Page 17

Поводом полемике о „матерњем" и црногорском језику

РАЗБИЈЕНО ОГЛЕДАЛО СРПСКО Догорело је до језика! Ако је та вест тачна - догорело је до темеља. Вест је стигла из Црне Горе, коју је језик створио и у којој изван језика нема никога и ничега.

него и човечанство, које се обогатило сазнањем да људи у озбиљним годинама могу проговорити неким језиком и то истовремено и обавезно, под условом да су из исте партије.

Од болесника се најпре тражи да исплази језик и каже „А”. Спасиоци хитају да дављенику извуку језик да се језиком не удави. За оног ко је променио светом каже да је прекренуо језиком. Да ли је и Црна Гора прекренула језиком управо се утврђује. Језик најтачније показује не само да ли је један човек, него и да ли је један народ жив или није.

Српски језик, име и писмо забрањивали су у Црној Гори само окупатори. И то у рату. Немогуће је замислити неку домаћу власт, каква год била, која би у миру давала за право окупаторима.

Да је најновије усекованије језиков у Црној Гори испратио мук, знали бисмо да је Црна Гора пала шапатом, разјезичена и обезличена. Црна Гора какву знамо може опстати само на језику на којем је и поста- ла. Тицање у живац језика је испитивање њеног или- или, бити или не бити. И ако нестане Црна Гора ће своју последњу реч рећи на српском језику. Сваки дан умире по један језик, а језик не умире док не умре народ који га говори. У Црној Гори би се могло десити нешто што се још није десило нигде и никоме. Да се судбина народа и језика раздвоје, па да умре народ који га је говорио а да његов језик остане здрав и жив. ЧЕТИРИ ИМЕНА ДА се предмет зове матерњи језик бивало је и раније, али оно што је урадило Министарство просвете Црне Горе бивало није. Наиме, оно је уз матерњи језик додало и како се он зове. И да не би било забуне навело да има четири имена. Али како је сваки човек рођен од мајке логично је да их буде и више. Али ако број матерњих језика не пређе број становника, то опет неће бити неки претерано велики број. Било је око 20 одсто оних који су се на попису становника изјаснили да говоре црногорским језиком. Случајно се тај проце- нат поклопио и са процентом неписмених и никако их не бисмо смели доводити у везу. Из те изјаве изведен је закључак да је то и њихов матерњи језик, а да мајке нико ништа није питао. А та провера је била неопход- на. Поготово у данашњој Црној Гори где мајке често не говоре истим језиком као њихова деца, а још чешће деца једне мајке припадају различитим нацијама и го- воре различитим матерњим језицима. Кућа се у старој Црној Гори звала кула. У наше време та кула је постала вавилонска и то она после пометенија језиков. Тако би уместо лакомисленог закључивања како се зове њихов матерњи језик било веродостојније испитивање у којем бисмо добили одговор на питање: „Колико сте имали година кад сте први пут проговорили црногорским језиком? Да ли сте пре тога говорили неким другим језиком или сте проговорили први пут?” Таквим испитивањем не би била на добитку само лингвистика монтенегрина-материна,

Iskra 1. decembar 2004

Истина, некада једнојезична и језиконосна Црна Гора данас има све по двоје. Један од најмањих европских народа једини је који припада двема наци- јама. Из тог двојства настају и два језика и две истори- је и две цивилизације. А те историје и цивилизације, цркве и нације, јављају се у једној кући, међу браћом и сестрама, па је неко рекао - да би им се по важећим законима и теоријама ваљало међусобно узимати женити и удавати. Што је све по двоје никога не забрињава јер упркос томе о свему одлучују само једни, и што их је мање тим више и чвршће. И тако подвојена Црна Гора и даље остаје огледало српско. Истина, разбијено. ЛУДНИЦА ОТВОРЕНОГ ТИПА СА свих говорница се у демократској Црној Гори свакодневно понавља да свако може свој језик да зове како хоће и да је то једно од основних људских права. Нажалост, или можда срећом, такво право нигде у цивилизованом свету не постоји, ако је икада игде и постојало. Тако би само Драго Драговић, који је некад био једини центор „у печатњи слободе црногорске”, проширио своје надлежности и добио нова овлашћења. Кад би јурисдикција Драга Драговића била прихваћена у лингвистици, зашто не би и у физици и математици. Међу онима чија је главна девиза: „Хоћу и драго ми је!” имао би велики број присталица а незналице би коначно дочекале ослобођење од свих стега. Разуме се да је једно од основних људских права немати појма ни о чему али још није било државе која је то право унела у школски програм. Кад би то било могуће онда би свака власт имала право да своју територију издвоји из надлежности било које науке, а безакоње стави под заштиту полиције. Зар се већ нешто слично није догодило у Никшићу где су профе- соре који су поштовали устав отпустили са посла. Црногорски је једини страни језик који се предаје на српском језику. Уз то, црногорски језик је једини страни језик који се српски говори, чита и пише. И ко правилније говори српски, што има бољу дикцију и прецизније осећање за мелодију и акценте српског језика, то течније и изворније говори црногорски. До

17

iskra1123  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1123.pdf

iskra1123  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1123.pdf

Advertisement