Page 1

Година LVII, Број 2923, 20. август 2010, 30 дин, Излази петком

www.novine.in.rs, е-пошта redakcija@novine.in.rs

Завршен Жички духовни сабор Преображење 2010

СРПСКИ СВЕТИОНИК ПОЕЗИЈЕ ЗА БУДУЋНОСТ Јуче је, уручењем „Жичке хрисовуље“ песнику Петру Пајићу, у трпезарији манастира Жиче, завршен овогодишњи Жички духовни сабор Преображење 2010.

Наша најзначајнија културна манифестација и једна од најугледнијих у Србији те врсте, одржана је 19. пут, а њени успешни организатори били су, и овога пута, Народна

Јован Кркобабић, потпредседник Владе Србије

ПЕНЗИОНЕРИ ДЕЛЕ СУДБИНУ НАРОДА стр. 2 Скандал у Скупштини града

ГРАДСКИ ПОЛИЦАЈЦИ ПОД СУМЊОМ стр. 3

библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб Краљево, уз покровитељство града Краљева и подршку Министарства културе Србије.

ЛЕЧЕЊЕ ЏАБЕ САМО У СВОМ КОМШИЛУКУ стр. 7 Војна ваздушна лука код Краљева све ближе цивилима и привреди стр. 4-5

ОДОШЕ „ЛАЂЕВЦИ“ У „МОРАВУ“ стр. 10 Трговина ЈАНОК Конарево ДВАДЕСЕТ И ЈЕДНУ ГОДИНУ СА ВАМА

20.8.1989. - 20.8.2010.


2

20. август 2010.

Јован Кркобабић, потпредседник Владе Србије

ПЕНЗИОНЕРИ ДЕЛЕ СУДБИНУ НАРОДА - Кад се ради о пензионерима, без обзира на дубоку економску кризу, могу да будем задовољан. Тешко јесте и тешко је пензионерима али, има огроман број људи и без пензионера који не примају плате по неколико месеци или година. Неки су отпуштени са посла па им је још горе. Неки млади не могу да добију уопште посао. Пензионери од 2008. године имају повећане пензије за 14 процената, редовно их и без остатка сваких 15 дана примају и то се никада не доводи у питање. Пензије јесу мале али су и примања мала а пензионери деле судбину овог народа. Новим системом смо предвидели да се пензије усклађују са кретањем зарада и од почетка идуће године усклађиваће се по истој формули као и зараде у јавном сектору.

Чим завршимо разговоре са Међународним монетарним фондом и извршимо ребаланс буџета биће додељена помоћ најсиромашнијим пензионерима а износиће пет или више хиљада динара зависно од висине пензија. Колико ће пензионера од милион и 600 хиљада добити ту помоћ не могу прецизно да кажем јер ће то зависити од количине пара коју прикупимо за ту сврху. Предлог је на Влади усвојен. Имамо обезбеђене две милијарде динара што је мало за овај број пензионера. Треба да обезбедимо и средства за стари дуг за 200 хиљада пензионера пољопривредног осигурања. Пета ревизија са ММФ-ом, Светском банком и Европском банком за обнову и развој и Европском заједницом више не предвиђа разговоре о пензијама. Мој став је био да се пензије мо-

ИНВАЛИДСКЕ ПЕНЗИЈЕ Од када траје пензиони систем какав је данас сигурно је направљено на хиљаде грешака. То раде инвалидске комисије, лекари, стручњаци, болнице, специјалне установе а и у комисији у Фонду пензијско инвалидског осигурања вероватно има пропуста. Дао сам налог да се изврши ревизија, прегледање и контрола свих тих пензија. У пензију се иде са првом категоријом инвалидитета што значи да је човек неспособан за било какав рад. Ако је способан за рад онда не може да прима пензију. Онај ко ради не може да прима пензију а онај ко прима пензију не може да

ради. У Војводини смо повукли потез који није баш много популаран јер хоћемо да исправимо грешке. Није популаран са становишта који ће изгубити право или део тих права. Не могу да схватим да човек прима пензију а да може да ради. У пензију се иде са првом категоријом инвалидитета што значи да је човек неспособан за било какав рад. Ако је способан за рад онда не може да прима пензију. Онај ко ради не може да прима пензију а онај ко прима пензију не може да ради.

рају усклађивати са кретањем зарада у јавном сектору до краја 2012. године док траје наш мандат. Како ће после бити, ко буде на власти тај ће одредити. Можда ће мењати закон. Ако ми будемо на власти пензионере више нико неће вратити у позицију у којој су данас. ПОВЕЗИВАЊЕ СТАЖА Стаж се за све повезује у оквиру онога што је у складу са законским прописима. Сав стаж се повезати не може. Ако неко није хтео да уплаћује доприносе не може му се повезати стаж. Ако грешком послодавца или државе, код ликвидације фирми, раднику није уплаћен стаж држава даје гаранције. Ове године смо повезали стаж за десетине хиљада случајева.

Кад се ради о туђој нези и помоћи, која је до тог пензионог система, вршимо врло ригорозну контролу. Ако неко вашу маму или моју супругу нађе у башти да копа или чува овце, а прима туђу помоћ, престаје то право. Пољопривредна пензија ће бити увећана за 1 посто. Са 15 година рада не можете очекивати неку велику пензију. Локалне заједнице, упрема својим когућностима, треба да се окрену својим људима и да обезбеде помоћ као што је бесплатан превоз, једнократна помоћ, кухиње и читав низ других мера које се могу повући. Тамо где смо ми на власти, где партиципирамо и утичемо на политику локалне заједнице то не изостаје. Квалитет живота пензионера не зависи само од буџета. Зависи од укупне укупне економске ситуације, развоја привреде и по-

дизања економске моћи а буџет је само једна слика тог стања. Садашњи буџет је изузетно тежак јер је наша економска снага мала па је и распоред средстава ограничен. Можете поделити само оно што имате. Ја још нисам срео некога ко је од ништа направио нешто. Морате имати нешто да би то поделили.

ЛАЖНЕ ИНВАЛИДСКЕ ПЕНЗИЈЕ Нисам ни позван ни компетентан да дајем оцену о томе што је један специјалиста о способности за рад пацијента. То може довести у питање само стручна експертиза. Ако су то дали најкомпетентнији људи онда се то не може доводити у питање.

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о, Краљево, Хајдук Вељкова 2 Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум Огласи 312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: redakcija@novine.in.rs, www.novine.in.rs


3

20. август 2010.

Нови велики скандал у Скупштини града Краљева

ГРАДСКИ ПОЛИЦАЈЦИ ПОД СУМЊОМ После тродневне лакрдије град одлучио да „Јовашевићеви“, комунални полицајци могу да остану до краја обуке у Кули Краљевчани који се налазе у полицијском центру у Кули где се уче да буду комунални полицајци ипак ће остати тамо до краја обуке, а каква ће им судбина бити када се врате у Краљево, бар званично, засад нико не може да каже. Градски оци из свих партија на власти су прошлог петка на сва звона око поднева новинарима саопштили да је група људи која треба у граду да преузме добар део ингеренција редовне полиције, сходно закону који је донет прошле године, у центар у Кулу послата најблаже речено мимо прописа и без ваљаних градских одлука и да морају да се врате, а да ће нови, легални конкурс, на коме и они могу да учествују убрзо бити расписан. Није прошло ни три сата од те конференције а новинарима је из канцеларије градоначелника стигло саопштење у коме се каже да ,,кандидати који се тренутно налазе у наставном центру Кула на обуци за комуналне полицајце могу да заврше обуку. Овакву одлуку доносим са обзиром на сазнање да су наши суграђани који у Кули похађају обуку спремни да ступе у штрајк глађу чиме би још једном постали жртве злонамерне политике. Они су најпре ван процедуре и јавног конкурса упућени на обуку за комуналне полицајце у Кулу, чиме су први пут изманипулисани од стране Покрета за Краљево и Љубише Јовашевића. Након завршетка обуке све ће бити уведено у законску процедуру“. У заглављу овог саопштења стоји кабинет градоначелника. Без грба и потписа. А цела прича је уствари кренула када је из Куле стигла вест

Представници владајуће коалиције на конференцији за медије да је групи од 23 кандидата који су упућени на обуку за комуналне полицајце у Центар сопштено да ће бити враћени кући а њихови уговори, које су потписали са Љубишом Јовашевићем , преходним градоначелником, сматраће се ништавним. Конкурс за нове кандидате, како се тада чуло, требало би да буде расписан када Скупштина донесе неопходне акте и определи средства у буџету за формирање комуналне полиције. Кандидати послати у Кулу, а за које актуелне градске власти тврде да су бирани по партијској и родбинској линији, немају намеру да се враћају из Куле и запретили су штрајком гладју. По речима Драгана Ивановића једног од полазника обуке Краљевчанима је прочитан допис из Министарства за државну управу и локалну самоуправу да им се настава прекида и да треба да се врате у Краљево. Они су међутим одбили да напусте Центар за обуку иако су пред викенд војнички речено „скинути“ са хране и стана. Разлог за то по Ивановићевим речима је пре свега чињеница да у документу који им је предочен нема јасног образложења ни поуке о правном леку. -Одлуку нам је саопштио вођа курса Трајан Антић. Он је

казао да је она факсом стигла из Министарства за државну упра ву и локалну самоуправу и притом нам није дао никакво потпуније образложење, каже Ивановић. У дану када им је саопштено шта је наложило министарство полазници курса из Краљева одбили су ручак и тражили да има се образложи да ли је старији уговор који су склопили са Скупштином Краљева која плаћа њихову обуку или допис минис тарства. Градске власти пак тврде да су уговори који су потписани са овом групом људи за обуку за комуналне полицајце нелегални јер су начињени пре но што је град Краљево донео неопходна акта и одлуке који треба да им после обуке обезбеди посао. -Комунална полиција треба да се формира искључиво са одлуком о буџету која подразумева све трошкове неопходне за функционисање једне тако важне службе. А то су њихове плате, доприноси, возила, опрема, простор. Ми то немамо, као што немамо ни одлуку о изгледу униформи, беџевима и многим другим стварима које закон прописује. Није проблем да се ови људи, после повратка из Куле, јаве на конкурс који ћемо расписати да бисмо пружили шансу

свим незапосленим Краљевчанима да конкуришу на та места . Ко прође, завршиће обуку и добити посао, рекао је на конференцији за новинаре Љубиша Симовић градоначелник Краљева. -Конкурс је био расписан а миснистарство се два пута писмено обраћало граду тражећи да им доставимо имена кандидата. Закон нам је иначе налагао да у одређеном року уђемо у процедуру формирања ове службе, каже др Љубиша Јовашевић. По његовим речима више од 70 кандидата се јавило на овај конкурс а само мала група која је у Кули пре свега здравствено је одговарала траженом профилу. По њем,у међу њима је тек један кандидат који је страначки опредељен. Оно што његови тренутни политички противници тврде је , међутим, да се међу кандидатима тачно зна квота по којој је која партија што родбински што партијски у комуналне полицајце угурала своје људе. -Замена је теза да смо захваљујући страначким и родбинским везама прошли конкурс и отишли на обуку. Од двадесет троје колико нас има на обуци само је двоје (?) у некој од странака Нико од нас овде није дошао преко родбинских или страначких веза. Неки од нас су чак напустили посао и дошли на обуку да би добили шансу да се запосле као комунални полицајци. Медју кандидатима је и 10 жена а међу њима једна самохрана мајка, каже Драган Ивановић Његове речи потврдјује и колегиница Весна Вуковић. -Међу нама је доста жена које имају малу децу, тек засноване породице, оних које су у

Др Љубиша Јовашевић овом послу виделе сигурну будућност каже Вуковићева. Подсећања ради, тренутна владајућа коалиција у граду коју чине ЗЕС, СПС-ПУПС и група одборника партије Маје Гојковић иначе не признаје избор Љубише Јовашевића на место градоначелника пошто тадашња коалиција, у којој су Јовашевићев Покрет за Краљево, радикали и ДСС-НС због „пребега“, није имала већину. Сходно томе, актуелне градске власти и чешљају све уговре склопљене у то време укључујући и овај о обуци комуналних полицајаца. Иначе, бар како се прошлог петка чуло, сем најаве подношења кривичне пријаве против Јовашевића за, како сами тврде, евидентни јавашлук у градској управи још нико није одговарао. Бар за сада је остало нејасно и питање шта ће се десити и ако после завршене обуке кандидати не добију посао, пресавију табак и туже град јер је међу њима и оних десет који су напустили стара запослења да би постали комунални полицајци. Како је, барем новинарима, објашњено њима нико не брани да туже а суд ће проценити да ли је у том тренутку Јовашевић могао или није могао да потписује уговоре са њима. А.Тасић


4

20. август 2010.

ИНтервју: Горан Суботић, стручни сарадник

КРВ ЈЕ ЈЕДИНИ - Оно што другима дајемо и чинимо не осиромашује нас већ напротив, чини нас богатијим. - Кампања „Улепшај дан себи и другима – дај крв“ спровди се у шездесет градова Србије Институт за трансфузију крви као стручна методолошка установа има као оновни задатак обезбеђење довољних количина крви. Крв као биолошки агенс једини је незамнљиви лек па држава води рачуна о резервама крви. Институт за трансфузију крви у сваком тренутку мора да обезбедимо довољне количине крви за лечење становништва на нивоу целе државе. Сарађује са заводима у Новом Саду и Нишу и 44 трансфузиолошке службе при клиничко болничким центрима у градовима Србије. Институт за трансфузију крви обезбеђује првенствено све београдске кли нике које имају 44 хиљаде постеља. Шездесет посто становника Србије се лечи у Београду и тамо су највеће потребе за резервама крви. Дневна потрошња износи између 1000 и 1100 јединица крви на нивоу Србије док сам град Београд троши око 400 јединица. Највећи потрошачи су хематологија, трауматологија, ургентна медицина а и ортопедија, кардиоваскуларна и церебрална хирургија. Смањене резерве крви током летњих месеци повод су за кампању под називом „Улепшај дан себи и другима - дај крв“ коју Институт за трансфузију крви из Београда, током овог месеца, реализује у Краљеву. Била је то прилика да од Горана Суботића, стручног сарадника у Институту сазнамо нешто више о значају добровољног давалаштва крви. - Ми у сваком тренутку морамо обезбедити довољне количине јер крв чека пацијента а никада пацијент не чека на крв. Никада не питамо одакле је пацијент и које је крвне групе. Делатност Института није само прикупљање и чување

крви? - Институт за трансфузију крви не само да обезбеђује крв за клинике него ради и одређене лекове који се могу добити једино од људске хумане крви. Двадесет три лека се добијају из људске крви почево од тетабулина до беоглобина који се даје РХ негативним мајкама после прве трудноће да би могла свака следећа трудноћа да се нормално изнесе и планира породица. Крв је једини незаменљиви лек а извор тог лека смо ми сами. Због тога настојим да створим климу у смислу васпитања и осећања моралне обавезе да бар једном у животу дамо крв да бисмо могли да је примимо. Свако од нас је потенцијални прималац а крв се не даје за грипозно стање и кијавицу већ оног тренутка када је човеков живот угрожен. Ако смо потенцијални примаоци крви која нам обезбеђује основно право, право на живот, онда имамо моралну обавезу да бар једном у животу дамо крв. Какав је однос грађана према давању крви? - Према најновијим светским истраживањима сваки трећи становник на планети је потенцијални прималац. Зато морамо размишљати о повећању нивоа давања крви. У скандинавским земљама регистровано је преко десет давања на сто становника. Код нас је тај број око 3,8 на нивоу целе државе али распоред није равномеран на читавој територији. Шта се чини да се тај број повећа? - У последње три године овај број се повећава. Са Црвеним крстом, који има овлашћење да се бави организацијом прикупљања крви, изводимо популарна предавања за ученике завршних разреда средњих школа јер долазе у групу грађана од 18 до 60 година старости који могу бити даваоци

Ми у сваком тренутку морамо обезбедити довољне количине јер крв чека пацијента а никада пацијент не чека на крв крви. Потребан је велики рад, не само са средњошколцима већ и са ученицима основних школа. зато смо и започели са једним програмом у основним школама „Ђаци волонтери у давалаштву крви“. Они су ти који зову своје родитеље, комшије да дођу да дају крв а уједно се васпитавају да чине једно добро дело. То је дуготрајан процес али ће се сигурно добити резултати. Шта добијамо давањем крви? - Обезбеђивање потребне количине крви је ствар опстанка народа на одређеним просторима. У тренутку док ми овде разговарамо угрожено је између 400 и 500 живота. Ако то помножимо са 365 дана па са десет година ми ћемо сами себе уништити само зато што немамо добру вољу да, без икаквог проблема за своје здравље, дамо део себе и омогућимо људима, који нису криви зато што су болесни, да сутра буду заједно са нама. Има ли давање крви последице по здравље даваоца?

-Давање крви није штетно по здравље и свако је способан за све психичке и физичке активности одмах после давања. Постоје заблуде јер су даваоци крви по закону ослобођени током два нередна дана активности на послу. То није због тога да би се рехабилитовао организам после давања крви већ награда за учињено врхунско дело којим је спашен нечији живот или је на неки начин продужен. У летњем периоду долазимо у ситуацију да имамо несташицу крви и појаву проблема једнодневних резерви. Господо из медија кажите да нема крви као стратешког материјала. То треба увек наглашавати али не треба уносити патетику. У свачијем организму постоји резерва крви ван циркулације, у јетри. Кад дате 350 до 450 милилитара, што је половина од те количине, аутоматски се убацује довољна

количина крви у циркулацију па је ниво крви у циркулацији пре и после давања потпуно исти. Човек се после давања осећа боље зато што се повлаче свежа црвена крвна зрнца која боље везују кисеоник и обезбеђују боље сагоревање материја у ћелијама. Код очувања менталног здравља сигурно је да је смањен ризик од депресија, психоза и неуроза. Зашто? - Човек је пре свега срећан зато што је здрав и што може да да крв. На другом месту је чињеница да помаже некоме. Онога тренутка када ми кажу да не могу да дајем крв бићу најнесрећнији човек првенствено збиг чињенице да нисам здрав а сви ми би највише волели да смо здрави. Француз пре поласка на одмор сврати у трансфузиолошку службу и да крв. он има толико свести да може да му се деси нешто. Он остави неки залог за будућност и зна да се без тога не може. Која је најређа крвна група? - Увек кажемо да је најређа


5

20. август 2010.

Института за трансфузију крви Београд

НЕЗАМЕНЉИВ ЛЕК крвна група она које нема. Природа је то јако лепо уредила. Ако је А позитивна најчешћа крвна група на нашем подручју онда је највећа и њена потрошња. Зато и имамо посебан програм обезбеђења давалаца, по позиву, ретких крвних група који долазе ако је неко критично стање и ако немамо у резерви. Колико дуго може да се чува крв? - Крв можемо да чувамо у Институту до 34 дана. Трансфузиолошке службе при клиничко болничким центрима могу да чувају крв до 15 дана. Крв се чува у посебним условима? - Ми радимо по највишим светским стандардима и крв је потпуно исправана. На три милиона и 200 хиљада јединица појавила се једна која је била неисправна. По светским стандардима на 520 хиљада јединица може да се „провуче“ једна која не одговара. Сваку сумњиву јединицу крви морамо одбацити. Када се пацијенту даје крв прво се даје мала количина да би се видело како ће организам реаговати а тек онда се приступа самом чину трансфузије. Даваоци крви имају и посебне привилегије? - Даваоцима крви су остале све повластице које су и раније имали, осим неких лекова, а укључују преглед код лекара, ултразвучне прегледе па чак и магнетну резонанцу, скенер... Даваоци крви су најздравија популација и најмање користе лекове. Рачунали смо да је издато неких 300 хиљада рецепата али смо добили информацију о броју од преко милион и 300 хиљада рецепата. Било је великих злоупотреба под истом шифром 513. Највише испаштају они људи који су то најмање заслужили али је због злоупотребе укинута ова могућност. Ипак верујем да ће се временом и то вратити. Шта радите у Краљеву? - Половином јуна смо отво-

рили кампању „Улепшај дан себи и другима – дај крв“ рачунајући на 52 града али ће их бити 60. Акција се одвијај сјајно а људи који долазе показали су део свог човекољубља. Хуманост је широк појам. Сви смо ми хумани на неки начин. Не може баш свако да да крв а то не значи д аније хуман. Овај аутобус је значајан јер га постављамо на централним трговима па је довољно видљив. За старе даваоце није много значајно али за оне који се ломе јесте. Интересантно им је да имамо скоро 20 посто нових давалаца када је аутобус ту што је веома значајан податак. Има ли злоупотреба крви? - Свака јединица крви је под контролом и не постоји никаква шанса замене или злоупотребе крви. Рогобатан је израз куповина и продаја крви. Када Краљево има довољне резерве крви нормално је да ће је уступити Београду и ми ћемо то платити. Али, нећемо платити крв већ само услугу за све оно што су урадили да би се дошло до те крви која је спремна за трансфузију. То су трошкови кесе, реагенаса, рада. Цена једне јединице крви коју рефундира држава је око 8400 динара колико сваки давалац кошта државу да би била добра крв и да би се применила. Цифре су неумољиве. Ако је за грађане Краљева потрошено више од 1200 јединица крви у прошлој години а наш Институт на истој територији прикупио нешто преко 700 јединица разлику од око 500 јединица дали су грађани Србије. Грађани Ковина су дали 1200 јединица крви а потрошили само 90 и никада нису питали где иде крв. Крв се даје за пацијента а не за установу. Морамо размишљати о томе да у сваком тренутку свуда буде крви. Можда сам ја већи патриота од неких локал-

- Обезбеђивање потребне количине крви је ствар опстанка народа на одређеним просторима патриота овде јер сам дао 500 јединица крви више. Људи причају без одређених информација и познавања начина функционисања нечега што је веома битно за ову државу а ово је једна од најбитнијих ствари које се дешавају.

