Issuu on Google+

Година LVII, Број 2921, 6. август 2010, 30 дин, Излази петком

www.novine.in.rs, е-пошта redakcija@novine.in.rs

На аеродрому у Лађевцима обележен 2. август – Дан авијације Војске Србије

ВОЈНИЧКА ЧАСТ ИЗНАД ЖИВОТА

- Храброст и родољубље су одувек красили припаднике српске авијације. Март 1999. је још један доказ за ову тврдњу. Нико од пилота који су тада полетели, није питао колико пута је противник надмоћнији. Сви они су одбрану своје земље и свог народа, као и војничку част ставили изнад живота. Зато свима који заувек склопише своја крила на небу Србије те тешке 99. припада наша вечна захвалност и поштовање, рекао је командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране, бригадни генерал Ранко Живак.

Велики број Краљевчана обавља најразноврсније послове како би обезбедили неопходна средства за преживљавање у време економске кризе стр. 15

ЛИВНИЦА ПРВА СТАЈЕ НА НОГЕ

Вредност уговорених послова Фабрике вагона премашује милијарду динара стр. 3

Слажу се коцкице прошлонедељног тешког злочина у Улици Олге Јовичић

ИЗБОДЕН У ЗАСЕДИ КОЈУ ЈЕ ПОСТАВИО стр. 10 АВИОН ПО ЦЕНИ стр. 4-5 АУТОМОБИЛА Ултра лаки авион ембера“ из Краљева најбољи домаћи извозни производ

стр. 4

ТУТКАЛИШУ ПО КУЋАМА ДА ПРЕЖИВЕ ТРАНЗИЦИЈУ


2

6. август 2010.

Скупштина града

Либерално демократска партија

ЗЛОУПОТРЕБЕ У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА ЛДП креће у отворену борбу за деполитизацију јавних предузећа у Краљеву - Ни две недеље након што је коалиција „За европску Ср бију“ преузела власт од Љубише Јовашевића и његових коалиционих партнера, грађани Краљева не знају какве су злоупотребе вршене у јавним предузећима од 24. априла, оцењују у ЛДП-у. Према подацима којима располаже ова странка, нико од разрешених директора није изгубио радно место у предузећима, већ су само, после два месеца, примљени у стални радни однос. -Најдрастичнији пример је бивша директорка „Топлане“ Весна Николић Вукајловић која је, након разрешења, добила место заменице директора, каже Регионални мена џер ЛДП-а Владимир Беочанин.То је вероватно разлог због којег је не виђамо ових дана на протестима које организује смењена коалиција. ЛДП захтева од Коалиције

„За европску Србију“ да објасни грађанима, на чији су се интерес све време позивали, какво је затечено финансијско стање у јавним предузећима, ко је све кога запослио, колико је људи запослено и који су сукоби интереса откривени. Ова странка захтева и објашњење у вези са заслугама госпође Вукајловић, које су јој обезбедиле место заменице дирек-

тора „Топлане“. -Уколико, неким случајем, владајућа коалиција заборави да нам одговори на постављена питања, ЛДП ће упутити захтев за добијање ових информација свим јавним предузећима, а као крајњу меру искористити своје право да се обрати Поверенику за информације од јавног значаја, исти че Беочанин. Е.Т.

Народна партија

МАСКЕ СУ ПАЛЕ

За два месеца владавине представници радикалско народњачке коалиције склопили велики број штетних уговора Народна партија и њена одборничка група Сложно за Краљево, обавештава јавност да ће у најкраћем временском року бити завршена обрада података из које ће се јасно видети сва погубност двомесеч не владавине радикалско народњачке коалиције. Бројни штетни уговори склопљени за два месеца нелегитимне владавине радикалско

народњачке коалиције испливавају на видело из дана у дан а њихови потписници својом халабуком узнемиравају грађане Краљева свако вече окупљени на градском тргу где борбу за реализацију тих штет них уговора, и привилегија које су истим обезбедили себи, желе приказати као борбу за народну вољу, каже се у саопштењу за медије Градског од-

бора Народне партије Маја Гојковић. Одборничка група Сложно за Краљево – Народна партија су на време разазнали ко се залаже да запосли својеследбенике а ко жели да ради на добробит већине грађана стварајући предуслове за привредни и сваки други развој града, наводи се, између осталог, у саопштењу.

ПЕТ МИЛИОНА ДИНАРА ЗА ДОМОВЕ КУЛТУРЕ У присуству представника града Краљева, потписани уговора са изабраним извођачем радова за санацију домова културе У наредних петнаестак дана започеће прва фаза реконструкције домова кутуре у селима Лазац, Печеног, Опланићи и Раваница. Град је издвојио близу 5 милиона динара за реализацију овог пројекта, док су мештани обезбедили део грађевинског материјала. Како је највљено, радови на санацији домова кутуре у ова четири села биће завршени у року од 30 дана. - Почетак радова на реконструкцији сеоских домова културе само је део амбициозног плана локлане самоуправе чији је циљ да обезбеди равномернији развој свих месних заједница на територији града. Наиме, представници локалне самопураве ће покушати да, и на овај начин, утичу на негативне актуелне социјалне трендове и побољшају усло ве жиовта младих људи, те преусмере њихову енергију на корисне и адекватне активности, речено је приликом потписивање уговора о реконструкцији домова културе у месним заједницама Лазац, Печеног, Опланићи и Раваница. - Ове месне заједнице добиле су потребна средства јер су на време поднеле захтеве и готове пројекте. Опредељена средства нису велика, али ће захваљујући и ангажовању месних заједница и активностима мештана омогућити да домови културе буду делом санирани, а у поједним случајевима, као у Раваници на пример, и поново изграђени, нагла-

сио је приликом потписивања уговора, председник Скупштине града Миломир Шљивић. - Први пут после више година локална самоуправа је из градског буџета издвојила око 5 милиона динара за реконструкцију. Одлука о томе који ће домови културе добити новчану помоћ донета је на основу званичног извештаја о стању у домовима културе на овом подручју, који је урађен пре око две године, кажу у локалној самоуправи. - Ми сви знамо да су ти домови култур у највећем броју села у изузетно лошем стању. Неки су чак били изузети из власништва месних заједница. Стога смо у претходном периоду водили борбу да домови културе буду враћени месним заједницама. Последњи такав случај, донекле познат јавности, је Дом културе у Рибници, који је недавно судском пресудом враћен под окриље месне заједнице. Ради се, о неких 2000 квадратних метара простора који ће у неком наредном периоду ући у процес реконструкције, казао је шеф одборничке групе ДС, Горан Вучинић. Како је најављено, радови на санацији, махом кровних конструкција требало би да почну за петнаестак дана, а извођачи радова тврде да ће реконструкција бити завршена у предвиђеном року . Сања Миладиновић

Издавач: „ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ а.д. у стечају, Краљево, Хајдук Вељкова 2 Главни и одговорни уредник: Владета Станојевић Адреса редакције: 36000 Краљево, Хајдук Вељкова 2 Уређује: Редакцијски колегијум Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, тел. 036/360-200 и 361-222, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: redakcija@novine.in.rs, www.novine.in.rs


3

6. август 2010.

Фабрика вагона

ЛИВНИЦА ПРВА СТАЈЕ НА НОГЕ Вредност уговорених послова Фабрике вагона преко милијарду динара. Обавезе преузете прошле године реализоване два месеца пре рока. Исплата обавеза према радницима у следеће три до четири године

Захваљујући иницијативи Министарства економије и Вла де Републике Србије да се уговоре послови између Фабрике вагона Краљево и Железница Србије, у Фабрици је оживела производња и већ годину дана производе се вагони за домаће тржиште. Уговорени послови су вредни милијарду и двеста хиљада динара, а обавезе које је Фабрика имала прошле године реализоване су два месеца пре рока. Ове године фабрика има два уговора за испоруку нових вагона и за репарацију одређеног броја. -Уговор за испоруку нових вагона се завршава ове недеље, а његова вредност је 330 милиона динара. Остаје нам да у наредним месецима завршимо обавезе по уговоу о репарацији, односно поправци старих вагона. Вредност другог уговора је 280 милиона динара. - Већ смо повукли један аванс, који ћемо правдати идуће недеље, а затим ћемо повући још новца из Фонда за развој и наставићемо производњу, казао је на прес конференцији вршилац дужности директора Фабрике

вагона Бошко Славковић. Интервенцијом Министарства економије и Владе фабрика је преживела и сада судбину држи у својим рукама. Охрабрује што данас има неколико уговорених извозних послова, а у плану их је још неколико. -Имамо потписане извозне послове о испоруци 50 вагона за једну словачку фирму, која се бави превозом бунтова гвожђа, у фази смо потписивања уговора за још 60 вагона другог типа, за истог купца. Укупна вредност ових радова је милион и 750 хиљада евра. Очекујмо да до краја августа буде потписан још један уговор за Конго, чија је вредност 10 милиона евра, истиче Славковић. У четвртак је потписан уговор за испоруку 10 резервоара од 200 кубика, а руководство Фабрике је у фази преговора са једним београдским складиштем, за израду надземних резервоара за складиштење нафте и нафтних деривата. С обзиром да Фабрика има све пројекте за наведене послове и да се већ доказала прошлогодишњом испоруком 10 резервоара од стотину кубика,

очекује се да ће сасвим сигурно доћи до склапања овог уговора. И погон ливнице је добио прве послове за за израду путних шахти за аутопут Коридор десет. -Обзиром да се ради о великој инвестиицији која ће трајати

СПОРАЗУМ ПА ИСПЛАТЕ У фабрици тренутно ради 700 радника, а увек је између 120 и 150 радника на боловању. За сада исплата личних доходака иде месец за месец, а последња примљена зарада је за јануар ове године. Просечна плата у фабрици је око 25 хиљада динара, а како је у протеклом месецу оставрена норма, биће и посебних стимулација. Фабрика дугује радницима милион и 500 хиљада евра. Према речима директора Славковића, једи ни начин исплате тих потраживања је са свима посебно направити споразум и платити то у ратама у наредне три четири године.

