Page 27

REHABILITACIJA DRAZE MIHAILOVIĆA (II) Ovde donosimo prikaz jedne doktorske disertacije o istoj temi koja glasi: „SIGNALS INTELLIGENCE, THE BRITISH AND THE WAR IN YUGOSLAVIA 1941-1944." (Obaveštajna služba signalima, Britanci i rat u Jugoslaviji 1941-1944.) Pisac je Dr Nicholas Cripps Brashaw. po struci advokat, sada u penziji. Pre nego pređemo na izlaganje, postavlja se pitanje šta je navelo jednog britanskog pravnika da se bavi stvarima Jugoslavije i da piše istorijsku studiju iako nije istoričar. Autor je posetio Jugoslaviju prvi put početkom sedamdesetih godina, kad je Jugoslavija bila mnogo reklamirana kao ugodna zemlja za provođenje godišnjeg odmora. Napravio je nekoliko uza- stopnih poseta Jugoslaviji za vreme leta. Nije znao jezik niti istoriju zemlje, ali je stupio u kontakt sa Jugoslovenima koji su govorili engleski. Tada je doznao neke istine koje ne idu u korak sa zvaničnom britanskom propagandom niti sa javnim medijima, a koji pomažu jednostrana gledišta. Autor je doznao nešto o prevratu u Jugoslaviji i njenom kasapljenju od strane okupatora. Sledstveno tome još u leto 1941. g. pojaviće se dve gerile u Jugoslaviji: jedna nacionalna koju je vodio pukovnik Draža Mihailovič, i druga anacionalna i revolucionama komu- nistička gerila koju je predvodio čovek sumnjivog i nikad tačno neutvrđenog porekla koji se zvao ‘Tito’. On je bio čovek međunarodne organizacije Kominteme koja je pod sovjetskim plaštom vodila politiku svetskog komunizma. Autor Dr Brashaw doznaje da je Britanija u početku pomagala pukovni- ka Mihailovića i njegov pokret malim količinama oružja i druge ratne spreme. Zahtevala je od Mihailovića da vodi oružanu akciju protivu nemačkog okupatora, koji je odmah definisao svoj stav i odgovor: Stotinu Srba biće streljano za jednog poginulog nemačkog vojnika, pedeset za ranjenog. Nemci nisu tragali da pronađu gerilske napadače, već su hvatali lokalni narod nad kojim su vršili odmazde. Za Mihailovića ovakva stvamost, posle krvavih nemačkih orgija tokom 1941., prisilila ga je da ne izlaže svoj narod istreblje- nju, ali ne i komuniste, koji su govorili: „Ако nestane Srba u Srbiji, mi ćemo naseliti Srbiju Kinezima; kod nas nema senti- mentalnosti”. Tokom rata, pred kraj 1942. g. Čeričil će promeniti svoje mišljenje, napustiti Mihailovića i prihvatiti Tita, pomoći mu da zgrabi vlast u Jugoslaviji i zavede diktaturu. Ove činjenice naterale su autora da prouči i dozna zašto je Čerčil to uradio. Pošto nije istoričar, nije poznavao uopšte Balkan i nije znao jezik Jugoslavije. Iako kasno, upisao se na Southampton- ski univezitet da studira Balkansku istoriju i istoriju Jugoslavije. Posle uspešno završenih studija dao se na temeljno istraživanje britansko-jugoslovenskih odnosa 1941. 1944. Bio je mnogo srećniji nego istraživači pre njega, jer je Britanska vlada sprovela zakonsku odredbu kroz Parlamenat, kojom se ukida ranija zakon o neobjavljivanju tajnih ratnih dokumenata. Od 2003. g. gotovo sva dokumentama građa iz rata pristupačna jejavnosti. Autor je uspešon završio studije; prvo dobio je diplomu iz istorije, a zatim se rešio da prostudi- ra celokupnu građu tajnih ratnih signala kako nemačkih tako i britanskih. Najzanimljiviji delovi pomenute disertacije odnose se na 1943. i 1944. godinu. Autor iznosi stanje i zbivanja u NDH u ovom periodu. Iz signala doznaje o stanju odnosa između Italijana i Nemaca. Italijanski general Mario Roata u Splitu pokazivao je celo vreme prezir prema nemačkim saveznicima ustašama, hladnoću prema Nemcima; hladnoću koja je morala biti umeravana učtivošću. Roatine naklonosti

