Page 1

Број 9 • април 2014.

Велимир Стјепановић:

У Берлину тест за Рио 2016.


Op

РЕВИЈА

ИЗ ОКС

АПРИЛ 2014.

3

СКУП­ШТИ­НА

ОКС за­се­да у са­ли Скуп­шти­не Но­вог Са­да

Ми­нус зим­ским спор­то­ви­ма Ре­зул­та­ти у Со­чи­ју озна­че­ни као не­за­до­во­ља­ва­ју­ћи па су про­ме­ње­ни кри­те­ри­ју­ми за на­ред­ни пе­ри­од. – Ста­бил­но фи­нан­си­ра­ње при­пре­ма за Рио 2016. Но­ви Сад је 16. апри­ла био до­ ма­ћ ин тре­ћ е ре­д ов­н е сед­н и­ц е Скуп­шти­не Олим­пиј­ског ко­ми­ те­та Ср­би­је. По­ред чла­но­ва Скуп­ шти­не, сед­ни­ци су при­су­ство­ва­ли и пред­став­ни­ци гра­да до­ма­ћи­на, др­жав­ни се­кре­тар за спорт Пре­ драг Пе­ру­ни­чић и по­моћ­ник ми­ ни­стра омла­ди­не и спор­та Дра­ган Ата­на­сов. Пред­сед­ник ОКС Вла­де Ди­вац је за­хва­лио гра­до­на­чел­ни­ ку Ми­ло­шу Ву­че­ви­ћу и са­рад­ни­ ци­ма на го­сто­прим­ству. Пре­драг Сви­лар, члан Град­ског ве­ћа Но­вог Са­да за спорт и омла­ди­ну из­ра­зио је за­до­вољ­ство што се Скуп­шти­на ОКС одр­жа­ва у Но­вом Са­ду . Пре­ драг Пе­ру­ни­чић је ис­та­као од­лич­ ну са­рад­њу МОС и ОКС уз на­ду да ће ква­ли­те­тан рад до­не­ти успе­шне ре­зул­та­те у Ри­ју 2016. Пред­сед­ник ОКС Вла­де Ди­вац је, у из­ве­шта­ју, из­ме­ђу оста­лог ре­ као: – У го­ди­ни те­шкој за при­вре­ду, Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је је са парт­не­ри­ма, од ко­јих су нај­ве­ћи Ме­ђу­на­род­ни олим­пиј­ски ко­ми­

Ђор­ђе Ви­шац­ки и Вла­де Ди­вац

тет и Ми­ни­стар­ство омла­ди­не и спор­та, и уз са­рад­њу са спон­зор­ ским пу­лом на чи­јем је че­лу ге­ не­рал­ни спон­зор „Де­лез Ср­би­ја”, ус­пео да обез­бе­ди ста­бил­но фи­ нан­си­ра­ње свих про­гра­ма у уна­ пред пла­ни­ра­ном оби­му.

У ка­те­го­ри­за­ци­ји ОКС пре­ма по­ след­њој од­лу­ци Из­вр­шног од­бо­ра, на осно­ву пред­ло­га Про­грам­ске ко­ми­си­је, на­ла­зи се 59 спор­ти­ста и се­дам на­ци­о­нал­них се­лек­ци­ја. – То по­ка­зу­је да се у про­шлој го­ди­ни ра­ди­ло ква­ли­тет­но и да је

Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је ак­ тив­но­сти­ма пре­по­знао и ис­пра­ тио сва­ки успе­шан ре­зул­тат – до­ дао је Ди­вац. Би­ло је го­во­ра и о на­ред­ним Олим­пиј­ским игра­ма у Ри­ју 2016. на ко­ји­ма се оче­ку­ ју бо­љи ре­зул­та­ти не­го у прет­ход­ ном пе­ри­о­ду. У по­себ­ном освр­ту на зим­ске спор­то­ве ре­че­но је да је на­ста­вље­ но ула­га­ње кроз фи­нан­си­ра­ње ин­ ди­ви­ду­ал­них про­гра­ма спор­ти­ ста ко­ји ре­зул­та­ти­ма ис­пу­ња­ва­ју кри­те­ри­ју­ме за ква­ли­фи­ко­ва­ње на ЗОИ. Циљ је био на­пре­дак зим­ских спор­то­ва и обез­бе­ђи­ва­ње кон­ти­ ну­и­те­та уче­ство­ва­ња на нај­ве­ћим ме­ђу­на­род­ним так­ми­че­њи­ма, пре све­га на Зим­ским Олим­пиј­ским игра­ма у Со­чи­ју. Ме­ђу­тим, кон­ста­ то­ва­но је, да су и по­ред утро­ше­не ве­ли­ке енер­ги­је и нов­ца за фи­нан­ си­ра­ње про­грам­ских ак­тив­но­сти, ре­зул­та­ти из­о­ста­ли. – Олим­пиј­ски ко­ми­тет је пру­ жио про­грам­ску, фи­нан­сиј­ску и ло­ги­стич­ку по­др­шку, али по­ма­ ка у од­но­су на прет­ход­не Игре у

Олимпијска ревија – Олимпијски комитет Србије, Генерала Васића 5, 11040 Београд, Србија, web: www.oks.org.rs Штампа „Политика новине и магазине”

Број 9

ОЛИМПИЈСКА


Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

АПРИЛ 2014.

Ван­ку­ве­ру ни­је би­ло. Од­би­је­ни су струч­ни из­ве­шта­ји тре­не­ра уз за­ кљу­чак да су ре­зул­та­ти у Со­чи­ју би­ли не­за­до­во­ља­ва­ју­ћи – ис­та­као је пред­сед­ник ОКС. Убу­д у­ћ е ће кри­т е­р и­ј у­м и за уче­шће на Зим­ским игра­ма би­ти ускла­ђе­ни са они­ма ко­ји ва­же за лет­ње спор­то­ве, а циљ је по­ве­ћа­ ње кон­ку­рент­но­сти на Игра­ма у Пјонг­чан­гу, а сред­ства ће се усме­ ра­ва­ти мла­дим и пер­спек­тив­ним спор­ти­сти­ма. Де­ле­га­ти Скуп­шти­не су ин­фор­ ми­са­ни о „Раз­вој­ном про­гра­му”, од­но­сно по­тре­би да се обез­бе­де оп­т и­м ал­н и усло­в и за рад и на­ пре­дак нај­та­л ен­то­в а­н и­ј их мла­ дих спор­т и­с та. Циљ је ства­р а­ ње вр­хун­ских так­ми­ча­ра ко­ји ће осва­ја­ти ме­да­ље на ме­ђу­на­род­ ним ма­н и­ф е­с та­ц и­ј а­м а. У „Раз­ вој­н ом про­г ра­м у” тре­н ут­н о се на­ла­зи 50 спор­ти­ста у ин­ди­ви­ду­ ал­ним спор­то­ви­ма и че­ти­ри екип­ на спор­та. Скуп­шти­на је кон­ста­то­ва­ла да се про­гра­ми МОК ре­дов­но ре­а­ли­ зу­ју. Је­дан од њих је Олим­пиј­ска со­ли­дар­ност, ко­ји то­ком че­ти­ри го­ди­не пру­жа кон­ти­ну­и­ра­ну по­

НА ПУТУ КА РИЈУ

АПРИЛ 2014.

5

Ана успе­шни­ја од Јо­ва­не Пр­ви пут, у Мон­те­ре­ју, у јед­ном ВТА фи­на­лу су­сре­ле су се две на­ше те­ни­сер­ке – Ана Ива­но­ вић и Јо­ва­на Јак­шић. У Бор­би за фи­на­ле Ана је са­ вла­да­ла Ка­ро­ли­ну Во­зни­јац­ки са 7:6, 6:4, а Јо­ва­ на, ко­ја је тек за­по­че­ла про­бој ка свет­ском вр­ху, ис­ку­сну Ја­пан­ку Ки­ми­ко Да­те са 6:7, 5:4, 6:4.

Че­ти­ри ме­да­ље: Зла­тић, Мак­си­мо­ви­ће­ва, Ару­но­ви­ће­ва, Сте­фа­но­вић Пре­драг Пе­ру­ни­чић

моћ тим­ским спор­то­ви­ма у при­ пре­ма­ма за уче­шће на ве­ли­ким так­ми­че­њи­ма. Ва­тер­по­ло са­вез Ср­би­је је ко­ри­сник сред­ста­ва из овог про­гра­ма, а упо­тре­би­ће их за му­шку ре­пре­зен­та­ци­ју.

Пре­драг Сви­лар

Спон­зор­ски пул „Ми смо тим за Рио 2016” функ­ци­о­ни­ше у ин­те­ ре­су срп­ског спор­та и Скуп­шти­на је из­ра­зи­ла за­до­вољ­ство ре­зул­та­ ти­ма оства­ре­ним на по­љу мар­ке­ тин­га.

Век олим­пи­зма пред У Но­во­са­ђа­ни­ма

Са отва­ра­ња Из­ло­жбе „Тре­ну­ци за пам­ће­ње: Олим­пи­зам у Ср­би­ји 1912-2012”

Усво­је­ни су фи­нан­сиј­ски из­ве­шта­ ји, из­ве­штај Над­зор­ног од­бо­ра о по­ сло­ва­њу ОКС за 2013. При­о­ри­тет у те­ку­ћој го­ди­ни је ста­бил­но фи­нан­ си­ра­ње, а то ће обез­бе­ди­ти усво­је­ни фи­нан­сиј­ски план за 2014.

Му­зе­ју гра­да Но­вог Са­да, из­ло­жбу под на­ зи­вом „Тре­ну­ци за пам­ће­ње: Олим­пи­зам у Ср­би­ји 1912-2012”, отво­ри­ли су Вла­де Ди­вац, пред­сед­ник ОКС, Алек­сан­дар Пе­тро­ вић, шеф ка­би­не­та гра­до­на­чел­ни­ка Но­вог Са­да и про­сла­вље­ни олим­пи­јац Зо­ран Пан­чић, осва­ јач ме­да­ља у Мо­скви и Лос Ан­ђе­ле­су. По­сле Бе­о­гра­ђа­на и Кру­ше­вља­на и Но­во­са­ђа­ ни су у при­ли­ци да раз­гле­да­ју из­ло­жбу по­све­ће­ ну ве­ку олим­пи­зма у Ср­би­ји ко­ја об­у­хва­та нај­ зна­чај­ни­је екс­по­на­те из фун­ду­са Фон­да спор­та и олим­пи­зма и Олим­пиј­ског ко­ми­те­та. – Из­ло­жбу за­и­ста тре­ба ви­де­ти и ве­ру­јем да ће је Но­во­са­ђа­ни оби­ћи у ве­ли­ком бро­ју. Си­ гу­ран сам да ни­ко ко бу­де из­дво­јио вре­ме и до­ шао да по­гле­да по­став­ку не­ће оста­ти рав­но­ду­ шан – ре­као је Вла­де Ди­вац. Зо­ран Пан­чић је био кра­так: – За­хва­лио бих Олим­пиј­ском ко­ми­те­ту Ср­ би­је и сви­ма ко­ји су омо­гу­ћи­ли да се на јед­ном ме­сту на­ђу пред­ме­ти ко­ји све­до­че о ус­пе­си­ма на­шег спор­та. Алек­сан­дар Пе­тро­вић је по­звао Но­во­са­ђа­не да по­се­те из­ло­жбу: – Ов­де ће мо­ћи да се по­гле­да­ју нај­ве­ћа спорт­ ска до­стиг­ну­ћа на­ших спор­ти­ста. Би­ће то ујед­ но и при­ли­ка да мла­ђе ге­не­ра­ци­је ви­де вред­ но­сти ко­ји­ма би тре­ба­ло да те­же. На из­ло­жби, ко­јом је об­у­хва­ћен пе­ри­од од осни­ва­ња Срп­ског олим­пиј­ског клу­ба 1910, пре­ ко уче­шћа на Олим­пиј­ским игра­ма у Сток­хол­му 1912. до уче­шћа на Игра­ма у Лон­до­ну 2012, екс­ по­на­ти су: уче­снич­ка ме­да­ља са пр­вих Ига­ра у Ати­ни 1896, ме­да­ље на­ших про­сла­вље­них олим­ пи­ја­ца, олим­пиј­ске ба­кље, ула­зни­це, фо­то­гра­фи­ је, ма­ско­те, акре­ди­та­ци­је, зва­нич­не уни­фор­ме...

Че­ти­ри од­лич­ја у Форт Бе­нин­гу Стрел­ци Ср­би­је у Форт Бе­нин­гу на пр­вом ово­го­ди­шњем Свет­ском ку­пу осво­ји­ли су че­ ти­ри ме­да­ље. Сре­бром су се оки­ти­ли Ива­на Мак­си­мо­вић и де­би­тант на свет­ским ку­по­ви­ ма Ми­лу­тин Сте­фа­но­вић (ва­зду­шна пу­шка), а брон­за­ним од­лич­ји­ма Зо­ра­на Ару­но­вић (ва­ зду­шни пи­штољ) и Ан­дри­ја Зла­тић (МК пи­ штољ), а по укуп­ном бро­ју од­лич­ја Ср­би­ја је би­ла тре­ћа, иза Ру­си­је и Ки­не (по шест ме­да­ ља). По­ред то­га Ан­дреа Ар­со­вић је би­ла 4. ва­зду­ шном пу­шком, а осма ме­ста у фи­на­ли­ма за­у­зе­ ли су Зо­ра­на Ару­но­вић (МК пи­штољ) и Ди­ми­ три­је Гр­гић (ва­зду­шни пи­штољ). а по укуп­ном бро­ју од­лич­ја је тре­ћа иза Ру­си­је и Ки­не ко­је има­ју по шест ме­да­ља. – Ва­зду­шним оруж­јем смо по­сти­гли оно што

смо оче­ки­ва­ли и при­жељ­ки­ва­ли, а Зла­ти­ће­ва ме­да­ља МК пи­што­љем је уне­ла но­ву до­зу оп­ти­ ми­зма за на­ста­вак се­зо­не. Сте­фа­но­вић је по­ка­ зао да је са­зрео као стре­лац, сјај­но је во­дио меч и имао је из­ван­ред­но фи­на­ле ко­је му је до­не­ло и сре­бро ва­зду­шном пу­шком. Ка­та­ри­на Би­сер­ чић је нај­при­јат­ни­је из­не­на­ђе­ње. Ва­зду­шном пу­шком је га­ђа­ла из­ван­ред­но. Че­стит­ке, још јед­ном, свим стрел­ци­ма, би­ли су бор­бе­ни, та­ мо где смо ви­ше тре­ни­ра­ли и ра­ди­ли би­ло је ме­да­ља и фи­на­ла, се­зо­ну МК оруж­јем смо тек по­че­ли али и ту је би­ло ви­со­ких пла­сман и си­ гу­ран сам де ће би­ти још при­ли­ка за ова­ква ра­ до­ва­ња – ре­као је ди­рек­тор ССС Срећ­ко Пе­јо­ вић и ис­та­као до­при­нос тре­не­ра ко­ор­ди­на­то­ра у ре­пре­зен­та­ци­ји Је­ле­ни Ару­но­вић (пи­штољ) и Дра­га­ну До­не­ви­ћу (пу­шка).

Јо­ва­на Јак­шић и Ана Ива­но­вић

У фи­на­лу Ана Ива­но­вић је, као што се и оче­ ки­ва­ло, би­ла успе­шни­ја и по­бе­ди­ла са 6:2, 6:1 и осво­ји­ла 13 ВТА ти­ту­лу у акри­је­ри, а по­сле три­јум­фа у Оклен­ду, дру­гу у овој го­ди­ни. Ри­вал­ство у фи­на­лу ни­је по­ква­ри­ло од­но­се на­ших те­ни­сер­ки и оне су иза­шле на за­јед­нич­ ку ве­че­ру, а ча­сти­ла је – по­бед­ни­ца.

Но­вак три­јум­фо­вао у Ма­ја­ми­ју Но­вак Ђо­ко­вић је у ве­ли­ком сти­лу осво­јио че­твр­ти пут ти­ту­лу шам­пи­о­на Ма­ја­ми­ја. У фи­ на­лу ма­стер­са из се­ри­је 1.000 наш те­ни­сер је при­ка­зао нај­бо­љу игру у овој го­ди­ни и по­бе­ дио пр­вог но­си­о­ца Шпан­ца Ра­фа­е­ла На­да­ла са 6:3, 6:3. То је Но­ва­ко­ва 43. ти­ту­ла у ка­ри­је­ри, а че­ твр­та на Фло­ри­ди, по­сле 2007, 2011. и 2012. го­ди­не. У пр­вом ге­му На­дал је имао брејк лоп­ту, ис­ по­ста­ви­ће се је­ди­ну у це­лом ме­чу, по­што је до кра­ја Ђо­ко­вић био су­пер­и­о­ран у свим сег­мен­ ти­ма игре – збу­њи­вао је ри­ва­ла из­бо­ром стра­ не, ри­терн му је из­ван­ред­но функ­ци­о­ни­сао, баш као и сер­вис. За­то На­да­лу ни­је ус­пе­ла ни про­ме­на так­ти­ке, у дру­гом се­ту на­сто­јао је да бу­де агре­сив­ни­ји, али му је срп­ски те­ни­сер од­ у­зео на­ду бри­љант­ном игром. Укуп­но, Но­вак је имао 22 ди­рект­на по­е­на и 14 гре­ша­ка, док је На­дал упи­сао 15 ви­не­ра и 20 не­из­ну­ђе­них гре­ша­ка.

На ко­рак од ме­да­ље: Кри­сти­јан Фрис

Без ме­да­ља у Фин­ској

Но­вак Ђо­ко­вић у Ма­ја­ми­ју

Ре­п ре­з ен­та­т ив­ц и Ср­б и­ј е ни­с у ус­п е­л и да осво­је ни јед­но од­лич­је на Европ­ском рвач­ ком пр­вен­ству у Фин­ској. Нај­бо­љи пла­сман оства­рио је Кри­сти­јан Фрис за­у­зев­ши 5. ме­сто у кон­ку­рен­ци­ји 23 так­ ми­ча­ра у ка­те­го­ри­ји до 59 кг. Осма ме­ста из­ бо­ри­ли Алек­сан­дар Мак­си­мо­вић (до 71 кг), у кон­ку­рен­ци­ји 21 так­ми­ча­ра, и Вик­тор Не­меш (до 75 кг) ко­ји је имао 27 ри­ва­ла. Пе­тар Ба­ло (до 80 кг) био је 15. од 22 рва­ча, а Да­вор Ште­ фа­нек (до 66 кг) је био 17. од 27 бо­ра­ца. Наш је­ди­ни пред­став­ник у сло­бод­ном сти­лу За­ур Ефен­ди­јев (до 70 кг) био је прет­по­след­ њи, 15. од 16 бо­ра­ца.

Број 9

4

ОЛИМПИЈСКА

ВЕСТИ

Број 9

ОЛИМПИЈСКА


6

ОЛИМПИЈСКА

Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

АПРИЛ 2014.

АПРИЛ 2014.

7

Не­у­спех те­ни­сер­ки

Ер­бас А320 до­био име „Вла­де Ди­вац”

Жен­ска те­ни­ска ре­пре­зен­та­ци­ ја Ср­би­је ни­је ус­пе­ла да са­чу­ва ме­ сто у Свет­ској гру­пи Ку­па фе­де­ра­ ци­је, по­што је у бор­би за оп­ста­нак из­гу­би­ла од ре­пре­зен­та­ци­је Ру­му­ ни­је. На­ше ре­пре­зен­та­тив­ке иду­ ће се­зо­не так­ми­че­ње у „Фед ку­пу” по­че­ће у Евро-африч­кој зо­ни. Пр­вог да­на Ана Ива­но­вић по­ ра­же­на је од Со­ра­не Кир­стее 3:6, 6:1, 6:2, а за­тим је Бо­ја­на Јо­ва­нов­ ски из­гу­би­ла од Си­мо­не Ха­леп са 6:2, 6:4.

На­ци­о­нал­на авио ком­па­ни­ја „Ер Ср­би­ја” од­лу­чи­ла је да у сво­ју фло­ту увр­сти ави­он ко­ ји но­си име пред­сед­ни­ка Олим­пиј­ског ко­ми­ те­та Ср­би­је, про­сла­вље­ног ко­шар­ка­шког аса Вла­де Див­ца. Ави­он ти­па Ер­бас А320, но­си­ће ње­го­во име у окви­ру про­гра­ма „Жи­ве ле­ген­де” ко­јим „Ер Ср­ би­ја” ода­је при­зна­ње лич­но­сти­ма чи­ја до­стиг­ ну­ћа мо­гу да слу­же као ин­спи­ра­ци­ја, па је „свој” ави­он прет­ход­но до­био Но­вак Ђо­ко­вић.

Ру­ко­ме­та­ши Ср­би­је

Ру­ко­ме­та­ши за­до­вољ­ни жре­бом Вла­де Ди­вац у исто­и­ме­ном ави­о­ну

– По­но­сан сам што ће мо­је име би­ти по­ве­за­ но са „Ер Ср­би­јом” ко­ја оства­ру­је ве­ли­ки до­ при­нос на­шој зе­мљи и це­лом ре­ги­о­ну. Она је по­све­ће­на свом ци­љу без об­зи­ра на иза­зо­ве на ко­је на­и­ла­зе и то је чи­ни са­вр­ше­ним парт­не­ ром са ко­јим же­лим да пред­ста­вим пра­ву сли­ку о Ср­би­ји”, ре­као је Вал­де Ди­вац ко­ји је при­су­ ство­вао „кр­ште­њу” Ер­ба­са.

На жре­бу за ква­ли­фи­ка­ци­је за Европ­ско пр­ вен­ство за му­шкар­це ко­је ће се 2016. го­ди­не одр­жа­ти у Пољ­ској, се­ни­о­р­ска ре­пре­зен­та­ци­ ја Ср­би­је свр­ста­на је у 4. гру­пу за­јед­но са ре­ пре­зен­та­ци­ја­ма Ислан­да, Цр­не Го­ре и Изра­ е­ла. Ква­ли­фи­ка­ци­је за Европ­ско пр­вен­ство одр­жа­ће се од ок­то­бра до ју­на иду­ће го­ди­не, а по две нај­бо­ље ре­пре­зен­та­ци­је из сва­ке гру­ пе, као и укуп­но нај­бо­ља тре­ће­пла­си­ра­на се­ лек­ци­ја при­дру­жи­ће се до­ма­ћи­ну Пољ­ској у бор­би за ме­да­ље. – Ве­о­ма за­ни­мљи­ва гру­па, јер ре­пре­зен­та­ци­ је Изра­е­ла и Цр­не Го­ре во­де на­ши струч­ња­ци

Ман­ди­ће­ва пред­во­ди ре­пре­зен­та­ци­ју за Ба­ку У Азер­беј­џа­ну од 1. до 4. ма­ја одр­ жа­ће се Европ­ско пр­вен­ство у Те­ квон­доу на ко­јем ће се Ср­би­ја пред­ ста­ви­ти са пет­на­е­сто­чла­ним ти­мом, ко­ји пред­во­ди олим­пиј­ска ви­це­ шам­пи­он­ка Ми­ли­ца Ман­дић. У Ба­ку пу­ту­ју Јо­ва­на Пе­тро­вић (- 46 кг), Ива­на Ћу­јић (- 49 кг), Дра­га­на Гла­до­вић (- 53 кг), Алек­ сан­дра Рад­ми­ло­вић (- 57 кг), Да­ ја­на Пе­ри­шић (- 67 кг), Ми­ли­ца Ман­дић (- 73 кг), Ана Ба­јић(+ 73 кг), за­тим Ми­лош Ки­ли­бар­да (- 54 кг), Ми­лош Гла­до­вић (- 58 кг), Ни­ко­ла Вуч­ко­вић (- 63 кг), Иван Пу­ре­ше­вић (- 68 кг), Да­мир Феј­ зић (- 74 кг), Сто­јан Ра­би­јац (- 80 кг), Ђор­ђе Мар­че­тић (- 87 кг), Ре­ ља Про­се­ни­ца (+87 кг). Ми­л и­ц а Ман­д ић, ко­ј а у Ба­ куу бра­н и сре­б р­н у ме­д а­љу, по­ сле при­п ре­ма на Ко­п а­о ­н и­к у са ре­пре­зен­та­ци­јом, тре­ни­ра­ла је у Ман­че­сте­ру где је бру­си­ла фор­му са на­ци­о­нал­ним ти­мом Ве­ли­ке Бри­та­ни­је.

Ми­ли­ца Ман­дић и Бјан­ка Вок­ден на тре­нин­гу

Дра­ган Ђу­кић и Љу­ба Об­ра­до­вић. За њих ће то ве­ро­ват­но би­ти до­да­тан мо­тив и по­тру­ди­ће се да од­и­гра­ју до­бре утак­ми­це. Ми ће­мо се до­бро при­пре­ми­ти и, ма­да ће би­ти не­у­год­но на го­сто­ ва­њи­ма, успе­шно ће­мо пре­бро­ди­ти ква­ли­фи­ ка­ци­је – ре­као је се­лек­тор Вла­дан Ма­тић. Ка­пи­тен ре­пре­зен­та­ци­је, ко­ја је у два при­ ја­тељ­ска су­сре­та са­вла­да­ла Сло­вач­ку (28:20 и 34:21), Мо­мир Или­ће је ре­као: Мо­же­мо да бу­де­мо за­до­вољ­ни, јер са сви­ ма из гру­пе мо­же­мо да се но­си­мо. Знам да је Изра­ел до­ста на­му­чио Не­мач­ку, али све за­ви­ си са­мо од нас.

Ва­жне од­бра­не: Ка­та­ри­на То­ма­ше­вић

Два ре­ми­ја са Шве­ђан­ка­ма У две ква­ли­фи­ка­ци­о­не утак­ми­це за Европ­ско пр­вен­ство из­ме­ђу ру­ ко­ме­та­ши­ца Ср­би­је и Швед­ске ни­ је би­ло по­бед­ни­ка. У пр­вом су­сре­ту у ко­јем су ре­пре­зен­та­тив­ке Ср­би­ је би­ли до­ма­ћи­ни ре­зул­тат је био 25:25, а у Кри­сти­јан­шта­ду 18:18. – За­до­вољ­не смо ре­зул­та­том, опет кон­тро­ли­ше­мо си­ту­а­ци­ју у гру­пи. До­ста смо по­пра­ви­ле од­

Ре­корд Са­ре Са­ва­то­вић Атле­т и­ч ар­к а Но­в ог Бе­о­гра­да и ре­пре­зен­та­ тив­к а Ср­б и­ј е у ба­ц а­њу кла­ди­ва, ко­ја се на­ла­зи на сту­ди­ји­ма у САД, по­ ста­ви­ла је но­ви др­жав­ни ре­корд. На так­ми­че­њу „Тек­сас шта­фе­те” Са­ра је ба­ци­ла кла­ди­во 65,19 ме­та­ра. – Има­ла сам три до­бре се­ри­је: 61,71 м, 65,19 м , 63,67 м). Има­ла сам још три хи­ца, али се так­ми­ че­њ е оду­ж и­л о па сам има­ла је­дан хи­тац од 59 м и два пре­сту­па. Мо­г у да ка­ж ем да сам за­д о­ вољ­на, јер ми је ово нај­ бо­ље отва­ра­ње се­зо­не до са­да. Сле­де­ће так­ми­че­ ње има­ћу за две не­де­ље у Ари­зо­ни, и на­дам да ћу на­ста­ви­ти до­бру се­ри­ју хи­та­ца– из­ја­ви­ла је Са­ ра Са­ва­то­вић, по­што је по­п ра­в и­л а свој др­ж ав­ ни ре­корд.

