Page 1

Member of Press Publishing Group

MAJ 2011.  Broj 25

Beba beloglavog supa nova je MASKOTA olimpijaca Srbije

Zoran CVIJANOVI]: Volim supove, li~e mi na nas Srbe  Beloglavi sup se ra|a na litici i mora da bude ba~en ne bi li poleteo. I mi smo najbolji tek kad nas neko gurne  Ideja je da odlazak na kanjon reke Uvac gde `ive supovi postane neka vrsta hodo~a{}a za olimpijce, kao onaj zajedni~ki pokli~ pred izlazak na teren

426 DANA do Londona


KOLUMNA

nedelja

vlade

divac

Novak \okovi} kao Med`ik D`onson Pozitivan virus nazvan „Nole \okovi}“ trese sportsku planetu. I ne samo sportsku. Pogledajte TV kanale, sportske i informativne. Svuda nasmejano lice na{eg tenisera. Srbin koji je obele`io prvih pet meseci sporta, momak koji nas godinama ~ini ponosnim, mladi} ~ije srce kuca za nas. Kada bih pri~ao o rezultatima, rekordima, trofejima Novakovim u ovoj godini, te{ko da bih mogao da ka`em ne{to {to drugi nisu ve} rekli. U~inili su to sportski znalci, koji se bolje razumeju u tenis od mene, ali i oni drugi, komentatori i analiti~ari, jasni da u Novakovim pobedama vide i ne{to vi{e od same igre. CNN, BBC, Eurosport, svi mogu}i pisani mediji u nizu izve{taja imaju jedan isti zaklju~ak, nama najdra`i, koji glasi: „Srbin Novak \okovi} danas je najbolji teniser sveta.“ Malo li je? Ali, hajde da kao biv{i sportista i sam ne{to ka`em o fenomenu Novaka \okovi}a. U svojim dana{njim pobedni~kim serijama stvorio je niz epizoda koje poseduju manje-vi{e isti scenario, prepoznatljivu radnju i naj~e{}e, gotovo uvek, sre}an kraj. Novak nam pri tom daje vrednije pokazatelje od obi~nog rezultata, od jednostavne `elje da na razne, nama dobro poznate na~ine proslavimo njegov trijumf. Pre svega njegov odnos prema rivalu, publici i organizatoru je besprekoran. Maksimalno uva`avanje, korektnost, spremnost da aplauzom nagradi sjajan potez igra~a sa druge strane mre`e, prisutni {arm da nekim gestom izazove pozitivne reakcije sa tribina. Novak, svestan svoje snage, lako se nosi sa pritiscima jer polazi i od ~injenice da su i pobede i porazi sastavni deo igre. A da {to si spremniji da stoi~ki prihvati{ poraz, lak{e nalazi{ na~in da stigne{ do pobede. Drugi segment je kvalitet. Raste iz dana u dan. Zaokru`io je svoj tim, uspostavio ne{to {to `elimo da imamo u Srbiji, ne samo u sportu. To je sistem. Zna se ko {ta radi, ko je za {ta odgovoran. U tom timu svi imaju za cilj pobedu na terenu. A to je ve} Novakov resor, koji, na op{te zadovoljstvo, obavlja besprekorno. I na kraju, ali mo`da najva`nije - Novak stalno podse}a da je sportista iz Srbije. Male zemlje, velikog srca i velike sportske tradicije. Hajde da ne budemo suvi{e emotivni, ali po{teno, svima zaigra srce, naje`ite se kad \okovi}, pri dodeli pehara ju~e u Majamiju, Indijan Velsu, Madridu i Rimu, sutra na nekom drugom mestu, iza|e sa nacionalnim obele`jima na majici, ka~ketu, torbi... Se}am se svojih po~etaka u Lejkersima. ^inilo mi se da je Med`ik D`onson svojim igrama, svojim sistemom ~inio da i mi, ostali deo ekipe, budemo jo{ bolji, dajemo sve od sebe. Tako Novak danas uti~e sigurno na Tipsarevi}a,

Member of Press Publishing Group

Se}am se svojih po~etaka u Lejkersima. ^inilo mi se da je Med`ik D`onson svojim igrama, svojim sistemom ~inio da i mi ostali budemo jo{ bolji, da damo sve od sebe. Tako Novak danas uti~e na ostale na{e tenisere

Da bi se uspelo, potrebno je ne samo naporno da se ve`ba, nego i da se preuzmu i drugi elementi Novakove igre: po{tovanje protivnika i publike, majstorstvo na terenu, pripadnost domovini iz koje dolazi{. Tako se dolazi do sistema

Mogao bih i o finalu Kupa Srbije, o tu`nim slikama sa stadiona Crvene zvezde. Mogao bih, ali ne}u, jer ne `elim da pokvarim utisak zadovoljstva koji sam imao pi{u}i o snazi rezultata Novaka \okovi}a i njegovom uticaju na mlade

Troickog, Zimonji}a da budu jo{ bolji. Uzgred, Troicki je 15. na ATP listi, a to zbog Novakovih podviga bez razloga zapostavljamo. To nije dobro i svakako nije odraz sportske kulture jedne nacije. O Novaku je danas te{ko ne{to vi{e re}i a da to nisu u~inili Nadal, Federer, Mekinro, Vilander. Radije bih pomenuo da se sportski zemljotres sa epicentrom u Novakovim igrama obilato ose}a u Srbiji. Punom snagom. Jednog dana sigurno Novak }e mo}i slobodno da ka`e da mu je ~injenica da svaki klinac danas razmi{lja da jednog dana bude on va`na koliko i najve}a pobeda. Snaga Novakovih rezultata je takva da je tenis danas postao sport po kojem se Srbija prepoznaje. Vidi se to i po novim terenima, sve ve}im broju de~aka i devoj~ica koji uporno `ele da se dru`e sa reketom i lopticom. @ele da budu Novak ili neko ko bi mu bio makar blizu. Da bi se u tome uspelo, potrebno je ne samo naporno da se ve`ba. Potrebno je da se preuzmu i drugi, napred pomenuti elementi Novakove igre: po{tovanje protivnika i publike, majstorstvo na terenu, pripadnost domovini iz koje dolazi{. Tako se dolazi do sistema. Taj sistem ne mora uvek da pru`i `eljeni rezultat, ali uvek stvara zadovoljstvo da si uradio sve {to mo`e{, pa ako nije uspelo sada, uspe}e drugi put. Naravno da sportska Srbija stalnim upiranjem prsta na Novaka ponekad i stvara mali pritisak na njega, ali to u isto vreme predstavlja mamac mladima ne samo u tenisu ve} i u drugim sportovima da se prihvate recepta rada i razmi{ljanja najboljeg tenisera sveta. Na{ olimpijski pokret svojim olimpijskim ~asovima stalno te`i da uka`e na vrednosti sporta, na zna~aj ferpleja, sportskog navijanja, vite{kog borenja. Na na{im plakatima Novak bi mogao da bude prepoznatljivo lice kao najbolja potvrda stremljenja OK Srbije. Na{ na~in rada i Novakova pojava u najlep{em svetlu putokaz su kojim treba da se ide, ne{to potpuno drugo od onih sportskih pojava po kojima smo, na`alost, tako|e poznati. Po neredima na tribinama, odnedavno i na terenu. Mogao bih dosta i o finalu Kupa Srbije, o tu`nim slikama sa stadiona Crvene zvezde. Mogao bih, ali ne}u, jer ne `elim da pokvarim utisak zadovoljstva koji sam imao pi{u}i o snazi rezultata Novaka \okovi}a i njegovom uticaju na mlade. Ostaje samo zaklju~ak deci - Novakov put je onaj kojim treba da se ide. U njemu vidim i ^avi}a, Higlovu, Arunovi}evu, Zlati}a, Udovi~i}a, Teodosi}a, Miljkovi}a... To su na{e sportske ikone ~iji vrhunski rezultat vredi vi{e od same igre, ~ija je snaga koliko u rezultatu toliko i u pomo}i u staranju njihovih naslednika na sportskim terenima, onih asova po kojima je Srbija prepoznatljiva.

Osniva~ i izdava~

Glavni i odgovorni urednik

Vladimir Tomkovi}

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

svih izdanja \oko Kesi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Albanske spomenice 12/2

Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}

Layout Sa{a Gvozdenovi}

Direktor Nenad Lazi}

Saradnici Marija Stoji}, Ksenija Maodu{ i

[tampa PPG {tamparija


TEMA BROJA

Zoran Cvijanovi}: Volim supove, li~e mi na Srbe B  Milojko Bo`ovi}

Poznati glumac presre}an je zbog odluke da orao beloglavi sup iz kanjona reke Uvac postane maskota srpskih olimpijaca  On ka`e da je sup simbol `ivotne snage na{e zemlje  Pre dvadeset godina ova ptica je bila pred istrebljenjem, ali je opstala i obnovila se

eba beloglavog supa, ~udesne ptice iz jo{ ~udesnijeg kanjona reke Uvac, postala je maskota srpskog olimpijskog tima. Srbi su op~injeni ovom pticom vekovima unazad. Njen izgled je kori{}en kao simbol na uniformama, na pla{tovima, grbovima, od Nemanji}a preko Mrnjav~evi}a do dan-danas. Dvoglavi orao na na{em nacionalnom grbu zapravo je beloglavi sup. Ipak, re{enje da njegova „beba“ postane maskota svakako je originalno. Me|u onima koje je obradovala odluka o izboru maskote na{ao se i jedan od na{ih najboljih glumaca Zoran Cvijanovi}, veliki zaljubljenik u lepote tog dela Srbije i veliki poznavalac beloglavog supa. O tome da komisija razmatra ovu ideju ~uo je od \or|a


^UDESNA PTICA

Ne piju vodu, ne ma{u krilima Beloglavi supovi su po mnogo ~emu specifi~ni. Iako se smatraju nebeskim leta~ima, oni vrlo retko ma{u svojim ogromnim krilima. Prema re~ima Zorana Cvijanovi}a, radi se o pri~i koja nikada ne pije vodu. - To je kod njih potpuno fantasti~no. Mogu da `ive u kanjonima gde postoje termali koji se stvaraju smenom pritiska toplog i hladnog vazduha. To im do|e kao neka vrsta liftova za orlove. Oni ih jednostavno prona|u, osete i onda ih ti liftovi di`u uvis... i tako lete. Vrlo retko ma{u krilima, samo jedre, krstare nebom. Dok ne osete termale, oni stoje na liticama. Rend`eri su nam rekli da orlove nikada nisu videli da piju vodu. Eventualno, piju ostatke ki{e na liticama ili jedu biljke koje su bogate te~no{}u. To je ne{to {to ljude koji ih prou~avaju najvi{e zbunjuje.

