Issuu on Google+

Member of Press Publishing Group

APRIL 2012.  Broj 36

Olimpijske zvezde Jelena, `ena zbog koje ludi Du{ko Kora}

Velimir Stjepanovi}

[ampion iz Dubaija Najve}a srpska pliva~ka i sportska nada ro|ena je i `ivi u UAE: PRESUDILA JE LJUBAV PREMA SRBIJI

Aa N A on

Do n d

9 0o L d

Otac novog srpskog rukometa VESELIN VUKOVI] otvoreno o svojim igra~ima: Stani} FILOZOF, Toski} TATA, Rni} ZVRNDOV, Vujin NEISKAZAN...


KOLUMNA

nedelja

vlade

divac

Treba nam podr{ka, a ne pritisak Olimpijski tim Srbije danas ima 80 sportista. Brojka kojom ve} sada mo`emo da se ponosimo, ali, daleko smo od podvla~enja crte jer jo{ ima niz prilika da se kona~an broj sportista iz Srbije pove}a. U narednih mesec dana prati}emo i dr`ati pesnice pre svega obojka{icama i odbojka{ima, rva~ima, vesla~ima, kajaka{ima i damama u stonom tenisu. Siguran sam da }emo u julu, po okon~anju svih kvalifikacija, imati jo{ razloga za radost. Ponovi}u, po ko zna koji put, Srbija }e u Londonu obele`iti vek od svog prvog izlaska na olimpijsku scenu. Do sada imamo 98 medalja na Igrama i lepu {ansu da oborimo stotku. A nadamo se da }emo u taj poduhvat krenuti upravo sa sto, a mo`da i vi{e takmi~ara. Hajde da malo pa`nje posvetim junacima aprila. Rukometa{ima svaka ~ast. Oti{li su na te{ke kvalifikacije u Alikante sa evropskim srebrom iz Beograda. I motiv vi{e, ali i veliko breme. Protiv [panije su pora`eni, Poljacima uzeli u fini{u bod, a zatim Al`irce deklasirali. [panci su igrali po{teno, fer i olak{ali nam dobijanje olimpijske vize. U to nije ni trebalo da se sumnja. Imponovalo je pona{anje na{ih reprezentativaca, borbenost, ogromna energija. Uvren sam da }e rukometa{i biti osve`enje u na{em olimpijskom timu, da }e i na druge sportiste Srbije preneti svoj pobedni~ki mentalitet i pozitivnu energiju. Selektor Veselin Vukovi} igrao je u {ampionskim klupskim i timovima reprezentacije. Ima sluha, ima ose}aj, zna da vodi. Dobili smo rukomet, ponovo je na Igrama posle 12 godina! Za mene je daleko va`nije da ovaj sport ostane u `i`i i posle takmi~enja. Zato dajem veliku podr{ku Vukovi}evoj izjavi da srpski rukomet vi{e ne}e biti autsajder na velikim takmi~enjima, da medalje mo`da ne}e biti osvajane, ali da }e sve drugo biti na visokom nivou. Takav nam pristup treba, to je ono {to stalno ponavljam: dajmo sve {to mo`emo, pogledajmo se posle u ogledalo i ka`imo da smo pru`ili maksimum. [ta da ka`em o atleti~arima Ani Suboti} i Darku @ivanovi}u a da to ve} nije re~eno. Plasirati se na Igre

Member of Press Publishing Group

Ukoliko bi se za Igre kvalifikovale i mu{ka i `enska odbojka{ka selekcija, na{ tim bi brojao i vi{e od 100 sportista. Va`nije od toga je da }e Srbija u Londonu imati svoje predstavnike u ve}em broju sportova, mogu}e ~ak i u 15

Samo ne bih voleo da sada podlegnemo euforiji i od sportista tra`imo ono {to objektivno ne mogu da ispune. Do sada su pokazali da znaju {ta im je ~initi

Selektor rukometa{a Veselin Vukovi} igrao je u {ampionskim klupskim i timovima reprezentacije. Ima sluha, ima ose}aj, zna da vodi

To je ono {to stalno ponavljam: dajmo sve {to mo`emo, pogledajmo se posle u ogledalo i ka`imo da smo pru`ili maksimum

u konkurenciji maratona ve} je medalja! Te`e discipline nema, tr~ati preko 42 km boriti se protiv metara, sekundi, staze, vremenskih uslova i uspeti u svojim nastojanjima. [ta drugo nego kapa dole! Aleksandar Karaka{evi} - neuni{tiv. Odolevati mladima, unositi u pripreme i takmi~enje energiju koju je imao i kada je po~injao, zaslu`uje svaki respekt. Kod njega nema nikakvih tajni, kalkulacija. Zna {ta su Igre, zna i kako da igra. Sve drugo }e se videti. I mislim da je njegov uspeh u Luksemburgu otvorio vrata Marku Jevtovi}u da Kara{evim vetrom u leda stigne do norme i do Londona. Imamo dvojicu stonotenisera na najve}em takmi~enju i to je fantasti~no. Treba biti strpljiv. Sa~ekajmo preostale majske kvalifikacije. Verujemo u odbojka{ice i odbojka{e, nadamo se rva~ima, d`udista Gerasimenko je tu... Ukoliko bi se za Igre kvalifikovale i mu{ka i `enska odbojka{ka selekcija, na{ tim bi brojao i vi{e od sto sportista, ali rekao bih da je mo`da jo{ va`nija od toga ~injenica da }e Srbija u Londonu imati svoje predstavnike u ve}em broju sportova, mogu}e ~ak u 15. Ekipni vaterpolo, rukomet, bo`e zdravlja i odbojka, zatim atletika i plivanje, sjajni tenis, pa borila~ki gde debituje tekvondo, vra}a se boks, a ~ekamo d`udo i nadamo se rva~ima... Tradicionalni vesla~i, povratnici na Igre kajaka{i, jo{ stonoteniseri, strelja{tvo i biciklisti... To je mo`da i na{a najve}a snaga, prva pobeda i pre samog po~etka Olimpijskih igara. Preostaje nam da odbrojavamo! Sportistima da zavr{ne pripreme sprovedu na pravi na~in i tempiraju formu za Igre. U tom slu~aju bismo sa velikom dozom optimizma oti{li u London. Samo ne bih voleo da sada podlegnemo euforiji i od sportista zatra`imo ono {to objektivno ne mogu da ispune. Do sada su pokazali da znaju {ta im je ~initi. Pritisak javnosti je nepotreban, rekao bih ~ak i kontraproduktivan. ^itava nacija treba da im pru`i pravu podr{ku. Siguran sam da bi mnoge nacije po`elele da u svojim olimpijskim sastavima imaju asove kakve ima Srbija. Na{i sportisti ostaju ono {to su uvek bili, najbolji srpski proizvod i najbolji ambasadori svoje zemlje!

Osniva~ i izdava~

Glavni i odgovorni urednik

Maodu{, Vladimir Tomkovi}

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

svih izdanja \oko Kesi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Albanske spomenice 12/2

Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}

Layout Sa{a Gvozdenovi}

Direktor Nenad Lazi}

Saradnici Marija Pavlovi}, Ksenija

[tampa PPG {tamparija


TEMA BROJA

Intervju

Veselin Vukovi} selektor rukometne reprezentacije Srbije

Stvorio sam TIM  Srpski rukometa{i su na turniru u Madridu izborili plasman na Olimpijske igre, prve posle 12 godina. Selektor „orlova“, kome }e ovo biti tre}e Igre u karijeri, za Olimpijsku reviju priznaje: „Prethodne generacije imale su bolje igra~e, to ka`em i mojim momcima, ali nisu imale tim“ Vladimir Tomkovi}

J

ugoslaviji je kao igra~ 1984. godine doneo olimpijsko zlato iz Los An|elesa, a sada }e u London s trenerske klupe povesti neke nove „klince“ u pohod na svetski tron.

Selektor srpskih rukometa{a Veselin Vukovi} tre}i put u karijeri u~estvova}e na Igrama, a u razgovoru za Olimpijsku reviju pri~ao je o svojoj trenerskoj filozofiji, o~ekivanjima u Londonu, sebi van terena, slavnoj Metaloplastici...  O~ekuju vas tre}e Igre u tre}oj ulozi? - Kao igra~ u Los An|elesu, kao pomo}ni trener u Sidneju 2000. i sada kao selektor. ^esto pri~am o OI, a uvek zavr{im re~ima da to ne

@IVCI Znam i ja da planem, ali obe}ao sam im 1. januara da }u biti pozitivniji 4 Olimpijska revija april 2012.

mo`e da se opi{e ve} samo da se do`ivi. Sre}an sam {to }e ova generacija srpskih rukometa{a osetiti tu atmosferu. Plasmanom u London potvrdili smo srebro s Evropskog prvenstva. Logi~no je da OI i naredno Svetsko prvenstvo budu kruna ove generacije. Igre su ne{to posebno, tu svi dolaze maksimalno spremni, turnir nije ni nalik EP ili SP i zbog svega toga bio bih zadovoljan plasmanom u ~etvrtfinale.  Spremate li poseban trik da rasteretite i opustite igra~e, kao {to ste uspeli organizovanjem karaoka tokom EP u Beogradu? - Sve vreme otkako smo zajedno mnogo radimo na tzv. tim bildingu. Karaoke su bile samo deo dru`enja i zajedni~kog `ivota, gde igra~i u~e da moraju da budu upu}eni jedni na druge. Na{i momci nisu Novak \okovi}, niti trka~i na 100 metara, nisu individualci, nego ~lanovi kolektiva. Mnogo puta im ka`em da svako u jednom trenutku mora da bude spreman da natovari na le|a ~itavu reprezentaciju i da je ponese. Zato je meni va`an taj deo stvaranja tima. Opet planiram da na po~etku priprema za Igre okupim kompletnu reprezentaciju sa `enama, devojkama, decom...  Nesumnjivi ste autoritet svojim igra~ima, koji pred vama stoje mirno. Otkud onda da se pojavite sa, sad ve} ~uvenim, bed`om smajlija? - Shvatio sam da im zna~i kad sam pozitivan. Kad je njima puls 200, lak{e im je da ima-