бра­ну – ре­кла је Дми­тро­ви­ће­ва, а по­ред ње у дре­су ви­це­шам­пи­ он­ки све­та игра­ле су То­ма­ше­вић, Ри­со­вић, Кр­пеж, По­по­вић, Ле­кић, Жив­ко­вић, Дам­ња­но­вић, Ерић, Ра­јо­вић, Фи­ли­по­вић, Ни­ша­вић, Ми­л о­ш е­в ић, Сто­и љ­к о­в ић, Ли­ шче­вић и Лој­пур, Дми­тро­вић. У Пе­тој гру­пи ква­ли­фи­ка­ци­ја во­ди Швед­ска са 6 бо­до­ва, ко­ли­

Ата­на­си­је­ви­ћу „Тро­феј Га­зе­та” Алек­сан­дар Ата­на­си­је­вић, ко­рек­тор ре­пре­зен­та­ ци­је Ср­би­је и члан Сир сеј­фти Пе­ру­ђе, про­гла­шен је за нај­бо­љег игра­ча ли­га­шког де­ла Пр­вен­ства Ита­ли­је и осво­јио „Тро­феј Га­зе­та”, ре­но­ми­ра­ног ита­ли­јан­ског спорт­ског днев­ни­ка „Га­зе­та де­ло спорт”.

Је­ди­ни по­ен: Ана Ива­но­вић

Са­ра Са­ва­то­вић

ко има и Сло­ве­ни­ја. Ср­би­ја је тре­ ћа са че­ти­ри, а Швај­цар­ска че­твр­ та без бо­до­ва. У пе­том ко­лу (11. и 12. јун) са­ ста­ју се: Сло­ве­ни­ја – Швед­ска и Швај­цар­ска – Ср­би­ја, а у ше­стом (15. јун): Ср­би­ја – Сло­ве­ни­ја и Швед­ска – Швај­цар­ска, а две пр­ во­пла­си­ра­не еки­пе уче­ство­ва­ће на Европ­ском пр­вен­ству.

У тре­ћем ме­чу Ср­би­ја је осво­ји­ ла пр­ви по­ен по­бе­дом Ане Ива­но­ вић над Си­мо­ном Ха­леп ре­зул­та­ том  са 6:3, 7:6 (7:2), а пре­су­дио је че­твр­ти меч јер Бо­ја­на Јо­ва­нов­ски ни­је ус­пе­ла да из­јед­на­чи ре­зул­тат на 2:2 по­што је из­гу­би­ла од Со­ра­ не Кир­стее са 6:3,6:7 и 6:3.

Тро­феј у пра­вим ру­ка­ма: Ата­на­си­је­вић и Сир­чи

Ата­на­си­је­вић је дру­ги наш од­бој­каш, ко­јем је при­пао овај тро­феј, а пре ње­га осво­јио га је 2006. Иван Миљ­ ко­вић, не­ка­да­шњи ка­пи­тен и ко­рек­тор ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је, та­да члан Лу­беа из Ма­че­ра­те. На­гра­ду Ата­на­си­ је­ви­ћу пре­дао је Ђи­но Сир­чи, пред­сед­ник Пе­ру­ђе.

Број 9

Број 9

ОЛИМПИЈСКА


Op

РЕВИЈА НА ПУ­ТУ КА РИ­ЈУ

АПРИЛ 2014.

ВА­ТЕР­ПО­ЛО

9

Кри­во­ка­пић но­ви пред­сед­ник Нај­бо­љи ва­тер­по­ли­ста све­та 1986. на­ја­вио кон­со­ли­да­ци­ју на­шег тро­феј­ног спор­та

Ми­ло­рад Кри­во­ка­пић из­но­си свој про­грам

Ми­л о­р ад Кри­в о­к а­п ић је на из­б ор­н ој сед­н и­ц и Скуп­шти­не Ва­тер­по­ло­са­ве­за Ср­би­је иза­бран за пред­ сед­ни­ка Управ­ног од­бо­ра. Од 37 де­ле­га­та за Кри­во­ ка­пи­ћа су гла­са­ла 22, за про­тив­кан­ди­да­та Вик­то­ра Је­ле­ни­ћа 11, док су оста­ли би­ли уз­др­жа­ни. Тре­ћи кан­ди­дат Зо­ран Авра­мо­вић се по­ву­као из пред­сед­ нич­ке тр­ке. Ми­ло­рад Кри­во­ка­пић је ве­ли­ко име свет­ског ва­ тер­по­ла, осва­јач олим­пиј­ског зла­та и сре­бра, свет­ ског зла­та. У ан­ке­ти ФИ­НА 1986. иза­бран је за нај­бо­ љег игра­ча све­та. Успе­шно је ра­дио у Цр­ве­ној зве­зди, са мла­ђим ка­те­го­ри­ја­ма ју­го­сло­вен­ских се­лек­ци­ја и у Ује­ди­ње­ним Арап­ским Еми­ра­ти­ма. – Знам да ме оче­ку­је те­жак за­да­так, ни­ка­да ни­сам бе­жао од про­бле­ма. Ве­ру­јем да је вре­ме да пре­ста­ну по­де­ле и да поч­не­мо да ра­ди­мо на на­чин ко­ји је од ва­тер­по­ла на­пра­вио нај­у­спе­шни­ји срп­ски спорт – ре­као је Ми­ло­рад Кри­во­ка­пић. Као так­ми­чар­ске ци­ље­ве Кри­во­ка­пић је на­ја­вио по­ход на олим­пиј­ско зла­то и на ме­да­ље на свим так­ ми­че­њи­ма. Ду­го­ва­ња ни­су спор­на. – Игра­чи су ус­пе­си­ма за­слу­жи­ли на­гра­де и ду­го­ ва­ња су на­ста­ла због њи­хо­вих вр­хун­ских ре­зул­та­та.

По­ку­ша­ће­мо да Европ­ско пр­вен­ство 2016 ис­ко­ри­ сти­мо на нај­бо­љи на­чин да вра­ти­мо нај­ве­ћи део ду­ га, а оста­так до 2018. Кри­во­ка­пић је на­ја­вио по­моћ клу­бо­ви­ма по­себ­но они­ма ко­ји игра­ју на ме­ђу­на­род­ној сце­ни. На­ја­вљен је но­ви на­чин ра­да на еду­ка­ци­ји тре­не­ра. – По­ку­ша­ће­мо да ство­ри­мо што ви­ше цен­та­ра, где год по­сто­ји за­тво­ре­ни ба­зен да на­пра­ви­мо и клуб. Не­ ће би­ти ла­ко, али ује­ди­ње­ни мо­же­мо мно­го. Но­ви пред­сед­ник сма­тра да са­вез мо­же мно­го да ура­ди у мар­ке­тин­шком и ме­диј­ском сми­слу: – Мо­ра­мо да бу­де­мо спорт од на­ци­о­нал­ног ин­те­ ре­са, при­влач­ни спон­зо­ри­ма и ме­ди­ји­ма. Да­ћу све од се­бе, ва­тер­по­ло је део свих нас и мо­ра­мо да учи­ни­мо све да иза­ђе­мо из си­ту­а­ци­је ко­ја ни­је ла­ка. У Управ­ном од­бо­ру су: Ми­лан Јо­ва­но­вић (ПТТ Ср­ би­ја), Го­ран Ђа­ко­вић (Са­га), Пе­ри­ца Чу­брић (Ком­ пју­те­ри), Зо­ран По­по­вић (при­ват­ник), Жељ­ко Ко­јић (по­моћ­ник ми­ни­стра уну­тра­шњих по­сло­ва), Алек­ сан­дар Шо­штар (Пар­ти­зан Рај­фај­зен), Дар­ко Ми­ ла­чић (Рад­нич­ки Кон Ти­ки), Вик­тор Је­ле­нић (Цр­ ве­на зве­зда), Зо­ран Вуч­ко­вић (Вој­во­ди­на), Ми­лан Кр­стић (На­ис). За пот­пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не иза­ бран је Вук Бле­чић.

Ва­тер­по­ли­сти бра­не ти­ту­лу у Ду­ба­и­ју По­бе­дом про­тив Ру­си­је са 14:7 ва­тер­по­ли­сти Ср­би­је су без из­гу­ бље­ног бо­да за­вр­ши­ли так­ми­че­ње у ква­ли­фи­ка­ци­о­ној гру­пи Европ­ ске зо­не Свет­ске ли­ге. По­ред Ру­са, два пу­та су са­вла­да­ли и Ру­му­не. Пу­ле­ни Де­ја­на Са­ви­ћа ће у Ду­ба­ и­ју од 15. до 21. ју­на бра­ни­ти тро­ феј овог так­ми­че­ња, осво­јен про­ шле го­ди­не у Че­ља­бин­ску. По­зна­то је да ће на за­вр­шном тур­ни­ру у гру­пи са Ср­би­јом би­ти Цр­на Го­ра и још два ти­ма ко­ји ће би­ти до­би­је­ни на ин­тер­кон­ти­нен­ тал­ним ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма од 26. ма­ја до 1. ју­на. У дру­гој су Ма­ђа­ри и три ти­ма из ква­ли­фи­ка­ци­ја. По­р ед оче­к и­в а­н ог три­ј ум­ф а, меч са Ру­си­јом би­ће за­пам­ћен и по чи­ње­ни­ци да је ре­пре­зен­та­ци­ ја пр­ви пут би­ла до­ма­ћин у Кра­гу­ јев­цу. У по­след­ње две го­ди­не, за­ хва­љу­ју­ћи ус­пе­си­ма Рад­нич­ког, Кра­г у­је­вац је по­стао ва­тер­по­ло цен­тар и ово је би­ла при­ли­ка да се уго­сти и на­ци­о­нал­на се­лек­ци­ ја Ср­би­је. Рад­нич­ки и Кра­гу­је­вац су би­ли из­у­зет­ни до­ма­ћи­ни и ор­ га­ни­за­то­ри утак­ми­це. Се­лек­тор Са­вић ни­је мо­гао да ра­чу­на на пр­ву тро­ји­цу гол­ма­на. Пи­је­тло­вић је имао оба­ве­зе у пр­ вен­ству Ру­му­ни­је, док се Бра­ни­

слав Ми­тро­вић и Сте­фан Жи­во­ ји­но­вић опо­ра­вља­ју од по­вре­да. Шан­с у су до­б и­л и и ис­к о­р и­с ти­ ли Ди­ми­три­је Ри­сти­че­вић (21) из Пар­ти­за­на и Ми­лан Ви­то­ро­ вић (19) члан Вој­во­ди­не. Се­лек­ тор је Свет­ску ли­г у ис­ко­ри­стио

за про­мо­ци­ју мла­дих игра­ча та­ко да по­ред по­ме­ну­тих гол­ма­не мо­ же од­збиљ­но да ра­чу­на на Убо­ви­ ћа, Ран­ђе­ло­ви­ћа, бра­ћу Ра­шо­вић, Ман­ди­ћа, Су­бо­ти­ћа и Де­до­ви­ћа. Са­вез је ис­ко­ри­стио при­ли­ку да кап­те­ну Ан­дри­ји Пр­ла­и­но­ви­ћу

при­год­ним по­кло­ном че­сти­та ју­ би­лар­ну 200. утак­ми­цу у ре­пре­зен­ та­ци­ји. Нај­бо­љи спор­ти­ста Ср­би­је у 2013. је тај меч од­и­грао на Свет­ ском пр­вен­ству у Бар­се­ло­ни, али је од­лу­че­но да руч­ни ча­сов­ник до­би­ је пред до­ма­ћом пу­бли­ком.

Број 9

ОЛИМПИЈСКА


Op

РЕВИЈА

АПРИЛ 2014.

11

„ФРИ­КОМ”

„Штра­ус ва­ни­ла”, је­дан од зва­нич­них сла­до­ле­да ОКС

Вла­де Ди­вац пре­до је Гој­ку Ђо­ши­ћу за­ста­ву ОКС

Олим­пиј­ци Ср­би­је и „Фри­ком” за­јед­но у Ри­ју 2016. Че­ти­ри сла­до­ле­да са гр­бом ОКС – зва­нич­ни сла­до­ле­ди на­ших олим­пи­ја­ца Ком­па­ни­ја „Фри­ком” спон­зор на­шег олим­пиј­ског ти­ма на Игра­ ма у Лон­до­ну 2012. по­стао је и члан спон­зор­ског пу­ла „Ми смо тим Рио 2016”. Уго­вор о спон­зор­ ству пот­пи­са­ли су Гој­ко Ђо­шић, ди­рек­тор Ком­па­ни­је „Фри­ком”, и Вла­де Ди­вац, пред­сед­ник Олим­ пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је и та­ко по­твр­ди­ли да су обе стра­не за­до­ вољ­не са­рад­њом у про­шлом олим­

пиј­с ком ци­к лу­с у, ко­ј и је до­н ео злат­ну ме­да­љу (Ми­ли­ца Ман­дић, те­квон­до), сре­бр­ну (Ива­на Мак­си­ мо­вић, стре­ља­штво) и две брон­за­ не ме­да­ље (Ан­дри­ја Зла­тић, стре­ ља­штво и ва­тер­по­ли­сти). Ком­па­ни­ја Фри­ком, ре­ги­о­нал­ ни ли­дер у про­из­вод­њи сла­до­ле­да и смр­зну­те хра­не, на­сто­ји да сва­ ке го­ди­не сво­је по­тро­ша­че об­ра­ ду­је но­вим про­из­во­ди­ма, уна­пре­

Са пот­пи­си­ва­ња уго­о­ра из­ме­ђу ОКС и Ком­па­ни­је „Фри­ком”

ђе­ним ре­цеп­ту­ра­ма и ре­ди­зај­ном ам­ба­ла­же по­сто­је­ћих про­из­во­да. У олим­п иј­с ком ци­к лу­с у Рио 2016., на ам­б а­л а­ж и сла­д о­л е­д а „Штра­ус ва­ни­ла”, „Ква­тро Ср­би­ја”, „Ква­тро кла­сик” и „Вул­ка­но чо­ко­ ла­да” на­ла­зи се грб ОКС, чи­ме су „Фри­ком” сла­до­ле­ди по­ста­ли зва­ нич­ни сла­до­ле­ди Олим­пиј­ског ко­ ми­те­та Ср­би­је. – У скла­ду са сво­јим на­сто­ја­њи­

