Proširenje depoa Narodne Biblioteke Srbije sa izložbenim prostorom, Beograd, Srbija

Page 1

11114

БЕОГРАДСКА АГОРА ТЕКСТУАЛНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА


11114 АПСТРАКТ

Контекст Светосавског платоа се као целина у протеклих пола века налази у стању перманентног промишљања, развоја и редефинисања. Његова доминантна позиција на највишој Београдској падини одредила је овај простор као сложени семантичко-архитектонски ансамбл помоћу којег су се у различитим историјским епохама наизменично конституисале идеје Нације, Културе и Религије. Услед смењивања различитих идеолошких праваца и погледа на заједничку историју, бурног настајања и нестајања држава, одсуства континуитета у вођењу државних политика, овај градски простор доживљава низ трансформација које су одредиле његов данашњи облик и карактер, те диспозицију главних архитектонских елемената.

Контекст у коме данас затичемо Светосавски плато и његове суседне просторе се најбоље може одредити кроз појам Дихотомије. Тај појам најбоље изражава критички став у односу на тренутни контекст те представља основно полазиште у изради конкурсног решења.

Другим речима, питање Светосавског платоа као јединствене градске целине у овом тренутку и даље није коначно разрешено.

Намера предложеног решења представља покушај да се да један целокупан синтезни архитектонски израз којим би се анулирале све раздељености на локацији настале услед вишедеценијских идеолошких дихотомија.

Стога се појам Дихотомије узима као наслеђено стање изузетно присутно у задатом контексту, док би се решење могло изразити кроз, појам Синтезе, као основном принципу генезе намере, идеје и будућег урбанистичко-архитектонског концепта.

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 АПСТРАКТ

,,Дихотомија’’ - је реч грчког порекла (грч. διχο - на два дела + τομία сечење) и представља дељење или подељеност целине на два неједнака, независна, несразмерна, супротстављена и непреклапајућа дела.

,,Синтеза’’ - (старогрч. σύνθεσις, синтесис - састављање, повезивање) означава појам сумирања (повезивања) два или више елемента (саставна дела) у неку нову јединицу.

Синтеза је нераздвојиво повезана са супротним процесом анализе, која је морала бити темељно примењена да би се јасно ишчитао комплексни контекст. Пажљивим истраживањем, испитивањем, проучавањем, студирањем, рашчлањивањем и уочавањем просторних карактеристика помоћу дедуктивне логичке методе, добијени су одређени закључци о градском простору Светосавског платоа односно о деловима од којих је сачињен. Синтезом је тај процес враћен уназад, те се њоме покушава успоставити нови градски контекст.

ДИХОТОМИЈА

Контекст као архитектонска концепција "par excellence" у теоријском аспекту рада представља основно полазиште, али у исто време и крајње исходиште свих архитектонских интервенција. Другим речима, Архитектура као идеја не произилази само из Контекста, она га у исто време поново ствара.

Архитектура ће стога служити као логичка веза односно идеја која ће бити у средишту свих релација на нивоу урбане целине из којег произилази нови-стари Контекст у раду дефинисан као ,,Агора у Шуми”. Разлог за овакав избор изражен је у почетном ауторском ставу да се Архитектура одреди као главни конститутивни елемент идеје о Граду и тиме јој врати улогу катализатора друштвене промене.

СИНТЕЗА

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 АПСТРАКТ

Догматски постављено, урбанизам дефинише - подцртава архитектуру. Хипотеза постављена у овом раду претпоставља да Архитектура не долази након Урбанизма већ да АРХИТЕКТУРА ДЕФИНИШЕ УРБАНИЗАМ те да се ова два аспекта грађене средине морају увек разматрати СИНТЕЗНО. Просторна поставка зграде Народне Библиотеке Србије заједно са храмом Светог Саве и Светосавским платоом нам у том смислу већ нуди основно концепцијско полазиште и дефинисање контекста као “БЕОГРАДСКЕ АГОРЕ”. Ова премиса ће се разматрати кроз урбанистичко-архитектонски концепт новог парковског- платоа испред Народне библиотеке Србије те изложбеног павиљона са депоом у средишту следећих релација:

