Ван­ку­ве­ру, 3. на Свет­ ском пр­вен­ству; Ан­ди Лан­ге­хан (Не­мач­ка) 5. у Ван­ку­ве­ру, 2. на Свет­ском пр­вен­ству. Же­не: На­та­ли Геј­зен­бер­гер, 3. у Ван­ку­ве­ру, 1. на Свет­ском пр­ вен­ству; Та­тја­на Хуф­нер (Не­мач­ка), 1. у Ван­ку­ве­ру, 2. на Свет­ ском пр­вен­ству. Шта­фе­та: Не­мач­ка, 1. на Свет­ском пр­вен­ству, Ка­на­да, 2. на Свет­ском пр­вен­ству, 3. Ле­то­ни­ја, 3. на Свет­ском пр­вен­ству.

Један од петорице шампиона: Џим Шеј јр. (САД)

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

САД

3

3

0

6

2.

Канада

2

1

1

4

3.

В. Британија

1

1

3

5

зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Георг Хакл (Немачка, СРН)

3

2

0

5

2.

Армин Цеглер (Италија)

2

1

2

5

3.

Јан Берент (Немачка, ДРН)

2

1

1

4

4.

Штефан Хаузе (ДРН, Немачка)

2

1

1

4

Паул Хилдгартнер (Италија)

23

4.

Швајцарска

1

0

2

3

5.

Италија

1

0

0

1

2

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 8. фебруар (18,30) сингл, 1. и 2. вожња, М 9. фебруар (18,30) сингл, 3. и 4. вожња, М 10. фебруар (18,45) сингл, 1. и 2. вожња, Ж 11. фебруар (18,30) сингл, 3. и 4. вожња, Ж 12. фебруар (18,15) двосед 1. и 2. вожња 13. фебруар (20,15) екипно, М

1

0

3

УМЕТНИЧКО КЛИЗАЊЕ Игре: 23 (1908. и 1920. на ЛОИ и од 1924). Ди­сци­пли­не: 5. Му­шкар­ци (1): по­је­ди­нач­но. Же­не (­1)­: ­по­јед­ин­ач­но. Ме­шов­ито (­2 ): с­п ор­т ск­и па­ров­и,­пле­сни ­па­ро­ви. Нап­уште­на ­дсцип­ли­на:­ сп­еци­јалн­е фи­гу­ре ­(м). Јед­на н­ова ди­сци­плин­а у­ Со­чи­ју (укуп­но 5­): е­кип­но (еки­пу чи­ни мушк­арац, же­на,­ спорт­ски пар,­п­ле­сни п­ар). Уче­сни­ци­: ­1 . 4 7 6 ( 7 0 ­2 ­му­шкар­ца,­ 774 же­не) из 53 зе­мље. Нај­мла­ђи уче­сник: Се­си­ ли­ја Ко­леџ, В. Бри­та­ни­ја (11 го­ди­на, 73 да­на), 1932. Нај­ста­ри­ји уче­сник: Џо­ зеф Се­виџ, САД (52 го­ди­не, 267 да­на), 1932. Осва­ја­чи ме­да­ља: 238 спор­ти­ста из 24 зе­мље. Нај­ви­ше ме­да­ља, по­је­ дин­ци: Ги­л ис Граф­с трем (Швед­ска) 4 (3, 1, 0). Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­ мља: САД 47 (14, 16, 47).

Граф­стрем, Хе­ни, Род­њи­на Умет­нич­ко кли­за­ње је ста­ри­ ји олим­пиј­ски спорт од зим­ских олим­пиј­ских ига­ра, бу­ду­ћи да је био на про­гра­му и лет­њих ига­ ра 1908. и 1920. го­ди­не, а по­ред тро­стру­ког по­бед­ни­ка у му­шкој кон­ку­рен­ци­ји Шве­ђа­ни­на Ги­ли­ са Граф­стре­ма (1920, 1924, 1928) дао је и две кли­за­чи­це ко­је су по три пу­та осва­ја­ле злат­не ме­да­ље. Пр­ва је Нор­ве­жан­ка Со­ња Хе­ ни, пр­ва олим­пиј­ска шам­пи­он­ ка, би­ло у лет­њим или зим­ским спо­ро­ви­ма, ко­ја је по­ста­ла по­ зна­та у це­лом све­ту. На Игра­ма у Ша­мо­ни­ју 1924 на­сту­пи­ла је са 12 го­ди­на и за­у­ зе­ла осмо, по­след­ње ме­сто, али сви­ма је би­ло ја­сно да је зве­зда ро­ђе­на. Три­јум­фи 1928, 1932. и 1936. до­не­ли су јој веч­ну олим­ пиј­скиу сла­ву, а ону мно­го уно­ сни­ју сте­кла је сни­ма­ју­ћи у Хо­ ли­ву­ду фил­мо­ве у ко­ји­ма је ви­ше кли­за­ла не­го глу­ми­ла... Дру­га тро­стру­ка олим­пиј­ска шам­пи­он­ка је со­вјет­ска ре­пре­

зл.

ср.

бр.

ук.

1.

САД

14

16

17

47

2.

Русија

12

8

2

22

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ

3.

СССР

10

9

5

24

Му­шкар­ци: Мар­тинс Ду­курс (Ле­то­ни­ја), 2. у Ван­ку­ве­ру, 1. на Европ­ском пр­вен­ству; Алек­сан­дар Тре­тја­ков (Ру­си­ја) 3. у Ван­ ку­ве­ру. Же­не: Ше­ли Рад­ман (В. Бри­та­ни­ја), 1. на Свет­ском пр­вен­ству, Но­ел Пи­кус-Пејс (САД), 2, на Свет­ском пр­вен­ству; Ања Ху­бер (Не­мач­ка), 3. у Ван­ку­ве­ру.

4.

Аустрија

7

9

4

20

5.

В. Британија

5

3

7

15

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл.

ср.

бр.

ук.

ље све­до­чи по­да­так да је 11 пу­ та уза­стоп­но, од 1969. до 1978. осва­ја­ла шам­пи­он­ске ти­ту­ле на пр­вен­стви­ма све­та – пр­ве че­ти­ ри са Уља­н о­в им, а се­д ам пре­ о­ста­лих са су­пру­гом Алек­сан­ дром Зај­це­вим.

Гилис Графстрем (Шведска)

3

1

0

4

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

2.

Соња Хени (Норвешка)

3

0

0

3

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 6. фебруар (19,30) кратки програм, екипно, М (21,10) кратки програм, екипно, парови 8. фебруар (18,30) кратки програм, екипно, плесни парови (20,10) кратки програм, екипно, Ж (22,05) слободни састав, екипно, парови 9. фебруар (19,00) слободни састав, екипно, М (20,05 слободни састав, екипно, Ж (21,10) слободни састав, екипно плесни парови 11. фебруар (19,00) кратки програм, парови 12. фебруар (19,45) слободни састав, парови 13. фебруар (19,00) кратки програм, М 14. фебруар (19,00) слободни састав, М 16. фебруар (19,00 кратки програм, плесни парови 17. фебруар (19,00 слободни састав, плесни парови 19. фебруар (19,00) кратки програм, Ж 20. фебруар (19,00) слободни састав, Ж

бр.

ук.

3.

Ирина Роднина (СССР)

3

0

0

3

4.

Артур Димитријев (Русија, ЗНД)

2

1

0

3

1

0

0

1

1.

Џенисон Хитон (САД)

1

0

0

1

1.

Тристан Гејл (САД)

1

0

0

1

1.

Маја Педерсен (Швајцарска)

1

0

0

1

1.

Џим Шеј јр. (САД)

1

0

0

1

Први шампион и најуспешнији: Гилис Графстрем (Шведска)

1. ср.

Нино Бибија (Италија)

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 13. фебруар (11,30) 1. и 2. вожња, Ж 14. фебруар (16,30) 1. и 2. вожња, М (19,40) 3. и 4. вожња, Ж 15. фебруар (18,45) 3. и 4. вожња, М

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

зл. 1.

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

зен­та­тив­ка Ири­на Род­њи­на, ко­ја је је пр­во зла­то у спорт­ским па­ ро­ви­ма осво­ји­ла 1972. са Алек­ се­јом Уља­но­вим, а дру­го 1976. и тре­ће 1980. са Алек­сан­дром Зај­це­вим. Ко­ли­ко је Род­њи­на би­ла до­ми­нант­на на ле­ду нај­бо­

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ

5.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

СКЕЛЕТОН

Игре: 13 (од 1964). Дисциплине: 3. Мушкарци (2): једносед, двосед*. Жене (1): једносед. Једна нова дисциплина у Сочију (укупно 4): екипно (екипу чине: једносед, ж; једносед, м; двосед, м). Учесници: 710 (мушкараца, 208 жена) из 46 земаља. Најмлађи учесник: Сара Фелдер, Италија (15 година, 321 дан), 1972. Најстарији учесник: Матијас Стинес, Аргентина (53 године, 217 дана), 1964. Освајачи медаља: 104 спортиста из 9 земаља. Највише медаља, појединци: Георг Хакл (СР Немачка, Немачка), Армин Цеглер (Италија) по 5. Највише медаља, земља: ДР Немачка и Немачка по 29. * двоседи могу да буду мешовити, али у пракси су мушки.

зл.

5. ФЕБРУАР 2014.

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Мушкарци: Еван Лајзачек (САД), 1. у Ванкуверу; Такахито Мура (Јапан), победник „4 континента”, Хавијер Фернандез (Шпанија), првак Европе. Жене: Канако Мураками (Јапан), победница „4 континента”; Јулија Липтинска (Русија), првакиња Европе. Спортски парови: Т. Волосожар, М. Транков, прваци света и Европе, М. Дејвис, Ч. Вајт (САД), прваци света 2013, 2. у Ванкуверу. Плесни парови: В. Суи, Ц. Хан (Кина), победници „4 континента”; А. Капелини, Л. Ланоте (Италија), прваци Европе; Ј. Иљиних, Н. Кацалапов (Русија), вицешампиони Европе.


5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

25

НОРДИЈСКА КОМБИНАЦИЈА Игре: 21 (од 1924). Ди­сци­пли­не: 5. Му­шка­р­ци (3): ма­ла ска­ка­ о­ни­ца / 10 км, ве­ли­ка ска­ко­ ни­ца / 10 км, екип­но. На­пу­ште­не ди­сци­пли­не: по­је­ди­нач­но (м), спринт (м). Уче­сни­ци: 583 (му­шка­ра­ца) из 31 зе­мље. Нај­мла­ђи уче­сник:Ха­ну Ма­ни­нен, Фин­ска (15 го­ди­ на, 308 да­на), 1994. Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ан­ дерс Ха­у­ген, САД (39 го­ди­на, 115 да­на), 1928. Осва­ја­чи ме­да­ља: 87 спор­ти­ста из 15 зе­ма­ља. Нај­ви­ше ме­да­ља, по­је­ дин­ци: Фе­ликс Го­твалд (Ау­ стри­ја) 7 (3, 1, 3). Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­мља: Нор­ве­шка 26 (11, 8, 7).