ма да по­др­жи та­лен­то­ва­не спор­ти­ сте, Ком­па­ни­ја „Фри­ком” по­др­жа­ва ши­ре­ње иде­је олим­пи­зма и раз­вој спор­та уоп­ште, а са­рад­ња са Олим­ пиј­ским ко­ми­те­том Ср­би­је пред­ста­ вља за­јед­нич­ки на­пор да се на­шим олим­пиј­ци­ма обез­бе­де што бо­љи усло­ви за при­пре­ме и на­сту­пе на так­ми­че­њи­ма у овом олим­пиј­ском ци­клу­су. Ве­ру­је­мо да ће „Фри­ком” сла­до­ле­ди би­ти иде­ал­но осве­же­ње на­шим олим­пиј­ци­ма по­сле на­пор­ них тре­нин­га и пра­ва по­др­шка да се вра­те на те­рен спрем­ни за по­бе­де – из­ја­вио је Гој­ко Ђо­шић, ди­рек­тор ре­ги­о­нал­ног ли­де­ра у про­из­вод­њи сла­до­ле­да и смр­зну­те хра­не и зва­ нич­ног сла­до­ле­да Олим­пиј­ског ко­ ми­те­та Ср­би­је. – Хтео бих да за­хва­лим ком­па­ ни­ји „Фри­ком”, ко­ја је од­лу­чи­ла да по­сле Лон­до­на, по­др­жи на­ше олим­пиј­це и у олим­пиј­ском ци­ клу­су Рио 2016. Пред Олим­пиј­ске игре у Лон­до­ну за­јед­но смо кре­ и­ра­ли ал­бум са сли­чи­ца­ма, ко­ји је обе­ле­жио 100 го­ди­на од пр­вог уче­шћа Ср­би­је на Олим­пиј­ским игра­ма у Сток­хол­му 1912, а по­тру­ ди­ће­мо се да по­но­во об­ра­ду­је­мо све љу­би­те­ље спор­та не­ком за­ни­ мљи­вом ак­ци­јом. Из­у­зет­но нам је за­до­вољ­ство што је „Фри­ком” од­ лу­чио да по­др­жи наш олим­пиј­ски тим јер нај­бо­љи за­слу­жу­ју по­др­ шку нај­б о­љ их – ре­к ао је Вла­д е Ди­вац, до­да­ју­ћи да ће „Фри­ком” сла­до­ле­ди би­ти пра­во осве­же­ње у то­плом Рио де Жа­не­и­ру.

Број 9

СПОН­ЗОР­СКИ ПУЛ

ОЛИМПИЈСКА


Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

АПРИЛ 2014.

АПРИЛ 2014.

В

е­ли­мир Стје­па­но­вић пли­ва ка вр­ху. Ве­ли­ки по­тен­ци­јал, ко­ји се по­твр­ђу­је сјај­ним ре­зул­та­ти­ма и ме­да­ља­ма још од 2010. пре­тва­ра се у истин­ског свет­ ског аса. У прет­ход­ној го­ди­ни осва­јач три злат­ не ме­да­ље на Ме­ди­те­ран­ским игра­ма у Мер­си­ ну (200 м сло­бод­но, 400 м сло­бод­но уз др­жав­ни ре­корд и 200 м дел­фин, шам­пи­он Евро­пе у 25ме­тар­ским ба­зе­ни­ма у Хер­нин­гу на 200 дел­фин и осва­јач брон­зе на 400 сло­бод­но. Нај­бо­љи мла­ди спор­ти­ста у из­бо­ру ОКС 2010, осво­јио је из­ван­ред­но ше­сто ме­сто на 200 м дел­фин на Игра­ма у Лон­до­ну иа­ко је био убе­ дљи­во нај­мла­ђи фи­на­ли­ста у тр­ци у ко­јој су ме­ да­ље по­де­ли­ли та­ква име­на као што су Ле Клос, Фелпс и Ма­цу­да. Цео пли­вач­ки свет обра­тио је па­жњу на на­шег Ве­љу. Ове го­ди­не је по­чео из­ван­ред­но. На ми­тин­ гу у Ај­ндхо­ве­ну осво­јио је три зла­та и сре­бро. Обо­рио је др­жав­не ре­кор­де на 200 м (1:46,87) и 400 м сло­бод­но (3:48,25), оства­рио нај­бо­ље европ­ско вре­ме на 200 м дел­фин (1:56,70) уз лич­ни ре­корд на 100 м сло­бод­но (49,21). До­ бро – да бо­ље те­шко мо­же да бу­де. У Ду­ба­и­ју жи­ви и тре­ни­ра. Глав­ни циљ се­зо­ не Ве­ли­ми­ра Стје­па­но­ви­ ћа је Европ­ско пр­вен­ство у Бер­ли­ну од 18. до 24. ав­ гу­ста. Пла­сма­ни и ре­зул­та­ти на ква­ли­тет­ном ми­тин­ гу у Ај­ндхо­ве­ну на­ја­ вљу­ју успе­шну го­ди­ну. Да ли си за­до­во­љан по­ чет­ком се­зо­не? ВЕ­ЛИ­МИР: Ве­о­ма сам за­до­во­љан и при­пре­ма­ма и до­са­да­шњим учин­ком у пр­вих не­ко­ли­ко ме­се­ци ове го­ди­не. То по­твр­ђу­ју ре­зул­та­ти са не­ко­ли­ко тест так­ми­че­ња и на­рав­но ови

ИЗ АБУ ДА­БИ­ЈА У ПАР­ТИ­ЗАН Ве­ли­мир Стје­па­но­вић је ро­ђен 7. ав­гу­ ста 1993. у Абу Да­би­ју. Иза­брао је да пли­ва за Ср­би­ју, члан је Пар­ти­за­на. По­ чео је са шест го­ди­на, али је са озбиљ­ ним ра­д ом кре­н уо не­к о­л и­к о го­д и­н а ка­сни­је ка­да га је пре­у­зео бри­тан­ски струч­њак Крис Та­деј. Вр­ло бр­зо, по­сле са­мо шест ме­се­ци осво­јио је пр­ву ме­да­ љу, брон­зу, на ми­тин­гу у Ен­гле­ској. – Крис ме је убе­дио да бих ствар­но мо­ гао да бу­дем до­бар пли­вач са успе­шном ка­ри­је­ром – ре­као је јед­ном при­ли­ком Ве­ли­мир Стје­па­но­вић.

из Хо­лан­ди­је. Чи­ни ми се да сам са­мо на­ста­вио са до­бром фор­мом из про­шле го­ди­не. Њу сма­ трам из­у­зет­но успе­шном. Ај­ндхо­вен ме је по­ себ­но об­ра­до­вао. Не са­мо због осво­је­них ме­да­ ља већ и због три нај­бо­ља вре­ме­на на 100 м, 200 м и 400 м сло­бод­но уз два на­ци­о­нал­на ре­кор­да. По­пра­вио сам вре­ме­на ко­ја су ми на Ме­ди­те­ ран­ским игра­ма у Мер­си­ну до­не­ла два пр­ва ме­ ста. Све су то по­ка­за­те­љи ко­ји ми го­во­ре да смо

Пра­ви пут за Бер­лин Нај­бо­љи срп­ски пли­вач ре­зул­та­ти­ма на ми­тин­гу у Ај­ндхо­ве­ну по­ка­зао да на Европ­ском пр­вен­ству мо­же да оства­ри за­па­же­не пла­сма­не на пра­вом пу­ту. Знам да још мо­рам да ра­дим, да обра­тим па­жњу на по­след­њих 50 ме­та­ра на 200 бе­тер­флај. Увек има про­стор за на­пре­дак. Ка­кви су ти пла­но­ви за на­ред­ни пе­ри­од? Прет­по­ста­вља­мо да је са­да тре­ни­ра­ње у пр­ вом пла­ну? ВЕ­ЛИ­МИР: Пред­сто­ји ми пе­ри­од на­пор­ног ра­да. Не во­лим мно­го да пу­ту­јем и да се че­сто так­ми­чим. Са­мо уз ква­ли­те­тан, до­бро при­пре­ мљен тре­нинг мо­гу да пот­пу­но спре­ман до­че­ кам нај­ва­жни­ју ак­ци­ју у се­зо­ни, шам­пи­о­нат „ста­рог кон­ти­нен­та” у Бер­ли­ну. До дру­ге по­ ло­ви­не ав­гу­ста имам ја­сан про­грам при­пре­ма и ту не­ће би­ти од­сту­па­ња. Циљ је увек исти – осва­ја­ње ме­да­ље! Так­ми­че­ње се одр­жа­ва у сре­ ди­ни олим­пиј­ског ци­клу­са и си­гу­ран сам да ће нај­бо­љи пли­ва­чи Евро­пе до­ћи да про­ве­ре у ка­ квој су фор­ми. Оче­ку­јем да бу­ду оства­ре­на од­ лич­на вре­ме­на и да ре­зул­та­ти бу­ду бо­љи не­го

што су би­ли пре две го­ди­не у Де­бре­ци­ну. Не за­ва­ра­вам се. Нај­ве­ћа име­на по­пут Нем­ца Би­ дер­ма­на се још ни­су пред­ста­ви­ли, али мо­ја по­ зи­ци­ја је до­бра. Пли­вач­ка јав­ност је те­бе пр­ви пут чу­ла 2010. Вр­ху­нац је ипак пред­ста­вљао де­би на Олим­пиј­ским игра­ма у Лон­до­ну. Ше­сто ме­сто, од­ли­чан ути­сак се не за­бо­ра­вља­ју. Ка­ко са­да по­сма­траш сво­је из­да­ње на нај­ ве­ћој свет­ском смо­три? ВЕ­ЛИ­МИР: На­рав­но да се ра­до се­ћам Лон­до­ на. За ме­не, као мла­дог спор­ти­сту је би­ла ве­ли­ка ствар да бу­дем део тог спек­та­кла. Осе­тио сам ат­ мос­фе­ру Ига­ра, а си­гу­ран сам да оства­ре­ни пла­ сма­ни и ре­зул­тат ни­су би­ли ло­ши. Ко јед­ном до­ жи­ви бо­ра­вак у Олим­пиј­ском се­лу, дру­же­ње са вр­хун­ским спор­ти­сти­ма, са­мо так­ми­че­ње, по­ же­ли да му се то по­но­во до­го­ди. Ис­ку­ство сте­ че­но на Олим­пиј­ским игра­ма је не­про­це­њи­во.

13

ВЕ­ЛИ­МИР СТЈЕ­ПА­НО­ВИЋ

Ве­ља у Син­га­пу­ру 2010...

... у Бе­о­гра­ду 2011...

... у Лон­до­ну 2012...

... у Мер­си­ну 2013...

ЗА­СТА­ВА У СИН­ГА­ПУ­РУ Олим­пиј­ске игре мла­дих у Син­га­пу­ру 2010. Ве­ли­мир Стје­па­но­ вић пам­ти­ће по сре­бру на 100 сло­бод­но и брон­зи на 100 дел­ фин, али и по чи­ње­ни­ци да је на це­ре­мо­ни­ји отва­ра­ња но­сио за­ ста­ву Ср­би­је. На­ред­не го­ди­не на Ју­ни­ор­ском пр­вен­ству Евро­пе у Бе­о­гра­ду осво­јио је две злат­не ме­да­ље. У олим­пиј­ској 2012. је био пе­ти на Европ­ском пр­вен­ству и ше­сти на Олим­пиј­ским игра­ма на 200 м дел­фин. Про­шла се­зо­на – три зла­та на Ме­ди­те­ран­ским игра­ ма у Мер­си­ну, зла­то и брон­за на Европ­ском пр­вен­ству у ма­лим ба­зе­ни­ма у Хер­нин­гу. Но­ви­на­ри су га про­гла­си­ли за но­ву пли­ вач­ку на­ду.. ... у Хер­нин­гу 2013...

За­и­ста мно­го зна­чи и по­ма­же ми да на­пра­вим зна­чај­не по­ма­ке у да­љој ка­ри­је­ри. Игре у Ри­ју су 2016, али је за спор­ти­сте то ја­ко бли­зу. Ка­ква су тво­ја раз­ми­шља­ња о на­ред­ним Олим­пиј­ским игра­ма ? ВЕ­ЛИ­МИР: Рио је­сте у ми­сли­ма и ве­ру­јем да је то слу­чај и код дру­гих олим­пиј­ских кан­ди­да­та. То је нај­бо­ље ме­сто за афир­ма­ци­ју јед­ног спор­ ти­сте по­себ­но у по­је­ди­нач­ним спор­то­ви­ма. И све ово што ра­дим са­да је за­пра­во при­пре­ма за сле­де­ће Олим­пиј­ске игре. Ре­као сам већ, ка­да их јед­ном осе­ти­те, по­же­ли­те да вам се то опет до­го­ ди без об­зи­ра ко­ли­ко је на­по­ра по­треб­но. И сам пла­сман на Олим­пиј­ске игре је огро­ман успех за спор­ти­сту. Мо­же­те он­да да ми­сли­те шта зна­чи ула­зак у фи­на­ле или осва­ја­ње ме­да­ље. У Лон­до­ну се од ак­тив­ног ба­вље­ња пли­ва­ њем опро­стио ле­ген­дар­ни Ве­ли­мир Ча­вић.