TEMA BROJA

ju pored sebe nekog ko }e da {iri pozitivnu energiju. Znam i ja da planem, ali obe}ao sam im 1. januara da }u biti pozitivniji nego {to sam mogao i da zamislim. Imam i ja pravo na kratke `ivce, ali poku{avam da sve {to `elim ka`em to {to mirnijim tonom. Njima to zna~i. I onda se atmosfera celog tima oslika u {ajka~ama na pobedni~kom postolju? Za Alema Toski}a, koji je muslimanke veroispovesti, bili ste spremili vaterpolo kapicu, a on je tra`io srpsku {ajka~u da se ne odvaja od kolektiva? - To su detalji kojima smo mnogo dobili. Prethodne generacije imale su bolje igra~e, to ka`em i mojim momcima, ali nisu imale tim. Svaki trener }e vam re}i da su za rezultat najbitniji uslovi - atmosfera i tim. Mi smo ga napravili od igra~a koji objektivno nisu najbolji u Evropi. Insistiram na tome da budu svesni ko su jer }e tako da pru`e najvi{e. Uvek im ka`em da }u s ve{ta~kim kukom, ako tr~im 100 posto i dam sve do sebe, da budem br`i od Karla Luisa, koji tr~i sa 70 odsto snage. On }e tako 100 metara da pre|e za 14 sekundi, a ja za 13,9.  Kako se spremate za utakmicu i kako motivi{ete igra~e? - Svaku utakmicu spremamo ozbiljno i najve}i deo dogovora u vezi s taktikom i na~inom igranja gledamo da zavr{imo bar ~etiri-pet sati pre me~a. Za svla~ionicu ostavljam samo ~etiri-pet minuta. Polako smo prevazi{li fazu posebne motivacije jer su momci shvatili da igra-

ju za sebe i dr`avni tim. U svla~ionici, gde igra~i ve} po~inju da se koncentri{u za me~, nema prostora da ih optere}ujemo novim pri~ama o taktici.  Da li ste sujeverni? - Ne previ{e. Ali kad se desi ne{to dobro, onda pred naredni me~ gleda{ da to ponovi{. Desilo mi se tokom EP da su mi izgubili pobedni~ku trenerku, pa smo odigrali nere{eno slede}i susret. A onda smo od narednog me~a opet pobe|ivali, iako nisam na{ao sre}nu trenerku. Kao igra~ sam bio sujeverniji. Se}am se rituala pred me~eve Kupa {ampiona. Saigra~ Mi{a Karanovi} i ja uvek smo na utakmice i{li jednosmernom ulicom, ali u drugom pravcu. Pa smo

NE IDU PIVO I RUKOMET

Sin pretio, pa odustao  Savetujete li se sa }erkom Minom ili sinom Petrom? - Ne. Sin se bavio rukometom, ali je prestao pre dve godine. Pretio je da postane odli~an igra~, ali nije uspeo da uskladi naporne treninge sa izlascima no}u i da se pritom popije koje pivo... Ipak, volim da saslu{am njegove komentare jer su iskreni. Za suprugu sam rekao, verovatno ne zna vi{e od {est igra~a.

na ta~no odre|enom mestu trubili, uvek na istom mestu palili sva ~etiri migavca, parkirali na istom mestu...  Kako supruga Slavica ve} godinama trpi va{u posve}enost rukometu? - Kad me je istrpela sve ove godine, trpe}e i dalje. Ranije je morala da se navikava na moja odsustva dok sam bio igra~, sada po{to sam trener, ali najlak{e je i najbolje kad se do|e ku}i s dobrim rezultatom. Tad se sve lak{e zaboravi. Suprugu nije previ{e zanimao rukomet, retko je i{la na utakmice, retko pitala za rezultat. Znala je kad do|em namrgo|en da je najbolje da ni{ta ne pita.  Koji sport volite osim rukometa? - Svaki vrhunski. Voleo sam fudbal uvek, basket, bavio se odbojkom, stonim tenisom... Olimpijsku atletiku gledam radije nego bilo {ta. Lo{u fudbalsku utakmicu ne gledam, ali redovno pratim dve-tri strane lige. NBA manje ove sezone zbog lok-auta.  [ta biste voleli da gledate u Londonu? - Novaka \okovi}a. Igra}e jo{ jedan Vimbldon posle Vimbldona, ali mo}i }e da bude u {arenom. [alu na stranu, mnogo me interesuje kako }e izdr`ati pritisak jer }e oti}i kao svetski broj jedan. Pogledao bih i ko{arka{ki turnir jer je malo timova iz Evrope. Zatim atletiku, sprinterske i srednje pruge. Ma i finale badmintona, koji sam igrao dva puta u `ivotu. Se}am se da sam jednom gledao `ensku odbojku sa Iga-

april 2012. Olimpijska revija 5




TEMA BROJA

JEDAN ZA SVE Mnogo puta im ka`em da svako u jednom trenutku mora da bude spreman da natovari na le|a ~itavu reprezentaciju i da je ponese 

ra do tri-~etiri ujutro. Nisam mogao da se odvojim od TV-a. Svaki poen se pla~e, bri{u se suze, ali oseti{ emociju, to mora da se do`ivi.  Kakvu muziku, knjige i filmove volite? - Najvi{e slu{am rok balade, doma}e i strane, mogao bih po ceo dan. ^itam sve, ali imam neke `anrove koji me privla~e vi{e u poslednje vreme. Konkretno, novija literatura za „teoriju Velikog brata“. Sve stremi u tom pravcu, vi{e ni{ta nije slu~ajno i ima dosta pisaca koji se sada time bave i otkrivaju takve varijante. I sam verujem u te stvari. Volim dobre filmove, redovan sam u pozori{tu...  Ho}ete li i reprezentativce opet da vodite u teatar? - To nam je obaveza. Tradicija pred po~etak priprema i uvek planiram bar jedan dan za pozori{te. Zatim u dogovoru s drugovima rediteljima biram koji komad da gledamo, odnosno {ta ja mislim da bi bilo odgovaraju}e. Pred SP u [vedskoj vodio sam ekipu u bioskop da gledamo „Montevideo“ jer mi je bila interesantna tematika. Pred EP u Beogradu gledali smo „^ikago“ mjuzikl. Bili smo na pripremama dugo, a u toj predstavi ima dosta `ena, veselo je, pa sam ra~unao s tim da se momci malo opuste... Ka`em, ni{ta nije slu~ajno.  Sla`ete li se s Mirkom Ba{i}em da bi Metaloplastika i danas harala Evropom? - Mirko je veliki prijatelj i smatram ga, uz sebe, najobjektivnijim iz cele generacije. Igrali smo najlep{i rukomet, Metaloplastika i reprezentacija Jugoslavije sa SP 1986. Igrali smo lep, tvrd, mu{ki rukomet, ali sa {armom i improvizacijom. Sad je sve previ{e ustrojeno, bazira se na automatizovanim kretnjama. Da li bismo dominirali? Pa, mo`da ne bismo harali, ali bismo makar pobe|ivali sve s jednim golom razlike u poslednjoj sekundi.  Koliko je za jugoslovenski rukomet zna~ilo {to je Metaloplastika bila reprezentacija u malom? - Mnogo je lak{e bilo selektorima tada. Imali smo najbolju ligu u Evropi, a reprezentativnu bazu u vrhunskom evropskom klubu. Se}am se situacije s Igara u Los An|elesu gde uvek kad je gusto selektor ka`e: „Ajde, [abac!“ Nije zvao akciju, obja{njavao kretnje, samo bi rekao: „Ajde, [abac“, i na teren je izlazila postava Metaloplastike da re{i me~. A ja sam na {irem spisku pred EP imao 28 igra~a iz 25 evropskih klubova. Ti momci se godi{nje vide sedam  do 14 dana u reprezentaciji. 6 Olimpijska revija april 2012.

Selektor po re~ o 11

6

25

Dalibor ^utura - DEKAN Datum i mesto ro|enja: 14. 6. 1975. u Somboru Pozicija: srednji bek Klub: Ademar Leon ([panija) Nastupa/golova za reprezentaciju: 21/49

Marko Vujin - NEISKAZAN Datum i mesto ro|enja: 7. 12. 1984. u Ba~koj Palanci Pozicija: desni bek Klub: Vesprem (Madarska) Nastupa/golova za reprezentaciju: 78/325

Alem Toski} - TATA Datum i mesto ro|enja: 12. 2. 1982. u Priboju Pozicija: pivot Klub: Celje (Slovenija) Nastupa/golova za reprezentaciju: 122/247

9

Nikola Manojlovi} - PROFA Datum i mesto ro|enja: 1. 12. 1981. u Beogradu Pozicija: srednji bek Klub: Gorenje (Slovenija) Nastupa/golova za reprezentaciju: 31/34

22

Bojan Beljanski - IDEALAN ZET Datum i mesto ro|enja: 22. 6. 1986. u Ba~koj Palanci Pozicija: pivot Klub: Krins ([vajcarska) Nastupa/golova za reprezentaciju: 35/40

23

Nenad Vu~kovic - KATICA Datum i mesto ro|enja: 23. 8. 1980. u Puli Pozicija: srednji bek Klub: Melsungen (Nema~ka) Nastupa/golova za reprezentaciju: 96/185

15

Dobrivoje Markovi} LELEMUD (ako smem da ka`em) Datum i mesto ro|enja: 22. 4. 1986. u Tesli}u Pozicija: levo krilo Klub: Vardar (Makedonija) Nastupa/golova za reprezentaciju: 88/169


TEMA BROJA

o svakom svom igra~u... 13

Momir Ili} - [UMADINAC Datum i mesto ro|enja: 22. 12. 1981. u Aran|elovcu Pozicija: levi bek Klub: Kil (Nema~ka) Nastupa/golova za reprezentaciju: 102/353

12

20

Momir Rni} - ZVRNDOV Datum i mesto ro|enja: 1. 11. 1987. u Zrenjanin Pozicija: levi bek Klub: Gepingen (Nema~ka) Nastupa/golova za reprezentaciju: 53/79

Darko Stani} - FILOZOF Datum i mesto ro|enja: 8. 10. 1978. u Mojkovcu Pozicija: golman Klub: Metalurg (Makedonija) Nastupa/golova za reprezentaciju: 73/0

5

@arko [e{um - U^ITELJ Datum i mesto ro|enja: 16. 6. 1986. u Ba~koj Palanci Pozicija: levi bek Klub: Rajn Neker Leven (Nema~ka) Nastupa/golova za reprezentaciju: 105/268

18

26

Ivan Stankovi} - BAJD@ON Datum i mesto ro|enja: 27. 4. 1982. u Beogradu Pozicija: desni bek Klub: Kretej (Francuska) Nastupa/golova za reprezentaciju: 43/71

31

Petar Nenadi} - NEDORE^EN Datum i mesto ro|enja: 28. 6. 1986. u Beogradu Pozicija: srednji bek Klub: Tvis Holstebro (Danska) Nastupa/golova za reprezentaciju: 43/80

Rastko Stojkovi} - DEBELI Datum i mesto ro|enja: 12. 7. 1981. u Beogradu Pozicija: pivot Klub: Kjelce (Poljska) Nastupa/golova za reprezentaciju: 61/130

21

Milo{ Kostadinovi} - BUDU]NOST Datum i mesto ro|enja: 2. 12. 1988. u Boru Pozicija: desno krilo Klub: Partizan (Srbija) Nastupa/golova za reprezentaciju: 10/5

7

17

1

Ivan Nik~evi} - PROFI Datum i mesto ro|enja: 11. 2. 1981. u Nik{i}u Pozicija: levo krilo Klub: Valjadolid ([panija) Nastupa/golova za reprezentaciju: 93/343

Rajko Prodanovi} - ZAMALO ^UDO Datum i mesto ro|enja: 24. 4. 1986. u Beogradu Pozicija: desno krilo Klub: Pik Seged (Ma|arska) Nastupa/golova za reprezentaciju: 86/196