Нор­диј­ским „ви­ше­бо­јем” ви­ше не вла­да­ју Нор­диј­ци Нор­диј­ска ком­би­на­ци­ја је нај­ста­ри­ји „ви­ше­бој” на про­гра­му зим­ских олим­пиј­ских ига­ра. За­ни­ мљи­во је да је и алп­ско ски­ја­ње де­би­то­ва­ло на Зим­ ским игра­ма ви­ше­бо­јем (су­пер­ком­би­на­ци­ја за ко­ју се бо­ду­ју спуст и сла­лом), као и да је са­да нор­диј­ска ком­би­на­ци­ја од 1998. ка­да је жен­ски хо­кеј увр­штен на про­грам Ига­ра, је­ди­ни спорт на зим­ским игра­ма ко­ји је ре­зер­ви­сан са­мо за му­шкар­це. Бу­ду­ћи да се же­не одав­но так­ми­че у крос кан­ три­ју или нор­диј­ском тр­ча­њу, а да ће се у Со­чи­ју да­ме пр­ви пут на­де­ма­та­ти и у ско­ко­ви­ма, исти­на са­мо са ма­ле ска­ка­о­ни­це, ни­је да­ле­ко вре­ме ка­да ће „осво­ји­ти” и нор­диј­ску ком­би­на­ци­ју. Пр­во так­ми­че­ње у нор­диј­ској ком­би­на­ци­ји, ко­ ју чи­не тр­ча­ње на ски­ја­ма и ски­ја­шки ско­ко­ви, одр­жа­но је 1892. го­ди­не на пр­вом Ски­ја­шком фе­ сти­ва­лу Хол­мен­ко­лен у Ослу, а при­вр­же­ност нор­ ди­ја­ца овој ди­сци­пли­ни, од­но­сно овим ди­сци­пли­

на­ма, би­ла је раз­лог што су се баш скан­ди­нав­ске зе­мље про­ти­ви­ле ор­га­ни­зо­ва­њу зим­ских олим­ пиј­ских ига­ра... Би­ли су у пра­ву. Свет је мо­рао кад тад да их до­ стиг­не, па и пре­ма­ши. У Ша­мо­ни­ју 1924. го­ди­не на пр­вим игра­ма Нор­ве­жа­ни су осво­ји­ли че­ти­ри пр­ ва ме­ста. Иа­ко и да­нас Нор­ве­жа­ни и Фин­ци има­ ју укуп­но 15 злат­них ме­да­ља, са­мо јед­ну ма­ње од свих оста­лих зе­ма­ља, вре­ме њи­хо­ве до­ми­на­ци­је је про­шло. Нор­ве­жа­ни су по­след­њи три­јумф у екип­ ној кон­ку­рен­ци­ји за­бе­ле­жи­ли још 1998. а Фин­ци 2002. На де­би­ју нових ди­сци­пли­на у Ванкуверу, ни Нор­ве­жа­ни, ни Фин­ци, ни Шве­ђа­ни ни­су осво­ји­ ли ни јед­ну од шест ме­да­ља, а ни јед­ну од три у екип­ној кон­ку­рен­ци­ји. Нем­ци, Ау­стри­јан­ци, чак и Аме­ри­кан­ци по­ста­ ли су им рав­но­прав­ни ри­ва­ли.

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Му­шкар­ци: Жа­сон Ла­му Ша­пуи (Фран­цу­ска), 1. из Ван­ку­ве­ра (ма­ла ска­ка­о­ни­ца), Ерик Френ­цел (Не­мач­ка), во­де­ћи у Свет­ском ку­пу, 7 по­бе­да у се­зо­ни.

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ зл.

ср.

бр.

ук.

7

26

1.

Норвешка

11

8

2.

Финска

4

8

2

14

3.

Аустрија

3

2

7

12

4.

ДР Немачка

3

0

4

7

5.

Немачка

2

3

3

8

6.

Француска

2

1

1

4

7.

Јапан

2

1

0

3

7.

СР Немачка

2

1

0

3

9.

САД

1

3

0

4

1

2

1

4

10. Швајцарска

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Феликс Готвалд (Аустрија)

3

1

3

7

2.

Сампа Лајунен (Финска)

3

2

0

5

3.

Улрих Велинг (ДРН)

3

0

0

3

4.

Фред Боре Лундберг (Норвешка)

2

2

0

4

Садам пута на постољу: Феликс Готвалд (Аустрија)

5.

Бјарте Енген Вик (Норвешка)

2

1

1

4

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

6.

Така Нори Коно (Јапан)

2

1

0

3

7.

Јохан Гротумсбратен (Норвешка)

2

0

1

3

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 12. фебруар (13,30) мала скакаоница / 10 км, почетна серија, М (16,30) мала скакаоница / 10 км, крос кантри, М 18. фебруар (13,30) велика скакаоница / 10 км, почетна серија, М (16,00) велика скакаоница / 10 км, крос кантри, М 20. фебруар (12,00) мала скакаоница / 4 x 5 км, почетна с. екипно, М (15,00) мала скакаоница / 4 x 5 км, крос кантри, екипно, М

8.

Марио Штехер (Аустрија)

2

0

1

3

9.

Кенџи Огивара (Јапан)

2

0

0

2

10. Георг Хетих (Немачка)

1

2

1

4


26

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

5. ФЕБРУАР 2014.

5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

БРЗО КЛИЗАЊЕ

27

БРЗО КЛИЗАЊЕ КРАТКА СТАЗА У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ

Игре: 21 (од 1924). Ди­сци­пли­не: 13. Му­шка­р­ци (6): 500 м, 1.000 м, 1.500 м, 5.000 м, 10.000 м, тим­ска по­те­ра (8 кру­го­ва). Же­не (6): 500 м, 1.000 м, 1.500 м, 3.000 м, 5.000 м, тим­ска по­те­ра (6 кру­го­ва). На­пу­ште­на ди­сци­пли­на: ви­ше­бој (м) Уче­сни­ци: 1.489 (1.006 му­ шка­ра­ца, 483 же­не) из 40 зе­ ма­ља. Нај­мла­ђи уче­сник: Ли Гје­ онг-Хуи­, Ј. Ко­ре­ја (13 го­ди­на, 338 да­на), 1972. Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ал­ берт Те­бит, В. Бри­та­ни­ја (52 го­ди­не, 31 дан), 1924. Осва­ја­чи ме­да­ља: 272 спор­ти­ста из 22 зе­мље. Нај­ви­ше ме­да­ља, по­је­ дин­ци: Кла­у­ди­ја Печ­штајн (Не­мач­ка) 9 (5, 2, 2). Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­мља: Хо­лан­ди­ја 82 (27, 26, 82).

Му­шкар­ци: Мо Тае-Бом (Ј. Ко­ре­ја), 1. у Ван­ку­ве­ру на 500 м; Ша­ни Деј­вис (САД), 1. у Ван­ку­ве­ру на 1.000 м, 1. у Свет­ском ку­пу на 1.500 м; Свен Кра­мер (Хо­лан­ди­ ја), 1. у Ван­к у­в е­р у и 1. у Свет­ском ку­пу на 5.000 м. Же­не: Ли Санг-Хва (Ј. Ко­ре­ ја), 1. у Ван­ку­ве­ру и Свет­ ском ку­пу на 500 м; Мар­ ти­на Ста­бли­ко­ва (Че­шка) 1. у Ван­ку­ве­ру на 1.500 и 3.000 м; Хе­дер Ри­чард­сон (САД), 1. на Свет­ском пр­ вен­ству и Свет­ском ку­пу на 1.000 м.

Игре: 6 (од 1992). Ди­сци­пли­не: 8. Му­шка­р­ци (4): 500, 1.000, 1.500, 5.000 м шта­фе­та. Же­не (4): 500, 1.000, 1.500, 3.000 м шта­фе­та. Уче­сни­ци: 389 (203 му­шка­ р­ца, 186 же­на) из 33 зе­мље. Нај­мла­ђи уче­сник: Ким Јун-Ми, Ј. Ко­ре­ја (13 го­ди­на, 85 да­на), 1994. Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ке­ти Тар­нер, САД (35 го­ди­на, 314 да­на), 1998. Осва­ја­чи ме­да­ља: 131 спор­ти­ста из 11 зе­ма­ља. Нај­ви­ше ме­да­ља, по­је­ дин­ци: Апо­л о Ан­т он Оно (САД) 8 (2, 2, 4). Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­мља: Ј. Ко­ре­ја 37 (19, 11, 7).

„Лак­та­њем” до ме­да­ља Ко­ре­ни „крат­ке ста­зе”, под­вр­сте бр­зог кли­за­ња, мо­гу се на­ћи на Игра­ма у Лејк Пле­си­ду 1932. МОК још ни­је др­жао све чвр­сто у сво­јим ру­ка­ма па су до­ма­ћи­ни не­ка так­ми­че­ ња при­ла­го­ди­ли уку­су пу­бли­ке. У бр­зом кли­за­њу старт је, уме­сто у па­ро­ви­ма као у Евро­пи, био груп­ни. То је под­ра­ зу­ме­ва­ло пот­пу­но дру­га­чи­ји старт и Евро­пља­ни су би­ли хен­ди­ке­пи­ра­ни. Ни­су има­ли од­го­вор на так­ти­ку слич­ну оној са атлет­ских тр­ка у ко­ји­ма во­де­ћи дик­ти­ра тем­по, би­ло спор или брз, ка­ко му од­го­ва­ра. На­рав­но, ни­су би­ли спрем­ни ни за ко­ри­шће­ње лак­то­ва, па су мно­ги тр­ке за­ вр­ша­ва­ли са мо­дри­ца­ма на ре­бри­ма или чак удар­ци­ма у огра­де... Због та­квих пра­ви­ла Клас Тун­берг, та­да ап­со­лут­ но нај­бо­љи кли­зач све­та, од­у­стао је од так­ми­че­ња. На крат­ким ста­за­ма кли­за­ло се са­мо у САД и Ка­на­ди до 1981. ка­да је одр­жа­но пр­во свет­ско пр­вен­ство, а но­ви за­мах овом спор­ту дат је 1988. ка­да је као де­мон­стра­ци­ о­ни спорт увр­штен на про­грам Ига­ра у Кал­га­ри­ју 1988. Од 1992. има ста­тус олим­пиј­ског спор­та, а ве­о­ма је по­пу­ ла­ран у Ју­жној Ко­ре­ји, Ја­па­ну и Ки­ни, а ко­ри­шће­ње ла­ко­ то­ва је, на­рав­но, за­бра­ње­но.

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Му­шкар­ци: Чарлс Ха­ме­лин (Ка­на­да), 1. у Ван­ку­ве­ру на 500 м, 1. на свет­ској ранг ли­сти (укуп­но), Вик­тор Ан (Ру­си­ја), 1. на ранг ли­ сти на 500 м; Ли Хан-Бин (Ј. Ко­ре­ја), 1. на ранг ли­сти на 1.500 м. Же­не: Анг Менг (Ки­на), 1. на 500 и 1.000 м у Ван­ку­ве­ру; Шим Сук ХАе (Ј. Ко­ре­ја) пр­ва на ранг ли­сти (укуп­но).

Пет тријумфа на једним играма: Ерик Хајден (САД)

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

САД

29

22

16

67

2.

Холандија

27

29

26

82

зл.

ср.

бр.

ук.

3.

Норвешка

25

28

27

80

1.

Ј. Кореја

19

11

7

37

4.

СССР

24

17

19

60

2.

Канада

7

10

8

25

5.

Немачка

14

16

10

40

3.

Кина

7

10

7

24

6.

Канада

8

11

14

33

4.

САД

4

5

9

18

7.

ДР Немачка

8

12

9

29

5.

Италија

1

2

2

5

8.

Финска

7

8

9

24

6.

Јапан

1

0

2

3

9.

Шведска

7

4

5

16

7.

Аустралиа

1

0

1

2

3

4

3

10

8.

Бугарска

0

2

1

3

9.

В. Британија

0

0

1

1

10. Русија

Ванг Менг (Ки­на) осво­ји­ла је у Ван­ку­ве­ру три зла­та

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ

Најуспешнија: Лидија Скобликова (СССР)

Највише медаља, а само две златне: Аполо Антон Оно (САД)

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

ср.

бр.

ук.

1. Лидија Скобликова (СССР)

6

0

0

6

2. Клаудија Печштајн (Немачка)

5

2

2

9

3. Клас Тунберг (Финска)

5

1

1

7

4. Бони Блер (САД)

5

0

1

6

5. Ерик Хајден (САД)

5

0

0

5

6. Ивар Балангруд (Норвешка)

4

2

1

7

7. Јевгениј Гришин (СССР)

4

1

0

5

7. Јохан Олав Кос (Норвешка)

4

1

0

5

9. Гунда Ниман-Штирнеман-Клеман (Немачка)

3

4

1

8

9. Карин Енке-Канија (ДРН)

3

4

1

8

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 8. фебруар (15,30) 5.000 м, М 9. фебруар (15,30) 3.000 м, Ж 10. фебруар (17,00) 500 м, 1. и 2. трка, М 11. фебруар (16,45) 500 м, 1. и 2. трка, Ж 12. фебруар (18,00) 1.000 м, М 13. фебруар (18,00) 1.000 м, Ж 15. фебруар (17,30) 1.500 м, М 16. фебруар (18,00) 1.500 м, Ж 18. фебруар (17,00) 10.000 м, М 19. фебруар (17,30) 5.000 м, Ж 21. фебруар (17,30) потера, четвртфинале и полуфинале, екипно, М (18,23) потера, четвртфинале, екипно, Ж 22. фебруар (17,30) потера, полуфинале и финале, екипно, Ж (17,51) потера, финале, екипно, М (18,14) потера, финале, екипно, Ж

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ 1.