ТЕЗА

СИНТЕЗА

АНТИТЕЗА

Природа

АРХИТЕКТУРА

Град

Агора

"АГОРА У ШУМИ"

Шума

Библиотека (Култура)

НОВИ ПРОСТОР

Храм (Религија)

Југославија Светосавски плато Веза Меморија

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА УПУШТЕНИ ПАРК КРОВ ИДЕНТИТЕТ

Испод

ПЛИНТА

Зграда

ПЛАТО

Контемплација Програм

САВРЕМЕНИ ГРАДСКИ ПРОСТОР СЕМАНТИКА

Србија Карађорђев парк Прекид Антиципација Изнад Трг Интеракција Значење

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 АПСТРАКТ

ИДЕЈА Реафирмација идеје М.Митровића и промисљања Светосавског платоа као Београдске агоре, успостављањем адекватног урбанистичког и семантичког односа постојећих елемената (храма, библиотеке, платоа и парка) са покренутим тереном.

Дефинисање односа тла и архитектуре раслојавањем комплексног потојећег терена на просте чиниоце нудећи решење афирмацијом његове тродимензионалности.

ХРАМ

АГОРА

НАМЕРА Дистрибуирање ‘’притиска’’ јавног простора ка непосредном окружењу Карађорђевог парка креирајући нови Парковски плато испред Народне библиотеке Србије синтезом града и природе као главних чинилаца који дефинишу нову пројектовану архитектуру.

Дефинисање наџемног волумена МУЛТИФУНКЦИОНАЛНОГ ПРОСТОРА као ПЛИНТЕ, која се урбанистички понаша као постамент градске ведуте са Храмом и Народном библиотеком у позадини.

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

ИЗЛОЖБЕНИ ПРОСТОР ДЕПО

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100

плинта


11114 ИСТОРИЈАТ ДИХОТОМИЈА - УТОПИЈА

Партерно решење комплекса Народне библиотеке Србије, чији део представља конкурсни обухват, пројектовано је и реализовано у истом периоду када и зграда Библиотеке по пројекту архитекте Иве Куртовића. Расписан је позивни конкурс на коме је изабрано конкурсно решење Михајла Митровића које је обухватало читав Светосавски плато, део Карађорђевог парка, простор између Пастерове и Тиршове улице све до Дечије клинике, укључујући и понирање Булевара Ослобођења.

Решење М. Митровића препознато као изузетна вредност у синтезном проматрању простора око Светосавског платоа. Такав визионарски дух у поменутом решењу дефинисан је као "Реална Утопија".

Назив Митровићевог рада био је "Агора", као први културно-историјски простор Београда који дословно одговара реинтепретацији најбитнијих античких грчких и римских главних тргова како у урбанситичкоморфолошком тако и у значенско-семантичком смислу. У меморијалном смислу овај је простор означен као место два преломна догађаја у српској историји: спаљивања моштију Светог Саве и Првог српског устанка. Митровић је идеју Београдске Агоре и њених саставних чинилаца препознао и ишчитао у већ постојећем контексту градске ‘’шуме’’ и парка који се налазио на локацији. Духу места (Genius Loci) овог простора можемо протумачити као - Агору оивичену шумом или Агору у шуми.

решење арх. Михајла Митровића

Нажалост, од овог конкурсног решења реализовано је само делимично партерно уређење непосредног окружења Народне библиотеке - зона непосредно уз зграду Библиотеке у јабланичком мермеру као и нешто шири појас уз библиотеку ка Скрелићевој и Небојшиној улици.