Dragan Marjanac - RADNIK Datum i mesto ro|enja: 26. 2. 1985. u Vrbasu Pozicija: golman Klub: Bern Muri ([vajcarska) Nastupa/golova za reprezentaciju: 56/1

april 2012. Olimpijska revija 7


Foto Li~na arhiva

Stjepanovi}i Ljubav prema Srbiji je presudila Olimpijska revija donosi pri~u o porodici Velimira Stjepanovi}a, na{e najve}e pliva~ke nade i momka koji je kao dete odlu~io da nastupa za Srbiju iako ni dana nije `iveo ovde  Mama Ana i tata Milan pri~ali su nam kako je od malih nogu pokazivao da je ro|eni pobednik, a Velimir kako je to kad ti je Dubai zavi~aj, kakva su o~ekivanja od Londona, o Miloradu ]avi}u... Milojko Bo`ovi} a li ste se ikad pitali kakvi su sportski {ampioni bili kao deca? Za neke ka`u da su mnogo plakali i da im je ba{ bavljenje sportom pomoglo da o~vrsnu, a ima i onih koji su od najmla|eg doba pokazivali da su satkani od onog naj~vr{}eg, a istovremeno najfinijeg materijala. Ovoj drugoj grupi pripada i jedna od najve}ih nada srpskog sporta uop{te - mladi pliva~ Velimir Stjepanovi}. Taj detalj iz biografije osamnaestogodi{njeg (19 }e napuniti ba{ u Londonu na Olimpijskim igrama) momka iz Dubaija, juniorskog prvaka Evrope iz 2011. na 100 metara slobodno i 100 metar delfin, otkrili su nam njegovi roditelji Ana i Milan Stjepanovi}, u razgovoru koji smo vodili negde oko Vaskrsa. Pri~u zato po~injemo njihovim kazivanjem o Veljinim prvim `ivotnim koracima. - Ne bismo voleli da to zvu~i pretenciozno, ali Velja je bio izuzetno dete i veoma rano je pokazao interesovanje za sport,

D

8 Olimpijska revija april 2012.

pra}eno izra`enom dozom takmi~arskog duha. Po`urio je da prohoda ve} u devetom mesecu. Trudio se da sam jede ve} sa dvanaest meseci, pa, ipak, skoro nikada ga nismo videli umazanog ili umrljanog. Interesantno je da nikada nije glasno plakao mada su suze ponekad mo`da lile i u potocima. Uvek je bio dobar u~enik i momak za primer - ka`u Stjepanovi}i koji su se u Dubai, rodni grad Velimira Stjepanovi}a, do-

selili jo{ pe raspada Jugoslavije iz Bijeljine. - Moj otac je ne mogav{i da se zaposli kod nas, do{ao ovde na jedan projekat „na samo {est meseci“, i evo tih {est meseci se prili~no odu`ilo - obja{njava Velimir. Iako je za nas koji dolazimo sa strane najve}i grad Ujedinjenih Arapskih Emirata predstavlja osmo svetsko ~udo na Zemlji, za njega je to prosto - zavi~aj, istina malo druga~iji i malo futuristi~kiji od ostalih „srp-

PLAKAO U SEBI Po`urio je da prohoda ve} sa devet meseci. Trudio se da sam jede ve} sa dvanaest meseci, pa, ipak, skoro nikad ga nismo videli umazanog ili umrljanog. Interesantno je da nikada nije glasno plakao, mada su suze ponekad mo`da lile i u potocima Ana Stjepanovi}


REPORTA@A

iz

Dubaija KUTAK Ana, Milan, Velimir i Aleksandar Stjepanovi} na terasi porodi~nog stana

skih“ zavi~aja. - Meni li~no, s obzirom na to da sam ovde ro|en, sasvim je normalno i uglavnom lepo. Zemlja je sigurna, Dubai je na obali mora i tokom cele godine je sun~ano i toplo, ponekad i previ{e. ^ini se da vam je sve nadohvat ruke i uvek ima raznih de{avanja. Naravno, nedostaje mi rodbina - ka`e Velja, dok je za njegove roditelje ovaj novi supermoderni Dubai pomalo izgubio du{u. - [to se nas „starosedelaca“ ti~e, devedesetih je bilo daleko bolje nego danas. Imali smo mnogo vi{e mira i svugde se stizalo jako brzo, a danas su gu`ve na svakom koraku. @ivelo se daleko sporije i bez `urbe, {to danas nije slu~aj. Dana{nji Dubai ima opet neke nove lepote i atribute modernog velegrada, ali je samim tim {arm starog Dubaija i{~ezao - konstatuje Ana Stjepanovi}. Kakav god da je ovaj ~udesni grad i ova neobi~na zemlja, daleko su od Srbije, ali Velimir i njegov pet godina stariji brat odgajani su da vole narod od kojeg poti~u. Odluka tamo nekog talentovanog de~aka da pliva pod na{om trobojkom iako nika-

da nije `iveo ovde iznenadila je pre nekoliko godina mnoge, ali ako se ima u vidu napred re~eno i Stjepanovi}evo ku}no vaspitanje, to je bio sasvim logi~an potez. Mada, ima ne{to i u tim pliva~ima - posle Milorada ^avi}a koji je ro|en i odrastao u Americi i Velja je odbio sve ponude i po{ao tamo kuda srce vodi...

SPORTSKA PORODICA

Brat odli~an u kapoeri Ina~e, sportski gen je nasledio od roditelja. Mama Ana je igrala rukomet kao srednjo{kolka dok je tata Milan najvi{e voleo fudbal, koji i danas redovno igra u Dubaiju. - Skoro redovno igramo odbojku na pla`i, a Milan je strastveni fudbaler koji svake sedmice igra mali fudbal sa svojim dru{tvom. Stariji sin Aleksandar je veoma dobar u brazilskoj borila~koj ve{tini zvanoj kapoera. Trenutno privodi kraju studije na fakultetu za hotelijerstvo. Njih dvojica se vrlo lepo sla`u iako je razlika skoro pet godina - ka`e Ana.

- Svakako da je postajala mogu}nost da plivam i za nekog drugog, ali je ipak ljubav prema Srbiji presudila. Pretpostavljam kao i kod Milorada - pri~a nam Velja. - Naravno da smo i mi tu odigrali veliku ulogu. @ivimo daleko od Srbije i Republike Srpske, gde smo obojica ro|eni, ali ne i Velimir, morali smo da ga odgajamo tako da zna ko je i odakle je. Ostalo je do{lo samo po sebi - dodaje Milan Stjepanovi}. A ima li {anse da Velimir poput ^avi}a do|e da `ivi u Srbiju? - Nisam jo{ oti{ao tako daleko sa planovima, mada su `ivotni putevi ~udni, kao {to se vidi na primeru moga oca, tako da se ni ta mogu}nost ne sme isklju~iti. I pored zlatnih odli~ja koja je osvajao u juniorskoj konkurenciji, plasman na Olimpijske igre, koji je nedavno obezbedio, verovatno predstavlja najve}i uspeh koji je ostvario u karijeri. Prerano je mo`da da od njega o~ekujemo da ve} u Londonu ostvari zapa`en rezultat, tek i Milorad ^avi} re~e za pro{li broj Olimpijske revije da o~ekuje „da ga Velja iznenadi“. - Sla`em se da je veliki uspeh i samo kvalifikovanje na najve}u smotru svetskog  april 2012. Olimpijska revija 9


REPORTA@A

VELJINE PREPORUKE: [ta obavezno videti u Dubaiju - Svakako par muzeja gde se mo`e videti odakle su na{i doma}ini krenuli da bi stigli tu gde trenutno jesu. Zatim obavezno se popeti na najve}u zgradu na svetu „Burj Kalifa toranj“ i

obavezno predve~e videti fontanu. Oti}i i provozati se pe{~anim dinama i naravno i}i par puta na pla`u. Videti bar neke od par stotina hotela i tr`nih centara koje Dubai ima...

 sporta.

S obzirom na moje godine, Igre }e mi pre svega poslu`iti za sticanje iskustva i mogu}nost da osetim olimpijsku atmosferu. O~ekujem da tamo ne razo~aram ni sebe, niti one koji u mene veruju. O~ekivao sam da mogu da otplivam 1.55.70 i nedavno u Londonu, ali se to nije desilo, Nadam se da je to bilo samo zbog opu{tanja jer je glavni cilj (olimpijska viza prim. aut.) bio ispunjen ve} u prvoj trci. Po mom mi{ljenju, to vreme bi bilo dovoljno za plasman u polufinale Olimpijskih igara u Londonu - ka`e Velimir. A za ^avi}evu prognozu da bi mogao da ga iznenadi na OI iako od njega tek u budu}nosti o~ekuje uspehe u juniorskoj konkurenciji, skromno ka`e da mu zna~i ta-

ZA POLUFINALE O~ekivao sam da mogu da otplivam 1.55.70 i nedavno u Londonu, ali se to nije desilo. Po mom mi{ljenju, to vreme bi bilo dovoljno za plasman u polufinale Olimpijskih igara Velimir Stjepanovi} 10 Olimpijska revija april 2012.

kvo o~ekivanje. - Nisam video tu izjavu mada znam da Milorad uglavnom lepo pri~a o meni, {to imponuje, ali i obavezuje. S obzirom na njegovo iskustvo i postignute rezultate u na{em sportu mislim da mu je prognoza dobra. Na{e odnose bih ocenio korektnim, na`alost nismo ~esto zajedno da bih dobijao vise saveta od njega. Bilo je jako lepo kada je Milorad do{ao da me podr`i i bodri na Evropskom juniorskom prvenstvu u Beogradu i to u finalu njegove najja~e discipline, takve stvari se ne zaboravljaju isti~e on. Veliku podr{ku u pripremama za London Velimir ima u Olimpijskom komitetu Srbije.

U GRADU Marina Jumeira u Dubaiju

- Moja saradnja sa Olimpijskim komitetom po~ela je jo{ 2009. godine pre EYOFa i od tada je i{la samo uzlaznom putanjom. Za sada imam njihovu punu podr{ku i finansijsku potporu za sve moje pripreme. Poku{avam da to opravdam, a nadam se da }e se takav trend nastaviti i u budu}nosti - poru~uje najmla|i Stjepanovi}. Po~eli smo sa roditeljima koji su opisali kakav je Velimir bio kao mali, pri~u }emo zavr{iti sa njihovom ocenom u kakvog je to mladi}a izrastao: - Disciplinovan, uporan, odgovoran i veliki borac i veoma siguran u sebe. Ponekad mislimo da je previ{e ozbiljan za svoje godine. 


AKTIVNOSTI OKS DRUGOVI Stefan [orak i Velja Stjepanovi} „SRE]KO“ - ZVANI^NI SLADOLED OLIMPIJSKOG TIMA

Sladoled, sli~ice, album, put u London...