дуго, очекујем да ливница у наредним месецима још повећа производњу. То би практично значило да је Ливница први део Фабрике који ће стати на здраве ноге. Фабрика је још увек у врло тешкој ситуацији, пре свега због недостатка обртних средстава и због бојазни банака да прати једно предузеће каква је Фабрика вагона. Но, уговори које фабрика потписује су о авансном плаћању, па се ту види могућност кретања узлазном линијом. Охрабрује податак да се склапају нови уговори и то са предузећима земаља које су чланице Европске уније. - То значи да Фабрика вагона у овом тренутку технички и технолошки потпуно задовољава све критеријуме који су везани за теретне вагоне, а који владају у Европској унији, што значи да може да изађе и производи за било коју њену чланицу, али и читав свет, сматра народни посланик Јован Нешовић. Волео бих да кажем да је ово почетак привредног опоравка града Краљева, с обзиром да смо у прошлости имали углавном

лоше приватизације, због чега је дошло да раскида тих уговора. Зато у наредном периоду морамо бити јако опрезни. Нема ниједног разлога да много журимо, посебно када је у питању предузеће које се стабилизовало, које има тржиште и производњу. Због тога посебно морамо водити рачуна о избору стратешког партнера. Сем уговора са предузећима из земаља Европске уније, циљ је да се оствари сарадња са земљама у окружењу, посебно Републиком Српском и Хрватском, јер и оне имају потребе за вагонима. Ту је, према речима Нешовића, потребно направити међудржавне споразуме чији би задатак био да фаворизују фирме из Србије. То би био почетак борбе за нашу привреду на начин како то раде владе других држава јер, у доба кризе, држава је та која мора да води рачуна о привреди. Агенција за приватизацију је 15. јануара на седници Комисије за предузимање мера по извршеној контроли уговорних обавеза, донела одлуку о раскиду уговора о купопродаји Фабрике Вагона са украјинским „Азов импексом“. Разлог је неиспуњавање инвестиционе обавезе за другу и трећу годину, у укупном износу од 2,7 милиона евра и непоштовања социјалног програма који се односи на обавезе према запосленима. Према речима Маје Славковић, заступника капитала, заинтересованих за нову привати зацију Фабрике вагона има, али се потенцијални купци за сада само распитују. - Након раскида уговора о приватизацији од пре седам месеци, ново руководство је успело да стабилизује предузеће што је велики успех. Био сам потпуно у праву када сам у јануару дао потпуну подршку овом руководству, онда када су многи сумња ли, рекао је Јован Нешовић. Маја Перовић


4

6. август 2010.

ИНтервју: Милорад Матић, власник

АВИОН ПО ЦЕНИ Ултра лаки авион „ембера“ из ове фабрике најбољи домаћи извозни производ

Двадесет запослених радника у краљевачкој фабрици ултра лаких авиона „Aero East Europe“ и још толико сталних сарадника, не морају да брину да ће остати без посла. Ова фабрика је, за две ипо године колико постоји, извезла на светско тржиште све што је произвела и једини је произвођач малих авиона на тржишту бивше Југославије. Производи четири модела авиона тешких око 300 килограма, а инжењери и конструктори приводе крају пројек товање и првог комплетно српског ултра лаког авиона ЕЛА 450. Агенција за страна улагања и промоцију извоза и Министарсво економије и регоналног развоја прошле године, ултра лаки авион „ембера“ из ове фабрике прогласили су најбољим домаћим извозним производом. У авионе „Aero East Europe“ уграђују се најпознатији „Ротекс“ мотори. Ове машине троше 11-12 литара безоловног бензина, а са пуним резервоарима имају долет и до 1.000 километара. Летелице могу да развију

максималну брзину до 250 километара на сат. Пет сати могу да лете брзином од 200 километара на сат. Опрема за навигацију и ГПРС уређаји усавршени су до перфекције. За полетање и слетање ових авиона, зависно од модела, довољно је само 30, а највише 80 метара. У зависности од опреме, цена се креће од 36.000 до 60.000 евра. Фабрика, ни мање ни више, него авиона! Одакле идеја? - Све је покренила љубав према летењу, још из детињства. Сећам се свог првог сусрета са полицијским хеликоп тером, на спортском аеродрому, овде у Краљеву. Тамо је моја мајка радила у ресторану, као куварица. Био сам четврти, можда пети, разред када сам одушевљено гледао у инструмент таблу тог хеликоптера и већ тада чврсто одлучио да ћу једног дана и ја летети. Кад годбих видео хеликоптер на небу, трчао сам до аеродрома како бих га бар дотакао и био му близу. Неутешно бих плакао ако не стигнем на време или ако хеликоптер уопште и не слети на писту.

Потичем из сиромашне породице. Отац је био без посла, мајка је имала малу плату. На школовање на Пилотској академији нисам могао ни да помислим. Године су пролазиле, живот ме је одвукао на неку другу страну али је љубав и жеља према летењу и летилицама остала. У потрази за бољим животом и послом пут ме је одвео у Италију. Први новац који сам зарадио уложио сам на часове летења на хеликоптеру у једној италијанској школи у Тренту. Људи су говорили да нисам нормалан, јер живим приватно, плаћам стан а новац трошим на часове летења. Али, све је управо кренуло од тога. Много сам читао, учио из књига, журнала, часописа и трудио се да што више сазнам. У Италији сте живели 17 година, имали сигуран посао и упешну фирму. Чиме сте се бавили тамо? - Био сам предузетник и бавио се грађевинским пословима. Али, никада нисам престао да размишљам о свом авиону. Купио сам га, а на његову испоруку чекао пуних 14

месеци. У том ишчекивању често сам одлазио до фабрике у којој сам наручио авион. Тамо сам и упознао Томаза, тада администратора те фабрике а сада нашег суграђанина и сувласника „Aero East Europe“. Из сопственог искуства, закључио сам да фабрика у Италији није у могућности да испоштује рокове испоруке јер застој прави фабрика у Колумбији где се авиони и праве. Зато сам лично отпутовао до Колумбије. Отишао сам са Срђаном Банкером, бившим директором технике ЈАТ-а, који је данас у нашем тиму. Иако су правили одличне авионе, проблем у Колумбији је био тај што није постојала серијска производња. Тада смо направили прве договоре, да се тамо производе делови а завршни радови, склапање авиона, овде у Србији у Краљеву. Запослио сам стручњаке из аеронаутичког света из Србије који су целу 2007. годину провели у Италији и добили потребне сертификате да тај посао раде у Краљеву, у нашој фабрици авиона. Ултра лаки авиони, какве

ми данас производимо, због својих перформанси, економичности, квалитета и цене, 2007. године су направили бум на светском тржишту. Потреба тржишта је била толика да производња није могла да је прати. Колумбијци нису били у стању да испоруче авионе који су им били плаћени. Италијани су им преузели лиценцу а ја сам постао власник 23% акција у Италијаској фабрици авиона. Врло брзо, преузели смо лиценцна права од Италијана, довршили документацију, заокружили читав процес производње авиона по аеронаутичким стандардима и комплетну производњу почетком 2009. године започели овде у Краљеву у нашој фабрици. Који су били разлози због којих сте се из Италије вратили у Краљево и баш овде покренули производњу ? - У Италији сам био само зато што сам морао. Овде нисам имао посао, породица је била сиромашна. Тамо сам радио свакакве послове, био судски преводилац, возио камион, радио грађевинске послове. Добро сам зарађивао и апсолутно средио свој живот. Али, мене је увек болело то што наша, српска памет, од спортиста до научника, одлази у свет. Наши способни, паметни и школовани људи богате неке друге, туђе земље. Мозгови који треба да воде ову земљу, одлазе. Ја сам одувек желео да живим у својој земљи са својим пријатељима и фамилијом, да дишем овај ваздух, једем нашу храну. Једном приликом када смо завршили посао на једном великом шопинг центру у Италији и присуствовали отварању, један наш човек, радник, је рекао: „Ми ово никада нећемо моћи да направимо!“ Мислио је - ми у Србији. А, у ствари, цео тај шопинг центар направили смо баш ми – Срби. Пре вашег коначног поврат ка из Италије у Краљеву сте извесно време имали грађевин-


5

6. август 2010.

фабрике авиона „Aero East Europe“ из Краљева

АУТОМОБИЛА а 135 хиљада евра подстицајних средстава неискоришћено ску фирму? - Да, то је био мој први покушај да се вратим у Србију. Радили смо доста и код нас и у Италији. Али, нису ми одговарали услови пословања овде. Чак сам из Италије покушао да доведем и потенцијалне купце. Било је оних који су били заинересовани да купе конфекцију „Рудник“, али нису наишли на разумевање власти. И посао од 750 монтажних кућица из Србије за тржиште у Италији је пропао јер овдашње фабрике нису биле у могућности да испрате толики обим производње. Прошле године Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) и Министарство економије и регионалног развоја, ипак су препознали ваше идеје и ултра лаки авион „ембера“ проглашен је за најбољи домаћи производ? - Да, и због тога смо веома поносни. Али, на жалост 135 хиљада евра подстицајних средстава које нам је Министарсво одобрило још увек нисмо успели да „повучемо“. За тај новац банке траже гаранцију у виду хипотеке коју је немогуће обезбедити. Под хипотеку могу да се ставе само укњижене некретнине а, знамо да у Србији 95% некретнина није укњижено. При том и вештаци које банке ангажују нереално процене и умање вредност и онога што јесте укњижено. Десет авиона који се у овом тернутку налазе у нашој производној хали на тржишту вреде бар 350 до 400 хиљада евра. За банке они не вреде ништа јер нису укњижени и тврде како то „није пиво па да може да се прода“. Имамо производ, немамо проблем да га пласирамо јер тржиште за наше авионе постоји. Али, рецесија је утицала на то да се клијенти плаше да робу, односно авион, плате авансно. А треба купити материјал за изградњу, не једног већ се увек купује за бар десет авиона, а то су велика средства. Ми морамо да докажемо Ев-

