Issuu on Google+

Година LVII, Број 2920, 30. јул 2010, 30 дин, Излази петком

www.novine.in.rs, е-пошта redakcija@novine.in.rs

У овом броју:

стр. 8

стр. 12

стр. 14

стр. 20

Љубиша Симовић, градоначелник Краљева

СВИ ПЛАНОВИ СУ РЕАЛНИ

стр. 4-5

стр. 32

Chemo

PREDUZEĆE SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU UNUTRAŠNJU I SPOLJNU TRGOVINU I PROMET NA VELIKO IMALO Kraljevo, Konarevo bb


2

30. јул 2010.

Повереништво СДП

Градски одбор СПС

НОВА ПОЛИТИКА ЗА НОВО ДОБА Дугорочни програм „Нова политика за ново доба Краљева“ треба да допринесе бољитку свих грађана Краљева Социјалистичка партија Србије је обележила двадесет година постојања, што довољ но говори о озбиљности, искуству, знању и спремности ове партије да реши и најозбиљније проблеме са којима се суочава наша земља, истакнуто је тим поводом у Градском одбору Социјалистичке партије Србије Краљево. - Ова партија у међувремену јесте променила одређене партијске обавезе, али се није одрекла основних прин ципа, рекао је први човек Социјалистичке партије Србије у Краљеву Сретен Јовановић, додавши да је управо захваљујући таквим променама Главни одбор СПС усвојио и нов партијски програм "Снага модерне левице за 21. век - сло бода, правда, солидарност". - У изради тог програма велики допринос има и градски одбор СПС у Краљеву, па смо и ми за наше услове усвојили програм "Нова политика за ново доба Краљева", јер желимо да дамо пун допринос у наредном периоду, у свим областима живота и рада у нашем граду", додао је Јовановић. У Социјалистицкој партији Србије очекују да више никада не буду у опозицији и да ће у наредном периоду имати прилику да у дело спроведу све планиране активно-

Сретен Јовановић сти. Програм Градског одбора СПС Краљево је, како кажу, свеобухватан и темељи се на политичкој, социјалној и економској демократији. У оквиру политичке демократије посебно истичу реформу јавне управе и то у три правца: децентрализацију, деконцентрацију и делегирање јавних надлећности. - Циљ је да се што већи број послова, који су сада у надлезности Републике , "спусте" на одговарајуће нивое власти и да те послове обав љају они органи који су грађанима најдоступнији, објаснио је председник омладине СПС у Краљеву, Ненад Давидовић. Градски одбор СПС формирао је 6 тимова, чији ће координатори планове и активности представити и у

најудаљенијим месним заједницама, па чак и појединцима, ако је то потребно. Тимови су подељени по ресорима : привреда, здравство, просвета, спорт, политичко деловање, наука, социјална заштита. Како казе председник Градског одбора у Краљеву, Сретен Јовановић, СПС у својим редовима има изузетно образоване, вредне и марљиве људе. Он је позвао све заинтересоване суграђане, који желе да дају свој допринос, да дођу у СПС и придруже се старим члановима ове партије. Будући да су, како сматра Сретен Јовановић, бројни резултати у нашем граду већ остварени и као пример за то навео престижне награде освојене на сајму туризма, изградњу нове млечне пијаце и додатна средства за прошире на права из области социјалне заштите, јасно је да је Социјалистичка партија Србије, а, неизбежан политички елемент. На питање новинара како коментаришу најављене тужбе из Покрета за Краљево, у СПС - у казу да ће искључиво поштовати одлуку Уставног суда, али и да ће се залагати за поштовање закона у држави, а то предлажу и опозицији у нашем граду. А. Милошевић

ПОВРАТАК ИДЕЈЕ СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈЕ Отворена канцеларија Социјалдемократске партије у Краљеву. Ускоро формирање Градског одбора СДП Отварањем канцеларије у Краљеву Социјалдемократска партија Србије најавила је формирање градског одбора странке и повратак идеје социјалдемократије у овај регион. У СДП казу да је покренут и сајт www.stanjeukraljevu.rs на којем ће грађани моћи да укажу на проблеме који муче житеље овог подручја. Социјалдемократска партија Србије је следбеник старе идеје социјалдемократије која до сада није имала значајније место у српском политичком зивоту. - Наша идеја је да, пре свега, окупимо раднике и незапослене, дакле све сиромашније слојеве становништва, са циљем да их кроз парламент достојно репрезентујемо у политчком животу Србије, истако је на отварању канцеларије, Зоран Драгишић, члан Главног одобора СДП Србије. Србија се враћа у капитализам, који је у основи нехумано друштво, базирано на профиту и експлоатацији радника, истичу у СДП-у. До сад је било различитих покушаја да се неправде капитализма исправе, али је једино социјалдемократска

идеја успела да пронађе одрживе механизме заштите радника. - Савремена идеја Европе, утемељена је на социјалдемократској идеји. Без ове идеје Европска унија, данас, не би овако изгледала. Једини начин да се радници заштите од самовоље послодаваца, једини начин да радници за себе остваре најбољи политички положај у Србији је политичко репрезентовање кроз СДП“, казе Драгишић. Иако најмлађа политичка партија у Србији уписана у регистар 5. октобра прошле године, СДП је до сада је формрала више градских и општинских одобра у републици и постигла врло значајне резултате на локалним изборима у Неготину, Бору, Аранђеловцу и Косовској Митровици. У овој странци, и поред тога истичу, да формирању нових одбора приступају врло опрезно трудећи се да изаберу људе који ће на прави начин представљати идеју социјалдемократије. Поверник СДП за Краљево је др Дражен Самарџић. Канцеларија странке налази се у Омладинској улици број 55. С.М.

Издавач: „ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ а.д. у стечају,Краљево, Хајдук Вељкова 2 Директор и главни и одговорни уредник: Владета Станојевић Адреса редакције: 36000 Краљево, Хајдук Вељкова 2 Уређује: Редакцијски колегијум Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, тел. 036/360-200 и 361-222, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: redakcija@novine.in.rs, www.novine.in.rs


3

30. јул 2010.

Ибарске новости

ПОВРАТАК ОТПИСАНИХ

Престанак емитовања информативне емисије Данас и штампања Ибарских новости од августа прошле године, наговестио је и званичну пропаст наше куће, започету приватизацијом крајем 2007. године. Одлуком о стечају Ибарских новости а.д. донетом 20. јануара ове године, сви радници листа, радија и телевизије, постали су чланови најмасовнијег краљевачког клу ба - клуба незапослених. Ипак, то није био крај приче о „Ибарским новостима“ и Радио Телевизији Краљево. У војничком жаргону - прегруписали смо се, збили редове и радни простор. У медицинском - покушали смо реанимацију информативне куће која је 6 деценија била хроничар догађаја и ван територије краљевачке општине. С обзиром да је Радио Краљево све време функционисао као да нам је све потаман, први задатак био је оживљавање информативне емисије Данас, која је била заштитни знак регионалне Телевизије Краљево. Када смо, уз велику подршку стечајног тима, у томе успели и показали да и са минимумом за-

послених можемо да радимо најгледанији информативни програм на територији града (то показују и званична истраживања), остало је да чекамо да људски и технички потенцијал буду вредновани новом, озбиљнијом продајом наше куће.

Пошто смо и то дочекали (нови власник „Ибарских новости” и РТВ Краљево је Давор Чичић, власник и директор предузећа CHEMO d.o.o), прешли смо на други задатак - покретање листа из ког су настали и радио и телевизија - проверених

и правих Ибарских новости. И ево, после паузе од 11 месеци, пред вама је нови број популарног ИН – а. Овај, за нас велики тренутак, нећемо трошити на све оне који су нас крајем 2007. године „пустили низ воду” или се на

било који начин огрешили о кућу која им је била добра кад год су желели да се чује њихов глас. Нећемо се бавити ни онима који су, без логичног мотива, покушали да осујете наш повратак на медијску сцену Краљева и Србије и тако спрече и ухлебљење двадесетак породица које су претходних година пролазиле исто што и све жртве пропалих приватизација. Отписни су се вратили, са намером да се не осврћу за собом (кривцима нека се баве они којима је то посао) већ да идемо напред, да уз кадровска и техничка појачања вратимо рубрике и емисије по којима је наша кућа била препознатљива, уведемо нове занимљиве садржаје, а све то и у новом простору. Оно што је традиција - име „Ибарских новости“ и Радио Телевизије Краљево заштитићемо од даљих злоупотреба. Слушаоцима радија и телевизијским гледаоцима који нису одустали од нас, хвала за стрп љење, читаоцима – старим и но вим за подршку, колегама за помоћ да станемо на ноге, а онима који су били против, хвала за додатну мотивацију. Зорица Церовина Никодијевић

Међународна сарадња

УМЕТНИЦИ ИЗ РУСИЈЕ Kоординатор за послове из области образовања Милан Самар џић примио је јуче госте из Русије, директора, професоре и ученике/студенте Школе за уметност и декорацију из Јекатеринбурга. Представници ове школе за средње, више и високо образовање су гости краљевачке Уметничке школе, са чијим професо рима и ученицима одржавају радионице, размењу ју искуства и уз чију помоћ се, у бројним обиласцима Краљева и околине, упознају са нашим културним наслеђем.


4

30. јул 2010.

ИНтервју: Љубиша Симовић,

СВИ ПЛАНОВИ Сви наши планови и обећања су реални. Све што смо до сада обећали, остварили смо. После бурних дешавања у Скупштини града, Љубиша Симовић, градоначелник Краљева, нерадо се враћа на период у коме је показана добра воља за веру у државу и њене законе и да се поштовањем демократских процедура може спроводити политичка воља. - Оно чему смо се учили у политици последњих двадесет година, а то је смењивост и прихватање смењивости, друга страна није научила, и то је она тешка чињеница која је и даље бреме и отежавајућа околност који доводе до тога да се ово наше друштво још увек налази на веома ниским гранама демократије. Прихватање смењивости у демократском друштву би требало да буде принцип на коме све политичке опције почивају. То је један од већих терета које носимо у Краљеву као чињеницу, а једна од тежих последица нису само изгубљена, календарски, три месеца. То је, заправо, много дужи период зато што су та три месеца била у периоду када је требало да се, по законској процедури, спроведу јавне набавке и покрену сви послови око којих смо се договорили са Републиком у оквиру коалиције на основу програма Дирекције за планирање и изградњу. Олакшавајућа околност је што смо ми за то време настојали да комуницирамо са ресорним министарствима и Владом Републике Србије. Успели смо да очувамо сва средства која су предвиђена за пласирање према граду Краљеву. Сада покушавамо да покренемо све капиталне инвести ције и послове везане за припрему планске и пројектне документације за градњу обилаз нице око Краљева која ће бити саставни део аутопута. Са Владом Републике Срби је договорили смо се да обилазница око Краљева буде приоритетна деоница на будућем аутопуту, а то значи да ће то

бити прва фаза градње аутопута. Дуг је низ других послова које смо договорили. Конверзија аеродрома Лађевци је у фази у којој jу je немогуће спречити. Министар Шутановац је најавио да ће до средине следеће године са аеродрома Лађевци полетети цивилни авио ни. Радујемо се томе и то ће бити још један од задатака у којем ћемо ми, са позиција локалне самоуправе, да учествујемо и сарађујемо са Минис тарством одбране и Владом Републике Србије до коначне реализације конверзије аеродрома. Помињао сам и Ратарско имање, као посебан ресурс града Краљева, за које је требало да се стекне добра воља са неколико позиција које су заинтересоване за 32 хектара земљишта, колико смо проценили да реално има у поседу Пољопривредне школе. То земљиште може бити пласирано као ресурс града Краљева. Непосредно пре смене сам оставио у Влади протокол који је чекао на потписе министра просвете, министра заштите животне средине и просторног планирања, министра инфраструктуре и директора Пољопривредне школе. С обзиром на нестабилност ситуације и на догађаје који су уследили, тај протокол је остао да чека, али поново ћу да активирам то питање јер сматрам да је то један од највећих ресурса града Краљева. Ниједан квадратни метар земљишта са Ратарског имања неће бити пласиран испод законских процедура. Све ће бити транспарентно и јавно кроз конкурсе и огласе. Шта је реално у овом тренутку?

- Све о чему причам је потпуна реалност ако узмемо у обзир то да је председник Републике Србије Борис Тадић, кад је био у Краљеву, саопштио да ће се градити аутопут ПојатеПрељина до 2012. године. У разговору са ресорним министрима успео сам да добијем потврдан одговор на питање да ли ћемо ми бити приоритет у градњи тог аутопута. Реална је и конверзија аеродрома. Ништа не може бити реализовано ако локална самоуправа покаже индолентност и незаинтересованост. Локална самоуправа учествује у капиталним пројектима Републике Србије и на својој територији показује велику заинтересованост за те пројекте. Кад је у питању разграничење домена и ингеренција у оквиру градње аутопута, предложили смо Републици да ми радимо пројекте за деоницу аутопута кроз Краљево иако то није у нашој надлежности. Република је то разумела на прави начин и прихватила да ради и

пројекте и деоницу. Ми треба да извршимо експропријацију земљишта којим ће пролазити траса аутопута. Управо је завршена расправа, а надамо се да ћемо ових дана усвојити генерални план те деонице. Градња обилазнице није само решавање саобраћајних проблема. То је и уштеда, јер ће се избећи оштећење улица у граду због транзитног превоза. Ту је и отварање индустријске зоне у непосредној близини аутопута која ће привући велике инвестиције и омогућити запошљавање великог броја људи. Незапосленост је велики проблем Србије, али и светски проблем број један од уласка у економску кризу. Докле се стигло са гасификацијом? - Прошле године смо потписали уговор и радови су почели. Радове изводи краљевачка фирма “Термовент”, и то је оно што нас радује. Локална грађевинска оператива је упошљена на свим великим пројектима. Вредност инвестиције је триде-

сет милиона евра, и то је једна од највећих инвестиција која је ушла у Краљево. Поносни смо што смо успели да нешто што је кочено годину и по дана реализујемо, а ја сам поносан што сам, у име коалиције која је била на власти, потписао уговор са немачком фирмом “PSE Engineering“, која је носилац пројекта. И даље код грађана постоје сумње везане за бесплатне прикључке на гас? - Власник “Термовента” је у више наврата покушавао да одговори на та питања. Ништа није бесплатно. Привилегију дистрибуције ће имати инвеститори, а грађани добијају бесплатно прикључке без икаквог оптерећења на коначну цену производа јер цену контролише Влада Републике Србије. Када ће бити прикључени први потрошачи? - Речено ми је да ће у Борачком насељу и Старој чаршији први прикључци бити реализовни ове године.


5

30. јул 2010.

градоначелник Краљева

СУ РЕАЛНИ Наставићемо све послове јер треба надокнадити застој од три месеца Шта је са базеном? Нелегална власт се на самом почетку суочила са последицама овогодишњих поплава, а прорадило је и клизи ште на левој обали Ибра. Тадашњи градоначелник и директор Дирекције за планирање и изградњу су се оградили од будућности пројекта базена. Сматрали су да, док клизи земљиште на левој обали Ибра, не треба размишљати о базену. Ја сам говорио да се ту заправо ради о различитим ресорима и да оба проблема треба да серешавају паралелно, а доказаћемо да је то могуће. Интервенисао сам у Министарству пољопривреде и водопривреде. Издвојено је сто петнаест милиона динара за санацију леве обале Ибра и сређивање корита потока Бубан и делова Лађевачке реке. У изради је елаборат за уређење корита тих двеју река,који ће до краја овог месеца бити готов. Већ у септембру ће почети опсежни радови, тако да ће мештани Обрве мирније чекати наредну јесен. Ове године смо планирали санацију леве обале Ибра - од водомерне летве до Мирине чесме. После обилних киша добили смо још осамдесет милона динара за наставак радова на санацији све до старог Јасена, где ће бити обухваћено и клизиште које угрожава 24 куће. Када можемо очекивати почетак радова на изградњи базена? - Почетак радова на градњи базена ће уследити ове године, уколико не буде неких озбиљнијих препрека. Уксоро почињу разговори у Министарству за национални инвестициони план и Министарству заштите животне средине и просторно планирање о процедури покретања послова око градње базена. Прва фаза је измештање Ђериза, а затим следи улагање око деведесет милона у прву фазу изградње базена. Шездесет милиона је обезбедила Република, тридесет ми из програма Ди-

рекције. Локални путеви (кроз Сир чу, Опланиће, Грдицу)? - Након радова на Камиџорском мосту, министар Мркоњић је саопштио да ће бити изграђен и тај пут. До застоја је дошло због рада на пројекту. Машине су ипак у послу, а у оквиру овога биће и санација великог клизишта које прави застој на путу према Милочају. Какви су односи у коалицији? - Постоји добар елан да се одради што више послова с обзиром на то да је много тога из-

БЕСМИСЛИЦЕ Бесмислице и лажи о складиштењу нуклеарног отпада не заслужују ни деманти јер нико нормалан не би довукао нуклеарни отпад у Краљево а такво складиште нигде у Србији не постоји нити ће постојати. Док сам ја градоначелник нуклеарни опаад у овај град неће доћи. То су бесмислице и лажи које служе само за покривање политичке немоћи. губљено у претходном периоду. Имамо прилику да покажемо да знамо одговорно да владамо и да можемо да допринесемо развоју града. Ако у наредне две године видимо реализацију овако крупних пројеката, као што је обилазница, фабрика за прераду комуналног отпада, показаћемо да умемо одговорно да владамо и да ћемо створити амбијент за знатно повећање броја радних места у Краљеву. Решићемо и проблеме из области заштите животне средине, а покренути и велике послове везане за водоснабдевање. Градићемо и фабрику воде у Жичком пољу. Хидроцентрале? - Ако дође до изградње хидроцентрала, инсистираћемо на

упошљавању локалне грађевинске оперативе на реализацији инвестиције од око две стотине осамдесет пет милиона евра. Инсистираћемо на максималном издвајању свих такси које се плаћају за коришћење воде са подручја града Краљева. Дошли смо на руб развијености, а ово је ресурс који може битно да утиче на увећање буџета града, и то оног дела који треба да генерише даљи развој. Шта мислите о најављеном референдуму? - Не бежимо од њега. Сагледаћемо са правног и фина-

нсијског становишта колико је оправдан и према томе заузети став. Пре тога морамо да видимо све студије везане за електране. После јавне расправе ћемо заузети коначан став према овом питању. Какав је сада однос одборника у Скупштини? - Четрдесет пет одборника је у нашој коалицији, а 25 у опозицији. Шта мислите о протестима? - То је легитимно право опозиције. Онај ко губи, има право и да се љути. Моја процена је иста као и у претходном слу-

чају. Интернационализацијом се не може добити ништа јер Европа функционише по легалним законима, а одлука о мандатима је усклађена са европ ским стандардима и законима. Мислим да је потпуно беспредметан такав вид интернационализације, јер је унапред осуђен на исте пресуде које је донео Управни суд. У колонама људи који протестују су углавном они чији су интереси угрожени. У претходна два месеца на десетине људи је запослено у јавним предузећима и установама, што је оптеретило буџет града Краљева. Бићемо принуђени да отпустимо све који су запослени на нелегалан начин, а који су мимо уредбе Владе Србије о смањењу јавне потрошње и ограничења локалне самоуправе запослени искључиво из политичких разлога да би одржали власт која је нелегално постављена. Двадесет људи је запослену у “Чистоћи”, око 15 у “Путевима”, исто толико у “Водоводу”. Они би требало да схвате да је смењивост природан ток у демократском друштву и да, уколико имају примедбе на ово што се догодило, морају да користе легалне органе власти да би доказали да су у праву. Порука грађанима Краљева? - Онде где смо стали, наставићемо за корист грађана Краљева, а сва обећања која дајемо су реална. До сада није било ничега што смо обећали а да нисмо испунили. Шта мислите о поновном изласку листа “Ибарске новости”? - Радујем се томе. Своје прве текстове објављивао сам у “Ибарским новостима”. Знам да Краљевчани имају емотиван однос према овој кући, посебно према штампаном медију. Радује ме да се поново покрећу и пожелео бих да будете на професионалном нивоу и објективности која вам припада. М.Р.


