Issuu on Google+

Februar 2015.

ZAVIČAJ


GOST ZAVIČAJA - RADISAV ČUČULANOVIĆ MENADŽER OPŠTINE KLADOVO

TURISTIČKI PRIHODI NEĆE VIŠE OTICATI DUNAVOM U CRNO MORE Javno izgovorena ili napisana reč, znači i javno prihvatanje odgovornosti za svako slovo koje ste izgovorili. Društveno odgovorni ljudi, pogotovu političari, moraju govoriti samo istinu i nju potkrepljivati argumentima, jer će vam onda verovati ne samo danas, već i sutra. Zato sam se ja u ovom tekstu, kao dugogodišnji novinar i usredsredio na najvažnije poslove koje rukovodstvo lokalne samouprave ubrzano preduzima kako bi opštinu i grad Kladovo, od nekadašnje kasabe doveli u red poželjnih gradova ne samo za posetu turista, već i za život budućih stanovnika. Nema lakih poslova, ali ima poslova čiji završetak donosi zadovoljstvo ne samo jednom čoveku već i široj društvenoj zajednici. Takvi poslovi su skoro uvek u oblasti pokretanja privrednog razvoja jednog kraja, koji neminovno donosi i društveni napredak. Zato smo se mi u opštini Kladovo od samaog trenutka preuzimanja rukovođenja lokalnom samoupravom fokusirali na snažnog pokretanja svih tokova privrednog razvoja. Ovo je prilika da pomenem najznačajnije koje smo pokrenuli i kojima sam i ja dao svoj lični doprinos. Opština Kladovo u ovoj godini počinje posle skoro desetogodišnjice u zastoju, sa realizacijom plana razvoja industrijske zone. Ove godine počinje da se radi na dovođenju električne energije na plac i pijaće vode. Dobili smo od Ministarstva privrede sedam i po miliona, još petnaest miliona će Opština izdvojiti iz sopstvenih sredstava. Sa ukupno 22 miliona mi ćemo sada da završimo infrastrukturni deo, a tiče se dovođenja električne energije do placeva investitora. Već je prvi investitor izrazio spremnost da ulaži novac. To je Tekijanka doo. Radi se o robno logističkom centru za snabdevanje svih objekata Tekijanke, koji bi po prvim preliminarnim razgovorima trebalo da zaposli tridesetak radnika. Tako da će to biti prvi projekat u ovoj godini koji kreće u realizaciju.

Drugi projekat biće proširenje uzgoja i prerade šampinjona, na potezu jugo ovde u Kladovu. Ovo društvo već uspešno radi, tako da je to taj drugi deo što se tiče privredne aktivnosti. Realizacija trećeg smera, po mene je najznačajnija jer bi trebalo da udahne bolji život Kladovu, ide već početkom marta. U pristanište treba da stigne pristan. Tako će Kladovo posle 29 godina ponovo dobiti pristanište, gde će moći deo putničkih brodova da se zaustavi. Želim da napomenem da preko pet stotina putničkih brodova prolazi godišnje Dunavom i da se ni jedan nije zaustavio u Kladovu, jer mi nismo imali taj infrastrukturni deo gde mogu da pristanu. Zahvaljujući opet Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija koji su nam dali 23 i po miliona bespovratnih sredstava, Kladovo dobija novu veliku šansu.

ZAVIČAJ

Radisav Čučulanović rođen je 30.jula 1952. godine. Diplomirani je politkolog i završio je specijalističke poslediplomske studije FON.

Ima 32 godine radnog iskustva na odgovornim radnim mestima u Hidroelektrani Djerdap Kladovo, RTB Bor - Hemijska industrija, NIRO Zadruga Beograd, TRO Dunav, Smederevo, Metalurški kombinat Smederevo, Sartid Hisal d.o.o. Smederevo, USS Steel Serbia , Hisal d.o.o. Smederevo, Agencija Qualitassd,Smederevo, Direktor Predstavništava SIQ Ljubljana za Srbiju i Crnu Goru i Rumuniju, Generalni direktor Djerdap Usluge Kladovo, Komercijalni direktor TUV SUD Danas je stalno zaposlen u PD HE Đerdap, EPS Srbija – Saradnik za odnose sa javnošću i volonter na poslovima menadžer Opštine Kladovo. Članstvo u profesionalnim udruženjima: - član European Organization for Quality, EOQ Quality sistems menager . Oženjen. Pristan je kompletno opremljen i treba da stigne 7. marta. Uz danonoćni rad, proteklih meseci uspeo sam da opravdam svoju funkciju i obezbedim 30 miliona bespovratnih sredstava. Rekao bih da je moja aktivnost kao opštinskog menadžera, da pregovarajući sa ministarstvima obezbedim novac u opštinski budžet, bila uspešna. Ponovo bih se vratio na značaj pristana ne samo za opštinu Kladovo, već i susedne opštine. DUNAVOM ka Crnom moru otiču stotine hiljada evra. Inostrani turistički brodovi koji plove najvećom evropskom rekom mogu da pristanu samo u uređene luke, kakvih jedva da ima u donjem toku Dunava od Beograda do Prahova. Duž više od 250 kilometara jedina uređena luka je u Donjem Milanovcu, u koju su prošle godine uplovila 92 kruzera sa 18.000 turista. Bar tri decenije Kladovljani samo mašu turistima koji plove pored njihovog grada. Kapetani brodova pričaju da turisti mole, da brodovi priđu što bliže obali i da uspore da bi uživali u prizoru Fetislama i Kladova, jer nemaju gde da se iskrcaju. Iako se pristajanja ugovaraju dve godine unapred, agenti su nam rekli da bi već ove godine mogli da zaustave pedesetak stranih brodova, koliko je interesovanje. Bela flota je do sada mogla da obilazi Kladovo, a manjak u ionako

Februar 2016.


.

siromašnom budžetu sve je veći. Dolazak novih turista bio bi veoma značajan za Kladovo i sa finansijskog aspekta, jer turistički prihodi ne bi oticali Dunavom u Crno more. Usvajanjem Dunavske strategije razvoja turizma na stvoreni su preduslovi bolje saradnje podunavskih zemalja u sprovođenju projekata vezanih za Dunav. Uz zajedničku istoriju i tradiciju, kulturu i umetnost koje održavaju različitost naroda u regionu, kao i izuzetnu prirodnu baštinu, region Dunava predstavlja veliki potencijal što ga čini evropskim i svetskim brendom. U svim evropskim zemljama beleži se porast rečnog turizma, a koliko je Dunav kao Koridor 7 značajan, pokazuje i činjenica da je Evropska unija pripremila Dunavsku strategiju. Ovaj dokument omogućiće i Srbiji da koristi sredstva iz evropskih fondova za razvoj infrastrukture na Dunavu. Oba kladovska hotela imaju svoje brodove. Hotel „Đerdap“ svojim brod-restoranom upoznaje putnike sa istorijom Trajanovog mosta, utvrđenja Fetislam i ostrva Ada Kale. Nedavno je porinut putnički brod „Akva star Maksim“. Sledeća stvar što, što želimo da uradimo to je da, smo počeli direktno privredi da pomažemo, tako da smo sa Brodoremontom koji je poznat ne samo u Kladovu, počeli saradnju da instaliramo stranice za merenje kvaliteta vazduha. Oni moraju da ispunjavaju te uslove, po standardima sistema kvaliteta koji traže strani isporučioci, preduslove oko zagađenja vazduha, oko korišćenja vode i svih drugih resursa. To je značajna pomoć za njih da ne ulažu sopstvena sredstva i na taj način mi pomažemo privredi. Ono što smo preduzeli ove godine, to je da smo restriktivnim merama u budžetu, ostvarili viškove na drugoj strani, koje ćemo da plasiramo u privredu. Dakle, umesto u troškove reprezentacije, nepotrebnih svih drugih troškova, mi smo uštedeli značajna sredstva i ove godine 15 miliona, prvi put Opština Kladovo ulaže u poljoprivredu. Novac će biti podeljen na osnovu raspisanog konkursa. Dalje, još 15 miliona ćemo izdvojiti za energetsku efikasnost, prvi put na teritoriji opštine Kladovo, počinje i zvanično da se primenjuje tako što ćemo da povećamo energetsku efikasnost u zgradama naročito u Novom naselju. Nikome nećemo dati gotove pare, da ne bi bilo zloupotrebe, kao što je bilo do sada. Dakle, biće kupljen repromaterijal i sve ostalo što je potrebno. Za energetsku efikasnost daje se stambenim zgradama. Znači, 50% će Opština da uloži, 50% će uložiti skupština stanara. Obzirom na promenu Zakona o stanovanju gde svi oni imaju status pravnog lica i mi sa njima ugovaramo, postoji mogućnost da iz ove sume izdvoji i za kreditiranje na 2-3 godine onih koji ne mogu sada da finansiraju tu energetsku efikasnost.

oslobađanja privrede, nama je pravac delovanja IPA fondovi, jer mi tamo ulažemo 15%, a preko drugih izvora finansiranja dobijamo 85%. I opet i tih 15%, naši susedi Rumuni i Bugari daju samo 2%, država finansira sa 13%, tako da njihove opštine, umesto, umesto 15% koliko mi dajemo, oni daju samo 2%, tako da oni mogu da finansiraju mnogo više projekata.Mi želimo da budemo u nekom ravnopravnom statusu što se toga tiče. U tim značajnim projektima, obzirom na strateški razvoj Opštine Kladovo, mi smo promovisali 3 strateška pravca Jedan je mala privreda, drugi je turizam i treći je poljoprivreda. I saglasno tome mi smo ove projekte sve uradili. Želimo da sve te projekte guramo u pravcu razvijanja tih grana. Turizam ćemo najviše razvijati preko tih IPA fondova. Ja ću samo nekoliko njih da nabrojim, to je definitivno, da na tvrđavi Fetislam izvršimo jednu ozbiljnu rekonstrukciju. Ove godine, planiramo negde oko 1.200.000 evra koje bi smo uložili preko IPA fondova u rekonstrukciju malog grada i letnje pozornice. To je projekat sa Rumunima, a sa Bugarima drugi deo rekonstrucija laguma koje imamo. To smo aplicirali preko Bugara, jer ne možete na jednom mestu sve da uradite, tako da smo radeći to na jednoj i na drugoj strani, uradili jedan veliki turistički projekat.

Sa Opštinom Bregovo, radimo projekat zaštite od elementarnih nepogoda. Mi planiramo da kupimo neka terenska vozila za gašenje požara, kupovinu specijalnih odela za vatrogasce, za požare i sve ostalo, i ukupno podizanje svesti obuke kod ljudi, po nekim evropskim modelima, kada je u pitanju društvena samozaštita. Zatim, radimo još jedan projekat sa njima. To je projekat, koji se tiče reka i nedavnih poplava. Radimo projekat uzbunjivanja sa ciljem da se napravi jedan sistem u priobalju. Dakle, za slučaj elementarne nepogode. To su sistemi koji reaguju, na dolazak velike vode i tako dalje. E, sad mi taj sistem hoćemo da proširimo na Manastiricu, na ove druge reke, Podvršku, Veliku Kamenicu. Da oni imaju sistem za uzbunjivanje koji će automatski da reaguje, a isto tako da rešimo i sve te vodene tokove i zato radimo dosta tih projekata. Problem Republike Srbije, kod apliciranja za sve te fondove je što nemamo projekte, mi hoćemo pare i kada kažu daj mi projekat, mi nemamo. Nema ni para. Mi se spremamo da sa velikim brojem projekata sačekamo predpristupni deo i da imamo gotove projekte da apliciramo. Kada je reč o lelementarnim nepogodama, dodao bih da je Hidroelektrana Đerdap dala preko 2 miliona eura za dva kanala. Reč je o Tekiji i odvodnom kanalu oko Grabovice. Treba da se kaže da oko Grabovice, odvodni kanal nije izgrađen, zato što je 18 meštana tužilo

Sledeća stvar, 19,8 miliona imamo za socijalno zbrinjavanje ljudi po različitim vrstama pomoći, jer mi imamo tendenciju da se broj socijalno ugroženih u Opštini Kladovo povećava, i on je za 1,2% veći u poslednje 3 godine. Tako da o toj populaciji moramo da vodimo posebnu pažnju obzirom na sve što imaju i nemaju, tako da smo deo izdvojili i za te potrebe iz budžeta, znači planski za ovu godinu. Što se tiče IPA fondova, mi smo za ovu godinu, do sad konkurisali sa Rumunskim i Bugarskim partnerima za 2016. godinu sa 16 projekata. Za poslednjih 6 godina opština Kladovo je aplicirala sa 8 projekata, a mi smo od 10. septembra, do sada napravili 16 projekata i još su u toku 2 strateška. Naime cilj je sledeći, obzirom da tih para u Republici Srbiji iz fondova i iz transfera novca koji iz Republike idu prema Opštini, svakim danom ima sve manje i manje zbog promene Zakona o

Februar 2015.

