Issuu on Google+

Odbrojavanje po~elo: Do Singapura 46 dana strane 8 i 9

MOK proslavio 116. ro|endan strane 4 i 5

28. JUN, 2010. Broj 14

Trk na Olimpijskom danu

Po{ta Srbije u olimpijskom timu strana 13

Borani Bobaninim stopama strane 10 i 11


3  RO\ENDAN MOK-a OBELE@EN OLIMPIJSKIM DANOM U KO[UTNJAKU

„Voli, tr~i, olimpizmu se u~i!“

TR^AO I PREDSEDNIK... Vlade Divac u poslednjoj izmeni {tafete

Ko{utnjak je 12. juna bio u znaku olimpijske pri~e. Na trim stazi, pod sloganom „Voli, tr~i, olimpizmu se u~i!“, po 16. put je obele`en dan MOK-a. U ~itavom svetu je proslavljen 116. ro|endan organizacije osnovane 23. juna 1894. Zajedno sa OK Srbije, u organizaciji Dana olimpizma je po tradiciji u~estvovala i kompanija „Mekdonalds Srbija“. Prisutnima se prvo obratio ~elnik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac: - Ovaj doga|aj, mnogo je vi{e od obi~ne trke. Ovo je idealna prilika za {irenje olimpijskog duha, promociju porodi~nih vrednosti, zdravog na~ina `ivljenja i podsticanje gra|ana na bavljenje fizi~kom aktivno{}u. Trke kojima prisustvujemo podse}aju nas da je sport, danas vi{e nego ikada, deo razvoja svakog dru{tva i da je fizi~ka aktivnost svakom ~oveku osnov za zdravo telo i, jednako va`no, zdrav duh. Porodica je stub svakog dru{tva. Iz tog razloga posebno mi je drago {to vidim veliki broj na{ih najmla|ih sugra|ana koji su do{li sa roditeljima i pridru`ili nam se na ovaj dan. Poruku predsednika MOK-a @aka Roga pro~itala je Jasna [ekari}, {estostruki u~esnik olimpijskih igara i osvaja~ pet medalja. - Olimpijski dan je trenutak da se zaustavimo i osvrnemo na velike darove koje sport pru`a svima nama. To je dan kada slavimo san: san jednog mladog ~oveka koji je zapo~et 23. juna 1894. godine na Univerzi-

TRKA DO TRKE

SVI SU POBEDNICI... U~esnici olimpijskog dana u Ko{utnjaku

tetu Sorbona u Parizu. Taj mladi ~ovek bio je Pjer de Kuberten. @eleo je da nau~i svet osnovnim ljudskim vrednostima otelotvorenim u sportu koje }e svima nama omogu}iti da vodimo bolji `ivot i da gradimo bolje dru{tvo. Njegova vizija, koju slavimo na Dan olimpizma, bila je namenjena svima bez obzira na godine ili sposobnosti. Bila je to vizija koja danas okuplja milione ljudi iz celog sveta. Ovaj dan svima nama pru`a {ansu, ne samo da proslavimo tu viziju, ve} da je ostvarimo tako {to }emo zajedno u~estvovati u aktivnostima u svim delovima sveta.

POZDRAVNI GOVOR... Vlade Divac i Jasna {ekari} otvaraju olimpijski dan

Osniva~ i izdava~ PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14 Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi} Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi} Layout Borislav Bajki} Mateja Miladinovi} [tampa PPG {tamparija

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

Odr`ane su tradicionalne trke na 200 i 400 metara i Trka zadovoljstva na 3.600 metara, a noviteti su bili u porodi~noj i {tafetno-sponzorskoj trci. Za start porodi~ne trke pobrinuo se legendarni Franjo Mihali}, a nagrade za najbrojniju i najstariju porodicu darivali su „Telenor“ i „Merkator S“. U {tafetno-sponzorskoj trci su svoje predstavnike imali Olimpijski komitet Srbije, „Mekdonalds Srbija“ i predstavnici kompanija ~lanica sponzorskog pula OKS, „Telenora“, „Merkatora S“, Vojvo|anske banke, Dunav osiguranja, JAT-a, „Verano motorsa“, „Press pabli{ing grupe“ i „Kolor press grupe“. Poslednju izmenu u {tafeti Olimpijskog komiteta Srbije tr~ao je predsednik OKS Vlade Divac. Svi u~esnici dobili su majice Dana olimpizma i dodeljene su im diplome Me|unarodnog olimpijskog komiteta.


4  ME\UNARODNI OLIMPIJSKI KOMITET OSNOVAN JE 23. JUNA PRE 116 GODINA, NA KONGRESU U PARIZU

OVAKO JE PO^ELO... Trka na sto metara na prvim modernim olimpijskim igrama 1896. u Atini

Ve~na ideja zajedni{tva

PRIPREMA ZA DVOBOJ... Milorad ^avi} i Majkl Felps pred najdramati~niju trku na olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine

U jednostavnosti le`i najve}a lepota - pa tako i ideje olimpizma - filozofije `ivota koja slavi i kombinuje sve kvalitete tela, volje i duha. Ideja koja postoji vekovima za cilj ima da se sport postavi svuda tako da slu`i harmoni~nom razvoju ~oveka u smislu uspostavljanja mirnog dru{tva koje vodi brigu o za{titi ljudskog dostojanstva. Olimpijski pokret vodi Me|unarodni olimpijski komitet i te`i da doprinese izgradnji miroljubivog i boljeg sveta, obrazuju}i mlade kroz bavljenje sportom u duhu prijateljstva, solidarnosti i fer-pleja. Moderni olimpijski pokret zvani~no je nastao pre 116 godina, inicijativom barona Pjera de Kubertena, francuskog sportiste, pedagoga i istori~ara. Na njegov predlog u junu 1894. godine u Sorboni u Parizu odr`an je Me|unarodni sportski kongres. Trajao je osam dana, od 16. do 23. juna. Na ovom kongresu doneta je odluka o osnivanju Me|unarodnog olimpijskog komiteta i izabrana je njegova prva uprava. Za predsednika je izabran Grk DimitrosVikelas, a za generalnog sekretara Pjer de Kuberten. Ovom odlukom nastavljena je da `ivi jedna od najdu`ih tradicija ~ove~anstva, a takmi~enje sportista (Olimpijske igre) je bilo samo poenta - olimpijski duh je ne{to {ire, zna~ajnije i lep{e. Podstaknut arheolo{kim iskopavanjima u drevnoj Olimpiji u drugoj polovini 19. veka, kao i o`ivljavanjem sportskog pokreta u mnogim zemljama na sednici Unije francuskih sportskih dru{tava za atletiku 1892, Kube-