Vi{ackog, generalnog sekretara Olimpijskog komiteta Srbije i to ba{ tokom jednog slu~ajnog susreta Cvijanovi}a, njegovih prijatelja rend`era i drugog ~oveka OKS-a. - \or|e je pomenuo da imaju tu ideju u trenutku kada sam mu ja predstavljao svoje prijatelje koji su do{li sa Uvca. To je krenulo samo od sebe, a na kraju je ispalo da je na{a ptica bila bez konkurencije. Ve} se sad stvorila energija izme|u na{ih vrhunskih sportista koji sad vode OKS i prirodnog ~uda i lepote kanjona reke Uvac u kojem obitava ta ptica. Ona se, prema mom mi{ljenju, uklapa u pri~u oko na{ih sportista olimpijaca. Kada su odlu~ili da beba sup postane maskota nacionalnog olimpijskog tima to je mene verovatno najvi{e usre}ilo. Jer ja imam prijatelje me|u rend`erima iz parka prirode Uvac i ~esto idem dole kako

bih u`ivao u lepotama kanjona, a opet s druge strane imam i prijatelje koji vode Olimpijski komitet - ka`e Cvijanovi}. Popularni Cvija priznaje da ga osobenosti orla sa Uvca po mnogo ~emu podse}aju na osobine koje mi imamo kao narod. - Beloglavi sup mora da se rodi na litici. Kad kre}e u `ivot, mora da bude ba~en sa te litice da bi proverio da li mo`e da leti. To je meni genijalno. Podse}a me na nas kao narod, u stvari to ba{ li~i na nas. Mi smo najbolji kad nas neko gurne, tad odjednom pokazujemo fantasti~ne sposobnosti. Nije nam to ba{ najprijatnija pozicija za `ivot, nekako bismo voleli da na{e dru{tvo sredimo i `ivimo normalnije - isti~e Cvijanovi}. Snaga orla i lepota Uvca trebalo bi prema Cvijanovi}evoj ideji da u budu}nosti bude podstrek na{im sportistima za najve}a dostignu}a. Tako se posle promocije maskote koja je odr`ana u sredu planira jo{ niz akcija od kojih bi jedna trebalo da bude i odlazak olimpijaca u posetu postojbini njihovog novog za{titnog znaka. - Na{a ideja je da odlazak na Uvac postane neka vrsta hodo~a{}a za olimpijce, kao onaj zajedni~ki pokli~ pred Beloglavi izlazak na teren. Sre}an sam sup se rajer mi se ~ini da }e na{i spor|a na litici tisti time dobiti sna`nu podri neko mo{ku od lepote kanjona i te ra da ga magi~ne ptice. Orao je simbol gurne da sna`ne `ivotne snage koja bi poleteo. I mi Srbi predstavlja na{u zemlju i zatek kad to ne postoji bolja podr{ka za nas neko na{e sportiste od tog prizora. gurne poSpremamo veliki odlazak na kazujemo Uvac. Pope}emo se na dve {ta sve osmatra~nice sa koje se kaznamo njon najbolje vidi. Vide}emo koga }emo od sportista mo}i da povedemo tamo - otkriva popularni glumac. Mnogi }e se zapitati otkud Cvijanovi} u pri~i o supovima, otkud se junak mnogih nam omiljenih filmova i serija obreo na Uvcu. Cvija ka`e da je sve po~elo anga`ovanjem u Ministarstvu za za{titu `ivotne sredine. - Mnogo sam putovao po Srbiji i tako sam upoznao divne ljude na Uvcu s kojima sam se sprijateljio. Pokazali su mi park i sve ostale sadr`aje: i kanjon i jezero i pe}inu i naravno orlove. Onda su me zamolili da u|em u organe parka prirode {to sam prihvatio sa najve}im zadovoljstvom. Njih za taj posao vezuje iskrena ljubav prema tim prostorima i pticama koji su potpuno magiNASTAVAK NA STRANI 7  maj 2011. Olimpijska revija 5


TEMA BROJA

NASTAVAK SA STRANE 6 

~ni - ka`e Cvijanovi}. Opstati i u najte`im uslovima di}i se kada svi misle da je gotovo odlika je vrhunskih sportista i najve}ih {ampiona poput Novaka \okovi}a na primer. Upravo je taj sna`an instinkt samoodr`anja jo{ jedna stvar koja povezuje na{ narod i orlove sa Uvca. - Pre dvadeset godina bile su pred istrebljenjem, ali je anga`ovanjem me{tana, zaljubljenika i stru~njaka za ptice, kolonija beloglavih supoBeloglavi sup va obnovljena. Sa nekih leti visoko, br20 primeraka do{lo se do zo i smatra se devedesetak parova i oko da je doveo let 500 ptica koliko ih sada do savr{enstva ima u kanjonu reke Uvac uz minimalan i kanjonu reke Mile{evka. utro{ak energiUvac je oduvek zbog beje, a to je ono loglavih supova bio pose{to `elimo spobna pri~a. Mo`e{ da sedi{ rtistima Srbije satima i da gleda{ kako za vreme Olimon jedri iznad kanjona. pijskih igara u Ko god je oti{ao dole, bio Londonu, isti~e je potpuno op~injen lepogeneralni tom kanjona i tih fantasekretar OKS sti~nih leta~a - u jednom \or|e Vi{acki dahu pri~a Cvija. Na ove njegove re~i nadovezuje se i generalni sekretar OKS \or|e Vi{acki koji nagla{ava ~injenicu da }e olimpijski tim Srbije na igrama u Londonu proslaviti 100 godina od

prvog u~e{}a na Igrama i tako|e prvi put u istoriji imati maskotu. - Maskota Olimpijskog tima Srbije je jo{ jedan od na~ina da se u Srbiji poja~a pripadnost naciji, a samim tim i podr{ka olimpijskom timu. Isto tako, ovo je put kojim }emo pri}i na{im najmla|im sugra|anima, kako bismo im pribli`ili duh olimpizma. Veoma nam je drago {to je upravo mladun~e be-

loglavog supa postalo maskota olimpijskog tima Srbije - poru~uje Vi{acki i dodaje: - Ova vrsta orla bila je simbol na grbovima i zastavama srednjovekovne Srbije. Stari Grci i Rimljani su ga smatrali svetom pticom. Poznat je kao „nebeski kralj“, jak je, mo}an i ima veli~anstven let. Ono {to ovog orla ~ini posebnim je to {to je Srbija jedna od retkih zemalja koju ova vrsta nastanju-

SELIDBA IZ BEOGRADA

Ode Cvija da `ivi kod Kuste Zoran Cvijanovi} godinama `ivi malo u Beogradu, malo na Mokroj Gori, odakle se kolima brzo sti`e i do Uvca. Dugogodi{nje bavljenje ekologijom i tim predelima navelo ga je da donese odluku o preseljenju na Mokru Goru. - Od Mokre Gore do reke Uvac ima oko sat, sat i petnaest minuta kolima. U kanjonu reke Uvac postoji i pe}ina koja ima {est kilometara hodnika i kanala i vrlo je bogata pe}inskim nakitom. Poku{avamo da spojimo Vi{egrad, kanjon reke Tare, Uvac, Mokru Goru i kanjon reke Drine. Ovaj poslednji ima 54 nepristupa~na kilometra. I{lo bi se brodom u Vi{egrad, jo{ kad Kusturica bude tamo zavr{io Kamengrad, onda }e to biti poseban do`ivljaj, odlazak u Andri}evu knji`evnost.

Mi Srbiju u stvari stra{no malo poznajemo i tu sramotu prihvatam na sebe. Nekada uhvatim sebe da sam mnogo bolje poznavao hrvatska ostrva nego {to sam poznavao Srbiju. A valjda to sa godinama ide i sad mi je boravak na Mokroj Gori potpuno nezamenljiv. Ne postoji mesto gde bih radije bio tokom leta nego na Mokroj Gori. Tamo sam ve} 10-15 godina. To je postalo jedno ozbiljno mesto zahvaljuju}i Emiru. Formira se i nacionalni ekolo{ki centar sa najboljom televizijom i najboljim internetom u zemlji. Moja namera je da do kraja godine pre|em da `ivim gore i da krenem da radim na tome da se taj prostor jo{ bolje organizuje. Ionako sam tri dana nedeljno tamo i nisam vezan profesionalno za pozori{ta.


21. SEDNICA PREDSEDNI[TVA OLIMPIJSKOG KOMITETA

Novi statut OKS na raspravi

je, kao i ~injenica da smo uspeli da jednu vrstu, i vrednost koju ona predstavlja, kao narod sa~uvamo od nestanka - ka`e generalni sekretar OKS On dodaje da }e na ovaj na~in biti napravljena i turisti~ka promocija Uvca i Srbije. - Ne manje va`na je i pri~a o predelu Srbije koji nastanjuje beloglavi sup, jer }e kroz promociju ove maskote biti predstavljene lepote Zlatara i kanjona Uvca, ne samo u Srbiji ve} i u Londonu za vreme Olimpijskih igara. Beloglavi sup leti visoko, brzo i smatra se da je doveo let do savr{enstva uz minimalan utro{ak energije, sto su upravo osobine koje, uz mnogo sre}e, `elimo sportistima Srbije za vreme Olimpijskih  igara u Londonu - zaklju~uje Vi{acki.

Posle usvajanja Zakona o sportu, nova pozicija OKS u sistemu sporta u dr`avi inicirala je izmene Statuta, odnosno izradu novog najva`nijeg akta. To je bila i najva`nija tema na 21. sednici Predsedni{tva. Nacrt novog statuta je usvojen, u toku je javna rasprava. Radna grupa je sastavila Nacrt u skladu sa novim zakonskim propisima. Promene se odnose na status ~lanova OKS, {to }e uzrokovati i promene u sastavu Skup{tine i Predsedni{tva OKS. ^lanstvo u Olimpijskom komitetu Srbije ure|uje se saglasno odredbama Olimpijske povelje i Zakona o sportu, koji sportove deli na olimpijske i neolimpijske. Olimpijski sportovi su sada u nadle`nosti OK Srbije, dok su neolimpijski u delokrugu rada Sportskog saveza Srbije. Sportski direktor OKS dr Branislav Jevti} preneo je da su sportisti Srbije u proteklih mesec dana bili uspe{ni na ta-

DIPLOMATIJA

Podr{ka Ma|arske za ~lanstvo u MOK Predsednik OKS informisao je Predsedni{tvo da je na poziv predsednika Srbije Borisa Tadi}a bio uklju~en u posetu Pala [mita, predsednika Ma|arske, po~asnog predsednika NOK Ma|arske i ~lana MOK. Tokom razgovora sa predsednikom Tadi}em, g. [mit se interesovao za finansiranje sporta u Srbiji, kao i za ~injenicu da Srbija trenutno nema ~lana MOK-a. Pal [mit je sugerisao da bi to pitanje trebalo aktuelizovati, a da }e OKS po tom pitanju imati njegovu svesrdnu podr{ku.