ZAVIČAJ


u to vreme Hidroelektranu Đerdap. Sada su radovi pri kraju i taj kanal će kompletno biti završen. Most kod Velesnice se radi, ali to je već u ingerenciji Puteva Srbije. Trebalo je do kraja godine da završe, ali kasne iz raznoraznih razloga. Treba da završimo most u Kamenici. Pošto je to vrednost oko 80 miliona mi tih para nemamo i sad jurimo, da vidimo kako možemo to da finansiramo preko drugih. Značajne su druge naše aktivnosti. Mi smo istakli problem infrastrukture i onda nam je obećano da će 10 miliona evra biti uloženo u sanaciju puta Negotin – Kladovo i to uglavnom onde gde su one kritične lokacije, neravnine i tako dalje. Mi posebne napore ulažemo da Đerdapska magistrala bude što pre sanirana, jer je ona za razvoj turizma, nama jako značajna. Saradnja sa Republikom, je izuzetno dobra, čak bih rekao na vrlo visokom nivou, obzirom na to da je u nekom prethodnom periodu, ta komunikacija bila, prekinuta iz raznoraznih razloga koje ja ne bih želeo da ovde ocenjujem. Danas mi sa Republikom, sa Ministarstvom privrede, Ministarstvom turizma, koje nam je dalo 23 miliona i Ministarstvom sporta imamo izvanredne odnose, njihovo razumevanje i zalaganje da se naši opravdani zahtevi uspešno reše, je očigledno.

Želim da istaknem da su ministar Vanja Udovičić, Predrag Peruničić državni sekretar u Ministarstvu sporta i Goran Bojević, direktor Zavoda za sport, svojim zalaganjem doprineli da na Karatašu bude napravljen jedan objekat, paviljon sa 4 zvezdice i teretana sa spravama kompletno. To je čitava jedna sala napravljena u prvoj fazi, i u nju je oko 70 miliona uloženo. U drugoj fazi još 350 miliona treba tu da se uloži i time će se povećati kapacitet noćenja za 16 hiljada. S druge strane tu će se pripremati svi sportisti iz Republike Srbije, jer više neće dobijati pare da idu na neke pripreme van, nego će tu da dobiju sve savremene uslove i Kladovo će postati centar sportskih turizma.

Kada je reč o turizmu, pošto tu oblast nismo završili, mi smo imali oko 42 hiljade noćenja u nekom najboljem slučaju. Naš cilj je da 2017. godine sa ovih 16 hiljada na Karatašu, imamo 100 hiljada noćenja. Za to nam je i potrebna transformacija Turističke organizacije Kladova. Na

ZAVIČAJ

sajmu smo razgovarali o tuđim iskustvima i taj deo turističke organizacije treba da okrenemo ka tome da se oni ne bave prodajom usluga, nego da se bave, dovođenjem turista ovde. Ubrzo treba da stigne iz Japana agencija koja će posetiti Đerdap i da vide mogućnost dovođenja turista ovde. Novi Zakon o turizmu, će doprineti da i seoski turizam bude uređen, na jedan bolji, adekvatniji način. Opština Kladovo ima brojne kapacitete, ali bi sad morali da podignemo nivo kvaliteta, pružanjem usluga i doslednom primenom kodeksa alimentarijusa, standarda koji propisuje bezbednost korišćenja hrane.

Ima još jedna stvar koju želim da naglasim. Sa Nemačkim gradom Ulmom razgovaramo, i uskoro, u martu, treba da dođe ugledni političar Petar Langer. Ideja nam je da u okviru etno festivala koji se ovde održava svake druge godine, bude Dunav fest, pošto se u Ulmu održava svake parne godine, da u Kladovu da bude svake neparne godine i to je sad veliki zadatak za sve nas. I sledeća stvar, što se tiče privredne saradnje, u martu treba da nam dođu iz Danske, predstavnici privredne komore koju oni zovu C4. Oni žele da upoznaju privredne potencijale Opštine Kladovo i vide koje su mogućnosti saradnje. Već postoje i preliminarni razgovori oko proizvodnje nekih elemenata za saobraćaj. Sa našom dijasporom imamo izvanrednu saradnju i uzajamno posećivanje. Čak smo neke ljude, uslovno rečeno, proglasili za ekonomske atašee, u evropskim zemljama koji treba da rade na poslovnom povezivanju sa opštinom Kladovo. Posebno želim da Ljubomira Gušatovića istaknem kao čoveka koji daje značajan doprinos povezivanju dijaspore i matične zemlje. Imamo više investitora koji su zainteresovani za ulaganje u poljoprivredu, u hladnjače. Obavili smo brojne razgovore. Ja sam bio u Moskvi, bio sam u Švedskoj, Danskoj… Sa Rumunskim investitorima razgovaramo o ulaganjima. Neki rumunski partneri su zainteresovani za otkup ćumura, ali ništa ne može preko noći da se uradi. Mnogo smo aktivnosti pokrenuli, samo ovih 16 projekata tražilo je mnogo vremena da se uradi svaki projekat. Otežavajuća okolnost u svemu tome je, da nemamo kapacitete. Mi imamo samo dvoje zaposlenih koji su u toj kancelariji, sve to radimo na mišiće, danonoćno, a opet ni ja nisam personalac ovde, ja radim na Hidroelektrani. Odem, u pola šest, petnaest do šest na elektranu, tamo završim posao do osam, devet, pa dođem ovde, pa opet se vratim tamo popodne, tako da sa velikim zalaganjem i naporom uspevamo da realizujemo zadatke koji nas vode napred. Jedno je sigurno. Prošla su vremena kada se čekalo dan “odozgo” stigne neki novac. Danas moramo svi mnogo više raditi, pronalaziti nova rešenja, raditi projekte i biti ubedljivi u zahtevima. Ni jedan dinar, niti cent nećete dobiti, ako stručno ne obrazložite potrebe i transparentno dobijena sredstva ne potrošite. Zato verujem i ubeđen sam da opština Kladovo ima i ljudske i prirodne resurse, da jednog dana bude visoko razvijena, jer jednostavno, ima izvanredan geografski položaj, koji joj može biti prednost u razvoju mnogih oblasti. Ko veruje, mora i da radi. Ko radi ima pravo da veruje u bolje sutra.

Februar 2016.


.

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE U AUSTRIJI UPRILIČILA

SVEČANI PRIJEM POVODOM DANA DRŽAVNOSTI Ambasada Republike Srbije u Austriji upriličila je sredinom februara u svečanoj sali Diplomatske akademije u Beču svečani prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije.

Pozivu ambasadora Srbije u Austriji Pere Jankovića i ambasadora Srbije pri međunarodnim organizacijama Vuka Žugića, odazvalo se oko 400 uglednih gostiju, među kojima je bilo 90 ambasadora i vojnih izaslanika, kao i privrednici i brojni poslanici u austrijskom i evropskom parlamentu.

Prijem je otvoren himnama Srbije i Austrije koje su izveli studenti muzike u Beču Katarina Kovačević i Milan Conić. Prisustvovali su i predstavnici krovnih organizacija Srba u Austriji, kulturnih udruženja kao i predstavnici studenata koji studiraju u alpskoj republici. Bila je ovo prilika da se u vrlo ugodnoj atmosferi vode službeni, ali i prijateljski razgovori među zvanicama, pa ovaj prigodan događaj nisu ni ovog puta propustili, uz veliko uvažavanje domaćina. Prijemu u Beču je prisustvovao i direktor kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

Iako većina ambasada Republike Srbije u svetu nije obeležavala Dan državnosti, zbog štednje, ambasada i misija u Beču, zahvaljujući sponzorima, austrijskim kompanijama - Erste grupacija, SAS Radison, hotel Stari Mlin i Mtel - priredila je svečani prijem.

Februar 2015.

ZAVIČAJ


AMBASADA I GENERALNI KONZULAT REPUBLIKE SRBIJE U ŠVAJCARSKOJ

NASTAVLJAJU TRADICIJU DA SA PREDSTAVNICIMA SRPSKE DIJASPORE OBELEŽE DAN DRŽAVNOSTI

Poznato je da ove godine, zbog mera štednje, u diplomatsko konzularnim predstavništvima širom sveta nije bilo zvaničnih prijema, povodom Sretenja, Dana državnosti Republike Srbije. Međutim, to nije bio razlog, da se kao i prošle godine, tim povodom ne okupe naši ljudi u Švajcarskoj i da u neformalnom razgovoru razmene iskustva i naprave dogovore za buduće zajedničke aktivnosti. Ambasador dr Snežana Janković je istakla da je skup Ambasada organizovala zajedno sa Generalnim konzulatom u Cirihu, nastavljajući tradiciju ustanovljenu prošle godine, da se sa predstavnicima srpske dijaspore na skroman i svečan način obeleži Dan državnosti i plodna saradnja predstavnika Države Srbije i njene dijaspore u ovoj zemlji. - Zadovoljstvo mi je da ste se odazvali u značajnom broju, a posebno mi je ukazana čast što je sa nama večeras njegovo preosveštenstvo vladika Andrej - koji se pored svojih obaveza odazvao našem pozivu - kazala je dr Snežana Janković. U nadahnutom govoru vladika Andrej je pohvalio uspehe srpske dijaspore u Švajcarskoj, koja uz podršku predstavnika Ambasade i konzulata, ali i SPC realizuje projekte, koji imaju za cilj očuvanje identiteta, nacionalnih, kulturnih i verskih vrednosti, ali i produbljivanje saradnje sa domaćinima. S tim u vezi istakao je i posetu za Savindan njegove svetosti patrijarha Irineja i veliku čast koja je tim činom ukazana najmlađoj parohiji SPC u Ženevi. Predsednica Udruženja srpskih likovnih umetnika Ljiljana Putinčanin je u ime udruženja “Uroš Predić” i u svoje lično ime, povodom

ZAVIČAJ

Dana državnosti poklonila Ambasadi svoju umetničku sliku, pod nazivom “Saving the njorld”, koja je bila izložena na izložbi radova srpskih umetnika iz Švajcarske u palati UN u Ženevi oktobra 2014. godine.

Februar 2016.


.

BEČKA OPŠTINA OTAKRING POMAŽE OBNOVU HRAMA ROŽDESTVA HRISTOVOG

Krajem februara, na poziv Franca Prokopa predsednika opštine Otakring, upriličen je sastanak sa protojerejom Petrom Pantićem starešinom hrama Hristovog rođenja u Beču. Da podsetimo, pre nešto manje od 2 godine, ovaj hram je ustupljen SPC. Uzevši u obzir njegovu veličinu i lokaciju, srpska Crkva i zajednica odmah su se aktivno uključile u obnovu i prilagođavanje Hrama za potrebe vernog naroda, ali u saradnji i potpunoj koordinaciji sa opštinskim i gradskim vlastima.