5

VIZIONAR... Dana{nji predsednik @ak Rog

OTAC MODERNIH IGARA... Pjer de Kuberten i osniva~i MOK-a (levo)

rten se prvi put zalo`io za obnavljanje olimpijskih igara i to kao „periodi~nih sportskih takmi~enja omladine celog sveta koji bi doprineli uklanjanju nacionalnog rivalstva i nesuglasica verske, politi~ke i rasne prirode“. Predlog je ubedljivo obrazlo`io, pa je usvojen zaklju~ak da se odmah pri|e realizaciji. Na sednici Saveza francuskih dru{tava za atletske sportove l893. godine potvr|en je Kubertenov predlog i doneta odluka da se za slede}u godinu sazove Me|unarodni

sportski kongres na kome bi njegov projekat dobio me|unarodnu verifikaciju. Sportski forumi nekih zemalja su prihvatili te ideje, drugi su bili rezervisani, a tre}i su odmah otkazali svoje u~e{}e. Pjera de Kubertena, me|utim, vi{e ni{ta nije moglo da pokoleba. Me|unarodni sportski kongres odr`an je u junu 1894. i okupio je 2.000 ljudi. Ovaj kongres prerastao je u osniva~ki kongres Me|unarodnog olimpijskog komiteta, a najva`niji stav

budu}e organizacije sadr`an je u slede}em: „Za me|unarodno zajedni{tvo, kao i za pojedine dr`ave, od najve}eg je moralnog interesa da se Olimpijske igre u modernizovanoj formi, po ugledu na anti~ke i na me|unarodnoj podlozi, ponovo obnove“. Na sednici odr`anoj 23. juna 1894. godine odlu~eno je da se obnove Olimpijske igre: „Prve Igre modernog doba odr`a}e se l896. godine u Atini, a onda svake ~etiri godine u drugoj zemlji“.

Na Kongresu su usvojena Olimpijska pravila (danas Olimpijska povelja), koja su tokom pro{log veka do`ivela mnogo promena. MOK je i danas najvi{i organ olimpijskog pokreta. Vlasnik je svih prava na olimpijske simbole: zastavu, moto, himnu i Olimpijske igre. Nevladina je i neprofitna organizacija, kreator olimpijskog pokreta. Prevashodna odgovornost MOK-a je nadgledanje organizacije Letnjih i Zimskih olimpijskih igara.


6  U BEOGRADU ODR@ANA 13. SEDNICA PREDSEDNI[TVA OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

Promene posle Vankuvera [O[TAR NOVI ^LAN Po{tuju}i Statut OKS, predsedni{tvo je verifikovalo izmenu u svom sastavu. Do sada je ~lan predsedni{tva u ime Sportskog saveza Srbije (SSS) bio generalni sekretar Dane Korica. Kako je u me|uvremenu za predsednika SSS izabran [o{tar, prihva}eno je da u budu}em radu [o{tar predstavlja tu organizaciju umesto Korice.

ZASTAVA ZA STJEPANOVI]A Sportska komisija je predlo`ila, a predsedni{tvo prihvatilo da zastavu Srbije na otvaranju prvih Olimpijskih igara mladih nosi pliva~ Velimir Stjepanovi}. On je na pro{logodi{njem EYOF-u u Finskoj osvojio zlatnu i srebrnu medalju u plivanju.

Na 13. sednici predsedni{tva Olimpijskog komiteta Srbije, odr`anoj u Beogradu, razmatran je niz zna~ajnih pitanja me|u kojima se izdvajaju prve olimpijske igre mladih u Singapuru, kriterijumi za zimske sportove u predstoje}em olimpijskom ciklusu, kao i aktivnosti u okviru projekta „London 2012“. Predsedni{tvo Olimpijskog komiteta konstatovalo je da, u ovom trenutku, sastav Misije OKS-a za Prve letnje olimpijske igre mladih broji 45 ~lanova. Pored 32 sportista putuje i 13 slu`benih lica. Pripreme se odvijaju po planu, a na{a zemlja }e u Singapuru, gde se odr`ava prva smotra, biti najbrojnija iz regiona.

O{tri kriterijumi ^lanovi predsedni{tva su analizirali i, na predlog Komisije za programska pitanja, usvojili izve{taje stru~nih timova vezanih za u~e{}e srpskih sportista na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru. Ocenjeno je da na{i predstavnici rezultatski nisu ostvarili zapa`ena ostvarenja.

Odlu~eno je da se u cilju kvalitetnijeg u~e{}a na slede}im igrama usvoje kriterijumi Olimpijskog komiteta Srbije za kategorizaciju sportista u zimskim sportovima, po ugledu na kategorizaciju za sportove sa programa letnjih olimpijskih igara. Predsedni{tvo je usvojilo kvartalni izve{taj za period januar-april o sprovo|enju u delo programa OK Srbije u projektu „London 2012“. Sa Teniskim savezom Srbije utvrdi}e se na~in finansiranja tenisera kako bi im se obezbedio isti status

kakav imaju kategorisani sportisti OKS.

Ve}a podr{ka sponzora U oviru marketin{kih pitanja usvojeni su predlozi ugovora sa JP „PTT Srbija“ i SP „Lasta“. Na taj na~in Olimpijski tim Srbije dobi}e podr{ku dve renomirane nacionalne kompanije koje su mnogo puta do sada iskazale svoje opredeljenje da dopirinose unapre|enju sporta u Srbiji. Predsedni{tvo je odlu~ilo da raspi{e konkurs za izradu idej-

nog re{enja za maskotu Olimpijskog tima Srbije. Trebalo bi da bude predstavljena na jesen, zajedno sa prvim kvalifikovanim sportistima za Olimpijske igre u Londonu 2012. Predsednik Vlade Divac je upoznao ~lanove sa aktivnostima koje su se dogodile izme|u dve sednice. Istakao je razgovore sa nadle`nim dr`avnim institucijama vo|enim radi uspostavljanja jo{ kvalitetnijeg sistema finansiranja kategorisanih sportista alii ure|enja sportskog sistema u celini.