Са­да сте наш пр­ви адут у ба­зе­ну. Да ли то пред­ста­вља од­ре­ђе­ни при­ти­сак ? ВЕ­ЛИ­МИР: При­ти­сак и од­го­вор­ност су при­ сут­ни, по­себ­но ка­да се зна да мно­ги оче­ку­ју да на­ста­ви­те на на­чин ка­ко је то чи­нио је­дан ква­ ли­те­тан, успе­шан и по­пу­ла­ран спор­ти­ста као што је Ми­ло­рад Ча­вић. Са дру­ге стра­не го­ди ми по­ре­ђе­ње са њим. То је знак да вре­дим и та ме­ша­ви­на да­је по­зи­тив­не ви­бра­ци­је и ства­ра мо­тив да по­сти­жем још бо­ље ре­зул­та­те. По­зна­та је тво­ја при­вр­же­ност Ср­би­ји. Да ли си за­до­во­љан усло­ви­ма ко­је ти и оста­ ли пли­ва­чи, ко­ји је пред­ста­вља­те, има­те. Да ли су они јед­на­ки они­ма ко­је има­ју дру­ ги свет­ски асо­ви, или спор­ти­сти у дру­гим спор­то­ви­ма? ВЕ­ЛИ­МИР: Ми­слим да то ни­је ре­ал­но да се оче­ку­је. Ко­ли­ко год да је пли­ва­ње успе­шни­је од не­ких спор­то­ва, те­шко је да ће има­ти ста­

тус ка­кав они има­ју. На на­ма спор­ти­сти­ма је да тај на­чин раз­ми­шља­ња и тренд про­ме­ни­мо ко­ли­ко год то из­гле­да­ло не­мо­гу­ће. Ми­ло­ра­ду је то до­не­кле и по­ла­зи­ло за ру­ком. Ина­че, мој од­нос пре­ма Ср­би­ји је не­про­ме­њив, увек исти и сво­ди се на љу­бав. И би­ћу за­до­во­љан ако је та љу­бав обо­стра­на. Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је чи­ни ве­ли­ке на­по­ре да обез­бе­ди спор­ти­сти­ма ква­ли­тет­ не усло­ве за тре­нин­ге и так­ми­че­ња. Ка­ква су ва­ша ис­ку­ства у са­рад­њи са на­ци­о­нал­ ном олим­пиј­ском ку­ћом ? ВЕ­ЛИ­МИР: Са­рад­ња са Олим­пиј­ским ко­ми­ те­том Ср­би­је је на нај­ви­шем ни­воу. Та­ко је би­ ло од са­мог по­чет­ка, та­ко је и да­нас. Због тог од­но­са и па­жње ја сам ве­ро­ват­но сти­гао ту где је­сам. На­дам се да ће­мо тај од­нос још на­до­гра­ ди­ти и да ће би­ти још при­ли­ка да се сви за­јед­ но ра­ду­је­мо.

Број 9

12

ОЛИМПИЈСКА

ИН­ТЕР­ВЈУ

Број 9

ОЛИМПИЈСКА


Op

РЕВИЈА

СПОН­ЗО­Р­СКИ ПУЛ

АПРИЛ 2014.

15

ЗЛА­ТИ­БО­РАЦ

Сна­га ула­зи на уста, а до­ла­зи са Зла­ти­бо­ра Ком­па­ни­ја „Зла­ти­бо­рац” д. о. о. при­пре­ма зва­нич­ну хра­ну за на­ше олим­пиј­це

Хра­на за око и ду­шу: Ду­шан Кне­же­вић и Вла­де Ди­вац

Вр­хун­ска ис­хра­на је је­дан од пред­у­сло­ва ква­ ли­тет­ног ра­да и при­пре­ма за нај­ве­ћа так­ми­че­ ња. Пот­пи­су­ју­ћи уго­вор са Ком­па­ни­јом „Зла­ ти­бо­рац” д. о. о. Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је је на­пра­вио огро­ман ко­рак у ства­ра­њу оп­ти­мал­ них усло­ва спор­ти­сти­ма за успе­шно пред­ста­ вља­ње на Олим­пиј­ским игра­ма у Рио де Жа­ не­и­ру 2016. Уго­вор о спон­зор­ству су пот­пи­са­ли пред­сед­ ник ОКС Вла­де Ди­вац и ге­не­рал­ни ди­рек­тор „Зла­ти­бор­ца” Ду­шан Кне­же­вић. – Наш „Тим за Рио 2016“ је бо­га­ти­ји за још јед­ног чла­на Хва­ла „Зла­ти­бор­цу” што је у на­ ма пре­по­знао пра­вог парт­не­ра за спорт­ска ула­ га­ња. Ти­ме је по­ка­зао да це­ни сна­гу срп­ског спор­та. Из ис­ку­ства знам шта зна­чи пра­вил­на ис­хра­на за раз­вој спор­ти­сте. Ква­ли­те­ти „Зла­

ти­бор­ца” су до­бро по­зна­ти и ван гра­ни­ца Ср­ би­је, пред­ста­вља­ју вр­хун­ски бренд и то нам да­ је пра­во да бу­де­мо по­но­сни због пот­пи­си­ва­ња ова­квог уго­во­ра. – ре­као је пред­сед­ник Олим­ пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је Вла­де Ди­вац. За­до­вољ­ство је из­ра­зио и пр­ви чо­век ре­но­ ми­ра­не ком­па­ни­је Ду­шан Кне­же­вић: – На­ша хра­на је од да­нас зва­нич­на хра­на олим­пиј­ског ти­ма. Не кри­јем да смо из­у­зет­но по­но­сни због то­га. Као дру­штве­но од­го­вор­на ком­па­ни­ја по­ред на­сто­ја­ња да по­тро­ша­чи­ма пру­жи­мо нај­бо­љи про­из­вод има­мо и же­љу да до­при­не­се­мо раз­во­ју свих обла­сти дру­штве­ ног жи­во­та Ср­би­је. Хра­на да­је сна­гу, сна­га ре­зул­та­те . То је наш мо­то и си­гу­ран сам да ће сна­гом „Зла­ти­бо­рац брен­да” спор­ти­сти до­би­ти енер­ги­ју и да ће­мо

се ра­до­ва­ти оства­ри­ва­њу вр­хун­ских ре­зул­та­ та на сле­де­ћим олим­пиј­ским игра­ма у Рио де Жа­не­и­ру... У пред­ста­вља­њу „Зла­ти­бор­ца” ис­так­ну­то је да су пр­шут и дру­ги де­ли­ка­те­си по­ро­дич­не ком­па­ни­је из се­ла Мач­кат са Зла­ти­бо­ра го­ди­ на­ма оми­ље­ни у Ср­би­ји. По­ста­ли су си­но­ним ква­ли­те­та пре­по­знат и ван гра­ни­ца Ср­би­је. „Зла­ти­бо­рац” се успе­шно пред­ста­вља и по­слу­је у Цр­ној Го­ри, Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, Ма­ке­до­ ни­ји, Ру­си­ји, Бе­ло­ру­си­ји, Азер­беј­џа­ну, Турк­ ме­ни­ста­ну… Осва­ја­чи су пре­сти­жних при­зна­ња на сај­мо­ ви­ма у Шпа­ни­ји, Не­мач­кој, Укра­ји­ни. Ја­сно је да срп­ски спор­ти­сти о ква­ли­те­ту ис­ хра­не ви­ше не мо­ра­ју да раз­ми­шља­ју. „Зла­ти­ бо­рац” је пун по­го­дак.

„Прок­тер и Гембл” уз хо­ке­ја­ше Ср­би­је Ком­па­ни­ја „Прок­тер и Гембл”, парт­нер Олим­пиј­ског ти­ма Ср­би­ је и је­дан од топ-парт­не­ра Ме­ђу­ на­род­ног олим­пиј­ског ко­ми­те­та, у окви­ру кам­па­ње „Хва­ла ти, ма­ ма”, по­мо­гла је при­пре­ме ре­пре­ зен­та­ци­је Ср­би­је у хо­ке­ју на ле­ду, из­дво­јив­ши сред­ства за пла­ћа­ње тер­м и­н а за тре­н ин­г е у Ле­д е­н ој дво­ра­ни. Ди­р ек­т ор „Прок­т ер и Гембл Ср­би­ја” Сте­фан Пе­тро­вић из­вео је по­чет­но под­ба­ци­ва­ње па­ка на утак­ми­ци из­ме­ђу Ср­би­је и Есто­ ни­је на Свет­ском пр­вен­ству А гру­ пе Дру­ге ди­ви­зи­је. – Ком­па­ни­ја „Прок­тер и Гембл” по­кре­ну­ла је кам­па­њу „Хва­ла ти,

Сте­фан Пе­тро­вић „отва­ра” свет­ски шам­пи­о­нат у Ле­де­ној дво­ра­ни

ма­ма” са ци­љем да по­др­жи мла­ де та­лен­то­ва­не спор­ти­сте. На­да­ мо се да ће­мо, за­јед­но са на­шим парт­не­ри­ма из Олим­пиј­ског ко­ ми­те­та Ср­б и­ј е, по­м о­ћ и на­ш им спор­ти­сти­ма да оства­ре нај­ви­ше до­ме­те и учи­не сво­је мај­ке срећ­ ним и по­но­сним”, ре­као је Сте­фан Пе­тро­вић. На­ши хо­ке­ја­ши уз­вра­ти­ли су свом спон­зо­ру до­брим игра­ма и брон­за­ном ме­да­љом, ко­ју је до­ нео Не­ма­ња Ву­чу­ре­вић је­ди­ним го­лом на утак­ми­ци за тре­ће ме­сто са Ау­стра­ли­јом. Пр­во ме­сто осво­ји­ла је Есто­ни­ ја, а сре­бро су из­бо­ри­ли хо­ке­ја­ши Ислан­да.

Број 9

ОЛИМПИЈСКА


Op

Op

РЕВИЈА

АПРИЛ 2014.

РЕВИЈА

АПРИЛ 2014.

17

Алек­сан­дра Ке­бић „мла­ди ам­ба­са­дор”

ЈОГ

Алек­сан­дра Ке­бић (у сре­ди­ни) са ко­ле­га­ма мла­дим ам­ба­са­до­ри­ма...

На пред­лог ОКС ме­ђу­на­род­ни олим­пиј­ски ко­ми­тет ода­брао је Алек­сан­дру Ке­бић, бив­шу ру­ко­ме­та­ши­цу, за­по­сле­ну у ОКС за „мла­дог ам­ба­са­до­ра”. За­да­так мла­дог ам­ба­са­до­ра је пред­ста­вља­ју­ћи сво­ју зе­мљу под­сти­чу спор­ти­сте на ин­тер­ак­ци­ју са спор­ти­ сти­ма дру­гих на­ци­ја као и да уче­ству­ју у за­јед­нич­ком кул­тур­но-еду­ка­тив­ном про­гра­му. Овај про­грам је ка­ рак­те­ри­сти­чан за Олим­пиј­ске игре мла­дих и нео­п­хо­дан за пра­ви­лан раз­вој пер­спек­тив­них спор­ти­ста. Мла­ди ам­ба­са­до­ри ће за­јед­но са спор­ти­сти­ма про­ћи кроз сва пре­да­ва­ња и ра­ди­о­ни­це ко­је за те­му има­ ју: здра­ву ис­хра­ну, пре­вен­ци­ју по­вре­да, ан­ти­до­пинг, ка­ри­је­ру у спор­ту и на­сту­пе у ме­ди­ји­ма ка­ко би их при­пре­ми­ли за на­чин жи­во­та ко­ји им пред­сто­ји као бу­ду­ћим вр­хун­ским спор­ти­сти­ма. О сво­јим ду­жно­сти­ма то­ком ЈОГ Алек­сан­дра Ке­бић се упо­зна­ла на са­стан­ци­ма у Нан­кин­гу и је­два че­ ка по­че­так ЈОГ.

Са 23 го­ди­не узор мла­дим спор­ти­сти­ма Олимпијски стадион чека спортисте

Нан­кинг је пот­пу­но спре­ман Древ­ни ки­не­ски град већ су­тра мо­же да при­ми уче­сни­ке Олим­пиј­ских ига­ра мла­дих У Нан­кин­гу на са­стан­ку ше­ фо­ва ми­си­ја 197 на­ци­о­нал­них олим­пиј­ских ко­ми­те­та, ко­ји ће по­сла­т и мла­д е спор­т и­с те на Дру­ге олим­пиј­ске игре мла­дих (16-28. ав­густ) био је и Да­мир Штај­нер, шеф ми­си­је ОКС, ко­ ји је ту ду­жност оба­вљао и на Зим­ским олим­пиј­ским игра­ма у Со­чи­ју. Ње­гов оп­шти ути­сак, по­сле дво­д нев­н ог бо­р ав­к а, у овом древ­н ом гра­д у (на­с тао у пе­ том ве­ку пре но­ве ере) са око 8.000.000 ста­нов­ни­ка, на­го­ве­ шта­ва да ће Дру­ге олим­пиј­ске игре мла­дих уве­ли­ко над­ма­ши­ ти пр­во из­да­ње одр­жа­но у Син­ га­пу­ру пре че­ти­ри го­ди­не. – Што се ти­ч е Нан­к ин­г а, Олим­п иј­с ке игре мла­д их би мо­гле да поч­н у већ су­т ра, а мој је ути­сак да би за три ме­ се­ца би­ли спрем­ни и да ор­га­ ни­зу­ју ве­ли­ке олим­пиј­ске игре, са­мо кад би МОК то за­тра­жио од њих – ре­као је по по­врат­ку Да­мир Штај­нер на за­се­да­њу у Нан­кин­гу из Ки­не Да­мир Штај­нер. То­ком дво­днев­ног за­се­да­ња пред­став­ни­ци ко бли­зу је­дан дру­го­ме, а та­ко­ђе и Олим­пиј­ском Ор­га­ни­за­ци­о­ног ко­ми­те­та ЈОГ пред­ста­ви­ли су се­лу а то је за­и­ста ја­ко ва­жно за успех так­ми­че­ до у де­та­ља све сег­мен­те ор­га­ни­за­ци­је, а ше­фо­ ња. Олим­пиј­ско се­ло из­гле­да ма­ло, ком­пакт­но, ви ми­си­ја на­ци­о­нал­них олим­пиј­ских ко­ми­те­та то­пло, све је ту на­до­хват ру­ке, а мо­же да при­ми има­ли су при­ли­ку да оби­ђу све објек­те Ига­ра, чак 4.200 ста­на­ра и да им пру­жи мак­си­ма­лан укљу­чу­ју­ћи и олим­пиј­ско се­ло. ком­фор – ка­же шеф на­ше ми­си­је. – До­ма­ћин је за Игре из­гра­дио све но­ве објек­ У Син­га­пу­ру, ве­ћи­на так­ми­че­ња одр­жа­на је те, та­ко­ђе и но­во Олим­пиј­ско се­ло. Иа­ко је Нан­ на ре­ла­тив­но скром­ним, али до­бро одр­жа­ва­ кинг ве­ли­ки град, у ко­јем жи­ви го­то­во је­дан број ним по­сто­је­ћим објек­ти­ма, би­ло оп­штин­ским, љу­ди ко­ли­ко и у це­лој Ср­би­ји, сви објек­ти су ја­ би­ло уни­ве­р­зи­тет­ским, а у Нан­кин­гу спор­ти­