решење арх. Владимира Мацуре и Ђорђа Бобића

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 ИСТОРИЈАТ ДИХОТОМИЈА - УТОПИЈА

У међувремену Светосавски плато проглашен је за добро под претходном заштитом, а динамика коришћења простора Платоа је различита, делом због високе духовне и културолошке вредности садржаја. СПЦ 2020. године ангажује професора академика Бранислава и професора Дејана Миљковића да дефинитивно заокруже причу Светосавског платоа и помире већину супротстављених дихотомија у постојећем контексту, те платоу обезбеде нову урбану артикулацију. Професори Митровић и Миљковић су врло вешто артикулисали све догматске функције (религиозни обреди и скупови, празнична окупљања) те јасно и недвосмислено нагласили правце сагледавања радијалног приласка храму са наглашеним једним доминантним правцем - велика рампа од Небојшине улице ка главном улазу у Храм. Штавише, као изузетно значајан архитектонски елемент на Светосавском платоу издваја се вешто постављена алеја дрвореда у правилном облику правоугаонику као “шумовиту” кућу у јукстапозицији према згради Библиотеке. Урбанистички посматрано овај “шумски” правоугаоник представља одговор аутора на шири контекст и ишчитавање слојевитости Београдске Агоре. Архитекте су приметиле да ригидној, артефицијалној форми Светосавског платоа морају додати нешто природно узето “са оне стране Булевара”, артикулисаног као ортогонална форма. Идеално је да се на овај урбанситичко-архитектонски ансамбл надовежемо концептом који синтетише поменута конкурсна решења односно размишљања о овом простору. У коначници се поставља питање: Шта поред свих предложених решења још недостаје Београдској Агори ?

решење академика проф. Бранислава Митровића и проф. Дејана Миљковића

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 КОНТЕКСТ GENIUS LOCI

Локација на којој се планира проширење постојећег депоа Народне Библиотеке Србије (у даљем тексту НБС) налази се у Београду, на Врачарском платоу, једној од највиших тачака централне градске зоне.

Непосредно окружење конкурсне локације чине: Светосавски плато и у оквиру њега комплекс НБС са зградом Библиотеке, као и Скерлићевом и Небојшином улицом као граничним зонама конкурсног обухвата. Карађорђев парк као непосредни сусед у зони интервенције, представља важну просторну целину препознату као припадајући део односно логичан продужетак Светосавског платоа. Јасно је дефинисано у објави и програму конкурса да повод за распис конкурса лежи у недостатку места за складиштење књига те неопходном проширењу постојећег депоа НБС. Овај разлог оправдава нужност будуће архитектонске интервенције, гледајући само и искључиво зграду односно потребе библиотеке.

Међутим...

То никако не би смело бити оправдање за даље депласирање урбаних елемената Врачарске заравни, присиљених да коегзистирају у дубокој урбанистичкој дихотомоји. Најмање 60 година, чекало се на прилику за синтезно сагледавање и интервенцију унутар фрагментираног простора ‘’Београдске Агоре’’.

Време је учинило своје. Објекат је испунио свој максимални складишни капацитет и овде је важно препознати потенцијал расписа конкурса као прилику за уобличавање идеје о Београдској Агори.

слике из "Монографије о изградњи"

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 КОНТЕКСТ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА

Зграда НБС у политичком контексту може тумачити као својеврсни знак који је у јеку идеолошких транзиција у 20 веку мењао своје значење и важност. За СФРЈ је она означавала културолошку еманципацију радничке класе, са намером креирања нове едукативне и културолошке сфере. НБС је такође представљала прогрес и авангардност новонасталог социјалистичког уређења, док је у исто време афирмисала важност традиције која је сведена на концепт државе “свих народа и народности”. Након распада СФРЈ, са настанком нове националне државе, НБС постаје означитељ традиције и историјске ренесансе Српске државности. Заокрет у државној политици и идеолошком наративу значио је да је био потребан нови означитељ националних вредности. У таквом новонасталом семантичком контексту њена приоритетна улога у градском простору бива постепено замењена Храмом Св. Саве који се у том тренутку интезивно градио. Поменуте политчке промене као и одсуство јасног заједничког погледа на историју довео је до низа просторних дихотомија које су и данас присутне. У том смислу, НБС представља спону између два идеолошка правца. Један од најважнијих градских репера који опстаје као сведок минулих историјских епоха.