Ванг Менг (Кина)

зл.

ср.

бр.

ук.

4

1

1

6

2.

Џеон И-Гјонг (Ј. Кореја)

4

0

1

5

3.

Марк Гањон (Канада)

3

0

2

5

4.

Ан Хјон-Су (Ј. Кореја)

3

0

1

4

5.

Ким Ги-Хун (Ј. Кореја)

3

0

0

3

6.

Џин Сон-Зу (Ј. Кореја)

3

0

0

3

7.

Аполо Антон Оно (САД)

2

2

4

8

8.

Јанг Јанг (Кина)

2

2

1

5

9.

Франсоа-Луј Трембле (Канада)

2

2

1

5

датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 10. фебруар (13,45-16,05) 1.500 м, М (14,27) 500 м, квалификације, Ж (15,35) 3.000 м штафета, полуфинале, Ж 13. фебруар (14,00-16,05) 500 м, Ж (14,25) 1.000 м, квалификације, М (15,31) 5.000 м штафета, полуфинале, М 15. фебруар (14,00- 16,06) 1.500 м, Ж (14,43-16,20) 1.000 м, М 18. фебруар (13,30) 1.000 м, квалификације, Ж (14,15) 500 м, квалификације, М (14,54) 3.000 м штафете, финале, Ж 21. фебруар (20,30-21,43) 500 м, М (20,44-21,53) 1.000 м, Ж (22,18) 5.000 м штафета, финале, М.


28

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

5. ФЕБРУАР 2014.

5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

29

СО­ЧИ СПРЕ­МАН ЗА XXII ЗИМ­СКЕ ОЛИМ­ПИЈ­СКЕ ИГРЕ

ХОКЕЈ Три­јумф че­кан по­ла ве­ка

Игре: 22 (1920. на ЛОИ и од 1924). Ди­сци­пли­не: 2. Му­шкар­ци (1): екип­но. Же­не (1): екип­но. Уче­сни­ци: 3.641(3.225 му­ шка­ра­ца, 416 же­на) из 33 зе­ мље. Нај­мла­ђи уче­сник: Ва­ лен­ти­на Бе­та­ри­ни, Ита­ли­ја (15 го­ди­на, 228 да­на), 2006. Нај­ста­ри­ји уче­сник: Бе­ла Ор­до­ди, Ма­ђар­ска (48 го­ди­ на, 29 да­на), 1928. Осва­ја­чи ме­да­ља: 1.095 (932 му­шкар­ца, 163 же­не) из 13 зе­ма­ља. Нај­ви­ше ме­да­ља, по­је­ дин­ци: 12 спор­ти­ста са по 4. Нај­ви­ше ме­да­ља, зе­ мља: Ка­на­да 18 (11, 5, 2).

„Збор­на­ја”, од­но­сно ре­пре­зен­ та­ци­ја СССР, иа­ко има нај­ма­ње уче­шћа на хо­ке­ја­шким олим­пиј­ ским тур­ни­ри­ма има јед­нак број ти­ту­ла као и Ка­на­да (по 8), ко­ја је пр­ви три­јумф за­бе­ле­жи­ла још 1920, ка­да је хо­кеј био на про­ гра­му Лет­њих ига­ра 1920. Та­да је ти­ту­лу Ка­на­ди до­нео тим Ви­ни­пег фал­конс, а се­ри­ју од че­ти­ри олим­пиј­ска три­јум­фа пре­ки­ну­ли су им 1936. Бри­тан­ ци (2:1)!

То ни­је из­не­на­ђе­ње, јер Ка­на­ду је пред­ста­вља­ла еки­па Порт Ар­ту­ ра, а за Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју игра­ло је 11 од­лич­них хо­ке­ја­ша из це­ле Ка­на­де. Мо­гло им се, јер су свих 11 би­ли ро­ђе­ни Британци. Ка­н а­ђ а­н и су се вра­т и­л и на трон 1948. и 1952. а 1956. на Игра­м а у Кор­т и­н и Д’Ам­п е­ц о пр­ви пут се по­ја­ви­ла „збор­на­ја” и осво­ји­ла зла­то. Ка­на­ду је та­ да пред­ста­вља­ла еки­па Ва­тер­ло дач­мен и до­жи­ве­ла свој Ва­тер­

У ЖИ­ЖИ У СО­ЧИ­ЈУ Му­шкар­ци: Ка­на­да, 1. у Ван­ку­ве­ру; САД, 2. у Ван­ку­ве­ру, 3. на Свет­ском пр­вен­ству; Швед­ска, 1. на Свет­ском пр­вен­ству; Ру­ си­ја, до­ма­ћин. Же­не: Ка­на­да, 1. у Ван­ку­ве­ру, САД, 2. у Ван­ку­ве­ру; Фин­ска, 3. у Ван­ку­ве­ру.

ло, али ка­с ни­ј е ни бри­ж љи­в о са­ста­вља­не ре­пре­зен­та­ци­је ни­ су успе­ва­ле да се од­у­пру хо­ке­ја­ ши­ма СССР. Тек 2002. по­сле пу­них 50 гор­ ких го­ди­на, Ка­на­ђа­ни су вра­ти­ли при­мат у хо­ке­ју за­хва­љу­ју­ћи про­ фе­си­о­нал­ци­ма НХЛ ли­ге, а по­нај­ ви­ше Џоу Са­ки­ћу (отац из Имот­ ског, мај­ка из Ли­ке). Де­сет го­ди­на ра­ни­је у Ал­бер­ ви­лу СССР, исти­на као За­јед­ни­ ца Не­за­ви­сних Др­жа­ва, осво­јио је по­след­ње зла­то, а на­след­ни­ ци – хо­ке­ја­ши Ру­си­је од те 1992. осво­ји­ли су са­мо јед­ну брон­зу, баш у Солт Лејк Си­ти­ју. Пред сво­јом пу­бли­ком у Со­чи­ ју же­ле по­вра­так на трон, а Ка­на­ да бра­ни зла­то...

НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ зл.

ср.

бр.

ук.

Канада

11

5

2

18

2.

СССР

7

1

1

9

3.

САД

3

10

2

15

4.

Шведска

2

3

5

10

5.

В. Британија

1

0

1

2

6.

Чешка

1

0

1

2

7.

ЗНД

1

0

0

1

8.

ЧССР

0

4

4

8

9.

Финска

0

2

5

7

10. Швајцарска

0

0

2

2

1.

НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ зл.

ср.

бр.

ук.

1.

Владислав Третјак (СССР)

3

1

0

4

2.

Џенифер Ботерил (Канада)

3

1

0

4

3.

Џејна Хефорд (Канада)

3

1

0

4

4.

Беки Келар (Канада)

3

1

0

4

5.

Хејли Викенхајзер (Канада)

3

1

0

4

6-14.

9 спортиста

3

0

0

3

Мушкарци А група: Русија, Словачка, САД, Словенија. Б група: Финска, Канада, Норвешка, Аустрија. Ц група: Чешка, Шведска, Швајцарска, Летонија. Жене А група: Канада, Финска, Швајцарска, САД. Б група: Русија, Шведска, Немачка, Јапан.

Најуспешнији хокејаш: Владислав Третјак (СССР)

­ПР­ОГ­РА­М У СОЧИЈУ датум време­ д­исц­ип­ли­на­ 8-13. фебруар (12,00-19,30) такмичење по групама, Ж 16. фебруар (12,00-21,00) четвртфинале, Ж 17. фебруар (16,30-21,00) полуфинале, Ж 20. фебруар (16,00) за 3. место, Ж 20. фебруар (21,00) финале, Ж 12-16. фебруар (12,00-21,00) такмичење по групама, М 18. фебруар (12,00-21,00) плеј оф, квалификације, М 19. фебруар (12,00-21,00) четврфинале, М 21. фебруар (16,00-21,00) полуфинале, М 22. фебруар (19,00) за 3. место, М 23. фебруар (16,00) финале, М

Пр­ве зим­ске игре у при­мор­ском гра­ду Со­чи, град на Цр­ном мо­ру у Кра­сно­дар­ској обла­сти, иза­бран је за до­ма­ћи­на Зим­ских олим­ пиј­ских ига­ра 4. jула 2007. на за­ се­да­њу МОК у Гва­те­ма­ли. У пр­ вом кру­гу је са 34 гла­са био иза ју­жно­ко­реј­ског Пјонг­чан­га (36), а ис­пред ау­стриј­ског Салц­бур­га (25). У дру­гом кру­гу Со­чи је по­ бе­дио са 51 пре­ма 47 гла­со­ва, ко­ ли­ко је осво­јио Пјонг­чанг. У том тре­нут­ку, у оми­ље­ном ле­то­ва­ли­шту, не­ка­да Ста­љи­на (у гра­ду по­сто­ји ње­гов ве­ли­ки спо­ме­ник) а да­нас пред­сед­ни­ ка Ру­с и­ј е Вла­д и­м и­р а Пу­т и­н а и ру­ских бо­га­та­ша, ни­је по­сто­ ја­ла ни­ка­ква спорт­ска ин­фра­ струк­ту­ра. Кре­ну­ло се од ну­ле. Пред­ви­ђа­ло се да ће ор­га­ни­за­ ци­ја Ига­ра ко­шта­ти 12 ми­ли­јар­ ди до­ла­ра. По­след­њи из­ве­шта­ји го­во­ре да ће Игре у Со­чи­ју би­ти убе­дљи­во нај­ску­пље у исто­ри­ји олим­пиј­ског по­кре­та. Ко­шта­ће 51 ми­ли­јар­ду до­ла­ра. Под­се­ти­ мо, да су до са­да нај­ску­пље игре би­ле лет­ње у Пе­кин­гу 2008. ко­је су ко­шта­ле 44 ми­ли­јар­де до­ла­ра, док је ор­га­ни­за­ци­ја прет­ход­них зим­ских ига­ра ко­шта­ла Ван­ку­ вер 8,2 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ова­к ва су­м а иза­з ва­л а је опреч­н е ко­м ен­та­р е у Ру­с и­ј и, јер се сма­тра­ло да је „опе­ра­ци­ ја Со­чи” пред­ста­вља­ла иде­а­лан по­ли­гон за ко­руп­ци­ју и ми­то. Упо­р е­ђ и­в а­н и су тро­ш ко­в и са дру­г им до­м а­ћ и­н и­м а, а на све зах­те­ве за кон­тро­лу тро­шко­ва, МОК је од­го­во­рио да је то ствар до­ма­ћи­на. Ру­с ко ру­к о­в од­с тво ни­ј е не­ ги­ра­ло оп­ту­жбе. По­кре­ну­та је ис­тра­га 2010. го­дие, сме­њен је чел­ник „Олимпстро­ја”, ко­ји је за из­град­њу ска­ка­о­ни­ца по­тро­ шио се­дам пу­та ви­ше од пред­ви­ ђе­не су­ме. Све при­ч е око тро­ш ко­в а је пре­ки­нуо сам Вла­ди­мир Пу­тин из­ја­вом:

– Не­ка је то­ли­ко по­тро­ше­но. Ру­си­ја ће све­ту по­ка­за­ти сли­ку рас­ко­ши ка­кву Со­чи, наш на­род и иде­а­ли олим­пи­зма за­слу­жу­ју. Ово је ин­ве­сти­ци­ја у свет­ску бу­ дућ­ност. Ор­га­ни­за­то­ри твр­де да ће Со­ чи, ме­та мно­гих ту­ри­ста из це­ лог све­та, по­ста­ти и спорт­ска ме­ ка. Од на­ред­не го­ди­не ов­де ће се во­зи­ти Фор­му­ла 1. Оче­ку­је се да по­сле Ига­ра, по­ што је де­се­так да­на пре све­ча­ ног отва­ра­ња би­ло про­да­то 80 од­сто ула­зни­ца, Со­чи­ју оста­не 300 ми­ли­о­на до­ла­ра за­ра­де. Са­ да Со­чи, ку­па­ли­шта на Цр­ном мо­ру и ба­ње у око­ли­ни по­се­ћу­ је око че­ти­ри ми­ли­о­на ту­ри­ста го­ди­шње. Дру­ги про­блем ко­ји му­чи ор­ га­ни­за­то­ре ве­ли­ких так­ми­че­ња

НАЈ­ТО­ПЛИ­ЈИ ЗИМ­СКИ ДО­МА­ЋИН Из­бор Со­чи­ја иза­звао је из­не­на­ђе­ње у све­ту. Нај­ви­ше због то­ га што се овај град са 350.000 ста­нов­ни­ка на­ла­зи у пре­де­лу суп­троп­ске кли­ме. У фе­бру­а­ру је про­сеч­на тем­пе­ра­ту­ра 8,3 сте­пе­на што га чи­ни нај­то­пли­јим гра­дом до­ма­ћи­ном у исто­ри­ји зим­ске вер­зи­је нај­ве­ћег спорт­ског так­ми­че­ња на све­ту.

НЕ­МА БРИ­ГЕ ОКО СНЕ­ГА Не по­сто­ји бо­ја­зан да ће до­ма­ћин има­ти про­бле­ма са сне­гом. Уко­ли­ко га и не бу­де ор­га­ни­за­тор ће обез­бе­ди­ти до­вољ­не ко­ ли­чи­не ве­штач­ког сне­га.

је те­ро­ри­зам. По­је­ди­ни Олим­ пиј­ски ко­ми­те­ти су до­би­ли те­ ле­гра­ме и меј­ло­ве пре­те­ћих са­ др­жа­ја. Ру­с ка Ду­м а ће усво­ј и­т и по хит­ном по­ступ­ку за­ко­не ко­ји­ ма се дра­стич­но по­ве­ћа­ва­ју ка­ зне за те­ро­ри­зам (до­жи­вот­на), оправ­да­ва­ње зло­чи­на и уче­шћа у тим ак­ци­ја­ма. За за­шти­ту ће би­ти ан­га­жо­ва­ но до 60.000 вој­ни­ка, по­ли­ца­ја­ ца и ко­зач­ких је­ди­ни­ца. На сва­ ког спор­т и­с ту би­ћ е ће око 26 без­бед­ња­ка. По­себ­не бес­пи­лот­ не ле­те­ли­це ће па­тро­ли­ра­ти не­ бом из­над Со­чи­ја. – То су на­ши нај­бо­љи вој­ни и по­ли­циј­ски ка­дро­ви и убе­ђен сам да не­ће би­ти ин­ци­де­на­та – уве­рен је пред­сед­ник Пу­тин. За сва­к и слу­ч ај су од­р е­ђ е­ не две зо­не. У „кон­тро­ли­са­ној”

су Олим­пиј­ско се­ло са бо­ри­ли­ шти­ма, ае­ро­дром и цен­тар гра­да. „За­бра­ње­на” зо­на об­у­хва­та пр­ стен од 30 км пре­ма гра­ни­ци са Аб­ха­зи­јом и На­ци­о­нал­ном пар­ ку Со­чи. Оче­ку­је се да око 60 ше­фо­ва др­жа­ва и вла­да до­ђе 7. фе­бру­а­ра на све­ча­но отва­ра­ње Олим­пиј­ ских ига­ра. Про­то­кол пред­ви­ђа да се Вла­ди­мир Пу­тин на крат­ ким са­стан­ци­ма срет­не са ве­ћи­ ном од њих. Ср­би­ју ће пред­ста­вља­ти пред­ сед­ник То­ми­слав Ни­ко­лић. Ру­си не кри­ју да ће Со­чи по­ ка­за­ти њи­хо­ву моћ, фи­нан­сиј­ску ста­бил­ност, тех­но­ло­шку су­пер­и­ ор­ност, мак­си­мал­ну без­бед­ност. Оче­ку­је се да на­ред­ни до­ма­ћи­ ни Ига­ра по­сле Со­чи­ја до­би­ју те­ шке до­ма­ће за­дат­ке да би би­ли ма­кар на истом ни­воу.


30

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

5. ФЕБРУАР 2014.

5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

31

Олим­пиј­ска бо­ри­ли­шта за Игре у Со­чи­ју

Аре­на „АДЛЕР” – Ов­де ће се так­ми­чи­ти уче­сни­ци у бр­зом кли­за­њу. Ка­па­ци­тет је 8.000 ме­ста. Овал­ног је об­ли­ка, из­гле­да као сан­та ле­да, или ка­ко Ру­си ка­жу ле­де­на гре­шка. Зи­до­ви су уга­о­ни, са тро­у­гла­стим ви­тра­жи­ма ко­ји омо­гу­ћа­ва­ју гле­да­о­ци­ма да ужи­ва­ју у сцен­ском на­сту­пу. Ле­де­на ста­за је ди­зај­ни­ра­на да омо­гу­ћи спор­ти­ сти­ма што бо­ље усло­ве. Ра­до­ви су по­че­ли 2010. и тра­ја­ли су до де­цем­бра 2012. Убр­зо је одр­жа­но пр­вен­ство Ру­си­је, а то­ком 2013. ге­не­рал­на про­ба је би­ла на Свет­ском ку­пу. Обје­кат има осам свла­чи­о­ни­ца за по 15 спор­ти­ста. Из­град­ња је ко­шта­ла 32,8 ми­ли­о­на до­ла­ра.

Ле­де­на дво­ра­на „БАЉ­ШОЈ” – На­ме­ње­на је хо­ке­ја­ши­ма и са Аре­ном „Шај­ба” и цен­тром за тре­нинг чи­ни је­дин­стве­ну це­ли­ ну. При­ма 12.000 гле­да­ла­ца. Упа­дљи­вог је ди­зај­на, за­сно­ва­ног на об­ли­ку огром­не за­мр­зну­те ка­пљи­це во­де. Ино­ва­тив­ним ре­ше­њем ства­ра­ју се и одр­жа­ва­ју ви­со­ке пер­фор­ман­се ле­де­не по­вр­ши­не. Теч­ ност за пре­нос то­пло­те се ко­ри­сти и у кли­ма си­сте­му и обез­бе­ђу­ју по­у­зда­ну, ста­бил­ну кон­тро­лу тем­пе­ра­ту­ре ка­ко би се одр­жао ква­ли­ тет ле­да и омо­гу­ћи­ла без­бед­ност за спор­ти­сте. Из­град­ња је по­че­ла 2009, а ра­до­ви про­це­ње­ни на 300 ми­ли­о­на за­вр­ше­ни су 2012.

или „цар­ских ја­ја”, по­зна­тих де­ла чу­ве­ног цар­ског дра­гу­ља­ра Фа­бер­ жеа. Про­је­кат је био одо­брен, ло­ка­ци­ја је пу­бли­ци тре­ба­ло да омо­ гу­ћи спек­та­ку­ла­ран по­глед на пла­ни­не Ве­ли­ког Кав­ка­за. Ипак, ка­ сни­је је про­је­кат пре­тр­пео про­ме­не, али за­др­жан је по­кре­тан кров. Ка­да се Игре за­вр­ше за фуд­бал­ске утак­ми­це ка­па­ци­тет три­би­на ће се по­ве­ћа­ти за 5.000 ме­ста

Алп­ски цен­тар „РО­ЗА ХУ­ТОР” – Реч је о алп­ским ски­ ја­ли­шти­ма на об­рон­ци­ма За­пад­ног Кав­ка­за крај ви­со­рав­ни Ро­за Ху­тор, не­да­ле­ко од ме­ста Кра­сна По­ља­на. Гра­ђе­ни су од 2003. до 2011. На­ла­зе се 40 км од Со­чи­ја. Ов­де ће се одр­жа­ти све ди­сци­пли­ не алп­ског ски­ја­ња: спуст, сла­лом, ве­ле­сла­лом и су­пер­ве­ле­сла­лом. Ар­хи­тек­та ски­ја­шких ста­за је свет­ски шам­пи­он Бер­нар Ру­со. Ста­зу за спуст ка­рак­те­ри­ше вер­ти­кал­ни пад од 1.075 м.

Ска­кач­ки цен­тар „РУС­СКИ ГОР­КИ” – Име цен­тра је Крос кан­три и би­а­тлон цен­тар „ЛА­У­РА” – Обје­кат је

Кар­линг цен­тар „АЈС КУБ” – Так­ми­ча­ри у кар­лин­гу ће се пред­ста­ви­ти у објек­ту ко­ји има ме­ста за 3.000 гле­да­ла­ца. Отво­ рен је 2012. и ко­штао је око 10 ми­ли­о­на до­ла­ра. Цен­тар пред­ста­ вља ком­би­на­ци­ју глат­ких и за­о­бље­них кон­ту­ра ко­ји под­се­ћа­ју на об­лик вре­лог ка­ме­на. По­јед­но­ста­вљен ди­зајн објек­та тре­ба­ло би да сим­бо­ли­зу­је де­мо­кра­ти­ју и при­сту­пач­ност. На­кон Ига­ра обје­кат ће би­ти пре­ме­штен на дру­гу ло­ка­ци­ју и слу­жи­ће за при­пре­ме ру­ских кар­линг ти­мо­ва.

ком­би­на­ци­ја ре­чи Рус и Ски. Ов­де ће би­ти одр­жа­но так­ми­че­ње у ски­ја­шким ско­ко­ви­ма.. Ка­па­ци­тет је 7.500 гле­да­ла­ца. На­ла­зи се на се­вер­ној па­ди­ни гре­бе­на Ајб­ка у пла­нин­ском ком­плек­су Ка­ру­сел. У бли­зи­ни је ме­сто Гор­ки. Ло­ка­ци­ја је иза­бра­на од стра­не ме­ђу­на­ род­них струч­ња­ка, ускла­ђе­на са окол­ним пре­де­ли­ма и за­шти­ће­на је од боч­них уда­ра ве­тра.

пред­ви­ђен за так­ми­че­ња у нор­диј­ском ски­ја­њу и би­а­тло­ну. Сме­ штен је 10 км се­ве­ро­и­сточ­но од Кра­сне По­ља­не. Са­сто­ји се од два одво­је­на ста­ди­о­на – за би­а­тлон и крос кан­три. Цен­тар је до­био име по исто­и­ме­ној обли­жњој бр­зој пла­нин­ској ре­ци, ко­ју кра­ си са ве­ли­ки број во­до­па­да. Так­ми­че­ње ће мо­ћи да пра­ти 7.500 гле­да­ла­ца.

Екс­трем­ни парк „РО­ЗА ХУ­ТОР” – Обје­кат је на­ме­њен

Цен­тар за сан­ка­ње, ске­ле­тон и боб „САН­КИ” –

так­ми­ча­ри­ма у сно­у­бор­ду и ски­ја­њу сло­бод­ним сти­лом. Сно­у­бор­ди­ сте ће мо­ћи да по­сма­тра око 4.000, а ски­ја­ше 6.250 гле­да­ла­ца. Сме­ штен је у за­пад­ном де­лу ви­со­рав­ни Ро­за Ху­тор. Је­дин­стве­ни сне­жни усло­ви ће ово ме­сто учи­ни­ти трај­ним за так­ми­че­ња у овим спор­то­ ви­ма. Ски ста­за је ду­га 1,2 км са па­дом од 213 ме­та­ра.

Сјај­на ста­за за боб, ске­ле­тон и сан­ка­ње. Ка­па­ци­тет три­би­на је 5.000 ме­ста. На­ла­зи се 60 км се­ве­ро­и­сточ­но од Со­чи­ја. Ду­га је 1,5 км са 18 кри­ви­на и вер­ти­кал­ним па­дом од 131,9 м. Спе­ци­јал­на тех­но­ ло­ги­ја обез­бе­ђу­је оп­ти­мал­ну кон­тро­лу тем­пе­ра­ту­ре под­ло­ге дуж це­ле ста­зе.