сти­ма ће на рас­по­ла­га­њу би­ти но­ви, са­вре­ме­ни објек­ти. – Олим­п иј­с ки ста­д и­о н, на ком ће се одр­жа­ти и атлет­ска так­ми­че­ња, из­гле­да леп­ше од оног у Со­чи­ју на ком су одр­ жа­не не­за­бо­рав­не це­ре­мо­ни­је отва­ра­ња и за­тва­ра­ња Зим­ских олим­пиј­ских ига­ра, а јед­на­ко до­бри су и оста­ли објек­ти за свих 29 спор­то­ва, ко­ји се на­ ла­зе на про­гра­му Олим­пиј­ских ига­ра мла­дих – ка­же Штај­нер. Је­ди­ни, услов­но ре­че­но не­до­ ста­так, је ре­ла­тив­но ма­ли ае­ро­ дром у Нан­кин­гу. – У удар­ним да­ни­ма уо­чи по­ чет­ка ига­ра и по њи­хо­вом за­ вр­шет­ку он не­ће мо­ћи да при­ ми по­тре­бан број ави­о­на, па ће мно­ге де­ле­га­ци­је до­ла­зи­ти до Шан­га­ја. Ту ће ор­га­ни­за­тор пре­ у­зи­ма­ти бри­гу о њи­ма и ау­то­бу­ си­ма их пре­во­зи­ти до Нан­кин­ га. Пут тра­је че­ти­ри ча­са, али ту се ни­шта не мо­же. Све оста­ло је на вр­хун­ском ни­воу, а мла­ди спор­ти­сти има­ће при­ли­ку и да се упо­зна­ју и са бо­га­том исто­ри­јом Нан­кин­га на ли­цу ме­ста. Ве­ли­ки део кул­тур­но-еду­ка­тив­них про­гра­ма од­ви­ја­ће се кроз по­се­те исто­риј­ским и кул­тур­ним спо­ме­ни­ци­ма, ме­ђу ко­ји­ма је по­ себ­но упе­ча­тљив Нан­кин­шки зид – ка­же Да­мир Штај­нер. Нан­кин­шки зид је нај­ду­жи град­ски зид у Ки­ ни, дуг је 32 ки­ло­ме­тра а са­гра­ђен је у 14. ве­ку за вре­ме ди­на­сти­је Минг уз ан­га­жо­ва­ње 200.000 рад­ни­ка, ко­ји су га гра­ди­ли 21 го­ди­ну...

Олим­пиј­ска ви­це­шам­пи­он­ка Ива­на Мак­си­мо­вић пу­ту­је у Нан­кинг да мла­дим стрел­ци­ма пре­не­се сво­ја ис­ку­ства На Пр­вим олим­пиј­ским игра­ ма мла­дих у Син­га­пу­ру 2010. ме­ђу ода­бра­ним ам­ба­са­до­ри­ма свет­ског спор­та био је наш про­сла­вље­ни ко­ шар­каш Алек­сан­дар Са­ша Ђор­ђе­ вић, а у Нан­кин­гу на Дру­гим олим­ пиј­ским игра­ма мла­дих (ЈОГ) ме­ђу 38 спорт­ских асо­ва из це­лог све­та, ко­је је ода­брао Ме­ђу­на­род­ни олим­ пиј­ски ко­ми­тет на пред­лог ме­ђу­ на­род­них спорт­ских фе­де­ра­ци­ја за уло­гу „Узо­ра мла­дим спор­ти­сти­ ма” је и олим­пиј­ска ви­це­шам­пи­он­ ка Ива­на Мак­си­мо­вић. – Ово је ве­ли­ко при­зна­ње за ме­ не. Ни­сам уче­ство­ва­ла на пр­вим Олим­пиј­ским игра­ма мла­дих у Син­га­пу­ру 2010. та­ко да сам пре­ срећ­на што ћу би­ти у Нан­кин­гу. ре­ кла је Ива­на Мак­си­мо­вић.– Уче­шће на Олим­пиј­ским игра­ма мла­дих је за мла­де спор­ти­сте из­у­зет­но ва­жно да осе­те ат­мос­фе­ру ве­ли­ког так­ми­ че­ња, да се уса­вр­ша­ва­ју и при­пре­ ма­ју за на­ред­не спорт­ске иза­зо­ве. Имам мно­го то­га да по­де­лим са њи­ ма, би­ла сам у „њи­хо­вим ци­пе­ла­ма” и имам до­ста ис­ку­ства. Ива­на Мак­си­мо­вић ће бо­ра­ви­ти у Нан­кин­гу то­ком стре­љач­ких так­ ми­че­ња (17-22. ав­густ), дру­жи­ће се мла­дим стрел­ци­ма и пре­но­си­ти им соп­стве­на ис­ку­ства са так­ми­че­ ња а по­себ­но са олим­пиј­ских ига­ра, са­ве­то­ва­ти их ка­ко да во­де спорт­ ски жи­вот, по­шту­ју пр­о­тив­ни­ка и так­ми­че се у ду­ху фер пле­ја, ме­ђу­ соб­ног ува­жа­ва­ња и олим­пиј­ских прин­ци­па. Ива­на ће уче­ство­ва­ти и на три­би­на­ма „Ћа­ска­ње са шам­пи­ о­ни­ма” ко­је ће се пре­но­си­ти на ди­ ги­тал­ној плат­фор­ми МОК. То­ком бо­рав­ка у Нан­кин­гу Ива­на ће има­ти при­ли­ку да бо­дри и са­ве­ту­је

на­ ше

Ива­на Мак­си­мо­вић у Лон­до­ну 2012.

Алек­сан­дар Ђођ­ре­вић у Син­га­пу­ру 2010.

Ивана У до­бром дру­штву Ме­ђу 37 асо­ва из 28 спор­то­ва, ко­ји се на­ла­зе на про­гра­му лет­њих Олим­пиј­ских ига­ра мла­дих у Нан­кин­гу, по­ред Ива­не Мак­си­мо­вић има још до­ста по­зна­тих име­на свет­ског спор­та и олим­пи­зма. У Нан­кин­гу ће се са мла­дим спор­ти­сти­ма дру­жи­ти атле­ти­чар­ка Кај­ са Бер­квист (Швед­ска), ко­шар­каш Хор­хе Гар­ба­хо­са (Шпа­ни­ја), би­ци­ кли­ста Фре­де­рик Ма­ње (Фран­цу­ска), сто­но­те­ни­сер Јир­ген Пер­сон (Швед­ска), ска­ка­чи­ца у во­ду Минг­си­је Ву (Ки­на)...

мла­де олим­пиј­це Ми­ли­цу Ба­бић и Ан­дри­ју Ми­ло­ва­но­ви­ћа, ко­ји се као и она так­ми­че у га­ђа­њу из пу­шке и мо­жда ће ње­но при­су­ство и саве­ти до­при­не­ти да и они на­чи­не под­виг сли­чан ње­ном ка­да је на де­би­ју на Олим­пиј­ским игра­ма осво­ји­ла сре­ бр­ну ме­да­љу у ди­сци­пли­ни мк пу­ шка тро­став – 100. олим­пиј­ско од­ лич­је за наш спорт.

Број 9

16

ОЛИМПИЈСКА

У СУ­СРЕТ НАН­КИН­ГУ

Број 9

ОЛИМПИЈСКА


Op

РЕВИЈА

АПРИЛ 2014.

АТЛАН­ТА 1996

19

ОД­БОЈ­КА­ШИ У АТЛАН­ТИ 1996. Брон­з у су осво­ј и­л и: Де­ јан Бр­ђ о­в ић, Жар­к о Пе­ тро­вић, Сло­бо­дан Ко­вач, Вла­ди­мир Гр­бић, Ни­ко­ла Гр­б ић, Жељ­к о Та­н а­с ко­ вић, Рај­ко Јо­ка­но­вић, Ђу­ла Ме­штер, Вла­ди­мир Ба­тез, Го­ран Ву­је­вић, Ан­дри­ја Ге­ рић и Ђор­ђе Ђу­рић. Еки­пу је во­дио Зо­ран Га­ јић, по­ма­гао му је Јо­ви­ца Цвет­ко­вић.

Осва­ја­чи пр­ве олим­пиј­ске ме­да­ље у Атлан­ти 1996

По­че­так ере „пла­ве че­те” Осва­ја­њем брон­за­не ме­да­ље, пр­вог олим­пиј­ског од­лич­ја, ју­го­сло­вен­ски од­бој­ка­ши по­ка­за­ли да до­ла­зи њи­хо­во вре­ме Скро­ман учи­нак има­ли су на Олим­пиј­ ским игра­ма. Са­мо ше­сто ме­сто у Мо­скви 1980. из две европ­ске брон­зе... Од­бој­ка­ ши су де­це­ни­ја­ма би­ли у сен­ци дру­гих екип­них спор­то­ва. По рас­па­ду СФРЈ и уки­да­њу санк­ци­ја све се про­ме­ни­ло. Од­бој­ка­ши СРЈ су кроз ква­ли­фи­ка­ци­је сти­гли до Европ­ског пр­вен­ства у Ати­ ни 1995, осво­ји­ли тре­ћу европ­ску брон­ зу и на­ја­ви­ли ква­ли­тет ко­ји се ре­зул­та­ти­ма и пла­сма­ни­ма по­твр­ђу­је до да­нас. Пр­ва ве­ли­ка ста­ни­ца би­ле су Олим­пиј­ске игре у Атлан­ти. – Из­бо­ри­ли смо уче­шће кроз ква­ли­фи­ка­ци­ је, све­сни да мо­же­мо да не­што ура­ди­мо. Има­ ли смо тро­ји­цу игра­ча из до­ма­ће ли­ге Ба­те­за, Ву­јо­ви­ћа и Ме­ште­ра. Гру­па те­шка: Ру­си­ја, Хо­ лан­ди­ја и Ита­ли­ја – при­се­ћа се тво­рац ве­ли­ке ге­не­ра­ци­је Зо­ран Га­јић.

ИГРА­ЛИ ЗА БР­ЂУ Вр­ло бр­зо по по­чет­ку так­ми­че­ња из Кра­ље­ва је сти­гла ту­жна вест. Ка­пи­те­ ну ре­пре­зен­та­ци­је Де­ја­ну Бр­ђо­ви­ћу је пре­ми­нуо син. – Био је је­дан од во­де­ћих игра­ча, ка­пи­ тен. Вра­тио се ку­ћи, ми смо игра­ли за ње­га. Стал­но смо ис­ти­ца­ли да су по­бе­ де и ме­да­ља за на­шег ка­пи­те­на – ка­же Жељ­ко Та­на­ско­вић. Бр­ђо­вић је са­че­као дру­го­ве на ае­ро­ дро­му Бе­о­град. Емо­ци­је су чи­ни­ле сво­ је, уру­ч и­л и су му ме­д а­љ у. Ни­к о ни­ј е крио су­зе.

Пр­ви меч је по­ка­зао да са Ју­ го­сла­ви­јом не­ће би­ти ша­ле. Фа­во­рит Ру­си­ја је по­чи­шћен са те­ре­на. – Из­гу­би­ли смо пр­ви сет, он­д а пот­п у­н о до­м и­н и­р а­ ли и по­бе­ди­ли. За нас је то мно­го зна­чи­ло. Обез­бе­ди­ли смо ме­сто у че­тврт­фи­на­лу, сте­ кли са­мо­по­у­зда­ње – ка­же Вла­ди­ мир Ба­тез. Сле­де­ћи ре­зул­та­ти у гру­пи су би­ли оче­ки­ва­ ни. Ла­га­не по­бе­де про­тив Ју­жне Ко­ре­је и Ту­ни­ са и по­ра­зи од та­да не­при­ко­сно­ве­них Ита­ли­ ја­на и Хо­лан­ђа­на. У че­тврт­фи­на­лу про­тив­ник је био Бра­зил, бра­ни­лац шам­пи­он­ске ти­ту­ле. При­ча ду­га 2 ча­са и 28 ми­ну­та... – Ни­смо има­ли шта да из­гу­би­мо. Са дру­ге стра­не су би­ли ве­ли­ка­ни од­бој­ке пред­во­ђе­ни Ли­мом, Га­вом. Кре­ну­ли смо из­ван­ред­но – ка­ же Га­јић. Два се­та се „пла­ва че­та” игра­ли са са олим­ пиј­ским шам­пи­о­ном. У пр­вом је Бра­зил оста­ вљен на пет, у дру­гом на шест по­е­на. Ри­вал се вра­тио од­лич­ном игром у тре­ћем се­ту. Све је мо­гло да се ре­ши у на­ред­ном. Га­ји­ће­ви пу­ле­ ни су игра­ли си­гур­но, во­ди­ли са 11:5, 12:7, 14:12. – Тре­ба­ло је та­да да се ста­ви тач­ка. Ме­ђу­тим, Бра­зил­ци по­ка­за­ли шта мо­гу. Пре­о­кре­ну­ли су сет, до­би­ли на раз­ли­ку. Ипак, ни­су нас по­ко­ ле­ба­ли иа­ко се са стра­не чи­ни­ло да не­ста­је­мо – ка­же Та­на­ско­вић. Тре­нер Га­јић је у оце­ни тог де­ла кра­так: – Игра­ли смо као у тран­су. Би­ла је то пр­ва ве­ли­ка по­бе­да ве­ли­ке еки­пе.