ропи да могу да верују у нас, у српску привреду, да умемо да поштујемо рокове, да имамо квалитетне производе. Какав је однос локалне самоуправе, имате ли подршку овде? - Када сам почињао, локална самоуправа није имала слуха за овакву фабрику. Дошао сам са страним инвестотором и са милион евра за изградњу фабрике. Општина, тада није хтела да ми да у закуп земљиште поред спортског аеродрома. Тадашњи градоначелник је чак прокоментарисао да само луд човек, у земљи у којој народ „нема ’леба да једе“ може да прави фабрику авиона. Нису схватали да народ у овој фабрицу заправо може да заради за тај ’леба. Ваљда се све велике идеје у почетку сматрају лудошћу. Миле Корићанац, некадашњи председник Извршног савета општине Краљево, је човек који је препознао значај наше фабике и први је помогао, затим и Милош Бабић. И данас, могу да кажем да подшка постоји и да је локална самоуправа итекако поносна на признање које нам је упутило Министарсво економије и СИЕПА. Шта је са уговором који је „Aero East Europe“ требало прошле године да потпише са „Докторима без граница“ за испоруку 200 малих амбулан тних авиона, у Африку? - На жалост тај посао, који је у Краљево могао да донесе 12 милона евра, је пропао. Посао вредан 12 милиона евра, сматрам, није само приватан посао Милорада Матића већ у најмању руку Краљева а, смем да кажем, и Србије. Код овако вредних уговора држава мора да наступи као партнер, а тога код нас нема. Држава живи од пореза, и не сме да се олако одриче овако великих и вредних уговора. А одриче их се самим тим што не жели да помогне да се они реализују. Нисам успео да сам обезбедим хипотеку за

банке, без чије помоћи нисам могао да уђем у овако озбиљан и велики посао. А да је до реализације овог уговора дошло, наша фабрика би имала обезбеђен посао у наредне четири године и своје запослење у њој добило би бар још 150 људи. Постоји ли начин да се то буде другачије и да држава промени свој однос према привреди уопште? - Сматрам да држава мора да оформи Радно тело које би било у директном контакту са привредницима који производе. Ми морамо да знамо да постоји неко коме можемо да се обратимо, да се консултујемо и ко ће да стоји иза нас, као што је то било некада у старој Југославији. Држава мора да помогне у финансирању производње јер она мора да постоји а држава, ваљда је то свима јасно, не може да функционише само од трговине и препродаје. У земљи где је више стотина предузећа у стечају и толика стопа незапослености нема се времена за причу и критику којој смо скло ни. Политичари сваљују кри-

вицу једни на друге. А истина је да нешто не ваља само зато што се није довољно и упорно радило. Министарство спорта, такође, не чини ништа за развој ваздухопловног спорта а ове године се навршава читав један век од првог полетања у нашој земљи. Какви су планови „Aero East Europe“, где се видите за пет година? - Као што рекох, већ сада могли смо да имамо још 150 запослених. Ипак, знам да имамо добру будућност. Имамо квалитетан кадар, структуру, сертификате, производе. Имамо све. Оживљавањем комплетне привреде стећи ће се услови да сви живе боље. Људи ће схватити да авионе не купују само тзв. тајкуни и мафијаши. Наш авион можете да имате за цену бољег аутомобила или џипа, за нешто више од 30 хиљада евра. Бензин се за њега купује на пумпи, у кантици. Бугарска је само за последњих годину дана купила 300 летилица. Биће тако и код нас. Ми можемо у производњи авиона да будемо као мала

Чешка, и то треба да искористимо у наредних неколико година. Наша предност је то што још увек нисмо у Европској унији. Сада нам је потребна помоћ. Ако је не будемо добили размишљамо да производњу преселимо у другу општину а можда чак и у другу државу. Где би то било? Постоје ли неке понуде? - Постоје. Понуђен ми је у једној општини у Србији закуп хала без новчане накнаде у наредне три године. Такође и бесплатна инфраструктура до хала, под условом да запослим људе из те општине. Такве услове овде, у свом граду, немам. Остварили сте свој дечачки сан и научили да летите. Чак имате и своју фабрику авиона. Има ли још неких жеља које сте зацртали да остварите? - Пуно радим и волим овај посао. Али, живим за дан када ће фабрика достићи тај ниво да читав систем може да функционише без мене и да не стрепим шта ће бити сутра. Дубравка Малишић


6

6. август 2010.

Мониторинг алергеног полена на територији Краљева

БЕЗБЕДНИЈА ЖИВОТНА СРЕДИНА Краљево добија апарат за мерење концентрације полена у ваздуху вредан 10 хиљада евра Агенција за зашититу животне средине донирала је нашем граду савремени уређај за мерење концентрације полена у ваздуху, који ће најкасније за петнаест дана бити постављен у ужем центру града. Ову екслузивну информацију нашем листу потврдио је директор Агенције за зашитуту животне средине Момчило Живковић, на кон састанка са замеником градоначелника Краљева, Вукманом Ракочевићем. Негативан утицај на здравље људи који изазива полен појединих биљних врста, сврстава ове честице у природне загађиваче ваздуха. Због све веће концентрације полена у ваздуху Агенција за заштиту животне средине препознала је потребу да апарат за мерење концентрације полена, попут оних у Беграду, Чачку, Пожаревцу и другим градовима, донира и Краљеву - За грађане Краљева ово ће убудуће значити да ће имати информације о врстама и концентрацији полена у ваздуху, што је врло битно због њиховог здравља, а посебно за оне који су осетљиви на поједине алергене, рекао је директор Агенције за заштиту животне средине Момчило Живковић. На састанку код заменика градоначелника Краљева, Вукмана Ракочевића, представљен је пројекат Агенције за животну средину, који детаљно описује методологију и начин рада овог савременог уређаја. Најкасније за петнаест дана, он ће бити постављен, највероватније, у ужем центру града. - Када сагледамо све параметре, одредићемо и простор, који ће сигурно бити у најужем центру града. Оно што је јако важно рећи то је да неће угрожавати нормално функционисање и живот грађана, а неће реметити ни изглед зграде, појаснио је заменик градоначелника Краљева, Вукман Ракочевић. Чим апарат буде постављен,

одмах почиње и његова намена. То значи да ће до краја ове сезоне бити обучен стручни тим Завода за јавно здравље из Краљева за пиркупљање података о концентрацији полена у ваздуху, да би од идуће године комплетан посао могао самостално да обавља. Апарат вредан 10 хиљада евра, потпуно је безбедан и еколошки тестиран, а његова пре-

цизност је утврђена према европским стандардима. Сви подаци ће се, након провере у Агенцији за заштиту животне средине, обрађивати у централној референтној установи у Бечу. - Мислим да је врло важно да размишљамо о животној средини, о томе у каквом граду живимо, какав ваздух удишемо, па је тако важно и да имамо поуздане уређаје и стручњаке који ће

њима руковати и мерити концентрацију полена у ваздуху, додао је Вукман Ракочевић, и захвалио Агенцији за заштиту зивотне средине на овој вредној донацији. Негативан утицај на здравље људи, који изазива полен појединих биљних врста, сврстава ове честице у „природне“ загађиваче ваздуха. Концентрација полена биљака у ваздуху зависи од низа фактора који владају у природним стаништима и урбаним срединама. Веома је важно познава ње временске и просторне дистрибуције, као и врсте аероалергеног полена, како би се стање пратило и издавало кроз извештаје о стању полена, прогноза за наредни период, као и формирање календара полена. Ови подаци су намењени превенцији код осетљивих особа, као помоћ у ефикаснијем лечењу пацијената у здравственим институцијама, побољшању рада комуналних и урбанистичких служби на уништавању трава и корова које су узрочници алергијских болести, бољем сагледа-

вању потребе уводђења законске регулативе, укључивању у међународну сарадњу, јер су проблеми аерополена не само локално��, регионалног, већ и глобалног карактера.Светска здрав ствена организација је упозорила да ће различите врсте алергијских реакција код људи бити болест савременог човечанства у 21. веку. Сви подаци о концентрацији полена у ваздуху јавности ће се, попут временске прогнозе, саопштавати преко средстава јавног информисања. А.Милошевић

Споменица изгинулих, помрлих и несталих јунака парохије сирчанске

ВРЕДАН ДОКУМЕНТ ИСТОРИЈЕ У оквиру обележавања 50 година постојања и рада, Историјски архив у Краљеву, објавио је фототипско издање Споменица изгинулих, помрлих и несталих јунака парохије сирчанске од 1912. до 1920. године. Књига представља оригинални и вредан документ из историје нашег краја. После балканских и Првог светског рата, житељи сирчанска парохије договорили су се да попишу имена свих војника који су погинули у ратовима вођеним од 1912. до 1918. године, како би њихова имена уписали на спомен звонари која је саграђена у црквеној порти.

Кључну улогу у прикупља- њу података имао је учитељ сирчанске школе и учесник ослободилачких ратова Драгомир Милановић. Подаци које је прикупио односили су се на годину и место рођења, војну јединицу у којој је војник служио, и коначно време и место на којем је погинуо. Спомен звонара завршена је средином 1926. године и на њеним меремерним плочама исписана су имена 197 војника. Документација, настала у том периоду касније је укоричена кожним повезом, а наслов књиге утиснут златотиском. Споменица је чувана у сирчанској цркви. Сваке године свештеници су приликом

прослава великих црквених празника, посебно на Видовдан, из те књи ге читали имена погинулих војника. - Да није та документација сачувана и укоричена сасвим сигурно би ти подаци били изгубљени за сва времена, рекао је архивски саветник Мирољуб Арсић, говорећи на промоцији Споменице у порти сирчанске цркве. Ценећи велику вредност ове документације, Историјски архив Краљево је поводом обележавања 50.тогодишњеце свог оснивања и рада приредио фототипско издање ове споменице написане пре пуних 85 година.

- Књигу смо штампали у 500 примерака, казао је Арсић и истакао: - На тај начин не само да смо заштитили ову раритетну књигу, већ смо омогућили да Споменица изгинули, помрлих и несталих јунака парохије сирчанске, буде доступна свакој приватној библиотеци у Србији. Објављивањем Споменице, Историјски архив још једном је оправдао своју улогу значајног заштитника архивске и историјске грађе и омогућио житељима овог краја да дођу у посед књиге која ће их подесћати на претке погинуле у ослободилачким ратовима. С.М.