Divac i Vi{acki u va`nim komisijama U La Valeti na Malti je 28. i 29. maja odr`an Seminar evropskih olimpijskih komiteta i forum olimpijske solidarnosti. U~estvovala je i delegacija Olimpijskog komiteta Srbije u sastavu: predsednik Vlade Divac, generalni sekretar \or|e Vi{acki i sportski direktor Branislav Jevti}. OKS je dobio svoje predstavnike u telima Evropskih olimpij-

skih komiteta (EOK), koja su birana na period do 2013. godine. Predsednik OKS Vlade Divac izabran je za novog ~lana komisije za Olimpijske igre, a generalni sekretar \or|e Vi{acki komisije Evropskih olimpijskih festivala mladih. Prema preporukama i odlukama donetim na Kongresu MOKa, odr`anom u Kopenhagenu u oktobru 2009., Komisija olimpijske solidarnosti se u ovoj godi-

ni usredsredila na tri teme: autonomiju sporta, re{avanje sporova kroz arbitra`u i medijaciju i dobro upravljanje sportskim organizacijama. Kroz niz radionica vodile su se otvorene diskusije o iskustvima i zaklju~cima sa ZOI u Vankuveru, ali i pripremama za naredne igre u Londonu, So~iju i Riju. U susret Singapuru, tema na radionicama su bile prve Olimpijske igre mladih, kao i Evropski olimpijski festivali. Predstavnici Organizacionog komiteta Singapur 2010. i predstavnici koordinacione komisije MOK-a za Olimpijske igre mladih, predstavili su poslednje detalje u vezi s organizacijom igara i nastupa timova nacionalnih olimpijskih komiteta. Po zav{etku plenarne sednice Patrik Hiki, predsednik EOK, Pere Miro, direktor Olimpijske solidarnosti i Rafaele Panjoci, generalni sekretar EOK, izneli su

zaklju~ke i preporuke sa 31. EOK seminara i foruma Olimpijske solidarnosti. Olimpijski komitet Srbije se kvalitetom svojih projekata, sa kojima aplicira kod Olimpijske solidarnosti, nalazi me|u vode}im nacionalnim olimpijskim komitetima. U skladu sa preporukama sa ovog foruma OKS }e i ubudu}e realizovati programe i projekte iz slede}ih oblasti: za{tita `ivotne sredine, kultura i olimpijsko obrazovanje, `ene u sportu, sport za sve itd.


8  U MISIJI SRBIJE NA PRVIM OLIMPIJSKIM IGRAMA MLADIH (od 14. do 26. avgusta) 45 ^LANOVA

Put Singapura 32  Predsedni{tvo OKS odobrilo broj~anu prijavu od 32 sportista i 13 slu`benih lica, poimeni~na prijava 10. jula  Slede zdravstveni pregledi i u~e{}e sportista na zavr{nim pripremama  Nasle|e ovih Igara u vidu opreme za bicikliste i vesla~e rbija }e biti najbrojnija delegacija iz regiona na predstoje}im Prvim olimpijskim igrama mladih u Singapuru. Ukupno 45 ~lanova misije, 32 sportista predstavlja}e na{u zemlju, ali i sport Srbije, koji }e se predstaviti u osam sportova. U Singapuru se o~ekuje 3.600 takmi~ara (od 14 do 18 godina) iz 205 zemalja, u 26 sportova, koliko ih je na programu. Kona~na poimeni~na prijava bi}e poznata 10. jula, ali se i sada znaju imena dobrog dela tima. Sasvim sigurno je da }e nosilac zastave Srbije na sve~anom otvaranju biti na{ mladi pliva~ Velimir Stjepanovi}, poznat kao osvaja~ zlatne i srebrne medalje na Evropskom olimpijskom festivalu mladih u Tampereu pro{le godine, ove odli~an sa rezultatima, momak koji je postigao A i B norme za takmi~enja u Singapuru. - Plasmanom me|u prvih 90 timova na Olimpijskim igrama u Pekingu, Olimpijskom komitetu Srbije je za Prve olimpijske igre mladih dodeljen status da su sportisti u obavezi da se kvalifikuju - obja{njava dr Branislav Je-

S

vti}, {ef misije i sportski direktor OKS. - Propozicijama je predvi|eno da delegacija po NOK-u ne mo`e da broji vi{e od 70 sportista individualnih sportskih grana i do dva tima. Na ovim igrama se vodi ra~una o univerzalnosti, jednako kao i o samom sportu i kulturno-obrazovnim programima za sportiste. Kvalifikaciona takmi~enja za ove Igre trajala su do 31. maja i ona su se odvijala po pravilima Me|unarodnog olimpijskog komiteta i me|unarodnih sportskih federacija. - Program ovih Igara sadr`i takmi~enja u olimpijskim disciplinama, takmi~enja u disciplinama koje su delimi~no izmenjene i prilago|ene karakteru uzrasta, kao i kulturno-obrazovne programe koji su obavezni za sve sportiste. Timovi NOK-a su u obavezi da borave u Singapuru sve vreme trajanja Igara. Za sportiste koji ranije zavr{e sa takmi~enjima predvi|en je posttakmi~arski trening, {to je specifi~nost ovih Igara - obja{njava Branislav Jevti}. Organizatori Igara, kao i MOK i nacionalni olimpijski komiteti,

PRIPREME U LIDSU I [EFILDU Sportski direktor Olimpijskog komiteta Srbije Branislav Jevti} je u Velikoj Britaniji dogovorio detalje vezane za uslove priprema mladih olimpijaca. Sa olimpijskim trening centrima u Lidsu i [efildu ve} je uspostavljena odli~na saradnja jo{ u vreme Olimpijskih Igara u Pekingu. Fantasti~ne uslove ve} su koristili sportisti iz Srbije, a krajem jula i po~etkom avgusta tamo }e boraviti tim koji }e u~estvovati na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru. za Prve olimpijske igre mladih su ipak fleksiblniji nego kada su u pitanju „velike“ Igre. Takmi~enje je, ipak, potpuno novog koncepta, sami sportovi su pretrpeli izmene i ostavljen je prostor za

dodatne izmene u samom hodu, kada takmi~enja po~nu. - Da bi kompletna logistika i organizacija bili spremni, moramo biti otvoreni za dogovore tokom samog boravka u Singapu-

Ragbi se vra}a u olimpijsku porodicu Ragbi i golf su novi sportovi na programu Olimpijskih igara, odlukom MOK-a od pro{le godine. I dok je golf, bar u na{oj prestonici, sport koji ima koliko-toliku prezentaciju i promociju, o ragbiju-7 se zapravo jako malo zna u javnosti. Povodom promocije ovog sporta nedavno je OKS posetio kontinentalni menad`er Me|unarodne ragbi unije, a Ragbi savez Srbije je informisao OKS o aktivnosti-

ma i krenula je priprema uvo|enja ragbija-7 u programe OKS od 2012. godine. Ove aktivnosti u budu}nosti }e podrazumevati pristup Ragbi saveza Srbije programima OS u programima usavr{avanja trenerske strukture za naredni olimpijski ciklus.