VELJA IZBLIZA: Trenirao sam fudbal i karate  Kako ste se odlu~ili za plivanje? - Ja sam se odmalena bavio raznim sportovima po~ev{i od fudbala, tenisa, karatea pa do plivanja. Mislim da su dva faktora najvi{e uticala na moju kona~nu odluku. Prvi je specifi~nost Emirata i mogu}nost odnosno nemogu}nost za bavljenje pojedinim sportovima ovde u Dubaiju ili Emiratima uop{te, a drugi upoznavanje sa mojim trenerom Krisom Tajdijem.  Novak \okovi} je u intervjuu za novogodi{nji broj Olimpijske revije rekao da se ne}e libiti da u Londonu potra`i Juseina Bolta i da se fotografi{e sa njim. S kojim sportistom biste vi voleli da se fotografi{ete na Olimpijskim igrama? - Mislim da }e u pomenutom slu~aju ovde postojati obostrana `elja, jer je kod tog slikanja Nole ravnopravan sa Boltom. Kao {to znate, Jusein je i moj ljubimac tako da bi meni bilo najbolje da se nekako slikam sa obojicom, mada sam Noleta ve} upoznao, nakratko, ovde u Dubaiju.  Pratite li druge sportove? Imate li omiljeni klub, za koga navijate? - Ne mogu se pohvaliti da mi je to ja~a strana, ali, naravno, volim da pogledam nastupe na{ih sportista i na{e reprezentacije u svim sportovima kad god mi treninzi to dozvole i volim da navijam za njih, pogotovu kad Nole igra.  U koju {kolu idete? - Zavr{io sam nivo A na Jumeira koled`u, a posle Olimpijskih igara kre}em na fakultet.  Imate li neki hobi, kako provodite slobodno vreme? - Trenutno najvi{e slobodnog vremena provodim uz video-igrice i Fejsbuk. Da li je spavanje hobi (smeh)?  Ima li vremena za devojke? - Nekako sam i to uspeo da ukomponujem, ona trenutno studira u Engleskoj i s vremena na vreme pose}uje mene i svoje roditelje koji su ovde u Dubaiju.  Koju muziku slu{ate? - Nisam izbirljiv po pitanju muzike, slu{am skoro sve.  Omiljeni film? - Omiljeni film bi morao biti „Wanted“. Omiljena serija „Doktor Haus“. 

Novi „Frikomov“ sladoled „sre}ko“ postao je zvani~ni sladoled olimpijskog tima Srbije. Ugovor o sponzorstvu potpisali su generalni direktor kompanije „Frikom“ Gojko \o{i} i predsednik OKS Vlade Divac. U ~ast u~e{}a na{ih olimpijaca na OI u Londonu kompanija „Frikom“ osmislila je i napravila sladoled koji je dobio ime po prvoj maskoti na{eg olimpijskog tima. „Sre}ko“ ima ukus biskvita i ~okolade, a u svakoj kesici sladoleda nalaze se dve samolepljive sli~ice ili jedan lentikular, koji }e animirati sve ljubitelje Olimpijskih igara i sporta. Sli~ice imaju dvostruku ulogu - mogu se koristiti za popunjavanje „Frikom Olimpijskog albuma“ i slu`e za pokretanje veb igrice koju je kreirala kompanija „Frikom“, pod nazivom „Frikom Olimpijada“, pomo}u koda koji se mo`e prona}i na njima. Najuspe{nije u igrici

„Ko{arka“ o~ekuje put u London na Olimpijske igre. Autor tekstova u albumu „100 godina u~e{}a na Olimpijskim igrama“ jeste sportski novinar @ivko Baljkas, dok je dizajn uradila Jelena Seferin. Vlade Divac je posle potpisivanja ugovora istakao: - Sa sladoledom „sre}kom“ kompanija „Frikom“ pomo}i }e nam da olimpijcima Srbije osiguramo podr{ku najmla|ih navija~a. S druge strane, verujem da }e i mladi i stari po`eleti da imaju album i skupljaju sli~ice, koje pri~aju na{u olimpijsku istoriju i podse}aju na sve osvojene medalje i na{e olimpijske heroje. - O~ekujem da }e olimpijski tim Srbije u`ivati u bogatom ukusu „sre}ko“ sladoleda i da }e im ovaj sladoled dati dodatnu energiju za postizanje {to boljih rezultata - rekao je Gojko \o{i}. 

april 2012. Olimpijska revija 11


Jelena Isinbajeva: U

sama pro Mislim da sam spremna da presko~im i 5,10 metara. Sada je sve pod kontrolom i svesna sam da mogu do zlata ponovo, Ima orden da to samo od mene zavisi

DOMETI Prva `ena koja je presko~ila pet metara, u Londonu 2005. godine

Po~asni gra|anin Donjecka

28

21

puta obarala je rekord

zasluga za otad`binu IV stepena, Orden ~asti, Zaslu`ni majstor sporta Rusije

Vlasnica je i ba~eler i master diplome na volgogradskoj Nacionalnoj akademiji u oblasti fizi~ke kulture

zlatnu medalju na zvani~nim takmi~enjima od Nagradu Laureus osvajala je dva puta mla|ih kategorija 2007. i 2009. godine do danas osvojila je Isinbajeva

Isinbajeva je formalno oficir u ruskoj armiji, a avgusta 2008. godine dobila je ~in kapetana 12 Olimpijska revija 2012. april

Vladimir Tomkovi} amo Pu{kin i Jesenjin mogu opisati lepotu i znanje Jelene Isinbajeve, sa bojom o~iju poput ruskih breza u prole}nom li{}u, sada okupanih njenim suzama“, govorio je legendarni srpski sportski komentator Du{ko Kora} posle pobede ruske atleti~arke na Olimpijskim igrama 2008. godine u Pekingu. ^etiri godine kasnije, kad nova olimpijska groznica ve} trese i sportiste i navija~e, najbolja skaka~ica motkom svih vremena ka`e da }e u Londonu jedini i najve}i rival biti - sama sebi. Mo`e joj se da se razme}e s takvim izjavama i da joj niko ne zameri, ako se uzme u obzir da je trenutno vlasnica zlatnih medalja s Igara 2004. i 2008. godine, petostruki svetski prvak i rekorder s presko~enih 5,06 metara. - U Londonu }u biti najve}i konkurent sama sebi. Zato {to znam koliko mogu da sko~im, a svesna sam da je ta visina za

S

Samo Pu{kin i Jesenjin mogu opisati lepotu i znanje Jelene Isinbajeve, sa bojom o~iju poput ruskih breza u prole}nom li{}u, sada okupanih njenim suzama Du{ko Kora}, TV komentator


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

: U Londonu }u se boriti

rotiv sebe ostale takmi~arke gotovo nedosti`na. Mislim da sam spremna da presko~im i 5,10 metara. Ne brinem se uop{te za London jer je sada sve pod kontrolom i svesna sam da mogu do zlata ponovo, da to samo od mene zavisi - rekla je Isinbajeva. Atletikom je po~ela da se bavi tek s 15 godina, po{to je od pete trenirala gimnastiku, ali je sa visinom 1,74 metra progla{ena previsokom za taj sport. Od tog trenutka do danas osvojila je 21 zlatnu medalju u karijeri, dva puta dobijala je nagradu Laureus za najbolju sportistkinju sveta (2007. i 2009), dok je tri puta progla{avana najboljom atleti~arkom planete (2004, 2005. i 2008.). Dva puta osvajala je d`ek-pot u ~uvenoj Zlatnoj ligi, 2007. i 2009. godine. Cilj joj je, me|utim, da nadma{i nekada{njeg trenera Sergeja Bupku, koji je u karijeri ~ak 36 puta postavljao rekord. - Sergej je moj uzor, idol, bio je zvezda onda kada sam po~injala. Od tada je moja `elja bila da oborim rekord 36, odnosno 37 puta ukupno, da budem uspe{nija od njega. Me|utim, ne znam da li }u uspeti, jer sam re{ila da se jo{ dve godine bavim atletikom, a onda da se povu~em. Treninzi mi sve te`e padaju, a i telo je svake godine sve starije. Sve mi je te`e i te`e da se pripremim za takmi~enje. Posle lo{ih rezultata na svetskim turnirima 2009. i 2010. godine, Jelena je re{ila da se odmori celih godinu dana, ali se onda vratila po~etkom ove sezone u velikom stilu.

- Bila sam umorna od svega. Moje telo i um bili su veoma umorni, jer sam se skoro 10 godina takmi~ila i zimi i leti. Zato sam re{ila da napravim pauzu, bez treninga, bez takmi~enja, bez i~ega. Vi{e u`ivam u takmi~enjima, nego u treninzima. Kad sam na stazi, uvek pomislim:“O bo`e, pa to je tako lako“. Za{to uvek nije isto? Ali jednom kad se nisam na{la na podijumu, pomislila sam: „Ne mogu vi{e, umorna sam od treniranja.“ Sad sam se vratila i zimska sezona za mene je po~ela sjajno, osvajanjem Svetskog dvoranskog prvenstva u Istanbulu. Time mi je samopouzdanje pred Lon-

don samo poraslo. Jedan od razloga za{to je Isinbajeva u potpunosti povratila samopouzdanje i `elju za takmi~enjem jeste i povratak „korenima“, ta~nije svom treneru Jevgeniju Trofimovu, s kojim je radila od malena. - To je najbolja odluka u mom `ivotu! Odrasla sam uz njega. Voli me kao }erku, ne do`ivljavam ga samo kao trenera. On je i trener, i prijatelj, i moj drugi otac. Verujem mu 100 posto i s njim sam 100 posto sigurna u uspeh. On je rekao da je moj domet 5,10 i verujem da }u dosti}i tu visinu  poru~ila je Isinbajeva.

Jedna je od sedam atleti~ara u istoriji koji su bili {ampioni u mla|im kategorijama, juniorskom uzrastu i kona~no me|u seniorima april 2012. Olimpijska revija 13


DO LONDONA

Kara{ kao vino  Srpski stonoteniserski veteran Aleksandar Karaka{evi} obezbedio ~etvrto u~e{}e na OI, ba{ kao i njegov kolega Marko Jevtovi}. U aprilu je A-normu ostvarila i maratonka Ana Suboti} ored rukometa{a Srbije, koji su na predolimpijskom turniru u [paniji ostvarili plasman na Olimpijske igre (vidi strane 4, 5, 6. i 7), u aprilu su vize za London overili jo{ stonoteniseri i atleti~ari... Dobre rezultate ostvarili su i teniseri i teniserke, biciklista Ivan Stevi}...

P

Po~elo je s rukometa{ima, a njima su se pridru`ili stonoteniseri. Aleksandar Karaka{evi} (36) je kao vino. [to stariji to bolji. U Luksemburgu je obezbedio svoje ~etvrto u~e{}e na Olimpijskim igrama. U susretima koji su odlu~ivali bio je bolji od Portugalca Tijaga Apolonije 4:1 i Belorusa ^etinenea 4:2. Karaka{evi} je ljut na srpske medije jer

smatra da stoni tenis nema adekvatan tretman. Nema sumnje ipak, kada se glave ohlade, da }e znati da i sa medijima proslavi veliki uspeh. Biti ~etvrti put na najve}em takmi~enju, zaista je podvig. Pomalo neo~ekivano, pored Karaka{evi}a u London }e i Marko Jevtovi}. Iz drugog plana je iskoristio {ansu. Pobedio je Patanijusa 4:1 i Vanga iz Turske 4:3. - Trudio sem se, nisam o~ekivao. Nekoliko minuta pre mene je slavio Karaka{evi} i mnogi nisu ni gledali po~etak mog me~a. Kada se sve zavr{ilo, bio sam presre}an jer sam ostvario veliki san. Da}u u Londonu sve od sebe, ali i samo u~e{}e bi}e velika {kola rekao je Marko Jevtovi}.