Ни­ко­ла Гр­бић и Жељ­ко Та­на­ско­вић

ПУТ ДО БРОН­ЗЕ Гру­па Ру­си­ја 3:1 (10:15, 15:13, 15:10, 15:11) Ј. Ко­ре­ја 3:0 (15:5, 15:6, 16:14) Ту­нис 3:1 ( 15:4, 15:17, 15:3, 15:3) Хо­лан­ди­ја 0:3 ( 7:15, 6:15, 9:15) Ита­ли­ја 0:3 ( 7:15, 6:15, 9:15) Че­тврт­фи­на­ле Бра­з ил 3:2 (15:6, 15:5, 8:15, 14:16, 15:10) По­лу­фи­на­ле Ита­ли­ја 1:3 ( 12:15,15:8, 6:15, 7:15) За 3. ме­сто Ру­си­ја 3:1 (15:8, 7:15, 15:8, 15:9)

На кра­ју 15:10, по­лу­фи­на­ле. – Ита­ли­ја­ни су та­да би­ли на вр­хун­цу. Зна­ли смо да не­ма­мо ве­ли­ких из­гле­да. До­би­ли смо дру­ги сет али су би­ли бо­љи. Би­ло је ва­жно да се ни­смо по­тро­ши­ли – оце­њу­је Ба­тез. У ме­чу за брон­зу по­но­во ду­ел са Ру­си­ма. За не­пу­на два са­та Ју­го­сла­ви­ја је по­бе­ди­ла са 3:1. – Сма­тра­ло се да не­ма­мо мно­го из­гле­да. Пр­ во ква­ли­тет ри­ва­ла ни­је био спо­ран. Са дру­ге стра­не те­шко је два пу­та по­бе­ди­ти ја­ког про­ тив­ни­ка на истом так­ми­че­њу. Ме­ђу­тим и то смо сру­ши­ли. Ве­ли­ка по­бе­да за исто­риј­ску ме­ да­љу – се­ћа се Та­на­ско­вић ко­ји је бло­ком у том ме­чу осво­јио 11 по­е­на. До­чек у Бе­о­гра­ду, по­здрав на­ви­ја­чи­ма са Бал­ко­на Скуп­шти­не гра­да, тре­ну­ци за пам­ ће­ње... – Та­да смо по­ста­ли ве­ли­ка­ни – твр­ди Зо­ран Га­јић.

Број 9

ПРИЧА О МЕДАЉИ

ОЛИМПИЈСКА


20

Op

РЕВИЈА

Игре: 24 (1904-2012, из­у­зев 1912) Ка­те­го­ри­је: 15 (му­шкар­ци 12, же­не 3). Ка­те­го­ри­је, да­нас: му­шкар­ци 10, же­не 3. Уче­сни­ци: 5.051 (5.015 му­шка­ра­ца, 36 же­на) из 172 зе­мље. Нај­мла­ђи: Хуб Бар­сгарст (Хо­лан­ди­ја) 15 год, 186 да­на (1924). Нај­ста­ри­ји: Му­ха­мед Са­дик (Па­ки­стан) 41 год, 321 дан (1976). Нај­у­спе­шни­ји: Пап (Ма­ђар­ска), Сти­вен­сон и Са­вон (Ку­ба) по 3 зла­та. Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: САД 110 ме­да­ља (49, 23, 38)

АПРИЛ 2014.

ДЕ­СЕТ НАЈ­У­СПЕ­ШНИ­ЈИХ ЗЕ­МА­ЉА 1. САД

49

сребро бронза укупно 23

38

110

2. Ку­ба

34

19

14

67

3. В. Бри­та­ни­ја

17

12

24

53

4. Ита­ли­ја

15

15

17

47

5. СССР

14

19

18

51

6. Ма­ђар­ска

10

2

8

20

7. Ру­си­ја

9

5

12

26

8. Пољ­ска

8

9

26

43

9. Ар­ген­ти­на

7

7

10

24

10. Ј. Афри­ка

6

4

9

19

СПОР­ТО­ВИ

злато

ОЛИМПИЈСКА

ЛИЧ­НА КАР­ТА

БОКС

* Ју­го­сла­ви­ја је 25. са 11 ме­да­ља (3, 2, 6)

Ни­ко као Пап, Сти­вен­сон и Са­вон Са­мо њих тро­ји­ца по три пу­та уза­стоп­но осва­ја­ли су олим­пиј­ско зла­то Мно­го ве­ли­ких шам­пи­о­на бо­ ри­ло се на олим­пиј­ском рин­гу, а нај­ве­ћи од њих и је­ди­ни ко­ји су по три пу­та уза­стоп­но осва­ја­ли злат­ не ме­да­ље би­ли су Ма­ђар Ла­сло Пап (1948, 1952, 1956) и Ку­бан­ци Те­о­фи­ло Сти­вен­сон (1972, 1976, 1980) и Фе­л икс Са­в он (1992, 1996, 2000).

Фе­ликс Са­вон

Те­о­фи­ло Сти­вен­сон

Ју­го­сло­ве­ни: 8 ига­ра – 11 ме­да­ља Ју­го­сло­вен­ски бок­се­ри олим­пиј­ски де­би има­ли су тек 1952. у Хел­син­ки­ју (пре ра­та углав­ном је не­го­ван про­фе­си­о­нал­ни бокс), а у дре­су СФРЈ на осам ига­ра (за­кључ­но са 1988) уче­ство­ва­ло је 36 бок­се­ра (Ву­јин, Пар­лов, Ру­сев­ски, Са­ли­ху, Си­мић, Ша­ћи­ро­ вић, Шка­ро по два пу­та). Осво­је­но је укуп­но 11 ме­да­ља – 3 злат­ не, 2 сре­бр­не, 6. брон­за­них, а је­ди­ни осва­јач две ме­да­ље био је Зво­ни­мир-Звон­ко Ву­јин. Од та­да наш бокс је дао са­мо дво­ји­цу олим­пи­ја­ца – Ге­ар­да Аје­то­ ви­ћа (Сид­неј, 2000) и Алек­сан­дра Дре­но­ва­ка (Лон­дон, 2012)... Ла­сло Пап

Пап је пр­ву ти­ту­лу осво­јио у сред­њој, сле­де­ће две у по­лу­сред­њој, та­ко убе­дљи­во и на за­и­ста бри­љан­ тан на­чин та­ко да је по­стао је­ди­ни бок­сер из зе­ма­ља Вар­шав­ског пак­ та ко­ји је до­био до­зво­лу да пре­ђе у про­фе­си­о­нал­це. Би­ло је 1957. го­ди­ не, а 1962. Пап је по­стао Европ­ски пр­вак у сред­њој ка­те­го­ри­ји. Шест

пу­та од­бра­нио је ти­ту­лу а 1965. ка­ да је тре­ба­ло да се бо­ри за свет­ску ти­ту­лу пре­ста­ла је љу­бав са вла­сти­ ма ко­је су му ус­кра­ти­ле до­зво­лу. За­ вр­шио је про­фе­си­о­нал­ну ка­ри­је­ру са 25 по­бе­да, не­по­ра­жен. Сти­вен­со­на зо­ву нај­ве­ћим бок­ се­ром те­шке ка­те­го­ри­је ко­ји ни­је био про­фе­си­о­нал­ни шам­пи­он све­

та. Исти­на, имао је мно­го по­ну­да да пре­ђе у про­фе­си­о­нал­це – кра­ јем се­дам­де­се­тих да се бо­ри про­ тив Му­ха­ме­да Али­ја за 5 ми­ли­о­ на до­ла­ра, а по­го­то­во сре­ди­ном осам­де­се­тих ка­да је Ку­ба бој­ко­ то­ва­ла Игре у Лос Ан­ђе­ле­су и ус­ кра­ти­ла му при­ли­ку да осво­ји и че­твр­то зла­то...

Сти­вен­сон је остао ве­ран Ку­ би, а на њој и да­ље по­шту­ју ње­го­ ве олим­пиј­ске три­јум­фе оства­ре­ не у 12 бор­би – 5 но­ка­у­том (3 у 1. рун­ди), че­ти­ри тех­нич­ким но­ка­у­ том, два на по­е­не (5:0 и 4:1) и је­ дан пре­да­јом про­тив­ни­ка... Са­во­но­ва ка­ри­ј е­ра умно­го­ме под­с е­ћ а на Сти­в ен­с о­н о­в у, обо­

НАЈ­У­СПЕ­ШНИ­ЈИ СПОР­ТИ­СТИ

Ме­да­ље ју­го­сло­вен­ских бок­се­ра 1968. Зво­ни­мир Ву­јин 1972. Ма­те Пар­лов 1972. Зво­ни­мир Ву­јин 1976. Та­ди­ја Ка­чар 1976. Аце Ру­сев­ски 1980. Сло­бо­дан Ка­чар 1984. Ан­тон Јо­си­по­вић 1984. Ре­џеп Ре­џе­пов­ски 1984. Мир­ко Пу­зо­вић 1984. Азиз Са­ли­ху 1988. Да­мир Шка­ро До­чек пр­вог зла­та: Ма­те Пар­лов и Дра­ган Ни­ки­то­вић

ла­ка по­лу­те­шка по­лу­вел­тер по­лу­сред­ња ла­ка по­лу­те­шка по­лу­те­шка му­ва по­лу­вел­тер су­пер­те­шка по­лу­те­шка

БРОН­ЗА ЗЛА­ТО БРОН­ЗА СРЕ­БРО БРОН­ЗА ЗЛА­ТО ЗЛА­ТО СРЕ­БРО БРОН­ЗА БРОН­ЗА БРОН­ЗА

ји­ца су се про­сла­ви­ли у те­шкој ка­те­го­ри­ји и Са­вон је, као ње­гов прет­ход­н ик, због бој­к о­та остао без при­л и­к е да осво­ј и че­т и­р и олим­п иј­с ка зла­та, с тим што је он због бој­ко­та про­пу­стио игре у Се­у­лу 1988. на ко­ји­ма је тре­ба­ ло да де­би­ту­је. Та­да је био свет­ ски пр­вак...

Земља 1-3. Ла­сло Пап Те­о­фи­ло Сти­вен­сон Фе­ликс Са­вон

зл.

ср.

бр.

ук.

Ма­ђар­ска

3

0

0

3

Ку­ба

3

0

0

3

Ку­ба

3

0

0

3

4-6. Олег Са­и­тов

Ру­си­ја

2

0

1

3

Бо­рис Ла­гу­тин

СССР

2

0

1

3

Зоу Ши­минг

Ки­на

7-17. де­сет бок­се­ра

2

0

1

3

2

0

0

2

Op

РЕВИЈА

АПРИЛ 2014.