7

6. август 2010.

Хигијена

Алергије

АВГУСТ И СЕПТЕМБАР НАЈКРИТИЧНИЈИ На територији Србије повећана концентрција амброзије која, од 24 врсте корова, има највише алергених својстава. Ова биљка се шири из године у годину стварајући тегобе осетљивим људима У Србији постоји 10 мерних места за праћење алергијских врста у ваздуху који су власништво Агенције за животну средину, као и још три мерна места која финансирају локалне самоуправе. Сви подаци, након обраде, шаљу се у Беч, у европску базу података.У нашој земљи два мерна места су у Београду и по један у Вршцу, Кули, Крагујевцу, Крушевцу, Пожаревцу и Чачку.

Према званичним подацима сваки град у Србији има велике проблеме због ширења ове непријатне коровске биљке. Полен амброзије један је од најзначајнијих алергена у ваздуху, који се ветром преноси на велике

раздаљине. Због свог специфичног хемјског састава поленова зрна, код већине људи изазивају алергијске реакције (бронхитис, астму, коњуктивитис). Полинација, према европским стандардима, почиње 1. фебруара и траје до 1. новембра. На нашем подручју прате се 24 алергене врсте полена чија је гранична вредност 30 поленових зрна по кубном метру ваздуха, а за амброзију та граница је спуш-

тена на 15, јер спада у један од највећих алергена. Амброзија има више од 50 алергених својстава у једном зрну, а критичне концентрације амброзије су у августу и септембру, што је јако важно за људе који имају

проблем због ове врсте полена. Важно је ову биљку сузбити на време, пре цветања и емитовања полена, јер касније долази до већег распршивања полена и угрозавања становништва који имају проблема због ове биљке. Агротехничке, механичке и хемијске мере уништавања морају да буду систематске и континуиране у целој земљи, будући да је ова коровска биљка распрострањена на читавој територији зем ље. Полен амброзије који се појављује у ваздуху смета већини људи који су преосетљиви. Симптоми преосетљивости на амброзију се манифестују кија њем, пецкањем и сузењем очију, обилним цурењем секрета из ноздрва и запушеношћу носа које траје читаве сезоне и у том случају се ради о сезонском поленском ринитису. Особе алергичне на амброзију би требало што мање времена да проводе у природи, да затварају прозоре ујутру и увече када је концентрација полена амброзије највиша, као и да се у случају наведених тегоба јаве лекару ради савета и фармаколошке терапије. А. Милошевић

Акције

ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ Друштва добровољних давалаца крви „Водовод“ и „Путеви“, акцијом давања крви обележили су крсну славу Огњена Марија Ово је традиционална акција коју организују два братска друштва доборовољних давалаца крви „Водовод“ и „Путеви“ из Краљева. Крсну славу, Огњену Марију, обележили су на најхуманији начин –давањем крви. Овој акцији одазвало се преко двадесет старих, али и нових чланова друштава. То само поткрепљује планове ова друштва да ће у наредном периоду радити на омасовљивању

чланства. Иако је лето доба године када су повећане потребе за резервама крви, а мањи одзив давалаца, у мањим градовима, па и у Краљеву, то није случај. Према речима начелнице Службе за трансфузију крви у ЗЦ „Студеница“ др Маријане Витковић, летњих несташица нема, јер су све акције давања крви претходно добро испланиране.

Осим хуманости давање крви има бројне здравствене предности. Наиме, свако ко жели да буде давалац крви има прилику и да провери своје здравље. Пре сваког давања крви обављају се основне здравствене анализе и прегледи. Сваки апел за добровољно давање крви треба озбиљо схватити и одазвати му се јер у супротном људски животи могу да буду угрожени! А. Милошевић

ХИГИЈЕНА СЛАБА СТРАНА Сваки четврти становник Србије не пере руке редовно, скоро половина се купа или тушира мање од три пута седмично а половина не пере зубе сваки дан Да грађани наше земље не воде довољно рауна о основној хигијени показују и подаци да је прошле године од жутице, познате као болести прљавих руку, оболело више од две хиљаде особа, а шугу је имало преко четири хиљаде људи. Стручњаци кажу да је одржавање личне хигијене ствар културе и навика. Зато је, упозоравају они, неопходна едукација становништва. Само 56 одсто одраслих у Србији се свакодневно тушира, резултат је истраживања које је спровео Институт за јавно здравље „Батут“. Упоредни подаци истраживања показују да су се Срби почетком 2000. године купали више него што то чине данас. Ни када је навика прања зуба у питању ситуација није много боља. Свега 38,7 одсто Срба редовно пере зубе. - Одржавање чистоће тела представља личну хигијену. Она је основа здравствене заштите и културе сваког човека. Лична хигијена подразумева негу и чистоћу руку, коже, уста, косе и целог тела, као и хигијену одеће и обуће, каже др Небојша Димитријевић, специјалиста хигијене у градском Заводу за јавно здравље. Иако су за одржавање хигијене потребни само вода, сапун и самоконтрола, већина наших становника то не схвата озбиљно. Последице непридржавања хигијене су разне инфекције. -Нега руку је важан чинилац

у одржавању лилне хигијене, јер су оне део тела који најизложенији прљању. На прљавим рукама могу се наћи заразне клице, које могу да буду узрочници многих заразних, најчешће цревних болести. Руке треба прати више пута дневно топлом вовом, сапуном или детерџентом за прање или дезинфекцију руку, увек пре и после јела, пре и после коришћења тоалета, додира неког прљавог предмета и слично, објашњава доктор Димитријевић. Статистика је показала да је у 2008. години од заразне жутице, болести прљавих руку, као и од инфекција саломнелом, оболело више од две хиљаде људи. Шугу је имало преко 4 хиљаде особа. Ширење заразних болести спречава се управо одржавањем чистоће тела то се учи од малих ногу. Родитељи често знају да своје навике преносе на нај- млађе. У едукацији шире друштвене заједнице кључну улогу морају да имају и институције. Министарство за здравство је последњих година покретало бројне превентивне акције. Једна од најзначајнијих кампања била је у време пандемијског грипа, који се преноси капљичним путем. Но, брига о здрављу и хигијени је обавеза сваког поједин ца, јер се правилне хигијенске навике, које су нужне за здрав и срећан живот, највише стичу у најранијем детињству. А. Милошевић


8

6. август 2010.

На аеродрому у Лађевцима обележен 2. август – Дан авијације Војске Србије

ВОЈНИЧКА ЧАСТ ИЗНАД ЖИВОТА Централна прослава поводом Дана ваздухопловства и противваздухопловне одбране Летачким програмом на војном аеродрому у Лађевцима у понедељак је обележен 2. август – Дан авијације Војске Србије. Ц��нтралној прослави поводом Дана ваздухопловства и противваздухопловне одбране, између осталих, присуствовали су министар одбране Драган Шутановац и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић. -Данас настојимо да зауставимо тренд стагнације и зато је завршетак реформе Војске Србије, а тиме и модернизација ваздухопловства и против ваздухопловне одбране Војске Србије, веома важан задатак као и обнова ваздухопловне индустрије наше земље, истакао је министар одбране Драган Шутановац. -Први задатак, у наредном периоду, биће завршетак професионализације војске и сврс тавање Србије у ред савремених земаља које имају потпуно професионализовану војску,

рекао је министар Шутановац. У претходне две године обезбеђен је ремонт седам, а тренутно је на ремонту 15 летелица. Налети пилота су увећани са 20 на 30 сати, што је још увек мало, каже министар, али подсећа да је пре само неколико година тај број био вишеструко мањи. Обука је фокусирана на млађе кадрове, а акценат се ставља и на међународну размену. Ваздухопловство у Србији има дугу традицију. Први лет је обављен пре 101 годину, војно ваздухопловство постоји већ 98, а први авион произведен је пре 87 година. Дан авијације обележава се у знак сећања на 2. август 1893. када се ваздухопловство први пут званично помиње у српској војсци. Свети Илија Громовник славио се као ваздухопловна слава од 1924. до 1941. Традиција, која је тада прекинута, обновљена је 1992. године. -Храброст и родољубље су одувек красили припаднике

српске авијације. Март 1999. је још један доказ за ову тврдњу. Нико од пилота који су тада полетели, није питао колико пута је противник надмоћнији.Сви они су одбрану своје земље и свог народа, као и војничку част ставили изнад живота, изнад живота. Зато свима који

заувек склопише своја крила на небу Србије те тешке 99. припада наша вечна захвалност и поштовање, рекао је командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране, бригадни генерал Ранко Живак. Министарство одбране и Генералштаб Војксе Србије

препознали су потребу за осавремењивањем ваздухопловства и подржали почетак реализације најважнијег пројекта у наредном периоду, а то је набавка новог вишенаменског борбеног авиона. Е.Тодоровић

Бригадни генерал Ранко Живак:

СТАЛНО УСАВРШАВАЊЕ СВИХ КАДРОВА У знак сећања на визионарску одлуку из 1893. године којом је наређено да се при дивизијама војске Краљевине Срби је образују балонска одељења од 1924. године 2. август се у традицији српске војне авијаци је обележава као дан тог рода војске. Убрзан и динамични развој војне авијације отпочео је већ 1912. године када је група српских официра упућена у Француску на обуку за авионе. Упоредо са њиховим школовањем извршена је и набавка авиона чиме се Србија сврстала међу првих петнаест земаља у свету које су имале војну авијациију и једна од првих земаља које су авијацију употре-

биле у борбеним дејствима током Балканских ратова. У једном од најтежих периода у историји наше отаџбине на Солунском фронту извршена је потпуна реорганизација српског ваздухопловства. Формиране су заједничке српско француске ескадриле а средином 1918. године формиране су прве две српске ескадриле. Са преко три хиљаде борбених летова авијација је дала немерљив допринос пробоју Солунског фронта и коначном ослобођењу Србије. Први светски рат у многоме је допринео препознавању значаја и улоге авијације као рода војске не само у Србији већ и

широм света тако да је период између два светска рата представљао период њеног интензивног развоја. На овим просторима изграђено је укупно шест фабрика авиона које су производиле ваздухоплове свих типова тако да је пред априлски рат 1941. године југословенска авијација располагала са око хиљаду борбених авиона. За девет дана априлског ра та, часно бранећи своју земљу, јединице авијације извршиле су 1416 борбених летова оборивши око 60 немачких авиона. У тој неравноправ ној борби 145 пилота положило је своје животе на олтар отаџбине са пуном свешћу о вредностима

за које се жртвују. Након Другог светског рата авијација је прошла кроз неко-

лико развојних фаза. Крајем педесетих година у наоружање су уведени борбени авиони западног порекла чиме је на овим просторима започела ера млаз не авијације а почетком шездесетих набављени су и надзвучни ловачки авиони источ ног порекла. Ове промене пратило је и стално усавршавање техничког кадра, нераскидивог дела авија цијских јединица. Интензивни развој домаће авио индустрије довео је до производње и конструисања више домаћих школско борбених и борбених авиона а 1987. године у наоружање је уведен тада најмодернији ловац МИГ 29.