6

30. јул 2010.

Нерићи из Брезне ускоро у свом дому

НИГДЕ КАО НА СВОМ ОГЊИШТУ Акцијом Клуба пријатеља деце и Црвеног крста Краљево обезбеђена средства за изградњу и опремање куће Дејана и Владимира Нерића

Клуб пријатеља деце без родитељског старања у оквиру Центра за социјални рад у Краљеву активан је већ пет година. Традиционално, око Ускрса, организују донаторски доручак како би деци, која након пунолетства или завшретка школовања остају без права на хра нитељство или смештај у установи социјалне заштите, помогли у осамостаљавању. - Осим новчаних средстава које прикупимо кроз Ускршњи донаторски доручак, где је досада покровитељ био град Краљево, нама је значајна и свака друга врста помоћи. Обраћамо се члановима Клуба пријатеља који нам углавном излазе у сусрет, и дају различите врсте донација. У кон кретном случају, набавили смо већину ствари неопходних за завршетак градње. Опремање нам тек предстоји. Предузеће „Радијатор инжењеринг“ и овога пута нам је изашло у сусрет. Захваљујући њему Нерићи ће добити шпорет. „Симком“ ће, највероватније, донирати судоперу. Ситне ствари, које можда људима делују мале, су велике када је у питању заокруживање помоћи и обезбеђивање услова за живот деце. Ако

људи имају идеју да могу и желе да помогну, свака врста помоћи је драгоцена и за Нериће али и и за будуће случајеве. Предстоје на сличне акције за још неколико наших младих суграђана који су изашли са домског смештаја и хранитељских породица. Једино тако, када се младим људима помогне да се осамостале, а за то је пре свега потребно решено стамбено питање и запослење, знамо да сав труд и улагање у њихов развој и школовање није узалудан. То радници Центра никако не могу сами. Потребна је помоћ целе заједнице. Сада нам је помогао Црвени крст, следећи пут ће, надам се, неко други. Важно је да са овим наставимо, јер ако би стали имамо младе који су завршили школовање, али су без станова и посла и даље зависни од система социјалне заштите. Једини приход су им материјалне помоћи. Они или не фор мирају породице, или, ако их формирају, читаве породице су у ризику. Нису у могућности да обезбеде услове за живот своје деце па се често круг издвајања понови, каже Светлана Дражовић, директорка Центра за социјални рад у Краљеву. Дејан и Владимир Нерић и њихова мајка, односно бака Бла-

гомирка из Брезне, за мање од седам дана постаће власници куће, монтажног објекта површине од 16 квадратних метара. Захваљујући средствима прикупљеним на донаторском доручку који је организовао Цен тар за социјални рад, темељ и инфраструктура у дворишту Нерића постављени су ових дана. Следеће недеље на темељу ће бити монтирана монтажна кућа, коју је Црвени крст Краљево обезбедио преко шкотске хуманитарне организације Блајдс вуд кер. Кућа у којој су су Дејан и Владимир рођени је неусловна, трошна и стара. Болесна Благомирка, без икаквих средстава за живот, није могла да их спаси од свих мука које сиромаштво носи са собом. Зато су ова два млада човека детињство, односно већи део њега, провели у Дому за

децу без родитељског старања у Сомбору. Дејан је пре шест година, када је постао пунолетан и завршио школовање а Владимир прошле године, изашао из Дома. Завршио је аутолакирерски за нат. Посла нема. Радио је сезонске послове, и то је био једини начин да се у кућу донесе нешто новца, осим социјалне помоћи коју породица прима. Скроман и вредан не либи се никаквог рада. Често је у шуми, у надници. -Жеља ми је да се запосле и ожене док сам жива, рекла нам је Благомирка, Дејанова бака. - Размишљам кад бих некако могао да се запослим, да имам своје паре и да мало преуредимо ово имање. Најгоре је што немамо пољопривредних машина ни трактор, ни моторну тестеру... Тешко је да се крене... Имање је овако празно и неуређено и ништа не вреди, каже деветнаестогодишњи Владимир Нерић. Посебну захвалност Дејан и

Владимир Нерић упутили су краљевачком Центру за социјал ни рад и Цреном крсту, рођацима, комшијама и свим хуманим људима који су им изашли у сусрет. -Покушаји да овим младим људима обезбедимо посао за сада су, на жалост, пропали. Покушаваћемо и даље. Што се стамбеног простора тиче ово је одличан начин да у овом тренутку добију задовољавајући животни простор, каже Зорице Видић, руководилац Службе за заштиту деце и омладине при Центру за социјални рад у Краљеву. Ништа није толико драгоцено колико осмех на лицима ових људи који неће добити само кућу. Они ће добити дом. Добиће купатло, које никада нису имали, а што је најважније шансу да остану у свом крају на свом огњишту. Још да је посао. Ту, негде на њиховом Гочу… Дубравка Малишић

Камп за борбу против

ДИЈАБЕТЕС Седамдесеторо деце из целе Србије

Деца оболела од дијабетеса, старости од 7 до 16 година, окупила су се у кампу за борбу против ове болести, који се по дру ги пут организује на планини Гоч. Организатор је Савез друштава за борбу против шећерне болести Србије, а финансијску подршку, поред локалних организација и донатора, пружило је и Министарство за рад и соци јалну политику. Циљ кампа за борбу против шећере болести је да седамдесеторо деце из десетак градова Србије научи да живе са овом болешћу. - Дијабетес није баук, јесте тешка болест, али савршено

може да се контролише, поручио је малишанима Владе Величковић, потпредседник Саве за друштава за борбу против шећерне болести. - Овакви кампови имају изузетну важност, јер деци пружају едукацију о ономе што дијабетес носи, препознавање хипергликемије, хипогликемије, упо- знавање са дозирањем и другим стварима. Камп много значи, посебно ако се имају у виду изузетна искуства понета са прет ходног, као и то да деца ово прихватју са одушевљањем, мислим да треба размишљати о проширивању ове идеје, каже Величковић.

Искуства малишана са прет ходоног кампа су одлична, а мно ги од њих су овде стекли праве пријатеље. Што је најбитније, боравак на овој планини помогао им је да се осећају боље, што због сазнања да нису усамљени у својој болести, што због шетње и физичке активности који су веома значајни за живот са дијабетесом. Дан у кампу је веома активан, јер је након ручка обавезна шетња по планини. После ручка организоване су психолошке радионице и спортске активности, док се у вечерњим сатима малишани друже уз маскенбал, рецитације, изборе за мис и разна


7

30. јул 2010.

Лечење метадонских зависника

УПОРНОШЋУ ДО ИЗЛЕЧЕЊА За две године постојања кроз Метадонски центар Здравственог центра Студеница прошло је 109 хероинских зависника На метадонску терапију имају право зависници старији од 18 година, који се дуже дрогирају, а покушали су и другачије начине лечења. Основа терапије је замена хероина или кокаина метадоном, који је легални супститут у терапијске сврхе, а све у циљу смањења кривичних дела, ширења болести какве су хепатитис Ц и вирус ХИВ. Управо због тога што метадон сам по себи не лечи од зависности, постоје и критике овакве терапије. Таква је и прича М.Р. - Родитељи ми прво нису дозволили да дођем, али био сам упоран и сам сам се пријавио. На очево инсистирање сам напустио терапију, да бих почео да радим, јер он мисли да ћу само радом моћи да победим све ов��. Али, после 5-6 месеци сам почео поново да излазим на улицу и да поново користим дрогу. На овој терапији бивши зависници метадон добијају у соку од јабуке. Првих неколико месеци се долази свакодневнодневно. Медицински техничар Звездан Благојевић, који је сваког радног дана у Метадонском цен-

тру, каже да се пацијенти тестирају на коришћење опијата, па уколико буду позитивни два пута у месец дана, бивају искључени са програма и наредних шест месеци немају право повратка. Уколико тестови не укажу на кори шћење хероина, на терапију се иде два пута недељно, а уколико се покаже да није било, како кажу „рецидива“, следи недељна терапија. Метадон је лек који мотивисаном зависнику мозе помоћи на путу до коначног излечења. Уз стручни надзор, омогућава лакше суочавање са тешком реалношћу. А за улазак у свет наркоманије није потребна посебна улазница. Људе различитих профила, образовања, година на крају повезује само један мисао. А.Н. некадашњи ђак генерације, девојка која је факултет завршла у року и била пример дру гима, на овом програму је већ годину и по дана. Све је кренуло наивно, у друштву сачињеном од младих песника, уметничких душа, креативаца, који су мислили да су свемогући. Каже да је била убеђена да хероин не може да утиче на њу. Када је схватила

да без њега не може, већ је било касно. М.Р. је у свет дроге ушао из жеље за лагоднијим животом. - На почетку је било лепо изласци, девојке, почео сам да радим за неке људе, да продајем хероин, имао сам парица да могу себи да купим скупље ствари него остала деца. Детињство ми је било катастрофално, нисам имао ни за ужину, родитељи нису имали новца да ми купе ствари, нисам имао за фризера, па ме је мајка шишала... увек сам био гладан и жељан.“ Наркоману је лаж главно оружје. Ту су и крађе, манипулације, преваре драгих људи, пријатеља. Породице врло често пред оваквим проблемом затварају очи. - Када су моји родитељи први пут пронашли шприц, покушала сам да објасним да није мој. Они су знали да то није истина, али су дуго, дуги низ година негирали то, каже А.Н Хероинске кризе су страшно јаке, готово неиздрживе. Зависници то описују као одвајање душе од тела. Покушаји да се од овог зла побегне одласком у други град, променом средине,

дијабетеса на Гочу

НИЈЕ БАУК учи да живи са овом тешком болешћу

друга такмичења. О деци брине медицинско особље, које им је 24 часа на располагању, 2 лекара, психолог, медицинске сестре, док је за њихо ву избалансирану исхрану задужена виша дијететичарка-нутрициониста Зорица Радошевић. - Кроз ову школицу, како можемо да назовемо камп, деца полазе обуку исхране по АДА таблицама у којима је све изражено у шећерним јединицама. Иако су мали, када им визуелно покажемо да парче хлеба има 30 грама или једну јединицу, то врло брзо савладају, а деца која су већ била на кампу АДА рачунање увелико примењују, каже

нутрициониста.” Срећа у несрећи је то што се са овом болешћу може нормално живети, што тера на дисциплинованост, физичку активност и да боље упознате себе, рекао је на отварању кампа помоћник градоначелника Милан Самарџић. - Како чујем од људи из савеза, планина Гоч је изузетно добро окружење где деца регулишу ниво шећера у крви и што је најбитније касније остаје један дужи период на задовољавајућем нивоу. То је прилика за градску управу и ширу друштвену заједницуд да урбанизацијом Гоча, ова планина постане

центар спортског и медицинског туризма. У Краљеву је активно друштво за борбу против шећерне болести и за сада окупља 1800 чланова, од тога осамдесеторо деце школског узраста. Друштво функционише уз финансијску помоћ локалне самоуправе, која опредељује средства за активности предвиђене планом рада. То су за децу углавном различите едукативне радионице, предавања, дружења и повремени излети, док за старије чланове, сем предавања, друштво организује бесплатне контроле шећера у крви сваког радног дана. Маја Перовић

ТЕСТИРАТИ ДЕЦУ Саша Стојковић, инспектор за спречавање општег криминалитета из Полицијске управе Краљево, на основу вишегодишњег искуства у раду са зависницима тврди да су они склони разним манипулацијама. - Мој савет родитељима је да уколико посумњају да њихово дете ужива дроге, никако не допусте да све остане на оправдањима детета „није то моје, или био сам пијан“, нити на било које друго објашњење. Најбољи начин је да тестирате дете. Тестова има у свакој апотеци и њихова цена није велика. По новом Кривичном закону, за производњу и стављање у промет опојних дрога предвиђена је затворска казна од 5 до 15 година. За неовлашћено држање дроге, казна је од 3 до 12 година, независно од пронађене количине и за разлику од претходног закона нема могућности ублажавања казне. друштва, посла, нису, код наших саговорника уродили плодом. И они траже објашнење зашто су се поново враћали хероину. - Увек се сведе на једну исту причу, каже М.Р. Лечиш се ти годину дана, није битно, али чим престанеш и изађеш на улицу ти одмах видиш те људе. Колико год се одупирали, после неког времена обавезно попустимо. Ми се препознајемо по погледу, понашању... Када га видим урађеног, као да нешто почне да ми мили по венама и ја морам да узмем дозу. Наркоманије није проблем само једног човека. Она растура породицу, друштво. - Мама је та која са мном хоће да разговара, прави ми друштво када ми је лоше, док тата неће ни да прича са мном. Али не што ме мр зи, већ зато што је огроман бол у њему, па не може све ово да превазиђе, каже А.Н. Осећам ог ромну грижу савести и да могу да вратим време

уназад, ни кад то не бих пробала, ма не бих погледала. М.Р. је са оцем увек имао однос пун неразумевања. Каже, зато што су веома слични, обо јица тврдоглави. -А мајка ко мајка. Само ћути и трпи. Ја чак мислим да се због мене и разболела, добила је рак. Знам да је било зрачена, свега, али сам сигуран да сам ја једини кривац за њену болест. Нико други, очајно говори овај момак. Иако су често недоследни у својој борби против зависности, искуство хероинских зависника је можда најбоља препорука шта не треба радити, чега се клонити и да треба добро размислити о сваком поступку. Не постоје лаке и тешке дроге већ су све тешке, тврди наша саговорница, и позива младе да уколико примете да њихов друг користи дрогу обавезно то кажу његовим родитељима. Иако ће се прво љутити, касније ће схватити да сте му прави друг. Маја Перовић


8

30. јул 2010.

Интервју: Радојко Јанић, власник

ДО УСПЕХА За само двадесет година Радијатор инжењеринг од занатске радње Угледно краљевачко предузеће “Радијатор инжењеринг“ д.о.о. у данашњој форми постоји од 2000. године. Запошљава 260 радника од којих је 18 са високом стручном спремом. Њихова производња базирана је на извоз, обзиром да 80 процената призвода „Радијатор инжењеринг“ извози и то у европске земље – Белгију, Немач ку, Аустрију, Италију, Грчку а у Албанији су један од лидера када су у питању котлови на пилете. Присутни су и у земљама у окружењу – БиХ, Словенији, Македонији. Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) пре две године доделила јепредузећу “Радијатор инжењеринг“ награду за најбољег из возника у категорији малих и средњих предузећа. Шта је то што Вас је 1991. године мотивисало да се из сигурне луке, што је тада био “Магнохром“, а где се били запослени, отиснете у приватан бизнис? Још 1985. године конструисао сам и патентирао котао на чврста и течна горива. Већ тада моје опредељење је било да једнога дана кренем у производњу тих котлова. Године 1991. основао сам занатску радњу „ Радијатор“ која се врло брзо про ширила и прерасла у озбиљно предузеће. Да ли сте те 2000 .године када је занатска радња „Радијатор“ прерасла у средње предузеће, могли и да претпоставите да ћете само осам година касније, добити награду СИЕПЕ за највећег извозника у 2008. години у конкуренцији малих и средњих предузећа? Искрено, нисам очекивао. У овај посао укључена је цела порадица. Радимо и супруга и син и снаха. Подршка породице јесте можда најбитнија у сваком, па и у овом послу. Али, ипак највећу заслугу дао бих поузданом и вредном тиму ст ручњака и инжењера без којих

не би било квалитетних али и сваке године нових производа који су резултирали и брзим успоном предузећа. На Међународном сајму технке и техничких достигнућа ове године, инострани излагачи и домаћи гости одали су признање нашој фирми управо на пољу иновација и технологији усавршавања котлова на пилете, био масу и аутоматизацију котлова. Колико рецесија узима данак у пословању и шта је то што вам у ово тренутку задаје највеће потешкоће? На срећу, државе и фирме са којим радимо нису осетиле толику кризу која би се драстично испољила и на наше пословање. Једино са Немачком, у коју смо пласирали један специјалан производ, ове године имамо смањење од 5 процената извоза у односу на две године уназад. Са друге стране, у Белгији и Аустрији, где наше предузеће има примат у овој области, бележимо драстично повећање извоза и то чак до 30 процената. Наше могућности и амбиције не заустављају се на томе. Већ од септембра улазимо и на руско тржиште где планирамо да пласирамо половину своје производње. Уговори су завршени, чекамо још неке сертификате. Да ли са 20 процената производње, колико је „Радијатор инжењеринг“ присутан на домаћем тржишту, задовољавате потребе овдашњих потро шача? То су стварне жеље и могућности наше земље за овим производима. Ми производимо котлова онолико колико сви други произвођачи у Србији заједно. Ја бих желео да то буде драстично више. Ипак, криза у земљи, велики број незапослених и сиромаштво узимају данак. У овом сам послу 40 година и могу одговорно да ка жем да никада није било горе. У времену када гиганти какви су некада били краљевачки

Наши радници, на жалост, морају тешким радом да зараде и за своје али и за плате запослених у Јавним предузећима „Магнохром“, „Фабрика вагона“, „Јасен“ и многи други не раде, само у нашем предузећу постоји списак од 200 људи који чекају шансу да добију запослење. Држава, односно Влада, треба да буде свесна своје улоге и одговорности и уложи напоре у развој свих грана привреде. Јака привреда подразумева и запосленог радника који тек тада може да размишља и о бољем стандарду и на крају крајева куповини нашег котла. Данас радник или једва преживљава или је без посла. Које су то мере са којима треба да реагује Владе? Шта је то што Вам задаје потешкоће у пословању и који су то законски акти које би, према Вашем мишљењу, требало променити? То је опширно и сложено

питање. Као искусан привредник могу да дам неке своје сугестије. Пре свега, поздрављам мере Владе које се тичу смањења броја запослених у Јавним предузећима. Али, упоре до са овом мером Влада мора да смањи порезе и доприносе који нас привреднике оптерећују. Ти намети, почевши од оних на које нас обавезује локална самоуправа па до Владиних мера, утичу на повећање цене наших производа чиме, свакако, губимо конкурентност на тржишту. Морам да признам и приметим да у Србији нису сви привредници подједнако третирани. Навешћу пример Баточине, Свилајнца, Инђије, а има их још, где градске управе воде рачуна о развоју привреде свог краја. У Баточини, на пример, привредник почетник је осло-

бођен плаћања општинских такси првих неколико година, инфраструктура је од стране општине обезбеђена без новчане накнаде... На жалост, у Краљеву се о томе не води рачуна. Оно што нама привредницима највише смета јесте фаворизовање Јавних предузећа. „Водовод,“ „Топлана“, „Дирекција“ , „Путеви“, „Електродистрибуција“ користе свој монополистички статус и чињеницу да привредник зависи од њих. Опет, власт у Краљеву се често мења. Свака од њих доноси једне акте, ценовнике а следећа их мења. Морам да наведем пример Индустријске зоне ,,Шеовац“ где су, осим саобраћајница, изградњу канализационе, водоводне, електро мреже финансирали привредници и мештани тог краја. Без обзира што их нису градили,


9

30. јул 2010.