слика из "Монографије о изградњи"

- НБС је централна, матична библиотека и институција од националног значаја за развој културе и културне баштине Републике Србије и као таква она је најстарија установа културе у нашој земљи. ПОЛИТИЧКО – КУЛТУРОЛОШКА УЛОГА - НБС је мултифункционална институција која омогућава потпун, пођеднак и неограничен приступ информацијама и знањима. ИНФОРМАЦИОНО - ЕДУКАТИВНА УЛОГА - НБС од 1832.године добија депозитни карактер као карактеристике свих националних библиотека у свету. НАУЧНО - ДЕПОЗИТНА УЛОГА - Године 1960.године одабрана дефинитивна локација на платоу код Карађорђевог парка – највишој тачки тадашње урбане зоне града. УЛОГА ГРАДСКОГ РЕПЕРА сликa из Фотодокументације

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114

ТЕМЕ САВРЕМЕНЕ БИБЛИОТЕКЕ КРЕИРАЊЕ ЈАВНЕ СФЕРЕ ЖИВОТА библиотека као јавни простор

ПРОБЛЕМ ЈАВНО

Како јавни простор библиотеке учествује у креирању односа између појединаца и различитих друштевних групација

Библиотека као парадоксом. Кључни појмови:

Контрадикције смештене унутар јавне сфере заједнице, где разноврсне интерпретације, мишљења и индивидуе коегзистирају.

"видљивости и изолације" "бити сам у јавном" "контемплације и дебате"

ПОЛИТИЧКА

ОДНОСА

-

ТРАНЗИЦИЈА ГРАДА КА "ИНДУСТРИЈИ КУЛТУРЕ / ЗНАЊА"

ПРОДУКЦИЈА ЗНАЊА У ДИГИТАЛНОЈ ЕРИ

дефинисано

Унутар неолибералног састава култура се посмтра као покретач соц-економског развоја, иновације и инклузије.

Потребно је развити нове методологије категоризације информација и подстицати критичко размишљање. Кључни појмови:

"Smart City" Утицај технологија на развој града и библиотеке као "инкубатор идеја" покретача иновације.

"дигитална писменост" "критичко размишљање" "дигитални грађанин/ка"

ПРИВАТНО

место

ЕДУКАТИВНО - КУЛТУРОЛОШКА

ИНФОРМАЦИОНА

ЛАБАРАТОРИЈСКА "ИНКУБАТОР ИДЕЈА"

ПРОГРАМ - НОВИ ОБЈЕКАТ -

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 УРБАНИСТИЧКИ КОНЦЕПТ АГОРА У ШУМИ

*Урбанистички концепт настао је из темељне анализе контекста и претходних одговора наших уважених старијих колега. Шире окружење по урбанистичким карактеристикама, типологији изграђености, споменичким и амбијенталним вредностима представља сложен, хетероген, али надасве инспиративан простор. Компактни блокови у комбинацији са отвореним, пошумљеним и парковским просторима, Светосавског платоа, Карађорђевог парка и парка Милутина Миланковића обезбеђују уникатну вредност ове урбане зоне Београда. ‘’Агора’’ (грч. Αγορά) - је трг у старогрчким градовима односно отворени простор окупљања и место одвијања грађанских, друштвених и верских активности. Смештена у средишту и по правилу на највишој тачки у граду имала је све караткеристике најзначајнијег јавног урбаног простора. Шума тј. озелењена раван на врху Врачарске падине означава иницијални Дух места који се жели реафирмисати у конкурсном решењу. Зелени перметар око Београдске Агоре растаче простор у правцима природног пада Врачарске падине. Плато испред Библиотеке је место окупљања студената, туриста и посетилаца који ‘’вапе’’ за урбаним простором у овом делу града на којем могу да се задрже. Ту долазимо до кључне речи – СИНТЕЗЕ – Културног Платоа као чворишта за Библиотеку окренутом ка Карађорђевом парку и Светосавском платоу интегришући Београдску Агору у једну целину. Тиме би простор Београдске Агоре коначно постао уређена парковскопешачка површина са фреквентним коришћењем, наменски оријентисаном ка задржавању посетилаца, а не само у сврху транзитирања ка другим одредиштима у граду. Тако замишљен простор са свим пратећим активностима, било би место коме би се и грађани и туристи радо враћали.