Кли­зач­ка па­ла­та „АЈ­СБЕРГ” – Са ка­па­ци­те­том од 12.000

Аре­на „ШАЈ­БА” – По­зна­ти по­клич ру­ских на­ви­ја­ча „шај­бу” (гол) по­стао је име дво­ра­не за хо­кеј на ле­ду. На три­би­на има ме­ста за 7.000 гле­да­ла­ца. У те­ме­ље су сим­бо­лич­но по­ста­вље­ни па­ко­ви . Кру­жни ен­те­ри­јер три­би­на ка­рак­те­ри­шу пла­ви и бе­ли мо­ти­ви. И овај обје­кат је на­пра­вљен та­ко да мо­же да се пре­ме­шта на дру­гу ло­ ка­ци­ју ши­ром Ру­си­је. Ко­штао је око 35,5 ми­ли­о­на до­ла­ра.

ме­ста на три­би­на­ма би­ће иде­ал­на сре­ди­на за так­ми­ча­ре у умет­нич­ ком кли­за­њу и бр­зом кли­за­њу на крат­ким де­о­ни­ца­ма. На­ла­зи се у ср­цу Олим­пиј­ског пар­ка . Та­ко­ђе је под­ло­жна де­мон­ти­ра­њу и пре­ ме­шта­њу на дру­гу ло­ка­ци­ју. Ор­га­ни­за­то­ри­ма је по­треб­но са­мо два са­та да ам­би­јент за умет­нич­ко кли­за­ње пре­тво­ре у ста­зу за бр­зо кли­ за­ње (и обр­ну­то). Ко­шта­ла је 43,9 ми­ли­о­на до­ла­ра.

Олим­пиј­ски ста­ди­он „ФИШТ” – На ста­ди­о­ну ко­ји при­ма 40.000 гле­да­ла­ца би­ће одр­жа­не це­ре­мо­ни­је отва­ра­ња и за­тва­ра­ња Олим­пиј­ских ига­ра. Обје­кат је до­био име по вр­ху ко­ји се на­ла­зи у за­пад­ном де­лу Ве­ли­ког кав­ка­ског пла­нин­ског вен­ца на ви­си­ни од 2.867 м. Пр­во­бит­но је би­ло пред­ви­ђе­но да има об­лик Фа­бер­же­о­вих


5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

33

ЗОИ ОД 1924. ДО 2014. I ИГРЕ ША­МО­НИ 1924.

II ИГРЕ СЕН МО­РИЦ 1928.

Да­тум: 25. ја­ну­ар–5. фе­бру­ар. Спор­то­ви: 10. Ди­сци­пли­не: 17. Зе­мље: 19. Спор­ти­сти: 313 (300 му­шка­ра­ца, 13 же­на). Игре отво­р ио: под­ се­кре­тар за фи­зич­ко вас­пи­та­ње­Фран­цу­ске Га­стон Ви­дал. Олим­пиј­ски пла­мен: пр­ви пут упа­љен 1952. Олим­пиј­ска за­кле­тва: Ка­миј Ман­дри­јон (ски­ ја­ње). Су­диј­ска за­кле­тва: пр­ви пут 1972. Нај­мла­ђи уче­сник: Со­ња Хе­ни, Нор­ве­шка (11 го­ди­на, 295 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Карл Аугуст Крон­лунд, Швед­ска (58 го­ди­на, 155 да­на). Нај­у­спе­шни­ји уче­сник: Клас Тун­берг (Фин­ска), бр­зо кли­за­ње, 5 (3, 1, 1). Нај­ус­ пе­шни­ја зе­мља: Нор­ве­шка 16 (4, 7, 5). Ме­да­ље осво­ји­ло: 10 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја: 4 уче­сни­ка (4 му­шкар­ца) у 1 спор­ ту (крос кан­три), нај­бо­љи пла­сман Зден­ко Шви­ гељ 32. на 18 км. Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: ни­је их би­ло (зе­ мље ор­га­ни­за­то­ри лет­њих ига­ра до­би­ја­ли су и ор­га­ни­за­ци­ју зим­ских ига­ра).

Да­тум: 11–19. фе­бру­ ар. Зе­мље: 25. Спор­ти­сти: 463 (435 му­шка­ра­ца, 28же­на). Спор­то­ви: 8. Ди­сци­пли­не: 14. Игре отво­р ио: пред­ сед­н ик Швај­ц ар­с ке Ед­мунд Шул­тес. Олим­пиј­ски пла­мен: ни­је па­љен (пр­ви пут 1952). Олим­пиј­ска за­кле­тва: Ханс Ај­ден­бенц (ски­ја­ње). Су­диј­ска за­кле­тва: пр­ви пут 1972. Нај­мла­ђи уче­сник: Том Дое, САД (15 го­ди­на, 128 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ху­берт Мен­тен, Хо­лан­ди­ ја (54 го­ди­не, 158 да­на). Нај­ус­ пе­шни­ји уче­сник: Јо­хан Гро­тум­бра­тен (Нор­ве­шка), крос кан­три, и Клас Тун­берг (Фин­ ска), бр­зо кли­за­ње, по 2 (2, 0, 0). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: Нор­ве­шка 15 (6, 4, 5). Ме­да­ље осво­ји­ло: 12 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја: 6 уче­сни­ка (6 му­шка­ра­ца) у 1 спор­ту (крос кан­три), нај­бо­љи пла­сман Јо­шко Јан­ша 26. на 18 км. Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Да­вос и Ен­гел­берг (пр­ви пут на­ру­ше­но пра­ви­ло да иста зе­мља ор­ га­ни­зу­је лет­ње и зим­ске игре, јер Хо­лан­ди­ја не­ма усло­ве за зим­ске спор­то­ве).

IV ИГРЕ – ГАР­МИШ-ПАР­ТЕН­КИР­ХЕН 1936.

V ИГРЕ – СЕНТ МО­РИЦ 1948.

Да­тум: 6-16. фе­бру­ар. Зе­мље: 28. Спор­ти­сти: 668 (588 му­шка­ра­ца, 80 же­на). Спор­то­ви: 8. Ди­сци­пли­не: 17. Игре отво­рио: кан­це­ лар Адолф Хи­тлер. Олим­пиј­ски пла­мен: пр­ви пут 1952. Олим­пиј­ска за­кле­тва: Вил­хелм Бог­нер (ски­ја­ње). Су­диј­ска за­кле­тва: пр­ви пут 1972. Нај­мла­ђи уче­сник: Ецу­ко Ина­да, Ја­пан (12 го­ ди­на, 4 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Вер­нерс Аулс, Ле­то­ни­ја (46 го­ди­на, 186 да­на). Нај­у­спе­шни­ји уче­сник: Ивар Ба­лан­груд (Нор­ ве­шка), бр­зо кли­за­ње, 4 (3, 1, 0). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: Нор­ве­шка 15 (7, 5, 3). Ме­да­ље осво­ји­ло: 11 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја: 17 уче­сни­ка (17 му­шка­ра­ца) у 4 спор­та (нор­диј­ска ком­би­на­ци­ја, крос кан­ три, ски­ја­шки ско­ко­ви, алп­ско ски­ја­ње), нај­ бо­љ и пла­с ман Франц Смо­л еј 10. на 50 км (крос кан­три). Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Мон­тре­ал (Ка­на­ да) и Сент Мо­риц (Швај­цар­ска).и ор­га­ни­за­ци­ ју зим­ских ига­ра).

Да­т ум: 30. ја­н у­а р-8. фе­бру­ар Зе­мље: 28. Спор­ти­сти: 668 (591 му­шка­рац, 77 же­на). Спор­то­ви: 9. Ди­сци­пли­не: 22. Игре отво­р ио: пред­ сед­н ик Швај­ц ар­с ке Ен­ри­ко Че­лио. Олим­пиј­ски пла­мен: пр­ви пут 1952. Олим­пиј­ска за­кле­тва: Ри­кар­до То­ри­ја­ни (хо­ кеј). Су­диј­ска за­кле­тва: пр­ви пут 1972. Нај­мла­ђи уче­сник: Му­за­фер Де­мир­хан, Тур­ска (15 го­ди­на, 200 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Џемс Ко­утс (В. Бри­та­ни­ја) 53 го­ди­не, 295 да­на). Нај­у­спе­шни­ји уче­сник: Ан­ри Ори­је (Фран­цу­ ска), алп­ско ски­ја­ње, 3 (2, 0, 1). Нај­у­спе­шни­је зе­мље: Швед­ска и Нор­ве­шка по 10 (4, 3, 3). Ме­да­ље осво­ји­ло: 13 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја: 17 уче­сни­ка (17 му­шка­ра­ца) у 4 спор­та (алп­ско ски­ја­ње, крос кан­три, нор­диј­ ска ком­би­на­ци­ја, ски­ја­шки ско­ко­ви), нај­бо­љи пла­сман 9. ме­сто шта­фе­те То­не Ра­зин­гер, ан­ тон По­гач­ник, Ма­тевж Кор­деж, Јо­же Кни­фиц) 4 х 10 км (крос кан­три). Град про­тив­кан­ди­дат: Лејк Пле­сид (САД).

III ИГРЕ ЛЕЈК ПЛЕ­СИД 1932. Да­тум: 4-15. фе­бру­ар. Зе­мље: 17. Спор­ти­сти: 252 (231 му­шка­рац, 21 же­на). Спор­то­ви: 8. Ди­сци­пли­не: 14. Игре отво­рио: гу­вер­ нер др­ж а­в е Њу­ј орк Френ­клин Д. Ру­звелт. Олим­пиј­ски пла­мен: пр­ви пут 1952. Олим­пиј­ска за­кле­тва: Џон Шеа (бр­зо кли­за­ ње). Су­диј­ска за­кле­тва: пр­ви пут 1972. Нај­мла­ђи уче­сник: Се­си­ли­ја Ко­леџ, В. Бри­та­ ни­ја (11 го­ди­на, 73 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Џо­зеф Се­виџ, САД (52 го­ ди­не, 267 да­на). Нај­у­спе­шни­ји уче­сник: Ир­винг Џеф и Џон Шеа (САД), бр­зо кли­за­ње, по 2 (2, 0, 0). Нај­ус­ пе­шни­ја зе­мља: САД 12 (6,4,2). Ме­да­ље осво­ји­ло: 10 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја: не уче­ству­је због ску­пог пу­та. Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Мон­тре­ал (Ка­на­да) и аме­рич­ки гра­до­ви Бер Ма­ун­тин, Јо­се­ми­ти Ве­ ли, Лејк Та­хо, Да­лут, Ми­не­ап ­ о­лис и Ден­вер.

VI ИГРЕ – ОСЛО 1952. Да­тум: 14-25. фе­бру­ ар. Зе­мље: 30. Спор­ти­сти: 694 (585 му­ш ка­р а­ц а, 109 же­ на). Спор­то­ви: 8. Ди­сци­пли­не: 22. Игре отво­ри­ла: прин­ це­за Раг­нхилд. Олим­пиј­ски пла­мен: Еигил Нан­сен, унук ис­тра­жи­ва­ча Фрид­тјо­фа Нан­се­на. Олим­пиј­ска за­кле­тва: Тор­бјорн Фал­кан­гер (ско­ко­ви). Су­диј­ска за­кле­тва: пр­ви пут 1972. Нај­мла­ђи уче­сник: Ален Жи­ле, Фран­цу­ска (12 го­ди­на, 162 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ар­не Холст, Нор­ве­шка (47 го­ди­на, 342 да­на). Нај­у­спе­шни­ји уче­сник: Хјал­мар Ан­дер­сен (Нор­ ве­шка), бр­зо кли­за­ње, 3 (3, 0, 0). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: Нор­вер­шка 16 (7, 3, 6). Ме­да­ље осво­ји­ло: 13 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја: 6 уче­сни­ка (4 му­шкар­ца, 2 же­не) у 3 спор­та (алп­ско ски­ја­ње и ски­ја­шки ско­ко­ ви, крос кан­три), нај­бо­љи пла­сман Јан­ко Ште­ фе 13. у спу­сту. Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Кор­ти­на д’Ам­пе­цо (Ита­ли­ја) и Лејк Пле­сид (САД).


34

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

5. ФЕБРУАР 2014.