предузећа “Радијатор инжењеринг“ д.о.о.

САМО РАДОМ прерастао у најбољег извозника у категорији малих и средњих предузећа ми смо свим овим Јавним предузећима морали да платимо високе таксе. Њихови радници примају велике плате, минимално раде, гурају се по ходницима који су мали да приме толики број запослених. Мени, као привреднику, највише смета што рад ник и инжењер у сваком Јавном предузећу има много већу плату него радник запослен код било ког приватника . Нерационалан и непотребно велики број запослених у јавним предузећима за нас привреднике значи: висока цена воде, грејања, струје а за нашег радника, аутоматски, мању плату. Јавна предузећа су велики баласт који оптерећује привреду. Наши радници, на жалост, морају тешким радом да зараде и за своје али и за њихове плате. Радијатор инжењеринг је имао обавезу да о свом трошку изгради две велике трафостанице, од 250 КW и 450 КW . Оне остају у власништву Електродистрибуције и ако оно буде приватизовано, ми као инвеститори, немамо ништа од тога. Ни градска власт нема слуха када су трошкови привредника у питању, већ нас додатним, увек новим и вишим, таксама додатно оптерећује. „Радијатор инжењеринг“ због намета од стране државе, али и локалне власти, није у могућности да запосли још радника, иако имамо потребу за бар још сто нових. Шта је према Вашем мишљењу уништило друштвена предузећа и гиганте какви су некада били „Магнохром“ и „Фабрика вагона“ ? Пре свега уништио их је нерад. За то су криви руководиоци који су то мирно посматрали. Магнохром је толике године производио бојлере а, рецимо, Металац из Горњег Милановца је радио емајлирање. Потпуно је несхватљиво да нико није имао слуха и идеју да заокружи процес производње и сагради емајлирницу.

„Радијатор инжењеринг“ због намета од стране државе, али и локалне власти, није у могућности да запосли још радника, иако има потребе за бар још сто нових Металац је то знао да искористи и ево, данас, они су једни од водећих произвођачи бојле ра у Србији. И у овом тренутку Србији недостају бојлери а Магнохром их сада не ради. Ту су и ТА пећи, линија за галванизацију... Ватростални део индустрије је потпуно покраден од стране бивших власника, и за његово обнављање сада су потребна велика средства. Каква је судбина радника “Магнохрома“ који су остали у фабрици? - Мислим да део термотехнике и даље може изузетно добро да ради. Под условом да радници, али и они који руководе, озбиљно и дисциплиновано организују посао. Према мојој процени овај део могао би да запосли до 700 радника и приходује. А шта је са „Фабриком вагона“? - Фабрика вагона, иако је велики потенцијал, и данас производи вагоне какве је радила пре 30, 40 година. Мислим да Фабрика вагона мора да обнови технологију и прошири

делатност. Мора да се пронађу и раде производе који ће да буду курентни и на домаћем и светском тржишту. Ако ће да раде само ремонте домаћих вагона онда, колико год то сурово звучало, не треба ни да постоје. Да ли је Краљево град без шансе да привредно оживи, како тврде поједини политичари? - Не припадам ни једној поличкој партији. Предузеће „Радијатор инжењеринг“ на овако високу позицију у пословном свету изборило се искључиво радом и иновативношћу и никако другачије. Али, баш због тога дајем себи за право, да најоштрије критикујем арогантно и вулгарно понашање одборника у Скупштини града. Крајње је време да се охладе поједине главе, да престану да се боре за личне интересе и позиције. Краљево заслужује вредне, паметне, образоване људе који ће високе функције у граду искористити да буде боље свима. Пре свега привреди, јер без развијене привреде нема нових радних мес

та, посла, плата... Можда је тренутак да и ми привредници, преко Привредне коморе Краљево, заправо узмемо ствари у своје руке. На крају, ми их и финансирамо. Колико привредници могу да контролишу рад Скупштине града? - Ми смо људи од струке, оперативци. Мало је, готово и да нема, оних који су политички активни. Када би се привредници више укључили у политичка дешавања, мислим, да до овога што се сада дешава у Краљеву, не би дошло. Поједини политичари понашају као да је град само њихов а да смо ми њихови најамни радници. Ово мора да се промени јер уколико се то не деси Радијатор инжењеринг нема сатисфакцију да се развија у гра ду који тоне. Чак и приликом посете председника Србије, Бориса Тадића, Краљеву поједини политичари нису одустали од свог арогантног понашања. Да ли могу да констатујем да је председник Борис Тадић

потврдио значај и успех предузећа „Радијатор“ инжењеринг, управо тиме што је приликом недавне посете Краљеву обишао Ваше производне погоне? - Да, јер је то и једини разлог због чега је обишао наше предузеће. Мени би била част и када би градоначелник Краљева обишао нашу фирму, али то се никада није догодило. Чињеница да је то учинио председник државе за мене, као власника предузећа, представља посебно задовољство. Као што сам већ рекао, политика ме не интересује, и још једном желим да нагласим да нисам припадник ни једне странке. Где видите „Радијатор инжењеринг“ за једну, а где за пет година? Какви су Вам планови? - Следеће године планирамо да се проширимо с обзиром да у Шеовцу сада трају радови око изградње производне хале од 2100 м2 са техничким блоком и постојећом халом од 1700м2. У наредном периоду „Радијатор инжењеринг“ очекује још једно проширење капацитета како би задовољили потражњу и очекивања пословних партнера из иностранства. А то је изградња још једне производне хале од 8000м2 која би према плану требала да буде завршена до 2015. године. Шта би сте поручили младим људима који сада улазе у предузетнички посао? Који је пут до успеха? - Само интензивним радом и одрицањем стиже се до успеха. До циља се не стиже преко ноћи и за то су потребне године и године упорног рада. У сваком тренутку морате да будете у послу, одсутност се не прашта. Негујте пословне везе и контакте. Пратите трендове и усвајајте нове технологије. Не одустајте, јер свима нама је почетак био тежак. Дубравка Малишић


10

30. јул 2010.

Рудница

Судбине

ИСТИНА О ЗЛОЧИНИМА Ни после скоро двадесет година нису идентификоване све жртве ратова на територији бивше Југославије

ЗАКОПАНИ ИСПОД ПАРКИНГА? Покренуте истражне радње које би указале на постојање масовне гробнице

- Србија је спремна да истражи истину о свим ратним злочинима али и истрајна у намери да косовке институције почну са истражним радњама како би се открила судбина преко 532 особе српске на��ионалности које се воде као нестале на територији Косова и Метохије, поручио је Вељко Одаловиц, председник Комисије за киднапована и нестала лица у Влади Републике Србије и члан Радне групе за нестале Београд – Приштина. Према његовим речима, четири захтева која је држава Србија упутила косовским инстистуцијама, односно ЕУЛЕКС-у и УНМИК-у, у којима тражи да се испитају локације, односно места за које постоји основана сумња да се у њима налазе тела Срба, која се после ратних дешавања на том простору воде као нестала, годинама стоје отворена без намере да се крене са истрагом - Већ годинама је отворен захтев да се Површински коп „Белаћевац“ обради јер имамо поуздане информације да је више од 25 тела Срба бачено у јаму дубоку 27 метара.

Годинама покушавамо да на Кошарама пронађемо тела Срба која се тамо налазе. Прослеђена им је поуздана мапа за разминирање тог терена како би пронашли тела. Сува Река је такође потенцијално место за које се сумња да постоји масовна гробница а Ливачко језеро код Гњилана, место за које имамо поуздане информације да су у њега бацана тела убијених Срба. Ни једно од ових места није одрађено и обрађено – тврди Одаловић. Без обзира што код косовских институција, али и код држава у региону, не постоји интересовање и намера да се ови захтеви покрену и реше, држава Србија се понаша одговорно према овако тешком проблему. Не постоји ни једно отворено питање и захтев на који није одговорила. Доказ томе је и питање постојања масовне гробнице у Рудници које је отворено 8. јула ове године када су почеле истражне радње српских државних органа. - У масовним гробницама у Србији пронађена су тела 800

Албанаца и сва су пренета на Косово. Целих 95 процената је идентификовано што је највећи проценат идентификације тела НН лица у региону. Тела 425 особа која су речним путем, у периоду од 1991. до 1995. године допловила на територију Срије а затим сахрањена као НН лица, ексхумирана су. Средином овог месеца на Нишком гробљу ће се обавити још једна ексхумација тела за каја се сумња да су тамо сахрањена а воде се као нестала. - Ми имамо проблем што у региону немамо тај ниво и вид сарадње када је у питању проналажење лица која се након ратова на овим просторима воде као нестала . Тела 380 Срба која су у Хрватској сахрањена као НН лица на познатим гробним местима, још нису ексхумирана. У загребачкој мртвачници на Шалати преко 900 тела чека на идентификацију . У Приштнској мртвачници постоје 400 тела за која се не зна чија су и већ 10 година чекају на идентификацију. Таквих и сличних примера, на жалост, има још, тврди Вељко Одаловић. Д.М.

У дворишту предузећа „ Космет пут“ на локацији Мајдан у месту Рудница код Рашке на самој административној граници са Косовом и Метохијом, 8. јула ове године извршено је сондирање терена на преко 12 локација где се према подацима ЕУЛЕКС-а, који су достављени Тужилаштву за ратне злочине Србије налазе тела 250 убијених Албанаца. На основу ископаног материјала накнадним вештачењем, односно лабораторијском анлизом, утврдиће се да ли је у последњих 11 година дошло до органске измене земљишта која би указала на евентуалну могућност постојања жртава, односно масовне гробнице Према сумњама ЕУЛЕКС-а ово место је секундарна гробница, с обзиром да су тела првобитно била похрањена у околи ни Дренице, а да су 1999 године, крајем маја или почетком јуна, приликом повлачења српске војске пребачена камионима на ово место. Зграда предузећа „Космет пут“ изграђена је 1999. године, а према тврдњама ЕУЛЕКС-а тела се налазе испод паркинга и дела саме управне зграде. Без обзира што ЕУЛЕКС није доставио довољно конкретних података и доказа Тужилаштво за ратне злочине ипак је, покренуло истраж не радње које би указале на евентуално постојање масовне гробнице. Истражне радње које су покренуте како би се проверило да

РАДНА ГРУПА Радна група за нестала Београд – Приштина формирана је 2004. године а чи не је представници српске и албанске стране. Циљ је проналажење несталих и киднапованих лица са територији Косова и Метохије. Од свог формирања са листе коју чине нестала лица свих националности са Косова и Метохије, Радна група је успела да реши 1500 случајева несталих, од којих је 1200 Албанаца и 300 Срба. У овом тренутку на списку несталих лица Радне групе за нестале Београд – Приштина, налазе се имена 1852 особе, 532 су Срби док су остали су припадници других националности. ли у Рудници постоји масовна гробница или не, започете су искључиво на иницијативу Тужилаштва а не због притисака ЕУЛЕКС-а или Албанаца. Њихови представници укључени су само као посматрачи. Питање постојања масовне гробнице у Рудници покренуто је 2004. године а прво, неуспешно, истраживање покренуто је 2007. године и то на месту удаљеном око 200 метара од локације зграде „Космет пута“. Дубравка Малишић


11

30. јул 2010.

Из Полицијске управе Краљево Свирепо убиство у центру града

МОЛИО ЗА ЖИВОТ

Лука Вранеш из Краљева, од повреда задобијених оштрим предметом, преминуо у краљевачкој болници Припадници Полицијске управе Краљево расветлили су тешко убиство извршено у понедељак око 4 часа, у Улици Олге Јовичић - Рите у Краљеву. Тридесетдеветогодишњег Луку Вранеша из Краљева је напало више лица, после чега је, од повреда задобијених оштрим предметом, преминуо у краљевачкој болници. Слободе је лишен Дарко Сто јановић (1987) из Краљева, коме је одређено задржавање до 48 сати, због постојања основане сумње да је извршио наведено кривично дело. Истражни судија Вишег суда у Краљеву одредио му је притвор до 30. дана. Настављајући акцију на проналажењу осумњичених за тешко убиство Луке Вранеша, краљевачка криминалистичка полиција је лишила слободе и одредила меру задржавања до 48

Дарко Стојановић

Лука Вранеш сати Душану Косановићу (1986) из Краљева због постојања основа сумње да је извршио наведено кривично дело. Косановић је, уз кривичну пријаву, приведен истражном судији Вишег суда у Краљеву. Полиција и даље интензивно

Андрија Филић

трага за Душаном Дуганџићем (1987) и Андријом Филићем (1981) из Краљева, за које се сумња да су учествовали у овом догађају. Вранеш је убоден више пута у леву страну тела и у тешком стању пренет у Здравствени центар „Студеница“. Повреде су биле такве да лекари нису могли ништа да помогне повређеном. Станари зграда у близини места на коме се догодио злочин злочин кажу да су у раним јутарњим часовима прво чули грају, а непостредно затим и запомагање мушкарца који је нападачемолио да му поштеде живот. Један од станара полицији је испричао да је видео четворицупеторицу мушкараца како беже низ улицу и рањеног Вранеша како се тетура низ тротоар и затим пада.

Душан Косановић

Душан Дуганџић

Саобраћајна незгода у Ратини

КОНТАКТ ПРИКОЛИЦЕ И ДВА ПУТНИЧКА ВОЗИЛА Две особе повређене када је приколица прешла на собраћајну траку из супротног смера Једна особа је теже а једна лакше повређена у собраћајној незгоди која се у среду догодила на магистралном путу Краљево – Крушевац у Ратини. На лечењу у Здравственом центру „Студеница“ задржан је Крста Младеновић (1955) чије је стање према речима др Звонка Гвозденовића, директора Опште болнице, стабилно и под стал-

ним надзором. До незгоде је дошло у 6,30 када је приколица са камиона новопазарске регистрације ко јим је управљао Адмир Баскић (1984) из Новог Пазара из још непознтих разлога прешла на саобраћајну траку из супротног смера. Приколица је том приликом дошла у контакт са путничким

возилом Форд фокус призренске регистрације,којим је управљао Крсто Младеновић из Ратине и возилом Шкода фабиа, власништво Електродистрибуције Краљево, којим ј управљао Бранимир Томоћ (1955) из Врбе. Лаке телесне повреде задобила је Младеновићева сапутница Наташа Дуњић (1976) из Кованлука.

ВОЗАЧИ СВЕ НЕРВОЗНИЈИ Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 19. до 25. јула ове године карактерише смањен број кривичних дела а повећан број туча и саобраћајних прекршаја у односу на претходни статистички период. Од укупно осамнаест кривичних дела извршених у овом периоду два се сврставају у област привредног а шеснаест у областопштег криминалитета. Шест кривичних дела је расветљено а извршиоци су познати полицији док се за дванаест непознатих извршилаца интензивно трага. У области јавног реда и мира регистровано је девет прекршаја а чак уосм случајева повод за ремећење су биле туче. У пет саобраћајних незгода тешко је повређено једно а лакше пет лица док је у четрнаест незгода причињена само материјална штета. Укупна матери

јална штета у саобраћајним незгодама током претходне седмице процењена је на 906 хиљада динара. У истом периоду регистрован је нагли пораст броја прекршаја у области безбедности саобраћаја и достигао цифру од 376 . Није познато да ли су возачи постали нервознији или су полицајци били ревноснији. У два пожара причињена је материјална штета од 830 хиљада динара.

РАЗБОЈНИШТВО У ПОКУШАЈУ Ефикасном акцијом краљевачке криминалистичке полиције расветљено је разбојништво у покушају извршено 7. марта ове године. Уз кривичну пријаву истражном судији Основног суда у Краљеву спроведен Небојша Гојко вић (1978), држављан��н Републике Црне Горе, због основане сумње да је извршио кривично

дело разбојништво у покушају на штету педесетпетогодишње раднице продавнице СТР "Ликата" у Краљеву. Гојковић је у понедељак, око 19 часова, ушао у продавницу и покушао да уз претњу пиштољем, од оштећене узме новац. Истражни судија је осумњиченом одредио притвор у траја њу до 30 дана.


12

30. јул 2010.