Od nule ka So~iju Kao {to je ve} najavljeno posle Igara u Vankuveru, Olimpijski

komitet Srbije po~inje potpuno novu fazu kriterijuma za u~e{}e sportista Srbije na ZOI u So~iju 2014. godine. Rezultati tima OKS na Igrama 2010. u Vankuveru ocenjeni su na poslednjoj sednici Predsedni{tva kao nedovoljno dobri i OKS kre}e sa novom strategijom u budu}nost. Na narednim Igrama u~estvova}e samo sportisti koji budu ispunili kriterijume OKS, a sportisti i sportski savezi, pored kriterijuma OKS, moraju da ispune kriterijume za

u~e{}e na ZOI koji }e propisati nadle`ne me|unarodne sportske federacije. - Interni kriterijumi NSF koji su va`ili za igre u Vankuveru postaju neva`e}i - uklju~eni su u kriterijume OKS - obja{njava Jevti}, i dodaje: - Sportistima koji ispune kriterijume OKS za u~e{}e na ZOI 2014. bi}e obezbe|eni resursi za olimpijske pripreme u obimu i strukturi kako se to radi i za Letnje olimpijske igre. OKS po{tuje princip ravnopravnosti sportista


9

orla OLIMPIJSKA PORODICA U julu mesecu, uo~i po~etka zavr{nih priprema za Igre u Singapuru, Olimpijski komitet Srbije }e odr`ati promociju potpisivanja ovla{}enja roditelja sportista za u~e{}e na ovim Igrama i u~e{}e u aktivnostima na vodi i akcije pod nazivom „Olimpijska porodica“. Cilj ove akcije je da se istakne zna~aj porodice, kao {to je kasnije to i klub, odnosno {kola za obrazovanje i samu li~nost sportiste.

KO[ARKA[I KAO POJEDINCI Srbija }e imati predstavnike u jednom ekipnom sportu - odbojci. Ko{arka{i ovog puta ulaze na spisak pojedina~nih sportova. Za razliku od Olimpijskih igara, u Singapuru }e se igrati tri na tri - strit basket. U veslanju }e se takmi~iti Vuk Matovi} i Nikola Simovi} u dvojcu bez kormilara, a ime skifistkinje }e tek odrediti Vesla~ki savez Srbije. U d`udou }e se takmi~iti Mateja Glu{ac u kategoriji do 90 kilograma i Una Tuba u konkurenciji do 70 kilograma. ^etiri pliva~a putuju u Singapur i to su Velimir Stjepanovi}, Stefan [orak, Marija Joksimovi} i Katarina Simovi}. U biciklizmu takmi~i}e se kombinovan tim od ~etiri ~lana, tri de~aka i jedna devoj~ica. Jedini putnici za atletska takmi~enja su Sandra Rai~kovi} u troskoku i Katarina Ili} na 400 metara. Tako|e, dve devoj~ice su odre|ene za tenis. Doroteja Eri} je siguran putnik, drugo ime devoj~ice se ~eka. ru - isti~e Jevti}. - Novina u sportovima ima, {tafete }e, na primer, biti me{ovite, de~aci i devoj~ice, a u nekim sportovima ~ak }e se takmi~iti timovi sa predstavnicima iz razli~itih nacionalnih olimpijskih komiteta.

Ko{arka se vodi kao individualni sport, a igra}e se tzv. strit basket, tri na tri. Posebnu pa`nju Olimpijski komitet Srbije poklonio je nasle|u sa ovih Igara, koje treba da ostane sportistima za naredna

takmi~enja. - Biciklisti i vesla~i su iskoristili mogu}nost kupovine nove opreme, koja }e im biti na raspolaganju do, verujemo, Igara u Londonu - ka`e Jevti}. Osim takmi~enja, u Singapu-

ru }e sportisti usavr{avati znanje jezika, motori~ke sposobnosti, socijalne ve{tine, saznava}e o drugim kulturama i narodima. I ovi segmenti programa }e biti bodovani za nagrade na kraju takmi~enja.

ti podrazumevaju olimpijske stipendije, stipendije za trenere, olimpijske pripreme, suplementaciju, zdravstvenu za{titu, pomo} u prevozu, nabavku opremu. OKS }e se sa posebnom pa`njom odnositi prema sportistima koji poka`u kapacitete za vrhunske rezultate na zimskom EJOF-u 2011 i 2013. godine, kao i na Prvim zimskim olimpijskim igrama mladih u Insbruku 2014. - Zala`emo se za nasle|e ovog olimpijskog ciklusa koje }e biti

iskazano dobrim rezultatima, kvalitetnijim pripremama, usavr{avanjem trenera i administracije, obnavljanjem opreme obja{njava Jevti}. - Na ZOI mogu u~estvovati sportisti i savezi koji imaju opremu za takmi~enje. OKS ne}e rentirati niti nabavljati opremu za takmi~enje, a na ZOI mogu u~estvovati samo sportisti dr`avljani Srbije. OKS ne}e tra`iti saglasnost za promenu dr`avljanstva i dozvolu za takmi~enje.

na OI u Londonu i sportova, shodno ~emu se utvr|uje identi~nost principa u finansiranju programa zimskog i letnjeg programa priprema po sportisti i u skladu sa kategorizacijom OKS.

Olimpijske stipendije Olimpijski programi za sportiste koji ispune kriterijume OKS sadr`e obaveze OKS koje su razvrstane u skladu sa kategorizacijom OKS. Programske aktivnos-


10

 EKOLIMPIJADA NA TURNEJI PO SRBIJI SE PREDSTAVILA I U BORU

Borani Bobaninim

ERI] KOSJ

u

Bo ru

L ZG RA

EkOlimpijada je nastavila svoju turneju po Srbiji. Projekat koji OK Srbije realizuje u saradnji sa Ministarstvom `ivotne sredine i prostornog planiranja, uz podr{ku Fonda olimpijske solidarnosti MOK-a i sponzora („Telenor“ i Vojvo|anska banka) predstavio se i u Boru. Sve {to je planirano, i ostvareno je. U~e{}em u edukativnim, sportskim, kulturnim i ekolo{kim radionicama mladi su imali priliku da ~uju dosta informacija o istoriji olimpijskog pokreta, o prvim olimpijskim vrednostima, kao i da nau~e kolika je va`nost o~uvanja `ivotne sredine. Kao i u Subotici, Kosjeri}u, Petrovcu na Mlavi i Stragarima, na trgu su deca u~ila kako da pevaju himnu, da po{tuju protivnika, shvate va`nost fer-pleja. U isto dim ljudima vreme, u prostoribude inspiracijama Muzeja rudar- ED ta or ja za bavljenje stva i metalurgije otvo- ANJE p s j rena je izlo`ba „Vek igre i EKSPONATA... Muze sportom i impuls za nove sportske uspehe i po100 godina olimpizma“. - Ova izlo`ba bi trebalo da nas bede. Va{a sugra|anka, evropska podseti na bogato nasle|e i velike {ampionka u ga|anju vazdu{nim rezultate iz na{e sportske i olimpi- pi{toljem Bobana Veli~kovi}, sa jske istorije, ali i da pre svega mla- nama je. Od srca joj ~estitam na ERI] KOSJ

postignutim uspesima i `elim joj jo{ mnogo uspeha i medalja na njenom putu ka Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Ube|en sam da }e njene medalje biti dodatni stimulans nekim novim klincima u va{em gradu. - rekao je, obra}aju}i se prisutnima, predsednik OK Srbije Vlade Divac. ERI] KOSJ

Kao legat Olimpijskom muzeju, direktoru ove institucije profesoru Darku Mitrovi}u Bobana Veli~kovi} predala je svoju zlatnu medalju osvojenu na internacionalnom takmi~enju u Minhenu 2008, a zatim je imala ~ast da otvori izlo`bu. ^lan privremenog ve}a SO Bor


11 BOR

PETR

OVAC

IZLO@BA... Gra|ani gledaju postavku Muzeja sporta PETR

VA@NO JE U^ESTVOVATI... Mali Borani, u~esnici Ekolimpijada

stopama

STRA

OVAC

GARI

PODR[KA MLADIM TALENTIMA... Bobana Veli~kovi} i Vlade Divac

MEDALJA ZA SVAKOG... Divac sa mali{anima Stragara

EKO POGODAK EkOlimpijada je u proteklih nekoliko meseci u potpunosti opravdala svoje postojanje. Putuju}i Srbijom, predstavnici OKS i Ministarstva za `ivotnu sredinu predstavili su ideje olimpizma, sportske vrednosti, zna~aj o~uvanja `ivotne sredine... U svakom gradu posvetili su veliku pa`nju mladima, predo~ili im sportske vrednosti na do sada nezabele`en na~in. Subotica, Kosjeri}, Petrovac na Mlavi, Stragari, Bor... Pri~a se nastavlja posle odmora, na redu su Vranje, Ni{, Novi Sad i Beograd.

RADIONICA.... Deca iz Bora imala su priliku da nacrtaju svoje omiljene sportiste i doga|aje

Darko Mihajlovi} izrazio je zadovoljstvo {to je Bor doma}in izlo`be. Na konferenciji za medije najavljeno je da }e Bobana uskoro dobiti MK pi{tolj koji }e kupiti RTB Bor. - Sre}ni smo {to mo`emo da pomognemo. Bobana je to zaslu`ila. Velika je stvar {to u gradu imamo SUBO

TICA

evropskog {ampiona! - rekao je generalni direktor RTB Bor Blagoje Spasovski. Bobana Veli~kovi} se zahvalila i rekla: - Radujem se pi{tolju. Mnogo }e mi zna~iti i sigurna sam da }u upornim radom i treninzima postizati jo{ bolje rezultate. Nadam se da }u

biti u~esnik u Londonu, to je san svakog sportiste. EkOlimpijada Srbije odr`ana u Boru poslednja je koja je odr`ana u ovoj {kolskoj godini. Posle letnje pauze, sa po~etkom nove {kolske godine Vranje, Ni{, Novi Sad bi}e doma}ini ovog karavana kulture i sporta.

STRA

GARI

KO ]E STI]I PRVI?... Start trke

SUBO

TICA


12

 SO^I 2014.

FOKUS NA MLADIMA

Sastanak Putina i Roga Predsednik MOK-a @ak Rog sastao se premijerom Rusije Vladimirom Putinom u So~iju povodom Igara 2014. godine. - Igre u So~iju omogu}i}e ekonomski razvoj u ju`nom regionu Rusije - istakao je Putin na po~etku razgovora, dok je prvi ~ovek MOK-a naglasio da }e sportsko nasle|e So~ija biti ogromno, na osnovu svega {to je imao priliku da vidi tokom posete ovom olimpijskom gradu. @ak Rog je bio u drugoj poseti So~iju od kada je izabran za doma}ina Igara 2014. godine, prvoj od kada su po~eli radovi na infrastrukturi. U dru{tvu sa @anKlodom Kilijem, presedava-

BRIGA O NASLE\U: @ak Rog i Vladimir Putin

objekte u vreme dok su predstavnici MOK-a imali sastanke na kojima su obavljene poslednje analize Igara u Vankuveru. Plan organizatora ZOI 2014, pored ostalog, jeste i izgradnja olimpijskog univerzitetskog centra, koji }e bi-

PONOS RUSIJE: Ivan Skobrev

ju}im Kordinacione komisije MOK-a, i @ilbert Felijem, izvr{nim direktorom Olimpijskih igara, Rog je obilazio

 LONDON 2012.

 KONGRES „SPORT ZA SVE“

Va`nost fizi~ke aktivnosti Svetski kongres „Sport za sve“, 13. po redu, odr`an je u Juvaskili u Finskoj uz u~e{}e 586 predstavnika iz 92 zemlje. Rezultat ovog kongresa je niz preporuka kojima se konkretizuju akcije i trendovi za pobolj{anje fizi~ke aktivnosti, a deklaracija je upu}ena sportskom pokretu, pojedincima, porodicama, zdravstvenom sektoru, {kolama i vladinim predstavnicima. Ovaj dokument prezentovao je presedavaju}i komisije „Sport za sve“ MOK-a Sam Remsami. Doma}in kongresa bio je Olimpijski komitet Finske, pod patronatom MOK-a, a u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Naredni kongres „Sport za sve“ odr`a}e se u Pekingu, u Kini, 2011. godine.

Zavr{en vesla~ki centar Veslanje i kanu sprint takmi~enja tokom Igara u Londonu 2012. godine odr`a}e se u vesla~kom centru koled`a Iton, na jezeru Dorni u blizini Vindzora. Organizatori Olimpijskih igara nedavno su saop{tili da su svi radovi na objektu du`ine 2.000 metara, sa osam staza i svim drugim prate}im sadr`ajima, zavr{eni i spremni za odr`avanje prvih takmi~enja u kanuu. Ovo je drugi sportski objekat posle centra za jedrenje koji je zavr{en za predstoje}a olimpijska nadmetanja. Sebastijan Kou, presedavaju}i Organizacionog komiteta London 2012, posebno je naglasio da je centar za veslanje napravljen u „srcu zemlje vesla~a“. - Sve {to smo do sada uradili pokazuje na{u po-

‘Koka-kola’ gleda u budu}nost

SRCE ENGLESKE: Vesla~ki centar koled`a Iton

sve}enost da sportistima omogu}imo najbolje uslove tokom Igara. Vesla~ki centar }e omogu}iti najelitniji nivo takmi~enja, svi mo`emo da budemo po-

nosni na njega. Radovi na ovom centru po~eli su u septembru 2009. godine, a projekat je zavr{en na vreme i u planiranom bud`etu.