Kao jedna od gradskih opština koja ima veoma visok stepen stanovnika stranog porekla, Otakring je razvio dobre kontakte sa društveno-socijalnim strukturama migranata, te tako od samog početka pridao posebnu važnost ustrojenju i obnovi pravoslavnog hrama u skladu sa standardima. Krajem 2014 usledio je i prijem u čast Preosvećenog vladike Andreja, na kojem su razmenjene informacije i postavljeni ciljevi. Danas je hram Roždestva Hristovog, po rečima starešine protojereja Petra Pantića, okuplja veliki broj pravoslavnih vernika i svakodnevno dobija nove dobrotvore. Na ponovnu inicijativu opštinskog odbornika Tomasa Brandštetera, zakazan je novi sastanak čiji je cilj bio presek ostvarenog tokom godinu dana sanacije, kao i da li postoje bilo koja pravna, urbanistička ili jednostavna zakonska pitanja i procedure u kojima bi opština mogla da izađe u susret. Konstatujući da se veliki broj privrednika srpskog porekla javio da pomogne i da se sredstva sve efikasnije sakupljaju, otac Petar se vrlo pohvalno izrazio o dobrodošlici koju je lično iskusio, ali konkretnim aktivnostima opštine kao što je saniranje malog trga koji se prostire uz samu crkvu posvećen filozofu i piscu Fridrihu Ničeu. Na taj način opština pospešuje i frekventnost kretanja i posećivanja samog objekta od strane stanovnika opštine i turista i javno daje na značaju samom hramu. Pored toga, aktivnosti i donacije kluba „Bambi“ (direktor Zoran Aleksić) koji je već dokazani partner opštinskih struktura, pomenute su kao posebna prednost, a pre svega u smislu formiranja aktivnog članstva Crkvene opštine. Napomenuvši vrlo lepu i prostranu salu koja se nalazi ispod same crkve, gospodin Prokop ja podvukao da je to velika šansa za intenzivne aktivnosti na polju suživota koje u okviru istog mogu biti ponuđene i sprovođene, što je otac Petar potvrdio i dodao je već mnogo toga pokrenuto i da se nada skorom početku konkretnih aktivnosti. Na kraju su razmenjeni pokloni i dogovoren okvirni termin sledećeg susreta.

Februar 2015.

U BEČU

SRPSKI STUDENTI PROSLAVILI DAN DRŽAVNOSTI Na Sretenje, 15. februara, u organizaciji OSSI Beča uspešno je proslavljen Dan državnosti Republike Srbije. Srpski studenti u Beču su se okupili u velikom broju i zajedno sa zvanicama uživali u koktelu i svirci benda „Bitange i princeza“, koji su usledili nakon zvaničnog dela programa. Na početku same proslave, učesnica takmičenja „Ja imam talenat“ Katarina Kovačević je svojim anđeoskim glasom, uz pratnju svih prisutnih, otpevala himnu „Bože Pravde“. Mladi istoričar Marko Sarić je u svom govoru prisutne podsetio na to zašto i od kada se 15. februar slavi kao Dan državnosti i ukazao na važnost ovog praznika.

Okupljenim studentima se, takođe, obratio i počasni gost jučerašnje manifestacije prof. Srđan Mijalković, predsednik srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta” iz Austrije: ,,Ovde su se danas simbolično susreli prošlost i budućnost, matica i rasejanje, mladost i iskustvo. Srbija je država onih koju su njeni građani, ali i onih koji sa ponosom potiču iz nje. Obeležavanje ovog praznika, kao značajnog datuma srpske istorije, ali i srpske sadašnjosti, važno je za sve nas. Neizmerno mi je drago što ste sada na sebe to preuzeli vi, srpski studenti, kao kulturna i intelektualna snaga i elita svoje zemlje. Vi ste čuvari sećanja, ali istovremeno gradite i budućnost, svetliju i izvesniju“.

Predsednica OSSI Beča, Aleksandra Tanasković, pozdravila je prisutne i srdačno se zahvalila gostima na dolasku, kao i svima koji su učestvovali u organizaciji i pripremi proslave. „Današnja proslava je bila samo jedan od pokazatelja da će Srbija, bez obzira na to što se trenutno nalazimo izvan njenih granica, uvek biti u našim srcima. Verujem da je veoma ponosna na svoju omladinu u „belom svetu” i nadam se da će obeležavanje Dana njene državnosti postati tradicija u OSSI Beču” − izjavila je Aleksandra po završetku proslave.

ZAVIČAJ


KUD “OPANAK” SALCBURG

MLADI ISPLELI PLETENICU PESME, IGRE I LJUBAVI „Pletenica“ kao svojevrsni festival folklora okupio je i ove godine u Salcburgu više srpskih kulturno umetničkih društava. U goste domaćinu „Opanku“ došli su gosti iz Austrije, Slovenije i Italije. U punoj sali u Henndorf am Wallersee nastupila su kulturno umetnička društva Brdo Kranj, Bambi Beč, Ostrog Insbruk, Zavičaj Klagenfurt, Vuk Karadžić Trst i domaćin Opanak.

Aplauze su prvo dobili mali ansambli Opanka sa Igrama sa Korduna, zatim Ostrog sa Igrama iz okoline Užica i najmlađi iz Vuka Karadžića iz Trsta koji su izveli Igre iz Gornje Resave. Pripremni ansambli su napravili izvanredan uvod u nastup Izvođačkih ansambala. Ponovo su bili prvi igrači iz Opanka sa Vlaškim igrama iz Homolja, za njima, Zavičaj iz Klagenfurta sa Igrama iz okoline Leskovca, Ostrog Insbruk koji su isto odigrali Igre iz Leskovca, pa Bambijevci sa koreografijom „Oj dodole mili Bože“ i Brdo iz Kranja sa Igrama iz Pčinje. Nestrpljenje u iščekivanju nastupa izvođačkih ansambala, bilo je opravdano. Njihovim nastupom usledile su izvanredne igračke kreaci-

ZAVIČAJ

jama koje su bukvalno oduševile publiku, koja im je uzvratila ovacijama i burnim aplauzima. Kud Opanak je odigrao dve koreografije „Kad bapne goču mene srce da iskoči“ i Igre iz okoline Niša, Vuk Karadžić Igre iz Vranjskog pola i Igre iz Pirota. Bambi iz Beča je nastupio sa Igrama iz okoline Beograda i Igrama i pesmama iz Gornje Pčinje, dok je Brdo iz Kranja sjajno izvelo Igre iz Kumanovskog polja. Bilo je ovo prilika da se domaćini zahvale gostima i dodelili su im plakete, dok su gosti za uzvrat domaćinu uručili poklone.

Veče je nastavljeno uz pesmu i igru. Kao ilustraciju, za divno provedeno veče prenosimo izjavu devojaka i mladića iz bečkog Bambija koji su rekli da su imali još jedan uspešan nastup, uz veliko hvala KUD-u Opanak i želju da se što pre opet druže svi zajedno. Sigurno smo da je to zajedničko mišljenje svih učesnika ovogodišnje „Pletenice“ koju je tradicionalno organizovao tim Dragana Arsića predsednika „Opanka“.

Februar 2016.


.

NEMA MU U SVETU RAVNOG

U BEČU SE NAJBOLJE ŽIVI Glavni grad Austrije se nalazi na vrhu Merserove liste, dok London, Pariz i Njujork nisu ni među prvih 35, pokazali su podaci međunarodnog istraživanja kvaliteta života. Istraživanje je obuhvatilo socijalne i ekonomske uslove, zdravlje, obrazovanje, stanovanje i okolinu. Gradovi u kojim se govori nemačkim jezikom dominiraju na listi, a Beču su se pridružili Cirih, Minhen, Diseldorf i Frankfurt u top 7. Pariz je pao za 10 mesta i sada se nalazi na 37. poziciji, dok je London na 39. mestu. Engleska metropola se na ovom mestu nalazi zbog opasnosti od terorističkih napada.

„Živim u stanu od 100 kvadratnih metara, koji je od centra grada udaljen 20 minuta. Stanarinu plaćam 800 evra mesečno“, izjavila je Hartlaner. Mesečna stanarina u Londonu košta 2.566 evra, a u Njujorku još i više. Američki gradovi se loše kotirajuna ovoj listi zbog loše bezbednosti i kriminala. Najbolje rangirani američki grad je San Francisko, koji se nalazi na 28. mestu, a Boston je na 34. mestu. „Ne shvatamo koliko je Beč siguran dok ne odemo u inostranstvo. Imamo odličan javni prevoz koji radi 24 sata dnevno, a jedna vožnja košta samo jedan evro“, dodala je Hartlaner.

Prema podacima Svetske banke, bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u Austriji je jedan od najviših u svetu, malo iza SAD, a ispred Nemačke i Velike Britanije. Nakon snižavanja cena letova, Beč ima još više turista. Britanci dolaze i preko vikenda. Umesto da posete Barcelonu ili Berlin, odni dođu u Austriju, uživaju u gradu, planinama i skijanju. Na poslednjem mestu nalazi se Bagdad, Beograd je na 141., Zagreb na 98. mestu, A Sarajevo na 158. mestu.

Februar 2015.

PREDAVANJE MIHAJLA VUJOVIĆA

“RASKOŠNOST, POSTOJANOST I ŽIVOTNOST IDEJE SPKD PROSVJETA”

U Hramu Vaskrsenja Hristovog u Beču, održani su “Duhovni razgovori”, u organizaciji SPKD “Prosvjeta” - odbora u Austriji. Predavanje “Raskošnost, postojanost i životnost ideje SPKD Prosvjeta” održao je Mihajlo Vujović, utemeljivač odbora “Prosvjete” u Austriji. Prisutne je u ime Srpske pravoslavne crkve pozdravio otac Krstan Knežević, arhijerejski zamenik, ističući da je Vujović jedan od rodonačelnika “Prosvjete” u Austriji: “Njeno osnivanje pre pet godina je nešto najbolje što se desilo u poslednjih 26 godina mog boravka u Beču.”

Među gostima su bili i vojni izaslanici ambasada BiH, puk. Slobodan Tanasilović i Crne Gore, general Ljubiša Jokić. O dosadašnjem radu i bogatoj radnoj biografiji Mihajla Vujovića, prisutne su upoznali Srđan Mijalković predsednik Prosvjete i Svetlana Matić sekretar Društva. Obraćajući se prisutnima, Vujović je podsetio da je “Prosvjeta” osnovana 1902. godine u Sarajevu i da je nekoliko puta rad bio obustavljan, a da je njenu najbolju istoriju napisao dr Božidar Madžar. “Prosvjeta danas ima 50 odbora. Najviše ih je u Republici Srpskoj, ali postoje i u Beogradu, Cirihu, Parizu, Beču. Namjera je da se ideja širi svuda gdje ima srpskog naroda. Ideja “Prosvjete” treba da bude planetarna i ona ima moć javne diplomatije. Predlažem da centar odbora dijaspore bude Beč”, istakao je Vujović. Mihajlo Vujović je čestitao austrijskom odboru “Prosvjete” što je u ovih pet godina uspeo da održi brojne projekte sa mnogo uspeha, kao i uspešnu inicijativu da jedan park u Beču ponese ime heroine Dijane Budisavljević. Nakon oficijelnog dela programa, druženje je nastavljeno uz fotografisanje i potpisivanje knjiga do kasnih večernjih sati, uz interensantnu diskusiju i predloge za unapređenje rada i širenja svetle ideje “Prosvjete”. Mihajlo Vujović je rođen 1963. godine u Bileći. Osnovnu školu i dva razreda gimnazije završio je u Bileći. Školovanje je nastavio u Beogradu, gde je prvo završio Vojnu gimnaziju, a potom i Vojnu akademiju KoV sa prosečnom ocenom 9,42. Generalštabnu školu Vojske Jugoslavije završio je, takođe, u Beogradu, a školu Nacionalne odbrane, ili Ratnu školu (najvišu vojnu školu u Francuskoj), završio je u Parizu. Obavljao je mnoge vojne dužnosti: od komandira voda i nastavnika u Vojnoj akademiji do načelnika uprave u Zajedničkom štabu OS BiH. U ratu je obavljao dužnost načelnika veze i načelnika operativno nastavnog odseka Trebinjske brigade, a posle rata dužnosti komandanta Bilećke i komandanta Trebinjske brigade. Tri i po godine proveo je na dužnosti Vojnog atašea BiH u Republici Austriji i vojnog savetnika u misiji BiH pri UN, OSCE i drugim međunarodnim organizacijama u Beču. Kao poverenik SPKD „Prosvjeta“ za Beč, utemeljio je odbor „Prosvjete“ u Austriji. Objavio je knjigu “Svjedočenja i rasuđivanja”.

ZAVIČAJ


POBEDILE DEČIJA PESMA I IGRA Savez srpskih udruženja Nemačke organizovao je Evropsku smotru folklora, a domaćini su bili Srpski kulturni sportski centar Hajlbron i Srpsko kulturno društvo Sloga Manhajm. Mlade plesače, scenske umetnike i goste pozdravio je predsednik Saveza srpskih udruženja Nemačke Mićo Ćetković, a smotru je otvorio Božidar Vučurović, generalni konzul Konzulata Srbije u Štutgartu. Na Šestoj evropskoj dečijoj smotri folklora učestvovalo je 30 ansambala iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, Italije i Srbije. Takmičila su se 22 folklorna ansambla, a osam je učestvovalo u revijalnom delu programa. Po mišljenju stručnog žirija u sastavu Velimir Agovski, Ljubomir Vujčin i Bojan Milinković, prvo mesto je pripalo SKC Vuk Stefanović Karadžić Raštat. Drugo zlato osvojio je Srpski centar iz Štutgarta, treće i četvrto zlato podelili su Kulturno - umetničko društvo Zavičaj iz Vintertura i Srpsko folklorno društvo Homolje iz Gosaua, a petim zlatom okitilo se Kulturnoumetničko društvo Sloga iz Ciriha. Srebrne plakete dobili su KUD Izvor Noj Izenburg, KUD Mladost Leberzdorf, SD Dunav Hohajm na Majni, FMD Kolo Nojehauzen i SKC Sindenfingen. Bronzane plakete dobili su SKSC Zavičaj Hajlbron, KUD Drina Augzburg, KUD Jedinstvo Beč, UFA Kolo Esen - Zora Ratingen i KUD Sloga Manhajm. Plakete za učešće na ovoj evropskoj smotri dečijeg folklora dobili su SKC Ofenbah, SHKD Morava Štutgart, KHD Kolo Frankfurt, KUD Karađorđevići Rojtlingen, SKUD Oro Frankfurt, KUD Jugos Minhen i KUD Sloga Vićenca. Za dobru atmosferu najzaslužniji su Bela Rada i Miki bend, a medijski sponzor Šeste evropske smotre dečjeg folklora bile najtiražnije dnevne novine dijaspore “Vesti”. Specijalne nagrade: Koreografija najbliža izvornom narodnom stvaralaštvu: KUD Izvor Noj Izenburg. Nova koreografija-originalno postavljen: KUD Mladost Leberzdorf.Najbolji muzički aranžman: SHKD Morava Štutgart. Najbolji kostim: KUD Zavičaj Vintertur. Najbolja grupa pevača u koreografiji: FMD Kolo Nojehauzen.Najbolje uvežbani ansambl: SKC Vuk Stefanović Karadžić Raštat. Nagrada žirija za doživljenu koreografiju: SC Štutgart.

ZAVIČAJ

Februar 2016.


.

’’Ova manifestacija je bila najmasovnija do sada u Nemačkoj. Učešćem smo više nego zadovoljni, plasman uvek može bolje, ali mi smo u poređenju sa prošlom godinom zadovoljni, tako da je to za nas veliki uspeh. Nastup dece je bio veoma dobar, uigran smo tim što se dalo videti na samom nastupu, ali još dosta rada stoji pred nama. Naša deca su shvatila da je najbitnije na ovakvim suretima, ne bitka za prvo mjesto, ona jeste važna ali najvažniji su druženje i fer plej, jer od veselog i radraganog dječijeg lica nema veće nagrade za nas koji vodimo klubove. Veoma sam ponosna na sve članove i igrače, a posebno na umetničkog rukovodioca Velibora Todića i naš Orkestar Dunja Sound koji vredno iz probe u probu daju maksimum od sebe da bi se naša deca ostvarila i bila upravo tamo gde su sada.

Organizacija čitave smotre je bila dobra, domaćini veoma ljubazni, a nas u ovoj godini čekaju mnogobrojna gostovanja na koncertima i festivalima u Austriji i inostranstvu, kao i naš čuveni, tradiocionalni Multi Kulti Festival u Leobersdorfu 18. juna gde ponovo očekujemo veliki broj posetilaca. U januaru sledeće godine obeležavamo 10 godina postojanja KUD Mladost tako da su i za tu manifestaciju pripreme već u toku.’’ Istakla je Đurđija Marić-Milošević predsednica ovog mladog ali veoma vrednog i organizovanog društva. - U Nemačkoj smo osvojili bronzu što nije bilo loše, jer je bilo dosta kulturno umetničkih društava. Iskreno naša deca su bila dosta bolja i stvarno su dobro odigrala svoju koreografiju. Mislim da su zaslužila više bodova, što nije samo moje mišljene, jer su i predstavnici drugih klubova rekli da je trebalo da ih bolje ocene. Nastupili smo i dobili aplauze u revijalnom delu programa. O domaćinima i organizaciji sve najlepše, uvek su bili tu kada god je nešto zatrebalo. I ovaj put smo kao i uvek imali smo lepo druženje sa ostalim klubovima i sve u svemu bio je lep doživljaj za decu a i za sve roditelje koji smo bili sa njima. Put smo sami organizovali i platili, rekla je za Zavičaj Jagoda Dekić potpredsednica bečkog Jedinstva.

Februar 2015.

BEČ

“MOKRANJAC” GOSTOVAO U SLOVENIJI U Ljubljani su zajednički koncert održali Kulturno-umetničko društvo “Stevan Mokranjac” iz Beča i KUD Mladost iz glavnog grada Slovenije. Više od 500 gostiju u publici uživalo je u nastupu ova dva uspešna društva. Bila je to prilika da se prikažu najrazličitije koreografije, ali i da se članovi međusobno bolje upoznaju i druže. Oko četrdeset članova “Mokranjca” bilo je smešteno u domovima domaćina, koji su pored koncerta organizovali zajedničke zabave i obilazak grada. Lepo vreme i prepuna Ljubljana u kojoj je tada bilo baš vreme maskenbala oduševili su Bečlije.

tor Evropske smotre. Upriličen je i sastanak sa predstavnicima Saveza Srba u Sloveniji i novim predsednikom Daliborom Samcem.

Dva društva su se bliže upoznala preko svojih uprava i Draga Vojvodića koji je član saveta Evropske smotre koja se ove godine održava u Beču i čiji je “Mokranjac” domaćin. Takođe, i koreograf “Mokranjca” Milorad Runjo sarađuje sa društvom iz Ljubljane. Pored članova, u glavnom gradu Ljubljane su bili i Saša Božinović, potpredsednik “Mokranjca” i Jovica Stanojević, koordina-

Druženje ova dva kulturno-umetnička društva biće nastavljeno u Beču na predstojećoj Evrposkoj smotri srpskog folklora koja se održava 14. i 15. maja u glavnom gradu Austrije, čiji je “Mokranjac” domaćin. Takođe, KUD Mladost biće gost i na jednoj od tradicionalnih manifestacija “Mokranjca”, Jesenjeg sabora folklora ili godišnjeg decembarskog koncerta.

ZAVIČAJ


KLUB ’’JEDINSTVO’’ IZ ŠVEHATA PROSLAVIO VELIKI JUBILEJ

ČETRDESET GODINA MIGRACIJE I INTEGRACIJE Sredinom februara u dvorcu Manswörth, održana je svečanost povodom četiri decenije postojanja kluba, “Jedinstvo” Schwecaht, osnovanog 1975. Sadašnji predsednik neumorni Krsta Petrišorević i vreni članovi uprave bili su prezadovoljni, jer su ovom velikom jubileju prisustvovale visoke zvanice i osobe od posebne važnosti iz opštine, policije, ambasada, klubova, konzulata, i naravno cenjeni sponzori . U organizaciji da sve protekne kako treba, istakla se Inna Mlada, članica SPÖ i izuzetan koordinator. Značajan doprinos u uspehu ove svečanosti takođe su dali David Stockinger, predsednik SPÖ Schwechat, voditelj programa na nemačkom jeziku, kao i Ljutica Jankovic voditelj programa na srpskom, član najpoznatijeg KUD- a ’’Mokranjac’’, iz Beča. Među gostima bili su Karin Baier, gradonačelnica, njen zamenik, Vera Edelmayer, Dejan Mladenov iz opštinske uprave, Ivo Petaskovic član SPÖ-a Schwechat i predsednik SPÖ Nick Benkovich.

nisu gosti. Zatim su pročitana dva referata. Jedan je bio osvrt na integraciju i migraciju Srba u Austriji, a drugi referat je bio istorijat Kluba “Jedinstvo”. Referate je na nemačkom i na srpskom jeziku napisala Mirel Tomas, koja je i predsednik udruženja “Bečkih poeta”, a koji su govorili priče, stihove i prikazivanja o “gastarbajterskom” životu tokom ovog i prošlog veka, posebno pripremljenih za ovu priliku. Duvački instrumentalni orkestar iz Mansworth-a, otvorio je svečanost. Ovaj orkestar je izvođenjem austrijske muzike dao ovoj svečanosti još veću lepotu. Priloge su čitali Jasmina Todorović, Inna Mlada, Aleksandra Petić i Velibor Antanasijević, jedan od prvih nastavnika koji je i sedamdesetih godina započeo svoj zivot u ovoj zemlji. Trubaduri su kao da pripovedaju započetu priču, popunjavali svečanu atmosferu dvorane. Velikim aplauzom dočekani su Mokranjčevi zmajevi folklora, koji su koreografijom “Veseli se kućni domaćine” osvojili srca velike publike, posle čega je usledila pesma “Večiti gost”, na nemačkom, Bona Fide, kao i “Pola veka’’ potresna priča, koju je recitovala Mirel Tomas, potresnu priču, nakon čega nastupaju drugi izvođači. “Laž” je Mirel Tomas izvela sa Pericom Ilin, predstavljajući duh našeg čoveka koji više izgubi odlaskom iz rodnog kraja nego što je očekivao zaraditi. Na kraju nije imao više ništa ni tamo ni ovamo. Potom se nastavilo vlaškim kolom uz “Program plus”. Nagrade, zlatne zahvalnice i priznanja dobili su gradonačelnica Karin Baier, bivši predsednik Radničke komore Donje Austrije Hermann Haneder i bivši gradonačelnik Hannes Fazekas.

Od najstarijih članova bili su Trifun Stanić, jedan od osnivača kluba “Jedinstvo”iz Schwechata i bivši član Yugo- lige, jedan od prvih saradnika Ak.NÖ, zatim i jedan od najstarijih aktivnih članova Selimir Radenkovic, kao i Dragutin Petković - Petko, Slobodan Jovanović iz bečke Zajednice i mnogi drugi. Pozivu su se odazvali i bivši gradonačelnik Hannes Fazekas koji je prvi počeo prijateljstvo sa ovim klubom, zatim Petar Howorka, kao i Beatrix Binder, bivša savetnica.

Početak programa najavio je “Marsch na Drinu”. Kao uvod u istorijat, pročitan je deo teksta poznatog pisca, Maksa Friša, pod nazivom “Zvali smo radnike, a došli su ljudi”. On je prvi rekao da strani radnici

ZAVIČAJ

Iz medija Dejan Mladenov, David Stockinger - SPÖ, najstariji član i jedan od osnivača Kluba “Jedinstvo” Karlo Katić i Mijo Mijić, iz ’’Vesti’’ Zoran Mirković i Ana Bošković, “Zavičaj” Dragiša Radulović, organizator nekadašnjih Jugo - klubova Trivun Stanić i nekadašnji sveštenik Katoličke crkve Gerald Gump. Za dugogodišnju saradnju, Mira Petrišorevic, muzičar, Mića Trailović. Ostale zahvalnice za saradnju sa klubom dobili su: Inna Mlada, Peter Howorka, Beatrix Binder, Vera Edelmayer, Bratiä Dragi - Brka, Selimir Radenković, Ranka Savić- Čergić, Zoran Aleksić. Mirel Tomas lično i za Udruženje “Bečke poete”, M. Nazirovski, liferant, Homolje Grill, Royal Grill, Aleksa - De Fleiserei, Blasmusik grupa Manswörth, KUD Mokranjac i Orkestar Program Plus. Među sponzorima su bili David Stockinger SPÖ Schwechat i Ljiljana Markovic Die Grünen Schwechat i Alex (Fleischerei) mesara.

Februar 2016.


.

21. EVROPSKA SMOTRA SRPSKOG FOLKLORA DIJASPORE I SRBA U REGIONU

SAVEZ SRBA U AUSTRIJI EVROPI U ČAST Priprema 21. Evropske smotre folklora koju će u ime Saveza Srba u Austriji i Zajednice srpskih klubova u Beču organizovati KUD „Stevan Mokranjac“ u punom je jeku. Dok se ansambli iz čitave Evrope i regiona užurbano pripremaju za predstojeće kvalifikacione smotre, društva u Austriji naišla su na razumevanje svog Saveza kako bi se kao pravi domaćini u potpunosti posvetili cilju, da upravo ova Smotra bude najatraktivnija do sada i dosegne, odnosno pokuša i da poveća kvalitet one koja je održana pre tačno jedne decenije u bečkoj gradskoj hali F. Naime, na subotnjem sastanku u Inzbruku, delegati Saveza Srba u Austriji doneli su jednoglasnu odluku da se svi izvođački ansambli koji to žele automatski pojave u takmičarskom delu programa, a ostale discipline, odložene tradicionalne 35. Smotre kulturno - umetničkog srpskog stvaralaštva održe u sklopu 40. dečijeg kviza i Revije kulture srpske dece u Austriji, 26.novembra ove godine. Tim potezom članovi Saveza otvaraju put još većim uspesima društava iz Austrije na evropskom nivou, ali i jednokratnom podizanju masovnosti Dečijeg kviza i Revije kulture dece do 12 godina, učešćem njihovih starijih drugova i drugarica do 16. godina objedinjavanjem svih kategorija u oblasti kulture koje se u Austriji takmičarski neguju već gotovo 40 godina. Uzevši u obzir i uvek bitne ekonomske aspekte, ovim izuzetkom kulturno - umetnička društva iz Austrije dobila su dodatni impuls da uštedom sredstava namenjenih za odlazak na sopstvenu smotru dodatno ulože u nastup na svom terenu pred evropskom publikom. „Kako iz terminskih, tako i praktičnih razloga složili smo se da izbegnemo situaciju postavljanja prioriteta, već da i jednoj i drugoj formi takmičenja obezbedimo maksimalno komforne uslove za planiranje i održavanje. U skladu sa planskim radom koji nam je u prethodnoj godini doneo određene održive rezultate, uspeli smo da amortizujemo eventualne negativne posledice i dogovorimo za sve prihvatljivo rešenje“- u ime Predsedništva izjavio je predsednik Saveza Srba u Austriji, Zoran Aleksić. Pripreme za ovogodišnju Evropsku smotru srpskog folklora koja će biti održana u Beču su u punom jeku. Hotelski kompleks Piramida u Fesendorfu nadomak Beča primiće 14. i 15. maja kulturno-umetnička društva iz čitave Evrope. Kako je za “Zavičaj“ rekao Jovica Stanojević, koordinator ove Smotre, Smotra može sutra da počne. Rezervisan je kongresni centar Piramida sa svim pratećim objektima. Učesnicima i gostima je na raspolaganju 350 soba. Tehnički deo: razglas, mikrofoni i svetla su obezbeđeni. Učesnici će imati vrhunske uslove. Nekoliko restorana sa balkansko - austrijskom hranom. Biće klupske cene hrane i pića. Sastanak saveta Evropske smotre planiran je za 23. april u Beču kada će biti određen i žiri. Molimo sve ansamble da se pravovremeno prijave za smeštaj u Piramidi. Odbor smotre čine: Ivan Brčina, Jovica Stanojević, Saša Božinović, Saša Kostić, Danijela Brčina, Milorad Runjo, Dejan Didić, Zorica Radić, Borislav Kapetanović, Zoran Aleksić i Saveta Boban Đurić.Molimo sponzore da se na vreme jave na raspisan konkurs za štandove. Kontakt telefona +43 699 122 76 100 ili na e mail joca. stanojevic@live.at poručio je Stanojević.

Februar 2015.

ZAVIČAJ


SPOJI POMOGAO DESETOČLANOJ PORODICI FILIĆ IZ KRAGUJEVCA Srpska pravoslavna omladina Inzbruk – SPOJI je u februaru posetila desetočlanu (10) porodicu Filić iz Kragujevca i tom prilikom joj je uručila humanitarnu pomoć u vrednosti od 704,01 evra. Otac Radojica (raseljeno lice sa Kosova i Metohije), majka Jasmina i deca Teodora (10), Arsenije (8), Danilo (7), Anastasija (6), Sofija (5), Vasilije (3), Filip (1,5) i bebica Simonida

(3 meseca) žive u jednospratnoj kući u kojoj je samo prizemlje u funkciji - i to delimično.

OMLADINA IZ DIJASPORE NAGRADILA SRPSKE MATEMATIČARE Srpska pravoslavna omladina Inzbruk SPOJI je u petak, 5. februara 2016. godine, u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu uručila nagrade srpskim matematičarima koji su u januaru osvojili 6 medalja u matematici, fizici i informatici na Međunarodnoj Žautikovskoj olimpijadi u Kazahstanu. Svim matematičarima koji su u januaru učestvovali na Međunarodnoj olimpijadi, uručene su novčane nagrade u visini od po 100,00 evra, vaučeri za 7 dana besplatnog boravka u Sokobanji i plakete. Profesorima, Aleksandri Dimić i dr Bobanu Marinkoviću, koji su kao lideri tima vodili ekipu na olimpijadi, kao i direktoru Matematičke gimnazije, mr Srđanu Ognjanoviću, uručeni su vaučeri za 7 dana besplatnog boravka u Sokobanji i plakete naše organizacije. Ovim skromnim činom hteli smo, kao omladina iz di-

ZAVIČAJ

Primaju 18.000 dinara (oko 150 evra) socijalne pomoći i 10.000 dinara (oko 80 evra) dečijeg dodatka mesečno.Radojica je do pre dve godine radio kao konobar, ali je izgubio posao i od tada su u veoma teškoj situaciji. Zahvaljujući nekoliko donatora, koji su u veoma kratkom roku reagovali na pokretanje sakupljanja sredstava za kupovinu pomoći za Filiće, uspeli smo da im kupovinom ležaja na razvlačenje, veš mašine, električnog šporeta, dugotrajne hrane i opreme za bebu bar malo olakšamo svakodnevnicu, a uz to smo im doneli i igračke i fudbalske lopte, koje su takođe donacija prijatelja naše organizacije i fudbalskog kluba Ahenkirh iz Tirola. Zrak nade sigurno predstavlja i vest da je Radojica u međuvremenu pronašao sezonski konobarski posao po šatorima uz koji će se njihova situacija, uz Božiju pomoć, dodatno poboljšati. Srpska pravoslavna omladina Inzbruk – SPOJI u ime porodice Filić, koja je osmoro dece podarila našoj Otadžbini, zahvaljuje još jednom svim donatorima, prijateljima, podržavaocima i članovima naše organizacije na humanosti i spremnosti da se pomogne, jer bez njih ne bi bili u mogućnosti da pomognemo ni Filićima ni drugim srpskim socijalno ugroženim višečlanim porodicama na Balkanu! jaspore, da čestitamo i zahvalimo našim mladim matematičarima na njihovim izvanrednim rezultatima i što kroz njih srpski narod i Srbiju predstavljaju u najboljem svetlu u svetu. Da podsetimo, na Međunarodnoj Žautikovskoj olimpijadi u Kazahstanu, učestvovali su Kosta Bizetić (informatika), David Milićević (informatika, bronza), Dušan Novičić (fizika, bronza), Mihajlo Sporić (fizika, zlato), Aleksa Milojević (matematika, srebro), Aleksa Konstantinov (matematika, zlato) i Ognjen Tošić (matematika, zlato). Srpska pravoslavna omladina Inzbruk –

SPOJI veliku zahvalnost za namenske donacije za nagrade za naše mlade matematičare duguje mr Miri Jovanović-Ratković sa Univerziteta u Cirihu i preduzeću VFM2-grupa iz Srbije, dok Vili Fantaziji iz Sokobanje zahvaljuje na omogućenom besplatnom sedmodnevnom boravku u Sokobanji.

PROSLAVLJEN SVETI TRIFUN U MANASTIRU BUKOVO Prazničnim sabranjem vernog naroda u manastiru Bukovo je proslavljen sveti Trifun 14. februara 2016. godine, mučenik i ugodnik Božji, zaštitnik porodice, ali i vinogradara i vinara, koji na ovaj dan tradicionalno posećuju vinograde i orezuju lozu. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je u hramu svetog Nikolaja mirlikijskog čudotvorca Njegovo Preosveštenstvo Episkop timočki Ilarion, uz saluženje arhimandrita Damjana (Cvetkovića), sekretara EUO Eparhije žičke, protosinđela Save (Ilića) iz Žičke eparhije, protojereja Dejana Stefanovića, paroha pri hramu Svetog Marka u Beogradu i protosinđela Zaharije (Mitića), sabrata bukovskog manastira.

U svojoj besedi vladika je čestitao slavu svim vinogradarima Negotinskog vinogorja poželevši da Gospod, ove godine, daruje dobar rod grožđa. Potom je sabrane vernike pozdravio otac Damjan prenevši molitvene pozdrave Episkopa žičkog Justina.

Bratstvo ovog manastira već godinama gaji vrhunske sorte vinove loze i proizvodi vina izuzetnog kvaliteta, tim povodom slavi se sveti Trifun u ovoj obitelji zajedno sa brojnim proizvođačima vina iz Negotina i okoline, koji su prisustvovali svetoj Liturgiji. Slavski kolač vladika Ilarion je prelomio sa igumanom, arhimandritom Kozmom, čestitajući svim vinarima i voćarima današnji praznik, poželevši rodnu i uspešnu ovogodišnju berbu, podsetivši da se na ovim prostorima vekovima proizvodilo vino prepoznatljivog kvaliteta, koje se izvozilo na evropske dvorove. Nakon toga, vladika je obišao manastirske vinograde i blagoslovio rod uz tradicionalno orezivanje loze, a potom je blagoslovio prostorije manastirske vinarije. U konaku je priređeno posluženje i degustacija vina, kojoj su prisustvovali vernici i uspešni vinari negotinskog kraja.

Februar 2016.


.

CENTRALNA PROSLAVA SVETOG TRIFUNA NA RAJAČKIM PIVNICAMA

BLAGOSILJANJE I OREZIVANJE KRAJINSKIH VINOGRADA Na Rajačkim pivnicama održana je centralna proslava Svetog Trifuna, zaštitnika vinara i vinogradara. Obeležavanju Trivundana prisustvovali su Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin, dr Ljubisav Božilović, predsednik SO Negotin, Nadica Vasić, zamenica predsednika Opštine, načelnik Borskog okruga Miroslav

Knežević, Marija Labović, v.d. direktora Turističke organizacije Srbije, članovi Opštinskog veća, odbornici lokalnog parlamenta, brojni gosti, vinari, meštani. Na početku programa koji se odvijao na centralnom trgu Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin je čestitajući praznik i pozdravljajući prisutne izjavio : „ Negotinska Krajina s najviše sunčanih dana i prirodnim darom koji je svrstavaju u regione nadaleko poznate po kvalitetnom vinu slavi danas Svetog Trifuna. Uz slavski kolač, orezivanje vinove loze, zdravicu, poželećemo svim vinarima i vinogradarima da u novoj sezoni budu uspešni u gajenju loze i spravljanju

Februar 2015.

čuvenog krajinskog nektara po kome nas prepoznaju širom zemlje a i van nje. Pivnice su naš turistički brend na kome treba dosta raditi. Prošle godine Skupština opštine Negotin je usvojila Plan detaljne regulacije Rajačkih pivnica što je osnovni dokument neophodan da bismo pristuplili sređivanju kompleksa. U toku je izrada i Plana detaljne regulacija Rogljevačkih pivnica. Lokalna samouprava će u okviru Programa podrške razvoja poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja, subvencionisati i ove godine nove zasade vinove loze, opremu i mašine potrebne za proizvodnju grožđa i vina. Već deset godina organizujemo Sajam meda i vina, u okviru Majskih svečanosti povodom Dana opštine. Prošle godine naš Sajam je prerastao u dvodnevnu manifestaciju sa više od stotinu izlagača, od kojih je bilo četrdesetak vinara. Koristimo svaku priliku da predstavimo i promovišemo ono što je najbolje u Negotinu. Ljude, događaje, naše pivnice, vinare koji spravljaju najbolje vino u zemlji. Dobra vina nastaju uz puno rada i umeća naših vinara i vinogradara kojima želim dobar rod, uspešnu berbu i kvalitetno vino“.

Marija Labović, v.d. direktorka Turističke organizacije Srbije je pozdravila prisutne i čestitajući Svetog Trifuna izjavila: „Turistička organizacija Srbije je prepoznala ovaj kraj sa dugogodišnjom tradicijom i proizvodnjom kvalitetnog vina kao izuzetno značajan. Sledeće nedelje mi predstavljamo brošuru o vinu i vinskim rutama u Srbiji, u kojoj ovaj kraj zauzima značajnu poziciju u toj prezentaciji. Iskreno verujemo da je ovo

veliki potencijal i da ćemo u narednom periodu imati sve više turista koji će dolaziti ovde, zato što ovde imaju jedinstvenu priliku da vide nešto što ne mogu da vide na nekom drugom mestu i čime možemo da se pohvalimo i ponosimo.“ Ovogodišnji zdravičar bio je Dragoslav Stanisavljević iz Čubre. U programu koji je bio posvećen grožđu i vinu govorili kroz poeziju i muziku negotinski pesnik Vlasta Mladenović, Desanka i Anđela Antić, članice KUD „Vrelo“ iz Šarkamena, frulaš Miloš Dinić iz Popovice, Slobodanka Dana Petrović i orkestar „Stari zvuci“.

Domaćin ovogodišnje slave bila je Rebeka Beka O’ Konor, vlasnica vinarije “Raj“ iz Rajca. Obred rezanja slavskog kolača kod Zapisa na trgu obavio je vladika Timočki Ilarion, koji je uz sveštenstvo i prisutne, u vinogradu na Rajačkim pivnicama obavio i čin orezivanja vinove loze uz želju da sledeća vinogradarska sezona bude bogatija i uspešna. Domaćin slave Sveti Trifun sledeće godine biće Slađan Stanisavljević, predsednik Saveta MZ Rajac. Organizatori manifestacije, uz podršku Opštine Negotin su Turistička organizacija Opštine Negotin i Mesna zajednica Rajac.

ZAVIČAJ


FEBRUARSKA KULTURNA DEŠAVANJA U KLADOVU Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo, februarske programske aktivnosti započela je objavljivanjem poziva za učešće na likovnom konkursu u cilju afirmacije likovnog stvaralaštva i stvaralačkog i potencijala zaljubljenika u likovnu umetnost i crtanje, na dve teme; “Narodna kultura, tradicija i običaji“ i “Slobodna tema“ Povodom Dana zaljubljenih, pevač iz Kladova, Davor Jovanović je održao spektakularni koncert za svoje sugrađane.

Dečje odeljenje Biblioteke povodom Dana zaljubljenih organizovalo je kreativnu radionicu na temu „Ljubav je …“. Maštoviti korisnici biblioteke kreiraće svoje čestitke ispisane najlepšim ljubavnim stihovima kojima će obradovati svoje simpatije. Klub ljubitelja čitanja, obeležilo je dve godine rada i razgovaralo je o književnim delima francuske književnice Ane Gavalde. Planinarsko društvo „Vrh“ povodom 20 godina rada, obeležilo je svoj jubilej izložbom fotografijom na temu „Proleteše zime i godine“. Za potrebe popune bibliotečkog fonda, nakon godinu dana, naručene su prve knjige i željno se iščekuju pošiljke sa novim naslovima za 1.500 korisnika biblioteke.

Bioskop je prikazivao 3D i 2D projekcije; Dobri dinosaurus, Povratnik, Meda sa severa, Dedpul i 50 nijansi crne. Februar je zaokružen tradicionalnom manifestacijom „Veče vina i meraka“ koju sedmu godinu realizuje Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo u želji da okupi vinogradare i predstavi najbolja vina sa područja opštine Kladovo uz druženje. Meraklijsko veče je okupilo i predstavilo najvrednije vinogradare uz promociju i degustaciju vina. Vinarija „Duša“ PTK „Ključ“ iz Kladova, predstavila je svoju najno-

ZAVIČAJ

SLAVA MUZEJA KRAJINE U NEGOTINU

U prisustvu brojnih gostiju kolektiv Muzeja Krajine u Negotinu proslavio je, osamdeset i drugu godišnjicu osnivanja i rada i slavu Sv. Simeona i Ane. Poseban ton ovoj svečanosti, priređenoj u galeriji Muzeja Hajduk Veljka, dalo je prisustvo Njegovog Preosveštenstva Episkopa timočkog gospodina Ilariona koji je, sa sveštenicima negotinskog arhijerejskog namesništva i bratstvom Manastira Bukovo, obavio svečani čin rezanja slavskog kolača, nakon čega je mnogobrojne goste pozdravio direktor Muzeja Krajine Ivica Trajković. Direktor Muzeja je podsetio na značaj ove kulturno-istorijske instutucije, nakon čega je usledila promocija najnovijeg izdanja Muzeja, zbornika radova „Mokranjske stene – kulturna baština Negotinske Krajine“, nastalog kao plod dugogodišnje uspešne saradnje negotinskog muzeja i Arheološkog instituta u Beogradu. O publikaciji su govorili urednici dr Aleksandar Kapuran i dr Aleksandar Bulatović, naučni saradnici Arheološkog instituta u Beogradu i jedan od autora Gordan Janjić, muzejski savetnik – arheolog Muzeja Krajine.

Cilj izdavanja zbornika „Mokranjske stene“ je da se kroz više tematskih radova vezanih za kulturnu stratigrafiju arheološkog kompleksa Mokranjske stene kod sela Mokranje, prikaže stepen istraženosti problematike perioda praistorije, antike i srednjeg veka na području Negotinske Krajine. Ovim zbornikom radova, u kome učestvuje više autora, ukazuje se na potrebu zaštite kulturnog nasleđa koje nestaje, najviše pod uticajem ilegalnih kopača koji devastiraju ovo multikulturno dobro. Zbornik radova štampan je finansijskim sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Muzeja Krajine u Negotinu. Doprinos obeležavanju godišnjice i slave Muzeja dao je i nastup crkvenog hora hrama Sv. Trojice.

viju berbu „Duša Dunava“ i „Duša Balkana“ inače apsolutne pobednike na Sajmu vina i hrane u Negotinu koji je održan maja 2015., kao i dobitnike Bronzane plakete na manifestaciji „Najbolja srpska vina – berba 2014“ koja je održana u Beogradu oktobra 2015. Pored Vinarije Duša, predstavili su se i Hotel „Đerdap“, d.o.o „Tekijanka“ i Kafanica „Elit“ sa svojim gastronimskim specijalitetima.

Februar 2016.


.

TURISTIČKA PONUDA OPŠTINE

NEGOTIN NA 38. SAJMU TURIZMA U BEOGRADU Turistička organizacija opštine Negotin uspešno se na predstavila 38. Sajmu turizma u Beogradu, turističku ponudu naše opštine. Na moderno dizajniranom štandu sa motivima Negotina, gde je bila predstavljena i celokupna domaća turistička ponuda, negotinska turistička organizacija je ponudu naše opštine predstavila kroz redizajnirani turistički vodič, višelisnu brošuru, koja sadrži sve ono što opština Negotin može trenutno da ponudi. Na sajmu je predstavljena i brošura Turistički triatlon, koja sadrži ponudu vezanu za aktivni odmor na teritoriji naše opštine, kao i opština Kladovo i Vidin. Posetioci na štandu Turističke organizacije opštine Negotin, bili su u prilici da se upoznaju i sa višelisnom brošurom Carevina, koja promoviše ruralni turizam sa detaljnom ponudom seoskog turizma.

smeštajnih kapaciteta uz naglasak na seoska domaćinstva, posetioci štanda zainteresuju da posete našu opštinu“ – rekla je Tatjana Panić, zadužena za kulturu i turizamu Opštinskom veću opštine Negotin, koja je obišla štand TO Negotin.

U sklopu promocije turističke ponude Opštine Negotin, deljeni su i flajeri sa ponudama jednodnevnih izleta, promo materijali hotela i vila za smeštaj, vinara i seoskih domaćinstava. U subotu je na negotinskom štandu priređen i muzički program uz učešće etno grupe „Gergina“, vokalno instrumentalne grupe „Ajduci“ i Danijele Marković, čime je upotpunjena turistička ponuda Negotina, s obzirom da je Negotin grad muzike i Mokranjca. Na samom štandu u toku trajanja sajma bili su prisutni i predstavnici smeštajnih objekata, vinarija, proizvođači zdrave hrane.

Na ovogodišnjem Sajmu turizma učestvovalo je 1.150 izlagača iz 55 zemalja, a sajamskim halama prošetalo je više od 70.000 posetilaca. Pod okriljem Sajma turizma održani su i Sajam ugostiteljske opreme i Međunarodni sajam vina.

„Opština Negotin je i ove godine uspešno predstavila svoju turističku ponudu na najvažnijoj sajamskoj manifestaciji. Nije bilo lako privući pažnju posetilaca imajući u vidu raznovrsnost ponude, ali uz ljubaznost i gostoprimstvo koje krase naš kraj, degustaciju dimljene srnetine koju je pripremio čuveni kuvar Raka u cilju promocije našeg lovnog turizma, organskog vina koje je predstavila Danica Ilić iz Smedovca, vina iz Negotinske Krajine, našeg najvažnijeg brenda i muzički program, uspeli smo. Ovo je bila prilika da se kroz prezentaciju Turističkog vodiča opštine Negotin, promociju 15 staza za planinarenje koje kroz formu aktivnog odmora nudimo u sklopu Turističkog trijatlona, i naših

Februar 2015.

ZAVIČAJ


Vikendom muzika u탑ivo


KUD ’’JEDINSTVO’’ BEČ

ZVEZDANA, ZIMSKA, NOĆ POD MASKAMA

Posle uspešnog nastupa na Evropskoj dečijoj smotri folklora u Nemačkoj, na kojoj su igrači Drugog ansambla osvojili bronzu, a Prvi ansambl nastupao u revijalnom delu, KUD ’’Jedinstvo’’ iz Beča je tradicionalno u prostorijama kluba, organizovao maskenbal za dušu i zdravicu, druženje i sumiranje utisaka- uglavnom pobedničkih! U svečano okićenoj sali mališani i veterani, prijatelji kluba i medijski sponzori, uz pesmu i igru u raskošnim maskama, za bogatom, gurmanskom trpezom, sve je blistalo! Gusari, sportisti, leptiri, istorijske ličnosti, princeze i čarobnjaci iskoristili su ovu zvezdanu noć kao mali predah uoči novih podviga: odlazak u Sloveniju, u Kranj, na Međunarodni folklorni festival veterana ’’Kolo se vije’’, i pripreme za gala proslavu Dana žena.

SKUD ’’KARAĐORĐE’’ BEČ

FEŠTA ZA DRUŽENJE I VESELJE

Ovogodišnji maskenbal je bio odličan povod za okupljanje skoro dve stotine dece i roditelja, koje je zabavljao orkestar ’’NEKI NOVI KLINCI’’, koji čine igrači Prvog ansambla. Za najlepšu, proglašena je maska Čarli Čaplin, iza koje je bila Dragana Živković. Svi su bili opušteni i veseli, kako kada se pune baterije za sledeće izazove: odlazak u Prnjavor, gde su sa AKUD- om ’’LOLA’’ iz Beograda, i domaćinima ’’PRONIJA’’ održali zajednički koncert. U klubu se takođe organizuje Proslava Dana žena. Vredni, uigrani i veseli, uvek pobeđuju zajedno!

ZAVIČAJ

MASKARADA U VINSKOM PODRUMU ’’DER KELLER’’

SRBI U PRVOM BEČKOM OKRUGU NA MONDENSKOJ ZABAVI

Integraciono i kulturno udruženje OSTRA- WIEN je organizovalo pesničko veče pod maskama. Romantičarski, svečano na ovom bahusovskom mestu čitani su stihovi i plesalo se do zore. Puni pozitivne energije, družili su se članovi Uprave Goran Jović, Jana Jević, Kasijana Milošević, Milena Micaletto, Gordana Simić, Rile koji je estradni umetnik, Zorica Vulić, Stjepan Herman, Sunčica Miladinovic, zatim članovi Pozorišne grupe ’’Oaza’’ iz Beča koji su uzeli učešće u programu kao i Ninoslav Marinković, Mirko Uzelac i Radiša Đokić. Svi se zahvaljuju legenadarnom Gogiju, bardu ugostiteljstva koji je odabranim pićem služio goste i dramske umetnike dao posebnu notu ovom nezaboravnom okupljanju. U ovoj noći pod maskama, druženje i upoznavanje bilo je iskreno i nastavlja se zdravicom uz vino i muziku.

Kreativno udruženje „NEGO“ u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova (Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu) i uz podršku Opštine Negotin raspisuje

KONKURS za mlade do 15 godina iz dijaspore, srpskog porekla iz Istočne Srbije koji žive van njene teritorije da se prijave za besplatan projekat „ARHETIP“. Cilj projekta je učenje i negovanje ćiriličnog pisma, srpskog jezika, čuvanje etničkog i verskog identiteta, stvaranje ljubavi i pozitivnog odnosa prema kulturno-istorijskom i tradicionalnom nasleđu. Projekat „ARHETIP“ će se ostvariti kroz maštovite, obrazovne i zabavne radionice u Negotinu u periodu od 12. do 15. aprila 2016. Pozivamo sve zainteresovane da se prijave na mejl udruženja: kreativno.udruzenje.nego@gmail.com najkasnije do 4.aprila 2016. godine. Kreativno udruženje „NEGO“ Negotin

Februar 2016.


.

SKUD ’’KARAĐORĐE’’ BEČ

PROSLAVILI SVETOG TRIFUNA I SRETENJE Srpsko kulturno-umetničko društvo “Karađorđe” iz Beča proslavilo je u ponedeljak 15. februara i svoju slavu Sretenje, a dva dana ranije Svetog Trifuna zajedničkim koncertom sa prijateljskim društvima.

KRANJ, SLOVENIJA

DRUGI MEĐUNARODNI FOLKLORNI FESTIVAL VETERANA “KOLO SE VIJE”

Na Drugom međunarodnom folklornom festivalu veterana u organizaciji KD Brdo Kranj, nastupili su: KUD “Jedinstvo” Beč, KUD “Folklora” Cerklje, ANIP “Veselin Masleša” Banja Luka, “Danzerini Udinesi” Udine, SKD “Maribor” Maribor, HKD “Međimurje” Ljubljana, KUD “Kolovit” Gradiška i KD “Brdo” Kranj. Festival je održan u Prešernovom pozorištu u Kranju poslednje subote u februaru.

Zajedničkim koncertom sa kulturno-umetničkim društvima Bambi i “Bora Stanković” iz Beča, SKUD “Karađorđe” je u subotu u hali u Ebergasingu proslavio Svetog Trifuna. Tradicionalna proslava ovog praznika upriličena je sa prijateljima, a posle gotovo dvočasovnog programa na kome su nastupili folklorni ansambli, usledila je zajednička zabava.

U svojim prostorijama u 11. bečkom okrugu SKUD “Karađorđe” je u ponedeljak uveče proslavio i krsnu slavu Sretenje. Kada su obavljeni svi slavski običaji i presečen osveštani kolač usledilo je zajedničko slavlje kome je prisustvovalo oko stotinak članova.

Milica Boro Dačić član bečkog Jedinstva je puna lepih utisaka za Zavičaj rekla: - Od osnivanja naše veteranske grupe, ovo je bio prvi put da putujemo negde sami mi bez ostalih ansambala. Sa veteranima KUD Brdo Kranj upoznali smo se na evropskoj smotri u Banja Luci i posle lepog, ali kratkog druženja te večeri, dobili smo poziv za ovogodišnji festival veterana. Na prijemu u KD Brdo bili smo dočekani od predsednika Mitra Vujinovića, kao i mnogih ostalih članova veterana. Mi smo igrali igre iz Zapadne Srbije. Jako je bilo lepo organizovano, svako društvo je imalo osobu zaduženu za njih. Bilo je lepo videti razne koreografije veterana, ali i volju i spretnost svih igrača koji nisu vise u nekim mladim godinama. Nakon koncerta sva društva otišla na svečanu veceru i uz veseo orkestar igralo se i pevalo i do posle ponoći. Bilo nam jako jako lepo i vrlo veselo druženje! Naravno kako to obično i biva, ostvarili smo i nove kontakte i nadamo se nastavljanju druženja i sa ostalim kulturno umetničkim društvima. Sve u svemu, predivan vikend, kazala je Dačićeva.

“KARAĐORĐE” GOSTOVAO U PRNJAVORU GKUD Pronija već V put održava tradicionalnu manifestaciju posvećenu obeLEžavanju jednog od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji I srpskom ustanku. Ovom prilikom gosti Pronije su bili naj-veće i najpoznatije društvo u Srbiji AKUD ” Ivo Lola Ribar” i jedno od najboljih srpskih društava u dijaspori SKUD “Karađorđe” iz Beča. Pronija se predstavila sa pionirskim, pripremnim, izvođačkim i veteranskim ansamblom. Inače, Pronija je bila prošle gost ovim Društvima u Beogradu i Beču i ovo je nastavak jedne uspešne saradnje, - U pravu ste, članovi KUD “ Pronija” iz Prnjavora bili su kod nas u gostima prošle godine. Saradnju između nas uspostavio je Velja Agovski, kao zajednicki koreograf. Na koncertu smo učestvovali sa izvođačkim ansamblom koji je odigrao dve koreografije ( Igre iz oblasti Visok i Bosilegradsko kraji-ste). Putovanje je bilo super, 50 nas je bilo, posle koncerta domaćin KUD “Pronija“ i Siniša Gatarić načelnik opštine Prnjavor organizovali su večeru za nas i „Lolu“, gde smo posle večere imali žurku, rekla nam je Sanja Jovanović iz SKUD „Karađorđe“.

Februar 2015.

ZAVIČAJ


Održana promocija knjige “Selidbe” autorke Zorice Đuđić-Mitić

U vili i prelepom Zauberparku u 1170 , okupilo se mnogo ljubitelja knjiga i pisane reči! Pozdravljajući goste, učesnike programa i sponzore Vesna Klinger se u svom izlaganju osvrnula na aktivnosti koje je udruženje “Fokus” imalo i najavila naredna dogđanja.

O knjizi je govorio književni kritičar i pisac Marko Paovica, koji je mnogo doprineo na negovanju i razvoju kulture u Dijaspori. Zorica Đuđić - Mitić autorka knjige “Selidbe” žena sa stavom i bogatim iskustvom napisala je preko 100 pesama za mnoge naše estradne umetnike sa područja bivše Jugoslavije. U knjizi “Selidbe” - autorka duboko ponirući u golgotu strastvovanja, percipira svet oko sebe, boli je tuđina, jer na tuđem zidu ikone ikone kače, pozivajući prijatelje bečke, dok Praterski točak ih melje. Sve svoje tužne selidbe, sa ožiljcima što bole, pesnikinja je spakovala u kofer sećanja, koja izronu u noći, kada se vapi za ljubavlju i voljenim. I kako Mirjana Marković književnik i pisac opisuje knjigu, nameće se pitanje: “ Šta ćemo mi ovde sa gomilom želja”? Uz prigodan program i čitanje rodoljubive i ljubavne poezije autorke , u muzičkom delu programa učestvovali su Miroslav Jankech, Dragana Radisavljević i kao iznenađenje večeri Moša Šišić, poznati učitelj violine i izvrstan umetnik u negovanju romske muzike.

INTEGRACIONO I KULTURNO UDRUŽENJE OSTRA-WIEN organizovalo je polovinom februara veče poezije

Nina Marinkovića u vinskom podrumu Der Keller u prvom bečkom okrugu. Na samom početku o autoru je govorila Vesna Garčević, koja je rekla da je Nino čovek izraženog senzibiliteta i percepcije sa velikim osećajem za detalje. - Nino zapaža sve oko sebe: ljude sa njihovim zamršenim odnosima, emocije, prirodu i ljubav kao najuzvišenije ljudsko stanje - rekla je Vesna.

Dragica Pejić, predsednica udruženja Ostra-wien, objasnila je da su iz poštovanja prema Ninu i njegovom radu i skromnosti organizovali ovo veče koje je posvećeno njegovoj poeziji. Nino Marinković je uz podršku Kasijane Milošević, Zorice Vulić, Hermana Stjepana Stojanovića i Jane Jevtić predstavio svoje novije, kao i stare ljubavne pesme.D o sada objavio knjigu poezije “Pjesme s puta” i proze “Kupac i druge priče”. U Beč je došao iz Osijeka 1991. godine. Prosvetni je radnik, a nove knjige, kako je naglasio, čekaju zainteresovanog izdavača.

U Beču je održana promocija romana “Krugovi života – gradonačelnik i Srpkinja”, autorke Dese

Burazor Aslanidu iz Štutgarta. O knjizi su govorile: Svetlana Matić, Zorica Vulić i autorka. Promociju je svojim glasom i pesmom uveličala Milena Mikaleto iz Beča. Obraćajući se prisutnima Svetlana Matić je istakla da je pred čitaocima dokumentarna proza, roman, koji možemo podeliti u tri tematske celine.

Prva govori o stradanju Srba u Jasenovcu i na Kozari, gde je kako autorka navodi, stradalo 36 članova njene porodice. Iako duboko lično pogođena, u sebi ne nosi mržnju prema onima koji su zlodela načinili, već razvija u svojoj ličnosti ideju humanosti i ljubavi prema ljudima. Drugi deo romana, kako je Matićeva istakla, se odnosi na Desin život u Beogradu, devedesetih godine prošlog veka, kada je vladalo siromaštvo i bilo vreme embarga prema Srbiji. Treći deo romana nam daje priliku da saznamo kako je Desa, zajedno sa njenim tadašnjim mužem, bivšim gradonačelnikom Baknanga (kod Štutgarta), pomagala svom srpkom narodu humanitarnim akcijama i doprinela da se čuje istina o Srbima u Nemačkoj, uprkos svim teškoćama na koje je nailazila. Autorka je za ovaj roman 2014. godine, dobila internacionalno priznanje od Akademije Ivo Andrić iz Beograda. Recenzije za ovaj roman napisali su književnici Radomir Smiljanić i Vasilije Karan.

ZAVIČAJ

Februar 2016.


.

PUNOLETSTVO TATJANE DEKIĆ

PRINCEZA SA NAJLEPŠIM OSMEHOM Kada smo pre sedam godina bili u domu porodice Dekić pored majke Jagode i tate Roberta, dočekale su nas i tri njihove devojčice. Došli smo da pišemo o ovoj divnoj porodici čije su ćerke na takmičenjima u tekvondou širom Austrije, obogatile dom Dekićevih za 20 zlatnih, pet srebrnih i dve bronzane medalje. Tada smo napisali da su jedni drugima u kući podrška. Svaki trenutak slobodnog vremena provode zajedno, a porodična šetnja, ih je i dovela do obližnjeg tekvondo kluba. Tatjana koja je tada imala 11 godina i bila je prava mala čigra, čijem su se talentu za folklor svi divili, odmah je bila oduševljena ovim sportom. Mama i tata su joj bez premišljanja pružili podršku i tako je ona počela da uči prve zahvate ovog borilačkog sporta. Ubrzo su se priključile i sestre, starija Melani i mlađa Nikol. Dugogodišnji treninzi i rad doneli su rezultate.

Tatjana i mlađa sestra Nikol i dan danas igraju folkolru bečkog KUD „Jedinstvo“, dok starija Melani zbog obaveza sve ređe dolazi na probe. Slična je priča i sa Tae Kwon Do. Sjajne takmičarke su sve manje zainteresovane za ovu veštinu, pa su je zamenile fitnessom. Proslava punoletstva organizovana je u sali KUD „Jedinstvo“ koja je za ovu priliku posebno svečano okićena. Stotinak gostiju, što maminih i tatinih prijatelja i rodbine, ali i više od polovine Tatjaninih dugarica i drugova. Naravno bio je tu i njen dečko Alex sa porodicom. Rodbina i prijatelji su došli iz Francuske, Srbije i Italije. Od rodbine su bili tetka Violeta sa ćerkom Kristinom i sinovima Nikolom i Markom iz Francuske, ujka Zoran, stric Zoran sa suprugom i sestra od strica Mira i njen suprug Denis, pa sestra Nataša , brat Bogdan iz Italije sin tetke Zorice, kum Dragan, kuma Sanja i kumice Tamara i Anastasija.

Tatjana je dobila puno poklona, a najlepši je, kako nam reče, dobila od sestre Melani. Ona joj je poklonila album sa fotografijama na kojima je Tatjana od rođenja pa do 18. rođendana. Fotografije govore da su imale puno interesantnih doživljaja i sećanja na lepe zajedničke dane. Uz muziku orkestra ,,Horoskop“, prijatno raspoloženje je trajalo do jutarnjih sati.

Tada su Melani i Tatjana bile vlasnice drugog crvenog pojasa, a Nikol drugog zelenog pojasa. - Kada napunimo 16 godinama imaćemo crni pojas - sa oduševljenjem govorila je Tatjana. Prošlo je sedam godina, Tatjana je napunila 18 godina. Ne znamo da li je postala nosilac crnog pojasa, ali znamo za divnu proslavu kojom su roditelji, prijatelji, rodbina i njeno društvo proslavili njeno punoletstvo. Tatjana je rođena u Beču 16. januara 1998. godine. I njen otac Robert, baš kao i njene dve sestra Melani i Nikol. Robertovi su Beograđani, a majka Jagoda je iz Velike Plane. Upoznali su se 1955. godine preko zajedničkih prijatelja i od tada su nerazdvojni. Naša slavljenica pohađa HLW ( Viša socijalno ekonomska škola ) i planira da školovanje nastavi na policijskoj akademiji. Sestra Melani ima 19 godina i završava uskoro večernju gimnaziju, a mlađa sestra Nikol ima 13 godina i završava ove godine četvrtu godinu gimnazije.

Februar 2015.

Na rastanku Tatjana nam je rekla da u Srbiju voli da ide i dosta je vremena provodila kao mala kod svoje bakice Dobrile u Velikoj Plani. Do tada će slobodno vreme provoditi sa familijom, šopingu i druženje sa svojim društvom i najboljom drugaricom Nikolinom Dačić koju voli kao sestru. Proslava Tatjaninog punoletstva je bila posebno lepa, jer je i sama porodica Dekić, izuzetno druželjubiva, pa ih ljudi jednostavno vole. A oni za svoj život u sreći i slozi nemaju recept, ono što im je najvažnije je da su stalna podrška jedni drugima u svemu.

ZAVIČAJ


U KLADOVU

OBELEŽEN SVETSKI DAN VLAŽNIH STANIŠTA

U Kladovu je početkom februara održan skup „Vlažna područja za našu budućnost“ i program posmatranja ptica na lokalitetu „Mala Vrbica“, kao deo svetske inicijative obeležavanja Dana zaštite vlažnih područja. Program obeležavanja Svetskog dana vlažnih područja realizovali su Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, JP „Nacionalni park Đerdap“, i kao domaćini, Opština Kladovo, Turistička organizacija Kladovo i Bibiloteka „Centar za kulturu“ u Kladovu.

Skup „Vlažna područja za našu budućnost“ otvorio je Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo, koji je govorio o značaju prirodnih vrednosti u kontekstu mogućnosti koje pružaju za realizaciju razvojnih programa lokalnih zajednica. U pozdravnoj reči dr Milija Bulatović, načelnik Odeljenja za geodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije ukazao je na aktivnosti u zaštiti vlažnih područja u okviru sistema zaštićenih područja i kroz međunarodne programe zaštite prirodne baštine, kao što su upis na Listu međunarodno značajnih vlažnih područja, rezervata biosfere i Natura 2000 staništa. Aktivnosti Nacionalnog parka „Đerdap“, kroz program upravljanja na planu dobijanja međunarodnog statusa zaštite i razvoja programa poseta na prostoru Parka, predstavio je mr Nenad Radaković, pomoćnik direktora JP „NP Đerdap“. U uvodnom obraćanju skupu direktorka Turističke organizacije Kladovo, Nevenka Boldorac ukazala je na potrebu podrške lokalne samouprave i stručnih institucija, kako bi lokaliteti koji se odlikuju prirodnim vrednostima bili uređeni za posete postavljanjem informativno-obrazovnih tabli, staza, putokaza i drugih neophodnih elemenata za upoznavanje biodiverziteta. Prezentaciju „Nominacija područja Đerdapa za upis na Listu međunarodno značajnih vlažnih područja“ održali su Jelena Dučić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i mr Rastko Ajtić, stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji su ovom prilikom dali prikaz ispunjenosti kriterijuma prostora Đerdapa za jedanesto Ramsarsko područje u Srbiji. Prirodne vrednosti okruženja Kladova, koje ga svrstavaju među međunarodno značajna područja za ptice i centre evropskog biodiverziteta, na primeru lokaliteta Mala Vrbica i Kladovska peščara prezentovali su stručni saradnici Zavoda Bratislav Grubač i mr Verica Stojanović. Ovom prilikom Bratislav Grubač je istakao da je Mala Vrbica stanište 140 registrovanih vrsta ptica, od kojih su 80 gnezdarice, kao i da je većina ovih ptica od značaja za zaštitu na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao što su, na primer, velika mešovita kolonija malih vranaca i čaplji (mala bela čaplja, gak, žuta i siva čaplja), patka njorka, kolonije belobrke i obične čigre, kolonije pčelarice, belorepan i mnoge druge. Kao glavne vrednosti područja Kladovske peščare mr Verica

ZAVIČAJ

NEGOTIN

UDRUŽENJE „GERGINA“, PROMOVISALO TRI MUZIČKA IZDANJA

U susret Festivalu vlaške muzike „Gergina“, Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, predstavilo je sugrađanima svoja prva CD izdanja vlaške muzike. Promocija je, na maloj sceni Bioskopa „Krajina“, bila otvorena za sve ljubitelje vlaškog zvuka, a protekla je u odličnoj atmosferi razumevanja muzike kao univerzalnog jezika.

U okrilju Udruženja „Gergina“ počela je sa radom, 2011. godine, istoimena ženska etno grupa u kojoj svoj muzički dar, amaterski ali predano i posvećeno, iskazuju: Ljiljana Nestorović Đokić, Žikica Maksimović, Elizabeta Dajić, Snežana Čelojević i Slobodanka Petrović. Sve one, uz redovne obaveze i karijere koje imaju, svojoj grupi posvećuju dragoceno vreme, trudeći se da se na njihovom repertoaru nađu najlepši biseri vlaške pesme od kojih su neke bile na ivici zaborava. Po pesmi „Gergina“, sa kojom već nekoliko godina otvaraju istoimeni Festival vlaške muzike na kome i nastupaju, postale su popularne i tražene. Vokalne solistkinje Gergine, nastupaju u pratnji Jovice Miljkovića, koji je harmoniku učio kod legende vlaške muzike Slobodana Božinovića, zatim Vitomira Vite Stanojevića, krajinskog virtuoza na fruli i Bojana Borvičanovića, soliste na bubnjevima i tupanu, nekadašnjeg člana grupe „Istočnici“. „Predstavili smo tri vredna CD izdanja vlaške muzike, sa nevelikim brojem pesama i kola ali sam ubeđen da će ona biti važna za buduća istraživanja“, zaključio je više nego prijatno muzičko veče, Nenad Kamidžorac, muzički urednik autorskih emisija Prvog programa Radio Beograda. Dr Siniša Čelojević, predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ je veoma zadovoljan naporima da se prvo kroz pisana izdanja nekoliko knjiga i publikacija na vlaškom jeziku, a sada i muzičkim izdanjima, vlaška nacionalna manjina još više približi najširoj publici, bez obzira na govorno područje i pripadnost. Odmah po završenoj promociji CD muzičkih izdanja, održan je i sastanak Organizacionog odbora Festivala „Gergina“, u okviru priprema za ovogodišnju manifestaciju koje već uveliko traju. Osmi po redu Festival vlaške muzike „Gergina 2016“, biće održan u Negotinu, 2. i 3. maja. Najveću reviju pevača i instrumentalista vlaške muzike, publika će moći da prati u dvorani Doma kulture „Stevan Mokranjac“.

Februar 2016.


.

RIBOLOVCI “BAMBIJA” PORUČUJU

KO SE SA NAMA DRUŽI, ŽIVOT MU JE DUŽI U Sali ’’Rosi’’ u 16 bicirku, u Wattgasse je Ribolovačko društvo Bambi Nussteich, ugostilo je stotinu ljudi, koliko muškaraca, toliko žena. Program i tombolu je vodio čuveni Zoran Radojković Pile, a domaćini- njih preko 40članova od kojih desetoro čine deca uzrasta od 7 do 14godina, pobrinuli su se da ovogodišnja lutrija ima bogate i brojne nagrade: dve godišnje karte, više desetina dnevnih karata, kao i jedna atraktivna nagrada presovano pečeno prase, ali i razna vina, torte...

Na proslavi je svirao Orkestar Stig, a pevao je sjajni Joca Stevanović. Služena je tradicionalno najukusnija riblja čorba, majstorski spremljena, a gozba je obilovala roštiljem, salatama, sirevima, šunkom a potom najboljim tortama.

ANDRIJANA MILETIĆ I VUKAŠIN TOMIĆ NAJBOLJI SPORTISTI U OPŠTINI KLADOVO Andrijana Miletić (PD “Vrh”) članica srpske alpinističke ekspedicije koja je pokorila Himalaje i osvojila je 5.663 metra visok vrh Tarpu Čuli u Nepalu i Vukašin Tomić (KSR “Dunav”) kapiten juniorske reprezentacije Srbije koja je na Svetskom prvenstvu u sportskom ribolovu u Smederevu, osvojila bronzanu medalju najbolji su sportisti u opštini Kladovo za 2015. godinu u 51. anketi Sportskog saveza. Oni su dobili jednoglasnu podršku žirija koji je za najbolji sportski kolektiv u opštini izabrao ŠK ” Đerdap. Epitet trenera godine poneo je Danijel Popović (KK ” Đerdap”), dok je za nemerljiv doprinos u afirmaciji rukometa Zvezdan Stefanović (ŽRK “Đerdap”) izabran za najvrednijeg sportskog radnika u gradu na Dunavu. U kategoriji sportske nade priznanja će dobiti Kristina Prvulović iz ŽRK ” Đerdap” i Kosta Belonić iz karate kluba “Kladovo ”. Fudbalski klub ” Mala Vrbica 1958 ” odbranio je titulu najbolje ekipe iz mesnih zajednica. Specijalna plaketa posthumno je dodeljena Vladimiru Saviću nekadašnjem dopisniku Sportskog žurnala. Sezonu počinju polovinom marta, a svi zainteresovani mogu da se jave predsedniku Dejanu Joviću, na broj telefona 0676 370 18 30.

Ljubitelji prirode, poštuju pravila sportskog ribolova, a pre svega prijateljstvo i baštinu zavičaja koji nose u srcu. Na mnogaja ljeta, Bambijevci, živeli!

Da su pecaroši dobri i veseli ljudi, maštoviti i posvećeni svojoj strasti i štapovima, dokazuje ovo divno udruženje u okviru KUD - a ’’Bambi’’, poznatog širom dijaspore po odanim članovima, velikim ljubiteljima dobre koreografije, stare pesme i poštovanja prema najmlađima.

Februar 2015.

ZAVIČAJ


AGENCIJA „KRISTI“ NEGOTIN, UL. SRBE JOVANOVIĆA LII/5 19300 NEGOTIN DIREKTOR DRAGIŠA RADULOVIĆ, GL. I ODG. UREDNIK KRISTINA RADULOVIĆ LIST UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGIJUM NOVINARI I DOPISNICI: VESNA RADULOVIĆ, MIĆA PUDAREVIĆ, DRAGAN ARSIĆ, DRAGIŠA BUKIĆ, BOJAN PANDUROVIĆ, RATOMIR ILIĆ, ŽIVOJIN MARKOVIĆ, RAJO ĐOKIĆ JUNIOR, NENAD ŠULEJIĆ, DRAGAN KRAČUNOVIĆ, BRANKO PANTIĆ, DRAGOSLAVA VELJKOVIĆ MADŽAR I MIREL TOMAS TIRAŽ: 10 000 PRIMERAKA E – MAIL: ZAVICAJ@LIVE.COM WWW.NOVINEZAVICAJ.COM

NOVINEZAVICAJ@GMAIL.COM

TELEFONI: +381 19 541 898, +381 63 412 948, +43 699 104 64 316



160. broj Zavičaj narodne novine