Културно-уметничко друштво „Краљевачка ризница“

КАД ЗАИГРА И СТАРО И МЛАДО За само десет месеци постојања Културно-уметничко друштво „Краљевачка ризница“ успешним учешћем на фестивалима фолклора у земљи и иностранству оправдало своје постојање Када је пре непуну годину дана, 28. августа на Велику госпојину, основано Културно уметничко друштво „Краљевач ка ризница“ ни највећи оптимисти нису очекивали да ће у тако кратком временском периоду достићи славу много старијих руштава. У то време у друштву је постојао само први извођачи ансамбл кога су сачињавали момци и девојке од петнаест до тридест година старости са дугогодишњим играчким стажом у другим ансамблима. Били су спремни да поклоне своје поверење Игору Гудићу, оснивачу и тиму људи који су почели да реде у овом друштву. Врло брзо дрштво је почело да се омасовљава доласком младих играча и формирањем дечје фолклорне групе, која успешно наступа и ван граница Србије, током велике европске турнеје по земљама Европске уније, Немачкој, Швајцарској и Италији. Десетогодишње професионално бављење фолклором Игора Гудића и двадесеттрогодишње играчко искуство, током кога је успостављен велики број контакатау земљи и дијаспори, допринели су да играчки ансамбли овог друштва буду позивани на различите међународне фестивале. Поред овог дела посла, везаног за фолклор у Краљеву, Игор Гудић, председник и уметнички руководилац КУД „Краљевачка ризница“ своја знања из области фолклора преноси и деци која живе на подручју Немачке, Швајцарскеи Аустрије. - Када су ти људи сазнали да сам основао ново културно уметничко друштво, пружили су ми руку подршке и поверења у самом старту и позвали на прву турнеју, која ми је у том моменту била веома битна јер

ми је била потребна прилика да покажем своју моћ и величину ансамбла, каже он. У старту је то био један велики и квалитетан целовечерњи програм који је трајао сат и по. Изведено је више од дванаест кореографија из свих крајева наше земље. Великом успеху допринела је и чињеница да први ансамбл чине играчи који су, у претходном периоду, имали велики број наступа. Ускоро је уследио и велики целовечерњи концерт у Краљеву, у сали Дома друштвених организација, на коме су подршку пружике колеге из нашег националног ансамбла „Коло“, колеге са Косова и Метохије али и осталих делова земље. Били су ту и најеминентнији стручњаци који се баве овим послом. Друштво сваким даном има све више чланова а стиже позив дечјем ансамблу да учествује на великом фестивалу који је током фебруара ове године одржан у Штутгарту. Дечји ансамбл Краљевачке ризнице је једини ансамбл из Србије. Квалитетан избор репертоара и извођење програма допринели су да врло брзо уследе нови позиви за гостовања. Све то утиче на рађање и реализацију нових идеја у раду друштва. По први пут се формира ансамбл састављен од играча старих између двадесет и шездесет година који се никада раније нису бавили фолклором. У Краљевачкој ризни ци су направили прве играчке кораке и то се показало врло квалитетним и интересантним. Група је постала врло популарна у граду и ускоро названа „Антистрес релакс група“. Састављена је од играча различитих профила, старости и образо вања. Банкари, медицинске сестре, учитељи, васпи-

тачице су нашли себе у дружењу са превасходном жељом да науче основне ствари из фоклора да би, када оду на забаве и прославе са колективом или породицом, могли да уђу у коло равноправно са другим људима. Други разлог је потреба за релаксацијом у времену оптерећеном различитим проблемима које носи тренутак у коме живимо. -На моје велико изненађење та група веома брзо напредује и у једном тренутку осетим потребу да те људе обучем у народне ношње и изведем на сцену. Већ прво појављивање праћено је овацијама, каже Гудић. Концеру је присуствовао један угледни менаџер из света фолклора, који често организује фестивале ветерана, тако да група добија позив за прву инострану турнеју и одлази у Праг. Људи су се зближили, упознали са колегама из других држава који се баве овим послом што је неминовно утицало и на озбиљнији рад који даје све веће резултате у веома кратком вре-

менском периоду. Сваки наступ иницира нове позиве тако да група врло брзо наступа у Риминију у Италији. Први извођачки ансамбл Краљевачке ризнице, као најзна чајнији у друштву, управо се спрема за одлазак не велики фестивал фолклора који ће бити одржан у Македонији, на Охриду. На фестивалу ће наступити културно уметничка друш тва из двадесетак европских земаља. Већ следећег месеца и дечји ансамбл долази на фестивал у Праг док је друга половина године резервисана за нова гостовања и наступе у земљи и иностранству а стигао је позив и из Шведске. - Почетком јула одржали смо концерт у сали Основне школе „4. краљевачки батаљон“ под називом „Кад заигра и старо и младо“. У програму који је трајао сто минута приказано је све оно што је Ризница за десет месеци рада успела да створи. Ризница је одржала велики број концерата ван града, и ван

граница земље, али су за све чланове најбитнији концерти који се одржавају у родном граду. Наступ пред својом публиком ставља пред играче и највећу одговорност. У програму су чествовали, са најмлађим члановима који су будућ ност Ризнице, њихови старији другари, популарна Антистрес релакс група и први извођачи ансамбл. У једном моменту на сцени је било преко две стотине извођача што је куриозитет посебне врсте. -Оно што ме радује је да је сала у којој смо наступали била препуна. Ризница се представила у најбољем могућем свет лу и на најбољи начин оправадала своје име, каже Гудић Град Краљево пружа велику подршку и помоћ. Људима који се баве културом та помоће је нопходна и никада није довољна. Ипак, у тешким временима када се култура, по многи ма, сврстава у луксуз и мала по моћ Градске управе много зна чи. М.Р.


30. јул 2010.

13


14

30. јул 2010.

Шумарска школа

Двадесет година Амиге

САРАДЊА СА ШКОЛАМА ИЗ ЕВРОПЕ

Шумарска школа у Краљеву, једина специјализована школа те врсте у Србији, годинама негује успешну сарадњу са сличним школама у Европи. Њихови гости, овога пута, допутовали су из Италије како би обишли значајне природне локалитете у Србији. Контакт са Шумарском школом из Басана успостављен је у априлу прошле године када је договорено ово студијско путовање. Ученици и професори из Италије обилазе локалитете по Србији како би боље упознали природна богатства и културну баштину наше земље. Директор и професори Шумарске школе организовали су врло амбициозан програм активности за госте из Италије. Организована је посета Београду, Копаонику, обилазак Голије, Таре и Мокре Горе. - Долазимо из Басо де Грапа, градића на северу Италије. Циљ нам је да остваримо пуну сарадњу са Шумарском школом, проучавамо природу и разменимо искуства. Очарани смо вашим градом, природом и врло љубазним људима. Овде имате оно што што би многи пожелели, град али и мир који нуди богато природно окружење, казала је професорка Сандра Ђакобо. Корадо Перин, ученик Пољопривредне школе из Басана истиче да је дошао у Србију како би упознао другачију културу, људе и природна богатства. -Природа која окружује ваш град је дивна. Људи су пријатни и гостопримљиви. Веома сам срећан

ПОРОДИЧНА ФИРМА

што сам овде и надам се да ћу поново доћи, каже он. Шумарска школа у Краљеву успоставила је активну сарадњу са школама из Европе и непосредног окружења. - Нашу школу су већ посетили професори и ученици из бугарског града Велинграда, где постоји Национална школа за шумарство и ловство. Са представницима ове школе потписали смо протокол о братимље њу и пословно техничкој сарадњи. Крајем августа очекује мо госте из Аустрије. То су професори и ученици Шумарско - ловне школе из Граца, каже Зоран Николић, директор краљевацке Шумарске школе и додаје: - Трудимо се да стечена искуства, која су врло драгоцена, ис користимо и применимо у процесу реформе средњег струцног образовања. Активним радом Шумрска школа доприноси и промовисању Краљева и околине у Европи. - Није мала ствар то што доводимо људе овде, у наш град, наше непосредно окружење и на одређен начин презентујемо сво природно и културно богатсво које нас окружује. Истина је, то често радимо стидљиво иако има пуно тога што можемо показати Европи“, казао је Николић. У октобру, шест ученика и три професора краљевачке Шумарске школе одлазе на студијско путовање у Басано, како би проучили природне локалитете северне Италије. С.М.

Са 450 запослених и 15 хиљада квадратних метара пословног простора Амига извози на три континента

Двадесет година пола је радног века у животу већине људи. Двадест година опстајања на нашим просторима породичне фирме Амига доказ је успостављања добре традиције пословања. Током две деценије рада Амига је усавршавала свој производни процес, проширивала производни програм, повећавала обим производње и освајала нова тржишта Прве ливене канделабре који су постављени испред манастира Жича и на градском кеју Амига је произвела 1990. годи не. Данас, двадесет година касније, приватна породична фирма Амига запошљава 450 радника и расополаже са 15 хиљада квадратних метара производно пословног простора. Своје произ воде пласира на чак три континета. - Посебно истичемо Русију, већ уговорени извоз у Габон. Ових дана очекујемо да ће бити окончани преговори око преузимања новог тржишта у Алжи ру“, казао је на прослави јубилеја, оснивач и власник Амиге, Мирослав Тлачинац. Двадестогодишњи јубилеј у овој фирми прослављају радно и најављују да ће већ 5.

августа бити пуштене у погон нове производне линије. - Током читаве прошле године, ми смо се трудили да направимо нове производе и оспособимо нове производне линије. На тај начин отоврили смо нову могућност да пословним партнерима у нашем непосредном окружењу, али пре свега у Европи покажемо да јесмо део Старог континета, да можемо да радимо за њих, па чак и боље од њих, истиче власник Амиге. Посебну пажњу Амига поклања својим радницима и њиховим породицама. У жељи да стимулише природни прираштај и побољша услове живота и рада запослених, Амига већ трећу годину заредом додељује поклоне бебама рође-

ним током године. Ове године било их је 14, прошле чак 32. Током ове рекли би- смо, породичне прославе јубилеја фирме, што је неуобичајена слика на нашим просторима, на јављено је да ће Амига убудуће награђивати свако треће и четврто дете својих запослених а уручене су и награде радницма који у овој фирми раде дуже од 10 година. Причу о јубилеју Амиге можда је најбоље завршити цитатом из текста објављеног њиховом часопису: „Кажу, најбољи начин да остварите будућност, јесте да је сами створите...“ По свему судећи баш такву визију остварује Мирослав Тлачинац, оснивач и власник Амиге. С.М.

Регулација водотокова

ЧЕКА СЕ САМО ЕЛАБОРАТ Обезбеђено осамдесет милиона динара за наставак радова на санацији клизишта

У току је друга фаза радова на санацији леве обале Ибра од водомерне летве до Мирине чесме. На деоници дугој 480 метара у току је израда косине, облагање каменом и израда стазе ширине 3,5 метра. Град који излази на реку добиће шеталиште са посебним осветљењем и прилаз плажи на Женеви. Овај пројекат „тежак“ 45 милиона динара, започет је прошле године. Градоначелник Краљева, Љубиша Симовић, најавио је наставак радова на санацији

леве обале Ибра. За санацију клизишта, које је пролетос угрозило 24 домаћинства, пре месец дана обезбеђен је новац од републичке Дирекције за воде. Наиме, Краљеву је одобрено још 80 милиона динара. - То би било сасвим довољно да се наставе радови од Мирине чесме до Старог Јасена, каже градоначелник. Тај део обале ће бити већ у току ове године рађен и на исти начин третиран као овај део до Мирине чесме. Радови на овој деоници тре-

бало би да почну чим буде завршен елаборат. Очекује се да то буде за петнаест дана. - Ја ћу инсистирати да радови започну са супротне стране, баш тамо где је клизиште највише угрозило куће, истиче Симовић. У току је и израда елабората за санацију Бубан потока и дела Лађевачке реке, који већ годинама праве велике проблеме мештанима Обрве. Радови у Обрви требало би да почну у септембру. Е.Т.


15

30. јул 2010.

Жички пут

НЕДОСТАЦИ ЋЕ БИТИ ОТКЛОЊЕНИ Мештани Жиче незадовољни ревитализацијом регионалног пута Краљево Матарушка Бања Део мештана Жиче, незадовољно је како тече рехабилитација магистралног пута који пролази кроз њихово село, у дужини од 2 до 2 и по километра. На потезу од ковачког моста до манастира, како тврде мештани, висина пута је подигнута скоро до метар и по висине. Зоран Милићевић из Жиче каже да већ годину дана не може да уђе у своје двориште кроз капију. Ниво пута је 70 центиметара виши у односу на прет ходни, чиме су затрпани канали за одвод атмосферске канализације, као и цеви сеоског водовода, а проблеми су и улази у домаћинства, стамбене објекте и

локале који се налазе поред улице. На иницијативу незадовољних Жичана, који имају примедбе на висину асфалта, одвођење атмосферских вода из сво јих дворишта, подизања нивоа пута, представници локалне власти, инвеститори и извођачи, посетили су Жичу и упознали са замеркама мештана. -Први пут смо се, годину дана од почетка радова, срели са представником извођача радова у канцеларији градоначелника. Да је било таквих разговора пре, сигурно бисмо ове проблеме и решили, каже Зоран Милићевић из Жиче.

Међутим, нису сви мештни незадовољни. - Грађани немају примедбе, сем по неко на улазе у дворишта. Међутим, грађевинари су успели да сваком удовоље и да сваком изађу у сусрет. Ово је баш добро и за ђаке и за све, да добијемо тротоар, осветљење. Са- мо желимо да се ово што пре за- врши и да се не успорава, каже Мирко Седларевић. И Сотир Трифуновски је задовољан. - Они су ме питали да ли да постављамо ивичњак, а чим су га поставили подасули су песак и изравњали. Питао сам их да ли ће они да ми среде улаз или да ја

Реконструкција локалног пута

АСФАЛТ У СЕПТЕМБРУ Сви започети инфраструктурни објекти биће завршени до краја грађевинске сезоне

Санација локалног пута Сирча, Опланићи, Грдица, Адрани до Милачаја у дужини од око петнаест километара биће урађена у две фазе. Ових дана започети су радови на првој, која подразумева крпљење ударних рупа и оштећења на коловозу . У другој фази радиће се пресвлачење асфалтом у читавој дужини пута. За ову реконструкцију, по пројектној документацији биће потребан износ од око

100 милиона динара, који ће до септембра, очекује се, бити и обезбеђен. Пут су изградили мештани ових села самодоприносом пре 40 година, али је за 6 месеци, колико је трајала реконструкција Камиџорског моста, потпуно уништен. Радиће се и санација моста у Сирчи чији је носећи део због транзита тешких камиона и аутобуса потпуно улегао. Мост код школе, изграђен

још 1927. године, биће проширен и на њему ће бити постављена заштитна ограда. Овим потезом свакако ће се повећати безбедност и возача али и деце с обзиром да је у непосредној близини Основне школе „Јован Цвијић“. Већ следеће недеље биће започети и радови на комплетној санацији клизишта у Опланићима. Највеће оштећење пута је у Оплнићима где је због оптерећења дошло до клизишта па је тај део пута и сада потпуно затворен за саобраћај. За радове на санацији овог клизишта задужено је предузеће „Путеви Ужице“. Заменик председника Скупштине града, Сретен Јовановић, је рекао да ће обећање министра за инфраструктуру, Милутина Мркоњића, да ће се ови, али и сви радови који су започети, интезивирати, бити испуњено а овај пут завршен до краја грађевинске сезоне. Д.М.

то сам урадим. Човек из Путева Нови Пазар ми је рекао да ништа не дирам, јер ће они сваки улаз да направе. Људи су коректни, све су урадили што смо им затражили. Извођачи радова тврде да се све изводи по пројекту, без одступања. Како кажу, пројекат не би прошао ревизију да има неких недостатака. -Што се тиче замерки на прилазе путу, односно излазе из дворишта, они ће бити одрађени. Сада извлачимо основну трасу. Када се буду радили тротоари људи ће имати прилазе, рекао нам је Првослав Пајевић, шеф градилишта

Највеће замерке незадовољних су на одвођење атмоферских вода из дворишта, јер кажу да је висина постављених одвода виша у односу на ниво дворишта. Према речима шефа градилишта, проблем може бити решен уз сагласност ЈП Путеви, слањем захтева на њихову адресу за проширење инвестиције. Како је рекао Пајевић, најпре треба видети да ли постојећа атмосферска канализација може да прихвати одводњавање из свих дворишта. - Ми смо се дуго борили да

дођемо до оваквог новог, осветљеног пута, са пешачком стазом целом његовом дужином, каже градоначелник Љубиша Симовић. Како тврде у локалној самоуправи, пут није направио никакве нове проблеме, а његова је изградња због туризма на корист свих грађана. - Појавио се проблем у две, три куће због високе нивелете пута, која је по пројекту таква каква јесте. Тај проблем смо тако решавали што смо наложили извођачима да направе прилазне рампе до тих кућа, рекао је градоначелник Симовић. - Разговарао сам са извођачима, инвеститорима и када су у питању воде које се појављују у двориштима, нико неће спречавати мештане да их спроведу у атмосферску канализацију. То ће бити рађено под надзором јер не смемо да допустимо да било ко води фекалну у атмосферску канализацију, јер ћемо створити много озбиљнији проблем. Председник месне заједнице нам је рекао да ће пројектант овог регионалног пута КраљевоМатарушка Бања доћи у понедељак на разговор у општину, а потом обићи радове у Жичи. Инвеститор је затражио од мештана пописивање домаћинстава која су незадовољна извођењем радова и код којих су се појавили проблеми, како би се извршила процена за додатна средства. М.П.


16

30. јул

ИЗМЕЊЕН РЕЖИМ САОБРАЋАЈА У УЛИЦИ ЦАРА ДУШАНА

Због радова у Улици цара Душана, од 12. јула до 8. октобра, за саобраћај ће бити затворен део ове улице од раскрснице са Улицом Олге Јовичић Рите до раскрснице са Хајдук Вељковом улицом. У Улици октобарских жртава, од раск��снице са Улицом цара Душана до раскрснице са Улицом хероја Маричића, такође од 12. јула до 8. октобра, саобраћај ће бити дозвољен само за станаре и кориснике пословног простора у овом делу града.

РЕВИЗИЈА СТАТУСА ИЗБЕГЛИЦА Због ревизије статуса, избегла лица из Босне и Херцеговине и Хрватске, која имају старе, тзв. беле легитимације, треба да се јеве повереништву за избеглице у згради Градске управе града Краљева, канцеларија број 310. Телефон за детаљније информације је 323-205.

ДНЕВНЕ КАРТЕ ЗА ПАРКИРАЊЕ Власници моторних возила са територије града Краљева, код свих радника који наплаћују паркинг, за 120 динара могу да купе и дневну карту за паркирање.

СРЕДСТВА ЗА РАЗВОЈ СЕЛА

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је конкурс за коришћење средстава за подршку развоја непољопривредних активности на селу у 2010. години. Средства могу да се користе и за реновирање кућа, рестаурацију аутентичних сеоских објеката, уређење дворишта, куповину опреме за обављање старих заната и послова из домаће радиности ради бављења сеоским туризмом. Право да конкуришу имају физичка лица, предузетници, удружења и задруге. Рок за подношење захтева је 15. август 2010. године, а телефон за информације у Управи града Краљева је 306-200.

Историјски архив

Библиотека

РОЂЕНА КАО ГРКИЊА Аутобиографско дело Мелине Меркури, легендарне грчке певачице, глумице и прве министарке у влади Грчке, представљено је краљевачкој читалачкој публици. Књигу „Рођена као Гр киња“, која је у свету имала неколико издања, у Србији је објавила издавачка кућа „Плави јахач“ у едицији „Плаве чарапе“. Мелину Меркури, једну од најинтригантнијих жена 20 века, коју памтимо по песми „Деца Пиреја“ и култном филму „Никад недељом“, нису случајно звали последњом грчком богињом. Глумица, политичарка, министарка културе, амбасадорка добре во ље, певачица, списатељица, била је све то, али изнад свега била је Гркиња. Аутобиографију је писала у изгнанству у тренутку када је била протерана из Грчке. -Тада су јој одузели држављанство и она је том приликом рекла: „Рођена сам као Гркиња и умрећу као Гркиња. Пуковник Патакос је рођен као фашиста и умреће као фашиста“. По тој њеној реченици и књига носи наслов, каже издавач Наташа Марковић. Књига није само аутобиографија, она је ода слободи за коју се ова жена, коју многи називају иконом 20. века, борила. - Ова књига је ода хеленској нади у свет платоновске идеје о доброти, лепоти и истини. Књига је посвећена донкихотовском сну о слободи и демократији. Слободан је само онај ко може да следи свој сан, а ова велика жена 20. века је умела да следи свој сан, рекла је Ивана Хаџи Поповић, уредница едиције „Плаве чарапе“ - Није била предодређена само за уметност, него и за политику, иако је о демокртаији рекла оно што је Бернард Шо рекао о хришћанству: „Нико не може да каже да хришћанство није успело, јер га нико никад није ни искусио.“ Мелину Меркури памтимо по томе што је тражила да се сва блага, покрадена током векова, врате у Грчку. Памтимо је и по томе што је са француским председником Митераном покренула иницијативу да се поново изгради Александријска библио-

тека. Мелина Меркури је и аутор идеје „Градови - метрополе културе Европе“, манифестације која је и данас једна од престижних у Европи. Њена аутобиографија, представљена краљевачкој читалачкој публици, преведена је на 30 је зика. У Србији се први пут поја вила пред прошлогодишњи београдски сајам књига у издању „Плавог јахача“. Ова издавачка кућа је, на издавачкој сцени Србије, препознатљива по томе што по правилу протежира и промовише жене писце са свих меридијана света. - Наша култна ауторка је Исидора Секулић и ми се трудимо да будемо промотери њене културне, књижевне и духовне заоставштине, каже издавач Наташа Марковић. Вече посвећено Мелини Меркури у краљевачкој библиотеци било је употпуњено и документарним филмом о животу последње грчке богиње. Е.Т.