ZA ZDRAVIJE SUTRA: Obele`en 5. jun

Zeleni sport zna~aj ovog pitanja u dru{tvu na svim kontinentima. Sport i za{tita okoline zajedno se pominju, sport igra veliku ulogu u za{titi sredine, jer ukoliko je ona naru{ena, onda su posledice na sam sport ogromne. Igre u Vankuveru su jedan od najboljiih primera dobre saradnje UNEP-a i MOK-a po ovom pitanju i ZOI ove godine ispunile su sva o~ekivanja „najzelenijih“ Igara svih vremena. Postavljeni su potpuno novi standardi za{tite okoline, od ~uvanja ki{nice pa sve do omogu}avanja upotrebe bici-

 TOP SPONZORI MOK

Kompanija „Koka-Kola“ je partner Olimpijskih igara od 1928. godine, du`e od svih partnera Igara: „Aser“, „Atos Orid`in“, „D`eneral elektrik“, „Mekdonalds“, „Omega“, „Panasonik“, „Samsung“, „Viza“ i po svemu sude}i ova kompanija je posle Igara u Vankuveru prezadovoljna saradnjom sa MOK-om.

 ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Za{tita `ivotne sredine je od 1996. tre}i stub olimpizma, posle sporta i kulture. Ova filozofija omogu}ila je brojne akcije i programe tokom i uo~i Olimpijskih igara brojnih zainteresovanih strana olimpijskog pokreta, kao {to su organizacioni komiteti, 205 nacionalnih olimpijskih komiteta, 33 me|unarodne sportske federacije i TOP partneri. Me|unarodni olimpijski komitet je u ovim poku{ajima svoj doprinos dao organizacijom seminara, priru~nika i prakti~nih alata kojima je podizao

ti otvoren za predstavnike svih 200 nacionalnih olimpijskih komiteta za istra`iva~ki rad i nau~ne studije. Jedan od legata Igara bi}e i Olimpijski muzej sa namerom sakupljanja artefakata zna~ajnih za sportsku istoriju ove zemlje.

Neposredno uo~i Prvih olimpijskih igara mladih u Singapuru ove godine, posle Igara u Vankuveru, organizatori Zimskih olimpijskih igara u So~iju nagla{avaju da }e poseban akcenat na Igrama 2014. dati mladima. - Kada sam osvojio medalju u Vankuveru, dobio sam na milione poruka mladih ljudi koji su `eleli da saznaju vi{e o meni obja{njava Ivan Aleksandrovi~ Skobrev, jedan od najboljih brzokliza~a Rusije, osvaja~ dva odli~ja u Vankuveru. - U So~iju }e biti mnogo mladih ljudi, ba{ kao i u Singapuru ovog leta, i svi oni `ele da budu vi{e uklju~eni. Jedva ~ekam Igre i mogu samo da ma{tam kakve }e biti za nekoliko godina. Verujem da }e iskustvo iz Vankuvera i sa Igara mladih ovog leta doprineti da Igre u So~iju budu najbolje u istoriji.

kala umesto automobila. Osve{}ivanje mladih po ovom pitanju predstavlja jedan od najva`nijih segmenata globalnog projekta MOK-a. Predstoje}e Igre u Singapuru bi}e prilika da se na pravi na~in mladima predstavi zna~aj za{tite `ivotne sredine u radionicama i programima kulturno-obrazovnog karaktera ko-

je su tokom ovih Igara jednako va`ne koliko i takmi~arski deo programa. Na Svetski dan za{tite `ivotne sredine, 5. juna , Ujedinjene nacije su nizom akcija ostvarile ogroman doprinos u realizaciji vi{egodi{njeg projekta, inspiri{u}i brojne pojedince i organizacije da se uklju~e u razli~ite akcije.

- Igre su nam pomogle da stvorimo savr{enu priliku da pobolj{amo posao i reputaciju u Kanadi. Saradnjom sa MOK-om dobili smo {ansu da re{imo pitanja odr`ivog razvoja koja su za nas od ogromnog zna~aja. Za nas su Igre prozor koji nam omogu}ava da svima poka`emo {ta radimo svakog dana, da inspiri{emo na{e konzumente, ali i zaposlene istakao je nedavno Tijeri Bora, predstavnik „Koka-Kole“. Klju~ne re~i za uspeh, prema mi{ljenju predstavnika ove ugledne kompanije, jesu saradnja i integracija, a „Koka-Kola“ planira da sa MOK sara|uje sigurno do 2014. godine i ZOI u Vankuveru. Projektni tim je ve} po~eo sa radom u Moskvi: - Prema ocenama mnogih, ve} kasnimo sa radom. Ukoliko planirate legate, a to uvek radimo kada su u pitanju Igre, onda nikada nije previ{e rano da se po~ne posao.godine, Ujedinjene nacije su nizom akcija ostvarile ogroman doprinos u realizaciji vi{egodi{njeg projekta, inspiri{u}i brojne pojedince i organizacije da se uklju~e u razli~ite akcije.


13  SPONZORSKI PUL BOGATIJI ZA NOVOG-STAROG ^LANA

Po{ta Srbije u olimpijskom timu Javno preduze}e PTT saobra}aja Srbija pridru`ilo se dru{tvu ~lanova pula Olimpijskog komiteta Srbije i u ciklusu za Igre u Londonu 2012. - Na ovaj na~in „Po{ta Srbije“ postaje na{ partner u projektu „Zajedno za London 2012“ - rekao je, uo~i potpisivanja ugovora u prostorijama „Po{te Srbije“, Vlade Divac, predsednik OK Srbije. Goran ]iri}, generalni direktor JP PTT saobra}aja Srbija, zadovoljno je konstatovao: - „Po{ta Srbije“ i ideja modernog olimpizma su vr{njaci. Savremenu istoriju oboje pi{emo od 19. veka. Nadamo se da }e budu}im pokolenjima saradnja PTT i OKS i u 21. veku biti putokaz, biti primer uspe{ne saradnje sporta i privrede.