могу да прикупљају крв. Дошло се до поражавајућих података. Уочили су да је долазио најнижи социјални сталеж да даје крв. Долазили су наркомани којима је био потребан новац, долазили су угрожени људи са хепатитисом Ц и Б. Од

- Императивно начело трансфузиолошке службе је не шкодити даваоцу а помоћи примаоцу. Можемо говорити о највећој технологији, о највећим стручњацима али ни ти највећи стручњаци ни та технологија не може да функционише ако нема добровољних давалаца и тог лека који се примењује. Ни један хирург, кад ради операцију слепог црева, не може да почне отварање ако нема две јединице крви. Он ће настојати да што мање примени крв али не сме да почне операцију. Крв је стратешки материјал. То су национални системи у свим државама овога света. Зато и нема размене и продаје крви између држава. Било је једно време плаћеног давања у Немачкој, Италији и Сједињеним државама. Издвајан је новац јер је држава дозволила да и приватне клинике

прикупљених сто једница крви седамдесет су морали да баце. Тестови су били скупи а крв није могла да се примењује па је била скупља дара него мера. Морали су да се врате у ситуацију да држава мора да контролише, да постоје центри за трансфузиологију и све државе раде на том принципу. Ваш Институт има богату историју? - Институт за трансфузију крви при Хигијенском заводу, који је основала Влада Југославије, постоји од 1945. године . Радили смо доста и проширивали се. Сада радимо велики број специфичних анализа. Ми смо једни центар за типизацију типа ХЛА у оном делу регистра давалаца коштане сржи где дајемо потврду генетске струк-

туре са 99,9 посто сигурности. Овлашћени смо за трансплантацију органа. Институт за трансфузију ради у оквиру ХЛА типизације, провере пријемљивости организама на одређене органе. У делу трансплантације коштане сржи постоји међународни регистар тако да неко из Боливије може бити давалац за неког нашег човека а неки наш за некога у Перуу. Развили смо се у једну мултидисциплинарну установу. радимо са најсавременијом опремом према највишим светским стандардима. Порука будућим даваоцима крви? - Позивам све људе добре воље да узму учешће у нашим акцијама. Мени је најдража реченица Душка Радовића који је рекао „Оно што другима дајемо и чинимо не осиромашује нас већ напротив, чини нас богатијим.“ Нека људи размишљају о себи и нека дођу. Даваоци долазе на давање крви здрави, улазе и излазе из аутобуса и Трансфузиолошке службе здра ви у име здравља јер без тога се не може. Дођите и проверите своје здравље. Давањем крви се проверава здравље. даваоци пролазе и лекарски преглед и хемоглобинску пробу. Преко те капи крви узете из прста види се какво је тренутно стање организма. Ако некоме кажемо да не даје крв у овом тренутку то не значи да је болестан. Можда је неко преморен, неиспаван, под дејством антибиотика. Постоје различити разлози после чијег елиминисања се може слободно дати крв и помоћи онима који су са оне друге стране и чекју на нашу добровољност. Пре давања крви раде се све анализе које не раде домови здравља. То су сви облици жутице, хепатитиса... Т. Радовановић


6

20. август 2010.

Лекари у каменици

Савез резервних војних старешина

ТРАДИЦИЈА И ПРИЛИКА ЗА ДРУЖЕЊЕ У Краљеву ће, од 5. до 19. септембра, бити одржани Сусрети резервних војних старешина Србије

Сусрети резервних војних старешина Србије су традиција рада ове организације, али и начин да се резервне војне старешине, официри и подофицири, из свих градова и општина Србије међусобно упознају, размене искуства, сретну са грађанима и реализују одређене активности. Ове године, од 5. до 19.сптембра, Сусрети ће бити одржани у Краљеву. Очекује се да ће им присуствовати више од 250 учесника из 90 општина Србије, гости из Републике Српске, Црне Горе, братских градова града Краљева, као и представници Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије. -Тог дана се отварају врата касарни, улаз је дозвољен и пожељан, не само за резервне официре и подофицире, већ и за грађане. Упознајемо се са новим наоружањем и војном опремом, коју презентују официри, струч ни људи, па сматрамо да је, уз садржаје класичног неговања традиције, обиласка историјских споменика, шетњи, међусобног упознавања и ово један незаобилазни садржај сусрета, сматра Ђорђе Маленковић, председник Главног одбора Савеза резервних војних старешин Србије. На обележавању јубиларне 90. годишњице Савеза резервних

војних старешина, прошле године, прослави је присуствовао и министар одбране Драган Шутановац. И ове године, министарство, Генералштаб Војске и сам министар дали су подршку организовању ових манифестација. О озбиљности организације резервних војних старешина говори и податак да је Савез ушао у разговоре са Министарством одбране и Генералштабом војске о обуци војне резерве, која ће обухватити мноштво активности. -У последњих годину дана имали смо три радна састанка са министром одбране Драганом Шутановцем, на којима смо се прецизно договорили о протоколу обучавања активне и пасивне резерве, на начин како је он свуда уређен, рекао је Ђорђе Маленковић. Заменик председника скупштине, Сретен Јовановић, и сам резервни официр, изразио је задовољство што се, након година замирања активности Савеза, активности поново успостављају и то баш у Краљеву. -Гледајући, као резервни официр, да последњих петнаестак година нема окупљања каквих је некада било, у којима смо се месечно информисали, упознавали са развојем оружаних

снага у окружењу, имали обуке, сматрам да је то Војсци недостајало, каже Јовановић. Краљевачка организација резервних старешина је на време приступила припремама за организовање овакве масовне и садржајно значајне активности. Обезбеђен је смештај за 250 учесника, одређене сале за радне састанке и свечану седницу, у току је израда сувенир материјала, осмишљен је културно уметнички програм, а остало је само да се утрврде коначни протоколи. Главни одбор Савеза је кадровски и финансијски, са 600 хиљада динара, помогао припрему ове активности, а од локалне самоуправе се очекује материјална помоћ у истом износу. На састанку делегације Савеза резервних војних стареши на са представницима локалне самоуправе, договорено је да Савез најпре достави спецификацију трошкова организовања ових свечаности, а да се потом са потребном новчаним износом изађе пред Градско веће. Представници града су обећали помоћ организовања ових сусрета, у складу са могућностима Маја Перовић

ПРЕВЕНТИВОМ ДО БОЉЕГ ЗДРАВЉА Лекари Превентивног центра краљевачког Дома здравља обишли мештане Каменице. Будући да у овој месној заједници не постоји здравствена амбуланта, то је била прилика да мештани Каменице, Мељанице и осталих заселака обаве најважније превентивне прегледе Стотинак мештана Месне заједнице Каменица одазвало се, крајем прошле седмице, позиву Превентивног центра Дома здравља из Краљева и обавило најзначајније здравствене прегледе: мерење крвног притиска, нивоа шећера, холестерола и триглицерида у крви, као и стоматолошке и гинеколошке прегледе. Сваке године, у току летњег периода, екипа лекара Превентивног центра Дома здравља Краљево обилази становништво оних месних заједница у којима нема амбуланти и којима због тога здравствена заштита није доступна. Можда баш зато што немају своју здравствену амбуланту, а најближа је у Рибници, мештани Каменице, Мељанице и околних заселака, према речима ординирајућих лекара, не могу се похвалити добрим здрављем: “ Здравствена слика мештана Каменице је нешто чиме треба да се позабавимо, фактори ризика су доминантни, па је много оних који имају повишен ниво шећера, холестерола и триглицерида у крви, физички су неактивни, али ми смо ту, дали смо им савете како да промене режим исхране и живота уопште. Добили су и брошуре у којима све пише”, рекла је докторка Сладјана Брајић Милошевић. Ни стање орланог здравља није на завидном нивоу, али то је уобичајена слика на нашем подручју. -Од свих обављених превентивних прегледа, а одазвали су се углавном старије особе, могла сам да констатујем јако лоше стање у устима. Ми смо им дали основне савете, а први је да додју у нашу Службу стоматологије и да у нашим ординацијама то стање поправимо”, каже докторка Радосава Книвалд, стоматолог у ЗЦ “ Студеница”. Већина мештанки последњи пут обавило је гинеколошке прегледе, у просеку пре двадесетак година и то говори колико је свест наших суграјданки о значају превентивних прегледа на ниском нивоу, сматра докторка Анкица Милетић, специјалиста гинекологије, која је тога дана обавила нешто

више од двадесетак прегледа:” На сву срећу, њихово здравствено стање, након обављеног гинеколошког прегледа, није тако лоше, али је јако лоше то што већина гинекологу није долазила и више од двадесет година. Овом приликом смо им објаснили зашто је важно редовно се контролисати и препоручили смо им да у Диспанзеру за здравствену заштиту жена могу да изаберу свог гинеколога”, додала је др Милетић. Иако су преговори са Здравственим центром “Студеница” о отварању амбуланте у Каменици почели пре неколико година, до сада по том питању није ништа учињено. А потребе су велике, каже председник Месне заједнице Каменица Горан Милашиновић и додаје : ” Месна заједница има услове за отварање здравствене амбуланте, имамо адекватан простор. Ипак, о томе треба да одлуче у Здравственом центру “ Студеница”. У Каменици и околини живи нешто више од 500 житеља и то су све стари и немоћни, па мислим да би отварање амбуланте имало своју сврху, тј. било би потпуно оправдано.” Током претходне две године екипа лекара Превентивног центра Дома здравља Краљево обишла је 30 удаљених села на територији града Краљева, каже директорка Дома здравља у Краљеву, докторка Мирјана Крчевинац: “ Наш циљ је , не само да учинимо здравствену заштиту доступну нашим градјанима, већ да стално радимо, у непрекидној жељи да пробудимо свест нашим суградјанима о значају превенције односно превентивних прегледа. До пре неколико година становништво наше општине није имало ту свест.У медјувремену стање се променило, па се и о оваквим приликама, каква је била у Каменици, наши суградјани чешће одазивају позивима лекара”, додала је др Крчевинац. Превентивни центар краљевачког Дома здравља планира поновни обилазак свих месних заједница на територији града Краљева. А.Милошевић


7

20. август 2010.

За све прегледе који нису хитни у ЗЦ Студеница они који нису Краљевчани морају да плате

Припреме за почетак школске године

ЛЕЧЕЊЕ ЏАБЕ САМО У СВОМ КОМШИЛУКУ Приморани смо да тако поступамо јер у овој држави новац једноставно „не прати“ пацијента каже др Драган Арсић. Сви хитни случајеви се одмах збрињавају. Пацијенти новац могу да рефундирају на основу рачуна

ЗА ЂАКА ПУН НОВЧАНИК До почетка нове школске године остало је још петнаестак дана, али ако је судити по посећености књижара, родитељи ће у куповину уџбеника кренути касније

Да није било лекара који је свесно кршећи прописе своје болнице прегледао пацијента и одредио терапију Београђанин Зоран Еремић прошле седмице из краљевачког Здравственог центра отишао би олакшан за бар хиљаду динара које би данима морао да потражује у граду у коме је настањен и у коме се води здравствена легитимација његовог сина, коме је била потребна помоћ доктора. Судбину да морају да плате здравствену услугу а после траже паре натраг у свом граду, иако имају здравствено осигурање, у Краљеву ће доживети свако за кога се процени да није хитан случај. Разлог да уведу ову драстичну меру, кажу краљевачки медицинари, је најблаже речено погрешна политика финансирања здравства у Србији у коме се новац центрима дели паушално а услуге пружају они који имају квалитетне лекаре и добре услове остајући тако претрпани послом а „кратких рукава“. -Није се радило о бог зна каквом проблему. Син је добио стомачне проблеме и морали смо да га одведемо на преглед

код интернисте. Ја сам војно лице а мали иначе има бесплатно осигурање и супруга која је била са њим била је више него изненађена када јој је речено да, и поред уредно оверене здравствене књижице у Београду, мора да плати, мислим неких 800 динара за преглед интернисте. Не ради се о новцу моје дете је мени најважније али нисам могао да поверујем да у држави у којој се све паре од здравственог осигурања сливају у исти фонд неко може да тражи да се плати преглед, прича Еремић. По речима овог човека мимо свега лекар је обавио преглед и преписао терапију. -Ценим потез колеге који је одрадио преглед али адреса накоју треба да се јавите нисмо ми него државни Завод за здравствено осигурање. У Здравственом центру „Студеница“ увек је свако добијао помоћ и увек ће је како најбоље знамо добијати. Мука је што и овај Центар од нечега мора да живи. Десетине метара сам написао надлежнима у РЗЗО-у објашњавајући да новац мора да прати пацијенте. Објаснићу вам пластично. Ми и

неки сличне величине центар од њих добијемо исте паре на годишњем нивоу. А онда ми обавимо 8.000 операција на годишњем нивоу а они 5.000 јер из њиховог подручја због стручности наших лекара, опремљености, доброг гласа, људи дођу да се оперишу овде. Паре су исте а ми имамо 3.000 операција више. Зато новац за здравство мора да прати пацијента. Држава мора да плати услугу коју пружамо грађанима који су њени осигураници Зато смо приморани да, када није хитно, узмемо кеш а онда, иако је то веома ружно, натерамо пацијента да се наплати код куће, каже др Драган Арсић директор ЗЦ Студеница. Еремић каже да се тражећи објашњење обраћао на многе адресе и да му је у дирекцији контроле у РЗЗ-у речено да поступак ЗЦ Студеница није у складу са прописима. Др Арсић опет додаје да нису уведене ригорозне мере штедње и овакав начин пословања центар не би имао за многе лекове. Цитостатике на пример због којих је својевремено био приморан да пацијенте шаље на терапију у Београд. А.Тасић

Ојађени кућни буџети, због летњих аранжмана или сталних поскупљења, утицаће ове јесени и на припрему основаца за полазак у школу. Само за уџбенике, школски прибор и најосновнију одећу и обућу родитељи ће морати добро да одреше кесу. Према рачуници, то ће их коштати најмање 150 евра, а уколико дозволе ђацима да сами бирају, коначни рачун може бити и неколико пута већи. Обично се купују ранчеви за прваке, али и све остало што треба за школу, каже Слађана Миладиновић, трговац у једној од краљевачких књижара. За школски прибор, рачунајући и прескупу ђачку торбу, ваља издвојити између 3.500 и 8.000 динара. На ту суму треба додати цену комплета уџбеника, који се по разредима креће од око 5.500 динара за трећи, па до више од 9.000 динара за осми разред. Овог издатка ослобођени су родитељи деце која крећу у први и други разред, јер ће им Министарство просвете обезбедити неопходне уџбенике, Књиге су тек стигле у кра-

љевачке књижаре. Цена једног уџбеника чији је издавач Завод за уџбенике, износи око 400 динара, док су цене других издавача нешто више и крећу се од 600 до 700 динара, истиче Слађана Миладиновић. Родитељи ће добро истањити новчаник и за гардеробу која се обично купује пред нову школску годину. За мајице треба издвојити од 500 до 1.000 динара, панталоне су од 1.500 до 4.000, јакне од 2.000 до 5.000, дуксерица 1.000 до 3.000 а за патике треба издвојити од 2.000 до 10.000 динара. Крајњи рачун за основне ствари достигне и 20.000 динара. У зависности од захтева наставника и учитеља, јесењи трошак може да буде и далеко већи ако се на рачун додају и разни приручници и додатне књиге, радне свеске, лектире, пластелин, опрема за физичко. Родитељи кажу да сваке јесени и те како осете почетак школске године. Како кажу, најмањи издатак на крају буде за књиге, а највише новца оде на прескупе торбе, пернице, гардеробу и патике. Виолета Коњокрад


8

20. август 2010.


9

20. август 2010.

Двадесетпрви рођендан Трговине Јанок

ДО УСПЕХА САМО РАДОМ Од скромне радње Трговина Јанок постала пример успешног пословања Када је, пре скоро пола века, после завршене основне школе, Божидар Вујовић из Прогорелице уписао Трговачку школу у Краљеву мало ко је могао и прет поставити да ће, пред крај свог радног века, постати један од значајнијих предузетника у овом Крају. Жеља оца Ђорђа и мајке Миломирке била је да се, после завршене школе, запосли у Трго- промету, заснује породицу и ту, у Конареву, дочека пензију. Продавница Јединство у Конареву била је прво место на коме је почео да открива тајне трговинског умећа. Љубав према позиву трговца није крио. Она је из дана у дан бивала све јача што није могло остати незапажено. Још током школовања, за време практичне наставе у овој продавници ту љубав је уочио Миливоје Пантовић који је у то време био пословођа. Преданост раду дала је резултате а пословођа Пантовић се трудио да младог Божидара научи свему што је потребно да би био успешан трговац. И данас, после толико година, Божидар се са великим задовољством сећа тренутака са овим дивним човеком који га је научио свему што данас зна. Његова препорука била је одлучујућа код пријема у стални радни однос у Тргопромет одмах по завршетку школовања. У то време краљевачки Тргопромет је био у великој експанзији. На челу колектива налазио се Данило Ристић који је, по многима, највише допринео угледу који је Тргопромет имао до тада. Продавнице сличне Јединству ницале су по околним селима тако да их је било петнаестак. Мештанима села у којима су отваране пружена је могућност да лакше и брже дођу до артикала потребних домаћинству али и потребама пољопривредног газдинства. После само неколико година напорног и преданог рада и стицања поверења млади Божидар

Вујовић постаје заменик пословође. Одговорност је све већа али и жеља да се константно усавршава и напредује у послу. По одласку у пензију Миливоја Пантовића огромну одговорност за рад продавнице Јединство преузима Божидар. Тргопромет је све јача и познатија фирма. На челу предузећа се већ налази Перо Лулевић коју ће функцију директора обављати пуна четири мандата што најбоље говори о способности и заслугама за напредак колектива. Веома честит човек има довољно поверења да младом Божидару повери место пословође. -И данас, кад год га видим, макар и на другој страни улице, приђем да се јавим и захвалим за указано поверење и све што је за мене учинио а посебно за оно што сам научио о трговини, каже Божидар. О квалитету услуга у тадашњем Јединству најбоље сведоче мештани Конарева и околних села. Било је ту свега, као се обично каже, од игле до локомотиве. Поред артикала за домаћинство било је ту и грађевинског материјала али и пољопривредних машина. Времена се мењају. Транзиција доноси проблеме, промену схватања и прилагођавање новим условима пословања. Дечачка жеља да у Тргопромету дочека пензију полако бледи. После готово двадесет година рада у Тргопромету Божидар Вујовић доноси одлуку да даље крене сам, да