kmi~enjima koja se nalaze u sistemu kvalifikacija za OI London, tako da kada bi se sutra i{lo na Olimpijske igre, tim Srbije imao bi devet ~lanova, na osnovu: 6 u~esni~kih kvota strelaca, 2 pliva~ke A norme i u ovom trenutku jedne atletske B norme. Na sednici je najavljen Olimpijski dan, kojim se tradicionalno obele`ava Dan me|unarodnog olimpijskog komiteta, a koji }e se odr`ati 4. juna na trim -stazi na Ko{utnjaku, kao i pro{le godine. Predsednik OKS Vlade Divac informisao je ~lanove Predsedni{tva o u~e{}u delegacije OKS na redovnom godi{njem sastanku Evropskog olimpijskog komiteta u Portoro`u. Kao ~lan EOK-ove komisije za Olimpijske igre imao je izlaganje na temu programa OKS London 2012, o toku priprema sportista Srbije i o kategorizaciji OKS. Prezentacija OKS nai{la je na veoma pozitivne reakcije i interesovanje predstavnika evropskih olimpijskih komiteta. Na adresu OKS stiglo je pismo NOK Azerbejd`ana kojim se od OKS tra`i dozvola za u~e{}e Radomira Petkovi}a na Olimpijskim igrama u Londonu, za njihovu zemlju. S obzirom na to da je Radomiru Petkovi}u zbog doping prekr{aja izre~ena sankcija zabrane takmi~enja, Predsedni{tvo je donelo odluku da tek po isteku sankcije razmatra zahtev NOK Azerbejd`ana. Ovaj sastanak bio je i prilika za predstavnike evropskih nacionalnih olimpijskih komiteta da razmene iskustva o toku priprema svojih misija za Olimpijske igre 2012. Svoja izlaganja o toku priprema u svim organizacionim segmentima za OI u Londonu 2012. imali su predstavnici Organizacionog komiteta London 2012, kao i predstavnici odeljenja za saradnju sa Nacionalnog olimpijskog komiteta MOK-a.

maj 2011. Olimpijska revija 7


TEMA BROJA

OKS predstavio

maskotu

 Predsednik Olimpijskog komiteta Vlade Divac ocenio na promociji u sedi{tu „Telenora“ da je na{ tim ja~i za jo{ jednog ~lana

rpske sportiste na Olimpijskim igrama u Londonu bodri}e i jedan beloglavi sup! Olimpijski komitet Srbije predstavio je maskotu na{eg olimpijskog tima za Igre u Londonu - mladun~e beloglavog supa sa grbom OKS na grudima! Sve~anosti u sedi{tu „Telenora“ u Novom

S

Beogradu prisustvovali su predsednik OKS Vlade Divac, generalni direktor kompanije „Telenor“ ]el Morten Jonsen, a maskotu su u tim primili na{i reprezentativci u strelja{tvu Zorana Arunovi}, Damir Mikec i Nemanja Mirosavljev. - Olimpijski tim Srbije ja~i je za jo{ jednog ~lana, maskotu olimpijskog tima, koja }e prvi put biti podr{ka na{im olimpijcima u Londonu 2012, gde }emo proslaviti 100 godina od na{eg prvog u~e{}a na Olimpijskim igrama. Drago mi je da je „Telenor“, kao na{ generalni sponzor, prepoznao vrednost ove pri~e i podr`ao nas u naporima da oja~amo podr{ku na{em timu i uve}amo svest o zna~aju u~e{}a na Igrama. Na{a maskota mo`e da bude i sre}na i tu`na, ali mi se nadamo da }e njeno u~e{}e na Igrama u Londonu uglavnom odavati sre}u zbog dobrih rezultata na{ih sportista - istakao je predsednik OKS Vlade Divac. Generalni direktor kompanije „Telenor“ u Srbiji ]el Morten Jonsen istakao je da je vreme da Srbija dobije svoju maskotu na Olimpijskim igrama. Autor maskote, grafi~ki dizajner Ivan Aran|elovi}, istakao je da je prilikom izbora maskote bio inspirisan pticom koja je u nedavnoj pro{losti bila ugro`ena vrsta na na{im prostorima. - Na ovaj na~in `eleo sam da ljudima uka`em na potrebu za{tite o~uvanja ove ptice i prirode uop{te - rekao je Aran|elovi}. 

AKCIJA NA SAJTU OKS-a

Glasajte za ime maskote Maskota Olimpijskog tima Srbije jo{ nema ime, a od ju~e pa do 4. juna na sajtu Olimpijskog komiteta Srbije bi}e mogu}e predlo`iti ime. Poslednjeg dana konkursa, 4. juna, na trim stazi na Ko{utnjaku bi}e odr`an „Olimpijski dan“, gde }e svi u~esnici imati priliku da se dru`e i igraju se s maskotom, ali i da na licu mesta daju svoje predloge. Nakon toga, od 5. do 14. juna glasa}e se izme|u tri imena sa najve}im brojem predloga. Maskota Olimpijskog tima Srbije dobi}e ime 15. juna. maj 2011. Olimpijska revija 9


RE^ SPORTISTA

^avi} me gura Vladimir Tomkovi}

Intervju Ivan LEN\ER

Imam Milorada koji pliva isto 10 0 metara delfin kao i ja. Koliko je to za mene lo{e toliko je i dobro jer me stalno te ra na dobar rez ultat. Cilj mi je d ve} u [angaju n a a SP isplivam is pod 52 sekund e

ajperspektivniji srpski pliva~ Ivan Len|er prvi je od srpskih reprezentativaca ispunio olimpijsku A normu u disciplini 100 metara delfin, a cilj mu je da na Igrama u Londonu bude u~esnik finala! „Delfin sa Begeja“ je posle krizne godine ponovo u dobroj formi, koju je potvrdio rezultatom ostvarenim na Otvorenom prvenstvu Turske kada je plivao 52 sekunde i 27 stotinki, {to je ~etvrti najbolji u~inak ove sezone u svetu. Pre odlaska na Ostrvo Len|er }e poku{ati da se leta ove godine okiti nekom od medalja na Svetskom prvenstvu u [angaju. Uveren je da bi ve} do jula mogao da pliva ispod 52 sekunde, uprkos napornim pripremama koje uglavnom sprovodi u Istanbulu, gde radi njegov trener Dejan Pejinovi}. Len|er nagla{ava da ogromnu podr{ku dobija od Olimpijskog komiteta Srbije kroz program finansiranja olimpijskih priprema za London 2012.

N

 Za Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine poslednji ste stigli do vize. Koliko vam zna~i ~injenica da ste prvi od srpskih pliva~a, nekoliko sati pre Milorada ^avi}a, ispunili olimpijsku A normu u disciplini 100 m delfin stilom za London? - Naravno da mi zna~i. Kao {to ste i rekli, za Peking sam poslednji do{ao do norme. Bilo mi je veoma te{ko jer sam morao da jurim A olimpijsku normu, a ina~e imam ^avi}a koji pliva istu disciplinu kao i ja. Koliko je to lo{e za mene toliko je i dobro jer me tera na dobar rezultat. Milorad je tako|e obezbedio A normu, tako da jedino nas dvojica od na{ih reprezen-

NEZABORAVNI TRENUCI

‘Hej, Sloveni’ za sva vremena Osvojili ste do sada u karijeri preko 360 medalja i oborili vi{e od 120 dr`avnih rekorda, ali dobar deo javnosti pamti vas po ~uvenom potezu iz Rio de @aneira avgusta 2006. godine kada ste na pobedni~kom postolju, kao juniorski prvak sveta, sami, „na suvo“, otpevali himnu „Hej, Sloveni“ dok se na jarbolu vijorila zastava SCG? - Medalje i rekorde ne brojim vi{e, to sam prepustio ujaku koji me prati od samog po~etka. Taj trenutak ne}u nikad zaboraviti, kada je ~ovek koji je vodio program rekao da svi ustanu i da pozdrave himnu SCG zavladala je jeziva ti{ina. Na ogromnim tribinama, na jednoj strani bazena bili su moji drugari Tijana Vukanovi}, Boris Stojanovi}, Lazar Bogdanovski i ^aba Sila|i, koji su po~eli da pevaju himnu „Hej, Sloveni“, pa sam krenuo za njima da pevam. Otpevali smo celu himnu, a ostale himne koje su bile pu{tane sa razglasa bile su na pola prekidane. Dobili smo ubedljivo najve}i aplauz i mislim da taj trenutak ne mo`e da se opi{e re~ima.

10 Olimpijska revija 2011. maj


RE^ SPORTISTA

napred! tativaca imamo obezbe|ene „vize“ za Igre u Londonu.  Ranije ste pominjali da Milorada ^avi}a bas i ne do`ivljavate kao ~lana reprezentacije ve} kao bilo kojeg drugog pliva~a, s obzirom na to da gotovo i nemate komunikaciju. Da li su se stvari na tom polju promenile i mo`ete li da objasnite uop{te na kom nivou su va{i odnos i saradnja? - Milorad mi je ponudio da do|em da radim sa njim u ADN timu, ali to je bilo neizvodljivo jer novac nisam mogao da izdvojim na taj na~in. Drugi razlog je {to nisam hteo da se odvajam od trenera Dejana Pejinovi}a, jer da nema njega, ja ne bih bio ovde gde sam i zato imam puno poverenje u njega. Milorad je bio korektan jer me je pozvao kad stvarno nismo imali gde da treniramo. I naravno da sam mu zahvalan na tome, ali opet ka`em te{ko da bih posle devet godina oti{ao od Dejana.  Koje ste ciljeve postavili sebi za naredno takmi~enje, Svetsko prvenstvo u [angaju jula ove godine? - Ciljevi za Svetsko prvenstvo su pre svega potvrda A norme i eventualni rezultat ispod 52 sekunde. O plasmanu ne `elim da pri~am jer stvarno ne znam koliko }e da bude jaka konkurencija. Mogu samo da pretpostavim da bi me rezultat ispod 52 vodio u finale, {to bi bio pomak u odnosu na pro{lo Svetsko prvenstvo 2009. u Rimu, gde sam bio 11. na kraju.  Da li ste olimpijskom normom zapravo ostvarili najve}i cilj u ovoj godini ili je jedna od medalja imperativ u [angaju? - Svakako da mi je jedan veliki uspeh ta norma, koja u ovom trenutku nije bila u planu. Pre svega „jurio“ sam normu za Svetsko prvenstvo da bih tamo poku{ao da do|em do norme za London. [to se medalja ti~e, ne `elim da razmi{ljam o tome jer mislim da nisam jo{ uvek sazreo za tako visoke domete.  Kakve rezultate mo`emo da o~ekujemo od vas li~no, ali i od srpskih pliva~a generalno na Olimpijskim igrama u Londonu? - Moje `elje za London su da poku{am da se pribli`im finalu, ako ne i da budem u~esnik poslednje trke. [to se ostalih pliva~a ti~e zaista ne znam jer za sada jedino smo ^avi} i ja sigurni putnici. Od Milorada o~ekujem naravno da se opet bori za medalju, kao i na pro{lim Olimpijskim igrama.