POKLON: Divac poklanja majicu ]iri}u

Vlade Divac je na po~etku izlaganja rekao: - Stari smo prijatelji. Na putu za Peking 2008. ova kompanija je bila prva koja je prepoznala zna~aj i vrednost ulaganja u sport, odnosno u sporti-

ste Srbije. Bilo smo zadovoljni kako se sve odvijalo, nije bila razloga da sve to ne ponovimo jo{ jednom, na novom putu, ovoga puta za London. Potpisuju}i zna~ajan dokument, Goran ]iri} je kazao: - Logi~no je da veliki prate i podr`avaju uspe{ne. „Po{ta Srbije“, kao veliki saobra}ajni i informacioni sistem dr`ave, stala je ovim dokumentom o saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije, iza ~itavog niza uspe{nih sportista. Nadamo se da }e i u narednom periodu, zaklju~no sa Igrama u Londonu 2012, dostojno predstavljati otad`binu, doneti nam puno radosti i, verujem, i dosta medalja. Vlade Divac je zahvalio: - Poma`ete one kojima je san u~e{}e na najve}em spor-

ZAJEDNO DO LONDONA: Goran ]iri}, Vlade Divac i \or|e Vi{acki

tskom takmi~enju - Olimpijskim igrama. Jasno je da je podr{ka na{eg sponzorskog pula u pru`anju maksimalnih uslova za pripreme sportista, za njihovo u~e{}e na kvalifikacionim takmi~enjima i na kraju Olimpijskim igrama od velike va`nosti. Ovo su godine jubileja, mi proslavljamo 100,

a „Po{ta Srbije“ 170 godina, i red je da u tom duhu i nastavimo saradnju u promociji olimpijskih vrednosti i {irenju olimpijskog duha u Srbiji. Goran ]iri} je dobio majicu sa natpisom „Zajedno za London 2012“, a on je, sa druge strane, goste darivao luksuznom monografijom.


14  MALI PODSETNIK ZNANJA FONDA SPORTA I OLIMPIZMA

Fudbal - vi{e od igre Fudbal je danas igra u kojoj u~estvuje vi{e od 400 miliona aktivnih igra~a i preko milijardu zaljubljenika u ovaj sport. Fudbal je, me|utim, i najunosniji posao, najkomercijalnija igra u kojoj se zara|uju milioni. Najzad, fudbal je i planetarna zabava koja prakti~no primorava sve nas da se okre}emo oko fudbalske lopte. Prvi zapisi o ovoj igri poti~u jo{ iz Kine i stari su 5.000 godina. Igra sli~na fudbalu „tsu-~u“ igrala se u II i III veku p. n. e. U starom Japanu igrala se „kemora“, sli~na prvoj verziji kineske igre, „sifaktakra“ je nastala u jugoisto~noj Aziji i u originalnom obliku sa~uvala se do danas. O drevnom fudbalu postoje zapisi ~ak i na Novom kontinentu - „aksatuk“ je igra plemena u severnoj Kanadi, a ju`nije na ameri~kom kontinentu igrao se „pilmatun“, ‘~oka“ i dr. Stariji stanovnici severnog Meksika i danas igraju „ulami“ po pravilima drevnih Asteka. Postojbina modernog fudbala je Evropa, Stari Grci su 400 godina pre nove ere igrali „episkerijos“-bez golova, samo se `ongliralo loptom. Stari Rimljani unapre|uju ovu igru sa ekipama. U srednjem veku u Francuskoj se igrao „la su“, takmi~enje u kome su u~estvovali stanovnici dva sela, a ova igra je postala toliko popularna da se prenela u [kotsku i Englesku. Engleski koled`i su kolevka savremenog fudbala. Sve {kole su imale igru koja je podse}ala na fudbal, ali svaka sa svojim pravilima. Na prvom sastanku predstavnika svih ekipa, 1848. godine na Triniti koled`u u Kembrid`u prihva}ena su pravila Harou {kole i fudbal dobija svoje prve konture. Prvi fudbalski klub osnovan je 1857. godine u engleskom gradu [efildu. Ubrzo su po~eli da ni~u i ostali, a 1863. godine u kr~mi „Masoni“ odr`an je sastanak pet predstavnika londonskih klubova kada su ustanovljena pravila savremenog fudbala. Prva me|unarodna utakmica odr`ana je 1872. godine izme|u Engleske i [kotske, a ve} 1888. u Engleskoj je formirana Nacionalna liga sa 12 klubova. Fudbal je po~eo polako da osvaja svet... Srbija je fudbal upoznala u prole}e 1896. Jevrejin Hugo Buli po povratku sa {kolovanja u Nema~koj doneo je u Beograd prvu fudbalsku loptu. Zajedno sa prijateljima iz Beogradskog gimnasti~kog dru{tva „Soko“ 12. maja 1896.

1. FIFA Svetska fudbalska federacija, FIFA, osnovana je idejom Holan|anina Hir{mana da se pod isti krov okupe savezi svih zemalja u kojima se igra fudbal, u svojim memoarima naglasio je @il Rime. Uz Hir{mana, velikog udela u osnivanju FIFA imali su i Francuz Robert Geran i Belgijanac Luj Bulinhaus koji su sproveli formiranje ove federacije. Odaziv na njihova pisma poslata svim savezima {irom Evrope bio je slab. Samo su sedam zemalja - Francuska, Belgija, Danska, Holandija, [panija, [vedska i [vajcarska prihvatile ideju, ali i tako mali broj bio je dovoljan da se 21. maja 1904. godine osnuje FIFA. U FIFA se ve} naredne godine u~lanjuje Engleska, a deceniju kasnije pod okriljem ove asocijacije bile su 24 zemlje, dok danas taj broj iznosi 208, {to je 16 vi{e od

osnovao je Lopta~ku sekciju, a ve} 19. maja, Beogra|ani su videli prvu fudbalsku utakmicu. Na prostoru kod Neboj{ine kule ispod Kalemegdana, ~lanovi Lopta~ke sekcije Gimnasti~kog dru{tva „Soko“ sugra|anima su pokazali novu igru. O ovom doga|aju izvestile su i novine, napominju}i da je igra korisna za mladi}e jer poma`e razvoju mi{i}a. Prva lopta i prva utakmica uslovili su i okupljanja u organizacije i klubove. Na inicijativu Huga Bulija i podr{ku Andre Nikoli}a, ministra inostranih poslova Srbije, 1. maja 1899. u „Trgova~koj kafani“ odr`ana je Osniva~ka skup{tina Prvog srpskog dru{tva za igru loptom. Za predsednika je izabran Feti Bej, turski poslanik u Beogradu, a za potpredsednika advokat Mi-

hailo @ivadinovi}. Tog dana postavljen je temelj za izgradnju srpske „ku}e fudbala“. U prole}e 1899. u „Hajd parku“ na Top~iderskom brdu izgra|en je prvi fudbalski, a na njemu je 23. maja iste godine odigrana i prva utakmica izme|u dve ekipe ~lanova dru{tva za igru loptom. U godinama entuzijazma, do detalja ta~na pravila za igru niko nije znao. Problemi su nestali kad je 1905. Anastas Sr. Hristodulo objavio knji`icu „Loptanje nogom“, prevod fudbalskih pravila sa nema~kog jezika. Najve}i uticaj na razvoj fudbala u Srbiji imali su igra~i koji su se posle {kolovanja u inostranstvu vra}ali u otad`binu. Ku}i su donosili znanje, ali i sportske navike, pa kako se njihov broj vremenom pove}avao, tako se sve vi{e javljala potreba okupljanja u prave fudbalske klubove.

Ujedinjenih nacija i tri vi{e od Me|unarodnog olimpijskog komiteta, pet manje samo od Me|unarodne asocijacije atletskih federacija (IAAF). Sedi{te organizacije je u Cirihu ([vajcarska), a njen trenutni predsednik je [vajcarac Jozef S. Blater. FIFA je odgovorna za organizaciju i vo|enje fudbala na najve}im me|unarodnim turnirima, prevashodno za svetsko prvenstvo, koje se odr`ava od 1930. godine. FIFA, izme|u ostalih, organizuje slede}a fudbalska takmi~enja: Svetsko prvenstvo, fudbalski turnir na Olimpijskim igrama, Svetsko prvenstvo za mlade, Svetsko prvenstvo za mla|e od 17 godina, Svetsko prvenstvo za `ene, Svetsko prvenstvo za `ene mla|e od 19 godina, Kup konfederacija, Svetsko klupsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo u fudbalu na pesku, Svetsko prvenstvo u futsalu.

Prvi fudbalski klub osnovan je na po~etku XX veka, ali nedoumica je kome pripada takva ~ast. U Subotici je 3. maja 1901. osnovan Sportski atletski klub „Ba~ka“. Vi{e od dve godine kasnije, ta~nije 14. septembra 1903, u Kragujevcu je ro|ena „[umadija“. O~igledno je da je suboti~ki klub stariji, me|utim, u vreme osnivanja „Ba~ke“, Subotica je bila u sastavu Austrougarske monarhije. Kragujevac je, me|utim, bio na srpskom tlu. Zbog toga se ka`e da je „Ba~ka“ najstariji klub u Srbiji, a „[umadija“ najstariji srpski klub. Uskoro su osnovani i BASK, „Srpski ma~“, „Soko“, „Du{an Silni“... Na{a dva najve}a kluba FK „Crvena Zvezda“ i FK „Partizan“ osnovani su 1945. godine, dakle odmah po zavr{etku II svetskog rata. Prvu me|unarodnu utakmicu ~lanovi „Srpskog ma~a“ odigrali su u prole}e 1911. godine u Zagrebu protiv HA[K. Uprava kluba nije odobrila ovu utakmicu tako da su je igrali kao „reprezentacija Kraljevine Srbije“. Iako su utakmice bile nezvani~ne, prijateljskog zna~aja, prvo su pojavljivanje Srbije na fudbalskom terenu i zna~ajna su ta~ka u istoriji fudbala u na{oj zemlji. Prvu utakmicu reprezentacija Srbije odigrala je 19. maja 1911. i od HA[K izgubila 0:8. Na dosada{njim velikim takmi~enjima na{i najbolji igra~i koji su nastupali za reprezentaciju na{e zemlje imali su promenljive rezultate, ali ti rezultati su, u odnosu na zemlje po veli~ini sli~ne na{oj, bili veoma zapa`eni. Od 18 svetskih prvenstava mi smo u~estvovali na osam takmi~enja najkvalitetnijih timova. Najzna~ajnije rezultate postizali smo na prvom (1930), {estom (1962) i dvanaestom (1990) takmi~enju. Na Evropskim prvenstvima smo bili uspe{niji, tako da smo osvajali dva puta po drugo mesto na na{em kontinentu. Te rezultate postizali smo 1960. i 1968. godine. Na Olimpijskim igrama i na turnirima koji su organizovani na najve}im sportskim okupljanjima osvajali smo zlatne, srebrne i bronzane medalje. Od klupskih rezultata treba ista}i osvajanje Kupa {ampiona i Interkontinentalnog kupa 1991. godine od strane FK „ Crvena Zvezda“ i dva ulaska u finalne utakmice Kupa {ampiona 1966. godine FK „Partizan“ i u Kup UEFA FK „Crvena Zvezda“ 1979. godine.

2. SP u Urugvaju Prvi Svetski {ampionat u fudbalu odr`an je izme|u 13. i 30. jula 1930. u Urugvaju, preciznije u Montevideu, prestonici ove ju`noameri~ke dr`ave. U~estvovalo je 13 reprezentacija. Turnir je bio pozivni, nisu odr`ane kvalifikacije i u Urugvaj su mogle da do|u sve selekcije koje su se odazvale pozivu. FIFA je odluku o doma}inu prvog {ampionata donela jer je Urugvaj u to vreme bila prva fudbalska velesila tog doba, uzastopni pobednik na olimpijskim turnirima 1924. i 1928. godine, a ovu odluku bojkotovale su neke zemlje Evrope me|u kojima Engleska, Italija, [panija, Holandija. Na zavr{nom turniru u Montevideu na{le su se reprezentacije Argentine, ^ilea, Francuske, Meksika, Jugoslavije, Brazila, Bolivije, Rumunije, Perua,

SAD, Paragvaja, Belgije i doma}ina Urugvaja. Na evropske selekcije niko nije gledao kao na ozbiljne rivale, favoriti za osvaja~e Zlatne boginje bili su doma}ini, ali i Argentinci i Brazilci. Jugosloveni su takve prognoze vrlo brzo poremetili. Prvi me~ na {ampionatima sveta Jugoslavija je igrala protiv Brazila i to: Jak{i}, Ivkovi}, Mihajlovi}, Arsenijevi}, Stefanovi}, \oki}, Tirnani}, B. Marjanovi}, Bek, Vujadinovi} i Sekuli}, na stadionu „Nacional“ 14. jula 1930. pred 50. 000 gledalaca. Golovima Tirnani}a u 22. i Beka u 30. minutu Jugoslavija je priredila najve}e iznena|enje prvog SP. Brazil je postigao po~asni gol u 62 minutu... Nastavak takmi~enja na {ampionatu ostaje u istorijama fudbala, jednako kao i imena prvih svetskih {ampiona, igra~a reprezentacije Urugvaja koja je protiv Argentine slavila sa 4:2.



Olimpijska revija br 14