Kako nadæiveti... problema veÊ je ona sama problem, pa je zbog toga treba ukinuti. Sudbinu BiH moæe odrediti samo dogovor tri naroda a doklegod postoji institucija VP, do takvog dogovora ne moæe doÊi. U to vreme Milorad Dodik joπ je uvek vaæio za SAD miqenika u RS, pa je tzv. meunarodna zajednica, samo „ozbiqno” shvatila wegovu kritiku u pogledu Eπdauna, pa je kao rezultat on otiπao. Institucija pak VP nije ukinuta. Wegovom su nasledniku formalno samo „oduzeta” bonska ovlaπÊewa, ali mu je ostao nedirnut mandat da radi i daqe na unitarnoj BiH. Kako? Putem, naravno, „dogovora” tri naroda i joπ nekim dodatim oblicima prisile kao πto su prijem BiH u EU i NATO. Naime, ovi se prijemi mogu ostvariti samo ako je BiH - a po EU i NATO standardima „funkcionalna”. U praksi to znaËi - ukinuti konsezusno odluËivawe tri naroda u Predsedniπtvu, Vladi i Parlamentu BiH. Neustraπivi borac protiv Alijine BiH Milorad Dodik sad postaje neustraπivi borac protiv svih ovih starih i novih oblika stremqewa Zapada da se u BiH na „mala vrata” ostvari „unitarna BiH”. To on Ëini, u ime odbrane Dejtona, a sa energijom kojoj se teπko ko moæe odupreti. Prvi mu je na tapetu bio Haris SilajxiÊ. Ovaj, u osnovi, okoreli islamski fundamentalista i joπ jedini preostali Ëlan Alijinog ratnog boπwaËkog vostva, a sad sluËajno joπ i predsednik Predsedniπtva BiH, bio je - radi „funkcionalnosti” BiH - glavni zagovrenik potrebe ustavnih reformi. Kao predsednik Predsedniπtva, davao je neovlaπÊeno izjave u ime BiH. U Istambulu, pored TadiÊa u ime Srbije, i Gula Turske, Ëak je potpisao u ime BiH, Istambulsku deklaraciju, kojom se Turska praktiËno uvodi na balkansku scenu. Oπinuo ga je odmah Dodik: taj potpis je nelegalan, jer iza wega ne stoje joπ dva Ëlana Predsedniπtva. Meutim, ni TadiÊu nije ostao duæan: Bez joπ dva sa-potpisa, SilajxiÊ nije BiH - to ste g. TadiÊu trebali da znate. I daqe Ëvrsto stoji na poziciji da je institucija VP nepotrebna i smetwa dogovoru tri naroda i da je zbog toga treba ukinuti. Svi pokuπaji ustavnih reformi, kao, na primer, onaj u Butmiru, predvoen EU i SAD - propali su zbog toga. A zahteve EU i NATO za funkcionalnom BiH, on odbija, jer RS u tom sluËaju neÊe ni u jednu niti drugu, πto Êe i referendumom da potvrdi. Najzad, priznawe nezavisnosti Kosova od strane BiH, on odbacuje pretwom po kojoj RS sebi referendumom moæe dati pravo da se odcepi od BiH.
se Dodik ipak nekako privoleo za unitarne reforme. Eto, nema „crvene krpe”, SilajxiÊa, wegov zamenik je razuman Ëovek. Vaπ poloæaj je sad zagarantovan, πta Êete viπe... situacija je zrela za „konstruktivan” dogovor tri naroda. Kako je Dodik na ovakve nemuπte poruke ostao uglavnom neodreen, meunarodna zajednica je zakquËila nema druge - „teπka artiqerija” je neophodna tamo! I, eto ga u BiH, turski ministar spoqwih poslova Ahmet Dautoglu. HoÊe da se sretne sa pretsednikom Predsedniπtva BiH, trenutno je to Srbin Nikola RadmanoviÊ i sa Miloradom Dodikom predsednikom RS. Srbi prihvatili. Ugovoreni su pojedinaËni sastanci u Bawaluci, predsedniËkoj palati. Meutim, u odreeno vreme za satanak sa RadmanoviÊem, Dautoglu se nije pojavio; neki izvori kaæu, protivno je to Dejtonu, jer po protokolu, RadmanoviÊ ga je morao doËekati u Sarajevu u predsedniËkoj palati, pod zastavom BiH, a ne u Bawa Luci, pod srpskom zastavom. Dautoglu se, meutim, sastao sa Dodikom taËno u odreeno vreme a kako je ranije dogovoreno. Pretpostavqeni Dautogluov monolog O Ëemu su razgovarali Dautoglu i Dodik, nije znano, osim da je sastanak bio „srdaËan”. Kad se, meutim, zna Dautoglova misija u BiH - da se Dodik dodatno „odobrovoqi” za reforme - onda se moæe, sa priliËnom sigurnoπÊu, naslutiti suπtina wihovog razgovora, odnosno, izgleda, Dautogluovog monologa. Pretpostavka je da se on u svemu sloæio sa Dodikovim stavom o Dejtonu i VP; izrazio se o pravnoj nakaradnosti entiteta Federacije; treba stvoriti umesto we dve republike, boπwaËku i hrvatsku; izvinio se u ime predsednika Gula za diplomatski gaf sa SilajxiÊem u vezi Istambulske deklaracije. I naravno garantovao Dodiku da je Bakir, „pravi Ëovek” za razgovor o reformama; ali ako sluËajno nije, on Êe prvi biti za wegovu smenu. BiH na raskrπÊu: Dejton ili protiv? Sa ovakvim Dautogluovim uvodom, kakva je daqna sudbina BiH, a sa stanoviπta meunarodne zajednice? Kao prvo, naravno, SAD i EU, nuæno ne moraju znati za suπtinu razgovora u Bawaluci i daqe Ëak i da ih znaju, wih oni niËim ne obavezuju, pogotovo jer ovakav Dautogluov stav, jeste samo jedna
IZ SADRÆAJA Napredwaci - kontrolisani kontrolori . . . . . . . . . . 4 Priprema udara na „Juæni tok” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Intervju Prestolonaslednika Aleksandra. . . . . . . . . 9
Izbori u BiH samo izgledaju kao Dodikova pobeda
Kutije, lanci i Amerikanci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
U septembru, proπle 2010, dolazi do izbora u BiH. NeoËekivano, te izbore gubi SilajxiÊ; na wegovo mesto kao Ëlan predsedniπtva dolazi Bakir IzetbegoviÊ, Alijin sin; za wega se veli da je otvoren za razgvore sa RS. Kad se zna, da je Dodik na tim izborima izabran za predsednika RS, postavqa se relevantno pitawe, da li je meunarodna zajednica reæirala baπ ovakakv ishod izbora, ne bi li
Kraj egipatskog proleÊa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2
Bahata samouverenost Ankare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 MladiÊ smeta Srbiji da ue u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Dve kwige Sv. Nikolaja ÆiËkog. . . . .. . . . . . . . . . . . . 27 ?. . . . . . . . . . . . .. . . . 29 M. DanojliÊ: Govorite li globish?
Iskra 1. mart 2011.