U FORMI Br`e od Len|era ove godine plivali samo Verlinden, Felps i ^avi} dine br`e od vas plivali samo Majkl Felps (51.75), Holan|anin Jeri Verlinden (51.85) i ^avi} (52.10)? - Za sada jedino Jer Verlinden iz Holandije ima rezultat ispod 52 sekunde. To samo govori koliko je taj rezultat jak. Drago mi je da sam dospeo u vrh svetskog plivanja i to mi samo daje dodatni motiv za rad. PODR[KA

Od OKS dobijam koliko mi treba  Koliko se konkretno va{a situacija, kada su treninzi i pripreme u pitanju, popravila otkako ste deo projekta za osvajanje medalje na OI 2012? Koliko vam zna~i podr{ka OKS i njegovog predsednika Vlade Divca? - Popravila se u smislu {to nam pru`aju podr{ku maksimalno, {ta god nam je potrebno, od avionskih karata, suplementacije podvodnih analiza u Holandiji, itd. Tako da stvarno ne mogu da se `alim.  [ta u va{em slu~aju konkretno zna~i to {to se nalazite u programu kategorizacije sportista koju sprovodi OKS. Koja je to vrsta pomo}i ili podr{ke? - Uglavnom je finansijska pomo}, koja mi slu`i da pokrivam ostale tro{kove. Ne `elim da pri~am o brojkama, mogu samo da ka`em da je dovoljno da pokrijem sve {to mi je potrebno.

 Olimpijsku normu ste ispunili na Otvorenom prvenstvu Turske rezultatom 52.27, ali ste najavili da mo`ete da idete i ispod 52 sekunde. Kad biste mogli do tog rezultata? - Mislim da u~inak na Otvorenom prvenstvu Turske nije bio moj krajnji domet u tom trenutku. Jednostavno nisam imao kvalitetnu trku i mislim da sam mogao ve} tada da plivam 52.00 ili mo`da ispod.

 U kojoj meri }e biti olak{avaju}a okolnost i pogodnost {to }ete u Londonu drugi put u~estvovati na Olimpijskim igrama, jer ste odre|eno iskustvo ve} stekli u Pekingu 2008? - Iskustvo iz Pekinga stvarno mi mnogo zna~i jer sam te Olimpijske igre i shvatio kao podlogu za sticanje iskustva. Te godine bilo mi je to tre}e veliko takmi~enje i forma mi je ve} bila u padu. Igre u Londonu gledam drugim o~ima jer }e mi to slede}e godine biti glavno takmi~enje i maksimalno }u se fokusirati na to.

 Kako do`ivljavate ~injenicu da su ove go-

 Govorili ste za pro{lu godinu da nije bila

na o~ekivanom nivou, da ste bili u krizi uprkos velikom trudu i radu. Teku}a godina je zapo~ela odli~no, pa da li je onda logi~no da naredne sezone „eksplodirate“? - Ne volim ni{ta da govorim unapred i da predvi|am {ta mo`e da se dogodi. Treniram naporno i jednostavno se nadam dobrim rezultatima i verujem da }e sve biti dobro.  Najvi{e vremena provodite u Istanbulu, gde imate najbolje uslove za rad, a tamo je i va{ trener Dejan Pejinovi} zaposlen u Galatasaraju, po{to u rodnom Zrenjaninu i dalje nije renoviran bazen. Da li je naporno i kakav je ose}aj trenirati u drugoj zemlji? - Naporno je veoma i jednostavno `alosno to {to u Zrenjaninu nemamo bazen, a imamo dva u~esnika Svetskog prvenstva, nekoliko juniora koji se pripremaju za predstoje}e juniorsko Evropsko prvenstvo koje se odr`ava u Beogradu i gde bi trebalo da ispune norme za juniorsko Svetsko prvenstvo u Peruu. Imamo jedan od najja~ih klubova u Srbiji, ako ne i najja~i, a nemamo bazen! Sre}a {to je Dejan do{ao u Galatasaraj i {to su nam ovde dopustili da treniramo zajedno sa njihovim pliva~ima. Ni ovde u Istanbulu nisu idealni uslovi, ali su mnogo bolji nego kod nas u Srbiji. Ujutru treniramo u 50-metarskom bazenu, a uve~e u 25metarskom. A trebalo bi stalno po 50 metara da plivamo, ali ne mo`emo druga~ije jer je velika gu`va i ovde. Dejan je bio primoran da ode iz Srbije, odnosno Zrenjanina, jer nije imao uslove gde da radi. Mi smo krenuli za njim jer bez njega ne mo`emo da radimo.  Ranije ste dobijali brojne ponude od Nema~ke do SAD da se preselite, dobijete dr`avljanstvo, obrazovanje, ~ak i posao za va{u majku. Jednom ste bili blizu odluke da odete, ali ste ipak ostali u Srbiji. Kakva je sada situacija? - Imam i sada ponuda i ostavio sam to otvoreno. Za sada ne bih `eleo da menjam dr`avu, ali uvek postoji ono „ali“. Ako se ne bude menjalo stanje u vezi s uslovima u zemlji, preciznije mislim na stanje u Zrenjaninu, onda }u mo`da biti primoran da odem.  Srednju {kolu zavr{ili ste vanredno, a da li planirate nastavak {kolovanja? - Naravno, ove godine }u upisati privatni fakultet za sport i turizam TIMS u Novom Sadu.  maj 2011. Olimpijska revija 11


Osnovci u okviru manifestacije „Tradicionalne sportske igre“ o`iveli stare sportske discipline nabacivanje potkovice, skok udalj iz mesta, bacanje kamena s ramena, okretanje oko {tapa, nadvla~enje konopca i no{enje devojke

Stare igre u Stragarima S

tare igre danas, ili kako su se nedavno osnovci Stragara nadmetali u tradicionalnim sportskim igrama. Bilo je lepo u rodnom mestu Du{ana Milo{evi}a, u~esnika Olimpijskih igara u Stokholmu. Umesto u fudbalu, tenisu ili odbojci, u`ivalo se pod sloganom „Igraj sad kao nekad“ u nabacivanju potkovice, skoku udalj iz mesta, bacanju kamena s ramena, okretanju oko {tapa, nadvla~enju konopca i, na op{te odu{evljenje, u no{enju devojke. U olimpijskom mestu doma}in je bio predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac. Izraziv{i zadovoljstvo {to je u ovom mestu, u pozdravnom govoru prvi ~ovek na{eg Olimpijskog komiteta je rekao: - Bavljenje sportom jeste zdravo i dobro, ali je u isto vreme i lepo i zabavno. Danas }ete videti da za bavljenje sportom nije najva`nije da imate neku posebnu opremu, najbolje patike ili reket, ve} da je najva`nije da se sportom bavite, da u njemu u`ivate i da se kroz bavljenje

Zvono prvog ‘Olimpijskog ~asa’ u osjeri} je bio doma}in prvog „Olimpijskog ~asa“ koji je odr`an pod sloganom „Za bolji svet u duhu olimpijskih vrednosti“. Rodno mesto generala Svetomira \uki}a, osniva~a Olimpijskog pokreta u Srbiji, zaista je zaslu`ilo da se u njemu promovi{e ovakva akcija OKS. I ovaj projekat je zajedni~ko delo Olimpijskog komiteta Srbije, Fonda sporta i olimpizma uz podr{ku Olimpijske solidarnosti MOK. Cilj je da se deca i mladi na najbolji mogu}i na~in edukuju kroz promociju olimpijskih vrednosti.

K

12 Olimpijska revija 2011. maj

„Olimpijski ~as“ pripada grupi kulturnih i obrazovnih radionica ~iji je kreator Fond sporta i olimpizma. Ideja je da kroz dru`enje i igru deca osete duh olimpizma u~e}i pri tom o istoriji Olimpijskih igara i samog olimpijskog pokreta. Radionice su organizovane u znaku broja pet. Pet stanica simbolizuje isto toliko kontinenata i olimpijskih krugova. Deca od 7 do 12 godina na ovaj na~in sti~u znanje o pet najva`nijih olimpijskih vrednosti koje se sti~u kroz bavljenje sportom - u`ivanje u sportu, fer-plej, po{tovanje, izvrsnost i jedinstvo duha, tela i uma. Polaznike prvog „Olimpijskog ~asa“ pozdravio je @arko Paspalj, potpredsednik OK Srbije.

- Kosjeri} nije slu~ajno odabran za prvi „Olimpijski ~as“. Ovo je mesto odakle poti~e osniva~ olimpijskog pokreta u na{oj zemlji, gene-


AKTIVNOSTI OKS

EKOOLIMPIJADA U SJENICI

Divac: Verujte u svoje snove

sportom nau~ite osnovnim olimpijskim i `ivotnim vrednostima. Vi ste sledbenici jednog od na{ih prvih olimpijaca Du{ana Milo{evi}a, a ja se iskreno nadam da se i me|u vama kriju budu}i olimpijci. Po troje prvoplasiranih nagra|eni su medaljama, dok su svi u~esnici tradicionalnih sportskih igara dobili diplome. Olimpijski komitet Srbije, Fond sporta i olimpizma ovaj projekat realizuju uz podr{ku Olimpijske solidarnosti Me|unarodnog olimpijskog komiteta. Cilj je stari i dobro poznat pratiocima olimpijskog `ivota u Srbiji - promocija olimpijskih vrednosti. Posle Stragara, doma}ini ovakve smotre bi}e Novi Pazar, [abac, Kragujevac, Novi Sad i Beograd. U Stragarima je odr`ana i atletska trka „Memorijal Du{an Milo{evi}“. Start trke ozna~io je  Vlade Divac.

EkoOlimpijada Srbije i u Sjenici! U prisustvu predsednika OKS Vlade Divca, predsednika op{tine Muriza Turkovi}a i sportista olimpijaca iz ovog kraja, u utorak, 24. maja, odr`ana je druga ovogodi{nja EkoOlimpijada. Posle dece iz Velikog Gradi{ta i |aci iz Sjenice imali su priliku da igraju}i se i u~estvuju}i u nizu kulturnih, edukativnih i ekolo{kih radionica nau~e ne{to {to nisu znali o istoriji olimpijskog pokreta i o olimpijskim vrednostima i principima sa posebnim akcentom na za{titu `ivotne sredine. EkoOlimpijadu u Sjenici sve~ano je otvorio predsednik OKS Vlade Divac. - Va`no je baviti se sportom i ~uvati prirodu, pogotovo ovde kod vas u Sjenici, koja ima prelepo okru`enje. Siguran sam da ovde me|u vama ima budu}ih olimpijaca. Hteo bih da vam ka`em da u `ivotu nije va`no ko smo i odakle smo, ve} samo da budemo dobri ljudi i da verujemo u sebe. Kao {to sam i ja iz Prijepolja uspeo da ostvarim svoje snove, tako biste i vi iz Sjenice trebalo da verujete u svoje snove i te`ite da ih ostvarite. Bavite se sportom, ~uvajte prirodu i trudite se da budete najbolji u svemu {to radite u `ivotu. Predsednik OKS je dodao i da je 24. maj poseban datum jer je tad Evropski dan parkova.

BO@E PRAVDE Osnovci iz Sjenice pevaju himnu Deca iz Sjenice su se u~estvuju}i u ekolimpijskim radionicama saznala kakvo je stanje u prirodi u Srbiji i koji su sportovi direktno ugro`eni lo{im odnosom prema `ivotnoj sredini. Nau~ili su na koji na~in oni mogu da pomognu i {ta mogu da urade kako bi time nau~ili svoje drugare i roditelje. Nau~ili su kako se peva himna, kako se organizuju navija~ke koreografije i kako treba da se pona{a jedan sportista na terenu, a navija~ na tribini. Predsednik OKS Vlade Divac uru~io je medalje i diplome za uspe{no razvijen ekolimpijski duh.

Kosjeri}u ral \uki}. Vi }ete danas nau~iti koje su to olimpijski vrednosti, {ta sve lepo sport mo`e da donese u `ivotu, a o~ekujem da vi sutra {irite olimpijski duh i budete ambasadori olimpijskog pokreta u Srbiji - rekao je Paspalj. Na tribini su u~enici sedmog i osmog razreda imali priliku da iz prve ruke ~uju olimpijska iskustva dvostrukog u~esnika Igara Nikole Kulja~e. Proslavljeni vaterpolo golman, osvaja~ bronze i srebra, govorio je brojnoj publici o svojim po~ecima i zna~aju bavljenja sportom. Na kraju ~asa kroz olimpijski kviz je provereno znanje, a u~esnicima je @arko Paspalj uru~io diplome za stvaranje boljeg sveta u duhu olimpijskih vrednosti. Petrovac na Mlavi bi}e doma}in slede}eg „Olimpijskog ~asa“, a kasnije }e drage goste do~ekati Valjevo, Kraljevo i Novi Pazar. maj 2011. Olimpijska revija 13


AKTIVNOSTI OKS

NENAD KRSTI] U EMISIJI „OLIMPIJSKI KRUGOVI“ NA RTS 2 Po~etak 20. emisije novog ciklusa „Olimpijskih krugova“ posvetili smo promociji prve maskote na{eg olimpijskog tima, koja je odr`ana u prostorijama kompanije „Telenor“. Razgovarali smo sa NBA zvezdom Nenadom Krsti}em o njegovoj karijeri, rezultatima, planovima, a svoje ambicije otkrila nam je i talentovana atleti~arka Amela Terzi}. Prikaza}emo izve{taje sa seminara „@ene i sport“ i kako su protekli „Olimpijski ~as“ u Kosjeri}u, „EkOlimpijada“ u Sjenici i „Tradicionalne sportske igre“ u Stragarima. O najve}im uspesima na{e `enske ko{arke i osvajanju srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. pri~a}e An|elija Arbutina-[arenac. Pripremili smo jo{ neke zanimljivosti koje mo`ete pogledati u emisiji „Olimpijski krugovi“ u nedelju, 29. maja, u 17.25 (RTS 2). Urednik emisije „Olimpijski krugovi“ na RTS-u je Predrag Milinkovi}.

@ene i sport: Lep{i pol sve aktivniji Otvaraju}i 4. nacionalni seminar „@ene i sport“, predsednik OKS Vlade Divac bio je kategori~an. - Svi smo svesni ~injenice da u na{em sportu `ene i dalje nisu dovoljno zastupljene i da u sistemu sporta Srbije jo{ uvek ne igraju ulogu koju bi trebalo. Posle uspeha pro{logodi{nje Konferencije i donetih zaklju~aka i preporuka niste stale ve} uporno radite na {irenju mre`e i nastavljate sa naporima da se usvojene preporuke {to vi{e primenjuju u svim segmentima dru{tva i ja vam ~estitam na tome - izjavio je predsednik OKS Vlade Divac. Posle dobrodo{lice dekana prof. Du{ana Miti}a i pozdravne re~i Vlade Divca, u~esnicima se obratila i pravi doma}in seminara Milena Reljin-Tati}. - Veliko mi je zadovoljstvo {to mogu da ka`em da je Komisija „@ene i sport“ Predsedni{tva OKS uspostavila saradnju sa Fakultetom za menad`ment u sportu, Alfa univerziteta, kojom }e se za `ene ~lanice mre`e obezbediti beneficirani uslovi studija, kao i da }e se u saradnji sa predsednikom Zdravstvene komisije Predsedni{tva OKS, prof. dr Draganom Radovanovi}em, najkasnije do novembra za ~lanice mre`e obezbediti besplatni ginekolo{ki pregledi. Izra`eno je zadovoljstvo velikim brojem u~esnika na seminaru. Milena Reljin-Tati} je narednu aktivnost najavila za novembar. U prvom delu seminara odr`ano je niz predavanja ne teme koje se ti~u aktuelnih proble-

USPE[AN RAD Milena Reljin-Tati} ma i pitanja u oblastima vezanim za u~e{}e `ena u sportskim aktivnostima i sportskim organizacijama, dok su u drugom delu seminara An|elija Arbutina, Zorana i Jelena Arunovi}, Olivera i Nikolina Moldovan i druge sportistkinje Srbije podelile svoja iskustva sa ostalim u~esnicima. Odlu~eno je da se na osnovu diskusija i zaklju~aka sa seminara donesu odre|ene preporuke i platforme za stalni rad na promociji `e na u sportu.

Novi zakon o sportu nov na~in rada VA@NOST OBRAZOVANJA SPORTISTA Olimpijski komitet Srbije i Fakultet za menad`ment u sportu zajedni~ki su organizovali 7. me|unarodnu konferenciju „Menad`ment u sportu“. U radu je u~estvovalo preko stotinu predstavnika iz 12 zemalja. Konferenciju je otvorio rektor prof. dr. Radoja Ze~evi}a, a prisutne je pozdravio dekan Fakulteta za menad`ment u sportu prof. dr. Du{ko Tomi}. U ime jednog od organizatora, OKS-a, govorila je Milena Reljin-Tati}, predsednica komisije OKS „@ene i sport“. Prof. dr Dragan @ivoti}, redovni profesor i ~lan predsedni{tva OKS, imao je uvodni referat. Posebnu pa`nju je privukao okrugli sto sa temom „Vrhunski sportisti u obrazovanju“, koji je otvorio predsednik OKS Vlade Divac, a u radu su u~estvovali: Svetlana Kiti}, Dejan Udovi~i} i Sne`ana Pajki}, uz prisustvo velikog broja vrhunskih sportista, reprezentativaca @ivka Goci}a, Marka Ve{ovi}a, Milice Beljanski, Nine Rosi}, Na|e Ninkovi}, Bojane Marijanovi}, Nikole Alimova... 14 Olimpijska revija 2011. maj

Predstavnici olimpijskih sportova bili su gosti ~elnih ljudi Olimpijskog komiteta Srbije. Na sastanku su razmatrane primena novog zakona o sportu i predstoje}e izmene Statuta OK Srbije. Dejan Simi}, predsednik Stalne sportske arbitra`e OKS i predsednik Radne grupe za izradu novog statuta, predstavnicima saveza predo~io je kakve }e novine u radu OKS i njegovih ~lanica doneti inicirane promene. - Usvajanje i stupanje na snagu zakona reflektuje se na OKS, kao i na druge sportske organizacije, u smislu neophodnosti usagla{avanja rada i op{tih akata ove organizacije sa zakonom. Ovo je pitanje koje se odra`ava i na sportske saveze olimpijskih sportova i stoga je rad OKS i njegovih ~lanova neophodno uskladiti. Novim zakonom ostavljen je rok od godinu dana da to i u~inimo - rekao je predsednik OKS Vlade Divac. Prema novom zakonu o sportu, Olimpijski komitet Srbije je zadu`en za sportove koji se nalaze na programu Olimpijskih igara. Propisan je nov na~in podno{enja programa sportskih saveza za finansiranje. Predloge svojih godi{njih aktivnosti i posebnih programa Sportski savez olimpijskih i paraolimpijskih sportova podnose preko OKS. Zakon je precizirao programski kalendar aktivnosti. - Programski kalendar predstavlja zna~ajan izazov za sve nas. Kada su u pitanju redovni

MNOGO POSLA Paspalj, Divac i Vi{acki odnosno godi{nji programi, do polovine godine moramo ta~no da predvidimo sve aktivnosti za narednu, {to je dosta izazovno i zahteva da program bude u prili~noj meri okviran. Kada se na sve to doda ~injenica da predlog programa prethodno treba da obradi OKS, rokovi za izradu su jo{ kra}i. Ono {to je u ovom trenutku va`no znati jeste da se u skladu sa zakonom odredbe o podno{enju godi{njih i posebnih programa primenjuju tek na programsku 2013. godinu, odnosno u primeni su od 1. 1. 2012. godine - izjavio je generalni sekretar OKS  \or|e Vi{acki.


DO LONDONA

Divni

dani

Novaka \okovi}a

 Neverovatan pobedni~ki niz na{eg najboljeg tenisera obele`io je prvih pet meseci sportske 2011. godine  Pored Noleta, uspeh je postigla i Andrea Arsovi}, koja je „upucala“ olimpijsku kvotu za London, Zlati} i Mirosavljev su osvojili medalje na Svetskom kupu, odli~ni su bili i atleti~ari, kajaka{i, tekvondisti maj 2011. Olimpijska revija 15


DO LONDONA

PROGRAM

[ta nas o~ekuje u junu NASTAVAK SA STRANE 13 

rpski sportisti koji }e nas predstavljati na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, kao i oni koji jo{ jure „vizu“ za to takmi~enje, imali su zapa`ene rezultate u maju! Naravno, na prvom mestu je Novak \okovi}, fenomen svetskog sporta, koji je u petom mesecu ove godine osvojio jo{ tri turnira (Beograd, Madrid, Rim). Ipak, pri~u kre}emo sa jednom damom i sportistima iz takozvanih manjih sportova, koji u senci Noletovih bravura tako|e prave zapa`ene rezultate.

S

Andrea u olimpijskom dru{tvu Svetski kup u Fort Beningu doneo je olimpijsku kvotu jo{ jednom na{em strelcu. Elitnom dru{tvu se priklju~ila Andrea Arsovi} osvojiv{i {esto mesto u finalu u ga|anju MK pu{kom. Prema propozicijama, u malom kalibru se dele samo dve kvote. Na sre}u Arsovi}eve, od pet prvoplasiranih takmi~arki samo jedna nije imala obezbe|enu kvotu, tako da je druga pripala na{oj predstavnici. Andrea je takmi~enje zavr{ila sa 680,1 krugom, a u finale je u{la kao peta sa 584 kruga. - Meni je Fort Bening uvek sre}an. Pro{le godine sam bila tre}a. Mislim da ovo {esto mesto zbog olimpijske vize ima daleko ve}u te`inu. Ne treba da govorim koliko sam zadovoljna. Nekoliko puta sam bila blizu i sada sam kona~no uspela - rekla je Andrea Arsovi}. Pre nje kvote za OI ispunili su Ivana Maksimovi}, Zorana Arunovi}, Andrija Zlati}, Damir Mikec, Dimitrije Grgi} i Nemanja Mirosavljev. - Svima nam mnogo zna~i ~injenica sa smo ve} u Londonu. Mirnije }emo da se pripremamo i nadamo se da }emo se predstaviti na kvalitetan na~in - rekla je u~enica trenera Dragana Donevi}a.