5. ФЕБРУАР 2014.

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

35

VII ИГРЕ КОР­ТИ­НА Д'АМ­ПЕ­ЦО 1956.

VI­II ИГРЕ СКВО ВЕ­ЛИ 1960.

IX ИГРЕ ИН­ЗБРУК 1964.

XI­II ИГРЕ ЛЕЈК ПЛЕ­СИД 1980.

XIV ИГРЕ СА­РА­ЈЕ­ВО 1984.

XV ИГРЕ КАЛ­ГА­РИ 1988.

Да­тум: 26. ја­ну­ар-5. фе­бру­ар. Зе­мље: 32. С п о р т­ и ­с т и : 8 2 1 (689 му­ш ка­р а­ц а, 132 же­не). Спор­то­ви: 8. Ди­сци­пли­не: 24. Игре отво­рио: пред­ сед­ник Ита­ли­је Ђо­ ва­ни Грон­ки. Олим­п иј­с ки пла­ мен: Гви­до Ка­ро­ли (умет­нич­ко кли­за­ње). Олим­пиј­ска за­кле­тва: Ђу­ли­ја­на Ке­нал-Ми­ну­ цо (алп­ско ски­ја­ње). Су­диј­ска за­кле­тва: пр­ви пут 1972. Нај­мла­ђи уче­сник: Ка­ро­ли­на Крау, В. Бри­та­ ни­ја (12 го­ди­на, 170 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Карл Ваг­нер, Аустри­ја (48 го­ди­на, 271 дан). Нај­ус­ пе­шни­ји уче­сник: То­ни Зај­лер (Аустри­ја), алп­ско ски­ја­ње, 3 (3, 0, 0). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: СССР 16 (7, 3, 6). Ме­да­ље осво­ји­ло: 13 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја: 17 уче­сни­ка (12 му­шка­ра­ца, 5 же­ на) у 3 спор­та (алп­ско ски­ја­ње, крос кан­три, ски­ја­шки ско­ко­ви), нај­бо­љи пла­сман Ама­ли­ја Бе­лај, Би­сер­ка­Во­ден­лич и На­да Бир­ко 9. ме­ сто у шта­фе­ти 3 x 5 км (крос кан­три). Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Ко­ло­ра­до Спрингс, Лејк Пле­сид и Мон­тре­ал.

Да­т ум: 18-28. фе­ бру­ар. Зе­мље: 30. Спор­ти­сти: 665 (552 му­шка­ра­ца, 143 же­ не). Спор­то­ви: 8. Ди­сци­пли­не: 27. Игре отво­рио: пот­ пред­сед­ник САД Ри­ чард Ник­сон. Олим­п иј­с ки пла­ мен: Ке­нет Хен­ри (бр­зо кли­за­ље). Олим­пиј­ска за­кле­тва: Ке­рол Хејс (умет­нич­ко кли­за­ње). Су­диј­ска за­кле­тва: пр­ви пут 1972. Нај­мла­ђи уче­сник: Мар­сел Ме­тјус, Ј. Афри­ка (11 го­ди­на, 306 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Фран­че­ско Јер­ман, Ар­ген­ ти­на (39 го­ди­на, 130 да­на). Ме­да­ље осво­ји­ло: 14 зе­ма­ља. Нај­у­спе­шни­ји уче­сни­ци: Јев­ге­ниј Гри­шин и Ли­ ди­ја Ско­бли­ко­ва (СССР), бр­зо кли­за­ње, по 2 (2, 0, 0). Нај­ус­ пе­шни­ја зе­мља: СССР 21 (7, 5, 9). Ју­го­сла­ви­ја: дру­ги пут не уче­ству­је на Игра­ ма у САД. Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Ин­збрук, Сен Мо­ риц и Гар­миш Пар­тен­кир­хен.

Да­тум: 27. ја­ну­ар-9. фе­бру­ар. Зе­мље: 36. Спор­т и­с ти: 1.094 (894 му­ш ка­р а­ц а, 200 же­на). Спор­то­ви: 10. Ди­сци­пли­не: 34. И г р е о т в о ­р и о : пред­сед­ник Аустри­ је Адолф Шерф. Олим­п иј­с ки пла­ мен: Јосл Ри­дер (ски­ја­ње). Олим­пиј­ска за­кле­тва: Пол Асте (боб). Су­диј­ска за­кле­тва: пр­ви пут 1972. Нај­мла­ђи уче­сник: Он­дреј Не­па­ла, ЧССР (13 го­ди­на, 12 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ма­ти­јас Сти­нес, Ар­ген­ти­ на (53 го­ди­не, 217 да­на). Ме­да­ље осво­ји­ло: 14 зе­ма­ља. Нај­у­спе­шни­ји уче­сник: Ли­ди­ја Ско­бли­ко­ва (СССР), бр­зо кли­за­ње 4 (4, 0, 0). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: СССР 25 (11, 8, 6). Ју­го­сла­ви­ја: 31 уче­сник (29 му­шка­ра­ца, 2 же­ не) у 4 спор­та (алп­ско ски­ја­ње, ски­ја­шки ско­ ко­ви, крос кан­три, хо­кеј), нај­бо­љи пла­сман 12. ме­сто Ро­ман Се­љак, Мир­ко Бав­че, Јан­ко Ко­ бен­тар и Цве­то Пав­чич у шта­фе­ти 4 х 10 км (крос кан­три). Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Кал­га­ри (Ка­на­да) и Лах­ти/Аре (Швед­ска).

Да­тум: 12-24. фе­бру­ ар. Зе­мље: 37. Спор­т и­с ти: 1.072 (837 му­шка­ра­ца, 235 же­на). Спор­то­ви: 10. Ди­сци­пли­не: 38. Игре отво­р ио: пот­ пред­сед­ник САД Вол­ тер Мон­дејл. Олим­пиј­ски пла­мен: др Чарлс Мор­ган Кер. Олим­пиј­ска за­кле­тва: Ерик Хај­ден (бр­зо кли­ за­ње). Су­диј­ска за­кле­тва: Те­ри Мек­дер­мот (бр­зо кли­ за­ње). Нај­мла­ђи уче­сник: Су­зан Гар­ланд, В. Бри­та­ни­ ја (13 го­ди­на, 292 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Карл-Ерик Ерик­сен, Швед­ ска (49 го­ди­на, 279 да­на). Нај­у­спе­шни­ји уче­сник: Ерик Хај­ден (САД), бр­ зо кли­за­ње, 5 (5, 0, 0). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: СССР 22 (10, 6, 6). Ме­да­ље осво­ји­ло: 19 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја: 15 спор­ти­ста (11 му­шка­ра­ца, 4 же­не) у 4 спор­та (алп­ско ски­ја­ње, ски­ја­шки ско­ко­ви, умет­нич­ко кли­за­ње, би­а­тлон), нај­ бо­љи пла­сман Бо­јан Кри­жај 4. ме­сто у ве­ле­ сла­ло­му. Град про­тив­кан­ди­дат: Ван­ку­вер-Га­ри­бал­ди од­ у­стао уочи гла­са­ња.

X ИГРЕ ГРЕ­НОБЛ 1968.

XI ИГРЕ СА­ПО­РО 1972.

XII ИГРЕ ИН­ЗБРУК 1976.

Да­тум: 8-19. фе­бру­ ар. Зе­мље: 49. Спор­т и­с ти: 1.273 (996 му­шка­ра­ца, 277 же­на). Спор­то­ви: 10. Ди­сци­пли­не: 39. Игре отво­рио: пред­ сед­н ик Ми­к а Шпи­ љак. Олим­пиј­ски пла­мен: Сан­да Ду­брав­чић (умет­ нич­ко кли­за­ње). Олим­пиј­ска за­кле­тва: Бо­јан Кри­жај (алп­ско ски­ја­ње). Су­диј­ска за­кле­тва: Дра­ган Пе­тро­вић (алп­ско ски­ја­ње). Нај­мла­ђи уче­сник: Онг Чинг Минг, К. Тај­пех (15 го­ди­на, 124 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Карл-Ерик Ерик­сен, Швед­ ска (53 го­ди­не, 273 да­на). Нај­ус­ пе­шни­ји уче­сник: Мар­ја-Ли­за Хе­ме­ле­и­ нен (крос кан­три) 4 (3, 0, 1). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: ДР Не­мач­ка 24 (9, 9, 6). Ме­да­ље осво­ји­ло: 17 зе­ма­ља. Ју­го­с ла­в и­ј а: 72 спор­т и­с та (59 му­ш ка­р а­ц а, 13 же­на) у 10 спор­то­ва (алп­ско ски­ја­ње, би­ а­тлон, боб, крос кан­три, умет­нич­ко кли­за­ ње, хо­кеј, сан­ка­ње, нор­диј­ска ком­би­на­ци­ја, бр­зо кли­за­ње, ски­ја­шки ско­ко­ви), нај­бо­љи пла­сман Ју­ре Фран­ко 2. у ве­ле­сла­ло­му (пр­ ва ме­да­ља). Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Са­по­ро и Фа­лун/ Ге­те­борг.

Да­тум: 13-28. фе­бру­ ар. Зе­мље: 57. Спор­т и­с ти: 1.426 (1.111 му­ш ка­р а­ц а, 315 же­на). Спор­то­ви: 11. Ди­сци­пли­не: 46. Игре отво­р ио: Жан Со­в е, гу­в ер­н ер Ка­ на­де. Олим­пиј­ски пла­мен: Ро­бин Пе­ри (уче­ни­ца). Олим­пиј­ска за­кле­тва: Пјер Хар­ви (крос кан­ три). Су­диј­ска за­кле­тва: Су­з ан Мо­р оу-Френ­с ис (умет­нич­ко кли­за­ње). Нај­мла­ђи уче­сник: Лиу Лу­јанг, Ки­на (11 го­ди­ на, 256 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Хар­ви Хук, Де­ви­чан­ска Остр­ва (52 го­ди­не, 197 да­на). Нај­у­спе­шни­ји уче­сни­ци: Ма­ти Ни­ке­нен (Фин­ ска), ски­ја­шки ско­ко­ви, и Ивон ван Ге­нип (Хо­ лан­ди­ја), бр­зо кли­за­ње, по 3 (3, 0, 0). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: СССР 29 (11, 9, 9). Ме­да­ље осво­ји­ло: 17 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја(по­след­ње уче­шће СФРЈ): 22 спор­ ти­ста (16 му­шка­ра­ца, 6 же­на) у 7 спор­то­ва (алп­ ско ски­ја­ње, би­а­тлон, боб, крос кан­три, умет­ нич­ко кли­за­ње, бр­зо кли­за­ње, ски­ја­шки ско­ко­ ви), нај­бо­љи пла­сма­ни 2. ме­ста Ма­те­је Свет у сла­ло­му и му­шке еки­пе у ско­ко­ви­ма (При­мож Ула­га, Ма­тјаж Зу­пан, Ма­тјаж Де­бе­лак, Ми­ран Те­пеш) на ве­ли­кој ска­ка­о­ни­ци, 3. ме­сто Ма­тја­ жа Де­бе­ла­ка на ве­ли­кој ска­ка­о­ни­ци. Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Фа­лун и Кор­ти­на д’Ам­пе­цо. Град про­тив­кан­ди­дат: Ван­ку­вер-Га­ ри­бал­ди од­у­стао уочи гла­са­ња.

Да­тум: 4-18. фе­ бру­ар. Зе­мље: 37. Спор­ти­сти: 1.160 (949 му­шка­ра­ца, 211 же­на). Спор­то­ви: 10. Ди­сци­пли­не: 35. Игре отво­р ио: п р е д ­с е д ­н и к Фран­цу­ске Шарл де Гол. Олим­пиј­ски пла­ мен: Ален Кал­ма (умет­нич­ко кли­за­ње). Олим­пиј­ска за­кле­тва: Лео Ла­кроа (ски­ја­ње). Су­диј­ска за­кле­тва: пр­ви пут 1972. Нај­мла­ђи уче­сник: Бе­а­три­са Ху­штин, Ру­му­ни­ја (11 го­ди­на, 159 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ерик Ве­нер­берг, Швед­ска (51 го­ди­на, 18 да­на). Нај­у­спе­шни­ји уче­сник: Фран­цуз Жан Клод Ки­ ли (Фран­цу­ска), алп­ско ски­ја­ње, 3 (3, 0, 0). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: Нор­ве­шка 14 (6, 6, 2 ). Ме­да­ље осво­ји­ло: 15 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја: 30 уче­сни­ка (29 му­шка­ра­ца, 1 же­ на) у 4 спор­та (алп­ско ски­ја­ње, крос кан­три, ски­ја­шки ско­ко­ви, хо­кеј), нај­бо­љи пла­сман 9. ме­сто хо­ке­ја­ша. Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Кал­га­ри, Лах­ти/ Аре, Са­по­ро, Осло и Лејк Пле­сид.

Да­тум: 3-13. фе­бру­ ар. Зе­мље: 35. Спор­т и­с ти: 1.008 (802 му­шкар­ца, 206 же­на). Спор­то­ви: 10. Ди­сци­пли­не: 35. Игре отво­рио: цар Хи­ро­хи­то. Олим­п иј­с ки пла­ мен: Хи­д е­к и Та­ка­ да (уче­ник). Олим­пиј­ска за­кле­тва: Ке­и­чи Су­зу­ки (бр­зо кли­ за­ње). Су­диј­ска за­кле­тва: Фу­мио Аса­ки (ско­ко­ви). Нај­мла­ђи уче­сник: Ма­ри­на Са­на­ја, СССР (13 го­ди­на, 28 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ханс Ге­риг, Ка­на­да (42 го­ ди­не, 178 да­на). Нај­ус­ пе­шни­ји уче­сни­ци: Ард Шенк (Хо­лан­ди­ ја), бр­зо кли­за­ње, и Га­ли­на Ку­ла­ко­ва (СССР), крос кан­три, по 3 (3, 0, 0). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: СССР 16 (8, 5, 3). Ме­да­ље осво­ји­ло: 17 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја: 26 уче­сни­ка (26 му­шка­ра­ца) у 4 спор­та (алп­ско ски­ја­ње, нор­диј­ска ком­би­на­ ци­ја, ски­ја­шки ско­ко­ви, хо­кеј), нај­бо­љи пла­ сман Да­ни­ло Пуд­гар 8. ме­сто на ве­ли­кој ска­ ка­о­ни­ци. Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Банф, Лах­ти/Аре, Солт Лејк Си­ти.

Да­тум: 3-15. фе­бру­ ар. Зе­мље: 37. Спор­т и­с ти: 1.129 (898 му­ш ка­р а­ц а, 231 же­на). Спор­то­ви: 10. Ди­сци­пли­не: 37. Игре отво­рио: пред­ сед­ник Аустри­је Ру­ долф Кир­хшле­гер. Олим­п иј­с ки пла­ мен: Јо­зеф Фејст­мантл (сан­ка­ње). Олим­п иј­с ка за­к ле­т ва: Вер­н ер Де­л е Карт (боб). Су­диј­ска за­кле­тва: Ви­ли Ке­стин­гер (нор­диј­ ска ком­би­на­ци­ја). Нај­мла­ђи уче­сник: Је­ле­на Во­до­ре­зо­ва, СССР (12 го­ди­на, 266 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Франц Крин­бил, Аустри­ја (46 го­ди­на, 327 да­на). Нај­ус­ пе­шни­ји уче­сни­ци: Ро­з и Ми­т ер­м а­ј ер (Аустри­ја), ски­ја­ње, и Ра­и­са Сме­та­ни­на (СССР), крос кан­три, по 3 (2, 1, 0). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: СССР 27 (13, 6, 8). Ме­да­ље осво­ји­ло: 16 зе­ма­ља. Ју­го­сла­ви­ја: 28 спор­ти­ста (27 му­шка­ра­ца, 1 же­на) у 4 спор­та (алп­ско ски­ја­ње, ски­ја­шки ско­ко­ви, крос кан­три, хо­кеј на ле­ду), нај­бо­љи пла­сман 10. ме­сто у хо­ке­ју. Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Ден­вер, Си­он, Там­ пе­ре/Аре, Ван­ку­вер.

Јуре Франко освајач прве зимске медаље за Југославију у Сарајеву 1984.


СРБИЈА У СОЧИЈУ ЗОИ ОД 1924. ДО 2014.

36

ОЛИМПИЈСКИ ВОДИЧ

5. ФЕБРУАР 2014.

У пет спортова осам олимпијаца

XVI ИГРЕ – АЛ­БЕР­ВИЛ 1992.

XVII ИГРЕ – ЛИ­ЛЕ­ХА­МЕР 1994.

XVI­II ИГРЕ – НА­ГА­НО 1998.

Да­тум: 8-23. фе­бру­ар. Да­тум: 12-27. фе­бру­ Да­тум: 7-22. фе­бру­ар. Зе­мље: 64. ар. Зе­мље: 72. Зе­мље: 67. С п о р ­т и ­с т и : 2 . 1 8 0 Спор­ти­сти: 1.801 (488 же­ С п о р ­т и ­с т и : 1 . 7 3 8 (1.391 му­шка­рац, 789 на, 1.313 му­шка­ра­ца). (1.216 му­ш ка­р а­ц а, же­на). Спор­то­ви: 12. 522 же­не). Спор­то­ви: 14. Ди­сци­пли­не: 57. Спор­то­ви: 12. Ди­сци­пли­не: 68. Игре отво­рио: пред­сед­ Ди­сци­пли­не: 61. Игре отво­рио: цар Аки­ ник Фран­цу­ске Фран­соа Игре отво­р ио: краљ хи­то. Ми­те­ран. Ха­ралд V. Олим­пиј­ски пла­мен: Олим­п иј­с ки пла­м ен: МИЛАНКО Олим­пиј­ски пла­мен: Ми­до­ри Ито (умет­нич­ Фран­соа Гранж (де­чак). ИВАНА КОВАЧЕВИЋ ко кли­за­ње). Олим­пиј­ска за­ПЕТРОВИЋ кле­тва: Су­ри­ја Бо­на­ли (умет­ принц Ха­кон Маг­нус. Датум и место рођења: Датум идместо рођења: Олим­пиј­ска за­кле­тва: Ве­гард Ул­ванг (крос Олим­пиј­ска за­кле­тва: Кен­џи Оги­ва­ ра (нор­ иј­ нич­ко кли­за­ње). 1988. 27. децембар 1994. кон­три). ска ком­би­на­ци­ја). Су­диј­ска за­кле­т21. ва:септембар Пјер Бо­ма (алп­ ско ски­ја­ње). Сјеница. ВУКИЋЕВИЋ Ка­ринг (умет­ нич­ко Су­диј­ска за­кле­тва: Јун­ко Хи­ра­ма­цСоколац. у (умет­нич­ Нај­мла­ђи уче­сник: Кри­сти­на Ча­ко, Ма­ђар­ска Су­диј­ска за­кле­тва: Ка­риМАРКО Висина и тежина: 1,69 НЕВЕНА Датум и место рођења: ко кли­ РЕЈХАН кли­за­ње). за­ње). ШМРКОВИЋ (13 го­ди­на, 64 Висина да­на). и тежина: 1,87 82 Мајкл кг. 63 октобар ИгЊАТОВИЋ Датум и сместо рођења: Нај­мла­ђи уче­сник: Ким 27. Јун-Ми, Ј. Ко­1992. ре­ја (13 Нај­мла­ ђи уче­ ник: Ким Хјон-Џи, Ј.м, Ко­ ре­кг. ја (15 Нај­ста­ри­ји уче­см, ник: Џа­лин, Де­ви­чан­ска Спортови: и Спорт: крос кантри. Љубљана 1991. Датум ии­ место го­д на, 85рођења: да­на). го­ди­н18. а, 3децембар да­на). Остр­ва (46 го­ди­ на, 125 да­биатлон на). крос кантри. и тежина: 1,86 Нај­ста­ Сјеница. 28. децембар Нај­ста­ри­ј1990. и уче­сник: Ди­нВисина о Кре­сцен­ ти­ни, Сан ри­ји уче­сник: Пол Се­виџ, Ка­нДисциплина: а­да (50 го­ 10 км Нај­у­спе­шни­ји уче­ сник: Љу­бов Је­го­ро­ва (ЗНД), Дисциплине (биатлон): класично. 94 кг тежина: 1,83 Крагујевац. Ма­ри­но (46 го­ди­на, 151 м, дан) ди­на,Висина 230 да­ниа). крос кан­три 5 (3, 2, 0). 10мкм Образовање: гимназија. Спорт: кг. ји­ле: 24 зе­мље. иа­тежина: Ме­д ље осво­ј1,78 и­ле: 22 зе­м ље. алпско скијање. Ме­да­м, ље73 осво­ Нај­ус­ пе­шни­ја зе­ ља:спринт, Не­мач­к12,5 а 26км (10, 10, 6).Висина потера, 20мкм. Дисциплине: м, 70Нај­ кг у­спе­шни­ји уче­сник: Љу­ бов Је­го­ро­васлалом, (Ру­си­ Нај­у­сСпорт: пе­шни­јкрос и уче­кантри. сник: Ла­ри­са Ла­зу­ти­на (Ру­ Ме­да­ље осво­ји­ ло: 20 зе­ а­ља. (кросМа­ке­до­ни­ја): супер Г. си­ја),Дисциплина: км1, 1). Спорт: скијање. ја),алпско бр­зо кли­ за­ње, 4 (3, 1,велеслалом, 0). крос кон­три, 15 5 (3, Ју­го­сла­ви­ја (Ср­Дисциплине би­ја, Ц. Го­ра, БиХ, кантри): спринт, Дисциплине: Нај­у­спе­шслалом, ни­ја зе­мља: Ру­сОбразовање: и­ја 23 (11, 8, спортска 4). Нај­у­скласично. пе­шни­ја зе­мља: Не­мач­ка 29 (12, 9, 8). 25 спор­ти­ста (22 му­шкар­10 ца,км 3 же­ не) у 6 спор­то­ 15 кмби­ класично, км кан­три, средња велеслалом. Ју­го­сла­ви­ја: не уче­ству­јегимназија јер так­ми­ча­ри због Ју­го­сОбразовање: ла­ви­ја: 2 спор­ ти­ста (Мир­ја­на Гран­зов и ва (алп­ско ски­ја­ ње, а­тлон, боб,50крос слободно. Образовање: санк­ци­ја економска ни­су ис­пу­ни­ли нор­ме. Мар­кшкола. о Ђор­ђе­вић) у алп­ском ски­ја­њу, нај­бо­љи сан­ка­ње, бр­зо кли­ за­ње), нај­бо­љи пла­сман 19. школа. Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Ен­ко­риџ , Остер­ пла­сман Гран­зов 27. у сла­ло­му. ме­сто у шта­фе­тиОбразовање: 4 х 7,5 км (би­астудент т­ лон). Машинско-грађевинског Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Аоста, Ја­ка, Остер­ Гра­до­ви про­тив­ кан­ди­да­ти: Ен­ко­риџ, Бер­хтес­ сунд / Аре, Со­фи­ја. сунд и Солт Лејк Си­ти. га­ден, Кор­ти­нафакултета. д'Ам­пе­цо, Ли­ле­ха­мер, Фа­лун, Со­фи­ја.

XIX ИГРЕ – СОЛТ ЛЕЈК СИ­ТИ 2002.

XX ИГРЕ – ТО­РИ­НО 2006.

XXI ИГРЕ – ВАН­КУ­ВЕР 2010.

Да­тум: 8-24. фе­бру­ар. Да­тум: 3-13. фе­бру­ар. Да­тум: 12-28. фе­бру­ар. Лекар: Зе­мље: 77. Зе­мље: 35. Зе­мље: 82.Драган Радовановић С п о р ­т и ­с т и : 2 . 3 9 9 Спор­ти­сти: 1.008 (802 С п о р ­т и ­с т и : 2 . 5 3 6 (1.513 му­ш ка­р а­ц а, му­шкар­ца, 206 же­на). (1.503 му­ш ка­р а­ц а, 886 же­на). Спор­ т о­ в и: 10. ВУК РАђЕНОВИЋ АЛЕКСАНДАР 1.033 же­не). Спор­то­ви: 15. Ди­ сци­пли­ не: 35.рођења: Спор­то­ви: 15. НИНА МИцИЋ Датум и место БУНДАЛО Ди­сци­пли­не: 78. Игре отво­ р ио: цар Хи­ Ди­сци­пли­не: 86. 07. јун 1983. Сарајево Датум и место рођења: Датум и место рођења: Игре отво­р ио: пред­ хи­то. и тежина: 1,90 м, Игре отво­ри­ла: ге­не­ Висина 30. јануар 1991. Краљево ро­ 28. септембар 1989. сед­ник Џорџ В. Буш.Висина и тежина: 1,70 Олим­ пиј­ски пла­мен: рал­ни гу­вер­нер Ка­на­ 105 кг. Сремска Митровица. Олим­пиј­ски пла­мен: Хи­ д е­к и боб. Та­ка­д а (уче­ де Ми­ Спорт: м, 55 кг. Висина и тежина: 2,04 м,шел Жан. хо­ке­ја­шка ре­пре­зен­ ник). Олим­пиј­ски пла­мен: Дисциплина: двосед. Спорт: сноуборд. 108 кг. Дисциплина: Спорт: боб. та­ци­ја САД из 1980. Олим­пиј­спаралел ка за­кле­тва: Ке­Образовање: ич­ и Су­зу­ки (бр­зо кли­ Вејн Грец­ ки (хо­ кеј), Рик Хан­сен (па­ра­о­лим­пи­јац), Факултет за правну двосед. Олим­пиј­ска за­кле­тва: Џим Шеа (ске­ле­тон). слалом, за­њпаралел е). Стив Дисциплина: Неш (ко­шар­ка), Нен­си Грин (ски­ја­ње). администрацију. Факултет Шеф Су­диј­ска за­кле­ тва: олимпијске Ален Чрч (алп­ско ски­јвелеслалом. а­ Су­диј­ска за­кле­тва: Фу­мио Аса­ки (ско­ко­ви). Олим­Образовање: пиј­ска за­кле­тва: Хеј­ли Ви­кен­хај­зер (хо­кеј). Образовање: у спорту. мисије: ње). Нај­мла­ђисредња уче­сник: Ма­ри­на Са­на­ја, СССР (13 Су­диј­за скаменаџмент за­кле­тва: Ми­ шел Ве­ро (бр­зо кли­за­ ње). Физиотерапеут: економска Дамир Штајнер Нај­мла­ђи уче­сник: Ана Је­ лу­шић, Хр­ват­ска (15 го­ди­на,школа. 28 да­на). Нај­мла­ђи уче­сник: Брит­ни Кокс, Аустра­ли­ја Нинослав го­ди­на, 55 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ханс Ге­риг, Ка­на­да (42 го­ (15 го­ди­на, 138 да­на). цветановић Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ен Абер­не­ти, Де­ви­чан­ска ди­не, 178 да­на). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Ху­бер­тус фон Фир­стен­берг Остр­ва (48 го­ди­на, 307 да­на). Нај­ус­ пе­шни­ји уче­сни­ци: Ард Шенк (Хо­лан­ди­ фон Хо­ен­лое, Мек­си­ко (51 го­ди­на, 26 да­на). Ме­да­ље осво­ји­ло: 25 зе­ма­ља. ја), бр­зо кли­за­ње, и Га­ли­на Ку­ла­ко­ва (СССР), Ме­да­ље осво­ји­ло: 26 зе­ма­ља. Нај­у­спе­шни­ји уче­сник: Оле Еј­нар Бјор­нда­лен крос кан­три, по 3 (3, 0, 0). Нај­ус­ пе­шни­ји спор­ти­ста: Ма­рит Бјор­ген (Нор­ (Нор­ве­шка), би­а­тлон, 4 (4, 0, 0). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: СССР 16 (8, 5, 3). ве­шка) 5 (3, 1, 1). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: Не­мач­ка (12, 16, 7). Ме­да­ље осво­ји­ло: 17 зе­ма­ља. Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: Ка­на­да 26 (14, 7, 5). Ју­го­сла­ви­ја: 6 спор­ти­ста(5 му­шка­ра­ца, 1 же­ Ју­го­сла­ви­ја: 26 уче­сни­ка (26 му­шка­ра­ца) у 4 Ср­би­ја: де­би­ту­је са 10 спор­ти­ста (6 му­шка­ра­ца, на) у 2 спор­та (алп­ско ски­ја­ње, боб), нај­бо­љи спор­та (алп­ско ски­ја­ње, нор­диј­ска ком­би­на­ 4 же­не) у 4 спор­та (алп­ско ски­ја­ње, би­а­тлон, пла­сман 25. ме­сто у бо­бу че­тво­ро­се­ду (Бо­рис ци­ја, ски­ја­шки ско­ко­ви, хо­кеј), нај­бо­љи пла­ боб, крос кан­три), нај­бо­љи пла­сман 18. ме­сто Ра­ђе­но­вић, Да­ли­бор Ђур­ђић, Ра­шо Ву­чи­нић, сман Да­ни­ло Пуд­гар 8. ме­сто на ве­ли­кој ска­ бо­ба че­тво­ро­се­да (Вук Ра­ђе­но­вић, Ми­лош Са­ Милош Томић Вук Ра­ђе­но­вић).) ка­о­ни­ци. вић, Игор Шар­че­вић, Сло­бо­дан Ма­ти­је­вић). Тихомир Гра­до­ви про­тив­кан­ди­да­ти: Остер­сунд,Милосављевић Кве­ Гра­до­ви про­тив­к(тренер ан­ди­да­т–и: Банф, Лах­Миха ти/Аре,Малус Гра­до­ви про­ тив­кан­ди­да­ти: Берн, Пјон­ганг, Борис алпско скијање) Секретар: бек, Си­он. Лејк Си­ти. до­ра ла Ве­ла, Хар­бин, Ха­ка, Са­Прес аташе: (тренер – Салц­бург, Ан­ Рађеновић (тренер –Солт биатлон алпско скијање) Микио Фукуда ра­је­во. (тренер – боб) Марија Миловановић и крос кантри)


СОЧИ НА ДРУГОМ ПРОГРАМУ РТС

Уживање за љубитеље зимских спортова Љубитељи зимских спортова моћи ће да од 7. до 23. фебруара да уживају у програму Радио телевизије Србије (РТС). Од првог до последњег дана такмичења у Сочију, јавни медијски сервис ће на свом Другом програму пратити најзанимљивија догађања. Уредник спортске редакције РТС Зоран Марковић истиче: – Око шест часова дневно ћемо посветити великом спортском догађају у Сочију. Наравно, могућа су одступања од саме сатнице обзиром да на ток такмичења утичу и временске прилике. Не треба да заборавимо да ће тих дана и бити других спортских догађаја интересантних нашим гледаоцима, као што је тенис, па су и због тога могуће одређене промене. Због финансијске ситуације у РТС, али и чињенице да Србија нема велике спортске амбиције, одлучено је да на лицу места буде информативна екипа (на отварању и затварању) и специјалиста за зимске спортове познати новинар Душко Кораћ. – Информативна екипа је сигурно на отварању Игара, којем ће присуствовати председник државе Томислав Николић. Још ћемо да видимо како ћемо пратити затварање такмичења, јер није познато ко ће му од наших званичника присуствовати. Душко Кораћ ће пратити наше спортисте, али извештавати и о другим актуелностима у Сочију. – Имамо спортисте у пет дисциплина. Истина, они нису кандидати за медаље, али ће сигурно дати свој максимум. Кораћ ће јављати све што је везано за њих, од припрема до коментарисања њиховог учешћа. Остали део програма биће покривен радом колега из студија у Београду. – Радиће квалитетни новинари. Ту су Светлана Даниловић специјалиста за клизање, затим Радослав Симић, Милош Кривокапић, Владимир Мијаљевић и Немања Матић. РТС је одабрао дисциплине које су најзанимљивије гледаоцима у Србији: – Нема ту много дилема. Пратићемо све дисциплине алпског скијања, скокове, клизање, хокеј на леду, биатлон са нашим Миланком Петровићем. Биће ту и сноуборд, последњих дана и атрактивно такмичење у бобу. Проценили смо да за те дисциплине постоји интересовање наших гледалаца и сигуран сам да ће бити задовољни – завршио је Зоран Марковић.

ПРОГРАМ ПРЕНОСА 7. фебруар 17.00–20.00 Свечано отварање 8. фебруар 15.20–16.55 Биатлон, 10 км спринт ( М. Петровић) 9. фебруар 7.50–9.00 Алпско скијање, спуст (м) 16.00–19.00 Клизање, плесни парови (м, ж) 18.25–20.15 Ски скокови (м) 10. фебруар 7.50–9.00 Алпско скијање, спуст, комбинација (ж) 12.00–13.00 Алпско скијање, слалом, комбинација (ж), 14.55–16.00 Скијање, слободни стил (м) 15.50–16.50 Биатлон, 12,5 км потера (м), М. Петровић (условно) 18.55–20.15 Скијање, слободни стил (м) 11. фебруар 10.30–11.20 Крос кантри (ж) 13.30–14.15 Крос кантри, 10 км спринт (м), М. Петровић 18.25–20.00 Ски скокови (ж)

12. фебруар 7.50–9.00 Алпско скијање, спуст (ж) 16.45–20.03 Клизање–парови, слободни састави 18.00–20.33 Хокеј на леду, Чешка – Шведска 13. фебруар 13.30–16.00 Хокеј на леду, Словачка – САД 14.50–17.00 Биатлон, 20 км (м), М. Петровић 14. фебруар 7.50–9.00 12.20–13.43 14.40–15.50 16.00–20.28 18.25–19.30

Алпско скијање, спуст, комбинација (м) Алпско скијање, слалом, комбинација (м) Скијање слободни стил, скокови (ж) Клизање, слободни састави (м) Скијање, слободни стил, скокови (м)

15. фебруар 7.50–9.00 Алпско скијање, супервелеслалом (ж) 13.30–16.00 Хокеј на леду, САД – Русија 18.25–20.00 Ски скокови (м) 16. фебруар 7.50–10.00 Алпско скијање, супер Г (м), М. Вукићевић 15.50–17.00 Биатлон, 15 км (м) 18.00–20.33 Хокеј на леду, Финска – Канада 17. фебруар 7.55–9.00 10.25–11.30 14.40–15.50 16.00–19.38 18.10–20.00 18.25–19.15

Сноуборд, крос (м) Сноуборд, крос (м) Скијање, слободни стил (м) Клизање, слободан плес (м) Ски скокови (м) Скијање, слободни стил (м), снимак

18. фебруар 7.55–9.30 Алпско скијање, велеслалом (ж), Н. Игњатовић 11.25–13.03 Алпско скијање, велеслалом (ж) 19. фебруар 7.55–9.30 Алпско скијање, велеслалом (м), М. Вукићевић 11.25–13.00 Алпско скијање, велеслалом (м) 13.30 и 18.00 Хокеј на леду, два меча четвртфинала 20. фебруар 13.00–15.30 Хокеј на леду, меч за бронзу (ж) 16.00–20.13 Клизање, слободни састави (ж) 18.00–21.00 Хокеј на леду, финале (ж) 21. фебруар 13.00–15.33 Хокеј на леду , полуфинале (м) 13.40–15.03 Алпско скијање, слалом (ж), Н. Игњатовић 18.00–20.33 Хокеј на леду, полуфинале (м) 17.10–18.15 Алпско скијање, слалом (ж) 22. фебруар 13.40–15.15 Алпско скијање, слалом (м), М. Вукичевић 16.00–19.30 Хокеј на леду, меч за бронзу (м) 17.00–18.30 Алпско скијање, слалом (м), ако се Вукићевић пласира директно, а боб у снимку) 17.25–20.00 Боб, четворосед 17.30–20.00 Клизање, егзибиције 23. фебруар 10.25–13.00 Боб, четворосед 13.00–15.58 Хокеј на леду, финале (м) 17.00–19.33 Затварање игара


Olimpijski vodic 1 40  

olimpijski, vodič, olimpizam, sport, soči, 2014, igre, zimske

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you