21

Бокс је ра­стао са Ига­ра­ма Олим­пиј­ски де­би бокс је имао 1904. на III игра­ма у Сент Лу­и­су ка­да су се због уда­ље­но­сти овог гра­да од остат­ка све­та ис­кљу­чи­во Аме­ри­кан­ци бо­ри­ли про­тив Аме­ри­ка­на­ца а у се­дам ка­те­го­ри­ја уче­ ство­ва­ло је са­мо 17 так­ми­ча­ра. Са­мо у две ка­те­го­ри­је би­ло је ви­ше од тро­ји­це бок­се­ра, а у три са­мо дво­ји­ца. То је омо­гу­ћи­ло Аме­ри­кан­цу Оли­ве­ру Кир­ку да на јед­ним игра­ма осво­ји две злат­не ме­да­ље, а до њих је до­шао са са­мо две бор­бе. Кирк је пр­во но­ка­у­ти­рао Џор­џа Фи­не­га­на и осво­јио зла­то у бан­ та­му, а у пе­ро ка­те­го­ри­ји у ко­јој су при­ја­вље­на та­ко­ђе са­мо дво­ји­ца так­ми­ча­ра на­сту­пио је на зах­тев пу­бли­ке. У бор­би за зла­то по­бе­ дио је на по­е­не Френ­ка Ха­ле­ра, ко­ји је прет­ход­но са­вла­дао Фре­да Гил­мо­ра... Та­кав под­виг, на­рав­но, ни­ко ви­ше ни­је мо­гао да по­но­ви. У Лон­до­ну 1908. уче­ство­ва­ла су 42 бок­се­ра из че­ти­ри зе­мље, Бри­ та­на­ца је би­ло да­ле­ко нај­ви­ше јер ни­је био огра­ни­чен број так­ми­ ча­ра, па су до­ма­ћи­ни од 15 мо­гу­ћих ме­да­ља у пет ка­те­го­ри­ја осво­ ји­ли – 14. Са­мо је Ау­стра­ли­ја­нац Ре­џи­налд Беј­кер, ко­ји је на­сту­пао за Ау­стра­ла­зи­ју, ус­пео да у сред­њој осво­ји сре­бро иа­ко је имао че­ ти­ри бор­бе у јед­ном да­ну (пр­ве две рун­де по три, тре­ћа че­ти­ри ми­ ну­та), а ку­ри­о­зи­тет је да је цео бок­сер­ски тур­нир је­ди­ни пут одр­ жан у јед­ном да­ну! Та­кав бокс се ни­је до­пао ни­ком, па је из­о­ста­вљен са Ига­ра у Сток­ хол­му 1912. До по­врат­ка је до­шло 1920. у Ан­твер­пе­ну, у ком је у че­ти­ри да­на у осам ка­те­го­ри­ја на­сту­пи­ло 116 спор­ти­ста из 12 зе­ ма­ља. Рун­де су тра­ја­ле као и у Сент Лу­и­су с тим да су се у слу­ча­ ју не­ре­ше­ног ис­хо­да до­да­ва­ле екс­тра рун­де од по два ми­ну­та – па ко­ли­ко тре­ба. Пр­ва сле­де­ћа зна­чај­на про­ме­на на­чи­ње­на је 1928. у Ам­стер­ да­му, ка­да је огра­ни­чен број бок­се­ра из сва­ке зе­мље – по је­дан у ка­те­го­ри­ји. Упр­кос то­ме уче­ство­ва­ло је 144 бо­ра­ца из 29 зе­ ма­ља. У Лос Ан­ђе­ле­су 1932. пр­ви пут бо­ри­ло се у три рун­де од по три ми­ну­та, а бок­се­ри су да би се раз­ли­ко­ва­ли но­си­ли цр­ве­ ни или зе­ле­ни по­јас. Бер­лин 1936. до­нео је ели­ми­на­ци­је на два рин­га у ис­тој дво­ра­ни и ме­ре­ње уо­чи сва­ке бор­бе, а не као до­тад на по­чет­ку тур­ни­ра. По­сле 12-го­ди­шње па­у­зе због ра­та, зна­чај­не про­ме­не пре­тр­пео је и бокс. Уки­ну­та је Ме­ђу­на­род­на фе­де­ра­ци­ја ама­тер­ског бок­са (ФИ­ БА) због по­на­ша­ња ње­них чел­ни­ка то­ком ра­та и осно­ва­на Ме­ђу­ на­род­на асо­ци­ја­ци­ја ама­тер­ског бок­са (АИ­БА). Иа­ко су игре 1948. би­ле у Лон­до­ну, те­жи­не су пр­ви пут од 1920 ко­ри­го­ва­не да би мо­гле да се из­ра­жа­ва­ју ме­трич­ким си­сте­мом, а при­стра­сност рин­гов­них и бо­дов­них су­ди­ја на­гра­ђе­на је са чак 36 су­спен­зи­ја. У Хел­син­ки­ју 1952. уве­де­не су по­лу­вел­тер и по­лу­сред­ња ка­те­ го­ри­ја и њи­хов број је за­о­кру­жен на 10, а пр­ви пут ни­су одр­жа­не бор­бе за брон­зу, јер је про­це­ње­но да је ри­зич­но да дан по­сле по­ра­ за у по­лу­фи­на­лу бок­сер има још је­дан меч. Иа­ко се тре­ти­ра­ју као осва­ја­чи брон­за­них ме­да­ља, они их ни­су до­би­ли, већ са­мо ди­пло­ ме. Ме­ђу­тим, 1972. Бок­сер­ска фе­де­ра­ци­ја Фин­ске им је, уз са­гла­ сност МОК, уру­чи­ла за­слу­же­не ме­да­ље. У Хел­син­ки­ју су пр­ви пут на­сту­пи­ли и бок­се­ри СССР и осво­ји­ли са­мо јед­но сре­бро и че­ти­ри брон­зе. У Ри­му 1960. пр­ви пут сва­ку бор­бу во­ди­ло је пет су­ди­ја, а не три као до та­да. У Мек­си­ку 1968. бор­бе су одр­жа­не у 11 ка­те­го­ ри­ја, по­што је уве­де­на пе­ро­ла­ка (до 48 кг). Лос Ан­ђе­лес 1984. до­нео је– но­ву, су­пер те­шку ка­те­го­ри­ју (укуп­ но 12) и за­штит­не ка­ци­ге, ко­је су по мно­ги­ма угро­зи­ле драж ама­ тер­ског бок­са. У Бар­се­ло­ни 1992. про­ме­њен је си­сте­ма бо­до­ва­ња. Уме­сто су­бјек­тив­не про­це­не су­ди­је су до­би­ле кон­зо­ле да ре­ги­стру­ ју удар­це (ако у јед­ној се­кун­ди нај­ма­ње тро­ји­ца су­ди­ја ре­ги­стру­ ју уда­рац он би се при­зна­вао). Овај си­стем ни­је био са­вр­шен па је уна­пре­ђи­ван. У Сид­не­ју 2000. уме­сто три рун­де по три ми­ну­та бок­се­ри су се пр­ви пут бо­ри­ли у че­ти­ри рун­де од по два ми­ну­та. У Ати­ни 2004. са про­гра­ма је ис­па­ла по­лу­сред­ња ка­те­го­ри­ја, у Пе­кин­гу 2008. бор­ бе су по­но­во одр­жа­ва­не у ста­ром фор­ма­ту 3 х 3 ми­ну­та, а у Лон­дон 2012. са про­гра­ма је ис­па­ла пе­ро ка­те­го­ри­ја, а пр­ви пут на­сту­пи­ле су же­не у три ка­те­го­ри­је (му­ва, ла­ка, сред­ња).

Број 9

Број 9

ОЛИМПИЈСКА


Број 9

ОЛИМПИЈСКА

22

Op

РЕВИЈА

АПРИЛ 2014.

Ка­си­о­ли­је­во ре­ше­ње из 1928.

ОЛИМ­ПИЈ­СКИ СИМ­БО­ЛИ

Сре­бр­на ме­да­ља ко­ју су до­би­ја­ли шам­пи­о­ни 1896.

МЕ­ДА­ЉЕ

Пр­ва про­ме­на ре­вер­са из 1972.

Пр­ва про­ме­на авер­са из 2004.

Игре грч­ке, ме­да­ље рим­ске Зву­чи по­ма­ло не­ве­ро­ват­но, али је­дан од нај­ста­ри­јих де­ло­ва олим­ пиј­ске ико­но­гра­фи­је и сим­бо­ла ко­ји по­кре­ћу свет­ски спорт мно­ го го­ди­на но­сио је на се­би је­дан од сим­бо­ла Рим­ске им­пе­ри­је, а не ан­ тич­ке Грч­ке. Иа­ко су Игре на­ста­ле у Олим­ пи­ји, на Пе­ло­по­не­зу, у Грч­кој и иа­ ко су об­но­вље­не 1896. у глав­ном гра­ду Грч­ке Ати­ни, све од Ига­ ра у Ам­сте­р­да­му 1928. до Ига­ра у Сид­не­ју 2000. на пред­њој стра­ ни ме­да­ље до­ми­ни­рао је рим­ски Ко­ло­се­ум, упр­кос чи­ње­ни­ци да је рим­ски им­пе­ра­тор Те­о­до­си­је 394. го­ди­не но­ве ере за­бра­нио олим­ пиј­ске игре. За тај ап­сурд крив је Ме­ђу­на­ род­ни олим­пиј­ски ко­ми­тет ко­ји је рас­пи­сао кон­курс за ди­зај­ни­ ра­ње олим­пиј­ске ме­да­ље за Игре 1928, с на­ме­ром да по­ста­ви стан­ дард за све игре у бу­дућ­но­сти, по­ што су до­тад до­ма­ћи­ни са­ми од­лу­ чи­ва­ли о из­гле­ду ме­да­ља. МОК је ода­брао рад ита­ли­јан­ског ва­ја­ра Џу­зе­пеа Ка­си­о­ли­ја „Три­јумф” и ни­ком ни­је за­сме­та­ло што се на пред­њој стра­ни, од­но­сно авер­су,

И ЗЛАТ­НА ЈЕ ОД СРЕ­БРА

МА­ШТИ НА ВО­ЉУ

Тек 1978. МОК је пр­ви пут ре­гу­ли­сао из­глед и ка­кво­ћу ме­да­ља про­пи­сав­ши да олим­пиј­ска ме­ да­ља мо­ра да има преч­ник од нај­ма­ње 60 ми­ ли­ме­та­ра и де­бљи­ну од нај­ма­ње три ми­ли­ме­ тра. Злат­на и сре­бр­на ме­да­ља мо­ра­ју да бу­ду од 92,5 про­це­на­та сре­бра, с тим што злат­на мо­ра да се пре­сву­че са нај­ма­ње шест гра­ма зла­та.

на­ла­зи Ко­ло­се­ум, а не Пар­те­нон – све до 2000. го­ди­не ка­да су Ау­ стра­ли­јан­ци пред­ста­ви­ли ме­да­ље за Игре у Сид­не­ју. На­рав­но аверс је укра­ша­вао Ко­ло­се­ум, али на по­ ле­ђи­ни се на­шла и Сид­неј­ска опе­ ра, а грч­ка штам­па се до­се­ти­ла да је уме­сто Ко­ло­се­у­ма тре­ба­ло да бу­де сим­бол Грч­ке Пар­те­нон. Ме­ђу­тим, Пар­те­нон је из­гу­био бит­ку за Игре у Ати­ни 2004. јер је ме­сто Ко­ло­се­у­ма за­у­зео Ста­ди­ он Па­на­те­на­и­кон у Ати­ни на ко­ јем су одр­жа­не пр­ве Игре мо­дер­ ног до­ба, а бо­ги­њу по­бе­де Ни­ку, ко­ја на Ка­си­о­ло­вом ре­ше­њу се­ди и др­жи у јед­ној ру­ци по­бед­нич­ки ве­нац а у дру­гој пал­ми­не гра­не,

Ме­ђу­на­род­ни олим­пиј­ски ко­ми­тет одо­бра­ва и из­глед ме­да­ља за Зим­ске олим­пиј­ске игре, али их ни­кад ни­је стан­дар­ди­зо­вао или усло­ вља­вао, као што је то био слу­чај с од­лич­ји­ма за лет­ње игре. Њи­хов из­глед је за­ви­сио од же­ље ор­га­ни­за­то­ ра и ма­ште њи­хо­вих ди­зај­не­ра.

ау­тор­ка Еле­на Во­ци при­ка­за­ла је ка­ко у пр­вом пла­ну леб­ди ра­ши­ре­ них кри­ла над ста­ди­о­ном... Тај но­ви стан­дард по­што­ван је и на Игра­ма у Пе­кин­гу и Лон­до­ну. Дру­га стра­на олим­пиј­ске ме­да­ ље, од­но­сно ре­верс, пр­ва је под­ле­ гла про­ме­на­ма. Још 1972. за Игре у Бер­ли­ну ор­га­ни­за­то­ри су олим­ пи­о­ни­ка за­ме­ни­ли ми­то­ло­шким бли­зан­ци­ма Ка­сто­ром и По­лук­ сом и од та­да идеј­но ре­ше­ње ре­ вер­са оста­вље­но је на во­љу ор­га­ ни­за­то­ри­ма ига­ра. Све до 1928. ком­плет­на ме­да­ ља за­ви­си­ла је од во­ље ор­га­ни­за­ то­ра, па су на I игра­ма мо­дер­ног до­ба у Ати­ни 1896. до­де­љи­ва­не

ОД 21 ДО 400 ГРА­МА Нај­ма­ња и нај­лак­ша ме­да­ља за лет­ње игре би­ла је она за Игре у Лон­до­ну 1908. Има­ла је преч­ник од 3,3 цм и би­ла је та­шка са­ мо 21 грам. Нај­ве­ће и нај­те­же ме­да­ље де­ље­не су на про­шлим Агра­ма у Лон­ до­ну. Ди­зај­ни­рао их је Деј­вид Вот­кинс, из­ра­ди­ла Кра­љев­ска ков­ ни­ца, а има­ле су преч­ник од 8,5 цм, де­бљи­ну од 0,7 цм и би­ле те­ шке од 375 до 400 гра­ма! Злат­на ме­да­ља је има­ла 92,5 од­сто сре­бра, 1,34 од­сто зла­та (оста­ так је ба­кар) и ко­шта­ла је 498,7 евра по са­да­шњем кур­су, сре­бр­ на је има­ла та­ко­ђе 92,5 сре­бра (оста­так ба­кар) и ко­шта 255 евра, док је вред­ност брон­за­не ме­да­ље на­чи­ње­не од ба­кра (97 од­сто), цин­ка (2,5) и ка­ла­ја (0,5) са­мо 3,6 евра. Нај­ве­ћа ме­да­ља, Лон­дон 2012.

са­мо за пр­во и дру­го ме­сто – по­ бед­ни­ку сре­бр­на, а дру­го­пла­си­ра­ ном брон­за­на. По­бед­нич­ка ме­да­ ља, рад фран­цу­ског ва­ја­ра Жи­ла Ша­пле­на, ме­ђу ко­лек­ци­о­на­ри­ма да­нас го­то­во да и не­ма це­ну. Ни у Па­ри­зу 1900. и Сент Лу­и­ су 1904. ме­да­ље ни­су би­ле стан­ дар­ди­зо­ва­не, па ни оба­ве­зне. У Па­ри­зу су олим­пиј­ски шам­пи­о­ ни на­г ра­ђ и­в а­н и и умет­н ич­к им пред­ме­т и­ма, а дру­го­пла­си­ра­ни и тре­ћ е­п ла­с и­р а­н и прак­т ич­н им пред­ме­ти­ма (ви­це­шам­пи­о­ни су до­би­ја­ли и ки­шо­бра­не), а у Сент Лу­и­су до­ма­ћи­ни су, ипак, на­гра­ ди­ли нај­бо­ље зла­том, сре­бром и брон­зом. То се чел­ни­ци­ма МОК до­па­ло, па су уо­чи Ига­ра у Лон­ до­ну 1908. од­лу­чи­ли да се убу­ ду­ће по­бед­ни­ку до­де­љу­је злат­на, дру­го­пла­си­ра­ном сре­бр­на, а тре­ ће­пла­си­ра­ном брон­за­на ме­да­ља. Исто­вре­ме­но је од­лу­че­но да би се олим­пиј­ска ста­ти­сти­ка стан­ дар­ди­зо­ва­ла да се олим­пиј­ским шам­п и­о ­н и­м а из Ати­н е до­д е­л и (на па­пи­ру) зла­то, ви­це­шам­пи­о­ ни­ма сре­бро, а осва­ја­чи­ма тре­ћег ме­ста брон­за. Та­ква брон­за „при­ па­л а” је и Мом­ч и­л у Та­п а­в и­ц и, па је по­стао пр­ви Ср­бин осва­јач олим­пиј­ске ме­да­ље (те­нис), до­ду­ ше за Ма­ђар­ску.


Olimpijska revija br9  

olimpizam revija april 2014 stjepanovic

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you