Dve norme iz Roterdama Maraton u Roterdamu doneo je jo{ dve olimpijske norme. Ana Suboti} je fantasti~no tr~ala. Sa 2:36:13 bila je deseta, ali je va`nije da je izborila A-normu (2:37:00 je bilo potrebno). U Londonu }e tr~ati rame uz rame sa Oliverom Jevti}. - Jo{ ne shvatam {ta se doga|a. Nikada do sada nisam imala evropsku ili svetsku normu. Sada sam obezbedila i odlazak u Barselonu 2013. Ranije sam obezbedila B-normu i sada sam s trenerom dugo razmi{ljala da li da odlu~uju}a trka bude u Roterdamu ili na nekom drugom mestu. Ose}ala sam da mogu i to se videlo tokom trke. Bilo je hladno, bo~ni vetar ali koji je udarao i u grudi. Imala sam BES [AMPIONA snage i uspela sam. Zahvalna sam treneru DuKaraka{evi} je {ku Orestijevi}u i ^edi ljut na srpske Pai}u, koji me je sve vremedije jer smatra da stoni me bodrio sa bicikla - pritenis nema ade- ~ala je Ana po dolasku u kvatan tretman Beograd. Darko @ivanovi} je bio u javnosti br`i od olimpijske B-norme (2:18.00). Zabele`io je rezultat 2:17:10 i u ukupnom plasmanu bio 26. Takmi~ar Radni~kog iz Kragujevca poslu{ao je savete trenera Vlaste Stevanovi}a. - Dobili smo nagradu za sva odricanja. Nisam odmah shvatio kakav sam rezultat postigao. Kada mi je bilo jasno da sam u~esnik Igara, zaplakao sam od sre}e. Bilo je hladno, vetar je pretio da nam poremeti plan. Ipak, tr~ao sam do poslednjeg daha, imao jedan jedini cilj ispred sebe i sre}an sam {to sam uspeo.

Stevi} osvojio So~i Srpski biciklista Ivan Stevi} je, voze}i za „Salkano tim“, osvojio Veliku nagradu So~ija, trku kategorije 2,2. Uz pobedu zaradio je 40 svetskih bodova. Uspeh Stevi}a je tim ve}i jer se zna da su od 58 trka za nagradu So~ija do sada samo dva puta trijumfovali stranci, nema~ki biciklisti [reder i Miler. - Ovo je izuzetan uspeh srpskog biciklizma i izvanredna najava za olimpijsku trku poru~io je Radomir Pavlovi}, vo|a reprezentacije. - Stevi} je imao i maksimalnu pomo} reprezentacije i suvoza~a iz Salkano tima i njegova pobeda je plod odli~ne taktike i timskog rada. Na trci je Hasanovic ukupno bio 28, Kasa 47, Stankovic 73 i Kozomara 105. 14 Olimpijska revija april 2012.


DO LONDONA

STATUS MISIJE OKS - OI LONDON 2012. na 30.4.2012. Sport

Plivanje

Ime Milorad Ivan Velimir

Katarina Miroslava \or|e

IZNENADIO Marko Jevtovi}

Atletika

Strelja{tvo

Veslanje

Kajak

Vaterpolo

Tenis

Boks Biciklizam Tekvondo

VELIKI USPEH Ana Suboti} pridru`ila se Oliveri Jevti}

Stoni tenis

Prezime Discip. ^avi} 100 delfin Len|er Stjepanovi} 200 delfin 100 delfin 200 slob. 400 slob. Simonovi} 200 slob. Najdanovski 50 slob. 100 slob. Markovi} 200 slob. 400 slob. Siljevski 200 slob. Higl 200 prsno ^aba 100 prsno Kne`evi} 200 me{o. Toma{evi} Disk Jotanovi} kugla Kola{inac Filipovi} 50 km Savanovi} hodanje Filipovi} Filipovi} 20 km hod. [panovi} skok udalj Bekri} 400 m prep. Duda{ desetoboj Topi} troskok Jela~a koplje Jevti} Suboti} maraton @ivanovi} Arunovi} pi{tolj Maksimovi} pu{ka Arsovi} pu{ka Zlati} pi{tolj Mikec pi{tolj Mirosavljev pu{ka Grgi} pi{tolj Veli~kovi} pi{tolj Vasi} \eri} M4Vukovi} Jagar M2Popovi}

A Norma 0:52,36 0:52,36 1:52,86 0:52,36 1:47,82 03:48,92 1:58,33 0:25,27 0:54,57 01:47,82 03:48,92 01:47,82 2:26,89 01:00,79 02:00,17 62.00m

B Norma 0:54,19 0:54,19 2:00,95 0:54,19 1:51,59 03:54,13 2:02,47 0:26,15 0:56,48 01:51,59 03:54,13 01:51,59

Ostvaren

Status Misije OKS rezultat Status sportiste 0:52,10 A norma kvalifikovan 1 0:52,29 A norma kvalifikovan 1 1 1:56,18 A norma kvalifikovan 0:53,19 B norma selektovan 01:50,78 B norma selektovan 03:52,85 B norma selektovan 2:02,23 B norma selektovan 0:26,09 B norma selektovan 0:56,42 B norma selektovan 01:49,59 B norma selektovan 03:53,09 B norma selektovan 01:49,79 B norma selektovan 2:25,56 A norma kvalifikovan 1 01:01,59 B norma selektovan 02:04,29 B norma selektovan 62,48 m A norma 1 20:17m B norma 20.64m A norma 1 3:59:17 B norma 4:02:07 B norma 1 4:07:54 B norma 1:23:47 B norma 1 6,71m B norma 1 49,55 B norma 1 8256 bod. A norma 1 14.21m B norma 1 59,61m B norma 1 2:32:9 A norma 1 1 2:36:14 A norma 2:17:10 B norma 1

Radovan Na|a 01:02,92 Sila|i 02:04,38 Bogdan Dragana Milan 20.50m Asmir Nenad 4:09:00 Vladimir 4:09:00 3:59:00 Predrag 4:09:00 Predrag 1:22:30 1:24:30 Ivana 6,75m 6,65m Emir 49,50 49,80 Mihail 8200 bod. Biljana 14.30m 14.10m Tatjana 61.00m 59,00m Olivera 2:37:00 Ana Darko 2:18:00 Zorana Ivana Andrea Andrija 8 u~esni~kih kvota Damir Nemanja Dimitrije Bobana Milo{ Radoje 4 u~esni~ke kvote Miljan Goran 2 u~esni~ke kvote Jovan Nikola Stoji} Nikolina Moldovan 4 u~esni~ke kvote Olivera Moldovan 4 u~esni~ke kvote k-4 500m Antonija Na| Antonija Panda Milenko Zori} Ervin Holpert 4 u~esni~ke kvote k-4 1000m Aleksandar Aleksi} Dejan Terzi} 1 u~esni~ka kvota Marko Tomi}evi} k-1 1000m Mu{ka vaterpolo reprezentacija osvojena Svetska liga Novak \okovi} Janko Tipsarevi} Viktor Troicki prema poziciji na ATP/WTA rang-listi 6 u~esni~kih kvota Nenad Zimonji} Jelena Jankovi} Ana Ivanovi} Osmo mesto na SP kvalifikovan Aleksandar Drenovak - 75 kg Plasman na rang-listi Evropa tura 2 u~esni~ke kvote drum - 68 kg kvalifikovan 1. mesto na kvalif. turniru Damir Fejzi} kvalifikovana - 57 kg 1. mesto na kvalif. turniru Dragana Gladovi} kvalifikovana - 67 kg Milica Mandi} 2. mesto na kvalif. turniru Aleksandar Karaka{evi} singl Plasman na kvalifikacionom turniru singl Marko Jevtovi} Plasman na kvalifikacionom turniru 2. mesto na kvalifikacionom turniru Mu{ka rukometna reprezentacija

Rukomet Ukupno sportista

8

4 4

2

4

4 1 13 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 14 80

april 2012. Olimpijska revija 15


AKTIVNOSTI OKS

Ovako }emo izgledati u Londonu

@IRI I MODELI Jovan Popovi}, sestre Moldovan, Milica Mandi} i Nikola Stoji} (slika gore desno)

Ta~no sto dana pre po~etka Olimpijskih igara u Ambasadi Velike Britanije predstavljeni modeli koje su kreatori kompanije „Zekstra“ kreirali za ceremoniju sve~anog otvaranja a sve~anosti povodom 100 dana do Olimpijskih igara u Londonu, u rezidenciji britanskog ambasadora u Srbiji, njegove ekselencije Majkla Devenporta, predstavljeni su modeli kompanije „Zekstra“ koje }e olimpijci Srbije nositi na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Londonu. @elja je da budu uspe{ni, ali i da lepo izgledaju. Razumljivo je razmi{ljanje i OKS i samih olimpijaca, kojih u ovom trenutku ima 80.

N

Kreatori kompanije „Zekstra“, sponzora Olimpijskog komiteta Srbije, izdizajnirali su za olimpijce Srbije po tri mu{ka i `enska modela, a `iri u sastavu: Milica Mandi} (tekvondo), Olivera i Nikolina Moldovan (kajak), Nikola Stoji} i Jovan Popovi} (veslanje), odabrao je po dve kombinacije. Putem glasanja na sajtu OKS srpska javnost je mogla da da svoj glas za pobedni~ku kombinaciju. Doma}in ambasador Majkl Devenport pre po~etka revije pozdravio je prisutne po`elev{i sre}u na{im olimpijcima.