Kola{inac na 10 cm do A norme Asmir Kola{inac i Milan Jotanovi} su na tradicionalnom mitingu „Ma|ar so“ u Senti nadma{ili B olimpijsku normu. Kola{inac je bacio kuglu 20,50, dok je Jotanovi} bio slabiji sa 20,17. B norma je 20,10. Kola{incu je ina~e

DVE BRONZE U FORT BENINGU

Jo{ dve medalje strelaca Nemanja Mirosavljev i Andrija Zlati}, koji su svoje vize za London overili jo{ na Svetskom prvenstvu u Minhenu pro{le godine, a pro{log meseca sa Svetskog kupa iz Koreje doneli Zlati} zlatnu a Mirosavljev srebrnu medalju, nastavljaju sa sjajnim rezultatima! Na Svetskom kupu u Fort Beningu Nemanja Mirosavljev osvojio je bronzu u ga|anju MK pu{kom, 60 metaka le`e}i sa ostvarenim rezultatom 700,3 (597) krugova, a Andrija Zlati} isto odli~je u ga|anju MK pi{toljem, postigav{i rezultat od 655,3 kruga. U finalu discipline MK pi{tolj ga|ao je jo{ jedan srpski reprezentativac Damir Mikec i zauzeo odli~no peto mesto sa 653,3 kruga. 16 Olimpijska revija maj 2011.

Jun je pun doga|anja od kojih su neka jako bitna za obezbe|ivanje viza za London naredne godine. Teniseri po~etkom juna zavr{avaju Rolan Garos, a krajem po~inje Vimbldon. U ovom sportu glavnu ulogu igra redosled na svetskoj rang-listi. Vaterpolisti }e, ukoliko pobede u Svetskoj ligi u Firenci (20. do 27), ostvariti normu za London. [ansu imaju ~lanovi reprezentacije u strelja{tvu na jo{ jednom Svetskom kupu u Minhenu od 16. do 23. juna. Tekvondiste o~ekuje kvalifikacioni turnir u Bakuu poslednjeg dana u mesecu, triatlonci }e se takmi~iti u {panskom mestu Ponto Vedra od 24. do 26. na Evropskom prvenstvu, d`udisti na gran priju u Rio de @aneiru 18. i 19. juna. Vesla~i imaju sredinom meseca Svetski kup u Hamburgu, kajaka{i Evropsko prvenstvo u Beogradu 17. do 19. juna, a bokseri {ampionat Starog kontinenta u Irskoj, koji po~inje 12. i traje sedam dana. Na ovim takmi~enjima ne mogu da se ostvare olimpijske norme.

„UPUCALA“ LONDON Andrea Arsovi}

10 centimetara nedostajalo do A norme. - Snaga nije problem. Radi}emo na tehnici i verujem da }emo obezbediti A normu - smatra trener Nikola Tomasovi}, uz konstataciju da je li~ni rekord njegovog pulena 20,41 m. Podsetimo da sa dve ostvarene B norme u istoj disciplini na Olimpijadu putuje takmi~ar sa boljim rezultatom dok svi koji ispune A normu obezbe|uju sebi sigurno u~e{}e. U hodanju je sli~na situacija. Dvojica hoda~a na 50 km Nenad Filipovi} i Vladimir Savanovi} imaju ispunjene B norme, {to osigurava samo jedno mesto Kad su atleti~ari u pitanju, Dragana Toma{evi} je na mitingu u Baru disk bacila 60,22 metra i tako za 22 cm nadma{ila B normu. Nema sumnje da }e Dragana po zvani~nom objavljivanju rezultata na sajtu IAAF postati u~esnik Igara. Naime, Srbija nema bolju takmi~arku u disku, a vrlo je verovatno da }e tokom sezone Dragana sti}i i do A norme, koja iznosi 62 metra. Dragana je u karijeri bacala i preko 63 metra.

Nezaustavljivi \okovi} Kao da nema kraja seriji pobeda Novaka \okovi}a. U vreme nastajanja ovog teksta pred start Rolan Garosa, velikog pariskog turnira, srpski teniser je napravio fascinantnu seriju uzastopnih pobeda - 37, pehari se ni`u jedan za drugim. Novak \okovi} je apsolutno sportska li~nost broj jedan u svetu. Posle trijumfa u Melburnu, Dubaiju, Majamiju, Indijan Velsu, na red je do{la {ljaka, podloga za koju se doskoro mislilo da je vlasni{tvo fenomenalnog [panca Rafaela Nadala, prvog na svetskoj listi. Nole je presko~io Monte Karlo, potom osvojio „svoj Beograd“, da bi prvi obra~un sa Rafom na njegovoj podlozi i na njegovom terenu bio odigran u finalu Madrida. Rafa je bio veliki favorit, `eljan revan{a za dva uzastopna poraza od \okovi}a. Srbin je bio miran, samouveren, svestan trenutnog odnosa snaga. Delovao je nepogre{ivo, pobedio 2:0. I sam Nadal je priznao Novakovu dominaciju: - Moramo da budemo svesni da vi{e nisam broj jedan. Novak je stigao, igra sjajno. Napravio je neverovatnu seriju pobeda, turnira i sigurno je samo pitanje dana kada }e sti}i na najvi{e mesto na svetskoj listi. Mediji su se utrkivali u komplimentima. Stigao je Rim, jo{ jedan veliki turnir na kojem je Novak slavio pre pet godina. I ovoga puta je finale bilo sa Nadalom. Pre toga je odigrao spektakularan me~ sa Marejom, kog je pobedio 2:1 spasav{i tri me~ lopte. ^inilo se da }e odmorni Nadal iskoristiti umor srpskog igra~a. Dvojica asova su odigrala neverovatan me~. Pobedio je Nole 6:4, 6:4. Na putu do finala \okovi} je savladao Luka{a Kubota 6:0, 6:3, Stanislasa Vavrinku 6:4, 6:1, Robina Soderlinga sa 6:3, 6:0, u polufinalu Endija Mareja sa 6:1, 3:6, 7:6 (7-2).


DO LONDONA

Kvalifikaciona takmi~enja za OI Sport Takmi~enje Atletika Dijamant. liga i SP Daegu (27.8-4.9) Tenis Rolan Garos, US open Boks SP Baku (22.9-10.10) Rvanje SP Istanbul (13-18.9) Ko{arka EP Litvanija (31.8-18.9) Vaterpolo Svetska liga ili SP [angaj (16-31.7) Plivanje SP [angaj (16-31.7) Biciklizam SP Kopenhagen (19-25.9) Triatlon EP [panija (24-26. 6) ili SP Peking (10-11.9) Veslanje SP Bled (28.8-4.9) Odbojka Svetski kup Japan (4-18.11) Kajak kanu SP Segedin (18-21.8) Tekvondo Kup Baku (30.6-3.7)

SVE BLI@I A NORMI Asmir Kola{inac

- Nisam jos broj jedan i ne `elim da se optere}ujem. Nadal je istinski {ampion, tu su Federer i Marej. Nikada u `ivotu nisam igrao bolje. Imam atmosferu, odli~an tim, veru u sebe. Ovo su moji divni dani koji su po~eli pobedom Srbije u Dejvis kupu. Sti`u veliki turniri Rolan Garos i Vimbldon. Da}u sve od sebe, vide}emo {ta }e biti - rekao je Novak, koji nikada nije bio bli`i prvom mestu na ATP listi.

Sjajna Milica uzela bronzu Milica Mandi} je na Svetskom prvenstvu u korejskom gradu Geong`uu napravila fantasti~an rezultat osvajanjem bronzane medalje. ^lanica beogradskog Galeba je to ostvarila u kategoriji do 72 kg u konkurenciji 35 takmi~arki. Pre ~etiri godine, na juniorskom SP, tako|e je osvojila tre}e mesto pokazav{i da je pred njom velika karijera. U Koreji je zabele`ila tri pobede. U prvom kolu na megdan joj nije iza{la predstavnica Venecuele Marija Jakosfijano. U drugom kolu rivalka je bila odli~na takmi~arka iz Kazahstana, petoplasirana sa prvenstva Azije Feruza Jerge{ova. Milica je pobedila 4:2. Za plasman u polufinale odlu~ivao je duel sa Poljakinjom Ivonom Koserk. U sjajnoj borbi Srpkinja je pobedila 9:1. Slede}i rival je bila izvanredna doma}a takmi~arka Hje Ri Ok. Otpor na{e takmi~arke je bio sjajan, opasna Korejka je slavila 7:4 u me~u koji je izmamio aplauze u punoj hali. - Naravno da sam presre}na, ali ne `elim previ{e da se zanosim. Sada mi tek predstoji naporan rad kako bih opravdala bronzu sa Svetskog prvenstva. Moj cilj je u~e{}e na Olimpijskim igrama u Londonu. Za dva meseca u u Azerbejd`anu, bi}e odr`an kvalifikacioni turnir. U~ini}u sve da predstavljam Srbiju na najve}oj sportskoj smotri - rekla je Milica. Njen trener, ambiciozni Dragan Jovi}, zadovoljno je komentarisao: - Milica je uradila veliki posao. Siguran sam da njeno vreme tek dolazi.

Kvote i norme za OI 35,25 sekundi. Ista medalja u istoj disciplini pripala je sestrama Nikolini i Oliveri Moldovan u vremenu 42,12 sekundi. - Fantasti~ni rezultati, bronze su veliko ohrabrenje pred slede}a velika takmi~enja. Svi su sada stekli veliko samopouzdanje. Moramo da budemo oprezni da ne poletimo pre vremena jer prava isku{enja tek slede - rekao je selektor Miroslav Rodi}. Trener sestara Moldovan Dragan Plav{i} je dodao: - Nismo jo{ u vrhunskoj formi. Ponosan sam na devojke. Napravi}emo pravi raspored i optimisti smo pred naredna takmi~enja. Takmi~enja gde se vade vize za London su EP u Beogradu i SP u Segedinu. 