9

6. август 2010.

Драган Шутановац, министар одбране у Влади Републике Србије:

ВОЈСКА ВАЖАН ЧИНИЛАЦ ПРИВРЕДЕ И ЕКОНОМИЈЕ - Овај аеродром ће идуће године у ово време бити стављен у цивилно војне сврхе. На тај начин желимо да помогнемо развој целог региона. - Србија је највећи извозник наоружања и војне опреме у региону ЧЕСТИТКА МИНИСТРА Професионализам и летачке способности које сте показали у извршавању задатака показатељ су ваше спремности за успешно супротстављање претњама по безбедност ваздушног простора наше земље и међународну сарадњу са партнер ским ваздухопловствима у свету. Заједнички напори које улажемо у осавремењавање и опремање Ваздухопловства као и стварање квалитетнијих услова за живот и рад ваздухопловних јединица, допринеће да останете и даље понос Војске и грађана Србије. Желим вам пуно успеха у извршавању задатака, каже у честитци министар одбране Драган Шутановац. - У годинама велике светске економске кризе и Војска Срби је има одређене проблеме. Нажалост ваздухопловство је један од најугроженијих ресора. Жеља нам је да у буџету за следећу годину обезбедимо већа средства и да покушамо да, на одређени начин, ревитализујемо наше ваздухопловство и ваздухопловну одбрану. Свесни смо да не постоји ниједна војска света која прати светске трендове а која не развија своје ваздухопловство. Убеђен сам да ће и они који одлучују о новцу имати у виду да више десетина година није улаган адекватни новац у овај вид и овај род и да је неопходно да се обнове. С друге стране, желим да истакнем, да је Војска Србије постала не само потенцијал већ и важан чинилац наше привреде и економије. Овај аеро-

дром ће идуће године у ово време бити стављен у цивилно војне сврхе. На тај начин желимо да помогнемо развој целог региона и имаћемо прилику да са овог аеродорома видимо и оне који ће летети на годишње одморе и оне који ће, пре свега из одбрамбене индустрије која се налази у близини овог аеродрома, извозити производе који се производе у нашој земљи и на тај начин омогућити да будемо ближи, приступачнији онима који желе да купе наше производе. Користим прилику да честитам празник свима који га славе и свима онима који воле и поштују нашу војску и ваздухопловство са жељом да следећу године дочекамо без иједног ванредног догађаја и да будемо сви на броју живи и здрави. Ласта је нови мали произ-

вод који је давно започет а који је завршен у мандату ове Владе са којим смо јако поносни. Тај авион се уводи у наоружање наше војске али је, што није мање важно, већ нашао купца и ван границе наше земље и одређени број тих авиона је већ извезен. То је економски потенцијал који је веома важан са аспекта града Панчева и наше Утве и то је нешто што је било заборављено. Ми смо успели да својим средствима и уз помоћ СДПР-а вратимо ту индустрију и да Србија поново добије место које је имала пре више од 80 година. Процес куповине авиона, када се дефинишу тактичко технички захтеви, је веома једноставан. Међутим, процес дефинисања захтева је тај који је најважнији и најдуготрајнији, а раде га стручне службе Гене-

ралштаба. У овом тренутку развијамо тај процес и желимо да будемо спремни у ситуацији у којој држава нађе начин да добије или кредит, или робни кредит и могућност да купи летелице. Трудимо се да направимо тзв. Офсет аранжмане и купимо одређени део производа који се или склапају у Србији или се делови за те производе производе у Србији. Видећемо да ли постоје могућности за авијацију. За друге ствари које смо куповали пре свега телекомуникациону опрему, један део неопходан за функционисање те опреме ће се производити у Србији. То важи сва средства. Србија је данас највећи извозник наоружања и војне опреме у региону од Турске до Аустрије и желимо да останемо на тој позицији и да повећамо наше капацитете. Ја сам од

свих директора добио план развоја наменске индустрије за следећих 5 година са жељом да проверимо да ли постоји могућност да држава исфинансира одређени развој и да напокон повећамо наше капацитете. Постоје фабрике које данас не могу да произведу робе колико на тржишту могу да пласирају и то је једна од ретких производњи у Србији која ради у 3 смене у оним просторима у којима је то могуће. Војска Србије у овој години ће добити још 2 мисије. По одлуци парламента на предлог Владе то су мисија у Либану и мисија на Кипру, поред 4 мисије у којима партиципира. Сматрамо да је то у овој години наш капацитет. С друге стране то је будућност развоја система одбране и д��боко сам убеђен да се интереси Србије у свету и на Косову и Метохији, који су нам данас најважнији, штите и ван граница наше земље и да сваки војник који учествује у неким мировним мисијама даје немерљив допринос нашим позицијама ван граница земље. У процесу професионализације ћемо имати могућност да са много већим бројем баратамио и да имамо могућност да се, у наредним годинама, са озбиљнијим јединицама појави мо ван граница наше земље.


10

6. август 2010.

Слажу се коцкице прошлонедељног тешког злочина у Улици Олге Јовичић

ИЗБОДЕН У ЗАСЕДИ КОЈУ ЈЕ ПОСТАВИО Први ухапшени Дарко Стојановић чека поновни процес у случају покушаја убиства пре три године на камиџорском мосту. - У тучи која се завршила убиством учествовало најмање седам особа. - ,,Не споримо убиство али су осумњичени сачекани и нападнути ,,тврди отац Дарка Стојановића једног од осмуњичених за злочин.

Сва четворица првобитно осумњичених да су прошлог понедељка у Улици Олге Јовичић убили Луку Вранеша(39) налазе се у истражном притвору пошто је пре три дана полиција успела да ухапси и Андрују Филића, који се са Дарком Стојановићем, Душаном Косановићем и Душаном Дуганџићем терети за овај злочин. Иза решетака је, међутим, доспео и Владан Сјеничић (45), кога полиција сумњичи да је учествовао у тучи која је довела до злочина и да је потом злочин и имена починилаца, прећутао органима реда. Подсећања ради, нешто пре четири сата прошлог понедељка, Лука Вранеш избоден је у Улици Олге Јовичић најмање девет пута у леђа и груди. Од повреда које ту задобио умро је у краљевачкој болници упркос покушајима лекара да му помогну. Већ сутрадан полиција је саопштила имена осумњичених за овај злочин, а до медија су допрле информације да је, после сукоба у једном кафеу, поменута

четворка сачекала Вранеша у заседи и убила га. До јавности је тада доспео и податак да је првог осумњиченог и ухапшеног из четворке Дарка Стојановића, чека поновно суђење за покушај убиства двојице

Тражи се пети Уз четворицу првоосумњичених полиција трага и за петом особом која је била у групи која се сумњичи за тешко убиство. Ради се о Јовици Пауновићу(30) из Краљева . Сви који знају нешто о његовом кретању или пребивалишту могу да се јаве локалној Полицијској управи у Краљеву. Иако нема бар званичних информација постоје информације да се са покојним Луком и Сјеничићем на место траедије довезла још једна особа али да је чим је сукоб почео побегла.

ђака Пољопривредне школе који су, пре три године, голи натерани да скоче са моста на Камиџори у Мораву. Иако по првим информацијама јасан, случај убиства Луке Вранеша искомпликовао се, међутим, већ неколико дана након првих привођења, што потврђују и хапшења која су уследила почетком ове седмице. Наиме Лука Вранеш који је прошлог понедељка ујутро уби јен са више убода ножем у Улици Олге Јовичић Рите у Краљеву није јурен и усмрћен већ је, како тврди Божидар, отац Дарка Стојановића, који је први ухапшен у групи осумњиченој за убиство, направио заседу коју су он и његов рођак Владан Сијени чић, који је јуче приведен, на месту трагедије поставили Андрији Филићу, једном од осумњичених , са којим су се Владан Сјеничић и његова кћерка вербално сукобили у једном локалу на градском кеју. По тврдњи оца Стојановића, наоружани бејзбол палицом и

шипком од сунцобрана, чекајући Филића, чија се кућа иначе налази на стотинак метара од места злочина, они су прво налетели на Душана Косановића и Дарка Стојановића а онда је „сачекуша“ измакла контроли. -Њих четворица су у том кафеу славили рођендан. Доста су пили, као и девојка која је то вече требала да буде промотерка али то није радила јер је било лоше време. Први сукоб је избио када је Андрија померио торбицу и сео на место где је седела она. Пале су тешке речи, а онда је она позвала свог оца Владана. Нове много теже речи и псовке са обе стране су пале и упозорен да може да добије батине он се удаљио, отвопрено прича Божидар Стојановић. После затварања кафеа по речима Стојановића четворка која се сумњичи да је брутално усмртила Вранеша одлучује да оде у кућу Филића у Улици Олге Јовичић и настави прославу. Недалеко од ње из жбуња излећу Владан Сјеничић и покојни Лука, каже Стојановић. -Не споримо злочин и чињеницу да се за смрт мора робијати али нам није јасно зашто се не помиње да су у целом догађају учествовале још две особе. Владан С. отац девојке који је пробудио свог покојног рођака, који уопште није био на лицу места када је вербални сукоб избио, и још једног момка који их је возио и који је пре сукоба побегао са лица места и позвао их да дођу на место где се трагедија збила. Зашто се не дају слике Душана Косановића после пријема у Окружни затвор на којима се види да има видљиве повреде од шипке на челу, носу, бради и леђима. Зашто се не саопштава да је исте вечери Душан био у болници и тамо тражио помоћ, па чак и падао у несвест на одељењу ОРЛ због задобијених повреда, каже Стојановић.

