икола рзић, izvodi iz kwige
икиликс - А· О А А
-
O `saradwi` TadiÊa i wegovih `umerewaka` sa SAD ambasadom -
икиликсова документарна грађа чита се као узбудљив криминални роман, али је за разлику од овога жанра - слика сурове и тешке реалности, слика међународне дипломатије, сцена по којој се крећу "осредници", "високи представници", "модератори", "изасланици", идеолози "хуманитарних интервенција" и "ненасилног отпора", носиоци "штапа и шаргарепе" а, с друге стране, мноштво малих људи који би, не бирајући средства желели да играју велике историјске улоге. Обимна грађа дозвољава, читаоцу да боље разуме историјски свет наше епохе, она је, слика наше и других средина, слика стања свести, огледало често аморфичних личних политичких карактера, политичког живота, друштвених узора, дипломатског кора, својеврсна слика духа времена. ·ер, дух времена се не оглада само у моди или сличним видовима културног живота, већ и у форми и начинима управљања привредом и државом у целини. ве ово, иа крају, сведочи о култури једног друштва у најширем значењу тога појма, али и разоткрива савремену цивилизацију и њене вртлоге и беспућа. ( з предговора др лавенка ерзића)
" редседник адић је наговестио да он неће бити препрека напорима међународне заједнице да региону донесе стабилност – чак и ако то укључује неку форму независности осова."
епеша 06 RО 2871, 13. октобар 2006.
лава 11. "У А О У О А О«У У А А О О У У О ËУ ОА О У А У" ајкл олт, тадашњи амбасадор једињених Америчких ржава у рбији, затражио је 2. јуна 2006. године од централе у ашингтону да "стриктно и у потпуности" заштити идентитет особе којаје 26. маја разговарала са службеником његове амбасаде. олико је напора централа уложила да би испунила амбасадоров захтев није познато, али је, захваљујући обелодањеним америчким дипломатским депешама, откривено да се епископ аустралијсконовозеландски ринеј обријевић америчким дипломатама исповедао о односима у рпској православној цркви, објашњавао ко је то од црквених великодостојника са владом ојислава оштунице радио на ућуткавању "умерених гласова" у цркви поводом осова, обећавао да ће деловати на стварању "реалистичне, практичне и аполитичне" позиције -а о осову и "другим питањима од интереса за међународну заједницу"... азнали смо још и кудикамо више о упорним покушајима америчких чиновника да у ветом синоду -а идентификују своје савезнике, о труду уложеном да се рпска претвори у проевропску православну цркву, о председнику рбије орису адићу, који "иза сцене ради у спрези са важнијим црквеним
Iskra 1. april 2012
умерењацима, у покушају да утиче на избор патријарховог наследника". то пуне три године пре смрти патријарха авла; смрти коју је, без сумње скрхан (како се из ових припрема и да закључити), адић дочекао речима: " та ћу сад да радим? а кога ћу да се ослоним?" (09BELGRADE1512)... Америчко уплитање у религијске послове у рбији, како ћемо такође видети, није се ограничило само на рпску православну цркву, всћ су и у расколу у исламској заједници у рбији имали свог фаворита, санџачког муфтију уамера укорлића. kоме су - гле случајности! - подршку, захтевајући само да то не буде обелодањено у медијима, потом пружили и председник рбије орис адић и његов министар одбране раган утановац. ад евроатлантског апада на припреми рбије за сопствено комадање, захваљујући овим сазнањима, постаје још јаснији. Отимање осова, које је било пропраћено подршком свим оним "умереним", "конструктивним", "проевропским" и “реформаторским" снагама на српској политичкој сцени — речју, свима који су, том умереношћу својих покушаја да одбране земљу, исказали спремност да зарад власти прихвате отцепљење наше јужне покрајине - било је пропраћено и "дубинским" радом, у спрези с придобијеним политичарима, на сличном проевропском умеравању "убедљиво најпоштованије институције, у коју друштво има највеће поверење" (09 BELGRADE1512), рпске православне цркве. оверљива депеша од 6. фебруара 2006, 06 BELGRADE 879 - она у којој амбасадор олт тражи да му извор, владика ринеј обријевић, остане сакривен - понајбоље открива ову паклену заверу дипломата, политичара и црквених великодостојника против ркве, државе и народа. " ремијер оштуница наставља да сарађује с конзервативнијим црквеним великодостојницима како би онемогућио напоре умерених елемената на дефинисању балансираног и независног става -а о статусу осова. аставићемо да проналазимо начине да ојачамо умерењаке у -у", стоји у сажетку ове депеше, тек наговештавајући сав ужас открића која ће уследити. А оно што следи јесте поверљиви разговор са неуспешно заштићеним, у том моменту свеже именованим владиком аустралијско-новозеландским,тим "умереним гласом у оквиру цркве". војим умереним гласом, дакле, владика "поверава своју дубоку забринутост да премијер користи свој утицај у цркви да обезбеди пуну подршку -а владином ставу у преговорима о статусу осова". ( еч је, подсећамо, о сасвим јеретичком ставу да "нећемо само на речима одбити косовску независност; ми ћемо и деловати", како је рекао тадашњи премијер ојислав оштуница америчком изасланику ренку изнеру.) Овај владика, елем, жали се свом америчком саговорнику да га је именовање за епископа аустралијско-новозеландског "удаљило од центра одлучивања -а", али гнас је уверио да ће настојати да остане ангажован око осова и у еограду до коначног решења".
13