bile su prema četnicima, prema D.M. i prema jugoslovenskoj monarhiji. Signali, šifrovanje, dešifrovanje i posledice Kakav je bio odnos Čerčila prema informacijama ove vrste. Na veliku žalost, imao je nekritičan stav. Čerčil je imao od samog početka rata informacije iz ENIGME provaljenu nemačku kriptografiju komuniciranja. Nemačke vojne tajne Čerčilu su bile poznate. On, naravno, to nije smeo nikom reći, niti je bilo ko drugi u njegovoj zemlji to znao. Komunisti, si- gumo po naređenju Kominterne, bili su na svim važnim mes- tima komuniciranja. Za vreme mojih istraživanja sedamde- setih i osamdesetih godina, nailazio sam na pojedine takve osobe koji su bili i šifranti i dešifranti materijala za predsed- nika vlade Čerčila. Da pomenem samo jedan primer između mnogih. MacLean je podneo Čerčilu svoj prvi izveštaj u sep- tembru 1943. g., posle samo 18 dana provedenih kod Tita - bez znanja našeg jezika, poznavanja istorije i jugoslovenskih pri- lika - preporučio je svom šefu da ne samo treba, već mora da pomaže Tita a odbaci Mihailovića. A glavni britanski obave- štajac kod Tita Stewart, bio je komunista i učio Maklina šta da kaže Čerčilu. Ovaj se slučaj nije uopšte pominjao ni u posleratno vreme, a kamoli u ratno. Pored Stewart-a, komu- nisti u SOE u Kairu bili su major Basil Davidson i major James Klugmann. Prvi je obrađivao Čerčilovog literarnog lektora W. Deakina, a Davidson i Čerčila i Maklina. Major James Klugmann je torpedovao izveštaj brigadira Charles Armstrong-а i pukovnika Bailey-a koji su bili kod Draže. Plus Klugmann je bio regrutni oficir u Kanadi tokom 1942. i 43., hrvatskih rudara koji su bili učlanjeni u kanadsku komunističku partiju. Ovi regruti su pripremani u SOE u Kairu, a zatim obučeni avionima spuštani kod Tita. Pisac ovih redova vrlo je skeptičan prema ovim signalima, šiframa i dešifriranoj građi. Čerčil je nasedao ovoj građi njemu namenjenoj, a prethodno sročenoj i propuštenoj kroz komunstički filter. Titova ocena početkom 1943. Bitka na Neretvi februara i marta 1943. nije dala partizanima punu satisfakciju niti pobedu. Vojnički četnici nisu uspeli da partizanima nanesu velike žrtve. Partizani bolje vođeni u ovoj bitci, naneli su i žrtve i psihološki poraz četnici- ma. Uspeli su da ih potuku i poraze, jer četnici nisu imali jedinstvenu strategiju. Četničko vođstvo je sigumo dosta naučilo iz debakla na Nertvi, gde je učestvovao i pisac ovih redova. Kapitulacija Italije dala je krila jugoslovenskim komu- nistima. Italijanska vlada u sporazumu o kapitulaciji naredila je svojim snagama u Jugoslaviji da omžje i spremu predaju komunistima, nikako ne četnicima. Da ovo ilustrujem jednim slučajem. U toku mojih istraživanja osamdestih godina posetio me je generalštabni pukovnik Rudolf Perhinek, vrlo važni savetnik generala Mihailovića. Draža je naredio Perhineku da sa pukovnikom W. Вапеу-е,m, Britancem, pođu za Berane i razoružaju italijansku divizuju od 20 hiljada i uzmu celokupnu spremu. Kad su stigli u štab divizije pukovnik Bailey rekao je Perhineku: „Dozvoli mi samo pet minuta da vidim nasamo komandanta divizije.” Sta je učinjeno? Pukovnik Bailey ušao je kod komandanta divizije generala OXILI-a i rekao mu da on mora predati (Kraj na str. 30/1)

Iskra 1. decembar 2004

27

iskra1123  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1123.pdf

iskra1123  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1123.pdf

Advertisement