По Стојановићевим речима када је ударен шипком његов син је потегао нож. Зашто је убо девет пута није могао да нам објасни. За случај од пре три године када је Дарко оптужен за покушај убиства, због бацања два момка у Мораву, каже да је враћен на ново разматрање и да

Терали голе да скоче са моста Дарко Стојановић иначе пред судом већ одговара за бацање два ђака Пољоприврене школе са Камиџорског моста у Мораву у октобру пре три године. По ономе што је тада објављено у медијима дечаци су у једној краљевачкој коцкарници поред покер апарата затекли мобилни телефон који је заборавила екипа у којој је био и Стојановић. Прегледом трака водео надзора момци су брзо нађени а после свађе и кошкања наводно је пао договор да се оде на пиће помирења. Тада су одвезени на поменути мост уз претњу ножем натерани да се свуку и потом скоче у мораву. Све је сутрадан открио школски полицајац који је на рукама једног од њих видео повреде. Овај поступак је иначе враћен на првобитно разматрање. у том случају његов син није првооптужени. Ни истрага ни полиција јуче нису барем званично могли да потврде присуство још две особе у кобном догађају. У међувремену полиција је истрази привела и трећег осумњиченог у овом случају Душана Дуганџића коме је такође одређен једномесечни притвор. Атанасије Тасић


11

6. август 2010.

Из Полицијске управе Краљево Проширен круг осумњичених за убиство

УХАПШЕН И ПЕТИ ОСУМЊИЧЕНИ Поред пет осумњичених ухапшен и Владан Сјеничић, учесник у тучи Припадници краљевачке криминалистичке полиције су, у наставку акције на проналажењу осумњичених за тешко убиство Луке Вранеша, лишили слободе и уз кривичну пријаву привели истражном судији Вишег суда у Краљеву и трећег осумњиченог Душана Дуганџића (1987) из Краљева због постојања основане сумње да је извршио наведено кривично дело. У наставку интензивног рада на расветљавању тешког убистава Луке Вранеша (1971) из Краљева припадници краљевачке криминалистичке полиције ухапсили су у уторак и

Душан Дуганџић

четвртог осумњиченог Андрију Филића (1981), као и Владана Сјеничића (1965) из Краљева. Поред до сада осумњичених Дарка Стојановића (1987), Душана Косановића (1986), Душана Дуганџића (1987), којима је истражни судија одредио притвор у трајању до 30 дана и Андрије Филића из Краљева, кривичном пријавом накнадно су обухваћени и Јовица Пауновић (1980) из Краљева, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело тешко убиство и Владан Сјеничић, због основа сумње да је извршио кривична дела учествовање у

Андрија Филић

тучи и непријављивање кривичног дела и учиниоца. Истражном судији Вишег суда у Краљеву је приведен Андрија Филић, док је Владану Сјеничићу одређена мера задржавања до 48 сати. Припадници краљевачке криминалистичке полиције ухапсили су и петог осумњиченог Јовицу Пауновића (1980) из Краљева, који се налазио у бекству. Осумњичени Пауновић је у току дана, уз кривичну пријаву, спроведен истражном судији Вишег суда у Краљеву.

Јовица Пауновић

Владан Сјеничић

Полиција и услови пензионисања

ПОРАЗ ПРОФЕСИЈЕ Полицијски синдикати разједињени неспремно дочекали реформу Закона о пензијском и инвалидском осигурању Предложеним изменама закона о пензијском и инвалидском осигурању, предвиђено је поступно подизање услова за стицање права на старосну пензију за пет година, од 2011. до 2022. године. Према предложеним решењима, право на бенефициран радни стаж, односно право на пензију под посебним условима, имаће униформисана овлашћена службена лица и полицијски службеници који раде на посебно сложеним, специфичним и оперативним пословима, као и припадници БИА. Тако по предлогу закона,

овлашћено службено лице стиче право на старосну пензију ако је навршио најмање 55 година живота, 25 година стажа осигурања и 15 година на радним местима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем. У нешто повољнијем положају су припадници специјалних јединица полиције и припадници БИА који ће у пензију одлазити са 53 године живота и 20 година ефективног рада на тим пословима. -Уколико би нови предлог закона о пензијама у Скупштини био усвојен онако како је прошао Владу, био би то пораз

професије коју обављамо- рекао је Павле Хеђеши председник Извршног одбора Независног полицијског синдиката Србије (НПСС). Сва дешавања око реформе ПИО за запослене у полицији показао је колико су полицијски синдикати разједињени и колико су неспремно дочекали поменуту реформу. Упркос нашим апелима да следимо пример осталих синдиката који су се ујединили око реформе ПИО, наше колеге из полицијских синдиката, апел за заједничко деловање нису схватили озбиљно.

СТАЊЕ БЕЗ ВЕЋИХ ПРОМЕНА Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 26. јула до 1. aвгуста се не разликује битније од стања у претходном статистичком периоду. У области криминалитета током претходне недеље заведена су двадесеттри кривична дела од којих се осамнаест сврстава у област општег а пет у област привредног криминалитета. Једанаест извршилаца ових кривичних дела је познато припадницима Полицијске управе Краљево а откривање дванаест непознатих очекује се у најскорије време. Ни у области јавног реда и мира нема неких битнијих промена. Број прекршаја је на приближно истом нивоу као и ранијих недеља. Најчешћи повод за ремећење јавног реда и мира су, као и обично, туче којих је било седам. У области безбедности саобраћаја регистровано је чак осам

саобраћајних незгода са повређеним лицима. Три лица су теже а осам лакше повређена док се број саобраћајних незгода са материјалном штетом попео на шеснаест. Укупна материјална штета причињена у саобраћајним незгодама премашила је милион динара а регистровано је и 329 саобраћајних прекршаја. У два пожара причињена је материјална штета од око 70 хиљада динара.

Мрсаћ

НЕУСПЕО ПОКУШАЈ УБИСТВА Након петочасовне потраге припадници краљевачке криминалистичке полиције заједичком акцијом са београдском полицијом, на подручју Београда, ухапсили су Ивана Радујевића (1974) из Краљева. Сумња се да је Иван Радујевић у понедељак око 16,30 часова, у дворишту породичне куће оштећеног, испалио хитац из пиштоља у правцу Бојана

Пљеваљчића (1979) из Мрсаћа код Краљева и нанео му лаку телесну повреду - прострелну рану у пределу натколенице. Због основа сумње да је извршио кривично дело убиство у покушају Радујевићу је одређена мера задржавања до 48 сати и исти ће уз кривичну пријаву бити спроведен истражном судији Вишег суда у Краљеву.


12

6. август 2010.


6. август 2010.

13


14

6. август 2010.

Уметничка школа

БРАТИМЉЕЊЕ КРАЈЕМ ГОДИНЕ Осмочлана делегација професора и студената Института за уметност у Јекатеринбургу, у посети Уметничкој школи у Краљеву Делегација Института за уметност из руског града Јекатеринбурга, коју су чинила 4 професора и 4 студента, по први пут је посетила наш град протекле недеље. Дошли су на позив Уметничке школе у Краљеву, како би се упознали са овдашњим програмом уметничког образовања, представили свој и остварили сарадњу. Петог дана посете представника Института за уметност из Јекатеринбурга Уметничкој шко ли у Краљеву, уприличен је пријем у локалној самоуправи. За време петодневне посете нашем граду гости из Русије били су смештени у Дому ученика, а локална самоуправа обезбедила је материјална средства за подршку овом пројекту сарадње. -Сведоци смо да многе институције у граду, од културних преко здравствених и просветних, у последње време имају живу размену искустава са сличним институцијама у свету и мислим да је то обострано корисно, сматра Милан Самарџић, координатор за послове из области образовања. Највећа корист од свега тога је што после отварања земље и ове сарадње креће и она најбитнија по живот грађана а то је привредна сарадња. На састанку, који је одржан у

просторијама Уметничке школе, било је речи о новом међународном пројекту Православље као духовна основа руске и српске културе, који ускоро треба да буде покренут између ове две институције. У оквиру тог пројекта планирани су различити научни и међународни скупови, а један од њих требало би да буде одржан у Јекатеринбургу у октобру. -Планирамо различите заједничке стваралачке акције наших и ваших студената, заједничке радове, размену искустава, размену ученика и још много тога, најавила је Ала Костерина, директорка Института за уметност у Јекатеринбургу. Пред ове две школске установе, у наредном периоду, стоји сарадња у области унапређења образовања, размене искустава и побољшања програма, која ће обухватати и размену ученика. -Ове размене доприносе да ми унапредимо наш програм, што нам је основни циљ, а успут и културна размена, побољшање стандарда ученика, упознавање ученика са другим културама и школама, сматра Велимир Зеленовић, директор Уметничке школе у Краљеву. Ова посета, као и наша тамо, планирана је као упознавање, а након тога ће следити договори о томе шта ћемо радити даље. Већ у октобру

планирамо одлазак на симпозијум у Јекатеринбург, који се управо односи на програм у образовању у култури и уметности. За наше ученике ово је почетак отварања према свету образовања, уметности и свету уопште. Према речима Зеленовића, није циљ само видети други систем образовања, већ и другачији однос професора и ученика Гости из Русије упознали су Краљевчане да на Институту за уметност постоји програм за примењену декореацију, чији је циљ чувања традиције и народ-

ног стваралаштва у изворном облику, док се код нас тим послом баве поједини занати. Смер је сличан оном који постоји у овдашњој Музичкој школи на етно одсеку. Сем овог, ученици и студенти похађају и програм „мултимедијални уметник“, па ће се приликом узвратне посете Русији представници средње уметничке школе у Краљеву упозна ти боље са ова два профила како би их предложили за огледно одељење. Институт обухвата средњу, вишу и високу школу, а нису за-

ЈКП „Путеви“

РАДОВИ У ПУНОМ ЈЕКУ

Пре зиме сви путеви на подручју града Краљева биће оспособљени за употребу За запослене у ЈКП“Путеви“ Краљево нема годишњих одмора. Сваки леп дан се користи да се у оквиру редовног одржавања саобраћајница,пре зиме путеви на подручју града Краљева оспособе за употребу...... Радници ЈКП „Путеви“ Краљево ових дана ангажовани су на уређењу магистрално везне саобраћајнице у Ратини. Наиме, неколико екипа смо затекли на магистралном путу Краљево Крушевац који су ангажовани

на обележавању хоризонталне саобраћајне сигнализације, и чишћењу банкина. - Наше екипе су на терену и у Тавнику, у Станчи, на путу за Толишницу, у Драгосињцима, Адранима што су редовне актив ности, у оквиру програма Дирекције за планирање и изград њу који је предвиђен за одржавање саобраћајница за ову годину, рекао је Мирко Вуковић, директор ЈКП „Путеви“ Краљево.