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 АРХИТЕКТОНСКИ КОНЦЕПТ ОБЛИКОВАЊЕ

се најбоље може изразити кроз две комплементарне архитектонске метафоре: ПЛИНТА

1

2

3

4

Дефинисање надземног волумена МУЛТИФУНКЦИОНАЛНОГ ПРОСТОРА као ПЛИНТЕ, која се урбанистички понаша као постамент градске ведуте са Храмом и Народном библиотеком у позадини. УПУШТЕНИ ПАРК Конкурс за проширење депоа Народне библиотеке Србије посматрано је као прилика да се депласирани Карађорђев парк што боље интегрише са зоном конкурсног обухвата депресијом терена испред Небојшине улице. Новопројектовани парковски плато испред НБС у концепту представља синтезу Града и Природе изражене у добијеној архитектури. Овај парк не само да тангира предметну локацију као један од главних чинилаца ширег урбанистичког потеза већ се и ‘’нуди’’ као природна конекција не нарушавајући односе са осталим деловима Светосавског платоа.

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 АРХИТЕКТОНСКИ КОНЦЕПТ ОБЛИКОВАЊЕ

МЕМОРИЈА - ИДЕНТИТЕТ - АНТИЦИПАЦИЈА Архитектура зграде НБС данас означава ону типологију објеката дефинисану као историјско наслеђе. У тренутку њеног настанка она је том истом архитектуром означавала идеју прогреса и тежњу града и друштва ка развоју. У оваквом историјском контексту, изградњом новог дела градске Библиотеке на простору Светосавског платоа успоставља се линија континуитета развоја града Београда. Трг ‘’Културе’’ као главна интервенција представља просторносимболичку синтезу односа наслеђе - развој, и као таква чини једну од полазних тачака у формирању архитектонског концепта. Како је већ наведено у урбанистичком концепту плато-парк испред Библиотеке заједно са зеленим пејзажним кровом представља континуитет града ка природи. Са друге стране он се у простору повлачи пред наслеђеном архитектуром формирајући пиједестал (плинту) у намери истицања карактера зграде Народне Библиотеке као споменика културе.

ИЗНАД - ПЛИНТА - ИСПОД ‘’Плинта’’ – је постоље, базис или стопа у старогрчкој или античкој римској архитектури као основна платформа која подупире стуб или структуру.То није само једноставан естетски елемент, већ врши веома важну конструктивну функцију. Плинта равномерно распоређује тежину и притисак који силазе кроз стуб на ширу површину тла. Објекат депоа и изложбеног Павиљона је ПЛИНТА Партенону Културе на Агори (згради НБС), чиме је успостављен изгубљени однос постојећих архитектонских елеманата са тлом (покренутим тереном Светосавског платоа).

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 АРХИТЕКТОНСКИ КОНЦЕПТ ОБЛИКОВАЊЕ

ВЕЗА - КРОВ - ПРЕКИД Пројектантска методологија била је усмерена ка пејзажном приступу у решавању кровне равни као и богатом хортикултурном уређењу партера, чиме Карађорђев парк бива “пребачен” на суседну страну тј. зону конкурсног обухвата. Простор новопројектованог Крова функционише као веза између Карађорђевог парка и Светосавског платоа, док у исто време тежи да задржи посетиоце и направи прекид кроз свакодневне правце кретања.

СВЕТОСАВСКИ ПЛАТО - УПУШТЕНО ДВОРИШТЕ - КАРАЂОРЂЕВ ПАРК Карађорђев парк, као први сусед предвиђене изградње са њене западне стране, чини битан елемент непосредног контекста. Парковски уређен простор богат високим зеленилом, позициониран између Небојшине улице и Булевара ослобођења, привлачан је и за кориснике ширег окружења не само као парк (једна од првих уређених јавних површина у Београду) већ као и значајни меморијал. Карађорђев парк садржи први споменик у Београду подигнут у славу једном историјском догађају (Ослобођење Београда 1806. године). Како је зелени појас преко пута конкурсне локације, поставка зелене шкарпе као екстензије самог парка унутар сутеренског волумена произлази из синтезе основних функционалних и амбијенталних потреба простора.Зелена пејзажна форма уоквирена оштрим линијама представљаја Зелени плато као синтезу Природе и Архитектуре.