KOMBINACIJA 1

KOMBINACIJA 2

- Poslednji deo priprema i kvalifikacija srpski olimpijci su shvatili vrlo ozbiljno. Broj u~esnika se posle uspeha rukometa{a, stonotenisera i atleti~ara popeo na 80, ali sam siguran da to nije sve. Velika Britanija i London sa svim kapacitetima spremno do~ekuju Olimpijske igre i srpskim sportistima `elim mnogo sre}e. Predsednik OKS Vlade Divac je, vidno zadovoljan, izrazio uverenje da }e na{ tim do po~etka Igara biti jo{ ja~i i brojniji. - Svi smo uzbu|eni jer }e preostalo vreme proleteti i do}i }e ono {to svi `eljno i{~ekujemo i za {ta se vredno pripremamo ~etiri godine. Sportisti najbolje znaju {ta im je ~initi, a na svima nama je sada da napravimo atmosferu u kojoj }e na{ tim osetiti pravu podr{ku ~itave  nacije. NAGRADNA IGRA „GO WORLD“

Novosa|ani idu na OI

NE IZGLEDAJU LO[E Paspalj i ~elnici OKS-a posmatraju reviju

16 Olimpijska revija 2012. april

Ivana Zbilji} i Vladislava Tama{, iz iste ulice u Novom Sadu, sre}ne su dobitnice u nagradnoj igri „Go World „ i zahvaljuju}i „viza“ karticama putuju na OI u London. Kompanija „Visa Inc.“ pobrinula se za ~etvorodnevni sme{taj u hotelu „Hilton“, avio-prevoz, ulaznice za borili{ta i jo{ 150 funti na „Visa“ olimpijskoj pripejd kartici. Nagrada va`i za dvoje pa }e Ivana povesti brata, a Vladislava supruga. Nagrade pobednicama uru~ili su regionalni menad`er „Visa Inc.“ Vladimir \or|evi} i svetska {ampionka u strelja{tvu Zorana Arunovi}. Zorana je ina~e za{titno lice kompanije „ Go World „ . „Visa Inc“ sponzori{e Zoranu na OI.


AKTIVNOSTI OKS

„PROCTER&GAMBLE“ U AKCIJI [IRENJA SPORTSKOG DUHA

Najava sportskog kampa u Srbiji „Procter & Gamble“ je {irom sveta prikazao kratki film „Najbolji posao“. U glavnoj ulozi su majke i njihova uloga u podizanju dece i olimpijaca. Film je delo poznatog re`isera Alehandra Gonzalesa Inarite, koji je snimao u Londonu, Rio de @aneiru, Los An|elesu i Pekingu, gradovima doma}inima Olimpijskih igara. Mark Pri~ard, predstavnik globalnog marketinga i izgradnje brenda P&G, tim povodom je rekao: - Pitali smo mame u nekoliko zemalja {ta mo`emo da u~inimo u njihovu ~ast za sve {to su uradile za svoju decu. Rekle su nam da ne postoji bolji na~in za podr{ku mama od podr{ke lokalnim omladinskim sportskim organizacijama za decu. U Beogradu je tokom aprila ova firma najavila sportski kamp koji }e biti organizovan u saradnji sa OK Srbije. Ideja je da sportisti Srbije upute decu u tajne sportova u~e}i ih pritom vrednostima Olimpijskih igara. Deca }e biti izabrana kroz promocije koje }e organizovati P&G. Ne treba zaboraviti kampanju „Hvala, mama“, kojom se majke ohrabruju da decu uklju~e u

MAMA I DECA Vesna [panovi}, majka Ivane [panovi}, priklju~ila se akciji

sportske aktivnosti. Sportski dan }e biti deo ove kampanje. Tim povodom na promociji sportskog kampa je nekoliko desetina dece imalo organizovano dru`enje sa sportskim {ampionima, olimpijcima Srbije. Imali su priliku da se oprobaju u razli~itim aktivnostima. U~esnici su diskutovali o zna~aju sporta u de~jem razvoju, razmatrali kako da ih uklju~e u fizi~ke aktivnosti i kako da izaberu najpogodniju aktivnost za svako dete. Predrag Radovi}, menad`er kompanije P&G u Srbiji, izneo je zanimljiv podatak: - Po~etkom godine sproveli smo istra`ivanje u Srbiji prema kojem je ustanovljeno da 43 odsto dece uzrasta izme|u 12 i 18 godina uop{te ne praktikuje nikakve sportske aktivnosti. Kao partneri Olimpijskog komiteta Srbije `elimo da

podstaknemo roditelje da uklju~e decu u sport. P&G sa ponosom podr`ava Srbiju, nude}i roditeljima u Srbiji priliku da po{alju svoju decu u ovaj kamp. Generalni sekretar OK Srbije \or|e Vi{acki podr`ao je ovakav koncept: - U Olimpijskom komitetu Srbije se brojnim aktivnostima trudimo da {to vi{e dece okrenemo zdravom na~inu `ivota i nastojimo da uka`emo na to koliko je bavljenje sportom va`no u razvoju dece i mladih. Kao neko ko iza sebe ima aktivnu sportsku karijeru, mogu i iz li~nog primera da ka`em koliko je zna~ajna podr{ka roditelja. Majka Ivane [panovi}, Vesna, sa prisutnima je podelila svoje iskustvo bodrenja }erke da nastupa i bavi se sportom, {to je bio mo`da i najva`niji detalj uspe{ne manifestacije. 

april 2012. Olimpijska revija 17


AKTIVNOSTI OKS FI]A U RIBNIKARU Filip Filipovi} na EkOlimpijadi u Beogradu

DRU@ENJE SA OLIMPIJCIMA Krajem marta Olimpijski komitet Srbije je u saradnji sa generalnim sponzorom olimpijskog tima Srbije kompanijom „Telenor“ organizovao prvo u nizu dru`enja olimpijcima sa predstavnicima medija. Cilj je promocija sportista, predstavljanje njihovih ambicija i stvaranje u javnosti sportske, ali i navija~ke atmosfere uo~i velikog takmi~enja. O planovima do Olimpijskih igara, toku priprema i takmi~enjima, ali i temama koje nisu isklju~ivo sportske pri~ali su vaterpolisti Slobodan Soro i Milan Aleksi}, reprezentativke u strelja{tvu Ivana Maksimovi} i Zorana Arunovi}, vesla~i Goran Jagar, Radoje \eri}, Milo{ Vasi} i Miljan Vukovi}, kajaka{ Marko Tomi}evi} i tekvondoka Dragana Gladovi}. Prisustvovali su i Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, \or|e Vi{acki, generalni sekretar OKS-a, i ]el Morten Jonsen, generalni direktor „Telenora“.

EKOLIMPIJSKE IGRE NASTAVILE TURNEJU

Od Beograda preko Vin~e do Pirota

OKS NA MARATONU Olimpijci Srbije dali su puni doprinos 25. izdanju Beogradskog maratona. Promoteri manifestacije sa koje slika odlazi u ~itav svet bili su ~lanovi olimpijskog tima Srbije za London. Vaterpolisti Stefan Mitrovi} i Slobodan Soro, rukometa{ Milo{ Kostadinovi} i tekvondoka Milica Mandi} pozvali su gra|ane da u {to ve}em broju u~estvuju na maratonu, ali i da navijaju za olimpijski tim Srbije na Igrama u Londonu. Predsednik OKS Vlade Divac, i olimpijci Milica Mandi}, Milan Aleksi} i Darko @ivanovi} zajedno su dali znak za start jubilarnog 25. Beogradskog maratona, koji je odr`an u godini kada Srbija obele`ava jubilej, 100 godina od prvog u~e{}a na Olimpijskim igrama u Stokholmu. Olimpijski doprinos Beogradskom maratonu dali su i generalni sekretar OKS \or|e Vi{acki i predsednik Sportske komisije OKS Nikola Kulja~a, koji su istr~ali „Trku zadovoljstva“. Po zavr{etku takmi~enja, olimpijci su svim pobednicima dodelili medalje i pehare i slikali se sa njima.

Olimpijski karavan nastavio je svoje pute{estvije po Srbiji. Na devetom izdanju u O[ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu sa |acima su se dru`ili predsednik OKS Vlade Divac i najbolji vaterpolista sveta Filip Filipovi}. Filipovi} je bio odu{evljen prijemom: - Drago mi je {to imamo podr{ku dece - budu}ih {ampiona i {ampionki, u njihovom dru{tvu je sve lep{e. Izuzetno sam zadovoljan {to veliki broj ove dece prati i trenira vaterpolo i {to imamo bazu za budu}nost. Ne `elim ni{ta da obe}avam, znam samo da }emo u London oti}i maksimalno spremni i motivisani, sa najja~im timom i da}emo sve od sebe da pobedimo sve protivnike i obradujemo Srbiju. Svaki put kada ~ujem himnu pro|e me jeza. Za mene je to zaista specijalan ose}aj, pevamo himnu svi kao jedan i ose}amo posebnu bliskost sa svojim narodom. U Vin~i na 10. EkOlimpijadi u O[ „ Nikola Tesla“ gosti su bili potpredsednik OKS @arko Paspalj i strelkinja Andrea Arsovi}, koja je objasnila deci kako se dolazi do vrhunskih rezultata: - Za uspeh je potrebno mnogo odricanja, treninga i posve}enosti, ali je najva`nija ljubav prema sportu kojim se bavite. Sanjala sam o Londonu jo{ od 2006. godine, verovala u sebe i naporno trenirala. Za nekoliko meseci `elja da nastupim na Igrama }e mi se i ostvariti. Kompanija „Procter and Gamble“ obradovala je u~enike pokloniv{i im pet bicikala i 10 fudbalskih lopti, koje }e mo}i da koriste u {koli. U~enici O[ „Vuk Karad`i}“ u Pirotu su na 11. EkOlimpijskim igrama do~ekali atleti~are hoda~e, bra}u blizance Nenada i Predraga Filipovi}a. - Uvek se rado odazivam na pozive za u~e{}e u ovakvim projektima. Po{to sam iz Ni{a, koji je u regionu, drago mi je {to u~estvujem na EkOlimpijskim igrama ba{ u Pirotu. Nadam se da sam deci malo vi{e pribli`io sport kojim se ba18 Olimpijska revija april 2012.

ANDREA ARSOVI] U O[ ‘NIKOLA TESLA’

O[ ‘VUK KARAD@I]’, PIROT vim, kao i same Olimpijske igre - rekao je Nenad Filipovi}. Predrag }e tre}i put biti u~esnik Igara: - Po~eo sam da treniram 1996, a brat mi se pridru`io godinu dana kasnije. Ljudima je uvek interesantno {to se bavimo istim sportom i obojica smo u olimpijskom timu. [kolarci su se u svim {kolama posebno obradovali dru`enju i slikanju sa Sre}kom, maskotom i ~lanom olimpijskog tima Srbije, i obe}ali da }e u Londonu navijati za Sre}kove drugare iz tima. Na svim EkOlimpijadama kompanija „Visa“, top partner Me|unarodnog olimpijskog komiteta, poklonila je 10 fudbalskih lopti, a „Vojvo|anska banka“, koja je ve} tre}u godinu partner Olimpijskog komiteta Srbije na programima olimpijskog obrazovanja i nagradila je decu prikladnim poklonima. U~esnici EkOlimpijskih igara su kroz ~etiri tematske celine kroz i igru i dru`enje nau~ili koje su osnovne olimpijske vrednosti, za{to je va`no i dobro baviti se sportom. Nau~ili su kako se osnovni pojmovi iz oblasti olimpizma ka`u na engleskom. 


PODR[KA Kulja~a primio Stojkovskog

MILE STOJKOVSKI U OKS-u

Od Prilepa do Londona u kolicima U nesvakida{nji poduhvat se upustio Mile Stojkovski. On je 15. marta krenuo invalidskim kolicima iz Prilepa s namerom da stigne u London na otvaranje Olimpijskih igara. Na prolasku kroz Beograd bio je gost OKS-a. Sa njim je razgovarao predsednik Sportske komisije Nikola Kulja~a. - Planiram da dnevno prelazim 60 kilometara. Put }e trajati 133 dana i pro}i }u kroz 15 zemalja - rekao je Stojkovski najavljuju}i dolazak u London 27. jula. Dodao je da ovim ~inom `eli da motivi{e sve osobe sa invaliditetom da aktivno u~estvuju u `ivotu i sportu. - Re~ je o sjajnom postupku i mi sa zadovoljstvom podr`avamo inicijativu na{eg prijatelja iz Prilepa. Ona je u skladu sa osnovnim idejama i vrednostima olimpizma - rekao je Nikola Kulja~a. 

april 2012. Olimpijska revija 19


SPONZORSKI PUL

Intervju Darko [}epanovi} „Big blu grup“

Mi vas vodimo u London

predstavljaju planetarni doga|aj.  U konkurenciji velikih turisti~kih agencija u Srbiji vi ste pobedili u „trci za London“. [ta to zna~i za va{u firmu? - Sama ~injenica da je OKS odabrao „Big blu“ za partnera predstavlja veliku satisfakciju za sve nas, ali nas stavlja i na presti`nu listu agencija koje su dobile pravo da prodaju ulaznice i da kreiraju paket-aran`mane za Olimpijske igre. Dobili smo priliku i `elimo da je iskoristimo. Ovo za nas jesu prve Olimpijske igre, ali sigurno ne i poslednje. Nadamo se da }emo nastaviti saradnju sa OKS i za Igre u Rio de @aneiru. Moram da istaknem da nam ovoga puta finansijski efekat celog projekta nije u prvom planu, ve} nam je najbitnije da, svima koji to `ele, omogu}imo da u Londonu do|u do `eljene ulaznice, hotelske sobe, avio-karte...  Kakvu ste ponudu pripremili za na{e ljubitelje sporta koji `ele da putuju na OI? - Ljubitelji sporta koji `ele da posete London u vreme Olimpijskih igara mogu o na{oj ponudi da se informi{u preko na{e internet strane (www.bigblue.rs) ili da posete neku od na{ih poslovnica u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici... Ukratko, mogu}e je kupiti individualne ulaznice za razli~ite sportove i borili{ta ili uplatiti neki od tri ra zli~ita paket-aran`mana. Svaki od paket-aran`mana uklju~uje avio-prevoz, hotelski sme{taj, transfere, razgledanje grada i jednu ulaznicu dnevno za neki od sportova. Tako|e, „Big blu“ }e imati svoj punkt u Londonu tokom Igara, gde }e svi zainteresovani dr`avljani Republike Srbije mo}i da kupe preostale ulaznice ili one koje nam budu naknadno odobrene od strane LOCOG-a.  Kakav }e biti ritam `ivota u Londonu u vreme olimpijskih dana? - London je najve}i evropski grad, ali i jedan od najve}ih turisti~kih, kulturnih i komercijalnih centara na svetu. U {iroj zoni ove metropole `ivi oko devet miliona stanovnika. Pored toga, London je prototip kosmopolitske metropole, zajedni~ko mesto `ivljenja razli~itih etni~kih grupa i to zapravo predstavlja garanciju da }e ovaj grad biti odli~an doma}in. Atmosfera karakteristi~na za Olimpijske igre ve} je prisutna na svakom koraku, iako je do po~etka Igara ostalo jo{ dosta vremena.  Koliko }e va{ih predstavnika biti tokom Igara u Londonu i ho}e li oni prisustvovati takmi~enjima? - Broj na{ih predstavnika u Londonu zna}emo mesec dana pre po~etka Igara, u zavisnosti od kona~nog broja prodatih ulaznica i paket aran`mana. Ono {to je u ovom trenutku sigurno, jeste da taj broj ne}e biti manji od ~etiri predstavnika. U Londonu }e za nas biti dosta

sve acije m r o f in w. na ww rs Mogu}e je kupiti individualne ulaznice za razli~ita e. borili{ta ili uplatiti neki od tri paket aran`mana. Svaki od bigblu njih uklju~uje avio-prevoz, hotelski sme{taj, transfere, razgledanje grada i jednu ulaznicu dnevno za neki od sportova limpijska odli~ja sti}i }e iz Londona u Srbiju ukoliko na{i najbolji sportisti tokom Igara budu imali podr{ku navija~a, a za sve ljubitelje sporta najjednostavniji put do Ostrva i borili{ta pripremila je turisti~ka agencija „Big blu grup“. Re~ je o zvani~nom i ovla{}enom prodavcu ulaznica za Olimpijske igre 2012. koji je pripremio pojedina~ne karte za odre|ene sportske doga|aje, odnosno tri vrste paket aran`mana. Komercijalni direktor „Big blua“ Darko [}epanovi} istakao je da agenciji koja prvi put sara|uje sa OKS-om ne}e biti prioritet finansijski efekat celog projekta, ve} da klijenti budu

O

20 Olimpijska revija april 2012.

zadovoljni uslugom. Odnosno, da svi koji to budu `eleli u Londonu do|u do tra`ene ulaznice, avio karte, hotelske sobe... „Big blu“ ima}e svoj prodajni punkt i u samom Londonu, kao i svoje predstavnike zadu`ene da brinu o uslugama klijentima.  Da li ste ranije imali priliku da prodajete ulaznice za velika sportska takmi~enja i kakva su iskustva? - Imamo iza sebe ve} dosta iskustva u organizaciji aran`mana i prodaji ulaznica za velika sportska takmi~enja kao {to su svetska i evropska fudbalska prvenstva, Evrobasket i sl. Me|utim, sve to ne mo`e da se poredi sa Olimpijskim igrama, koje zaista u svakom pogledu


BIG BLU GRUP

[TA VIDETI U LONDONU

Britanski muzej, galerija „Tejt“, Parlament, Big Ben...  [ta je ono {to biste preporu~ili turistima da vide u Londonu van sportskih takmi~enja? - Koliko god da boravite u Londonu, uvek se susre}ete sa istim problemom - nedostatkom vremena. Kakva god da su vam interesovanja, u Londonu ne mo`ete da se dosa|ujete. Lista mesta koja ne smete da propustite da posetite za vreme boravka je duga~ka. Ako biste me pitali da sastavim listu od top pet mesta, onda bih vam savetovao da obavezno posetite Britanski muzej i galeriju „Tejt“, zatim da pro{etate pored zgrada Parlamenta i Big Bena, Tauer brid`a, da se odmorite u Hajd parku, prisustvujete smeni stra`e ispred Bakingemske palate, popijete pivo u nekom od mnogobrojnih pabova u Sohou... Lista je zaista duga~ka. posla i zaista nisam siguran da li }e na{i predstavnici imati dovoljno vremena da prisustvuju takmi~enjima.  Da li planirate nastavak ovakvog poslovanja i posle Londona, kada su u pitanju veliki sportski doga|aji? - Apsolutno. Imamo veliko iskustvo i uspe{nu saradnju sa brojnim sportskim savezima i klubovima. London 2012. veliki je projekat u koji je na{e sportsko odeljenje ulo`ilo puno truda i vremena i kada se Olimpijske igre zavr{e, oseti}emo veliku prazninu. Taj ose}aj se uvek javlja kada zavr{ite neki veliki projekat. Sre}om, vremena za odmor nema previ{e, ima dovoljno velikih sportski manifestacija koje }e zaokupiti na{u pa`nju. A i pripreme za Rio 2016. uskoro }e po~eti.  Kako biste ocenili saradnju sa Olimpijskim komitetom Srbije? - Moram da ka`em da smo svi vrlo sre}ni i zadovoljni ekipom mladih ljudi iz OKS-a. Imamo odli~nu saradnju {to nam posao ~ini znatno lak{im. Ciljevi su nam zajedni~ki i svi smo puni pozitivne energije. Jedva ~ekamo da Igre po~nu.  Na kraju, ko su sportisti od kojih najvi{e o~ekujete na takmi~enju i {ta biste od takmi~enja voleli da ispratite? - Svakako da najvi{e o~ekujem od \okovi}a, ^avi}a, Higlove, od vaterpolista... Ove medalje bi me jako obradovale, ali me ne bi iznenadile jer ih svi o~ekujemo i pomalo zaboravljamo koliko je te`ak put do olimpijskog odli~ja. Iskreno, potajno se nadam da }e neko od mladih u Londonu blesnuti poput Na|e Higl u Pekingu, jer bi me to najvi{e obradovalo. Pored toga, veoma bih voleo da se rukometa{i domognu neke od medalja, zaslu`ili su to nakon svega {to su nam priredili u Beogradskoj areni tokom Evropskog prvenstva. [to se ti~e drugog dela pitanja, voleo bih da ispratim tenisko takmi~enje u Vimbldonu, ali i ve}inu atletskih takmi~enja, pre svega finale trke na 100 metara, iako cela trka stane u manje od 10 sekundi. Tako|e, kao veliki ljubitelj fudbala poslasticu mi predstavlja finalna utakmica na ~uvenom „Vembliju“.  april 2012. Olimpijska revija 21


OLIMPIJSKA ^ITANKA

Na|a Komane~i princeza Montreala Mala 14-godi{nja Rumunka osvojila je tri zlata, ali i srca publike na Olimpijskim igrama 1976. Zbog naftne krize ovo su bile najskuplje Igre u istoriji, po njihovom okon~anju grad doma}in zapao je u dugove

SPORTOVI  Akvatika  Atletika  Biciklizam  Boks  Veslanje  Gimnastika  Dizanje tegova  Jedrenje  Kajak i kanu  Konji~ki sport  Ko{arka  Ma~evanje  Moderni petoboj  Odbojka  Rvanje  Rukomet  Streli~arstvo  Strelja{tvo  Fudbal  Hokej  D`udo

Marija Pavlovi} vadeset prve Letnje olimpijske igre odr`ane su 1976. godine u Montrealu, u Kanadi. Gradovi protivkandidati, Moskva i Los An|eles, bili su doma}ini narednih Igara, 1980. i 1984. Igre su odr`ane od 17. jula do 1. avgusta, uz u~e{ce 6.028 sportista iz 92 zemlje, a takmi~ilo se u 21 sportu i 198 disciplina. Igre je otvorila kraljica Elizabeta II. Plamen je, prema obi~aju, zapaljen u Olimpiji i {tafetom je prenet u Atinu, a zatim je preba~en u Otavu elektronskim putem i to tako {to je originalni plamen iskori{}en kao izvor elektri~nog impulsa, koji je prenesen elektromagnetskim putem u Kanadu. Tamo je laserskim zrakom upaljen novi plamen. Do Montreala je iz Otave no{ena baklja na uobi~ajen na~in. Tokom Igara jedna ki{na oluja ugasila je olimpijski plamen, a de`urna osoba ga je brzo ponovo upalila upalja~em za cigarete. Organizator je brzo reagovao ugasiv{i ga i iz rezervne vatre originalnog plamena ponovo zapalio baklju na stadionu.