Радници ЈКП „Путеви Краљево“ упослени су и на реконструкцији улице Цара Душана где је завршен колектор атмосферске канализације, а тренутно се ради на реконструкцији водоводне мреже. У улици Цара Душана за ову недељу планирана је реконструкција топловода. У наредном периоду, програмом краљевачке Дирекције планирано је и појачано одржавање локалних путева, као и удруживање сред-

става са Месним заједницима ради уређења сеоских путева, каже Мирко Вуковић. ЈКП „Путеви“ Краљево одржава 250 километара општинских путева и преко 200 километара градских саобраћајница. Будући да су средства за одржавање путева знатно увећана у односу на предходне године, и грађани и возачи смат рају да су нам саобраћајнице квалитетније. Виолета Коњокрад

немарени ни најмлађи, за које постоји школица за ликовну уметност. Утисци гостију из Русије су, на основу онога са чим су се упознали у Уметничкој школи у Краљеву, да је програм рада веома сличан и да битних разлика у резултатима нема. Посебно су пријатно изненађени гостопримством и културним наслеђем нашег народа. -Више од свега нама су се допали људи са којима смо се упознали за време боравка, каже Галина Петрова, професор филозофије, естетике и уметности Веома су нам се допали ваши манастири, видели смо како српски народ чува своје културно наслеђе, толико пажљиво са толиком бригом и љубављу. Посетила сам разне манас тире, почев од Немачке, Данске, Италије, али само овде у Србији сам видела како се чува не само манастири већ духовност. Људи у манастирима не чувају само фреске, већ и духовни однос са културом, са својим наслеђем и то је најбитнија особентост вашег народа и културе. Уметничка школа је већ добила позив да посети Институт у децембру, а као неки формални корак ближе сарадње је и братимљење школа. Маја Перовић


15

6. август 2010.

Да би зарадили неки динар Краљевчани раде све и свашта

ТУТКАЛИШУ ПО КУЋАМА ДА ПРЕЖИВЕ ТРАНЗИЦИЈУ Велики број Краљевчана обавља најразноврсније послове како би обезбедили неопходна средства за преживљавање у време економске кризе За највише 2000 до 2.500 динара Стаменко Живић бивши радник „Магнохрома“ у стану било ког Краљевчанина распаковаће, туткалисати, поново спојити и из расклиманог у потпуно употребљиво стање вратити сто и сет од шест столица. Да се лати посла који је потпуно супротан ономе чиме се поред ротационих пећи бавио 20 година био је каже приморан да би могао да плаћа рачуне. Тапацирање и туткалисање намештаја по кућама, гајење пилића у гаражама, репарација баченог намештаја, закупљивање напуштених ливада и производња сена, отпушавање лавабоа и судопера, само је део читавог спектра послова којима су бројни Краљевчани, да би прехранили породице, били приморани да прибегну када су им фирме у транзицији пропале. -Има људи који могу да плате од 150 до 250 динара за поправку једне столице јер или

не знају или неће да се бакћу са ситним мајсторлуцима по кући а опет немају пара за нов намештај. Није то бог зна шта али понекад заменим и осиграч, притегнем нека врата па буде и динар више каже Стаменко. Чика Недељко, како је замолио да га представимо, на ло-

калној телевизији је дао оглас да „решава водоводне проблеме“. -Замена једне гумице, са мојим гумицама, је 50 динара, отпушавање лавабоа и чишћење сифона 150, отпушавање шкољ ке у тоалету 100. Ако је далеко наплаћујем и аутобуску карту,

каже Недељко који на бироу рада чека пензију а овако, каже, пре свега покушава да обезбеди неки динар за троје унука. Фамилија Николић једну гаражу на периферији града претворила је у узгајалиште пилића када је глава породице отац Милан остао без посла у Фабрици вагона. -Син је крив јер је тражећи било шта чиме би могли да обезбедимо паре за преживљавање прво намеравао да се бави производњом пластичних артикала али смо схватили да чак ни са новцем који нуди Национална служба за запошљавање нема шансе да купимо ни најјефтинију машину. Сасвим случајно налетео је на неку причу о узгајању пилића и тако смо почели, каже Милан. Данас ова фамилија месечно произведе од 1.000 -1.500 пилића. Да би направили приручне инкубаторе позајмили су и у првих три месеца успели да

врате 1.000 евра. Пиле старо један дан продају за 40 динара. Балу од 20 килоградама сена за 100 динара пре три дана продавали су Ненадовићи. Ова фамилија живи у граду и уз наслеђених пет закупљује још толико хектара пашњака подно планине Столови. -Не може од тога да се живи лагодно али два откоса годишње донесу леп приход који је довољан уз друге повремене послове да се деци обезбеде студије у Београду, каже Живка Ненадовић. Мука свих ових људи је што готово нико од њих не функционише у „легалним токовима“ -Фирма много кошта. Не би био проблем да се региструјем али онда читав ћар оде држави а ако дигнемо цене нема ништа од посла. Тако се „јуримо“ са инспекцијама до неких срећнијих времена, каже на крају Стаменко Живић. А.Тасић

Највећа градска купалишта без спасилаца

ВИРОВИ ВРЕБАЈУ У ЦЕНТРУ ГРАДА Иако лежи на три реке од којих су две по злу познате због својих брзака и вирова у којима се само у последњих пет година утопило исто толико купача Краљево, сем пет спасилаца који брину о безбедности посетилаца на градском базену, нема службу која би бринула о безбедности оних који се одлуче за купање у Ибру или Морави, чак и на местима које је за ту намену уредио град. Сада изузетно лепо уређену градску плажу у самом центру тако не надгледа нико, спасилаца нема ни на познатом излетишу у Војном насељу где се недавно утопио ђак локалне основне школе. Исто је и на плажи код Шумарске школе . - Спортски центар „Ибар“ има обавезу да из својих средстава, јер газдује градским базе-

ном, обезбеди спасилачку служ бу на овом објекту и ту је ангажовано пет људи који имају сертификате за тај посао. До сада, бар нама није стигла никаква инцијатива или предлог да се организација спасилачке службе прошири и на речна купалишта, кажу у Спортском центру „Ибар“. По процени стручњака само на градској плажи, која је дуга неколико стотина метара на две обале морало би да буде ангажовано најмање двадесет професионалаца. Велика плажа на коју долази највећи број житеља неколико насеља уз Карађорђеву улицу, позната као ,,Сиђи до ре ке“, где се на очиглед више десетина купача удавио дечак који је притом запомагао за помоћ, такође је место коме би треба надзор професионалаца, потом је ту

и велико купалиште код Шумарске школе али и велика плажа у Матарушкој бањи. -Више њих чувам него што уживам у излету и купању. Ибар је непредвидива река.Тамо где се утопио овај несрећни дечак је до пре две године био плићак. Град би заиста могао током летњих месеци да одвоји неки динар и бар на овим већим купалиштима ангажује службу која би пазила на купаче. Нису то велике паре у односу на то колико кошта људски живот, каже

Милан Кошанин кога смо јуче баш на плажи „Сиђи до реке“ затекли са два сина основца. Иницијатива да стручним

службама заштити бар највећа купалишта никада, међутим, у граду није покренута. А.Тасић


16

6. август

УНИШТАВАЊЕ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ СОЈЕ

Фитосанитарна инспекција Генералног инспектората Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у периоду јун-јул 2010. године, извршила је 1080 контрола, на површини од око 1.000 хектара, због утврђивања генетски модификованих организама у усевима соје код индивидуалних пољопривредних произвођача. Контроле су вршене у следећим окрузима: Мачвански, Западно-бачки, Јужно-бачки, Сремски и у округу Града Београда. Након добијања резултата из овлашћене лабораторије у коју су слати узорци на анализу, потврђено је присуство ГМО соје на 78 парцела. Фитосанитарни инспектори су издали 78 Решења о уништавању таквог усева, а против одговорних лица су поднете кривичне и прекршајне пријаве, у складу са Законом о генетички модификованим организмима. Акција уништавања генетски модфитиковане соје се наставља и овом приликом апелујемо на пољопривреднике да користе званично декларисан и сертификован семенски материјал у својој производњи.

КРЕДИТИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ До сада је око 6.150 пољопривредних произвођача преузело краткорочне и дугорочне кредите које субвенционише Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у укупном износу од 39 милиона евра. У оквиру кредитне подршке пољопривреди, коју спроводи Министарство пољопривреде у сарадњи са банкама, до сада je осам банака и то Pro Credit Bank AD Beograd, Erste bank AD Novi Sad, Credit Agricole Srbija AD Novi Sad, Banca Intesa AD Beograд, Metals, Hypo Alpe Adria bank AD Beograd, Komercijalna banka AD Beograd i Agrobanka AD Beograd одобрило 22.753.926,86 евра дугорочних кредита, који се најчешће подижу ради куповине комбајна, трактора, механизације, али и за изградњу складишних просторија и других објеката.. Истовремено је десет банака - Komercijalna banka AD Beograd, NLB banka, Credy banka AD Kragujevac, BANCA INTESA AD Beograd, Pro Credit Bank AD Beograd, Hipo Alpe Adria bank AD Beograd, Credit Agricole Srbija AD Novi Sad, Agrobanka AD Beograd, АIK banka и UBB AD Beograd исплатило 1.658.410.374,64 динара (око 16,3 милиона евра) краткорочних кредита, који се према подацима Министарства пољопривреде, најчешће користе за набавку ђубрива, семена, за плаћање радова на њивама и слично. Претходне недеље одобрено је jош око 270 кредита за пољопривредне произвођаче, у укупној вредности од око 2,2 милиона евра.