Strelja{tvo 1. Zorana Arunovi} 2. Andrija Zlati} 3. Damir Mikec 4. Nemanja Mirosavljev 5. Dimitrije Grgi} 6. Ivana Maksimovi} 7. Andrea Arsovi} Plivanje 1. Milorad ^avi} A norma 2. Ivan Len|er A norma Atletika 1. Nenad Filipovi} B norma 2. Vladimir Savanovi} B norma 3. Dragana Toma{evi} B norma 4. Asmir Kola{inac B norma 5. Milan Jotanovi} B norma

Disciplina vazdu{ni pi{tolj vazdu{ni pi{tolj vazdu{ni pi{tolj pu{ka vazdu{ni pi{tolj pu{ka pu{ka delfin 100 m delfin 100 m hodanje 50 km hodanje 50 km disk kugla kugla

Kajaka{i odu{evili u Poznanju Mirnovoda{i su sjajno startovali u novoj sezoni. Na prvom Svetskom kupu, odr`anom u poljskom gradu Poznanju, osvojene su tri bronzane medalje, od ~ega dve u olimpijskoj disciplini. Odli~ja su osvojila dva dvoseda: Du{ko Stanojevi} i Dejan Paji} na k-2 1.000 sa vremenom 3:38,72 minuta odnosno Ognjen Filipovi} i Dragan Zori} u k-2 na 200 metara u vremenu maj 2011. Olimpijska revija 17


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

Vladimir Tomkovi}

Baklju }e O videti cela Britanija!

rganizatori Olimpijskih igara objavili su rutu kojom }e se kretati olimpijska baklja na putu ka Londonu, gde }e sti}i na dan sve~anog otvaranja Igara 27. jula 2012. godine. Organizacioni komitet Igara (LOCOG) precizirao je da }e baklja sti}i iz Gr~ke 18. maja idu}e godine, samo 24 ~asa pre nego {to iz najzapadnijeg dela Engleske, Kornvola, krene na 70-dnevno putovanje du` ~itavog Ostrva. Poznate su prve 74 lokacije koje obuhvata ruta, ~ija }e ukupna du`ina biti 12.800 kilometara. Doma}ini ka`u da }e 95 odsto stanovni{tva Ujedinjenog Kraljevstava videti plamen, po{to je mar{rutom planirano da bude „osvetljen“ svaki region i sastavni deo Britanije ([kotska, Vels, Severna Irska i Engleska), uklju~uju}i i sva ostrva. Neki od najve}ih gradova kroz koje }e pro}i baklja su Bristol, Kardif, Liverpul, Belfast, Glazgov, Aberdin, Njukasl, Man~ester, [efild, Notingem, Oksford, Sautempton i Dover. - Olimpijski plamen }e obasjati sve krajeve na{e zemlje i pokazati nas u najboljem svetlu - izjavio je predsednik LOCOG Sebastijan Kou. Jo{ uvek se razmatra opcija da plamen stigne i do Dablina, glavnog grada Republike Irske, po{to postoji opravdana sumnja da bi tamo bio u velikoj opasnosti od demonstranata i protivMajka nika Kraljevstava. Baklja, koju su kreirali planeba Edvard Barber i D`ej OzgerZadu`enje poli- bi iz isto~nog Londona, putova}e 12 ~asova dnevno, a cajaca bi}e da vode ra~una i o nosi}e je 8.000 u~esnika {tafete, od kojih }e 7.200 bi„majci plamena“, koja }e biti ti izabrani „iz naroda“ i javne nominacije ve} su po~e~uvana kao rezerva za ponov- le. Tokom turneje o plameno paljenje baklje ukoliko ona nu }e brinuti tim od 48 policajaca, pripadnika Skotland bude uga{ena jarda, koji }e ga ~uvati dan i tokom svoje no}. Bi}e tu i lekari spremni odiseje da pomognu usled bilo kakvih povreda. Uvek }e 28 policajaca brinuti o plamenu, ta~nije o bezbednosti rute kojom }e se nosilac kretati, a najmanje dvojica pripadnika Skotland jarda uvek }e {etati, voziti bicikl ili tr~ati uz nosioca. Interesantno je da }e polovina u~esnika {tafete biti uzrasta od 12 do 24 godine. Interesantno je da je 1948. godine, kada su prethodni put odr`ane Igre u Londonu, baklju nosio anonimni student medicine sa Kembri-

 Olimpijska baklja u Ujedinjeno Kraljevstvo sti`e 18. maja 2012.  Njen put do Londona po~inje u Kornvolu, a traja}e 70 dana  Nosi}e je 8.000 ljudi stazom dugom 12.800 kilometara  ^uva}e je 48 pripadnika Skotland jarda

LICITACIJA

Plamen pali Stiv Redgrejv?

PO^AST ZA LEGENDU Stiv Redgrejv

18 Olimpijska revija maj 2011.

Jedna od najve}ih nepoznanica godinu dana pre po~etka Olimpijskih igara je i ko }e upaliti olimpijski plamen u Londonu. Pretpostavlja se da }e to biti Stiv Redgrejv, legendarni vesla~, petostruki osvaja~ zlatnih olimpijskih medalja za Veliku Britaniju u periodu od 1984. do 2000. godine.


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

ORGANIZATORI NA MUKAMA

KO SVE MO@E DA ZAPALI PLAMEN: Stiv Redgrejv, najve}i britanski olimpijac Sebastijan Kou, predsednik organizacionog komiteta Kraljica Elizabeta Druga Princeza Ana, }erka Elizabete Druge Dejvid Kameron, premijer Velike Britanije Boris D`onson, gradona~elnik Londona Dejvid Bekam, fudbaler

Milion ljudi `eli da gleda Bolta Vi{e od milion ljudi poslalo je organizatorima Olimpijskih igara zahtev za kupovinu ulaznica za finalnu trku na 100 metara, koja }e biti centralni doga|aj atletskog programa. Svi bi `eleli da vide Juseina Bolta, koji }e bez sumnje

poku{ati da postavi novi svetski rekord, ali }e stotine hiljada njih biti odbijeno. Naime, Olimpijski stadion prima „svega“ 80.000 gledalaca, ali }e karte za samo pola tih mesta mo}i da se kupe u slobodnoj prodaji. 

SRE]AN RO\ENDAN d`a D`on Mark. Zadu`enje policajaca bi}e da vode ra~una i o „majci plamena“, koja }e biti ~uvana kao rezerva za ponovno paljenje baklje ukoliko ona bude uga{ena tokom svoje odiseje. Interesantno je da tih 28 ~uvara ne}e biti naoru`ano. [ef tima koji }e voditi ra~una o baklji Kler D`onson rekla je da je dobila takvu po~ast zbog svog ranga u struci, godina, ve{tine i iskustva. Ona je otkrila da su 664 policajca konkurisala za taj posao, kao i da je proces selektiranja trajao osam meseci! Oni }e imati posebnu ode}u, a za ~itavu operaciju obezbe|en je bud`et od 600 miliona funti! Organizatori u Britaniji nadaju se da baklja na svom putu ne}e imati toliko pote{ko}a i demonstranata kao dok je pre tri godine putovala ka Pekingu, ali je tada pored Kine obi{la prakti~no i ~itav svet uklju~uju}i i Mont Everest. 

Venlok i Mandevil napunili jednu godinu Maskote Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Londonu Venlok i Mandevil proslavili su prethodnog meseca prvi ro|endan! Iza sebe imaju izuzetno uspe{nu i napornu godinu, tokom koje su posetili vi{e od 200 raznih doga|aja u Ujedinjenom Kraljevstvu, a sama pro-

slava uprili~ena je tokom revijalnog me~a mladih talenata engleske stonoteniske asocijacije. Venlok i Mandevil ve} imaju preko 20.000 fanova iz sveta na dru{tvenim mre`ama Fejsbuk i Tviter, a u prodaji je i nekoliko internet igrica sa maskotama kao glavnim likovima. 

ODBROJAVANJE

Manje od 1.000 dana do ZOI u So~iju Organizatori Zimskih olimpijskih igara u So~iju 2014. proslavili su 16. maja {irom Rusije mali jubilej, po{to su tog datuma po~eli s odbrojavanjem poslednjih 1.000 dana do po~etka takmi~enja. Tom prilikom u gradu doma}inu otkriven je „omega“ sat za odbrojavanje

vremena do po~etka Igara. Ovakav sat prvi put je predstavljen na ZOI u Torinu 2006. i od tada je postao neizbe`an detalj za sve naredne Igre. Sve~ano otvaranje kojim }e biti obele`en po~etak 22. zimskih Igara zakazano je za 7. februar 2014. godine. 

maj 2011. Olimpijska revija 19


SPONZORSKI PUL

Oduvek sam naklonjen Srbima Intervju Marinos Vatis

 To {to ve} godinu dana `ivim u Srbiji smatram privilegijom  Za mene su va{ narod i sport neraskidivo povezani  Vojvo|anska banka godinama poma`e akcije OKS, zajedno }emo biti i do Olimpijade u Londonu arinos Vatis, predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke, jednog od najvernijih sponzora Olimpijskog komiteta Srbije, po~astvovan je ~injenicom da mo`e da pomogne srpskom sportu i srpskim olimpijcima. Gospodin Marinos, koji je po nacionalnosti Grk, u intervjuu za majski broj Olimpijske revije isti~e da je oduvek bio naklonjen na{em narodu i dodaje da se smatra privilegovanim {to `ivi u Srbiji. Marinos izra`ava zadovoljstvo dosada{njom saradnjom sa OKS i najavljuje da }e i u budu}nosti u~estvovati u zajedni~kim akcijama i projektima.

M

 Vojvo|anska banka, odnosno pre toga 20 Olimpijska revija maj 2011.

Nacionalna banka Gr~ke, ve} je tre}i olimpijski ciklus uz olimpijce Srbije. Pretpostavljamo da se saradnja nastavlja na obostrano zadovoljstvo? - Kao {to smo uvek isticali, mi sna`no verujemo u atletski duh iz kojeg mnogo u~imo o postizanju cilja, timskom duhu i disciplini pri gra|enju sebe. Stoga }e ova saradnja trajati sve dok nam na{e mogu}nosti to dozvoljavaju.  Dolazite iz zemlje u kojoj su ro|ene Olimpijske igre. Na koji na~in Vojvo|anska banka, kao dru{tveno odgovorna kompanija, promovi{e dru{tvene vrednosti koje su ujedno i olimpijske vrednosti? - Mi promovi{emo dru{tvene vrednosti

PORUKA SPORTISTIMA

Olimpijski duh, a ne novac Ova 2011. je predolimpijska godina, odnosno godina u kojoj }e sportisti imati priliku da se na brojnim takmi~enjima bore za olimpijsku normu. Imate li neka o~ekivanja kako od sportista Srbije tako i od gr~kih sportista, i {ta biste im poru~ili uo~i nastupa na Olimpijskim igrama u Londonu 2012? - Naravno, imam o~ekivanja prema mnogim sportistima i timovima, mada poruka za njih u koju verujem jeste da treba da se takmi~e svom snagom i svim srcem i posve}eno{}u sportu koji su odabrali, fer i bez ikakve komercijalizacije Olimpijskih igara, koja je ~esto mnoge sportiste umesto ka sportskom duhu i fer takmi~enju okretala ka neprihvatljivim tehni~kim izvedbama. Drugim re~ima, idite tamo i dajte sve od sebe, i pre svega U@IVAJTE U TOME.


VOJVO\ANSKA BANKA

SPONZORSKI PUL

nim uverenjem jeste da se smatram privilegovanim {to mi je pru`ena prilika da `ivim u ovoj zemlji. Ne mogu da zamislim srpski narod odvojeno od sporta. Verujem da Srbi i sport ~ine jedno.

kroz nedvosmislenost na{ih akcija i kroz ~vrstu veru u fer takmi~enje i potpunu transparentnost.  Da li se bavite ili ste se bavili nekim sportom? - More je jedna od mojih velikih `ivotnih ljubavi. Pa tako poku{avam da se bavim svim sportovima koji imaju veze sa morem. U zimskim mesecima skijam.  Kakvi su planovi Vojvo|anske banke u smislu promocije partnerstva sa Olimpijskim komitetom u vremenu koje je preostalo do po~etka Olimpijskih igara u Londonu 2012? - Pristupanjem sponzorskom pulu jasno je pokazana opredeljenost na{e banke da podr`i aktivnosti Olimpijskog komiteta Srbije u ovom olimpijskom ciklusu. Kao {to je poznato, u~estvovali smo u nizu akcija koje je organizovao Olimpijski komitet, a to }emo raditi i do po~etka Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine.  U Srbiji `ivite i radite ve} nepunih godinu dana. Kakvi su va{i utisci o srpskom narodu i kako vam se ~ini odnos srpskog naroda prema sportu? - Bio sam uvek naklonjen Srbima. Takav stav je bio vi{e posledica op{teg ose}anja,

UVEK UZ OKS Vatos Marinis, predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke a manje li~nog iskustva. Sada, nakon skoro godinu dana provedenih u ovoj prelepoj zemlji, ono {to mogu da ka`em sa potpu-

SEDAM GODINA VERNOSTI

Od Atine do Londona Vojvo|anska banka, odnosno Nacionalna banka Gr~ke, nalazi se u sponzorskom pulu Olimpijskog saveza Srbije jo{ od Olimpijade u Atini 2004. godine. Uz na{ olimpijski tim bili su i u Pekingu pre tri godine, a sada sa „orlovima“ kora~aju ka Londonu 2012. godine. Vojvo|anska banka je ovoga puta ~lanica sponzorskog pula Olimpijskog komiteta na du`i period. U OKS ka`u da je saradnja nastavljena uz obostrano zadovoljstvo u cilju postizanja {to boljih rezultata.

 Da li pose}ujete sportske priredbe? Koji sport volite da pratite? - U`ivam da gledam fudbalske utakmice i teniske turnire. Mo`da izbegavam da priznam sam sebi da je ko{arka definitivno najspektakularniji sport za gledanje, verovatno jer ne mogu da podnesem stres koji postoji u svakoj sekundi utakmice.  U Srbiji je sport bez sumnje jedan od najvrednijih proizvoda. Kako vi vidite ulaganje u sport, odnosno u vrhunski sport? - [teta {to u Srbiji nema dovoljno sredstava za finansiranje timskih sportova. Upotrebio sam tu re~ jer su kvalitetni sportisti bogatstvo ove zemlja, a oni su u pore|enju sa sportistima iz drugih zemalja li{eni sredstava koja su im potrebna kako bi promovisali sebe i sportove kojima se bave. Smatram da je neophodno da se koliko god je to mogu}e sredstva ula`u u sport, jer }e s obzirom na visok kvalitet i posve}enost bez svake sumnje povrat ulo`enog  biti veliki.

maj 2011. Olimpijska revija 21


ISTORIJA OLIMPIJSKIH IGARA

Tarzan u Parizu  D`oni Vajsmiler, najpoznatiji filmski Tarzan, bio je jedna od najve}ih zvezda Osmih olimpijskih igara u Parizu 1924. godine  Leon [tukelj osvojio prve medalje za na{u zemlju u istoriji igara Marija Stoji} sme letnje olimpijske igre odr`ane su od 4. maja do 27. jula 1924. Drugi put Igre su odr`ane u glavnom gradu Francuske i to su bile poslednje OI pod predsedni{tvom Pjera de Kubertena na ~elu MOK-a. Igre je otvorio predsednik Francuske Gaston Dumer`, premijerno promovi{u}i moto „Br`e, vi{e, ja~e“ (Citius, altius, fortius), koji je postao olimpijska maksima. Iste godine je drugi francuski grad [amoni bio doma}in prvih Zimskih olimpijskih igara, koje su od tada, pa sve do 1992. godine, odr`avane u istoj godini kada i Letnje OI. Ove igre imale su sve~ani karakter, jer se slavila tridesetogodi{njica modernih olimpijskih igara, zbog ~ega je i prihva}ena Kubertenova `elja da se igre ponovo odr`e u ovom

O

22 Olimpijska revija maj 2011.

OSVOJIO TRI ZLATA D`oni Vajsmiler

LEGENDA Leon [tuker

gradu. Takmi~ilo se u 17 sportova, 126 disciplina, uz u~e{}e 3 092 sportista, od kojih 2.956 mu{karaca i 136 `ena iz 44 zemlje. Na ovim Igrama u~estvovale su Austrija, Ma|arska, Bugarska i Turska, koje su pora`ene u Drugom svetskom ratu. Nema~ka ni ovoga puta nije bila zemlja u~esnica, a za to postoje razne pretpostavke, od kojih je najverovatnija ona

po kojoj francuska vlada nije mogla da im garantuje bezbednost. Irska se prvi put pojavila pod zastavom nezavisne dr`ave, a Kina se povukla sa Igara jer MOK nije isklju~io Japan, koji je napao Kinu u prethodnom ratu. U Parizu je prvi put izgra|eno olimpijsko selo i to po De Kubertenovoj zamisli. Selo su ~inile drvene ku}ice pored Olimpijskog sta-


OLIMPIJSKA ^ITANKA

BROJKE

KURIOZITET

Jugoslavija u Parizu

Vajari u na{em timu

37 7 5 4

SPORTISTA SPORTOVA ATLETI^ARA BICIKLISTE

8 1 6 2 11

GIMNASTI^ARA KONJI^KI SPORT PLIVA^A RVA^A FUDBALERA

diona, tako da su sportisti bili sme{teni blizu borili{ta. Sve do tada, praksa je bila da sportisti iznajmljuju prostor za sme{taj, {to je bilo veoma skupo, a u~esnici su bili razli~ito udaljeni od borili{ta. Prvi put na sve~anom zatvaranju Igara pojavile su se zastave MOK, zemlje doma}ina i zemlje doma}ina narednih Igara i to je ostalo nepromenjeno do danas. Od posebnosti na ovim Igrama treba ista}i da je kao deonica maratonske trke odabrana distanca 42 km i 195 m, ista ona koja se tr~ala na Igrama u Londonu 1908, a od Igara u Parizu postaje standardna du`ina svih maratona. Atleti~ari iz Finske ponovo su zablistali, a naro~ito Pavo Nurmi, osvojiv{i ~etiri zlatne medalje, koje ga ~ine jednim od najve}ih sportista svih vremena. Za manje od jednog sata, ta~nije za 55 minuta, tr~ao je dve discipline, na 1.500 i 5.000 metara i u obe pobedio postaviv{i nove rekorde. Dva dana kasnije pobedio je u trci na 10 kilometaNikola Grbi} ra i bio ~lan timova koji su pobedili u {tafeti na 3.000 metaiz Sombora, rva~ gr~ko-ri- ra i krosu na 10.000 metara. Zbog toga je ta sjajna generacimskim stija trka~a kasnije bila poznata lom, u srednjoj kategori- pod nazivom „lete}i Finci“. Finci su osvojili i 16 medaji podelio je peto mesto u lja u rvanju, i to 4 zlatne, 7 konkurenciji srebrnih i 5 bronzanih. Jedan od najzapa`enijih 27 takmi~ara iz 19 zemalja sportista Igara u Parizu bio je D`oni Vajsmiler, osvojiv{i tri zlatne medalje u plivanju i bronzu kao ~lan vaterpolo tima. Zahvaljuju}i svom izgledu i sportskom uspehu, kasnije je postao jedan od najpoznatijih svetskih filmskih glumaca, igraju}i ~uvenog Tarzana. Pod vo|stvom majora Svetomira \uki}a, u Pariz je otputovala jugoslovenska ekipa, koju je ~inilo 37 sportista i to 5 atleti~ara, 4 bicikliste, 8 gimnasti~ara, jedan iz konji~kog sporta, 6 pliva~a, 2 rva~a i 11 fudbalera. Malo je nedostajalo da na Igre ne otputuju najbolji. Naime, Miroslav Ambro`i~, vodnik jugoslovenskih „sokola“, {to bi odgovaralo dana{njem saveznom treneru ili selektoru, bio je protivnik odlaska gimnasti~ara na „tako lo{e takmi~enje kao {to su olimpijske igre“, koje uz to, iziskuju i velike tro{kove. Na sre}u, nadglasan je i na{a zemlja po prvi put uzima olimpijske medalje, zahvaljuju}i na{em

Jugoslavija je uz 38 sportista imala i ~etvoricu vajara, koji su u~estvovali na olimpijskom konkursu u vajarstvu, me|utim, ostalo je nepoznato da li su oni bili prisutni, ili su ih predstavljala njihova dela. Tada su na Igrama dodeljivane i olimpijske medalje za najbolje radove iz oblasti literature, slikarstva, vajarstva i arhitekture. U umetni~kim disciplinama odre|ivan je redosled za osvaja~e medalja, dok su ostali delili od 5. do 70. mesta. najboljem gimnasti~aru Leonu [tukelju, koji je osvojio dve zlatne medalje, u vi{eboju i na vratilu. Dve godine ranije, na Svetskom prvenstvu je osvojio 3 zlatne i jednu srebrnu, zbog ~ega je i va`io za velikog favorita na OI. Leon je samo desetak dana pre odlaska na Igre povredio prste, zbog ~ega je hteo da odustane od u~estvovanja. Na sre}u, rukovodstvo ga je nagovorilo na polazak. Kasnije je pri~ao da je imao nesnosne bolove, ali je izdr`ao i osvojio dva prva mesta, a ~etvrta mesta u ve`bi na krugovima i u preskoku. Francuska {ta-

mpa je pisala da su sudije o{tetile na{eg gimnasti~ara i da je trebalo da pobedi na krugovima, a u preskoku je trebalo da bude drugoplasirani. Na{i rukovodioci i sam Leon su nakon povratka pri~ali da su im se ~elnici Me|unarodne gimnasti~ke federacije izvinjavali. Ostali jugoslovenski reprezentativci nisu bili ovako uspe{ni, a najbolji plasman imao je Nikola Grbi} iz Sombora, rva~ gr~ko-rimskim stilom, koji je u srednjoj kategoriji podelio peto mesto u konkurenciji 27 takmi~ara iz 19 zemalja. 

maj 2011. Olimpijska revija 23


Olimpijska revija br 25  

Olimpijska revija br 25

Advertisement