D

^UDO OD DETETA Na|a Komane~i izvodi ve`bu na gredi

Doma}in nije imao nimalo lak zadatak, jer su pripreme za odr`avanje igara bile pod sna`nim uticajem masakra koji se dogodio na prethodnim Igrama. U nastojanju da se takav doga|aj vi{e nikada ne ponovi, preduzete su do tada nezapam}ene mere bezbednosti. Osim toga, 28 afri~kih zemalja bojkotovalo je Igre zbog toga {to je MOK dozvolio nastup na Igrama predstavnicima Novog Zelanda, ~iji je ragbi tim tokom te godine odr`avao sportske susrete sa Ju`noafri~kom Republikom, u

TRENUTAK ZA ISTORIJU Paljenje olimpijskog plamena u Montrealu 22 Olimpijska revija april 2012.

kojoj je na snazi bio aparthejd. MOK je odluku obrazlo`io time da ragbi nije olimpijski sport. Igre u Montrealu bojkotovali su: Al`ir, Kamerun, Centralnoafri~ka Republika, ^ad, Kongo, Egipat, Etiopija, Gabon, Gambija, Gana, Gvajana, Irak, Kenija, Libija, Madagaskar, Malavi, Mali, Maroko, Niger, Nigerija, Sudan, Svazilend, Tanzanija, Togo, Tunis, Uganda, Gornja Volta, Zambija. Ni Zair se nije takmi~io, ali je kao razloge svog izostanka naveo finansijske, a ne politi~ke. Narodna Republika Kina i Republika Kina (sada poznata kao Tajvan ili Kineki Tajpeh) bojkotovale su Igre zbog me|usobno nere{enih pitanja i me|unarodne legitimnosti svojih zemalja. Ipak, Kamerun, Egipat, Maroko i Tunis vode se kao u~esnici Igara jer su neki sportisti iz ovih zemalja iza{li na borili{ta pre nego {to su njihove vlade odlu~ile da ih povuku. To je bio po~etak politike masovnih bojkota Igara, koji }e se nastaviti i na Igrama u Moskvi 1980. kao i na Igrama u Los An|elesu 1984. Kasnije se ispostavilo da je, ipak, najve}i problem ovih Igara finansijske prirode. Lo{a administracija, inflacija i ekonomske neda}e izazvane naftnom krizom dovele su do enormnog rasta tro{kova, pa OI 1976. i danas dr`e rekord kao najskuplje u istoriji Olimpijskih igara. Mnogi od olimpijskih objekata, uklju~uju}i stadion, nisu bili zavr{eni, a Montreal je godi-


JUGOSLAVIJA U MONTREALU

XXI OLIMPIJSKE IGRE - MONTREAL 1976.

Ljubek osvojio istorijsko zlato za kajaka{ki sport

Pregled osvojenih medalja

Rusevski, ~lan BK „Kumanovo“, Jugoslavija je na Igrama u osvojio bronzu u lakoj kategoriji. Montrealu u~estvovala sa 88 Ko{arka{ka reprezentacija Jugoslavije sportista u 14 sportova i sa osam stigla je do finala pobedama nad medalja (dve zlatne, tri srebrne, tri Italijom, ^ehoslova~kom, Portorikom bronzane) zauzela 16. mesto medu i Sovjetskim Savezom. U finalu su zemljama osvaja~ima trofeja. Zlatne do`iveli poraz od Amerikanaca medalje osvojili su kajaka{ Matija osvojiv{i srebrnu medalju. Ljubek i rva~ Momir Petkovi}. Prvu olimpijsku medalju za Matija Ljubek je prvi osvaja~ Jugoslaviju u d`udou osvojio je Slavko medalja za jugoslovenski kajaka{ki Obadov. Borio se u veoma jakoj sport na svetskim prvenstvima i konkurenciji, osvojiv{i bronzu u Letnjim olimpijskim igrama. Osvojio MATIJA LJUBEK kategoriji do 80 kg. Na{ rekorder u je zlato u vo`nji kanua jednokleka na 1.000 metara, a na 500 metara je uzeo skoku udalj Nenad Steki}, na`alost, nije uspeo da ponovi svoj uspeh kojim je postao evropski bronzu. Osim Momira Petkovi}a, koji je osvojio zlato rekorder. Zauzeo je {esto mesto na Igrama. Od ~etiri jugoslovenska pliva~a jedino je 15u srednjoj kategoriji u rvanju gr~ko-rimskim stilom, Ivan Frgi} je osvojio srebrnu medalju u godi{nji Borut Petri~ opravdao odlazak na bantamu. Srebrnu medalju osvojio je i na{ Olimpijske igre, plasirav{i se u polufinale na bokser u polusrednjoj kategoriji Tadija Ka~ar, 400 m i 1.500 slobodno, boljim rezultatom od ~lan BK „Vojvodina“ iz Novog Sada, dok je Ace sopstvenog dr`avnog rekorda.

OSVOJILI SREBRO Ko{arka{i Jugoslavije nama nakon Igara otpla}ivao dugove. Zbog svega toga naglo je pao interes gradova da se kandiduju za doma}instvo Olimpijskih igara, jer je vladalo mi{ljenje da se radi o skupom i neisplativom projektu. Los An|eles je, me|utim, osam godina kasnije, pokazao da se Igre mogu i profitabilno organizovati, pa je danas biti doma}in Igara ne samo sportska ~ast ve} i profitabilni poduhvat. Doma}in nije imao previ{e uspeha ni na sportskom planu, osvojiv{i samo pet srebrnih i {est bronzanih medalja. Do danas su ostali jedini doma}ini letnjih Igara bez ijednog osvojenog zlata.

[AMPIONI Alberto Huantorena (levo) postao je prvi trka~ koji je pobedio na 400 m i na 800 m na istim Igrama, a Lase Viren (dole) potvrdio je dominaciju na 5.000 i 10.000 metara

Atleti~ar sa Kube Alberto Huantorena postao je prvi trka~ koji je pobedio na 400 m i na 800 m na istim Igrama. Finac Lase Viren tako|e je pobedio u dve discipline, na 5.000 i 10.000 metara i time ponovio rezultat koji je ostvario na Igrama ~etiri godine ranije. Na 100 metara pobedio je Haseli Kraford sa Trinidada, drugi je bio Donald Kvori sa Jamajke, a tre}i Valerij Borzov. Za ameri~ke atleti~are ovo su bile najneuspe{nije Igre. Ipak, pojavila se jedna zvezda, Edvin Mozes, najbolji trka~ na 400 metara sa preponama svih vremena. Viktor Sanejev iz Sovjetskog Saveza osvojio je tre}u uzastopnu zlatnu medalju na OI u troskoku, dok je Klaus Dibijasi iz Italije napravio isti uspeh u skokovima u vodu. Boris Oni{~enko, ~lan tima Sovjetskog Saveza u modernom petoboju, uhva}en je u varanju. Preradio je ru~ku svoga ma~a na na~in da je sistem bele`io pogodak ~ak i kad ga u stvarnosti nije bilo. Nakon {to je suparnicima postalo sumnjivo da sistem registruje pogotke uvek i samo u njegovu korist, sudijskim pregledom opreme ustanovljena je prevara. Zanimljivo je da se stru~njaci sla`u da je Oni{~enko i bez varanja bio kandidat za pobedu, jer je sam bio odli~an ma~evalac, pa nije jasno za{to se upustio u ne~astan poduhvat. Pet boksera iz SAD - [uger Rej Leonard, Leon Spinks, Majkl Spinks, Leo Rendolf i Hauard Dejvis Mladi osvojili su zlatne medalje. Bio je to najja~i bokserski tim iz SAD u istoriji, jer su od njih petorice ~etvorica (svi osim Dejvisa) kasnije postala i profesionalni prvaci sveta u boksu u svojoj kategoriji. Japanski gimnasti~ar [un Fud`imoto izveo je ve`bu na krugovima slomljenog kolena, i to najbolje, pa je njegov tim uzeo ekipno zlato. Fud`imoto je koleno slomio prilikom ve`be na parteru, ali je umanjio ozbiljnost ozlede pred

zemlja 1. SSSR 2. DR Nema~ka 3. SAD 4. SR Nema~ka 5. Japan 6. Poljska 7. Bugarska 8. Kuba 9. Rumunija 10. Ma|arska 11. Finska 12. [vedska 13. V. Britanija 14. Italija 15. Francuska 16. Jugoslavija 17. ^ehoslova~ka 18. N. Zeland 19. J. Koreja 20. [vajcarska 21. Jamajka 22. Norve{ka 23. DNR Koreja 24. Danska 25. Meksiko 26. Trinidad 27. Kanada 28. Belgija 29. Holandija 30. Portugal 31. [panija 32. Australija 33. Iran 34. Monako 35. Venecuela 36. Brazil 37. Austrija 38. Bermuda 39. Pakistan 40. Portoriko 41. Tajland

zlato srebro 49 41 40 25 34 35 10 12 9 6 7 6 6 9 6 4 4 9 4 5 4 2 4 1 3 5 2 7 2 3 2 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0 1 0 0 5 0 3 0 2 0 2 0 2 0 1 0 1 0 1 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

bronza 35 25 25 17 10 13 7 3 14 13 0 0 5 4 4 3 4 1 4 2 0 0 0 2 1 0 6 3 3 0 0 4 1 0 0 2 1 1 1 1 1

kolegama, konkurencijom i sudijama i odradio i zadnju ve`bu, ~ime je svom timu doneo presudnu prednost. @ene se prvi put takmi~e u ko{arci, rukometu i veslanju. Irena [evinska iz Poljske osvojila je sedmu medalju na Igrama u pet razli~itih disciplina. Ruskinja Tatjana Vasiljevna Kazankina ostvarila je dvostruku pobedu na srednjim prugama na 800 i 1.500 metara. Na|a Komane~i, 14-godi{nja gimnasti~arka iz Rumunije, postigla je u sedam razli~itih ve`bi maksimalnu mogu}u ocenu 10 i osvojila tri zlatne medalje, uklju~uju}i onu iz vi{eboja. Ova devoj~ica, visine 150 cm, bila je ljubimica montrealskih Igara. U gimnastici su se jo{ istakli sovjetski gimnasti~ari Neli Kim sa tri zlata i Nikolaj Andrijanov sa ~etiri zlata. Pliva~i SAD su dominirali pobedama u 12 od 13 disciplina, a pliva~ice iz Isto~ne Nema~ke bile su najbr`e u 11 od 13 disciplina. Ono {to je bilo gotovo neverovatno to je da je Petra Timer iz DR Nema~ke postavila novi rekord isplivav{i 400 m slobodno za 4.09,89 minuta, a samo osam godina ranije u Meksiku gotovo isti rezultat doneo je srebrnu medalju u mu{koj konkurenciji. Kornelija Ender, tako|e iz DR Nema~ke, osvojila je ~etiri zlata u plivanju i to na 100 i 200 m slobodno, 100 m leptir i u {tafeti 4x100 me{ovito. Prvi put medalje su osvojili olimpijci Bermuda i Tajlanda.  april 2012. Olimpijska revija 23



Olimpijska revija broj. 36