СПОМ ПАРО

Фото

Црква у Сирчи, 2. августа, сво мовну славу Св. Пророка Илију жиће на достојанствен и прик начин. Света архијерејска литурги служена у у 8 сати, а после ње обављено сечење славског колача виру обележавањаљ храмовне и славе биће освећена спомен-зво представљено фототипско издање меница изгинулих, помрлих и не јунака парохије сирчанске од 1 1920. године“, коју је припремио ријски архив у Краљеву, поводом жавања 50 година постојања и рад Новчаним прилозима и трудо чанских парохијана, уз велико а вање свештеника и црквеног Одбо године је комплетно реконструиса трајала кровна конструкција на ц урађена је нова фасада зграде, уре црквена порта и постављена чес спомен - звонари обновљена су сл мермерним плочама, на којима су сана имена погинулих војника у о дилачким ратовима од 1912. до године, који су рођени на тери

ФОТОГРАФИ


17

л 2010.

МЕНИЦА ЈУНАЦИМА ОХИЈЕ СИРЧАНСКЕ

ОДЛИКАШИМА БЕСПЛАТНО ЧЛАНСТВО У БИБЛИОТЕЦИ

отипско издање поводом 50 година постојања и рада

оју храобелекладан ија биће е биће а. У оксеоске нара и е „Спосталих 1912 – о Истообеледа. ом сирнгажоора, ове ана доцркви , еђена је сма. На лова на у испиослобоо 1918. иторији

ИЈА НЕДЕЉЕ

сирчанске парохије. Наиме, после балканских ратова и Првог светског рата житељи сирчанске парохије су се договорили да попишу имена свих војника који су изгинули у овим ратовима од 1912. до 1918. године, како би уписали њихова имена на спомен-звонари која ће бити подигнута у црквеној порти. Кључну улогу имао је учитељ сирчанске школе и учесник ослободилачких ратова Драгомир Милановић. Податке које је прикупио односили су се на годину и место рођења, војну јединицу у којој је војник био распоређен и на место и време где је војник погинуо. Милановић је уписивао и имена рођака погинулог војника (отац, мајка, брат) са износом добровољног прилога за изградњу овог споменика. Спонем-звонара је завршена средином 1926. године, а освећење и откривање споменика обављено је на Петровдан 12. јула исте године у присуству великог броја људи из целог среза жичког. На спомен плочама су исписана имена 197 војника који су своје животе положили на бранику отаџбине. Нажалост, многи од њих нису стигли да остваре потомство, па су на овај начин отргнути од заборава. Споменица коју је својом руком педантно исписао учитељ Милановић са подацима, не само о изгинулим војницима, већ и о људима који су пројектовали и изградили ову спомен-звонару, била је једини писани траг о овом споменику. Чувана је у цркви сирчанској и у породици учитеља Милановића. Ценећи да Споменица има велику вредност као оригинални и веома вредан докуменат из тог периода, Историјски архив Краљево је поводом 50-годишњице свога оснивања и рада приредио фототипско издање ове књиге. Заинтересованим житељима Сирче, Опланића, Поповића, Трго вишта и Шумарица, а и широј јавности омогућено је да лично поседују ову Споменицу која ће их увек подсећати на претке изгинуле у овим ратовима. Књига ће бити представљена 2. августа у порти цркве у Сирчи, у 10 сати. Црквена општина и Историј ски архив Краљево позивају мештане и све заинтересоване да својим присутвом увеличају овај догађај. Ј.А.

Народна библиотека „Стефан Прововенчани“ за краљевачке одликаше, основце и средњошколце, омогућила је бесплатне чланске карте. Као доказ о постигнутом успеху, треба понети ђачку књижицу или сведочанство. Бесплатан упис одликаша трајаће у краљевачкој библиотеци до краја августа.

ПОДСТИЦАЈ ПРЕРАЂИВАЧИМА МЛЕКА И МЕСА

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је конкурс за коришћење подстицајних средстава за рурални развој кроз инвестирање у прерађивачке капацитете за млеко и месо. Средства су намењена за изградњу објеката, набавку нових производних линија, машина или опреме или реконструкцију постојећих. Рок за подношење захтева је 15. август 2010. године, а право да конкуришу имају правна лица и предузетници. Детаљније информације могу се добити у канцеларији број 420 у Управи града Краљева или на телефон 306-200.

ОТВОРЕН ВИРТУЕЛНИ ШАЛТЕР ФОНДА ПИО Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање – филијала у Краљеву, отворио је виртуелни шалтер за грађане који имају обавезно социјално осигурање. Реч је о интернет порталу www.pio.rs, преко којег грађани могу да провере да ли им послодавац редовну уплаћује доприносе, да ли су пријављени или одјављени и друге податке. Ради заштите личних података, обезбеђени су пин кодови, које осигураници могу да преузму на шалтеру филија Фонда.


18

30. јул 2010.

Издавачка делатност краљевачке библиотеке

ПОВЕЉА У СИГУРНИМ РУКАМА БРАТСТВА ПО РЕЧИ Почетком октобра из штампе излази књига песама чији је мотив Краљево Кад год сам у прилици да у неколико реченица представим град у којем живим, осим што покушавам да дочарам лице, трудим се да испричам и причу о духу града. Неизбежно је, да у једном тренутку, дођем до приче о „ Повељи“. Покушавам, да у неколико реченица прикажем неоспорив значај, овог издања. Обавезно следи и питање: „Где Повеља може да се купи?“ Озбиљне књижевне намернике упућујем на библиотеке. За просечног житеља Краљева, Повеља је здање. Кућица сазидана у моравском стилу, чијој лепоти не могу ништа на њу насађена здања савремене ��рхитектуре. У њу улази чудан неки свет, а излазе књиге. Милош Милишић, песник, по јац, новинар (он би у шали рекао: „Значи ништа!“) и човек који је у Повељи задужен (како то рогобатно звучи ) „за односе са јавношћу“ за овај број Ибарских новости прича о врућем књижевном лету и припремама Повеље за, још топлију књижевну јесен. Стиче се утисак да овдашња јавност није баш потпуно упућена у значај „ Повеље“, у чиењницу да је културна јавност Србије, држи за једно од најзначајних издања књижене периодике? - У праву сте, то је један од три најцењенија часописа, а рекао бих и шире. Најгласовитија је, свакако, библитотека која се зове „Поезија данас“. У тој библиотеци, тј. едицији, годишње одштампамо више од десет књига чији су аутори најпознатији српски писци, као и они који тек долазе. Ми врло водимо рачуна да ту буди заступљени и млади аутори, чија ће имена једног дана значити, као што данас значе имена покојног Стевана Ричковића, покојног Ивана В. Лалића, живућег Матије Бећковића, Рајака Петорова Нога итд. О томе, о каквом се квалитету ради, сведоче и бројне сајамске награде, које краљевачка „Повеља“ редовно добија? - Једно од мерила угледа издавачке делатности Народне библиотеке, односно Повеље, јесу и награде које завређују и добијају наше књи

ге. Дакле, нема награде у Србији, оне најугледније, највише, најцењеније која није дошла у Краљево, односно није дошла у руке аутора који је своју књигу објавио у Краљеву. Мислим на „Змајеву награду“, награду „Васко Попа“, „Бранко Миљковић“… Писци који желе да им „Повеља“ објави књигу, сада стоје у реду? -Ми сада имамо један мали, слатки проблем. Како од стотине рукописа које добијамо, и то не од ( да се нико не увреди) пискарала и скрибомана, него од најугледнијих, најцењенијих српских писаца, изабрати оних десетак одно сно петнаестак, за објављивање? Имамо рукописе за три године унапред! Ко год се јави, осим, ако је то аутор кога не можете одбити, нисмо у стању да објавимо икога више. Сваки рукопис за које наши уредници Живорад Недељковић и Дејан Алексић и Редакцијски одбор кажу „да, ово завређује да има издавачки знак Народне библиотеке односно Повеље“ кажемо „извините, јесте ли спремни да ваша књига буде објављена 2013. или 2014. године?“ Нико није рекао да на то није спреман. Да ли је то хендикеп, или су у питању слатке муке? Знам шта хоћете да ме питате. Проблем је у томе што смо ми буџетска установа и до новца долазимо, из углавном прилично опте реће ног и несигурног буџета града Краљева. Та каса је нападнута, пљач кана и празна је, тако да смо принуђени, да новац за ову делатност која је јако важна, прибављамо на најразличитије начине. Сарађујемо са Министарствима културе Италије и Француске, па смо штампали и њихове ауторе. Сарађујемо са донаторима. Нешто новца обезбеђујемо од Министарства за културу Републике Србије, и на све друге начине. Зато је „Повеља“ један од најугледнијих издавача и онај издавач, који је веома нападнут ауторима. Можда се некоме учини да књиге данас нису важне, зато бих их подсетио на онај усклик просветитеља Доситеја Обардовића, од пре два века:„Књиге, браћо моја, а

не звона и прапорци!“ Обзиром на сва признања књижевене јавности, да ли се Краљево поставило на прави начин према благу које има? Да ли је Повеља мажена и пажена од стране града? - Одмах да кажем НЕ! Не осећамо се маженим, паженим и нешто претерано вољенимм, али не могу ни претерано кукати. Оно што отмемо, наше је! Просто, прилке у овој зем љи, овом граду, су такве да ако хоћеш нешто да радиш, онда се добрано мораш потрудити да за ту своју накану обезбедиш новац. Нико неће сам доћи и рећи „ево, ми пратимо годинама како ви радите. Задовољни смо што град нема ништа репрезентативније, од својих писаца и од библиотеке!“ Ми смо навикнути да трчимо за новцем, да откључавамо фиоке које су забрављене са три браве и три катанца. То нам некако успева јер, чини ми се да је то негде кључ успеха. Повеља је успела да уради оно што нико није ни у једној области. Окупила је један број врлих, солидних људи, доказаних стваралаца, који се истовремени и лично разумеју, У личном су пријатељству. тако да то функционише као књижевно братство. Пошто је фудбалско првенство иза нас, нек буде да функционишемо као ФК „Барселона“. Барселона већ деценијама гаји тај лепи фудбал и на крају се то одразило и на репрезентацију која је постала светски првак.У односу на град и у односу на Србију мислим да су људи из библиотеке и „Повеље“ та

врста репрезентације која ће још дуго бити на понос граду. Сугурно смо, да ко год буде дошао на власт, неће нас вући за рукав. Знамо да, све што будемо намерили, морамо сами да изгурамо. Кад човек дође то тог сазнања, онда му ни један посао није тажак. Намеће се закључак да све лежи на ентузијазму? Тај принцип функционише извесно вре ме, неминовно је да се постави и питање сатисфакције? - Хајде да се направим паметан. Како кажу све те књиге ,љубав свему превасходи! Да није те љубави, не би било ни успеха. Морам рећи да ми живимо од тога, али је та несразмера заиста велика. Нама је потпуно јасно да у земљи која има милон неписмених, два милиона технички писмених, која има милион избеглих, милион оних који се осећају апартридима, нису отишли али не осећају да припадају овде. У земљи и граду који је постао велики ријалити шоу странака и њихових вођа, радити са људим који су у „Повељи“ и борити се за исте циљеве представља велику сатисфакцију. Лето је доба када моге институције раде смањеним интензитетом. Каква је ситуација у „Повељи“? - Код нас је лето, време када се ради пуном паром, на неколико колосека. Управо приводимо краја уређивање и слагање новог броја „Пове ље“ који ће изаћи почетком октобра за Преобаражење. Већ су четири књиге спремне за Октобарски салон у Београду. Реч је о песничким оставрењима Владимира Стојшина, Петра Милорадовића и Милована Малчетића и ту је књига из области теорије књижевности Драгице С. Ивановић. Планирано је да до октобра из штампе изађе још пет или шест књига. Искористио бих прилику да најавим једну књигу којој се сви посебно радујемо. Реч је о песничкој књизи о Краљеву и посвећених Краљеву, чији су аутори Краљевачани, аутори који живе у овом граду, или

су живели у њему или су се преселили на другу обалу сна као што су: Богдан Мрвош, Драган Илић – Нишки, Љубиша Мишић. Карактеристика те књиге ће бити што ће сваки аутор уз песму, имати задатак да напише двдесет, тридесет редака о томе када је песма настала, како, у којим условима, у ком времену, са каквим емоцијама. Као што је Милош Црњански имао коментар на своју „Суматру“, па је испало да је тај коментар занимљивији од саме „Суматре“. Та књига ће бити готова до почетка октобра. Користим прилику да позовем колеге да до краја овог месеца доставе своје радове. Који су мотиви који преовлађују кад песници певају о Краљеву? - Мотиви су Ибар, ратник на Тргу Српских ратника и Жича. То је оно што је до овог тренутка стигло у редакцију. Претпостављам да ће бити добар број песама са Моравом као мотивом, али има и оних песама, као што је, рецимо, песма Драган Б. Ђоковића. Он је послао песму чији је наслов „Дункл его“ и која дословце гласи : „ Дајем вам лихт и квит!“ Има она своје објашњење. Чини се да је будућност „Повеље“ лепо трасирарина и обезбеђена? - У овом граду и овој земљи, никоме ништа није обезбеђено, па ни „Повељи“. Потпуно нам је јасно, да ако ми о томе не будемо водили рачуна, други нико неће! Све је под знаком питања. Тај углед који има народна библиотека и њена издавачка делатност и часопис „Повеља“ јесте производ сарадње са медијима, нарочито локалним, посебно са вашом кућом. Ја сам заиста срећан што та кућа, која је прешла у приватно власништво, није потонула. Уколико би нестала ова кућа, нестао би добар део историје овог града. Ако би рецимо, Француска нестала, могла би да се реконструише на основу дела Оноре Де Балзака. Ако би овај град пропао, могао би да се реконстрише на основу оног што је о њему забележила ваша кућа. Радујем се томе што ће ове новине поново угледати светлост дана. Разаговарао А. Кнежевић


19

30. јул 2010.

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА

Развој популарне културе код најмлађих

МУЗИКА ЈЕ НАШЛА УШИ Пројекат краљевачког професора виолончела подржан од стране Министарства културе изводи се широм Србије Програм интерактивно едукативног садржаја, музичко песнички перформанс под називом „Музика је нашла уши“, намењен најмлађој публици осмислили су Далибор Богдановић, професор виолончела и Сандра Пауновић, професор виолине. Поред Краљева изведен је у Београду, Ужицу, Пожеги, Пријепољу, Пожаревцу, Ариљу, Чајетини и Врњачкој Бањи. Далибор Богдановић, виолончело, и Душан Терзић, гитара, најмлађој публици презентирају незаборавне мелодије из филмова Лепотица и звер, Пинокио, Аладин, Аристократксе мачке, Пинк Пантер, Херкулес каои других Дизнијевих цртаних filmova. У поетском делу, песме из своје збирке „Кад се разболео петак“ и „На пример“ интерпретира краљевачки песник Дејан Алексић. Поред едукативно-интерактивног саржаја програм je и сјајна прилика за малишане да се насмеју уз поезију и уживају у музици прилагођеној њиховом узрасту. Овако је направљен још један битан корак у промоцији културних садржаја који битно утичу на развој наше најмлађе публике. - У сарадњи са културним институцијама Републике Србиј,е за веома кратко време, овај пројекат је наишао на велики одазив најмлађе публике, тако да су деца из различитих градова имала могућност да уживају како у Дизнијевим музичким темама тако да се насмеју и уз песме и приче. Програм пружа могућност дечијег учешћа како кроз питања и нагађања у песмама и причама, тако и кроз забавну музичку интерпретацију и дечје певушење . Оваквим приступом деца имају прилику да, мимо музичког образовања које стичу у школама, на један специфичан начин упознају могућности које

Шрек (Shrek Forever After) 29.7. – 4.8. од 18.00

Жанр: драма, комедија, романса Трајање: 146 минута Режија: Michael Patrick King Сценарио: Michael Patrick King, Candace Bushnell Улоге: Raza Jaffrey, Sarah Jessica Parker, Kim Cattrall, Kristin Davis, Cynthia Nixon, Chris Noth, О филму: Иако се заплет новог дела држи у строгој тајности, оно што је сигурно јесте да овај филм поново окупља Сару Џесику Паркер, Ким Катрал, Синтију Никсон и Кристин Дејвис, које су се прославиле играјући четрири најбоље пријатељице Кери, Саманту, Миранду и Шарлот у једној од најпопуларнијих серија свих времена. У новом филму ће им се придружити Мајли Сајрус,

Лајза Минели и Пенелопе Круз. Сценарио и режију филма још једном потписује Мајкл Патрик Кинг.

А тим (The A-team) 29.7. - 4.8. од 20.00, 22.00

пружају гудачки инструменти, у овом случају виолончело, кроз интерпретацију не класичне музике већ музике уз коју су одрастали. Најбољи показатељ те заинтересованости се види после наступа када се гурају у реду да додирну и да се сликају са нечим као што је инструмент који ја свирам. Овим приступом се померају границе дечјег интересовања у пољу сазнавања о нечему тако непознатом као што су гудачки инструменти, каже Богдановић. Досадашњим извођењем овог музичко песничког програма померене су границе у неговању културних потреба најмлађих. Деца су будући носиоци друштва. Зато им и треба што више културних манифестацијa како би целокупно друштво ушло у фазу културне еманципације а самим тим и одмереним приступом животу. Овo би требалo да буде модел паметне доградње друштва у којем култура диктира развој цивилизованог човека. За професора Богдановића је најбитније измамити дечји осмех, што је права реткост у данашњим приликама, тако да пуног срца те осмехе он и његови сарадници носе кући као

најлепши сувенир. Послелетње паузе, већ почетком септембра, следе наступи у Крагујевцу, Трстенику, Бору, Бајиној башти, Лазаревцу, чачку, Инђији, Нишу… - Најмлађи Краљевчани су имали прилике да нас чују и виде у Краљевачкoм позоришту и на наше задовољство, наступ је био изузетно добро прихваћен. Поред идеје и упорности и овога пута смо имали наше „пријатеље културе и уметности“ који су нас подржали и захваљујући којима смо успели идеју преточити у циљ. Aко је идеја добра и изнесена на прави начин, мора постојати нега у комуникацији између покровитеља, извођача и организатора. Питање је само на који ћете начин презентовати своју идеју. Нас и наше пројекте подржава велики број покровитеља на нивоу Србије, а овога пута част ми је била сарађивати са Краљевачким позориштем, Марфин банком, Амигом, Дрвоплас том, Србијашумама и Златаром Филигран. Наравно, ту су и незаобилазни медији на нивоу града који су нас подржали у промоцији и испратили манифестацију до краја, каже Богдановић Сандра Пауновић

Жанр: трилер, акција, авантура Трајање: 117 минута Режија: Joe Carnahan Сценарио: Joe Carnahan, Brian Bloom Улоге: Yul Vazquez, Bradley Cooper, Patrick Wilson, Liam Neeson, Sharlto Copley, Raj Lal, Jessica Biel, Quinton 'Rampage' Jackson, Dirk Benedict, Dwight Schultz, Gerald McRaney, Brian Bloom, Omari Hardwick, Maury Sterling, Terry Chen, C. Ernst Harth, Neil Schell, Marc-Anthony Massiah, Gardiner Millar, Rafael Pellerin, Jon Johnson О филму: Група ветерана из рата у Ираку покушава да скине "љагу" са себе јер се сумња да су починили злочин који им је заправо подметнут. Филм је направљен по серији која се емитовала у периоду од 1983. до 1987. године, где су главне улоге играли Џордз Пепард, Мр Т, Дирк Бенедикт и Двајт Шулц.