Ветеринарски институт

ЗАПРАШИВАЊЕ КОМАРАЦА Четири екипе Ветеринарског института Краљево обавиле су прошле недеље запрашивање комараца на подручју Јарчујка, Чибуковца, Грдице, Рибнице, Сија ћег поља, као уже градске зоне. Чим временске прилике буду дозволиле планиран је и третман Матарушке Бање, као и акција запрашивања комараца са реке . - Третман смо извршили у

док се све стајаће воде у градском и приградском насељу не запра ше, како би се спречио даљи развој одраслих комараца. До краја сезоне локална самоуправа финансираће још један комплетан третман одраслих јединки комарца. Уколико буде потребно, преко овог још једног планираног запрашивања, из Ветеринарског института Краљево

времену од 19 до 24 часа са четири машине, што су грађани могли и да виде на терену. Међутим, много је важније да ли су осетили ефекте нашег рада, тојест да ли има мање уједа комараца, рекао је ветеринар специјалиста Миодраг Рајковић, из Ветеринарског института Краљево. Приликом запрашивања комараца уништен је и велики број мува, што је пратећа појава приликом прскања комараца.... - Ми у неким градовима практично и планирамо овај третман за сузбијање комараца и мува. С обзиром да се у Краљеву први пут обавља запрашивање комараца, овога пута нисмо потенцирали уништавање мува, истиче Рајковић. Према речима стручњака из Ветеринарског института Краљево, препарати за уништавање комараца су апсолутно безопасни по људско здравље и здравље кућних љубимаца ,као и осталих нециљаних врста. -То значи да се средства распршују у ситне капи које нису у могућности да у овој концентрацији нашкоде било којој другој нециљаној врсти, каже Миодраг Рајковић. Наредних дана планиран је третман ларвицидних комараца, који изводи Завод за јавно здравље Краљево. Ово запрашивање организоваће се континуирано

поручују да ће из својих средстава организовати још једно или два прскања како би резултати уништавња комараца на подручју града Краљева били видљиви. В. Коњокрад

Плесни клуб Ројал

ПЛ

Све већи број Краљев Нису изласци у кафиће, уз пиће и друштво, једини начин за провод у нашем граду. Зачудили бисте се колико људи у Краљеву повезује заједничка страст према плесу. Места на којима љубитеље игре можете видети на истом месту, у исто време, без имало сујете и конкуренције су плесне вечери. У препуној сали Хотела Турист прошлог петка је одржано једно такво вече.... У реновираној сали Хотела Турист, која је као створена за игру, љубитељи плеса у Краљеву имали су прилику да још једном опробају своје играчко умеће. Праксу организовања плесних вечери у граду на Ибру, увео је плесни клуб Базилеус, а потом су га следили и остали. Овога пута, за добар провод краљевачких љубитеља игре био је задужен Плесни клуб Ројал. У дворани Туриста, присутни су били плесни парови из свих клубова у Краљеву, Базилеуса, Калипса, Спектра, Ројала,

ФОТОГРАФИ


17

т 2010.

л

ЛЕСНО ВЕЧЕ чана своју потребу за добром забавом задовољава на плесним вечерима као и многи други људи који су жељни плеса и оваквих манифестација. Како кажу организатори ове плесне вечери, у последње четири године, међу краљевчанима расте интересовање за игром. Људима различитих година, образовања, занимања, интересовања, заједничка је једна ствар - страст према плесу. Ево шта за неке од њих представља овај вид дружења: -Једну врсту забаве, уствари позитивну енергију. Класичне кафане, кафићи, пиће, јело ме не интересују. Овде долазимо да би се забављали, играли и активно учествовали у забави, каже Милојко Мартиновић -Овакво дружење одудара од свакидашњег провода у граду. Заступљене су све генерације људи и то је заиста лепа прилика да се опустите, рекла је Лејла Стојановић. А кроз плес се може видети много тога што представља једну особу -Ја се надам да ће још више

ИЈА НЕДЕЉЕ

ДАНИ БАТЕ СТОЈКОВИЋА Летња позорница у Врњачкој бањи на којој се одвијају пројекције фестивала филмског сценарија од ове године носиће име данила Бате Стојковића легенде српског глумишта. Плоча са његовим рељефним ликом биће тамо постављена 11. августа у оквиру дана посвећених Бати. Од 10. до 12. августа када ће бити помињано његово име гости бање биће Милена Дравић, Драган Николић, Радош Бајић, Душан Ковачевић, Љиљана Стјепановић и бројни други Батини пријатељи који ће ту бити уз његову супругу Олгу.

ДОКУМЕНТАРАЦ О ХИЛАНДАРУ

омладине посећивати оваква дешавања, мање кафиће, а више дворане. У оваквој атмосфери имамо дружење, упознавање, а шта има лепше од тога, пита се Жељко Милуновић из Плесног клуба Ројал Краљево. Чланови скоро свих плесних школа у Краљеву, љубитељи плеса, али и они који нису баш талентовани за игру или им једноставно недостаје храбрости да

се опусте, били су заједно на истом месту и уживали у ритму салсе, чачача, танга, енглеског валцера, рокенрола. За у овај свет игре, није потребна посебна позивница, опрема, плесне хаљине, смокинзи, кравате, плесне ципеле, нити било шта од уштогљених форми. Довољно је као улазницу понети само љубав према плесу. Маја Перовић

Врњачка Бања

ФЕСТИВАЛ ЉУБАВИ Јуче је фестивал отворио девети по реду маскенбал у Caffe Savki уз музику Горана Ковачевића и других домаћих DJ-ева. Вечерас на летњој позорници настипатају Danism - Енглеска, Dave Floyd, Nemax Jackmill и Сaша Радосављевић – Срби ја. Сутра наступају Sоnny Fodera из Шпаније, Tom Blacksoul из Хрватске, Rescobar & Jazzy, Никола Пауновић и Мањане из Србије. Лајт мотив фестивала је да се електронска музика промовише у централном делу Србије. Овогодишњи фестивал има и хуманитарни карактер, јер ће део средстава бити одвојен за акцију Храна за све коју је организовала телевизија Б92 и тако помоћи народној кухињи у Врњачкој Бањи. До ове године фестивал се одржавао током два дана а већ од ове трајаће три дана.

У оквиру свог програма Водич кроз манастире и света места, краљевачка библиотека организује премијерну пројекцију документарног филма Светлост из хиљаду магли, чији су аутори Радослав Живковић и Милош Милишић. Филм говори о манастиру Хиландару пре и после катастрофалног пожара 2004. и спорој обнови српске царске лавре на Светој Гори. Гледаоци ће моћи да виде и ексклузивне снимке монашких келија, унутрашњости хиландарског каталикона, чудотворних хиландарских икона, повеља из доба Немањића... Пројекција филма о Хиландару заказана је за данас, на трећем спрату краљевачке библиотеке, с почетком у 20 часова.

ИГРЕ НА ВОДИ

,,Игре на води,, туристичка манифестација која се већ неколико година одржава у највећој српској бањи, биће организоване ове године од шестог до осмог августа на базену у Врњачкој бањи.За игре на води могу се пријавити тимови од осам чланова са по шест момака и две девојке у тиму а све путем телефона 036 622 336. За најбоље су спремљене награде.

„ОБМАЊУЈУЋИ“ ИЛИ „ОПАСНИ“ ПРОИЗВОДИ Захваљујући стандардизацији наших прописа са прописима Европске уније, грађани Србије биће изложени мањем ризику када купују робу. Ризици које производи представљају по здравље и безбедност потрошача имаће ранг информације од јавног значаја. Под „обмањујућим производом“ сматра сваки који није прехрамбени, али својим изгледом, обликом, величином, бојом, мирисом, паковањем, ознаком, количином или на други начин на њега подсећа (на пример, миришљава гумица за брисање), и то тако да постоји вероватноћа да га потрошачи, а нарочито деца, употребе као прехрамбени производ. „Опасан производ“ је сваки производ који није безбедан, а могућност постизања виших нивоа безбедности или доступност других производа који представљају мањи степен ризика, не може бити довољан основ, да се одређени производ сматра „опасним“, каже се у закону. Законом су предвиђене су високе новчане казне за починиоце. Тако ће се са 500.000 до 3.000.000 динара казнити произвођач уколико на тржиште ставља производ који је опасан, или ако производи увози, извози или ставља на тржиште тзв. обмањујући производ. Исти износ казне предвиђен је и за дистрибутера који испоручује или чини доступним производе за које зна или је требало да зна да су опасни.


18

6. август 2010.

У срцу Краљева живи и ради ретко надарени уметник о коме се мало зна

„ФИКСА“ САМОУКИ ГЕНИЈАЛАЦ Зашто „Фикса“ чијим делима се диве многе личности из области културе, из земље и иностранства, никада није имао подршку ни разумевање града у коме је рођен и у коме живи. Док град расипа новац на сумњиве уметничке вредности Фиксине скулптуре чаме у подруму Старе колоније Фабрике вагона На само хиљаду метара од центра Краљева, постоји један необичан кутак ушушкан у зеленилу и чудесном амбијенту једне старе зграде бивше колоније Фабрике вагона. Ту је Фиксина галерија. Личи на слику из врта шпанског Фигероса, у коме је стварао генијални Салвадор Дали. И Предраг Фикса Бошковић, са својим другаром „Аћимом“ у крилу, неодољиво под сећа на бесмртног Шпанца. А наш несхавћени јунак из ове приче није само уметник. Фикса је у друштву, на обали Ибра или кафани, прави шерет каквих у Краљеву више и нема. Када је његову „галерију“ прошле године посетио један галериста из Порта у Аустралији

и, дивећи се, упитао коју је школу уметник завршио - рекао је свугде по мало, Париз, Мадрид, