God. LXIII
Birmingham, 1. maj 2010.
Broj 1188
Deklaracija o Srebrenici - katastrofalni uËinci po Srbiju i RS
LAÆNE I DOBROBITNE DEKLARACIJE Istina je neophodan uslov Deklaracije pomirewa Srebrenica - koja se, uzgred, dogodila pre 15 godina - za posledwih dva do tri meseca dominirala je srpskom politiËkom scenom. Ali bilo je dogaaja i pre toga koji su bitno doprineli razvijawu nedavnih srebreniËkih aktivnosti u Srbiji.
Rezoluciji EU svoju Deklaraciju, te je s poËetkom ove godine, kampawa oko Srebrenice odjednom oæivela pogotovo kad je Skupπtina uzela Rezoluciju EU u razmatrawe.
©ta je prethodilo Deklaraciji o Srebrenici
Tu su ispoqavana razna miπqewa od odbijawa do TadiÊevog glavnog „humanitarnog” argumenta da je Deklaracija neophodna jer jedino ona doprinosi pomirewu Srba i Boπwaka. Uzelo je dugo da se ozbiqnije poËne rad na Deklaraciji dok TadiÊ nije dozvolio da se iz we izbaci reË „genocid” i zameni „zloËinom”. Joπ duæe je uzelo pitawe da li bi i zloËini protivu Srba trebalo da budu ukquËeni u Deklaraciju. Ova odlagawa, ustvari su, rezultat najduæeg vremenskog odlagawa TadiÊ nikako da ostvari Ëak i meu svojim poslanicima potrebnu veÊinu. »eda JovanoviÊ, predsednik LSP, je protiv, zbog izbacivawa reËi genocid. Ivica DaËiÊ je lako bio „za” jer to donekle opravdava MiloπeviÊa jer je on u vreme Srebrenice bio u teπkoj zavadi sa vostvom RS. Iz DaËiÊeve koalicije ne zna se kako je KrkobabiÊ, predstavnik penzionera, prihvatio Deklaraciju, ali zna se da je treÊi Ëlan DaËiÊeve koalicije, jagodinski Ëelnik Dragan MarkoviÊ Palma dao svoja tri glasa, tek poπto je predsednica Skupπtine objavla da Êe odmah poËeti rasprava i o drugoj Deklaraciji kojom bi se osuduli zloËini protiv Srba, Rezolucija Skupπtine Srbije je proπla sa 2 glasa veÊine tj. 127 poslaniËkih glasova; 21 je bilo protiv, a wih 102 ili nije bilo prisutno ili su bili uzdræani.
Prvo je predsednik Srbije TadiÊ otiπao u PotoËare da se u ime Srbije pokloni muslimanskim ærtvama koje su smeπtene u tamoπwem Memorijalnom centru. Istini za voqu, predsednik TadiÊ ne ode tom prilikom do obliæweg grobqa gde su srpske ærtve posahrawivane. Vaqda je wegovom predsedniËkom veliËanstvu bila nedostojna poseta jednom zabaËenom grobqu u poreewu sa spektakularnim Memorijalnim centrom u koji su bile uprte politiËke i propagndne ”oËi” celog zapadwaËkog sveta. Potom je Parlamenat EU u Strazburu, Francuska, na inicijativu „brata” Slovenca, Jelka Kacina, koji je inaËe u wemu zaduæen za „srpska” pitawa, doneo Rezoluciju, proglasivπi 11. juli danom seÊawa na srebreniËke (muslimanske) ærtve. Nije bitno da li je baπ tako, ali TadiÊeva udvoriËka interpretacija Rezolucije EU parlamenta je zahtevala da i Skupπtina Srbije mora da izae pred svet sa rezolucijom u kojoj bi ona priznala da su Srbi poËinili genocid u Srebrenici. Tako je otpoËela ova sadaπwa skoro tromeseËna dominacija ove, po svemu inaËe zastarele teme, na srpskoj politiËkoj sceni. Joπ tokom 2009, TadiÊ je pustio tu Kacinovu ideju u promet. Odmah ju je prihvatio Æarko KoraÊ, predsednik jedne praktiËno, πto se Ëlanstva tiËe, nepostojeÊe stranke. On je TadiÊevoj ali najviπe po Srbe genocidnoj ideji - jer se ovi time i bioloπki mogu uniπtavati, o Ëemu Êe se reÊi neπto viπe docnije - pridodao i svoj „humanitarni” i „civilizacijski” predlog da svako negirawe, istraæivawe ili izraæavawe drugojaËijeg miπqewa od onog Rezolucije EU, bude podloæno kriviËnom gowewe. Bojim se nadmaπio je g. KoraÊ i Hitlera i Staqina u spreËavawu da se obelodani istina o Srebrenici. Posle, pak, toga pitawe priËa o Srebrenici je zamrla u Srbiji. Izgleda da je TadiÊu bio krajwi rok da do polovine 2010. isporuËi kao pandan
Dekllaracija zakasnila tri meseca. Zaπto?
Deklaracija Skupπtine o Srebrenici Deklaracija Skupπtine o Srebrenici poËiwe od humanog aspekta kako Ustava Srbije tako i Univerzalne deklaracije UN, pa dotiËuÊi se mnogih zapadwaËkih institucija za zaπtitu qudskih prava, zakquËuje obavezom Srbije, da sad prizna, da kad se Srebrenica deπavala, nije spreËila krπewe tih prava, πto ona svojom deklaracijom sad Ëini. Ali to ona Ëini ne samo zbog Srebrenice veÊ i zbog svoje obaveze doprinosu mira i stabilnosti celog zapadnog Balkana i prijateqskih odnosa sa svim dræavama bivπe SFRJ koje su Ëlanice UN. Daqe, u Deklaraciji se pomiwe da Srbija