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 АРХИТЕКТОНСКИ КОНЦЕПТ ОБЛИКОВАЊЕ

КОНТЕМПЛАЦИЈА ИНТЕРАКЦИЈА

-

САВРЕМЕНА

ГРАДСКА

БИБЛИОТЕКА

-

Савремене теорије о јавној сфери живота истичу да јавни простор оличава „парадокс видљивости и изолације (Сеннетт, 1987, стр. 47). Ова је идеја евидентна у самој употреби савремене градске библиотеке. Тишина већ деценијама није доминантни модус операнди те се корисницима даје право и могућност позиционирања, интеракције, контемплације и других облика понашања, а све у складу са њиховим потребама. Библиотеке су данас места где смо са другима, али ипак сами; места рефлексије, релаксације и реакције. Концепт отварања западне фасаде зграде постављањем стаклене зид завесе представља покушај да се овај однос даље проблематизује и постави у просторну релацију. Транспарентни зид измешта гранични део унутрасњег простора и његове кориснике из контекста изолације у контекст јавне сфере односно у простор упуштеног парка испред Народне Библиотеке.

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 ФУНКЦИЈА ПРОГРАМ

Функционална позиција улаза новодограђеног дела је позиционирана из Скерлићеве улице (126.00нвм) као најниже тачке покренутог терена Светосавског платооа и предметне конкурсне локације. Таква позиција улазне зоне омогућила је правилну дистрибуцију тражених садржаја у оквиру четири нивоа новог објекта. Улаз који се налази на приземљу новог објекта (+0.00_127.20 нвм) наглашен је кровном плочом и надкривеним платоом. У оквиру те прве етаже и улазне зоне налазе се садржаји инфо пулта, гадеробе за посетиоце, као и контактна зона са изложбеним простором, службеним просторијама, постојећим депоом и вертикалним комуникацијама новодограђеног дела. Мултифункционални изложбени простор као централни простор, конципиран је као двоетажни, односно његов галеријски део и санитарни чворови су на приземљу, док је већи део на нижој сутеренској етажи и визуелно су повезани атријумом. Кроз стакло лантерне атријума, видљива је и водена површина која се налази на кровној етажи објекта као месту окупљања новог пејзажа. На сутеренској етажи објекта (-3.50_123.70) поред изложбеног простора налази се и канцеларијски простор окренут ка унутрашњем двоетажном дворишту и зеленилу, као и део простора са смештај грађе (депои). У складу са основним архитектонским и урбанистичким концептом, сутеренска етажа је орјентисана ка Небојшиној улици и спољном дворишту као “екстензији” Карађорђевог парка и његовог зеленила у нови објекат, представљајући значајну оазу задржавања свих будућих посетилаца.Овај простор представља веома значајно место као посебна врста културног и урбаног хуб-а. Простори за смештај грађе и рад библиотечких радника су позиционирани на две подрумске етаже (-7.00 /-10.50) које су међусобно повезане вертикалним комуникацијама и лифтовима за транспорт књига, као и са постојећим депоом на сутеренском нивоу објекта НБС.

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 СТРУКТУРА / АМБИЈЕНТИ

КОНСТРУКЦИЈА Конструктивни систем објекта је пројектован као преднапрегнути АБ скелетни систем. Преднапрезање бетонских таваница је искоришћено да би се остварио двоетажни изложбени простор, а челични стубови су у ствари затеге између кровне и сутеренске етаже. Тиме је значајно рациналисана конструкција, способна да прими значајно корисно оптерећење слојева зеленог крова. Овај предвиђени АБ скелетни систем има и неопходна бетонска сеизмичка платна у свим правцима, док су доње две АБ масивне подрумске етаже, у функцији потребне масе темеља за преднапрезање.

МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА Материјализација објеката је једноставана и у корелацији са постојећим објектом Народне библиотеке Србије, а као главни фасадни материјал коришћен је натур бетон у комбинацији са пејзажним зеленилом на крову. Ентеријер је преовлађујуће беле боје (зидови и челична конструкција), а подови од полираног феро бетона. Таваница и трибине су од дрвених облога као наглашеним детаљима. Унутрашњост објекта је осветљена преко кровне лантерне која је уједно и кровни пејзазни базен са водом. Фасадно зидно стакло по читавој спратној висини даје осећај потпуне отворености објекта ка споља и непосредног "уплива" Карађорђевог парка у саму унутрашнјост изложбеног простора

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ / ФАЗНОСТ ОДРЖИВОСТ

Када посматрамо одрживост и енергетску ефикасност у архитектури мислимо на примену еколошки и енергетски одрживих решења и дизајна ради очувања и унапређења квалитета животне средине. Отворени зелени простори представљају веома битан просторни елемент са значајним утицајем на функционалност, карактер и укупну вредност новоформираног амбијента. Зелене површине су пројектоване као важан сегмент дизајна. Вођено је рачуна о геомтерији зелених површина у све три димензије простора тако да зеленило буде препознатљив просторни елемент и средство уметничког изражавања. Овај део концепта назвали смо ‘’РЕАЛНА УТОПИЈА’’. Уз мало више политичке воље, јасне жеље и струковне подршке идеја стара преко пола века коначно би могла да буде реализована. Београд би тиме добио ‘’ново-старо’’, историјско, културно и верско срце града те давно ишчекивану АГОРУ. Целокупан предмет интервенције на локацији је планиран и организован по нивоима, односно фазама, где је главни услов таквом приступу оправданост економског аспекта предложене интервенције, струковна уједињеност односно урбанистичко и стратешко планирање. ФАЗА 1 – Имплементација решења дела Светосавског Платоа проф. академика Бранислава Митровића и проф. Дејана Миљковића са новом паркинг гаражом. ФАЗА 2 – Решавање нужности и проблематике НБС – Проширење и изградња депоа, Мултифункционалног - изложбеног простора и новог Платоа испред НБС. – КОНКУРСНИ ЗАДАТАК ФАЗА 3 – Реконструкција Булевара ослобођења и изградња подземне саобраћајнице испод Светосавског гребена као услов за формирање Београдске Агоре у најширем обиму замишљеном од стране архитекте Михајла Митровића.

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 ЕНТЕРИЈЕР УЛАЗНА ЗОНА

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 ЕНТЕРИЈЕР МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ ИЗЛОЖБЕНИ ПРОСТОР

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 ПАРТЕРНО РЕШЕЊЕ Р 1:600

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 ОСНОВА ПРИЗЕМЉА +0.00 (127.20)

А_МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ ИЗЛОЖБЕНИ ПРОСТОР

Р 1:500

A.1.1

Улазни хол

146.53

A.1.2

Инфо пулт

39.56

A.1.3

Гардероба

A.1.4

Покривени приступни плато (спољни простор)

629.95

A.2.2

Изложбени простор (галерија)

168.61

A.2.3

Изложбени простор (фоаје)

214.78

A.3.1

Комуникације

230.37

A.3.2

Комуникације (вертикалне)

A.3.3

Мушки тоалет

51.07

A.3.4

Женски тоалет

50.95

A.3.5

Тоалет за инвалиде

74.81

7.02

7.92 1,621.57 m²

В_ДЕПОИ В.4.1

Комуникације

В.4.2

Комуникације (вертикалне)

90.69 18.36 109.05 m² 1,730.62 m²

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 ОСНОВА СУТЕРЕНА -3.50 (123.70)

А_МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ ИЗЛОЖБЕНИ ПРОСТОР

Р 1:500

678.99

A.2.1

Изложбени простор

A.3.1

Комуникације

65.29

A.3.2

Комуникације (вертикалне)