Серија је пратила незванични тим вијетнамских ветерана, које ништа не може спречити да ухвате лоше момке. У новом филну Блиски Исток ће заменити Вијетнам као место на којем њих четворица служе војску, али редитељ Џо Карнахан је најавио да је оригинална прича полазна тачка.

Ликовна колонија

РУДНО 2010 Сутра ћеу Вили Селена на планини Рудно бити отворена ликовна колоника Рудно 2010. Овај скуп уметника традиционалано организује УЛУ "Владислав Маржик" Краљево у сарадњи са Хендикеп центром,

Вилом Селена, а ове године и под покровитељством Скупштине града Краљева и уз помоћ бројних спонзора. Колонију ће отворити заменик председника Скупштине града Краљева, господин Сретен Јовановић.


20

30. јул 2010.

Алпинисти из Краљева освојили највиши врх СФРЈ

У ПАТИКАМА НА ВРХ ТРИГЛАВА На прагу осме деценије живота Радослав Чорбић се активно бави алпинизмом

Радослав Чорбић (други с десна) са члановима ПСД „Железничар“ на врху Триглава Када у просторију уђе Радослав Чорбић тешко ћете претпосавити да ће овај витални госпо дин, како сам каже, за три месеца раситнити „осму банку“! На ишчуђавања и ужурбаност у редакцији, смеје се шеретски, и додаје да има времена, јер је у пензији. Кад након десетак минута схватите, да разговарате се човеком који се пре деседетак дана попео на врх Триглава, неминовно је да почнете да размишљате шта сте то учинили од себе? Пре тридесетак година један од Радосављевих алпинстичких циљева представљао је успон на врх највише планине СФРЈ. Онда су овим делом Балкана задували неки сулуди ветрови који су утицали и на географију. Тако је уместо Триглава и његових 2864 метара, највиши врх (за сада) Ђеравица на Проклетијама са 2656 м. Протекло је и много воде па је и Ибар постао међународна река. Како је текла вода текло је и време и Радослав

је проценио да је ово лето идеално да оствари свој сан. Успон на Триглав! Замишљено - учињено! Као и обично Радослава су на успону гледали мало чудно јер се пут врха упутио у патикама, док су остали планинари, на ногама имали уредне планинарске ципеле. Слично је било и на Мон Блану и Матерхорну. Шта да ради човек висок два метра? Није он крив што не праве панцерице број четрдесетдевет!? Првобитно је планиранио да на пут крене четворочлана експедиција, ПСД „Железничар“. Недостатак новца пресудно је утицао на то, да пут Словеније, крену Радослав и Цвијановић Бранислав – Цвијо. За оне који у планинарењу знају мало, успон на Триглав не делује као велики изазов. Радослав мисли другачије: - Јако је захтевно попети се на врх. Потребна је велика снага и велико алпинистичко искуство. Стена је јако тешка. Углав-

ном су то вертикале, оштри врхови који не дозвољавају да бирате лакшу стазу. Стаза је по врховима стебера. Стебер је шиљата стена која штрчи у небо и оштра је као сабља. Триглав вам дозвољава пењање углавном тзв. гребенских тура. … Колико трају припрема за освајање једног таквог врха?

- Доста дуго. Током припрема за овај врх од раног пролећа, сваког викенда ишли смо у „шетње“. То су туре од 60 – 70 километара днево. Припреме трају више месци, јер неспремни не смете ни да покушате да приђете планини. Какав је поглед са Триглава? Види ли се до Вардара?

- Кад погледате са врха, ако је леп дан, равнице ишчезну! Кад прођете висину од 2 000 метара равнице више не постоје. У облацима су само врхови планина. Виде се врхови целе бивше Југославије буквално. Онај ко добро познаје географију препознаје, као од шале, препознаће све планине. Имали смо среће да буде леп и сунчан дан. Дакле, виде се све планине. Како Словенци дочекују Србе? - Врло коректно. Поготову у палнинарењу, нема нације, нема занимања, вероисповести. Особ ље које се налази ту је изузетно љубазно, без разлике сви су спремни да говоре српски. Тог дана причали смо са Енглезима на енглеском, Французима на француском, а са Словенцима на словеначком. Занимљиво је да један момак, сваког јутра прелази седам и по километара и у ранцу износи освежавајуће напитке и пиво на врх. - Колико кошта пиво на врху Трглива? - На врху кошта 4 евра и 60 центи! Ако вам кажем да у планинарском дому кошта 3,60 онда на врху и није тако скупо. У Србији је алпинизам у експанзији? - Јако је привлачан за младе. Воле млади то. Воле планину, изазов, адреналин. Све их је више. У нашој земљи има доста врхова који су изазов за пењаче. Овчарско- кабларска клисура је измишљена за алпинизам. У Чачку имате алпинистички одсек који је јачи од београдског. Колико је опаснан алпинизам? - За мене уопште није опасно. Све се научи. Имате зимске и летње течајеве. После тога није! Који су врхови у плану? - Ја имам 70 година, али биће још врхова. Сигурно! Разговарао А. Кнежевић


21

30. јул 2010.

Подвиг

Ново у туристичкој понуди

„АКРОПОЛИС“ ЈЕДНОМ СПАСИЛАЦ УВЕК СПАСИЛАЦ НАДОМАК КРАЉЕВА Слободан Микић, водник Жандармерије пет пута спасао сигурне смрти дављенике

Традиционално српско грчко пријатељство добар основ за привредну сарадњу

Костадинос Зографос

Припадник Жандармерије Слободан Микић је 19. јуна, након рада на терену, одлучио да се одмори на Шумаричком језеру. Стотинак грађана уживало је у купању, а средњошколци су славили крај школске године. Иако је имао слободан дан, пред водником Микићем јавио се нови тест хуманости, јер се у језеру давио шеснаестогодишњи младић. -Када сам чуо повике за помоћ, без размишљања сам заронио на оном месту где су рекли да је младић нестао. Неколико пута сам безуспешно покушавао да га пронађем на дубини од два и по метра. Био сам под водом по четрдесетак секунди, претраживао терен, али видео сам да није ту. Проценио сам да га је одвукла дубина, па сам почео да роним у подручју бова, сећа се Микић. Потрага за Николом Маричићем је била отежена, јер се у води ништа није видело и једино је веровао да ће успети да напипа тело младића. - Када сам трећи пут заронио, напипао сам његову ногу и истог момента сам га повукао ка површини, да га што пре извучем. Одмах су ми у помоћ прискочили његови другари и спаси лац са плаже. Када смо га из-

нели на обалу, био је модар и није давао никакаве знаке живота, каже Микић. Уз помоћ пријатеља младића, ученика медицинске шко ле, и спасиоца на језеру, Микић је до доласка хитне помоћи помогао младићу да упостави животне функције. Хуманост, сна га и несебичност овога човека, сачували су живот младог Николе. Воднику Микићу у је спашавање дављеника изгледа постала пракса. У Шумарицама је већ спасао четири дављеника, а прошлог лета то исто учинио у Сутомору спасивши шестогодишње дете - Највеће задовољство осећам јер сам успео да спасим жи вот вого младића, али и зато што је његова породица срећна, каже Микић. Оно што му је посао, у радно време, да помаже и штити људе, Микић је пренео у свакодневни живот и то је награђено спашавањем овог једног живота. Да је реч о великом човеку, говори и податак да је на коментар командира Жандармерије да ће бити награђен, одговорио да се те новчане награде одриче у корист оних којима је потребна. М.П.

Ако пролазите магистралним путем, на самој граници између Чибуковца и Конарева, приметићете објекат са грчком и српском заставом и натписом Акрополис. То јесте необично, али права изненађења тек вас очекују унутра. На сваком кораку приметићете детаље који неодољиво подсећају на летовање у Паралији, Пефкохорију, а оне старије на шопинг у Солуну. А онда следи право изненађење: дочекаће вас господин Костадинос Зографос, или краће Костас, прави Грк! Мистерија је брзо разрешена. Док је радио у Аустрији, господин Костас упознао је породицу Луковић, спријатељили су се и решили да отворе заједнички ресторан. Како је госпођа Маријана Луковић, сувласница ресторана „Акрополис“, рођена у Жичи, избор је пао на околину Краљева, па наши суграђани више не морају да прелазе стотине километара да би уживали у ориги-

налној, грчкој кухињи. На јеловнику су искључиво грчки специјалитети које треба залити правим грчким вином. У плану су и тематске вечери уз неизбежни бузуки, али без ломљења тањира! - То је сада и у Грчкој забрањено, прича нам Костас. Ресторан „Акрополис“ је одличан избор за пословне ручкове, банкете и мања породична

RESTORAN

славља јер може да прими до 80 гостију а обезбеђен је и паркинг простор. Што се тиче специјалитета, препоручујемо вам да сами пробате, јер се ради о укусима који се не могу описати. На крају, схватили смо да српска и грчка застава на улазу у ресторан нису рекламни трик, већ симбол традиционалног при јатељства. З.Ц.

AKROPOLIS 036/ 387-500


22

30. јул 2010.

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

АНЕГДОТЕ О ПОЗНАТИМА ЏОЗЕФ АДИСОН

КРАЉ АНРИ

Писац је својевремено позајмио свом пријатељу, Тем плу Стангану, већу суму новца, а овај, пошто је новац примио почео је да се, као неки слабић, слаже са свиме што Адисон каже. Престао је да се, као пре, расправља. Тај однос се понављао из недеље у недељу, на Адисоново велико незадовољство, док једног дана више није могао да издржи, па се излетео: "До врага, човече, или ми се супротстави или ми врати моје паре!"

Када је француски краљ Анри РÁ (1553-1610) посетио париски затвор, разговарао је с затвореницима о узроцима и околностима које су их овамо довеле. Сви су чврсто тврдили да су недужни, само је један једини признао своје преступе и изјавио да му се чини да му је казна праведна. Тада краљ узвикну: - Скините му ланце и пустите га на слободу, како не би заразио ове недужне овце које су затворили с њим!

ДВАЈТ АЈЗЕНХАУЕР

ВОДОРАВНО 1. Мајстор за ципеле, 8. Готовина у новцу, 11. Неморал, 12. Позоришна улога (мн.), 13. Део плуга за преваљивање бразде, 12. Мајстор који прави куче, 16. Двадесет пето слово азбуке, 17. Наш песник Војислав, 19. Позната марка патика, 21. Нарез на шрафу, 23. Висина воде (мн,), 25. Инсфрацрвени (скр.), 26. Горњи део куће, 28. Ономатопеја крчања, 29. Келвин (скр.), 30. Врста посуде за пиће, 31. Чувена атлетичарка марлен, 32. Непобитна чињеница, 33. Речни рибар, 34. Спортски израз за лопту ван игре, 35. Борба, битка (мн.), 37. Исток (скр.), 38. Однос голова у спорту, 40. Онај који лети, 42. Зидна облога, 44. Пушчано зрно, ртане, 46. Коњ, 47. Путна торба, 49. Нота солмизације, 50. Тринаесто слово азбуке,

51. Назив за млетачки златник, 52. Дубоко место у води, вртлог УСПРАВНО 1. Радник на царини, 2. Поседник, 3. Апел, 4. Ербијум (скр.), 5. Пропланак, 6. Траг дивљачи, 7. Двадесето слово азбуке, 8. Бескорисна биљка, 9. Шпански граматички члан, 10. Претпостав љени, 12. Јеврејски свештеник, 15. Наш новац, 18. Батина, штап, 20. Безалкохолно освежавајуће пиће, 22. Онај који јаше, 24. Перуника (мн.), 27. Поданик, кмет, 30. јака киша, 31. Слика рађена уљаним бојама, 32. Златни новац, 33. Учесник у догађају, 34. Сто, 36. Појас, опасач, 39. Водени ток (мн.), 41. Драж (мн.), 43. Течење, протицање, 45. Пас, 48. Грчко слово, 51. Цент (скр.),52. Волт (скр.)

Амерички државник генерал Двајт Ајзенхауер (18901969) једном је у ужем кругу овако дефинисао рат: - Рат је раздобље када се међусобно убијају људи који се уопште не познају, и то по заповести оних који се међусобно веома добро познају, па се ипак не убијају. *** Генерал Ајзенхауер при чао је жени француског дипломате да Францускиње потроше на лепоту толико но вца колико износи француски буџет за наоружање. - То је истина - рече Парижанка - али зато наше жене освоје два пута више од наше војске! АЛФОНС АЛЕА У неком друштву у присуству књижевника Алеа говорило се како Шекспир није никада постојао и да је његова дела написао неко други. Изнервиран тим тврд њама он им рече: - И ја држим да никада није постојао. Његова дела написао је неко други, само што се и тај други, сасвим случајно, звао {експир! ***

У невероватно комплексном свету понекад стара питања захтевају нове одговоре

Алфонсу Алеи неки надобудни писац стаде гово рити како се он осећа као Балзак. Не могавши да истрпи самохвалисавца, Алеа му рече: - А ја се осећам као Наполеон! - Како то? - Лепо! Моја жена се зове Жозефина!

МИРОСЛАВ АНТИЋ На једном књижевном састанку у Новом Саду, за домачина одређен је Мирослав Антић. Он је примио госте у свом атељеу, на Петроварадинској тврђави, где је тада живео са другом женом (пр вој је оставио троје деце и стан). Мика и његова млада супруга почастили су пићем и ставили ћевапе и ражњиће на роштиљ. Да би створио ведро расположење, Драган Лукић је, иако потпуно трезан, почео да опонаша пијанца. Кад је разбио једну ракијску чашу, Мика Антић га је жестоко изгрдио. Настала је мучна атмосфера и сви су се разишли пре него што су ражњићи и ћевапи били печени. Схватили су зашто је Мика тако реаговао - њему је, као хроничном алкохоличару, било забрањено да пије алкохол, па је завидљиво гледао кад други пију, а поготово кад лумпују. АСКАРТИ Петер Аскарт је написао и дао у штампу свој први роман. Али, купаца романа није било. Непрекидно је раз мишљао што да уради како би продао штампане примерке књиге. Наједном му сину идеја дао је оглас у новине наредног садржаја: Милионер, ви сок, елегантан, образован, му зичар, радо би се оженио с госпођицом која би била у свему слична јунакињи романа "Љубав је победила" који је написао Петер Аскарти. Роман је убрзо распродат.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ СУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница 301-988 Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94

977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560


23

30. јул 2010.

ХОРОСКОП за период од 30. јула до 5. августа Пише Ружица Ракочевић ruzicaastrolog@yahoo.com, 063 – 823 77 63

ПРИЧА ЗА АСТРОЛОШКИ ЗНАК: РАК ХОЋУ ПОЗНАТЕ ВРЕЛЕ ЈУЛСКЕ ВЕЧЕРИ! Бостан, јулски дани и ноћи ... По чему памтим те, свима познате вреле јулске вечери? Сећајући се сочних прича о тим чулним, топлим вечерима, ја их памтим их још из детињства. Памтим их по раздраганом трчкарању по дворишту или седењу по степеницама родитељске кућце, по веселом грицкању и сркутању, на чесми охлађеног бостана, док нам слатки и ружичасти сокови цуре низ браду и праве поточиће све до стомачића и зашивених ластиша на гаћицама, док одрасли, опуштено или уморно седећи, пажљиво сецкају сочне, румене кришке и једу их зато што су добре за бубреге и мокраћне канале.

Памтим их по простирању и сакупљању миришљавог и на врелом ваздуху и Сунцу осушеног веша, по боловима у венама на ногама од стајања поред шпорета и судопере, по томе што не могу још и да испеглам веш јер сам уморна - али неистрошена од телесне врелине; памтим их по неопраним плеховима од воћног колача и пластичних ванглица од умућеног сладоледа за децу, по вреви градских улицама пуним окупаног и осунцаног света који замори, по веселом уличном и рекламном осветљењу, по мушкарцима у мајицама са три дугменцета, и по оним неспортским типовима у кошуљама са кратким рукавима на којима одскаче ивица од пегле.

Пегла и мушке кошуље И одмах уочим добро испеглану кошуљу од оних са ситним наборима офрље исправљеним или само скинутих са жице за веш. По томе разликујем и жене које добро и педантно брину о својим мужевима јер су задовољне њима и то раде из осећања припадања и жеље да буду слика њихове љубави; на оне које тиме безуспешно покушавају да покажу како су њихови мушкарци добро надгледани и контролисани; на оне жене које мушкарца тако добро негују јер су му захвалне што још ништа не зна или не реагује и тако је пуста да буде срећна са стране, и оне које то раде само зато што на свему "ваде" ивицу, без обзира на осећања и морал. Тако седећи сама на тераси у јулским вечерима, мислим да мушкарци са неиспегланим кошуљама и мајицама се облаче

тако зато што су се отиснули од сваке женске руке, да би били своји по сваку цену, или зато што је цена пеглане кошуље сувише скупа "овако или онако", плаћана џигерицом и упропашћеним животом, или су им жене толико несрећне и потрошене на ствари које je требалo они да ураде, па јаднице не стижу још и то. Или оне , које савршено не интересује како ће он да иде, него онако себичне и пролупане, наводно гледају само себе. И познајем још једну жену што лукаво и смишљено извлачи ивице на мужевљевим гаћама "боксерицама", јер се због природе посла Он и њен муж пресвлаче у истој просторији, па муж, пркосно може и жели да се похвали и покаже оном другом колико му жена припада и да то ради само за њега!? Р. Ракочевић

АФОРИЗМИ Ово је земља сељачких радника. Биће куку мотико. *** Што се целог света тиче, више није цео. *** Ништа није уже од човекове средине. *** Демокатију је најтеже пронаћи у пракси. из књиге ОТКОСИ Радомира Д. Блажића

Ован, 21. 3. - 20. 4. Само још петак је привидно миран увод за овај викенд, иако је уз новац. А, онда у суботу, недељу и понедељак имате веома "врео" почетак августа. У уторак нагло "кочење" које се продужава и на среду.У четвртак се креће од нових информација и наглашене комуникације која најављује наредне важне догађаје у овом месецу. Бик, 21. 4. - 20.5. И данас је промет новца, а већ од сутра то више није важно. Тако ће интезивни догађаји да преузму примат над досадашњом ситуацијом и то ће се наставити и током недеље и понедељка. Смиривање али и ваша стабилизација почињу са уторком и у среду. А у четвртак стижу нове вести и нове најаве за предстојећи период. Близанци, 21. 5. - 21.6. Овај петак ће вам пружити само новац, што је иначе, само један део онога што вама треба. А онда у суботу, недељу и понедељак треба да запнете. У уторак и среду ћете нешто добро и конкретно да одрадите. И од четвртка вам је већ све јасније и чућете прве резултате. Рак, 22. 6. - 22.7. Повољан је и петак, и то не само због новца, него и због емоција. За вас је врело лето већ почело. У суботу, недељу и понедељак се тако и продужава. А у уторак и среду се све мало смирује и постаје реалније. У четвртак ћете чути много важних вести или договоре који су карактеристика ове године. Лав, 23. 7. - 23.8. Овај петак је важан у вези новца, али није онако као што ви желите. Без обзира на то, у суботу крећете у нову ситуацију и то се проширује и на недељу и понедељак. У уторак и среду је мало затегнуто, али већ у четвртак стижу вести које ће вам све појаснити, а нове спознаја се односи и на ваше окружење. Девица, 24. 8. - 22.9. И у петак ћете бити у ситуацији да се потрудите, што финансијски што организационо. У суботу већ крећу екстра ангажовања по више основа и то ће да се продужи и током недеље и понедељка. И тек у уторак и среду ћете моћи да предахнете, мада је и тада активно. А у четвртак долази нови талас, и вести и комуникација и контакти.... Вага, 23. 9. - 22.10. Овај петак вам није све по вољи по питању финансија. Зато ћете морати додатно да се трудите током викенда, па и у понедељак.У уторак и среду непланирано стиже смиренија али захтевна ситуација. И коначно, у четвртак вас чекају најаве у вези предстојећих догађаја, и то уз наглашену комуникацију. Шкорпија, 23. 10. - 22.11. И петак је дан у коме се све врти око новца иако друге околности вам, можда, нису по вољи. У суботу и недељу ћете имати посла преко главе, а такав темпо ће се продужити и у понедељак. Уторак и среда ће вам донети предах уз бољу организацију, а у четвртак се спремите за телефонске позиве, информације, гласове.... Стрелац, 23. 11. - 21.12. Поред новца, у петак ћете имати и јурњаву других врста. А у суботу, недељу и понедељак следе за вас, конкретне активности, па и физичке, али вам ниста неће тешко пасти. У уторак ћете мало да се зауставита да би конструктивно размислили да би у четвртак стигле информације и инструкције за нове, будуће изазове. Јарац, 22. 12 - 20. 1. Петак ће бити мало разнежен дан, али уз промет и новца и емоција, што ће вас веома загрејати. Субота, недеља и понедељак ће бити мало "на врат на нос" што, иначе, није ваш стил. Зато ћете у уторак и среду моћи да завршавате све у вама одговарајућем ритму. А од четвртка, све се одвија са новим вестима, спознајама... Водолија, 21. 1. - 19. 2. Пошто су паре већ ту, а и у петак је промет новца, ви сте условно, задовољни. А, онда следи пуно активности и ангажовања која нећете моћи да избегнете, а трају у суботу, недељу и у понедељак. Среда и четвртак вам налажу више одговорности које ви избегавате. У четвртак покушавате да речима решавате ситуацију. Рибе, 20.2. - 20. 3. И петак је ваш дан, иако мало "хот", али око новца и љубави, па вам је све лакше. У суботу, недељу и понедељак ћете морати пуно да се ангазујете иако вам није до тога и на тај начин. У уторак и среду ће све бити смиреније па ћете се мало примирити. А са четвртком долазе нови таласи јаких догађаја по свим основама...


24

30. јул 2010.

АКВА ВИВА ПЛАН Већ од свакодневног прија тељског поздрава – “Здраво! (што значи: желим ти да будеш здрав/здрава). Како си? (како је твоје здравље?)“ – откривамо да је у нашој култури здравље вредност која је увек на првом месту. Иако смо на речима сви посвећени здрављу, када погледамо око себе, видимо нешто сасвим супротно: колико мало чинимо да будемо здрави. Довољно је запитати се: шта је мом организму потребно и шта је за мене заиста добро? Здравствено стање нације За здравље је потребно мало: живети онако како је природа одредила људском бићу – кретати се и излагати тело умереном физичком напору, хранити се разноврсно и умерено, пити довољно воде и – не уносити у организам штетне материје. Савремени начин живота, нажалост, најчешће подразумева обављање стресних послова, премало кретања, свакодневно конзумирање брзе или индустријске хране, презачињене и пуне штетних масноћа и хемикалија, и унос недовољних ко-

личина воде. Слободно време већина одраслих, али и младих, проводи испред телевизора или рачунара, а кад бисмо покушали да одредимо од чега се састоји један просечан оброк становника наше земље, то јело садржало би претерану количину штетних масноћа и соли, а премалу и несразмерну количину корисних састојака. Као непосредни резултат таквих навика у исхрани и кретању, више од половине грађана Србије и готово петина деце и младих је гојазно; сваки пети становник Србије болује од болести срца и крвотока, а број оболелих од дијабетеса и болести бубрега је толики да се у оба случаја говори о епидемији.1 Када томе додамо податке да сваки трећи становник Србије пуши и да навика редовног одласка код лекара ради контроле здравља практично не постоји, разлози за забринутост су више него јасни. Подаци су преузети из студије “ЗдрављестановникаСрбије1997-2007” Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, Београд 2008.

ШЕЋЕРНА ВОДИЦА УТИЧЕ НА РАД МОЗГА Разна слатка безалкохолна пића, нарочито она са мехурићима, налазе се на „црној листи“ свих заговорника здраве исхране. Ипак, једна студија је показала да пре доношења важних одлука у животу треба да „тргнете“ неки сок или газирано пиће пуно шећера, да би вам се глава разбистрила, јер шећер позитивно утиче на рад мозга. Запослени који желе да са шефовима преговарају о повећању плате претходно треба да попију сок или газирано пиће са шећером, поручују амерички научници. Студија коју су спровели научници са Универзитета Јуж не Дакоте показала је да благо повишен шећер у крви доприноси доношењу смирених и мудрих одлука, док недостатак глукозе води до импулсивних потеза. У анкети, у којој је учествовало 65 студената, научници су поставили серију питања са циљем да учесници изаберу да ли ће извесну своту новца да добију сутра, или да се одлуче за већу суму, али нешто касније.

На половину питања учесници су одговарали празног стомака, а на другу половину након што су попили газирано пиће са шећером или заслађивачем. „Десет минута након што су попили пиће са шећером, учесници су се радије одлучивали за већу суму коју ће касније добити", каже Сјао-Тјан Ванг, један од психолога који су спровели студију чији су резултати објав-

љени у часопису "Psychological Science". „То је као при јелу: ако имамо повећану количину шећера у крви, можемо дуже да чекамо до следећег оброка", објаснио је научник. „Студију смо спровели како бисмо сазнали да ли количина шећера у крви регулише не само навике у исхрани, већ и доношење одлука. Другим речима, да ли можемо дуже да чекамо како бисмо добили више новца ако је количина шећера већа. Открили смо да је одговор да", прецизирао је Сјао-Тјан Ванг, који је руководио истраживањем заједно са психологом Робертом Двораком. Учесници истраживања који су попили пиће са заслађивачем реаговали су импулсивно и бирали мању своту новца у краћем временском периоду. „Пића са ознаком 'лајт' телу шаљу поруку да је у 'енергетској кризи'. Реагују ћи, тело покушава да одмах дође до нечега што је доступно. Да кле, 'лајт' пића подстичу импулсивност", закључио је амерички науч ник.

Летње инфекције

ПРАЊЕ РУКУ НАЈБОЉА ПРЕВЕНЦИЈА Цревне инфекције најчешће током лета. „Кривци“ за настанак инфекција прљаве руке и неправилно припремљена храна

Током лета често затичемо пуне пријемне амбуланте, било примарне здравствене заштите или инфективног одељења. Најчешћи узрок су уобичајене летње, најчешће пробавно цревне тегобе. И док нас зими углавном опседају вируси који „воле“ непрозрачене просторије и мноштво људи у контакту на топлом, црев не бактерије највише нас угрожавају лети, захваљујући намирницама које нису добро термички обрађене и не чувају се на хладном месту. Цревне болести није лако избећи, нарочито када су деца у питању, али се ризик може избећи или макар смањити пажзљивим одабиром намирница, које морају да буду свеже, по могућности домаће и правилно припремљене. Сладоледи и разни кремови од јаја спадају међу најризичније летње намирнице. Цревне инфекције праћене су повишеном телесном температуром, повраћањем, дијарејом, болом у трбуху, општом малаксалошћу. -Већина их се, било да су бак-

теријске или вирусне, брзо лече, али је пацијенте, ипак, потребно надзирати, каже начелник Инфективног одељења у Здравственом центру „Студеница“, доктор Милан Парезановић. - Болничко лецење је неопходно тамо где је потребно венским путем надокнадити изгуб љену течност и електролите. Код лакших инфекција то се може урадити уношењем чајева, одосно дијеталном храном и спровођењем хигијенског режима у кћцним условима, додаје др Парезановић. У овом периоду забележени су спорадични слуцајеви заразне жутице и то су углавном пацијенти из околине Подунаваца и Врњачке Бање. Вирус хепатитиса А убраја се у ентеро вирусе, у фекално оралне инфекције али, како каже доктор Парезановић, за његово размножавање погоднији су јесењи месеци, тако да врх епидемијског таласа, можда можемо очекивати током новембра или децембра.

др Милан Парезановић - Сада су актуелне токс инфекције, из такозваног синдрома тровања храном. Јављају се после веома кратког инкубационог периода, од неколико сати до два или четири дана, рекао нам је начелник Инфективног одељења. Да бисмо избегли ризик од настанка летњих инфективних болести најважније је придржавати се елементарних хигијен-

ских навика. Будући да су најчеш ће у питању фекално оралне болести или болести прљавих руку, најважније је одржавати личну хигијену. То значи да пре сваког узимања или припремања хране, руке треба прати сапуном и во дом. Воће и поврће такође треба прати топлом водом. -У овим летњим месецима важна је потпуна термичка обрада хране, јер температуре изнад 60 степени за неколико минута практично уништавају и бактерије и вирусе који изазивају токс инфекције. Зато је битна добра тј. потпуна термичка обрада хране и да не остану неки делови хране који нису пржени или кувани. Храну треба спремати за једнократну употребу, па ако и преостане не што од тако припремљене хране, треба је брзо расхладити и чувати у расхладним уређајима. Припремљену храну никако не чувати на собној температури, јер она погодује размножавању и бактерија и вируса, наглашава доктор Парезановић.

Док трају врућине брзу храну треба максимално избегавати, а воду узимати искључиво са контролисаних изворишта. Чак и на базенима и јавним купалиштима руке треба често прати, а неопрану храну никако не конзумирати. Јавна купалишта и базени могу да буду извор неких инфекција. Тако ових дана градом кружи прича о суграђанима оболелим од менингитиса. О томе доктор Милан Парезановић за Ибарске новости каже: - Нема разлога за панику, првенствено што у Краљеву нема оболелих од менингитиса, ни на Инфективном нити на Одељењу педијатрије. Иако је лето доба године када се може појавити менингитис, разлога за панику нема и све приче које круже градом о пацијентима који су оболели од менингитиса, су неистините. И у превентиви менингитиса неопходно је придржавати се основних хигијенско дијететских мера. А. Милошевић


25

30. јул 2010.

СЛАДАК КУПУС СА СИРОМ

У понуди имамо комплетна решења за прераду и паковање која вам могу помоћи да у своју понуду уврстите све врсте напитака од пиринча, житарица и семенки. Пића од пиринча, житарица и семенки не садрже лактозу и служе као замене за млечне производе и млеко. Она су хранљива и здрава алтернатива за људе који су алергични на лактозу.

Потребан материјал: Главица купуса од око 1кг, 500 гр домаћег проврелог крављег сира, 4 јаја, 2 кашике свињске масти + мало за подмазивање посуде, 2 кашике презли, со, бибер, мешавина зачина Припрема: Купус очистити од спољних листова и ножем издубити средину-корен. У посебан лонац ставити воду, мало је посолити и када прокува ставити главицу купуса да се кува. Када је купус мекан, извадити главицу и оставити је на ђевђир да се добро оцеди од течности. За то време направити надев: Одвојити жуманце од беланцета. У посебном суду измрвити сир и додати жуманца па промешати да се сједини. Беланца улупати у чврст снег и додати маси од сира и жуманаца лагано мешајући варјачом. Суд у коме ће се пећи купус подмазати са мало свињске масти. Оцеђеном купусу пажљиво скидати лист по лист и ређати у суд. У зависности колики је суд, прво на дно ставити три-четири листа, па

500 гр готових кора за питу, 200 гр обарене блитве, 300 гр печене црвене паприке, 500 гр домаћег сланог крављег сира, 6 јаја, 1 прашак за пециво, 200 мл киселе воде, мало уља Припрема: Сир изгњечити или нарендати. Јаја размутити виљушком па додати сиру. Сипати киселу воду и ставити прашак за пециво. Масу добро измешати да се лепо сједини па поделити на три дела. У један део ставити ситно исецкану блитву, у други део ставити ситно исецкану печену паприку и измешати да се сједини. Трећи део остаје само од сира. Подмазати са мало уља плех за печење. Две коре ставити једну на другу. На крај једне коре ставити фил од

чајне количине калцијума или протеина, као ни холестерол или лактозу. Млеко од житарица

Млеко од пиринча

преко ставити мало надева од сира и јаја. Поново одвојити лагано листове и ставити их преко надева, тако да се надев прекрије. Ставити поново мало надева. Понављати поступак док се сав материјал не утроши, водећи рачуна да се заврши купусом. Побиберити и зачинити по укусу. На две кашике свињске масти пропржити мало презле и врело прелити преко купуса. Пећи у рерни загрејаној на 250 Ц неких пола сата. Пред крај се може покрити алуминијумском фолијом да не прегори превише.

СЛАНА ПИТА СА ТРИ ФИЛА Потребан материјал:

ПИЋА ОД ПИРИНЧА, ЖИТАРИЦА И СЕМЕНКИ

блитве по целој дужини и увити у ролат. Тако увијени ролат ставити по средини оне две коре. Узети поново једну кору па истим поступком ставити фил од паприке. Тако увијени ролат ставити поред ролата са блитвом. Узети трећу кору и нафиловати је филом од сира. Тако увијени ролат ставити преко увијених ролата од блитве и паприке. Сада помоћу две коре на које су сложени ролати увити велики ролат и ставити у плех за печење. Прелити мало уљем. Поновити поступак док има материјала. Мени су испала тачно три велика ролата. Пећи у рерни загрејаној на 200Ц неких 45 минута.

Млеко од пиринча се добија од зрна пиринча. Обично се прави од смеђег пиринча и без шећера. Млеко од приринча углавном сладак укус добија природним ензимским

процесом који дели угљене хидрате на шећере, а посебно глукозу. Млеко од пиринча садржи више угљених хидрата од крављег млека, али не садржи зна-

Млеко од житарица је замена за млеко која се прави од ферментисаних житарица или брашна. Може се правити од зоба, крупника, ражи, пиринча, еинкорн пшенице и киное. Млеко од житарица изгледа као кравље млеко, али има мање протеина и већи садржај угљених хидрата. Има врло мало засићених масти и не садржи лактозу. Пићима од пиринча, житарица и семенки се често додаје укус и обогаћена су витаминима и минералима.

КРАЉЕВЧАНКЕ


26

30. јул 2010.

МАЛИ ОГЛАСИ Кафе посластичарници „Мirage“ потребне девојке за шалтерску продају пецива. Доћи лично или позвати на телефон: 036/ 313-336 *** Продајем Опел Астру, 1993. год. Дизел 1,7 у одличном стању, регистрована до фебруара 2011. год. Тел: 036/ 233700, 064/ 80-56-819 *** Потребне две конобарице и две раднице за рад на роштиљу. Плата 30.000,00 динара. Тел: 063/ 313-009 *** Салон половног намештаја из увоза „Идеја“, Београдска 44, по веома повољним условима врши продају угаоних гарнитура, троседа, двоседа, спаваћих соба и осталог комадног намештаја. Тел: 036/322-728, 064/ 94-14-549 *** Продајем земљу прве класе – 1 хектар и 30 ари, поред пута Краљево – Чачак, 37 ари поред реке у Бабачи млин и запрежна кола. Тел: 036/882-018, 062/83-27-240 *** Издајем двособан стан у Обилићевој улици. Тел:036/421-657 *** Продајем прасиће од 30 кг, једно од 150 кг и 2 м2 дрва. Тел: 036/871-505, 065/ 871-5055 *** Продајем локал 39 м2, два нивоа, у жутој згради иза позоришта. Тел:063/60-44-55 *** Продајем универзални абрихтер „МИ Осијек“. Звати после 20 часова. Тел: 036/ 354-138, 871-053 *** Продајем у Врњачкој Бањи, на лепој локацији, комплетно опремљену породичну кућу 200 м2 са 6 ари плаца. Тел: 036/ 613- 736,322-758 *** Продајем парцеле 27 и 32 ара у Метикошу, центар, (струја, вода, теле фон). Цена по договору. Тел: 036/ 235-492 *** Завичајно друштво „ Краљево“ организије посету манастиру Градцу, Петровој цркви, Ђурђевим Ступовима, манас тиру Сопоћани и другим дес тинацијама. Полазак аутобуса са кеја у суботу, 7. августа у 6,15 часо ва.Информације на телефон: 036/322-526 *** Издајем ресторан за све врсте просла ва : свадбе, испратнице, рођендане. Ресторан „СЕНА“ – Врдила Тел: 036 / 822- 186, 064/ 9-74-51-99

Продајем стан 48 м2 и 68 м2, новоградња, Хероја Маричића 95. Тел: 036/ 233- 115, 064/ 944- 79- 21 *** Продајем плац 6,5 ари, у Доситејевој, поред магистрале. Цена по договору. Тел: 036/ 383-029 *** Издајем део стана, са посебним улазом, за помоћ у кући. Тел: 036/ 391-254, 064/ 18-53-919 *** Потребни возачи за „Еуро таxи“. Тел: 060/ 134-71-54, 063/ 607-646 *** Продајем кућу 80 м2, 5 на 5 ари плаца у Рибници, преко пута старе „Кисекане“. Тел: 064/28-28-655, 064/ 51-050-60 *** Продајем супрасне и несупрасне назимице расе Ландрас, Јоркшир и Пиетрен. Тел: 063/ 89- 12 -622 *** Издајем стан 40 м2 у центру града и стан 50 м2 на Кеју. Тел: 063/ 867-2002 *** Продајем две стеоне краве, једну јалову и једну јуницу. Тел: 036/ 871-298, 063/73-23-516 *** Продајем циглу и ПВЦ прозор, димензија 140 x 140 , и купујем магнохромску ТЕА пећ до 3 КW. Тел: 036/ 356-596 *** Продајем новосаграђену кућу, приземље и спрат од 125 м2, а помођним објектима, инвентаром и шљивиком од 35 ари на релацији Трстеник – Врњачка Бања у селу Даубљу. У истом атару продајем : храстову шуму 65 ари, јелак 45 ари, борјак 7 ари. Тел: 037/ 710-299, 062/ 1 – 793- 329 *** Продајем: - метални застакљени светларник, димензије 2,22 м x 2,22 м - спољашња заштитна врата, димензије 1,8 м x 1,6 м - месингане сталаже за парфимерију Тел: 036/ 353- 423 *** - Продајем Vespa „Piaggio“ PX 200 Е, цена 650 евра - осам ДБ кошница са рамовима, цена 300 евра Тел: 064/84-000-55

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ВРЕМЕНУ од 30. јула до 5. августа 30. јул 1975. - У Хелсинкију почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС касније трансфор мисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу. 1993. - Лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли, на мировним преговорима у Женеви, договор о уставном уређењу Босне и Херцеговине као савеза република Републике Српске, Херцег-Босне и Републике Босне. И поред договора, рат у Босни настављен и трајао до децембра 1995, када је у Дејтону потписан мировни споразум. 2008. - Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изручен из Београда Хашком трибуналу. 31. јул 1648. - У борби с Турцима погинуо прослављен српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике. 1849. - У бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи, један од вођа националног покрета 1848. Отац му био Србин Стеван Петровић, а Шандорово крштено име било Александар. Сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником XIX века и снажно утицао на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја. 2003. - Министар одбране Србије и Црне Горе Борис Тадић допутовао у Израел. То је прва посета министра одбране у историји две земље. 1. август 1813. - Изашао је први број првог српског дневног листа, „Новина сербских“, у Бечу. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Лист је угашен 1822. године због проблема са штампаријом. 1877. - У засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име - Панчићева оморика 1914. - Четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност. 1921. - Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате.

1975. - Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, данас Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски предсеник Јосип Броз Тито. 2. август 1994. - Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је лидере босанских Срба да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа. 3. август 1884. - Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан. 2002. - Председник владе Србије Зоран Ђинђић примио је у Прагу (Чешка) награду Фондације Вацлав Полак за допринос развоју демократије у Србији. 4. август 1993. - Снаге босанских Срба освојиле су све кључне положаје на планини Игман изнад Сарајева и затвориле обруч око града. 1994. - Након што је Скупштина Републике Српске одбила мировни план Контакт групе за Босну, СР Југославија је прекинула политичке и економске односе са босанским Србима и затворила границу на реци Дрини. 1995. - Хрватска војска је, у операцији „Олуја“, ушла у српску енклаву (Република Српска Крајина), зону под заштитом УН. Око 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији. 5. август 1716. - Аустријски принц Еуген Савојски са армијом од oko 83.000 војника у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци од 120-150.000 људи под командом Дамада Али Паше. У бици погинуло око 3.027 аустријских и око 56.000 турских војника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739. 1914. - Црна Гора објавила рат Аустро-Угарској. 1994. - Авиони НАТО бомбардовали положаје босанских Срба око Сарајева, пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних снага УН на планини Игман.


27

30. јул 2010.

Сећање на драгог колегу и пријатеља

Александар Милутиновић Џиги 2006- 2010

Колектив „Ибарских Новости“ РТВ Краљево

1. августа 2010. године у 15 часова опет ће нас окупити испред његове куће наш

Александар Милутиновић Џиги 1.8.2006.- 1.8.2010.

Ни данас, после четири године не можемо да поверујемо у сурову реалност. И данас, као сваког дана у нашим мислима си ти, и бићеш док куца и једно наше срце. Твоја породица

Ацо

Сећање

1.8.2006.- 1.8.2010. Време пролази, а рана остаје, рођени мој Твоја тетка Јулка

Александар Милутиновић Тетка Стајка и теча Михајло

Дана 21.07.2010.године навршило се 9. тужних година без тебе

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 15 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА.

Перица Томовић дипл. економиста из Витановца

С љубављу, поносом и поштовањем чуваћемо те од заборава. Твоји најмилији : ћерке Драгана и Гордана и супруга Душица Томовић

МОЛИМО ВАС ДА ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ДОСТАВЉАТЕ НА НЕКОМ ОД МЕДИЈА ПОГОДНОМ ЗА ШТАМПУ


28

30. јул 2010.


30. јул 2010.

29


30

30. јул 2010.

ФУДБАЛ - ДРУГА ЛИГА Слога склапа мозаик тима коме је циљ повратак међу прволигаше

КРАЉЕВЧАНИ ЖЕЛЕ ВРХ "ЗАПАДА" Две недеље пред почетак првенства у Западној групи друге лиге Слога, са подмлађеним тимом, спремна за борбу за највиши пласман и повратак у Прву лигу

Пуне две недеље је остало до старта новог првенства (14. август) Српске лиге група "Запад", а јуче (29.јула) је обављен и жреб. Истовремено, фудбалери Слоге, који су пре свих почели припреме за нову сезону, већ месец дана су у погону и марљиво се спремају за обавезе које следе. После испадања из другог разреда српског фудбала на Градском стадиону се догодила велика перестројка, "бели" су потпуно подмладили први тим ослонивши се искључиво на играче из омладинско-кадетске екипе.

- Став руководства клуба је био јасан, свестан сам задатка који је пред моје сараднике и мене постављен и отуда смо посао почели пре других. То говори и о озбиљности клуба. Тим је млад, али врло перспективан, а на досадашњи рад имам само речи хвале. Момци се понашају као прави професионалци, тренирамо два пута дневно плус теретана. Ништа им не пада тешко и сигуран сам да овакав рад, одрицање и понашање, као и дисциплина морају дати резултат. Чињеница да сви кандидати за први тим знају тежи��у дреса

СЕРИЈА КОНТРОЛНИХ УТАКМИЦА Слога је одиграла и серију контролних утакмица са врло јаким ривалима. Почело је против нашег представника у Лиги Европе Спартака из Суботице 0-0, па преко Будућности из Подгорице 0-0, онда два минимална пораза од чачанског Борца и Јавора у Ивањици по 1-0, па пораз у Крагујевцу од Радничког 4-1, реми са Полетом из Љубића 1-1 и коначно убедљива победа против црногорског прволигаша ОФК Петровца 4-0. У среду Слога је у Гучи играла против чачанске Слободе,а у недељу на Златибору ривал ће јој бити још једна наш суперлигаш, Металац из Горњег Милановца. У недељи која долази, 4. августа на Градском стадиону гостује параћинско Јединство, а као генерална провера послужиће још један дуел са Металцем из Горњег Милановца.

који носе је велика победа, наглашава Игор Туфегџић шеф струке краљевачке Слоге. Гро тима "белих" чине игра чи рођени 1992. и 1993. године. Досадашњи ток припрема је показао да на ову изузетно талентовану генерацију треба озбиљ но рачунати. Наравно, младост и таленат нису довољни да би се обезбедио експресни повратак међу прволигаше, што сигурно јесте крајњи циљ Слоге у овој сезони. - И у уводној фази рада сам рекао да нам је неопхподно искуство, пар играча који ће овај тим водити ка победама у лиги. После кресања списка играча, односно одлазака једног броја до јуче стандардних, кренуло се у довођење играча који би требало да подигну квалитет игре нашег тима. Није лако довести играча у Српску лигу. Дужина прелазног рока такође утиче да многи још увек гледају преко границе и чекају последњи тренутак да се одлуче где ће играти. Ми не можемо да чекамо, то смо јасно ставили до знања свим фудбалерима са којима преговарамо, као и онима који би још увек да нас напусте. Дали смо рокове и

мимо тога нећемо повлачити никакве потезе, закључује Туфегџић. У Слоги су сагледали све врлине и мане тима и кренули у потрагу за неопходним појачањима. На позицији шпиц играча стигао је Дарко Дринић бивши фудбалер Железника и Новог Сада, са интернационалним ис куством у Кини и Кореји, који је у последње две провере показао квалитет. На позицију штопера стигао је снажни и робусни Момир Десница бивши фудбалер апатинске Младости и Новог Сада, који се у српски фудбал враћа после епизоде у Кини. Велика жеља је да се нађе прави организатор игре, мада је то најдефицитарнија позиција у сропском фудбалу, а последња вест, која радује све навијаче Слоге, јесте останак најбољег стрелца протекле сезоне Милана Мијаиловића. Тандем „белих“ у

али Слога је поставила обештећење без чије реализације млади фудбалер неће видети град на Морави. У случају да до овог трансфера дође Краљевчани ће потражити и једног левог спољног играча. Оно што све истинске љубитеље фудбала у Кра љеву може да радује јесте и став финансијера који су чврсто уз клуб из Индустријске улице. - Морам да нагласим да сам први пут задовољан комлетном сликом када је првим тим Слоге у питању. Дечаци су сјајни, вредни, дисциплиновани, жељни да науче и да се боре за Слогу и њен дрес. Почели смо рад пре свих и то довољно говори какве амбиције имамо, а познато је да смо организационо и финансијски међу најстабилнијим клубовима у Србији. Радимо на доласку још два играча на дефицитарним позицијама и убеђен сам да ћемо имати тим вредан

ПРЕЛАЗНИ РОК Прелазни рок за фудбалере, који је још увек у току, прилично мирно пролази што се Слоге тиче. Одлазака је било више, пошто су бели дрес раздужили Урошевић, Павловић, Рађеновић, Перић, Спасојевић, Трнавац, Пеливановић, Никачевић (позајмица у ФАП из Прибоја), Опанчина (Раднички КГ). Нови играчи су за сада Дарко Дринић и Момир Десница. Далибор Дивац се вратио са једногодишње позајмице из ФАП-а, а у клубу тренира и Младен Грујичић, бивши играч Младости из Опланића и протекле полусезоне београдског српсколигаша Сопота. У понападу Мијаиловић-Дринић би требало да буде најбољи у лиги. Ускоро истиче рок Александру Гојковићу, бекомпромисном беку, кога жели чачански Борац,

следње две контролне утакмице „бели“ су представили нове играче. - Јако сам задовољан што сам овде јер Слога је право име. Нисам погрешио што сам дошао, без обзира на вишегодишње прволигашско искуство и играње у иностранству, без задршке сам се одлучио да прихватим Слогин позив. Екипа је млада, момци су ме сјајно прихватили и убеђен сам да ћемо имати јако успешну сезону, а циљ се зна. Желимо и хоћемо само прво место и повратак међу прволигаше, каже за „Ибарске Новости“ Дарко Дринић нови шпиц Слоге. првог места на српсколигашком "Западу" и повратку у Прву лигу Србије, јасан је став финансијера Слоге Зорана Милашиновића. А. Даишевић


31

30. јул 2010.

БИЦИКЛИЗАМ - Лига Србије

КРАЉЕВЧАНИ НАЈБОЉИ Чачак је протеклог викенда био домаћин бициклистичке трке која се бодује за Лигу Србије. У веома јакој конкуренцији поново су блистали бициклисти краљевачког Металца. У конкуренцији кадета победио је Марко Полумирац док је водећи у генералном пласману Милош Борисављевић стигао на циљ четврти. У овој конкуренцији Металац је освојио прво место испред чачанског Борца. И у конкуренцији млађих кадета Краљевчани су екипно

били најбољи и заузели прво место а Јелена Ерић и Стеван Јовановић су били четврти, односно пети. У конкуренцији јуниора Милош Стојановић је био други баш као и Металац екипно. Већ овог викенда Милош Стојановић и Лазар Ерић ће, као репрезентативци Србије, учествовати на трци у Турској док ће у августу најбољи кадети Милош Борисављевић и Марко Полумирац возити Трифеј Карлсберг у Аустрији.

ВАТЕРПОЛО - Друга лига

ПРВИ И ПОРЕД ПОРАЗА Протеклог викенда на програму су биле утакмице петог кола јужне групе Друге ватерполо лиге. Екипа ПВК „Краљево“ је у Параћину поражена од истоимене екипе резултатом 15:12 (3:1, 3:3, 3:4, 6:4). Најефикасники у првом поразу ове сезоне био је Милош

Филиповић са пет постигнутих голова. Екипа Краљева води на табели са девет освојених бодова. Сутра су на програму утакмице шестог кола у коме, у дерби меч,у Краљевчани дочекују екупу Гоча из Врњачке Бање док у недељу гостују у Крушевцу.

КАЈАК НА ДИВЉИМ ВОДАМА Завршено првенство Европе за јуниоре

БУКАРА УМАЛО БРОНЗАН Краљевчанин Богдан Букара због заостатка од секунду и по остао без медаље У четвртак су у категорији Класик, на 8. Европском јунирском првенству у кајаку на дивљим водама, вожене четири трке екипно, К1, Ц1 и Ц2 у мушкој категорији и К1 у женској, на стази Маглич. Тријумфовали су Французи, Немци и Чеси. У категорији К1 за мушкарце најбо љи су били Французи са временом од 15:19:06, други су били Чеси а треће место припало је тиму из Немачке. Репрезентативац Србије Никола Толић језаузео 31. Богдан Стојановић, 35. а Радован Анђић 38. место док је Предраг Павловић дисквалификован Немице су славиле победу у категорији К1 жене. Оне су до циља стигле за 17:10:12. Добар успех послигла је и женска еки па из Словеније заузевши друго место. Словенке су стигле до циља за 17:48:64. Треће су биле Италијанке. Зорица Илић из репрезентације Србије је, као најслабије пласирана, заузела 22. место а Ивана Илић и Милица Вукомановић нису завршиле трку. У категорији Ц1 за мушкарце прво место заузео је тим из Републике Чешке са временом од 17:48:97. Французи су били други, док је треће место припало екипи Немачке. И у категорији Ц2 мушкарци, без конкуренције били су симпатични Чеси који су и једини наступили

у овој трци. Они су стазу превеслали за 19:32:23. У категорији Спринт у суботу је вожена појединачна трка на стази Бук Грмчић. После две вожње, најбољи у дисци плини К1 мушкарци био је Richard Hala из Републике Чешке, са временом од 2:11:44. Други је био Filip Kristan, такође из Републике Чешке док је треће место припало је Немцу Julius Stark. У дисциплини К1 жене, најбоља је била Францускиња Alice Schmitt са временом од 2:29:83. Друго место заузела је Katharina Metzger из Немачке, а трећа Ајда Новак из Словеније. У данашњој трци у дисциплини Ц1 за мушкарце, Краљевчанину

Богдану Букари измакла је бронзана медаља за секунд и по. Он је заузео 5. место, са временом 2:37:75. Најбољи у овој дисциплини био је Louis Lapointe из Француске са временом од 2:31:06. Друго место освојио је Richard Antal iz Словачке, док је трећи био још један Француз Nicolas Scianimanico. И у дисциплини Ц2 мушкарци Французи су били најбољи. Њихов тим Pazat Lucas-Ruiz Anthony заузео је прво место са временом од 2:29:58. Други је био италијански тим Cucinotta Enri co-Mainardi Alessandro. Треће место припало је тиму из Републике Чешке, Smolka Ondrej-Jelinek Simon.


32

30. јул 2010.

КАЈАК НА ДИВЉИМ ВОДАМА Краљево домаћин Европског сениорског првенства у спусту на дивљим водама

ОРГАНИЗАТОРИ ПОЛОЖИЛИ ИСПИТ Кајак клуб „Ибар“ и град Краљево успешном организацијом Осмог европског јуниорског првенства у кајаку на брзим водама успешно су положили последњи тест, пред сениорско Првенство Европе

Генерални секретар Европске кајакашке федерације и службено је потврдио да ће Краљево, после успешно организованог Европског јуниорског првенства у кајаку на дивљим водама, идуће године бити домаћин Европског првенства за сениоре. - Краљево ће следеће године бити организатор Европског сениорског првенства, које ће се одржати половицом маја. Већ смо одредили датум, биће то 14. и 15. мај. Наравно, то ће бити други термин, другачији увјети на води, захтеваће још додатне напоре организатора, али мислим да су они прве кораке већ направили и да су сад и сами свјесни онога што још треба направити за једно такво, још озбиљније натјецање, због увјета на води. Мислим да ћемо сви скупа уживати у новим побједама и новим првацима Европе, рекао је Бранко Ловрић, генерални секретар Европске кајакашке федерације.

Технички делегат Европске кајакашке федерације, Томислав Црнковић, који је на Буку Грмчић први пут био као спортиста 1988. године, није крио задовољство. -Стварно ми је драго, поготову кад сам прошле године у деветом мјесецу био овјде и када смо обавили прве иницијалне састанке, када сам са носталгијом понио доста лије пе успомене одавде. Вјерујем да ћу и слиједеће године дат максимум од себе и да ћу ове предивне људе упутит на прави начин како да ово натјецање догодине још боље организирамо, оценио је Црнковић. Град Краљево је први град у Србији, сем Београда, који је имао привилегију да буде домаћин једног европског такмичења. Вест о томе да ће Краљево бити домаћин и такмичења у сениорској конкурен цији, градоначелник Љубиша Симовић, који је уједно и председник Организационог одбора

овог такмичења, примио је као признање за оно што је град урадио у припреми јуниорског првенства. - То је нешто што нас радује јер нам даје потврду да је организација добро одрађена. Већ од данас треба да кренемо у припреме Европског сениорског првенства, рекао је Симовић. Организатори јуниорског првенства су Кајакашки савез Србије, Министарство омладине и спорта и Град Краљево уз помоћ Кајакашког клуба Ибар. Део средстава за организацију јуниорског првенства обезбедили су привредници и јавна предузећа Краљева, чиме су показали друштвену одговорниост. Део средстава очекује се од ресорног министарства. Према речима Жарка Максимовића, члана Организационог одбора и председника Ка јакашког клуба Ибар, ово европско првенство је можда

најјефтиније. - Уз помоћ ентузијаста, каја каша и људи до бре воље, ово Ев ропско првенство је организовано са само 4 милиона динара, рекао је Максиомовић. Готово фрапантан је податак да је Европ ско јуниор ско првенство на мирним водама, одржано пре две године у нашем главном граду, коштало 95 милиона динара. Следеће године бук Грмчић и стазу на којој ће бити одржано Европско првенство опсешће екипе глобалних спорт ских мрежа и са овог терена слика ће ићи у свет. То је директна последица перфектно организованог јуниорског пр венства. Вишемесечне припреме у којим је носилац посла био Кајак клуб „Ибар“ омогућиле су да се ово првенство релизује без иједне грешке на задовољство такмичара али и организатора. - Шеснаест реперезентација, са око 200. учесника и чланова пратећих екипа, изузетно су задовољни, организацијом, реком, а највише госто примством и пажњом којоом су били окружени током трајања Европског јуниорског првенста, основна је импресија коју из Краљева носе учесници овог првенста – каже Горан Антић, Секретар Кајак клуба „Ибар“ из Краљева. Општи утисак о сјајној организцији није могао да наруши

ни инцидент до којег је дошло када је током свечаног дефилеа рпрезентација када је бачена флаша у правцу јуниорску репрезентације Хрватске. Свесни да се нашим спортистима сличне непријатности догађају на такмичењима у Хрватској, млади спртисити су инцидент заборавили већ након једног дана и наставили да се друже са вршњацима. - Спотисти су људи великог срца. Та деца се међусобно друже, бодре једне друге на стази. Слободно врме проводе заједно. Раземнили су бројеве телефона, е-маил адресе. Посебно су у репрезентацији Хрватске били задовољни медицинском негом и ангажовањем ЗЦ „Студеница“ чије су екпе повређеног дечака обилазили и на стази. Инцидент се на жалост десио, али је брзо пао у заборав, јер је атносфера око такмичење избрисала сваку непријатност.Организација, минулог првенства, пала је на плећа малог броја људи. Оно што организаторе очекује следеће године је дупло већи број такмичара, а важност такмичења је на далеко вишем нивоу. Како то обично у Србији бива, проблем су паре. Следеће године се у Београду одржава и Првенство Европе у кајаку на мирним водама. Није безразложан старх Краљевчана да ће бити ускраћени за средства које Европска кајак федерација уплаћује савезима. Град је овг пута био уз Кајак клуб „Ибар“, али за организацију такмичења континенталних размера потребно је више од тога. Природа је, дарујућу Ибар учинила своје, остало је на људима. Е.Т. А.К.


IN 2920