Хапшење Караџића... Западу. Дакле, дали смо онога којег нам нису тржили, а чије суђење и готово сигурна пресуда у Хагу могу да Републику Српску доведу до руба нес- тајања, а Србију у изузетно тежак положај. Чак и умерени Обрад Кесић истиче да ће након хапшења Караџића Србији следити вероватно само нови при- тисци, те да ће се негде морати рећи "не". Једино што ће Србија од овога добити су нови захтеви и уцене. Као шлаг на медијској торти је изјава Свилановића који ово штетно и кукавичко хапшење представља као ко зна какву храброст и као показатељ лидерске снаге нашег председника. Шта рећи на све то - осим да је реч медијско спиновање добила ново значење, једну сасвим виртуелну димензију. Хапшење је лоша вест јер се овим наставља понижавање Србије, што опет јача унутрашње поделе. После "Харадинаја" и "Насера" хашки лоби не може у своје приче о објективности "трибунала" да убеди ни упосленике у НВО сектору. Зато ово хапшење на моралном плану изазива осуду, на емо- тивном огорчење, а на рационалном свест о штети по национални интерес. Све ово слаби поверење грађана не само у ову владу већ уопште у државу, која се показује као вазална јер испуњава и оно што се од нас ни не тражи (барем не сада). Таквим политичким путем је кренуо и Зоран Ђинђић, па је схватио да се на тај начин Запад само навикава на сервилну послушност, те је покушао да направи заокрет од такве губитничке политике. Очигледно да се Тадић није учио на грешкама свог претходни- ка и да не следи његову "косовску фазу". Овакав "старт" нове владе, по чему ће вероватно бити и запамћена, зацементираће унутрашње политичке поделе на "две Србије" и поред медијских декла- рација о националном помирењу. А подељено и фрустрирано друштво не може да се сабере и крене напред у правцу развоја и стабилности. Американци су били свесни свих ових чињеница када је после грађанског рата победнич- ки Северњаци требало да суде њиховом "Радовану" - јужњачком председнику Џеферсону Дејвису (конфедерални председник 1861-1865) за "издају". Био је у бекству као и Караџић, међутим, ту се сва сличност са Србијом данас завршава. Јавност југа је отворено подржавала "свог председника", а многи адвокати су се јавили добровољно да га бране. Победници са севера су били мудри, па нису судили председнику "одметнутог југа" да не би додатно повредили осећања оних који су били поражени. А прослављеном генералу Лију, "јужњачком Мла- дићу", нису ни намеравали да суде, већ је остарио и умро поштован од "обе Америке". Северњаци су то урадили јер су настојали да се америчко друштво интегрише и да што пре заборави на ране минулог рата. Исто тако, нису желели ни да приуште европ- ским државама шансу да се наслађују унутараме- ричким сукобима. Због те мудрости (неко ће рећи политичког прагматизма) Америка је постала то што је постала, а због недостатка исте Србија тавори у бесконачности унутрашњих трвења. НСПМ, 2.8.2008. Copyright NSPM
18
Бранко Радун <nspm.org.yu>
РУСИЈУ КРИТИКУЈУ они КОЈИ СУ УБИЈАЛИ СРБЕ 1999. Александар Алексејев из руског МИП-а рекао је Танјугу да је између Јужне Осетије и Космета има много паралела, да "стандарди не постоје, већ само циљеви и средства за њихово достизање". - Русију критикују данас они који су убијали Србе 1999. - рекао је Алексејев, који је као "цинизам и безобразлук" окарактерисао реаговања неких земаља да је Русија употребила "непропорционалну силу". - Као и у случају са Косовом, догађаје у Јужној Осетији прати моћна пропагандна машина и да многи медији на Западу не осветљавају конфликт, већ су практично део, инструмент психолошког рата. У прво време, после напада мало је ко извештавао о томе, а чим је напад пропао - што је било јасно после 24 сата - почиње хистерија у штампи - истакао је Алексејев. И у случају Косова и у случају Јужне Осетије била је офанзива, у првом случају ОВК, а у другом грузијске армије, "усмерена умногоме против цивилног становништва". - По ономе што се види, Грузијци су усредсредили своје напоре на то да остваре етничку чистку у Јужној Осетији - рекао је Алексејев и додао да они који се имало разумеју у све знају шта је коришћење система за плотунску паљбу "град" по насељима и по Чинвалију. - Често користимо термин двоструки стандарди, али овде се не може говорити уопште ни о каквим стандардима - постоје циљеви и средства за њихово достизање, и ако су у односу на Косово циљеви једни, разрађују се једна средства за њихово остварење, ако су у односу на Грузију циљеви супротни, израђују се друга средства - истакао је он. (Танјуг, 10.8.2008.)
ЧУРКИН: САД ПОМАЖУ ГРУЗИЈИ "Шта су очекивали? Да ће се наши миров- њаци разбежати као својевремено што су се неки мировњаци разбежали у Сребреници?", упитао је Чуркин и додао: "Ми то нисмо могли допустити и оставити у невољи ни становништво ни мировњаке". Шеф руске мисије при УН је истакао да је Грузија "светски рекордер по повећању војног буџета, који је последњих година порастао 30 пута", пренели су руски медији. “Сада схватамо зашто се то радило", рекао је он и додао да све што се дешава "није случајно и неочекивано". Чуркин је рекао да не чуди што се данашња седница Савета безбедности УН одржава на инциијативу Грузије и САД, јер се зна "колико су постале блиске везе међу руководством те две земље". Према његовим речима, сада у Грузији ради 127 америчких војних саветника из Пентагона, а "да се не говори о осталима". Руски дипломата је указао да су се 7. августа, управо на дан када су покренута војна дејства Грузије против Јужне Осетије, завршиле велике америчкогрузијске војне вежбе, у којима је учествовало око 1.000 америчких војника. "Обучени и наоружани у знатној мери од америчких колега, њихове грузијске колеге су хитно искористиле припрему коју су добили", рекао је Чуркин, додајући да "не жели да мисли" да су САД дале "зелено светло" тим "авантуристичким акцијама гру- зијског руководства". (Блиц, 10.8.2008)
Iskra 1. septembar 2008.