98.10

A.3.6

Приручна кухиња

52.46

A.3.7

Сервер соба

19.55

A.3.8

Контролна соба

A.3.9

Кафе

A.3.10

Привремени депо

30.60 126.70 66.13 1,137.82 m²

Б_КАНЦЕЛАРИЈСКИ ПРОСТОР 121.05

Б.1.1

Канцеларијски простор

Б.2.1

Приручна кухиња

10.19

Б.2.2

Сервер соба

34.00

Б.2.3

Тоалети

14.88

Б.2.4

Помоћна просторија

Б.2.5

Унутрашње двориште (атријум)

5.81 130.38 316.31 m²

В_ДЕПОИ В.1.1

Смештај грађе (књиге)

443.17

В.2.1

Канцеларија библиотечких радника

131.56

В.3.2

Контрола услова

В.4.1

Комуникације

В.4.2

Комуникације (вертикалне)

19.24 268.79 56.16 918.92 m² 2,373.05 m²

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 ОСНОВА ПОДРУМА -7.00 / -10.50 (120.20 / 116.70) Р 1:500

В_ДЕПОИ 1,728.08

В.1.1

Смештај грађе (књиге)

В.1.2

Смештај грађе (магнетне траке)

131.23

В.1.3

Смештај грађе (слике)

137.34

В.1.4

Смештај грађе (микрофилм)

121.17

В.1.5

Смештај грађе (плакати-цртежи-мапе)

120.54

В.2.1

Канцеларија библиотечких радника

131.56

В.2.2

Приручна кухиња

10.19

В.2.3

Тоалети

14.88

В.3.1

Техничке просторије

71.51

В.3.2

Контрола услова

15.75

В.3.3

Помоћне просторије

В.4.1

Комуникације

В.4.2

Комуникације (вертикалне)

5.81 434.28 50.35 2,972.69 m²

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


11114 ПОВРШИНЕ РЕКАПИТУЛАЦИЈА

НЕТО ПОВРШИНЕ ( по етажама )

НЕТО ПОВРШИНЕ

ПРИЗЕМЉЕ +0.00

А_МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ ИЗЛОЖБЕНИ ПРОСТОР

А_МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ ИЗЛОЖБЕНИ ПРОСТОР В_ДЕПОИ

1,621.57 109.05

2,759.39

Б_КАНЦЕЛАРИЈСКИ ПРОСТОР

1,730.62 m² 316.31

СУТЕРЕН -3.50 В_ДЕПОИ А_МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ ИЗЛОЖБЕНИ ПРОСТОР Б_КАНЦЕЛАРИЈСКИ ПРОСТОР В_ДЕПОИ

1,137.82 6,973.35

316.31 918.92

10,049.05 m²

2,373.05 m²

ПОДРУМ -7.00 В_ДЕПОИ

2,972.69

БРУТО ПОВРШИНЕ

2,972.69 m² 0_ПРИЗЕМЉЕ

2,469.45

-1_СУТЕРЕН

2,558.13

2,972.69

-2_ПОДРУМ

3,283.47

2,972.69 m²

-3_ПОДРУМ

3,283.47

ПОДРУМ -10.50 В_ДЕПОИ

10,049.05 m²

11,594.52 m²

АРХИТЕКТОНСКИ КОНКУРС ЗА ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ИЗГРАДЊЕ – ПРОШИРЕЊА ПОСТОЈЕЋЕГ ДЕПОА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ, БЕОГРАД, СРБИЈА GSPublisherVersion 0.1.100.100


ПЛАКАТ 1 ПРЕЗЕНТАЦИЈА

GSPublisherVersion 0.1.100.100


ПЛАКАТ 2 ПРЕЗЕНТАЦИЈА

GSPublisherVersion 0.1.100.100


ПЛАКАТ 3 ПРЕЗЕНТАЦИЈА

GSPublisherVersion 0.1.100.100


ПЛАКАТ 4 ПРЕЗЕНТАЦИЈА

GSPublisherVersion 0.1.100.100


ПЛАКАТ 5 ПРЕЗЕНТАЦИЈА

GSPublisherVersion 0.1.100.100


ПЛАКАТ 6 ПРЕЗЕНТАЦИЈА

GSPublisherVersion 0.1.100.100