отвори сопствену самосталну трговинску радњу и да стечено искуство искористи да унапреди пословање и побољша живот своје, сада већ четворочлане, породице. Тако је, на данашњи дан пре двадесет и једну годину, 20. августа 1989. године рођена, данас надалеко позната, Трговина Јанок. У објекту површине 50 квадратних метара, са 25 квадрата продајног простора почиње да ради са супругом Љубицом која до тада није радила у трговини. Божидар овога пута није сам. Ту је пре свих Мијо Делевић, власник Деминга, који ће довођење објекта намени помоћи и саветима али и материјално. Трговина расте а са њом и потреба за новим радницима. Једна од првих је Зорица Шушић која ту ради и данас и свим трговцима може да служи као пример. Током протеклих двадесет и једну годину кроз продавницу је прошао велики број радника. Неки су ту, као Гордана Миленковић и Зорица Симоновић, провели по десет, односно пет година. Данас Трговина Јанок запошљава седам радника а у раду су ангажована и четири члана породице. Током свих ових година било је тешких и мање тешких тренутака. - Радило се, сећа се Божидар, и по осамнаест сати дневно у време када је требало набавити робу, допремити до продавнице,

сложити у рафове, направити калкулације, исписати цене... Све већи обим трговине захтевао је и повећање пословног просто ра тако да је на месту старе продавнице никао модеран пословни обје -кат са 110 квадратних метара продајног и шездесетак квадрата складишног простора. Тежак рад током више од тридест пет година неминовно се одразио и на здравље Божи дара Вујовића и страх да неће још дуго моћи са оваквим жаром да ради. Али, већ су стасали синови, старији Милош, тада студент права и млађи Александар који је управо завршио трговачку школу. После озбиљних разговора у кругу породице, одлучили су да наставе породичну традицију уз помоћ мајке Љубице која је, са двадесетогодишњим искуством, чврст ослонац у породичном бизнису. Млади људи су веома озбиљно схватили посао, заволели га и новим идејама допринели да трговина ради боље него икада. Божидар је могао спокојно да, после 40 година и 41 дан рада, оде у заслужену пензију а у продавницу наврати тек на сат дневно, више по навици него из потребе. Али, ни данас не може а да се не сети свих оних који су допринели да Трговина Јанок буде оно што јесте. На првом месту ту је отац Ђорђе Вујовић, неписмени сељак из Прогорелице, који је имао довољно слуха да сина усмери на прави пут али и да проводи доста времена помажући у продавници. Може се слободно рећи да је он најзаслужнији за постављање темеља Трговине Јанок. За све то време мајка Миломирка је, у одсуству мужа, морала да ради и тешке мушке послове на пољопривредном газдинству. Мештани Конарева добро знају колики је био допринос ових вредних домаћина у утирању пута ка овоме што је Јанок данас. Немерљив је и допринос меш тана Конарева, Прогорелице и

околних села којима Божидар у свакој прилици одаје дужно поштовање. - Јако сам срећан што и данас овде видим много људи који су остали верни Трговини Јанок и поред чињенице да су у граду отворени велики хипермаркети, каже Божидар. Посебну захвалност дугује Јовану Петровићу, директору Шумадије у то време првој велепродаји у којој су се снабдевали трговци из Краљева, Чачка, Крушевца и других градова. Мале продавнице настављају борбу за потрошаче и настоје да се „одбране“ од повољности које велике трговине нуде потрошачима, првенствено ниским ценама. -Могу у име колега да кажем да не можемо да постигнемо ниске цене и будемо конкурентни великим хипермаркетима. Зато апелујем на велетрговине и добављаче да буду мало коректнији према малим трговинским радњама које запошљавају велики број радника, чак више него велике трговине. Молио бих добављаче који су достигли садашњи ниво захваљујући баш малим радњама, да коригују цене како би и ми могли да их ускладимо са ценама које нуде хипермаркети а које су некада ниже и за 40 %. Кориговањем цена помогли би да мале трговине опстану у ова тешка времена економске кризе, каже Вујовић. Божидар Вујовић са поносом истиче да је, још из времена када је председник био Јарослав Булатовић, помагао ФК Будућност из Конарева чији фудбалери на својим дресовима носе име Трговине Јанок. Дуг је низ оних за које Вујовић сматра да су му много помогли. Са страхом да би некога могао да изостави ипак издваја помоћ града Краљева, инспекцијских органа, СУП-а, Војске Србије, Завода за јавно здравље, Банке Интезе, Дрвопласта без којих Јанок сигурно не би био ово што је данас. Т.Р.


10

20. август 2010.

Војна ваздушна лука код Краљева све ближе цивилима

ОДОШЕ „ЛАЂЕВЦИ“ Преуређење „Лађеваца“ у цивилни аеродром који ће се звати „Морава“, коштаће око 2,5 милијарди динара од којих је Влада већ обезбедила 400 милиона. ВОЈСКА - ЗАДОВОЉНА

Полетно слетна стаза аеродрома Лађевци ПОСЛЕ многих неиспуњених обећања и планова на чије се остварење чека већ целу деценију, са војног аеродрома „Лађевци“ код Краљева који је саграђен још 1965. године, први цивилни авиони полетеће у свет - идућег лета. Као што су пре њега оваква обећања давали и други највиши државни функционери, па и локални челници, то је 2. августа на прослави Светог Илије као Дана рода авијације Војске Србије, и то баш у 98. авијацијској бази у Лађевцима обећао и министар одбране Драган Шутановац, под условом да све буде, у складу с најновијим одлукама и плановима. Изгледа да је обећање министра Шутановца, ипак, најближе остварењу, јер је претходно - 17. јуна, уз сагласност Министарства одбране, и Влада Србије прихватила иницијативу о конверзији овог војног аеродрома у цивилни. Ово преуређење, како је то још пролетос, приликом посете Лађевцима, (пр)оценио и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић -

коштаће око 22 милиона евра (2,5 милијарди динара). У складу са иницијативом покренутом још 2001. године, која је лане обновљена и конкретизована, војна ваздушна лука у

војни аеродром „Лађевци“, и цивилни који ће, како то стоји и у закључку Владе, носити име „Морава“, по истоименој реци која и протиче у непосредној близини.

У међувремену, старој иницијативи Краљевчана придружила су се још три града – Крагујевац, Чачак и Нови Пазар, и седам општина - Рашка, Ивањица, Лучани, Горњи Милано-

- МИ имамо најмање два разлога да будемо задовољни „поделом“ аеродрома са цивилним ваздухопловцима. Први добар разлог је све оно што, као грађани Србије, добијамо коришћењем овог аеродрома у цивилне сврхе, а други - оно што ћемо добити и као војници. Тада ћемо, свакако, имати и боље услове за безбедније летење, извршавање свих наших војничких, одбрамбених задатака, као и за укупан живот и рад на аеродрому – каже пуковник Дејан Јоксимовић, командант 98. авијацијске базе у Лађевцима, подсећајући да је министар Шутановац најавио и скорију конверзију војних аеродрома у Батајници, Ковину и Пониквама. вац, Кнић, Врњачка Бања и Трстеник, све из четири суседна округа (Моравичког, Расинског,

Командант 98. авијацијске базе, пуковник Дејан Јоксимовић Лађевцима, на средокраћи између Краљева, Чачка и Крагујевца, у срцу Србије, „поделиће“ се на два дела –

Сателитски снимак аеродрома у Лађевцима


11

20. август 2010.

Из Полицијске управе Краљево

и привреди

У „МОРАВУ“

СЕДМОРО ПОВРЕЂЕНИХ

Почиње изградња контролног торња

БЕЛГИЈАНЦИ ПРВИ ИАКО је планирано да први цивилни авион из Лађеваца - са аеродрома „Морава“ - полети идуће године у ово време, први комерцијални лет на овом краљевачком аеродрому, заправо, обављен је још 2. јула 2003. године! Тог дана је, наиме, на иницијативу тадашњег начелника Рашког округа, сада почившег Мила Корићанца, а уз дозволу војних власти, турбомлазном „цесном 550“ компаније „Скај сервис“, у Лађевце долетео један белгијски бизнисмен који је у оближњем селу Врдилима (са)градио – хладњачу за воће.

Матеја Мијатовић начелник Рашког округа чији се завршетак, како смо сазнали од Мирјане Продановић, руководиоца Службе за локални економски развој у Краљеву, очекује крајем овог месеца. - У међувремену, Влада

финансијским средствима – појашњава Матеја Мијатовић, начелник Рашког округа. Према том плану, за који је Влада већ обезбедила 400 милиона динара - пола из НИП, а пола из дела добити Аеродрома „Никола Тесла“ за ову годину 200 милиона биће уложено у планску и техничку документацију, припрему земљишта, уређење полетно-слетне стазе, енергетски блок и пратећу инфраструктуру. Друга половина, од још 200 милиона, биће уложена у изградњу путничког терминала са пристанишном платформом и спојницама. Уз нови контролни торањ чија изградња почиње ускоро, пошто је стари срушен у НАТО бомбардовању 1999. године, аеродром у Лађевцима, и овакав какав је, може да прихвати карго и путничке авионе величине Б737 и А-320. Са продужењем по-

Два теже и пет лакше повређених лица биланс су седам саобраћајних незгода са повређеним лицима које су се догодиле на подручју града Краљева у периоду од 9. до 15. августа. Ако се томе дода још четрнаест саобраћајних незгода у којима је причињена само материјална штета и 340 регистрованих прекршаја у овој области онда слика о стању у саобраћају није ни мало охрабрујућа. Укупна материјална штета причињена у овим незгодама поново је премашила износ од милион динара. О области криминалитета заведено је шеснаест кривичних дела од којих једно спада у област привредног а петнаест у област општег криминалитета. Органима реда познато је седам починилаца ових кривичних дела док се за девет, за сада,

непознатих интензивно трага. Јавни ред и мир су, према извештају Полицијске управе Краљево, нарушавани шест пута и у свих шест случајева су то биле туче. Радује податак да у области заштите од пожара током претходне недеqе није било интервенција.

Адрани

ЗАВРШЕТАК МОСТА ЗА МЕСЕЦ ДАНА

Локација будућег контролног торња Рашког и Шумадијског), у којима живи више од милион становника. Уз помоћ америчке агенције УСАИД, ових 11 градова и општина сада заједнички финансирају и студију о изводљивости коју ради београдски „Машинопројект“, а

Србије је не само усвојила закључак о конверзији аеродрома „Лађевци“, као пројекту од националног значаја за авио-саобраћај, већ је донела и план активности који ће се реализовати по фазама, у складу са инвестиционим програмом и

летно-слетне стазе за 300 метара, односно на 2.500 метара моћи ће да слећу и далеко веће летелице, које жељно очекују и мештани, и (пољо)привредници, и туристички посленици целог овог краја. Д.Стојић

У уторак је почела санација горњег строја надвожњака у Адранима на путу КраљевоЧачак. Саобраћај је регулисан семафором, наизменичним пропуштањем возила. - На коловозу ће бити замењена заштитна пешачка и одбојна ограда, биће постављени нови ивичњаци, урађена пешачка стаза, као и промена комплетне асфалтне површине каже Данијел Станковић, непосредни руководилац градили шта. Радове изводи ЈП Путеви Ужице, а инвеститор су Путеви Србије. Очекује се да радови на санацији надвожњака, чија је вредност око 14 милиона динара, бу де завршена до краја септембра.

Исти извођачи још од јануара раде санацију моста преко Западне Мораве у Адранима. Једна коловозна трака је завршена, а у току су и радови на другој. Радници Путева Ужице, након санације дилетација, прелазе на постављање ивичњака, проширење пешачке стазе и на крају на асфалтирање друге коловозне траке. Браници на овом мосту су, попут оног на Рибничком, нешто шири од претходних и имају стандардни амортизациони механизам. Нестрпљиви возачи могу да одахну, јер извођачи најављују завршетак радова на овом мосту, дужине 160 метара, за месец дана. Маја Перовић


12

20. август 2010.


20. август 2010.

13


14

20. август 2010.

Сарадња братских оркестара из Краљева и Диваче

НИГДЕ КАО У СРБИЈИ Све више Словенаца добру забаву налази у градовима Србије. Обнављају се покидане везе и настављају давно склопљена пријатељства Традиционално пријатељство српског и словеначког народа траје деценијама уназад. У том периоду било је сарадња је била мање или више успешна али никада није прекидана. Последњих година она се интензивира захваљујући пре свега ентузијастима из ових средина. Слободан Додић, Врањанац који је давне 1973. године напустио свој родни крај кренувши „трбухом за крухом“ зауставио се у малом словеначком граду Дивача недалеко од границе са Италијом. Запослио се на железници где је упознао колегу Краљевчанина Момира Бакрачевића. Пријатељство започето тих дана у данашње време добија нову димен зију. Тако је, током протекле недеље, као менаџер за Србију дувачког оркестра који носи назив „Деи ше ено литро“ са четрнаест чланова бенда гостовао у Краљеву. Заљубљеник у музику још од најраније младости своје пензионерске дане користи да успостави пријатељску сарадњу са што више српских градова. Одрастао уз трубаче, одушевљен игром и песмом у врањанском културно уметничком друштву наставио је своју мисију у Словенији. - Скоро три године смо се спремали па смо се 2004. године организовали и отишли у Гучу. Пре Гуче смо дошли у Краљево и побратимили се са оркестром 27. септембар у време када је капелник био покојни Радош Живковић који ми је помагао око организације за Гучу, прича Слободан. Три године касније поново је у Краљеву, са истим оркестром али у подмлађеном саставу. - Стари чланови су отишли у професионалце и направили оркестар Доналд трумпет. Требало је да ове године и они дођу у Гучу али је гостовање изостало, каже Слободан. Оркестар који предводи сачињавају студенти са словеначког приморја од Толмина, Нове

Оркестар Деи ше ено литро Горице до Сежане, Диваче, Копра и Поторожа. У оркестру има чланова и из Италије, око Tрста. - У овим градовима постоје посебни дувачки оркестри и ови музичари свирају у њима. Осим тога имају и своје бендове у којима свирају забавну музику. Оркестар постоји једанаесту годину а Слободан настоји да набави што више касета и дискова са српском музиком. Велику помоћ им је пружио и Раде Кубуровић из краљевачког оркестра 27. септембар обезбедивши ноте за поједине композиције. - На репертоару имамо српску, словеначку народну музику, латиноамеричку музику. Репертоар је веома разноврстан и богат. Све музичари су школовани а неки од њих су завршили или студирају на музичкој академији у Трсту. Прошле године смо обележили десету годину постојања оркестра.Тада сам био у општинском одбору Диваче за организацију те прославе и предложио да позовемо оркестар 27. септембар са којим смо побратимљении да дођу и буду гости на општинском паразнику. Данас смо у узвратној посету Краљеву и оркестру 27. септембар. Повод за долазак је и

Слободан Додић обележавање пете годишњице постојања друштва „Пријатељство за нова времена“ чији сам почасни члан, каже Додић. Гостопримљиви домаћини су своје госте одвели у Жичу, Врњачку Бању, Студеницу а у Магличу је уприличено дружење са братским оркестром. Због ниског водостаја реке и сигурности изостао је планирани спуст низ Ибар. Српска народна музика у Словенији има све више поштовалаца. Сваки наступ овог оркестра прати по две до три хиљаде посетилаца. Углавном су то млади људи али има и старијих. -Прошлог месеца смо насту-

пали на граници Словеније са италијанске стране пред више од десет хиљада посетилаца. У програму „Гуча на красу“ наступило је шест оркестара. Били су ту Елвис Стојадиновић из Сурдулице, Дејан Петровић, Бојан Ристић, Бојан Крстић и Екрем Мамутовић. Словенци, Италијани и Срби из источне Србије који живе у трсту а организовани су у друштву Вук Караџић имају добру сарадњу. Утрсту живи више од десет хиљада Срба који су добро организовани. Поред поменутог постоје и друштва „Никола Тесла“ и „Мостови“. У Копру посто ји КУД „Коло“ у коме раде кореографи из Београда а помажу и друштвима из Трста. И држава Словенија помаже рад ових друштава на основу поднетих пројеката и захтева за финансирање. -Ја сам у Савезу српских друштава Словеније а уједно и предедник Надзорног одбора. Основни циљ нам је промоција српске културе. Сарађујемо са Министарством за дијаспору од којих добијамо средства за рад. Сарадња се побољшава а долазе и лепша времена, прича Додић који је први довео групе словеначких туриста у Врњачку Бању.

У то време било је доста скептика по питању пријема у Србији. - Наишли смо на изузетан пријем приликом посете Хотелу Бреза када су сви присутни аплаудирали сазнавши да се ту налазе и гости из Словеније. На крају су гости хотела учили Словенце да играју коло тако да сада он успешно играју чочек, Чачак, Ужичко коло а сви оркестри у Словенији знају да свирају српска кола, каже он. Дивача и Гуча су братске општине а Слободан Додић почасни гост годинама уназад. - Дувачки оркестри из Србије редовно долазе у Словенију и готово да нема месеца а да један оркестар не гостује тамо. Ова врста музике се више слуша на северу у Штајерској, око Цеља и Марибора. Сада се организује предтакмичење у Марибору одакле у Гучу долазе два словеначка оркестра. - Словенци су изузетно задовољни пријемом и гостовањем у Краљеву. Овде долазе да уживају. Нигде не могу да се проведу тако добро као у Србији. Гостопримство које се овде пружа Словенцима не постоји више нигде. Сви који су овде дошли могли су у то да се увере. - Ја сам дуго радио на железници а то је исто као кад радиш у војсци или полицији тако да кад неко са железнице каже нешто то сазна цела држава. По повратку из Србије причали смо о својим утисцима тако да се народ буквално отворио и омладина је похрлила у Србију. Сваки празник се проводи овде а долази и до 50 хиљада Словенаца којима је основни циљ забава уз добру храну и пиће а посебно весеље кога тамо нема. Ако се томе додају и веома приступачне цене онда је слика потпуна. - Овде ме такси вози за један евро на релацији за коју би у Словенији морао да платим 12 до 13 евра, каже Слободан и обећава да ће ускоро доћи са новом групом Словенаца. М. Радовановић


15

20. август 2010.

Српско израелска прича о необичном пријатељству

ПРИЈАТЕЉСТВО НЕ ПОЗНАЈЕ ГРАНИЦЕ Израелац Муса Јешуа и Србин Зоран Маринковић из Краљева срели су се на аеродрому Бен Гурион у Тел Авиву и остали вечни пријатељи. Иницијатори за обнову пријатељства Краљева и Лода у Израелу у коме је рођен и сахрањен Свети Ђорђе Месец мај 1991. године. На аеродрому Бен Гурион у Тел Ави ву из боинга 727 излази момак са транспарентом на коме пише Краљево. У маси света, која је дочекала авион, тражи некога. Угледао је средовечног човека са таблом на којој пише Тел Авив и обрадовао се. Полетели су један другом у загрљај иако се пре тога никада нису видели. Био је то почетак великог пријатељства које траје две деценије а настало је случајно, преко интернета. Муса Јешуа и Зоран Маринковић у ту своју чудесну причу увели су и друге Србе и Израел це и направили својеврстан круг српско – израелских пријатељстава. Муса, извиђачки инструктор, сада живи на Западној оба ли у граду Наале а Зоран се бави бизнисом у Стокхолму а има и малу фирму у Краљеву. Ових дана им није био потребан никакав знак распознавања. Срели су се у Зорановом родном граду Краљеву. Били су гости Зоранове мајке Душанке и пријатеља из Дописништва РТС-а. Младог авантуристу Зорана Маринковића (Муса га из милоште зове Маринко) Муса Јешуа је запослио у америчкој филмској компанији у Елату, на рогу Црвеног мора. Виђали су се сваког викенда. Мусина супруга Рути и њихова деца Ротем и Омер представљали су другу породицу младог Зорана Маринковића. У то време, уочи распада Југославије, у Израел је стигла и ТВ екипа краљевачког дописништва РТС-а, у организацији израелске владе у којој су, поред аутора ових редова, били сниматељ Ненад Димитријевић, тонац Рашко Матовић и преводилац за Хебрејски и Арапски језик, млада Краљевчанка Светлана Стевановић. Пријатељи Муса и Зоран били су увек са нама, од Елата до Голана, изузетно заслужни за серију од двадесет репортажа из Галилеје, Самарије, пустиње Јудеје, Јерусалима, Мртвог мора, Долине реке Јордан где је Свети Јован крстио Исуса Христа.

Зоран и Муса на „Краљици Ибра“

Ја волим Србију У то време деца Мусе Јешуа, кћер Ротем и син Омер, тек су проговарала. Прве речи које су научили и непрекидно понављали биле су „Ја волим Србију“. Сви су им аплаудирали. Данас је Омер официр Израелске армије а Ротем иде његовим путем. И она ће наредне године обући женску унформу и бити официр. Зоран Маринковић, после неколико година проведених у Израелу, стигао је у Стокхолм. Са супругом Јеленом, такође из Краљева, основао је породицу и има четворо деце. - Људи у Израелу, захваљујући пре свега Муси који ме прихватио као родитељ, пружили су ми све када ми је било најтеже, када сам кренуо у свет без циља и наде. То ћу до краја живота памтити, каже Зоран док ћаскамо на платформи сплава на Ибру.

Успомене из чудесне земље Израела се не заборављају. Од народа кога је Мојсије 1200. године пре Нове ере ослободио из египатског ропства и одвео на Синај, и на две таблице ставио своје законе за којима пред Зидом плача у Јерусалиму његови потомци трагају вековима, може много да се научи. Са колико љубави, патриотизма, позитивне енергије, знања и чудесног фанатизма Израелци граде своју, песком и оскудицом оковану, земљу говори податак да из језера Кинерет, системом „кап по кап“ зали вају сваку биљку, свако дрво. Своје живописно цвеће, али и поврће, са оскудне земље коју отимају од пустиње Нагеб, извозе земљи лала Холандији и другим земљама. Они немају ни Дунав, ни Мораву, ни Ибар. -Овај ваш Ибар и Морава су велике реке за наш Јордан. Да их имамо где би нам био крај, каже Муса док се лагано њишемо на

„Краљици Ибра“. -Овде сам трећи пут. Пријатни су ваши људи, стичем све већи број пријатеља. Радујем се вашем Ибру, Морави, Студеници, Жичи, Копаонику... Ово је, најкраће, моја друга земља. Верујем да ће је заволети и моја деца. Пријатно сам изненађен услугом и комфором у вашем „Туристу“. То сам и уписао у књизи утисака.

Лод и Краљево пријатељи Из још једног Зорановог и Мусиног дружења потекла је иницијатива да Краљево и израелски град Лод, у коме је рођен и сахрањен Свети Ђорђе, обнове пријатељске, културне, економске и спортске везе. Муса ће ту жељу Краљевчана пренети градоначелнику Лода. -Наше пријатељство није од јуче. У време Холокауста и Другог светског рата, многи Срби су

жртвовали своје животе да би спасили јеврејске породице. Ми то памтимо, а то сте видели и у Врту праведника у Јад Вашаму, о чему сте правили репортаже. Тамо је и симбол страдања у Јасеновцу, каже Муса Јешуа. Успомене на земљу Мојсијевог народа Израел не бледе. У овој причи је тешко описати древну Масаду у којој је „у небо отишло“ племе Израиља да не би пало у ропство Римљана. Тешко је описати – треба доживети рајске кибуце у вртовима Самарије и Галилеје, хидромелиорационе системе и канале, чистоћу Хаифе. Памти се и испраћај градоначелника Тел Авива. Израел је чудо од земље ство рене огромним знањем и напором његових људи. Муса и Зоране, срећан пут у Тел Авив и Стокхолм и увек добро дошли у град ваше љубави Краљево! Милан Глишовић


16

20. ав

КОНЦЕРТ

У Жичи одржан VIII Сабор народног стваралаштва

ВИШЕ УЧЕСНИКА НЕГО ПОСЕТИЛАЦА На Сабору народног стваралаштва учесници из Србије и Републике Српске

Представници града Краљева примили су прошлог петка чланове Дувачког оркестра из словеначке општине Дивача и Краљевачког оркестра "27. септембар". У словеначкој делегацији су били Слободан Додић, представник општине Дивача, Митја Махнић, председник словеначког оркестра "Деи ше'н литро", Бојан Крајшек, капелник оркестра „Деи ше'н литро“ и - Олга Кнез, новинар Краљевачки оркестар "27. септембар" негује вишегодишњу сарадњу са оркестром из словеначког места Дивача, уз традиционалне узајамне посете. Током боравка словеначког оркестра у Краљеву одржанје и заједнички концерт.

МОНОГРАФИЈА Поводом пет година постојања Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ представљена је монографија која читаоца уводи у свет нечег, по многим параметрима новог и јединственог. Пријатељство за нова времена је пре пет година започело визионарски посао. - Захваљујући ентузијастима овог удружења покидане везе са некада братским народима поново су успостављене. Склопљена партнерства добила су нову димензију, не више идеолошку и демагошку, већ засновану на истим међуљудским, економским и културним потребама, свима на корист. Краљевчани и градови широм света сада комуницирају на новом, сав-

ременом језику, а све у циљу ширења братства, партнерских односа, размени културних вредности. Отварање Краљева према градовима истомишљеницима широм света, спремним на исту такву отвореност, немерљива је добробит, записао је у монографији Љубиша Симовић, градоначелник Кра љева. Пружање прилике младим Краљевчанима да буду записани у Гинисову књигу рекорда најлепша су препорука за манифестацију „Матурски плес“ коју је „Пријатељство за нова времена“ иницирало у Краљеву. Матуранти града Краљева гаранција су за нова пријатељства за нова времена.

У центру српске духовности, у непосредној близини седмоврате Жиче, одржан је VIII Сабор народног стваралаштва. Сабор гуслара, који је пре осам година организовало Друштво гуслара „Жича“, прерастао је у Сабор народног стваралаштва. Ове године, нажалост, сабор је окупио више учесника но посетилаца. Малобројној публици представили су се свирачи старих српских инструмената, певачке и фолклорне групе из Србије и Републике Српске. КУД „Кнешпоље“ из Козарске Дубице извео је традиционалне игре и песме свог краја. - Код нас у неко послератно време, неговање фолклора је ста ло. Сада има све више и више фолклорних манифестација, има и све више младих. Надамо се да ће нам у томе помоћи сарадња са нашим коренима, као што је то овде у Жичи - каже Предраг Вучен, члан КУД-а „Кнешпоље“ из Козарске Дубице.

ПОСЛЕДЊИ САБОР Организатори најављују да је ово последњи сабор народног стваралаштва у Жичи који се одржава 15.јула. На захтев манастира Жича, сабор ће се убудуће одвијати раније, како то не би било у време поста. Организатори сабора су Центар за културу „Жича“ и Месна заједница. Сабора не би било без помоћи бројних спонзора.

- Стварно је срамота да нека европска села имају међународне фестивале фолклора, а да град Краљево нема тако нешто. Наша господа политичари за то немају слуха - каже уметнички директор Центра за културу „Жича“ Саша Маричић. Е.Т.

34. Фестивал фи

“СРПС

Контраверзном Летња „Српски филм”, прича о бившем порно глумцу (уз обиље еротских и сцена насиља), добио је прву награду фестивалског жирија. Сценаристи Александар Радивојевић и Срђан Спасојевић, показали су доследност у спровођењу приче, прецизно профилисали карактере и рафинирано користили познавање филмског језика и жанрова. Овом филму припала је и награда српске секције Међународног удружења филмских критичара – ФИПРЕСЦИ, за померање граница филмског израза, бескомпромисно комуницирање са публиком и уношење позитивног немира у домаћу драматургију. Друга награда додељена је Срђану Кољевићу за сценарио филма „Жена са сломљеним носем”, а трећа омнибусу „Неке друге приче” за који су сценарио написале Ивона Јука, Ана Мариа

ФОТОГРАФИ


17

вгуст 2010.

илмског сценарија

СКИ ФИЛМ” НАЈБОЉИ

м „Српском филму” припале су две награде за најбољи сценарио. а позорница у Врњачкој Бањи највећи биоскоп у Србији

ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА У галерији Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ отворена је изложба радова Весне Шауле и Иве Кукурић. Ива Кукурић је рођена 1985 године у Београду. Завршила је Факултет примењених уметности у Београду- дипломирани керамичар. Излагала је више пута на групним изложбама у земљи и иностранству. Весна Шаула је рођена 1983 године у Београду. Завршила је Факултет примењених уметности у Београду- дипломирани керамичар. Излагала је више пута на групним изложбама у земљи и иностранству. Добитник неколико награда од којих издвајамо награду фонда „Иван Табаковић“, за најбоље остварење из области керамике на петој години студија, Београд .

ДНЕВНИК ГРАДСКОГ ВОАЈЕРА Промоција књиге „Дневник градског воајера“, збирка песама из четири циклуса Момчила Ђорђевића представљена је љубитељима писане рчи у галерији Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“. О књизи је говоро Мирољуб Домазет, а гости Момчила Ђорђевића су били и песнице Наташа Распоповић и Јована Смиљанић.

ФЕСТИВАЛ „ПРИЛИКЕ 2010“ Роси, Хана Слак, Ђорче Ставрески и Инес Тановић. Добитник награде за најбољи сценарио у категорији студентског филма је Дане Ком-

ИЈА НЕДЕЉЕ

љен, аутор остварења „Ја већ јесам све оно што желим да имам”. Жири 34. Фестивала филмског сценарија који је био јед-

ногласан у свим одлукама, сматрао је да нема сценарија који заслужује специјалну награду. Када је реч о првој награди, она је, као и сваке године (ове можда више него претходних), изазвала полемике – од оспоравања до мишљења да је жири храбро поступио. - Нисмо такву одлуку донели због храбрости, нити смо се водили проценама каквог ће одјека имати у јавности. Немам намеру да будем адвокат „Српског филма“, али то је једноставно најбољи сценарио на овогодишњем фестивалу - каже редитељ Бобан Скерлић, члан жирија. Поред награђених, у такмичарском програму учествовали су и филмови „Мотел Нана“ , „Плави воз“ и „Флешбек“. Упркос скромним средствима (буџет од 3 милиона дина ра), Фестивал филмског сценарија успео је да задржи све пратеће програме из претходних година, као и традиционални симпозијум и Летњу школу филмске драматургије. Како због селекције филмова из главног и пратећих програма, тако и због лепог времена које је ишло на руку организаторима фестивала, Летња позорница у Врњачкој Бањи, са просеком од хиљаду гледалаца дневно, прошле недеље била је највећи српски биоскоп. З.Ц.Н.

Певачко друштво Културног центра "Рибница" Краљево освојило је прво место у категорији најбољих женских певачких група на осмом фестивалу изворне српске песме "Прилике 2010." На најпознатијем фестивалу овог типа који је у уторак, 17. августа, одржан учествовало је око 70 изворних група из целе Србије што додатно даје на значају овој награди.

НОВИ КРОВ ЗА ШКОЛУ Нови кров и инсталацију вредне 1.3 милиона динара добиће основна школа „Браћа Вилотијевић“. Ова инвестиција омогућиће да више не прокишњава простор где се налазе библиотека и наставничке просторије и да нова школска година започне без проблема.

КАНАЛИЗАЦИЈА У РОМСКОМ НАСЕЉУ Око 600.000 динара град је одвојио да се у такозваном Ромском насељу један заврши раније започета канализација. Новац ће бити употребљен да кроз овај, иначе један од јајнеуредђенијих делова града, буде провучен колектор за отпадне воде.


18

20. август 2010.

Јуче завршен Жички духовни сабор Преображење 2010

СРПСКИ СВЕТИОНИК ПОЕЗИЈЕ ЗА БУДУЋНОСТ Уручењем „Жичке хрисовуље“ песнику Петру Пајићу, у трпезарији манастира Жиче, окончана је културна манифестација „високих духовних и организационих домета“ Јуче је, уручењем „Жичке хрисовуље“ песнику Петру Пајићу, у трпезарији манастира Жиче, завршен овогодишњи Жички духовни сабор Преображење 2010. Наша најзначајнија културна манифестација и једна од најугледнијих у Србији те врсте, одржана је 19. пут, а њени успешни организатори били су, и овога пута, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб Краљево, уз покровитељство града Краљева и подршку Министарства културе Србије. „Жичку хрисовуљу“, једно од најпрестижнијих песничких признања у Србији, песнику Петру Пајићу уручио је градоначелник Краљева Љубиша Симовић. Овој церемонији претхо дило је више занимљивих програма који су окупили велики број наших суграђана. Сабор је отворен 16. августа у Галерији Народног музеја. Отворио га је градоначелник Љубиша Симовић, одавши најпре признање оснивачима, члановима Књижевног клуба. - Не могу да не поменем Милоша Милишића, Душана Стојића, Драгана Бајовића, Ивана Рајовића... Они су пре две деценије показали ону врсту слоге и саборности која ову манифестацију прати до данашњег дана. Они су тада показали да није грех имати велику амбицију... Будућност овог Сабора лежи у врлини препознавања савремености у духу, језику, књижевности. Краљево је поносно што, захваљујући Сабору, за пријатеље има бројне песнике и што је истински светионик песништва за будућност – нагласио је Симовић. У уметничком делу програму учествовали су глумац Небојша Дугалић који је казивао текстове владике Николаја Велимировића ( „Речи о свечовеку“), а виолончелиста Предраг Михаиловић и фрулаш Срећеко

Перчевић изводили су обраде српских народних песама. Исте вечери отворена је и изложба „Обнова Хиландара“ аутора Мирка Ковачевића, архи текте. Изложба се састоји од бројних фотографија, макета, делова нагорелих греда хиландарског манастира који је у марту 2004. тешко пострадао у великом пожару. Ковачевић је, два дана касније, у истом простору, говорио о овом катастрофалном пожару који је уништио две трећине манастирског комплекса и обнови која је у току. Изложбу је отворио епископ жички Хризостом. Први програм посвећен песнику Петру Пајићу, овогодишњем добитнику „Жичке хрисовуље“, одржан је у читаоници на трећем спрату краљевачке библиотеке. О Пајићевом делу говорили су Михајло Пантић и Владимир Јагличић. Стихове је казивао аутор. У среду, 18. августа, у семинарској читаоници наше библиотеке, одржан је критичко-научни скуп о песничком опусу Петра Пајића. На овом скупу, којим је председавао проф. др Алексан-

дар Јовановић, учестовали су Ана Гвозденовић, Владимир Димитријевић, Радивоје Микић, Марко Недић, Славко Стаменић, Василије Домазет, Драгица С. Ивановић и Милош Ковачевић. Њихови радови биће објављени

у зборнику „Петар Пајић песник“. Истог дана у Галерији Народног музеја одржано је песничко вече. Своје стихове казивали су Гордана Ђилас, Слободан Зубановић, Рајко Лукач,

Александар Марић, Миодраг Раичевић и Марија Шимоковић. На Преображење Господње, 19. августа, Петру Пајићу, уручена је „Жичка хрисовуља“. Одлуку о овогодишњем лауреату донео је, иначе, жири краљевачких писаца (Драган Хамовић, председник, Горан Петровић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић и Милош Милишић). На „Хрисовуљи“, раду краљевачког уметника Слободана Луковића, записано је: „Песнику Петру Пајићу за дубински песнички портрет Србије предачке и савремене.“ О значају и месту дела Петра Пајића у српској књижевности, говорили су Драган Хамовић, Александар Јовановић и Милосав Тешић. Стихове је казивао глумац Милан Цаци Михаиловић, док су у музичком делу програма учествовали Предраг Михаиловић и Срећко Перчевић. И овај Сабор потврдио је високе организационе и духовне домете манифестације и њених организатора. М.Милишић

Прозориште КУД „Абрашевић“

ПРИНЦЕЗА ФИНА НА ФЕСТИВАЛУ У ЛАЗАРЕВЦУ Представа за децу „Принцеза Фина и још понеки“ у извођењу полазника драмске радионице „Прозориште“ КУДа „Абрашевић“ из Краљева, пласирала се међу шест најбољих представа у званичној конкуренцији Фестивала хумора за децу који се одржава у Лазаревцу. „Принцезу Фину“ посетиоци фестивала моћи ће да виде 15. септембра у Сали Центра за културу у Лазаревцу. Представу су по тексту Елизабете Георгиев режирали су Биљана Костантиновић и Драган Пешић.


19

20. август 2010.

Социјалдемократска партија

Пеображењска беседа

ПОЕЗИЈА ТО ЈЕ ИСТИНА

Кад би ме неко упитао како би се у једној речи могло рећи шта је поезија, одговорио бих: Поезија, то је истина. Истинита реч чини песму песмом, она у поезији не стари и постаје, као и сама песма, ванвремена. Значи, исти нита реч учинила је да песма победи време. Све песме у којим је речена истина, ма када да су написане, савремене су. Тако су, старогрчки и римски песници, већ хиљадама година, свим каснијим генерацијама савременици и чини се да се они свакој генерацији јављају не из прошлости већ из будућности. Христос каже ученицима: Небо и земља проћи ће, али ријечи моје неће проћи. Како читалац да препозна истину у песми? Једноставно: када прочита песму ако му се учини да ју је он сам написао, да је песма његова, може бити сигуран да је истинита. Песник је трансмисија између читаоца и читаочеве сопствене песме. Бранко Миљковић је тврдио: чим песник напише песму она више није његова. „Песнички језик“, као „језик истине“ приказује

стварност истинитије него што самој стварности то полази за руком. Тај песнички језик или песнички говор често се сукобљава са језици ма и говорима других друштвених чинилаца, пре свега политике и власти. Поезија је сигурно најстрожија језичка дисциплина. Стегнута формом, слоговима, акцентима, ритмом, она, тек тако језички дисциплинована, излази из свих оквира и постиже своју пуну слободу, надахњујући и нас њоме. Често се поставља питање у кавом се положају данас налазе песник и његова Реч? Данас, када се свет све више материјализује и губи духовне ослонце, поезија, потискивана субкултуром, шундом, „лаким комадима“ као да одлази у илегалу. Све, култура, уметност, дух, емоција, етика, све постаје роба, све се мери метрима и килограмима. Производи се само оно што може да се прода. Европа се све мање ослања на хришћанске темеље своје културе, све се више американизује. Нова религија тражи Бога у материјалном свету. У таквим околностима Краљица Речи постаје сметња, некурентна роба. Издавачи неће да штам-

пају збирке песама, књижари неће да их продају. Наука реализује људску машту, чинећи чуда. Компјутер је чудо и постаје важнији од божанске тајне неба. Пренебегава се међутим, чињеница да компјутер још није успео да напише књигу, а свемирски брод да открије божанску тајну. Остаје истина да је од свих чуда највеће чудо реч. Ипак, намеће се логично питање: да ли је поезија сада у кризи? Не, она је као што сам рекао ванвремена а време у којем живимо остаће у стиховима као што су ови Јована Христића: Живели смо у временима сасвим очајним. Од трагедије правили смо комедију, од комедије трагедију. А оно право: озбиљност, мера, мудра узвишеност, узвишена мудрост, увек нам је измицала. Били смо негде на ничијој земљи, ни ми сами, ни неко други, увек тек за корак – два удаљени од онога што јесмо, онога што је требало бити. Верујући у цикличност дешавања треба очекивати да ће, ако је двадесети век био век технике, двадесет први век бити век поезије. Песма нас је одржала, њојзи хвала.

ДАН МЛАДИХ Како се данас понашамо према младима – тако ће нам бити за 20 година

Социјалдемократска партија Србије, низом акција у општинама и градовима Србије обележила је Дан младих. - Младима се мора омогућити значајније место у јавном и политичком животу Србије. Ми не сумњамо у то да млади могу преузети део обавеза и дговорности за креирање друштвеног, културног, па и политичког амбијента у својим местима, истакао је, поводом Дана младих, др Дражен Самарџић, председник иницијативног одбора СДП Краљево. Иницијативни одбор СДП у Краљеву, у сарадњи са Форумом младих, организовао је турнир у малом фудбалу на којем су учествовале екипе младих и ветерана. -Утакмице су завршене без поражених, рекао је др Дражен Самарџић, додајући да намерно није речено „без победника“, јер у једном оваквом спорском мечу битно је само учешће, акција - и зато су сви победници. Према његовим речима, Социјалдемократска партија Срби је посебно подвлачи стратегију развоја рекреативног и школског

спорта и масовне физичке културе као места развијања здравих стилова живота. - Једно од централних места у нашем политичком програму управо је брига за младе. Морамо знати да како се понашамо према младима данас – тако ће нам бити за 20 година, каже др Самарџић. Залажемо се да се младима омогући значајније место у јавном и политичком животу Србије. Млади несумњиво могу поднети део обавеза и одговорности за креирање друштвеног, културног, па и политичког амбијента у својим местима. - У складу с тим, квалитетно образовање је наша главна стратегија. Стручни тим СДП Србије израдио је пројекат „Држава образовања“ који ћемо посебно представити до краја августа, подвукао је др Самарџић. После турнира, добра атмосфера са терена пренета је у страначке просторије где је одржано песничко вече др Дражена Самарџића уз музику и читање љубавне поезије. Поезију је читао Владан Славковић, директор Краљевачког позоришта.

Министарство за дијаспору

КУПУЈМО СРПСКО У ДИЈАСПОРИ Подстицање припадника српског расејања на куповину српских брендова Пројекат „Купујмо српско у дијаспори“, који има за циљ подстицање припадника срп-ског расејања на куповину српских брендова ван граница Србије, почиње на јесен у организацији невладине организације „Отпор“ из Америке, под покровитељством Министарства за дијаспору. План је да промоција и развој пројекта трају годину дана. Министар за дијаспору Ср ђан Срећковић објашњава да је намера овог пројекта унапређење привредне сарадње матице Србије и њене дијаспоре и јачање међусобних парт нерских односа. - Промовисање производа из Србије је саставни део стратегије односа матичне државе и дијас-

поре, коју спроводи Министарство за дијаспору. Циљна група ове акције су становници свих континената, који Републику Србију сматрају својом матицом, изјавио је министар Срећковић. У првој фази пројекта планирано је снимање рекламног спота у коме ће учествовати познате личности из домена спорта и културе, као и израда и дистрибуција промо материјала. Пројекат „Купујмо српско у дијаспори“ подржавају СПЦ и савези српских удружења Немачке, Аустрије, Француске, Канаде, Аустралије, Африке. Ди ректор пројекта је делегат Скупштине дијаспоре и Срба у региону Никша Никодиновић из САД.


20

20. август 2010.

Савет за унапређење положаја Рома

ЗАШТИТА ИНТЕРЕСА И ПРАВА РОМА

Ветеринарска инспекција

ХАСАП ДО 10. ЈУНА СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ Ветеринарска инспекција у Краљеву ових дана појачано је контролисала исправност кланица на територији града

Савет за унапређење положаја Рома Краљева преузима водећу улогу у решавању проблема Рома Савет за унапређење положаја Рома представља уједињење Рома из свих ромских насеља на територији Краљева чији је циљ заштита њихових интереса и права Рома али и обавеза према друштву, поручено је са Збора одржаног на иницијативу овог Савета. Савет за унапређење положаја Рома Краљева оформљен је у мају ове године. Према речима Зорана Петровића, Главни одбор чине 25 представника ромске националне мањине из свих ромских насеља на територији града. Циљ Савета је да изгради партнерски однос са свим институцијама у граду како би заједничким деловањем унапредили тежак положај Рома. Присутни Роми својим доласком, односно потписом, дали су легитимитет Савету и указали на проблеме са којим се сусрећу у свом окружењу, али су, како кажу, свесни своје обавезе да, пре свега, сву ромску децу укључе у систем образовања, рекао је Петровић. -Социјално-образовни проблеми су највећи проблеми са којима се суочавамо. Ако немамо децу у школама, добар животни простор и окружење, значи да живимо у нездравој животној средини. Они који су били у Ромском насељу 1 и 2 знају у каквим нехигијенским условима Роми тамо живе. Много је времена потребно да се то реши. Уједињење Рома из свих насеља у граду допринеће да до бољитка дођемо лакше и брже, заједно, истиче Зоран Петровић. На питање новинара у каквом су узајамном односу новоформирани Савет и координатор

Зоран Петровић за ромска питања града Краљева, Петровић је рекао : - Савет за унапређење положаја Рома Краљева преузима водећу улогу у решавању проблема Рома и нема потребе за било каквим координатором! Збору који је одржан на позив Савета за унапређење положаја Рома поред припадника ове националне мањине, у име локалне самоуправе, присуствовао је Вукомир Митровић као и Предраг Јанковић, председник МЗ „Центар“ са замеником. На територији ове месне заједнице живи највећи број Рома у Краљеву. Д.М.

Општа оцена је да се ови објек ти придржавају свих уредби Закона о безбедности хране и испуњавају ветеринарско-санитарне услове. Само две мање кланице привремено су затворене. Две мање кла нице, занатског типа, приликом недавне контроле Ветеринарске ин спекције у Краље ву, привремено су затворене. Привремено затварање подразумева период од 90 дана. Након истека овог рока, уколико власници задовоље неопходне критеријуме, кланице ће моћи да наставе са радом, рекла је Мирјана Карамарковић, ветеринарски инспектор. - Ове занатске кланице не испуњавају ветеринарско–санитарне услове у погледу изградње објекта и опреме. Власници објеката нису увели систем безбедности хране који се тиче контроле ризика у погледу исправности хране, у овом случају меса. Једном речју, нису увели ХАСАП систем. ХАСАП систем подразумева контролу ризика и критичних тачака производње, односно строге хигијенске услове и стандарде. Иначе, преме Закону о безбедности хране, предвиђено је да сви који послују са храном, а то значи и пекаре, и пицерије, и ћевабџинице, баш сви који се баве производњом, прерадом и прометом хране ће морати да уведу ХАСАП систем и то најкасније до јуна следеће године. Он подразумева добар објекат у грађевинском смислу, хигијенски исправан, као и безбедну опрему, како би се избегли сви могући ризици у току произ-

водње и промета хране. - ХАСАП систем није компликовано увести у малим занатским радњама. Странке чак могу и саме, са добрим консултантима и уз нашу стручну помоћ и сугестије, да уведу ХАСАП систем. Да ли ће ове две кланице које смо били приморани да привремено затворимо поново почети са радом зависи само од њих, тврди Карамарковићка. Ове услове испуњавају све велике кланице на територији града . То значи да суграђани не треба да сумњају у исправност меса које купују, јер само контролисано и исправно месо

КАТАНАЦ Када је ХАСАП увођен у Мађарској, готово трећина пекара је преко ноћи ставила катанац. Таква искуства из региона, могла би да наговесте да се слично може догодити и код нас. Без обзира на то, одлагања нема. Сви који производе, спремају или продају храну до 10. јуна 2011. године мораће да успоставе ХАСАП систем.

стиже у продајне објекте. Ветеринарска инспекција свакодневно контролише и промет живих животиња који су евидентиране у централној бази података. Оне су прошле све мере здравствене заштите, а све животиње са територије града Краљева налазе се у овој бази, каже Мирјана Карамарковић. - Ветеринарски инспектор је свакодневно присутан на линији клања. Ту се врши процена и на основу евентуалнх лабораторијских, микробиолошких или других анализа, месо се категорише. Све што је хигијенски неисправно шаље се у Ћуприју, где је кафилерија са којом наши објекти за прераду и производњу имају уговоре за нешкодљиво управљање свим кон- фискатима. Правилником о условима за објекте за клање животиња јасно су одређени услови који, зависно од врсте животиња, морају бити испуњени. За њихово непоштовање односно, ако се клање животиња обави ван регистрованог објекта, Закон је искључив и предвиђа казну затвора од 6 месеци до годину дана. Дубравка Малишић


21

20. август 2010.

Министарство животне средине и просторног планирања

НЕДОЗВОЉЕНА БЕРБА БОРОВНИЦЕ Републичка инспекција за заштиту животне средине обавила је ванредне контроле бербе боровница на територији Националног парка Копаоник

Надзорна служба Националног парка Копаоник обављала је појачане контроле уз целодневна дежурства на локалитетима где успева боровница. Према извештајима надзорника, наплаћено је осам мандатних казни због недозвољене бербе боровница и узети су подаци од 19 особа, против којих ће бити поднети захтеви за покретање прекршајног поступка због бербе боровница недозвољеним техничким средствима, гребенима и бераљкама. Одузето је и седам недозвољених средстава за бербу. Због бербе заштићене врсте боровница недозвољеним техничким средствима, без потврде о стручној оспособљености сакупљача за сезону 2010. Републичка инспекција за заштиту животне средине ће поднети девет захтева за покретање пре-

кршајних пострупка против физичких лица. Контроле су обављене и у хладњачама предузећа која откупљују боровницу, током којих нису уочене неправилности у берби и откупу боровница. Такође, контроле сакупљања боровнице су обављене и на подручју Парка природе Стара планина, чије је управљач Јавно предузеће Србијашуме. Управљач је берачима издао потврде о обучености за сакупљање и прибавио дозволе за сакупљање боровнице у комерцијалне сврхе. Појачану контролу су осим републичког инспектора, обављали и чувари заштићеног подручја. Приликом контрола нису уочене неправилности. Боровница тренутно има на већим надморским висинама, па је због неприступачности терена мала заинтересованост берача.

Министарство просвете

ЛИЦЕНЦЕ ЗА ИЗДАВАЧЕ УЏБЕНИКА Министарство просвете, у складу са новим Законом о уџбеницима и другим наставним средствима, издало је укупно четрдесет девет дозвола издавачима за издавање уџбеника - лиценце Седам издавача добило је лиценцу типа А, четрдесет један издавач лиценцу типа Б и један издавач лиценцу типа Ц. Министарство просвете ће сукцесивно допуњавати списак

издавача који су добили лиценцу, будући да је у току је поступак по захтеву за издавање лиценци других издавача. На сајту Министарства просвете www.mp.gov.rs објављен је списак свих издавача који су добили лиценце. Сви заинтересовани могу се информисати на сајту Министарства просвете зa коју област и за који ниво образовања је конкретан издавач добио лиценцу.

Цветке

ШТРАПАРИЈАДА - Прва Штрапаријада у Цветкама оправдала очекивања учесника и посетилаца. - Догодине још масовније Висока температура није спречила бројне гледаоце да са великим интересовањем посматрају учеснике прве "Штрапаријаде", такмичења у повлачењу трупаца коњском запрегом, које је у недељу одржано у Цветкама. Коњи у пару, а затим и појединачно, такмичили су се у повлачењу балвана од 1,7 кубика, на стази дугој 100 метара. Неуобичајена трка у овим крајевима, али изузетно популарна манифестација ван наше земље. -Мој комшија и ја дошли смо на ову идеју, јер некада их је било много на овим просторима, а сваким даном их је све мање. Има пуно такмичења- уживају људи у тркачким коњима, чији је најбржи, а овде је прилика да се види и чији фијакери су најлепши. Ово је организовано из чисте љубави. Многи од гостију су велики пут прешли да би овде уживали у такмичењу, каже Гордан Протић, организатор Штрапаријаде у Цветкама. Седам коња, који су у првом, квалификационом делу такмичења, постигли најбоље резултате, пласирали су се у други круг. Ту их је чекало још веће оптерећење 2,20 кубика. Циљ ове манифестације, причају организатори, је да коњи који иначе у шуми извлаче дрва, превуку балван одређеном стазом у што краћем времену. Наравно, Штрапаријаду је пратило навијање и бодрење власника коња и публике. Такмичари су у Цветке дошли из околине Лознице, Руме, Сјенице, Пожеге, Чачка, Косјерића и Краљева, а трка је окупила и публику из различитих крајева. Мурат Јукић је на Штрапаријаду дошао из Сјенице. - Дошли смо код нашег другара Гордана да подржимо такмичење, јер је тек прва година. Није битно ко ће да победи,

дошли смо да се дружимо. Посећивали смо слична такмичења по Босни, у Руми, и где год се одржава идемо да гледамо. Ја сам коње купио пре пет дана, само ради овог такмичења. Нисам имао друге коње да дотерам, а морао сам да дођем ради Гордана лично. Оваква такмичења одржавају се у још понеким градовима Србије, а велику популарност имају у Босни и Републици Српској. Тамо, кажу учесници, у току године буде и по 30-так оваквих манифестација.

ПОБЕДНИЦИ У финалном такмичењу двопрега, најбоље време постигли су коњи Маринка Ђокића из Трешњевице код Лознице, који су стазу прешли за минут и 30 секунди. Други су коњи Драгољуба Вукомановића из Отрока, а трећи Гордана Протића, оранизатора такмичења. У појединачном такмичењу, најбржи је био коњ Милоша Илића из Бресника, који је до циља стигао за минут и 59 секунди. Друго место освојио је коњ Ивана Костовића из Матарушке Бање, а треће Луке Илића из Цветака.

Давор Јовичевић је дошао из Републике Српске, где постоји дугогодишња традиција одржавања сличних такмичења. -Редовно их обилазимо и на њима учествујемо са својим љубимцима коњима. Организација у нашем крају је слична овдашњој, мада смо ми много раније кренули са тим, рекао је Јовичевић. На коментар да би овакве трке неко могао окарактерисати као мучење животиња, власници кажу да су коњи навикли на вучу балвана па да им овакво такмичење не представља већи напор, као ни бичевање које их само подстиче да у овој дисциплини дају све од себе. - Неко држи тркачке коње који се излажу много већем напору. Ови коњи су радни, намењени за вучу и рад у шуми, па им ова кратка стаза не представља оптерећење и врло лако то изнесу. Оно што се чини ударцем је само пуцање канџијом-канапом који је на врху штапа. Ми за организовање овог такмичења имамо дозволу МУП-а, скуп је пријављен, у министарству смо питали и одобрили су нам, рекао је Гордан Протић. Организатори се надају да ће ова манифестација заживети и да ће сваке недеље пре Преображења, у Цветкама бити одржавана популарна Штрапаријада. Маја Перовић


22

20. август 2010.

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

АНЕГДОТЕ О ПОЗНАТИМА БРАНКО ЋОПИЋ После сваког књижевног сусрета писци су дуго били опседнути децом која су тражила аутограме. Обично смо седели један до другог, а поред нас су у реду пролазили ђаци и приносили нам своје књиге, свеске и папириће. Ћопић нас је у шали упозорио: "Пазите да вам мангупи не поднесу какву мјеницу, као што је мени подвалио неки Рале Бубњар". ЂУЗЕПЕ ВЕРДИ

ВОДОРАВНО 1. Мајстор за ципеле, 8. Готовина у новцу, 11. Неморал, 12. Позоришна улога (мн.), 13. Део плуга за преваљивање бразде, 12. Мајстор који прави куче, 16. Двадесет пето слово азбуке, 17. Наш песник Војислав, 19. Позната марка патика, 21. Нарез на шрафу, 23. Висина воде (мн,), 25. Инсфрацрвени (скр.), 26. Горњи део куће, 28. Ономатопеја крчања, 29. Келвин (скр.), 30. Врста посуде за пиће, 31. Чувена атлетичарка марлен, 32. Непобитна чињеница, 33. Речни рибар, 34. Спортски израз за лопту ван игре, 35. Борба, битка (мн.), 37. Исток (скр.), 38. Однос голова у спорту, 40. Онај који лети, 42. Зидна облога, 44. Пушчано зрно, ртане, 46. Коњ, 47. Путна торба, 49. Нота солмизације, 50. Тринаесто слово азбуке,

Комшија, шта радите пред вратима?

51. Назив за млетачки златник, 52. Дубоко место у води, вртлог УСПРАВНО 1. Радник на царини, 2. Поседник, 3. Апел, 4. Ербијум (скр.), 5. Пропланак, 6. Траг дивљачи, 7. Двадесето слово азбуке, 8. Бескорисна биљка, 9. Шпански граматички члан, 10. Претпостав љени, 12. Јеврејски свештеник, 15. Наш новац, 18. Батина, штап, 20. Безалкохолно освежавајуће пиће, 22. Онај који јаше, 24. Перуника (мн.), 27. Поданик, кмет, 30. јака киша, 31. Слика рађена уљаним бојама, 32. Златни новац, 33. Учесник у догађају, 34. Сто, 36. Појас, опасач, 39. Водени ток (мн.), 41. Драж (мн.), 43. Течење, протицање, 45. Пас, 48. Грчко слово, 51. Цент (скр.),52. Волт (скр.)

Хик! Нисам прошао алко тест код супруге.

„Италијански композитор Верди је становао преко пута опере у данашњем Хотелу Амбасадор. На путу ка опери сусреће једног уличног оргуљаша који је безвољно окретао свој вергл, а из њега је у таласима произлазила мелодија из „Риголтта“ „Ла дона е мобиле“. Маестро баци пар новчића у његов шешир и нареди му да ту мелодију спорије свира. Следећег дана када је Верди прошао поред њега, чуо је да мелодију коректно свира. Окрену се како би га похвалио, али застаде. Оргуљаш је имао на врату натпис на којем је стајало: „Ученик Ђузепе Вердија!“ СТЕПА СТЕПАННОВИЋ Ђенерал Степа Степановић имао је обичај да изненада, без пратње бане у касарну, да провери стање у истој. Дочуо један капетан да ће Степа доћи код њега у обилазак па сместа позове наредника. -Чим дође Степа Степановић да ме обавестиш. Овај то нареди каплару а он проследи стражи. Прође пола сата а каплар се појави и пита војника на стражи: -Је л’ долазио Степа Степановић. Стражар, уплашен, јер каплар је за њега светиња, одговори: -Није, господине капларе. Посла пола сата иста сцена. Прође после тога не ких петнаестак минута кад ето га опет каплар. -Је л’ долазио Степа. Стражар сада већ преплашен промуца: -Није господине капларе. -Чим дође да ми јавиш.

-Разумем господине капларе". Прође пет минута кад неко у обичном војничком шињелу прилази стражи. -Стој, ко иде. -Степа Степановић. -Па ђе си ти до сада, каплар те већ три пута тражио. ЈОВАН ДУЧИЋ Дучић је већ неколико година посланик на страни. Једног лета дошао је у Београд на одсуство и отишао је с Јашом Продановићем и професором Милом Павловићем, званим Крпа, на вечеру код „Госпа-Јеле". Наручили су сваки по криглу пива и по дванаест ћевапчића. Кад им је момак донео ћевапчиће с луком, Дучић је вратио тањир и тражио је порцију ћевапчића без лука. -Тако, тако, Дука! - добацио му је Миле Крпа. - Доста си гутао лукац без чевапчића, сада можеш ћевапчиће без лука. *** За време Првог светског рата Дучић је био у Атини. Падала је киша и он се шетао с Ивом Ћипиком испод једног кишобрана. Наишла је Јелена Милана Гавриловића и Дучић ће јој тек рећи: -Видите ли, госпо-Лела, испод овог кишобрана налазе се три четвртине југословенске књижевности. После неколико година, иста се сцена понавља у Београду. На Теразијама, стоје испод једног кишобрана Ду чић, Ћипико и Војислав Јовановић - Марамбо. Марамбо, који је знао за ову Дучићеву доскочицу, тек ће рећи: -Испод овог кишобрана налазе се три четвртине југословенске књижевности. -Потпуно тачно! - узвратио му је Дучић. - Ви сте нам пришли, али се проценат књижевности није повећао. *** Др Чеда Михајловић, познати лекар из Врњачке Бање, министар и председник многих друштава и установа, рекао је Дучићу, и то у највишем успону своје каријере: -Молим Вас, Дука, помените ме негде у својим делима, па ма рекли и „Онај магарац Чеда, како бисте ме сачували од заборава."

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ СУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница 301-988 Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94

977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560


23

20. август 2010.

ХОРОСКОП за период од 20. до . августа

Пише Ружица Ракочевић ruzicaastrolog@yahoo.com, 063 – 823 77 63

ПРИЧА ЗА АВГУСТ И АСТРО - ЗНАК "ЛАВ" ЛОНДОНСКА ПРИЧА Мој одлазак у Лондон, да као студент економије усавршим енглески језик, је оставио посебан утисак о значају културно-умет ничких друштава. Крајем тих 70-тих година, студирајући у Лондону, ја сам се лепо снашла, дивно осећала у земљи Битлса и Ролинг Стоунса, чак боље него у мојој, тада веселој земљи Србији. Одговарао је мени тај живот у тако важној светској метропо ли, и све што она нуди и пружа, па и ти велики тржни центри који су у Србију стигли тек сада, пос ле 30 година. Волела сам што је све светлело и бљештало, што је све радило и ноћу и дању, док код нас и сада светли само главна улица, а продавнице радиле само док не падне мрак. Уживала сам у различитим кухињама и намирницама са свих меридијана света и дружила се и делила добро и зло са људима из Аргентине, Канаде, Јапана, Египта, Италије, Грчке, Алжира, Пољске, Немачке... и сви волели што сам из Југославије.... Са посебним задовољством сам посећивала огромне музеје са невиђеним бројем експоната из целог света. Веома ми је пријало то што сам безбедно и весело играла у шпанским, грчким, кубанским, арапским клубовима и енглеским досадним пабовима, а онда једном, не сећам се више како ни од кога сам добила позив за концерт нашег КУД-а из Београда.

ЦАРСКА СВИТА О, мајко моја мила! И сада устрептим када се сетим те атмосфере у дворани, тих црвених плишаних завеса, похабаног подијума на којем се појави и заблиста група прелепих момака и девојака, какву за све време боравка у Лондону нисам нити срела нити видела! У том трену, срце ми заигра, а душа се испуни неким чудним осећањем за које нисам до тада ни знала да имам. Па, ово је величанствено, помислих ја, и сетих се мамининог озареног лица у колу, и њеној сре ћи док ја учим прве, неспретне заврзламе из кола овог и оног, и њеним речима похвале о нашој песми и игри, о срећи и радости коју то доноси и која је и њој као и многим другима помогла да

лакше подносе ратне трагедије и губитке и лакше носе послератно немање и немаштину. Прелепа група младих вије и витла и по подијуму и по ваздуху, хитре и како мама рече „лагане ноге земљу не додирују“ се весело преплићу, поскакују, а гласови усклика и песме пробијају плафон Лондонског културног центра и - иду до неба! А кад се чуше и први тактови „Врањанске свите“ и наста лудило и урнебес од музике, ритма, балканско-спске душе, винуше се девојке, витлају момци, полете прашина за њима, и - беше прелепо, и полетесмо и сви ми са њима, негде... Музика лепотом својом разбија мозак и сва чула, аплауз подрхтава салу, подијум се тресе, а тешка сомотска завеса се већ одавно њише од њиховог виорења и пролетања више по ваздуху него и по земљи... док звук кларинета се већ танано увукао у ганглије, а даире звецкају и бију по малом и великом мозгу, по целој глави, и стомаку... И играју вам саме и руке и ноге, као да сте лутка на концу, али не она на верглу у некој улици Париза или Беча, јер танко је то, и слабасно, за овај весели и моћан ураган емоција, и великог српског СРЦА и РАСКОШНЕ ДУШЕ али и ЛУДЕ ГЛАВЕ...! И помислих тада, па ово нигде и нико нема! Овакве свирке, весеља, песме и игранке до лудила има само код нас, на нашим прославама, свадбама... и ових дана у Гучи! Ипак је тачно, НАЈБОЉИ смо! Не знам где су сада ти момци и девојке, не знам ни где је сав тај свет који је сејао необичну и чудно неописиву радост и весеље и не знам како су прошли све шта нас је после тога снашло. Не знам ни како су прошли те 80-те као и прве "мере стабилизације" са већ заборављеним боновима за прашак, млеко, кафу и брашно, затим кризе, инфлације под овим и под оним, па беду и рат 90-тих, и не знам да ли су побегли одавде, или су се снашли, или су јадни постали просечни и типични упропашћен Срби, а неки су можда овде, међу вама, и међу читаоцима "Ибарских новНа". Неки су се спасили, али ја сам скупо платила свој патриотизам и љубав према своме!

Ован, 21. 3. - 20. 4. Петак, субота и недеља су истовремено и веома активни дани, иако са присутном кочницом. То за вас није лака комбинација пошто волите да се размахнете, али, често је паметно и овако комбиновано. Ето, у понедељак и уторак су вам "слободни" дани, али привидно. Затим следе среда и четвртак са прометом новца и лабавих договора. Бик, 21. 4. - 20.5. Будите спремни за цео овај викенд јер ћете још од петка почети да имате важне и озбиљне разговоре, преговоре и акције. Биће то темељита сарадња са озбиљним људима о вама битним питањима.У понедељак и уторак све изгледа лакше и опуштеније али и мање поуздано и одговорно. У среду и четвртак треба да буде пожељан промет новца и емоција. Близанци, 21. 5. - 21.6. Иако је позитивно, вама ће овај викенд, почевши још од петка, можда изгледати преозбиљан и строг. Са друге стране, с обзиром да сте и ви почели да се мењате и много озбиљније гледате на животна збивања, ове ситуације ћете искористити да ствари конкретизујете. Понедељак и уторак ће вас дочекати са новим комбинацијама, а у среду и четвртак треба да се "саставите". Рак, 22. 6. - 22.7. Петак, субота и недеља ће бити превише "строги" и напорни за вас јер ће бити условно неодговарајући. Међутим, пошто се све мења, понедељак и уторак ће донети изненадне обрте који изгледају повољније, гледано са друге стране. Али зато, у среду и четвртак можете бити ближи реализацијама на ваш начин јер је и новац пристигао. Лав, 23. 7. - 23.8. Пуно тога сте већ прегурали у овом месецу, па тако овог петка, суботе и недеље окончајте одавно припремане и очекиване договоре и ситуације. У понедељак и уторак ћете већ помислити да се "лакше дише" али то је ваше субјективно мишљење. Среда и четвртак вас неће много импресионирати, јер неће бити јасних ситуација. Девица, 24. 8. - 22.9. Полако се приближисмо и вашим вазним данима. Са овим викендом, још од петка, ћете коначно ставити свари на "чврсте ноге" и конкретно их савладавати, иако ће бити мало напорније. Али, вреди! У понедељак и уторак следе непредвидиве и хаотичне ситуације које ће вас иритирати. А среда и четвртак нису организовани дани како бисте ви желели. Вага, 23. 9. - 22.10. Полако постижете оно што одавно очекујете и планирате, иако није лако. Али, то што вам овај продужени викенд од петка представља проблем, управо ће вас натерати да урадите и то без одлагања и штетне дипломатије. Тај пут и начин ће вам се показати у понедељак и уторак. А у среду и четвртак ћете морати све то подупрети и новцем. Шкорпија, 23. 10. - 22.11. Овај петак, субота и недеља ће бити важна повољна прекретница за наредних месец дана. Тако да петак, суботу и недељу искористите да урадите неке темељне ствари за вас. Биће то веома делотворно, тако да вас ни "олујни" понедељак и уторак неће померити. А у среду и четвртак стиже подршка са више страна, укључујући и новчану и емотивну. Стрелац, 23. 11. - 21.12. Мало сталоженије ће бити овог петка, суботе и недеље, па ће некима од вас бити тесна кожа. Затим, у понедељак и уторак следи буран талас који ће вас окупирати и замајавати, али овог пута озбиљније него обично. Среда и четвртак су дани у којима ћете бити "несастављени" са собом и својим обавезама. Јарац, 22. 12 - 20. 1. Необицно је то што је викенд, а ви ћете већ од петка имати веома интезивне и важзне догађаје. Ако вам се учини напорно, не брините, већ у понедељак и уторак све то изгледа другачије и добија нови обрт. Среда и четвртак имају неку другу, блажу и емотивнију карактеристику. Водолија, 21. 1. - 19. 2. Петак, субота и недеља су "тесни" и превише обавезујући дани за вас. Зато ћете у понедељак и уторак да кренете са новим идејама и ситуацијама, које могу да вам донесу преокрете. Среда и четвртак су намењени за промет новца на начин који је само сличан вашим виртуозним трансакцијама. Рибе, 20.2. - 20. 3. Овог петка, суботе и недеље ће требати да будете конкретнији и одговорнији него иначе, јер ће вам се то касније исплатити. А понедељак и уторак су дани који доносе промене и "луфтирања" тренутних животних ситуација. У среду и четвртак ћете бити врло окупирани и заузети собом и финансијама.


24

20. август 2010.

ЗДРАВЉЕ (ИЛИ БОЛЕСТ) УЛАЗИ НА УСТА Исхрана савременог човека није нарочито разноврсна. Хлеб и пецива се праве од белог брашна и садрже велику количину адитива. Свакодневно уносимо у свој организам мноштво нездравих засићених масти и посебно опасних трансмасних киселина. Брза храна,“грицкалице”, садрже превелике дозе соли, а многа безалкохолна пића садрже велике количине шећера. Оброци се врло често неправилно припремају, те се уништава хранљива вредност намирница. Ако иоле ценимо своје тело, треба да се односимо према њему с поштовањем. Пружимо му оно што је за њега корисно, а оно ће нам вишеструко узвратити – здрављем. Постоји велики број приступа здравијој исхрани. Бирајмо онај за који мислимо да је најбољи за нас, али пре но што изаберемо, морамо знати важне чињенице које су научно утврђене: Наше тело има одређене потребе за разним састојцима који се могу пронаћи у храни (угљени хидрати, масти, белан-

чевине, витамини, минерали, антиоксиданси), а зависе од узраста, пола, физичке активности и других фактора. Ове потребе су количински исказане кроз таблице препорученог дневног уноса. Без обзира на то који приступ исхрани бирамо, морамо водити рачуна о овим потребама. Основу наше хране чине житарице. Треба што чешће бирати намирнице од целовитих житарица (нпр. црни хлеб уместо белог, интегралне пахуљице, интегралне резанце и сл.). Опна житарица садржи

важне витамине и корисна влакна која помажу бољи рад црева и детоксикацију. Поврће и воће садрже минерале, витамине, антиоксидансе и влакна у великим количинама. Већина ових супстанци омогућава нормалне ензимске процесе, детоксикацију и чува тело од дегенерације и прераног старења. Поврће и/или воће треба јести свакодневно, а избор треба да буде разноврстан. Бела меса су кориснија од црвених и далеко чешће их треба јести. Она су и важан извор гвожђа и витамина Б 12, који се најбоље искоришћавају из хране животињског порекла. Вегетаријанци и вегани треба да нађу замену за ове антианемијске факторе уколико је потребно. Нездраве прерађевине од меса треба искључити из исхране. Квалитет масноћа у исхрани утиче на многе процесе у телу. Претерана количина засићених масноћа животињског порекла је главни узрочник старења крвних судова, а трансмасне киселине из уља и

ГРЕШКЕ У ИСХРАНИ

тврдих маргарина произведених термичко-хемијским процесима данас се сматрају једним од главних узрока разних хроничних обољења. Насупрот томе, хладно цеђено маслиново уље има лековито дејство. Омега 3 масне киселине (нарочито из лана и плавих морских риба) имају важну улогу у очувању имунитета и у антидегенеративним процесима у телу. Добар извор масноћа и минерала су и разне семенке (сусам, бундева, сунцокрет). Велика количина простих шећера у исхрани је главни узрок гојазности, честих промена нивоа шећера у крви, које доводе до склоности ка поремећају метаболизма, менталној деконцентрацији и мањку енергије. Сложени угљени хидрати из житарица, а прости из воћа треба да буду главни извор шећера за организам. Никада не смемо да заборавимо да је вода од суштинског значаја у нашој исхрани. Свакодневни умор код здравих људи најчешће је последица латентне дехидратације.

Превише соли премало воде Становништво Србије у просеку троши 8 до 15 г кухињске соли дневно. Препоручени дневни унос соли је 2 до 4 г, или половина кафене кашичице. Треба обратити пажњу и на то да се осим соли коју сами додамо јелу, у наш организам кухињска со свакодневно ушуња у неочекивано великим количинама кроз индустријску, брзу или ресторанску храну коју купимо: хлеб (једно парче хлеба садржи око 1 г кухињске соли), пециво из пекаре, слане грицкалице – чипс, смоки, слани штапићи и сличне – садрже изузетно много соли, сиреви, супе из кесице, храна купљена у ресторану или на киоску, чак и многи кондиторски слаткиши садрже со. Толика количина соли може изазвати повишени крвни притисак. Осим тога, со смањује еластичност крвних судова. Бубрези такође трпе због вишка соли, јер су главни органи који регулишу промет воде и минерала. Такође, многе студије су утврдиле да вишак протеина у исхрани веома оптерећује бубреге. Огромна већина становништва не пије довољну количину воде, што погодује развоју бубрежног камена. Уједно, с обзиром на то да је кухињска со коју купујемо индустријски обогаћена јодом, кроз претерани унос соли може доћи и до претераног уноса јода, што може да изазове додатне здравствене проблеме.

МЕЊАЈМО НАВИКЕ ЗА ЗДРАВИЈИ ЖИВОТ Размислимо о својим навикама – неке од својих нездравих навика можемо заменити здравим уз веома мало напора. Засладимо чај медом, једимо воће уместо слаткиша. Уместо белог хлеба, пређимо на црни или интегрални. Преполовимо уобичајену количину соли коју додајемо јелима. Уместо пуномасног млека и јогурта, купимо оне мање масне или немасне, а уместо пуномасног сира – млади сир. Сваком јелу, супи или салати додајмо по кашику маслиновог уља. Уместо црвеног меса, пређимо што чешће на пилетину. Једимо рибу бар једном недељно. Избегавајмо слане и слатке„грицкалице“, а кад осетимо потребу за грицкањем, нека то буде суво или коштуњаво воће, семенке сусама, сунцокрета, бундеве или кикирики са што мање соли. Избегавајмо брзу храну и пецива из пекаре, радије сами себи направимо сендвич од црног хлеба. Уместо газираног пића, пијмо воћни сок, чај или воду – најбоље воду. Уместо млечне чоколаде, узмимо црну. Идимо бициклом на посао или барем паркирајмо

ауто 1 км далеко од радног места да бисмо добили 2 км шетње дневно. Не користимо лифт, осим када је заиста неопходно. Аqуа Вива жели да вам помогне да започнете важне промене у свом животу. За вас су еминентни медицински стручњаци израдили план који треба да спроводите три недеље (оптимално време за усвајање нових навика). Очекујте повећање виталности и гипкости и напредак у регулисању телесне тежине. Ове промене могу бити и трајне ако наставите да живите како вам предлажемо. Покушајмо један експеримент – уђимо заједно у 21дневни програм здравог стила живота. Запишите следеће параметре пре почетка програма: телесна тежина, осећај пуноће након јела, колико можете да радите у току дана, пешачите или трчите без напора, субјективна оцена стања енергије и гипкости (од 1 до 5), колико сте задовољни собом. Након 21. дана напишите резултате поред истих параметара. Психолози кажу да је потребно 3 недеље за успо-

стављање новог обрасца навика. Ако вам се свиђају резултати – наставите даље. Ми смо ту да вам помогнемо да почнете. • За почетак здрави стил живота обухвата: добру хидратацију организма • правилну исхрану • физичку активност • менталну релаксацију

коже, мука и повраћање, поремећеј терморегулације. Код деце: радо пије понуђену течност, мало мокри, поспано је или раздражљиво, усне су суве, језик обложен, дисање је убрзано.

Рехидратација

Одрасли: 1,5 до 3 литра воде свакодневно. Потребе за водом се повећавају ако дође до прегрејања тела (повишена атмосферска температура, спорт, тежак физички рад). Дојиље: Више од осам чаша на дан. Препорука: чаша воде за сваки оброк И сваки подој. Одојчад: Понудути чашу воде одојчету између оброка.

-вратите свом телу изгубљену воду Човеково тело и биће су у нераскидивом савезу са водом. Вода чини око две трећине људског организма, улази у састав свих органа, обезбеђује неопходну размену материја и прочишћава организам од непожељних супстанци – детоксикује. Вода кружи кроз човеково тело и пробавни систем, али се такође троши и испарава путем знојења. Шта би требало да знамо о губитку и надокнади воде? Када се јави жеђ, организам је већ у благом степену дехи-

Када и клико воде треба уносити?

дратације. Зато је потребно узимати воду у правилним времен ским интервалима, то јест рехидрирати тело пре, у току и после физичких напора. Како препознати прве знаке дехидратације? Код одраслих: жеђ, умор, вртоглавица, главобоља, слабост, тамна страна урина, суво ћа уста, губитак еластичности

Која вода је најбоља за вас? Нормалан метаболизам телесних течности и брза рехидратација најбоље се постиже континуираним уносом воде високог квалитата. Потребно је конзумирати воду која је по саставу најближа концентрацији материја у нашем телу.


25

20. август 2010.

ЧОРБА СА БОРАНИЈОМ И БОБОМ Потребан материјал: 1 средња главица црног лу ка, 1 средња шаргарепа, 1 мањи корен Целера, 250 гр младе бораније, 250 гр младог боба, мало уља, 3 кашике парадајз пиреа, 100 мл павлаке за кување, 2 кашичице брашна, алева паприка, со, млевени, бибер, мешавина зачина, свежа мирођија, свежи босиљак Припрема: Лук исецкати ситно и на мало уља пропржити. Шаргарепу и целер настругати на крупно ренде и додати у шерпу са луком. Све заједно пирјанити пар минута. Додати на мање комадиће сецкану боранију и боб. Налити са 1 л топле воде, мало посолити и додати парадајз пире и на умереној температури кувати поклопљено. Када поврће омекша, додати павлаку и

2 кашичице брашна размућене са мало хладне воде. Промешати и оставити да мало кува. Зачинити по укусу алевом паприком, бибером и мешавином зачина. Мирођију ситно насецкати и у зависности од укуса додати у чорбицу. Склонити са ватре. Сервирати посуто свежим листовима босиљка.

КУГЛИЦЕ ОД СИРА СА КИКИРИКИЈЕМ Потребан материјал: Око 300гр домаћег ситног сира, 3 кашике млевеног печеног кикирикија, 50гр рендане шунке, 20гр маргарина Припрема: Све састојке добро измешати да се сви састојци сједине, правити куглице по жељи и ређати у папирне корпице.

МАКАРОНЕ СА ПИЛЕЋОМ ЏИГЕРИЦОМ Потребан материјал: 400 гр пилеће џигерице, 2 парадајза, везица свежег першуна, 50 гр путера, 100 гр киселе павлаке, со, бибер, 300 гр макарона по жељи, 50гр пармезана. Припрема: Џигерицу опрати, очистити и по потреби исецкати на мање комадиће. Парадајз опрати, по жељи ољуштити и исецкати на коцкице. Першун опрати и искидати листиће. Макароне скувати уобичајено. Путер загрејати, ставити џигерицу и на тихој ватри је пржити пар минута повремено мешајући. Додати парадајз и першун и

оставити на ватри још пар минута. Умешати со, бибер и павлаку. Макароне оцедити и прелити хладном водом. Сервирати на тањире и преко ставити џигерицу у сосу. Посути пармезаном и украсити першуном.

ЛИМУН ЗА ЛЕПОТУ Препарати за лепоту доста коштају па је добро знати да у кухињи можемо наћи пријате ље лепоте. Један од њих је лимун који поред тога што доприноси здрављу додат купкама и кремама може да користи као козметичко средство. Лимун, његов сок, уље, као и препарати на бази лимуна, ефикасно чисте, јачају и учвршћују кожу и потстичу обнављање њених ћелија. Сјајни нокти: потопите нокте 10 минута у сок од лимуна. Затим их добро истрљајте сунђером натопљеним у мешавину направљену од једнаких делова сирћета и топле воде. После тога добро испрати руке. От-

клоите тамне флеке на кожи на флеке на кожи натрљајте сок од лимуна пре спавања, ујутру исперите топлом водом. Поступак понављајте док флеке не нестану. Нега косе: Вратите живот и сјај ослабљеној, оштећеној коси без сјаја направивши паковање за косу од 3/4 шољице маслиновог уља, 4 кашике меда и 3 супене кашике лимуновог сока. Оперите косу, просушите је пешкиром а затим нанесите паковање за косу. Покрите косу пластичном кесом пола сата, после чега можете испрати и још једном шампонирати косу. Посветлите косу - на косу нанесите раствор направљен од

1/4 шољице лимуновог сока и 3/4 шољице воде. Сушите косу на сунцу, чиме ће те активирати способност лимуна да природно посветљује косу. Освеживач даха - да брзо освежите дах из уста једностав но нацедите пар капи лимуновог сока у уста и прогутајте. Цитрична лиселина из лимуна мења пХ вредност у устима и на тај начин убија бак терије које стварају непријатан мирис из уста. Купка за опуштање: купка која изузетно опуша, чисти и затеже кожу се може једноставно направити додавањем у каду сок од једног лимуна и морску со или чај.

КРАЉЕВЧАНКЕ


26

20. август 2010.

МАЛИ ОГЛАСИ Ради склапања уговора о доживотном издржавању, потребан озбиљан брачни пар. 036 / 312- 594 Издајем –- продајем локал на Кеју 75 м2, до улице IV Краљевачки батаљон, у једном нивоу са два мокра чвора. Повољно, могућ сваки договор. 065 / 547- 28- 96 Продајем гарсоњеру 21 м2, у Трстенику, ЦГ, приземље, близу Аутобуске станице. Улица Чајкина. 062/ 466- 377 Продајем повољно регал, (очуван), лустер и тепих. 064/ 417- 43 -98 Продајем недовршену покривену кућу на Буњачком брду са 33 ара плаца. 036/ 376- 681 Продајем двособан стан 52 м2 у згради Леснине. Две терасе, лифт, интерфон, кабловска, ЦГ. 036/ 355- 088 , 064/ 34- 00- 843 Издајем намештену собу, за једну или две ученице, са употребом кухиње и купатила. Зграда преко пута старог Јасена. 036/ 352614 , 062/ 867- 15-89 Повољно продајем : стан 60 м2, тераса, подрум, ЦГ, Доситејева, иза школе ''Јово Курсула '', нов стан 75,40 м2, Ул. Београдска, 56 000 евра са ПДВ- ом, зграда ’Техномага’ 065/ 547- 28- 96 Издајем собу за две учченице, Југ Богданова 48 , преко пута Дечијег Дома здравља. 036/ 231-281 Продајем једнособан стан 44 м2 , ТА пећ. Доситејева улица. 064/ 974-81-83 Подстицајни кредити за привреднике: За привреднике (минимум 1,5 –- 2 године рада) кредити са 3,50 % - 4,50 % год. камате на 5- 6 год. (1 год. Грејс период) За радње 5 000 - 30 000 евра и предузећа 20 000 - 300 000 евра Агенција за развој ’Унидо Центар’ Краљево 036/ 311-332 , 064/ 90-20-480 Потребна цимерка за стан у Београду на Коњарнику. 062/ 341-161 Продајем гарсоњеру 21 м2 у Краљеву и стан 100 м2 у Косовској Митровици. 063/ 705-73-44 М.Т.И. Прерада дрвета Д.О.О. Краqево, Индустријска 23, Потребни радници за пријем у радни однос : пословни секретар, пословођа у стругари, до 35 година, пословођа у производњи, до 35 година, виљушкариста, до 35 година, помоћни радници , мушшкарци и жене до 35 година

036/ 314 – 347

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ од 20. до 26. августа

Потребан намештен , једнособан стан . 064/ 974- 54- 83 ; 064/ 40- 532 – 49 Потребан посао у продавници, бутику, пекари или био- шопу. 065/ 425- 32 – 14 Издајем трособан стан, Омладинска 32 , На дужи временски период. Цена повољна. 064/ 23- 49- 521 Издајем кућу 70 м2 , на Буњачком Брду. Струја, вода, телефон. Може и за магацински простор. Цена 60 евра. 069/ 680- 073 Комби превоз за 6 особа. Црногорско приморје, манастири. 064/ 163- 32-72 Самохраној мајци потребна финансијска помоћ за лечење малолетног сина, који има умерену менталну ретардацију. Молба свим људима добре воље. Унапред хвала. Динарски рачун:155- 3400180057330-43 Девизни раччун : 155- 3431280342914-82 АДТ Радио Макси Такси Потребни возаччи за такси. 036/ 314- 314 Продајем 50 ари плаца у Новом Селу (инфраструктура, дозвољена градња) 25000 евра и кућу на 65 ари плаца 65000 евра. 036/632-599, 064/477-30-70 Купујем вертикални замрзивач и продајем камион Мерцедес 207. 066/ 205-430 Потребан стан и цимерка у Београду. 064/ 00-36-096 Издајем гарсоњеру са централним грејањем за самца у центру града и вршим водоинсталатерске услуге. 060/ 0352-907, 064/ 17- 66-862 Издајем двособан стан у Ђуре Даничића 29. 036/ 356-556 Издајем собе у Сутомору. Посебан попуст у септембру. 036/ 354-978 ; 064/ 113-81-95 Продајем плински уређај „ЛоватоЋ“ у комплету све осим боце.Кориштен месец дана. 064/12-19-389 Врњачка Бања - Метинске ливаде. Кућа на 12 ари плаца. 036/ 613- 075; 064/ 11-37-686 Продајем стан 120м2 на Кеју, новоградња 060/419-00-33 Продајем кућу са помоћним објектима на плацу 4 ара у центру Слатинске Бање код Чачка и недовршсену кућу и 1 хектар окућнице у Вапи код Чачка. 036/ 393-779

20. август 1872. - Престао је да излази лист „Даница“, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист, који је окупљао младе српске песнике романтичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уређивао писац и правник Ђорђе Поповић. 1884. - Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш. 1994. - На Палама, Република Српска и Република Српска Крајина прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу СР Југославији. 21. август 1690. - Аустријски цар Леополд I донео указ, познат као „Привилегиј“, којим су Срби на територији Аустрије добили одређене повластице. „Привилегиј“ гарантовао слободу вере, употребу јулијанског календара и право избора архиепископа и других свештеника. 1991. - Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом. У наредним данима ескалирали сукоби ЈНА и хрватске војске у многим деловима Хрватске. 1993. - Мировне снаге УН ушле, први пут после два месеца, у муслимански део Мостара у Босни и Херцеговини, где су затекле 55.000 људи на ивици глади. Борбе хрватских и муслиманских снага у Мостару почеле у мају 1993. 1999. - Начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио да су у агресији НАТО на Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестало. 22. август 1941. - Из затвора у Сремској Митровици побегла 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ. Организацију бекства спровели казнионички комитет КПЈ и Окружни комитет СКОЈ-а за Срем (види: Бег из Сремскомитровачког затвора 1941.). 1991. - Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа. 23. август 1945. - Привремена Народна скуп-

штина Демократске Федеративне Југославије донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет вишак земље и пољопривредне имовине земљопоседницима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима. 1958. - Почело емитовање пробног програма Телевизије Београд (ТВБ) уследиће тек након двадесет година. 23. августа 1958. ТВБ започиње емитовање свог првог програма - Дневника у 20 сати. 24. август 1914. - Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату. Степа Степановић је добио чин војводе. 1999. - У селу Старо Грацко, на Косову и Метохији убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу. 25. август 1839. - У Ужицу је основана гимназија. Ту гимназију похађали су неки од првака социјалистичког покрета у Србији крајем 19. и почетком 20. века, Радован Драговић, Димитрије Туцовић и Душан Поповић и друге истакнуте личности као што су Љубомир Давидовић и Милан Предић. 1842. - У Крагујевцу су уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем подигли буну сељака незадо вољних повећањем пореза и оборили са власти кнеза Михаила Обреновића. Вучић је потом, као „предводитељ народа“, у Београду за кнеза прогласио Александра Карађорђевића. Михаило Обреновић поново је био кнез Србије од 1860. до 1868, када је убијен у Кошутњаку. 26. август 1945. - У Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији. 1990. - У експлозији у јами „Добрњајуг“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара. 2001. - Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око месец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.


27

20. август 2010.

Последњи поздрав драгом нам оцу

Луко Миљковић

Дана 24.08. 2010. год. навршава се 40 тужних дана од смрти наше драге мајке, таште и баке

Јованке Миловановић из Мрсаћа

Пролазе дани и све је теже без тебе, без твог гласа, без твог ведрог лика и доброте, лепих речи и топлине коју си нам неизмерно даривала. Много нам недостајеш и увек ћеш бити у мислима оних који те воле.

Ожалошћени : супруга Верица, син Драган, ћерке Драгана и Ивана са породицама.

Твоји најмилији : ђерке Миленија, Стана, Славица и Светлана, зетови, унучићи и праунучићи

Обавештавамо родбину и пријатеље да се наша драга

Дана 26. августа даваћемо 40 дана

Радмила Станојловић из Краљева

Радиша Штављанин Постоји нешто теже од смрти, а то је живот без тебе. Како је живети без тебе знамо само ми којима бескрајно недостајеш.

Упокојила у Господу, дана 18.08. 2010. године у 76. години. Ожалошћени : синови Дејан и Зоран са породицама, и брат Радмило

Дана 21.08.2010 год. навшава се пуних 19 година од када није са нама наш драги и никад прежаљени син

Мирко Гајовић Гајо 21.08.1991 – 21. 08.2010

Твоји: мајка Бранка, супруга Олга, синови Александар и Владимир, снаја Марина, унуке Александра и Стефана

Обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо у суботу, 21 августа 2010. год. у 12 часова на Старом гробљу, давати годишњи помен

Миросави Планојевић

Драги наш сине Мирко ових 19 година проведосмо без тебе и морамо ти рећи да нам много недостајеш. Драги наш сине од нас си отишао у војску и више нам се ниси вратио кући. Тога дана залићемо твој гроб сузама и покрити цвећем. Заувек ћеш бити у нашим срцима. Твоји најдражи : мама Рада, тата Лазо, брат Маки, снаја Драгана, синовица Николета, синовац Страхиња

Дана 23.08.2010. навршава се једанаест година од када није са нама наш драги

Супруг Момчило, ћерка Анђелка, син Владимир са породицама

18.08.2010. год. је четрнаест година од смрти нашег драгог

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 15 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Драгољуб Урошевић из Драгосињаца Постоји поглед који се вечно памти, Осмех који се никада не заборавља И туга која никада не јењава. Бићеш и остаћеш део нас заувек вољен Увек поштован и никада заборављен Твоји: супруга Милосија, син Милован, ћерка Снежана, снаја Снежа, зет Драган, унучад: Драгана, Никола, Димитрије и Ненад

Драгана Танасковић кафеџија и пекар из Тавника По добру ћемо те памтити, са поносом помињати и са љубављу чувати од заборава. Захвална породица Танасковић

МОЛИМО ВАС ДА ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ДОСТАВЉАТЕ НА НЕКОМ ОД МЕДИЈА ПОГОДНОМ ЗА ШТАМПУ


28

20. август 2010.

КОШАРКА Кошаркашки клуб Мецина прославио десетогодишњицу рада

Металац на "врућем" гостовању у Звечану поражен од Трепче

БАТИНЕ БОЛЕ ВИШЕ ОД ПОРАЗА - Металац наишао на грубог ривала и остао без бод(ов)а. – После иступања Аутопревоза из лиге Младост из Опланића остала зонаш

ВИДИМО СЕ НА ДРАФТУ-УСКОРО Вредан јубилеј, првих десет година живота и рада, за један од најмлађих спортских клубова у нашем граду обележен је како и доликује. Уз игру на терену бивших и садашњих чланова Кошаркашког клуба „Мецина“, преко пригодног коктела уз тактове музике тек колико да се занемари тропска врућина, у Спортском центру „Сиђи до реке“ окупио се велики број гостију. Дошли су родитељи деце, пријатељи клуба, представници клубова из многих градова Србије, али и Црне Горе. Сви су желели да честитају првих десет година клуба чији је мото јаки, лепи фини. - Поносан сам на клуб и период који је иза нас. Почели смо са само седморо чланова, а до данас кроз клуб је прошло преко две и по хиљаде дечака и девојчица. Истовремено, за ових десет година учествовали смо у свим акцијама Кошаркашког савеза Србије, покренули смо Лигу основних школа, организовали баскет на тргу и много тога још. Све селекције су нам укључене у такмичења, створили смо прве репрезентативце, а најбитиније да смо остали јаки, лепи, фини, да смо кошарку деци представили као диван спорт у коме вреди бити целим бићем – каже председник и тренер КК „Мецина“

Зоран Миловановић. У свом дому, Спортском центру Сиђи до реке, један од најмлађих кошаркашких клубова у Краљеву деценију ради са децом, а баш у години јубилеја неки од њих стигли су и до првог тима краљевачке Слоге, неки се отиснули и преко границе. Бројни пехари говоре о квалитету рада у клубу, освојени су турнири не само у Србији већ и у Словенији, Словачкој, Чешкој, Швајцарској, а наредних година Мецину чекају гостовања широм старог континента, у први план избија Шпанија и главни град Мадрид. План за наредних десет година је јасан. - Наставићемо овим путем јер је исправан и сигуран сам да ће врло брзо се остварити и друга наша девиза „Видимо се на драфту“. Ка том циљу идемо, градићемо имиџ клуба који највише пажње поклања младима, желимо да створимо играче који ће бити окосница водећег краљевачког клуба. У ту сврху смо већ постигли договоре са КК Слога, али и са клубовима Полет из Ратине и Краљево Плус и реализацијом тог договора доћи ће и бољи дани за кошарку у овом граду, у то сам сигуран. Учешћа на међународним турнирима су

најбољи могући приказ нашег квалитета, како радимо, а ту су стицања и нових знања. Отуда ми је јако драго да смо направили оквирни договор са Школом кошарке „Ранко Жеравица“ из Мадрида и верујем да ће та срадња донети много тога – закључује Зоран Миловановић. Челни човек клуба није могао да сакрије сузе, емоције су јаке, јер је уложио целог себе да Мецина заживи и прослави првих десет година постојања. Посебни део ове приче су сами чланови Мецине, од оних који су ту од првог дана до оних који су тек дошли. - У КК Мецина сам осам година, ту сам научио прве кошаркашке кораке и велику захвалност дугујем Зорану Мило- вановићу и свим тренерима са којима сам радио. Позвао бих све девојчице и дечаке који воле спорт и кошарку да дођу у СЦ Сиђи до реке, јер ту ће научити све што их занима и имаће најбоље тренере. Ја сам испунио свој први сан и ове сезоне ћу наступати у првом тиму Слоге – наглашава Никола Сићевић млади кошаркаш Мецине, од овог лета Слоге. Млади кошаркаши Мецине већ десет година су јаки, лепи и фини и на срећу остаће такви и у деценијама које долазе. А. Даишевић

Дојучерашњи краљевачки српсколигаш Металац на старту такмичења у Моравској зони доживео је пораз од Трепче из Косовске Митровице резултатом 3-1. Некадашњи прволигаш из времена СФРЈ ову сезо ну је почео са доста турбуленција, а дошло је и до фузије са Партизаном из Косовске Митровице (пре две године играо осмину финала Купа Србије предвођен са клупе Краљевчанином Милом Вулетићем). Митровчани су у сезону ушли без довољно тренинга и снаге, али за реализацију унапред припремљеног плана "како савладати Металац" били су довољно "намазани". Старт за "затвор" над Александром Драшковићем, најискуснијим играчем "плавих са Ложионице", на почетку меча онемогућио је краљевачког фудбалера да настави сусрет. Био је то огроман хендикеп и јасан сигнал Металчевој млађарији да на терену у Звечану немају шта да траже. А тако ће бити на највећем броју гостовању у зонском степену такмичења. - Металац има младу екипу која није одиграла у Звечану ка ко треба и колико може. После изласка Драшковића из игре примили смо гол, а потом трпе ли још погибељних стартова домаћина који су "чашћени" са тек по којим жутим картоном. Са таквим односом снага, суђењем, игром домаћина, више од пораза нисмо могли, али ово је велика школа за моје младе играче, да схвате шта их чека и како морају да уђу у утакмицу, како да се поставе код куће, како на страни - наглашава шеф струке Металца Петар Ђекић. Пораз од Трепче одлази у архиву, а за Металац сезона почиње у суботу када на стадион код Ложионице стиже Водојажа из Грошнице. Фудбалери из крагујевачког предграђа су са 3-0 на старту сезоне потукли Омладинац из Новог Села. - Практично од ове утакмице почињемо нову сезону, на премјери пред нашим навија-

чима очекујем далеко бољу игру, већи борбеност и залагање и наравно нашу победу. Надам се само да ће моји играчи залечити ране из Звечана, да ће зацелити модрице од батина које смо добили и да ћемо против неугодне екипе из Грошнице на терен комплетни - закључује Ђекић. Сезона практично још није почела, а фудбалска организација се суочила са проблемом око организације такмичења у групи „Морава“. Аутопревоз из Чачка је званично иступио из такмичења због недостатка нов ца, па је Орловац из Мрчаје ваца у првом колу био слободан. ИО ФС Региона Западне Србије заседао је како би решио „мистерију“ ко ће уместо чачанских „превозника“ играти у зони. По прописима то место припало је Младости из Опланића, јер је била прва испод црте на крају протекле сезоне. Тако ће „пескари“ меч првог кола у Мрчајевцима одиграти предстојеће среде, а овог викенда у другом колу, на премијери пред својим навијачима, угостиће Бана из Рашке. Младост ће као домаћин своје утакмице играти недељом у 11 часова. Останак „пескара“ у зони донео је померања и у нижим ранговима такмичења, па је ЗОНА МОРАВА Резултати првог кола: Трепча-Металац 3-1, Тако во-Славија 0-0, Мокра Го ра-Јошаница 6-0, Водојажа-Омладинац 3-0, Партизан (Церовац)-Полет (Трбу шани) 3-2, Бане-Ту тин 11, Шумадија (Крагујевац)Победа 1-0. Орловац је био слободан. тако Краљево Хајдук задржао статус члана Окружне лиге, а Јединство из Драгосињаца ће и у новој сезони играти у Међуопштинској фудбалској лиги. А.Даишевић


29

20. август 2010.

КОШАРКА После паузе припреме за нову сезону почели и кошаркаши Слоге

МЛАДОСТ ГАРНИРАНА ИСКУСТВОМ И кошаркаши Слоге су „упалили моторе“ и почели припреме за нову такмичарску сезону. Клуб са Ибарског Кеја сада је једини кошаркашки прволигаш у Краљеву, после иступања Машинца из елите, па је и сва пажња спортске јавности усмерена на популарне „беле“. Децембарском Скупштином и избором новог руководства начињен је заокрет у раду и функционисању Слоге,а то се видело избором новог стручног штаба који је већ у априлу почео рад на селектирању тима за ову такмичарску сезону. - После рада од априла до јуна испред себе већ имамо концепт тима, или како би он требало да изгледа и на томе интезивно радимо протеклих дана у договору са Управом. У Слоги је дефинитивно једна позитивна енергија, много се добрих ствари дешава, људи који воде клуб максимално раде како би Слога крупним корацима кренула стазама старе славе. Атмосфера у тиму је јако добра, сви су дошли на први тренинг орни и жељни рада, ту су и новајлије, али списак још није закључен –

наглашава тренер Слоге Бојан Кусмук. На прозивци и првом тренингу стратегу „белих“ и његовом првом сараднику Милошу Мијаиловићу одазвали су се сви, а нова лица у краљевачком кошаркашком прволигашу су Филип Гаврановић и Мирослав Чубрило који су протекле сезоне играли у сарајевској Славији, те изузетно талентовани бек Стефан Јовић који стиже из ОКК Ниша. Од старе гарде већина је ту предвођена капитеном Немањом Дашићем. По речима људи из клуба и Ведран Боровчанин остаје у Слогином дресу,а очекује се да тако буде и у случају Николе Разића и плеја Саше Ђорђевића иако га тражи неколико наших прволигаша. На првом тренингу са „белима“ је радио и дојучерашњи кошаркаш Машинца Бојан Поповић,а наредних дана ће се више знати ко ће још појачати тим са Ибарског Кеја. Што се плана и програма рада тиче и ту је мање више све познато. - Финансијска ситуација је таква да нема простирања преко губера. Дакле, све рвеме ћемо

радити у Краљеву на овим нашим теренима, комбиноваћемо тренинге напољу и у сали и уверен са да ћемо спремно дочекати старт сезоне. Што се утакмица тиче биће их доста, имаћемо и нека гостовања, учешћа на међународном турнирима и тако ћемо уигравати састав и нове играче. Слогу деценијма краси одлична атмосфера у свлачионици и сигуран са да ће тако бити и даље, што је пресудан услов за остварење ре-

зултата – закључује Бојан Кусмук. Гарант бољих дана Слоге је ведра атмосфера на првом тренингу, а навијачи очекују коначно борбу за сам врх прволигашке табеле. - Из сезоне у сезону квалитет неша лиге је слабији. За разлику од ранијих година у Слоги се посао одрађује на време, одлично смо радили у мају и јуну, стигла су и прва појачања. Чујем да ће бити још нових играча и

верујем да ћемо бити кадри, уз наше верне навијаче, да ове године избегнемо борбиу за опстанак и будемо у самом врху табеле. Радићемо напорно за испуњење тог циља – каже Немања Дашић капитен Слоге. Слогин тим, који ће бити комбинација младости и искуства, навијачи са нестрпљењем ишчекују да виде и увере се у његове могућности. А. Даишевић

ПАРАГЛАЈДИНГ: На Столовима одржан други по реду Меморијал "Саша Лепир"

ОВУКА ПРВИ НАД СТОЛОВИМА Најбоље пласирани Краљевчанин Зоран Петровић Гуги заузео четврто место На Столовима код Краљева одржан је други по реду Меморијал "Саша Лепир" у знак сећања на трагично настрадалог члана Параглајдинг клуба "ЕОЛ". Такмичење у прелету окупило је тридесетак такмичара а имало је пред знак међународно јер је било и летача из нама суседних земаља. Нажалост, временске прилике на Столовима су биле такве да је одржана само једна трка или, како то параглајдисти кажу, само један задатак. Највише успеха имао је Жељко Овука из ПК Арес из Београда који је освојио Мемо-

ријал. Као другопласирани такмичење је завршио Румун Стефан Цепару, док је трећеи био летач из Косовске Митровице, из клуба Соколица, Зоран Мартиновић. Најбоље пласирани краљевачки параглајдиста био је Зоран Петровић-Гуги који је такмичење завршио на четвртом месту. - Меморијал је у прошао одлично са становишта организације, мада су временске при лике, односно неприлике, утицале да се одржи само један лет. Била је јак конкуренција, а задовољни смо и што су се појавили такмичари из иностранства. Нисмо заборавили нашег друга

Сашу Лепира. Њему у част и за вечно сећање смо организовали такмичење на Столовима а чинићемо то и у будуће. Морам да нагласим да је највећи терет организације Меморијала поднео потпредседник ЕОЛ-а Живорад Глишовић, нагласио је одмах по завршетку летова над Столовима Зоран Петровић-Гуги члан Управног одбора краљевачког ЕОЛ-а. За месец дана у Богутовцу на програму би требало да буде државно првенство у прецизном слетању где се очекују нова узбуђења, али и изазови за краљевачке параглајдисте. А. Даишевић


30

20. август 2010.

ФУДБАЛ - СРПСКА ЛИГА

РАСПОРЕД ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА ПРВЕНСТВА 1. коло - 14.8.

2. коло - 21.8.

4. коло - 4.9.

3. коло - 28.8.

Шумадија

- Железничар

5. коло - 11.9. Полет

-

Шумадија

-

Слога (КВ)

Слога (ББ)

-

Шумадија

Слога (ПМ)

Железничар -

Јединство

Полет

-

Партизан

Слобода (Ч) -

Слога (ББ)

Мачва

-

Слога (ББ)

-

Вујић вода

Слобода (Ч) -

ФАП

Мачва

-

Слога (ПМ)

Раднички Сто -

Јединство

Рудар

-

Партизан

Мачва

-

Слога (ПО)

Раднички Сто -

Будућност

Рудар

-

Вујић вода

Слога (ПО)

-

ФАП

Будућност

-

Слога (ПМ)

Рудар

- Раднички Сто

Слога (ПО)

-

Рудар

Будућност

-

Слога (ПО)

Вујић вода

-

Будућност

ФАП

-

Вујић вода

Будућност

- Слобода (Ч)

Вујић вода

-

Мачва

ФАП

- Раднички Сто

Рудар

Јединство

-

Слога (ПО)

ФАП

- Железничар

Слога (ПМ)

-

Полет

Јединство

- Слобода (Ч)

Партизан

-

Мачва

Слога /КВ)

- Раднички Сто

Партизан

-

Слога (ББ)

Слога (КВ)

- Железничар

Слога (ББ)

-

Полет

Железничар - Слобода (Ч)

Партизан

-

Шумадија

Слога (ББ)

-

Полет

Јединство

-

Слога (КВ)

6. коло - 18.9.

Шумадија

7. коло - 25.9.

Слога (ПМ) -

9. коло - 9.10.

8. коло - 2.10.

10. коло - 16.10.

- Слобода (Ч)

Мачва

-

Шумадија

Шумадија

- Раднички Сто

Рудар

-

Шумадија

Шумадија

-

Раднички Сто - Железничар

Рудар

-

Полет

Слога (ПО)

- Слобода (Ч)

Будућност

-

Мачва

Вујић вода

- Раднички Сто

- Железничар

ФАП

-

Полет

Слога (ПМ) - Слобода (Ч)

Слога (КВ)

Јединство

-

Слога (ББ)

Партизан

- Железничар

Слога (КВ)

-

Партизан

Слога (ББ)

-

Слога (КВ)

Железничар -

Слога (ПМ)

Полет

-

Јединство

Слоода (Ч)

-

Вујић вода

Мачва

-

ФАП

Раднички Сто -

Слога (ПО)

Рудар

-

Будућност

Шумадија Слога (ПО)

-

Слога (КВ)

Будућност

-

Слога (ББ)

Вујић вода

Вујић вода

-

Јединство

ФАП

-

Партизан

Слога (ПМ) -

ФАП

Јединство

-

Слога (ПМ)

Партизан

-

Јединство

Слога (В)

-

Вујић вода

Слога (ББ)

-

ФАП

Слога (ПМ) Партизан

-

Будућност

Слога (ББ)

-

Рудар

Железничар -

Слога (ПО)

Полет

-

Будућност

Полет

-

Мачва

Слобода (Ч) - Раднички Сто

Мачва

-

Рудар

11. коло - 23.10.

12. коло - 30.10.

14. коло - 13.11.

13. коло - 6.11.

Слога (ПО)

15. коло - 21.11.

-

Вујић вода

ФАП

-

Шумадија

Шумадија

-

Слога (ПМ)

Јединство

-

Шумадија

Слога (ПМ) -

Слога (ПО)

Јединство

-

Будућност

Партизан

-

Вујић вода

Слога (КВ)

-

ФАП

Партизан

- Раднички Сто

Слога (КВ)

-

Рудар

Слога (ББ)

-

Слога (ПО)

Железничар -

Будућност

Полет

Слога (ББ)

- Слобода (Ч)

Железничар -

Мачва

Полет

- Раднички Сто

Слобода (Ч) -

Рудар

Железничар -

Слога (ББ)

Полет

-

Железничар

Слобода (Ч) -

Полет

Мачва

-

Раднички Сто -

Мачва

Слобода (Ч) -

Партизан

Мачва

-

Слога (КВ)

Раднички Сто -

Слога (ББ)

Рудар

- Железничар

Слога (ПО)

-

Полет

Раднички Сто -

Слога (ПМ)

Рудар

-

Јединство

Слога (ПО)

-

Партизан

Будућност

-

Слога (КВ)

Вујић вода

-

Слога (ББ)

Слога (ПО)

Вујић вода

Будућност

-

ФАП

Вујић вода

-

Слога (ПМ)

ФАП

-

Јединство

Слога (ПМ) -

Партизан

Будућност

-

Шумадија

ФАП

-

Рудар

Јединство

-

Мачва

Слога (КВ)

-

-

Шумадија

Слобода (Ч)

Стартовала нова сезона Квалитетне фудбалске лиге Србије

СЛОГИНИ ОМЛАДИНЦИ ЈЕДИНИ ДО ПОБЕДЕ Краљевачка Слога је један од ретких клубова у Србији који, уз Црвену звезду и Партизан, има све три селекције у елитном рангу такмичења. На старту нове сезоне заблистали су омладинци који су у Београду победили новајлију, екипу Железничара, резултатом 1-0. Драгољуб Анђелковић је био стрелац гола већ у уводним минутама сусрета и тај погодак је одлучио победника. Генерација играча, коју са клупе умешно води бивша Слогина ведета Горан Тасић, показала је и на Бара Венецији да ове године могу и више од борбе за опстанак. Кадети Слоге су такође гостовали против новајлије у лиги,

СЛОГА – РАД 1 – 2 (1 – 0) Стадион: у Јарчујаку Гледалаца: 200 Судија: Марко Срећковић (Крагујевац) 7 Стрелци: Главчић у 5. минуту за Слогу, а Тановић у 45. и Радојевић у 80.минуту за Рад. Жути картони: Коматовић (Слога), Младеновић (Рад) СЛОГА: Грбовић 7,5, Милојевић 6,5 (Обрадовић 6), Вучић 7 (Рајичић -, Столић -), Главчић 7,5, Коматовић 7, Гочанин 6,5, Николић 6,5 (Раденковић -), Жерађанин 7, Белаковић 6,5 (Јовић -), Ђорић 7, Вељовић 6 (Жупањац 6) РАД: Радуновић 6,5, Врањанин 6, Радојевић 7, Сладаковић 6 (Тодоровић -), Милановић 7, Тановић 7,5,

Михајловић 8, Денић 6,5, Варагић 6, Младеновић 6 (Радулов 7), Чудић 6 (Срећковић 7) Играч утакмице: Немања Михајловић (Рад) Овог викенда на програму су утакмице 2. кола Квалитетне лиге Србије. У Јарчујаку следи дупли програм, омладинци Слоге дочекују вршњаке Новог Пазара који су први пут стигли до елите, док кадети играју такође стари добри комшијски дерби против чачанског Борца. Комшијски дуел имаће и пионири Слоге, али у Крагујевцу против домаћег Радничког.

екипе Јагодине, а меч одигран у Ћуприји завршен је минималном победом "ћурана" 2-1. Једини гол за "беле" постигао је Парезановић, али то није било довољно да се избегне пораз. Нова генерација кадета ('95. годиште) коју са клупе предводи Владислав Стојановић, није успешно стартовала, али од ових момака се доста очекује. Главни циљ остаје борба за опстанак, а то је за ове дечаке сасвим остварљиво. Најмлађа Слогина селекција у првом колу

имала је премијеру пред својим навијачима. Пионири су у Јарчујаку, по спарном времену, угостили београдски Рад, а млади "грађевинари" су на крају "баладе" славили победу резултатом 2-1. "Беле" је у вођство довео Главчић голом из слободног ударца већ у 5. минуту, али у другом полувремену далеко снажнији и физички моћнији "грађевинари" успели су да начине преокрет, а до победе дођу у последњем секунду меча. Упркос поразу тренер Слоге Дарко Луковић и његов сарадник Бранислав Ђурић не треба да брину, јер ови дечаци су врло талентовани и могу до опстанка у елити, што ове сезоне јесте циљ. А. Даишевић


31

20. август 2010.

ФУДБАЛ СРПСКА ЛИГА Неуспешан старт Слоге на српсколигашком "Западу"

НА УБУ ПОРАЗ У ТРЕЋЕМ МИНУТУ Слога поражена у Убу а „пост“ у гостима траје више од годину и по дана. - У другом колу (сутра у 17,30 ч) „бели“ опет гостују, у Аранђеловцу против Шумадије ПАРОВИ ДРУГОГ КОЛА Шумадија (А) - Слога (К), Железничар – Јединство, Слобода (Ч) – ФАП, Раднички Стобекс – Будућност, Слога (П) - Рудар (К), Вујић вода – Мачва, Слога (ПМ) - Полет (Љ), Партизан (ББ) - Слога (ББ)

Традиција је ту да се руши, али постоје неке које одолевају времену и дуго трају. Фудбалери Слоге више од годину и по дана нису победили у првенственом мечу у гостима. Јако дуго нису славили ни у Убу, а таква традиција остала је и после премијерног кола нове сезоне у Српској лиги група "Запад". Домаће Јединство је до три бода дошло на волшебан начин, голом који је постигао

нападач Дарко Дамњановић већ у трећем минуту сусрета. Показао је овај сусрет да ће млади Слоге имати много проблема. Осцилације су биле присутне и у припремном периоду а требаће времена и стрпљења да све дође на своје место. Ипак, како је прокламовани циљ ове године борба за прво место и повратак у прволигашко друштво, то значи да ће „дечаци у белом“ морати да саз-

У Јарчујаку одржан Меморијални турнир „Љубиша Јакшић-Јакша“

У ЗНАКУ БОРЦА ИЗ АДРАНА У знак сећања на трагично премунулог бившег фудбалера Краљево Хајдука у Јарчујаку је претходног викенда одржан меморијални турнир „Љубиша ЈакшићЈакша“. Поред домаћина наступили су омладинци краљевачке Слоге те Окружни лигаши Борац из Адрана и Матаруге. У полуфиналу Борац је са 2-0 победио омладинце „белих“, док је Краљево Хајдук био убедљив против Матаруга резултатом 4-1. У утакмици за

треће место Слогини омладинци су победили Матаруге 3-0, док је комшијско финале протекло у знаку Борца из Адрана који је на „врућем“ терену у Јарчујаку славио победу резултатом 5-2. Поред пехара победнику, признања су добили и најбољи голман турнира Марко Мирјанић (Слога), најбољи стрелац Никола Николић (Борац) и најбољи играч Дејан Стојковић (Борац). А.Д.

ревају брже, а да ли ће показаће наставак сезоне. Тек, на Убу се Слоги догодио најлошији дан још од почетка припрема на Видовдан ове године. - Одиграли смо лоше и нема никаквих оправдања за стартни пораз. Оно што смо показали у генералној проби, када смо победили суперлигаша из Горњег Милановца, нисмо поновили. Нисмо били ни близу те игре и отуда минималан пораз. Дефинитвно за овај тим утакмица у Убу је била најлошији дан од када смо на окупу - искрено признаје Раша Бабић нови капитен Слоге. И поред лошије партије „бели“ су могли макар до бода? - Да, имали смо пар лепих прилика, али то генерално не поправља утисак о приказаном у Убу. Јанићијевић је имао сјајну шансу, све је одлично урадио, али се испречила статива. Нисмо у овом мечу имали ни среће, али по приказаном нисмо је ни заслужили, јер дрес Слоге захтева знатно бољу игру, веће залагање. Зашто су млади пулени Игора Туфегџића подбацили већ на премијери у новој сезони показаће анализе у клубу, али поуке треба брзо извући јер наредног викенда следи ново гостовање старом ривалу из Аранђеловца. - Искрено, раније сам у дресу Слоге играо у Аранђеловцу против Шумадије и већ сада могу да кажем да ће то бити теже гостовање од пре-

РЕТЗУЛТАТИ ПРВОГ КОЛА Партизан (ББ) - Шумадија (А) 3:1, Слога (ББ) Слога (ПМ) 4:0, Полет (Љ) - Вујић вода 0:0, Мачва Слога (П) 7:0, Рудар (К) Раднички Стобекс 3:0, Будућност - Слобода (Ч) 0:0, ФАП - Железничар 0:3, Јединство - Слога (К) 1:0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Мачва 1 Слога (ББ) 1 Рудар (К) 1 Железничар 1 Партизан 1 Јединство 1 Вујић вода 1 Полет (Љ) 1 Слобода (Ч) 1 Будућност 1 Слога (К) 1 Шумадија 1 Раднички Ст 1 ФАП 1 Слога (ПМ) 1 Слога (П) 1

1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1

3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

мијерног. Сада немамо право на кикс, морамо да одиграмо на све или ништа, а са младим тимом то је мач са две оштрице. Ипак, знам колико овај тим Слоге вреди и убеђен сам да са правим приступом мечу можемо до тријумфа и тада би се све вратило на прави колосек закључује Раша Бабић. Старт нове сезоне је показао да су прогнозе око фаворита у овој групи Српске лиге биле тачне. Мачва се поигравала са Слогом из Пожеге и победом од 7-0 запосела одмах чело табеле. И новајлија из Бајине Баште, Слогин имењак, такође је блистао на старту убедљивом победом против још једне Слоге (Петровац на Млави). Добар старт је имао и дугогодишњи српсколигаш из Костолца, као и Железничар из Лајковца који је

једини славио у гостима и то у Прибоју 0-3. Вредна је победа и српсколигашког дебитанта из Бумбаревог Брда где се очигледно примио пелцер из Бадњевца, села и клуба који је некада био на домак елите. Слога већ сутра у Аранђеловцу добром игром и победом може значајно да поправи слаб утисак са старта првенства и да не губи корак са тимовима који су од почетка запосели врх српсколигашког „Запада“. А.Даишевић

ЗОНА МОРАВА РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ КОЛА Мокра Гора - Јошаница 6:0, Трепча - Металац (К) 3:1, Водојажа - Омладинац (НС) 3:0, Партизан (Ц) - Полет (Т) 3:2, Орловац – Аутопревоз, Бане - Тутин 1:1, Шумадија 1903 - Победа 1:0 ТАБЕЛА 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Мокра Гора 1 Водојажа 1 Трепча 1 Партизан (Ц)1 Шумадија 1 Тутин 1 Славија 1 Таково 1 Бане 1 Орловац 0 Аутопревоз 0 Победа 1 Полет (Т) 1 Металац (К) 1 Омладинац 1 Јошаница 1

1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1

3 3 3 3 3 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

ПАРОВИ ДРУГОГ КОЛА Славија – Победа, Тутин Шумадија 1903, Аутопревоз – Бане, Полет (Т) – Орловац, Омладинац (НС) - Партизан (Ц), Металац (К) – Водојажа, Јошаница – Трепча, Таково - Мокра Гора


32

20. август 2010.

ВАТЕРПОЛО Друга лига - плеј оф

НЕМОГУЋА МИСИЈА У реваш сусрету са ваљевским Валисом ватерполисти Краљева надокнадили разлику од пет голова и у продужетку изборили пласман међу четир инајбоље екипе

Оно што је после првог меча у Ваљеву деловало као немогућа мисија ипак се остварило. Краљевачки "делфини" су у предивном амбијенту и уз громогласно навијање са трибина стигли до жељених шест голова вишка и тако надокнадили „минус пет“ из прве утакмице (7-12). За остварење циља била су им потребна и два продужетка, али то није умањило радост због пролаза на фајнл фор. Сама утакмица била је јако добра, гости су покушавали да играјући мирније и спорије „потроше“ време и сачувају предност из првог меча, а домаћи састав упркос грешкама својствених младом и неискусном тиму одиграо изванредан меч. Остаће забележен и десетоминутни прекид почетком друге четвртине због нестанка електртичне енергије, али Краљевчани су диктирали жесток пресинг и ништа их није могло зауставити. Повратак у тим искусног

ВПК КРАЉЕВО - ВК ВАЛИС 13-7 (2-0, 2-2, 4-2, 3-2/ 1-0, 1-1) Пливалиште: Градског базена Гледалаца: 400 Судије: Виријевић (Зрењанин) и Јовановић (Београд) Играч више: Краљево 8 (5), Валис 9 (2) Петерци: Краљево 2 (1) ВПК КРАЉЕВО: Милић, Филиповић 7, Лукић, Бељин, Пантовић, Бодражић 1, Генчевић 4 (1), Кнежевић, Розгић, Бошњак, Балтић, Вучетић, Срећковић, Милановић 1 Тренер: Б. Новоселац ВК ВАЛИС: И. Радосављевић, Михаиловић 1, Ђорђевић, Ивановић, Ракић 1, Марковић, Мијатовић 1, Ђурђевић 1, Парезановић 2, Панић, Митровић 1, Поповић, Милошевић, Н. Радосављевић Тренер: Ђ. Макуљевић Вукашина Лукића се показао као прави потез, јер је пре свега у одбрани одрадио посао за чисту десетку. Милош Филиповић је решетао гол Радосављевића, а када је капитен Краљева Милош Генчевић погодио, за први пут на мечу, жељених 6 голова предности настала је ерупција одушевљења. Домаћи су продужетке одиграли мајсторски не дозволивши Ваљевцима било какву "подвалу". - Заслужили смо победу и

пролаз, јер смо у двомечу са Валисом били бољи тим – почео је анализу меча један од најсикуснијих ватерполиста Краљева Живко Бодражић и наставио: - Деловало је после прве утакмице да немамо шансе да прођемо на фајнл фор, али показали смо велику жељу, оставили срце у базену и уз сјајну подршку навијача успели. Стварно ми је јако драга ова победа. Ово је сезона у којој смо премашили план, јер нам нико

ВЕЧИТИ ДРУГОЛИГАШИ Краљевчани ће без обзира на учинак на фајнл фору остати вечити друголигаши, јер град на Ибру нема затворени базен што је први предуслов за напредовање. Ипак, остаће забележе но да су Краљевчани имали, као никада раније, тим састављен од домаћих снага и да су у регуларном делу првенства били у јачој групи Друге лиге. Доказ је пласман три клуба из ове групе на фајнл фор (Гоч, Параћин и Краљево). На другој страни Сента, као првопласирани тим на друголигашком „Северу“ и домаћин завршнице првенства, ове сезоне је доживела само једна пораз и то у Ваљеву од Валиса. није постављао као циљ одла-

зак на фајнл фор. Тим је јако млад, има великих осцилација у игри, али тврдим да у Сенти, баш зато што нисмо оптерећни, можемо много тога да урадимо. Спремићемо се и покушати још једном „немогуће“ – закључује Бодражић. Ватерполисти Краљева су трећи пут за редом стигли на фајнл фор Друге лиге, у претходна два случаја изгубили су од Гоча у самом финалу, пре две године у Краљеву, прошле године у Врњачкој Бањи. Сада, када нема императива и када је остварено више од очекиваног, можда буде трећа срећа. У Сенти, наредног викенда играће четири најбоља српска друголигаша (поред домаћина и „делфина са Ибра“ ту су Гоч и Параћин), а Краљевчани ће у полуфиналу баш на домаћина. Иако Сента има помоћ и једног мађарског репрезентативца, иако се игра у базену са јодном водом, није не могуће остварити још један подвиг и стићи до финала. А. Даишевић

IN 2923  

ibarske novosti

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you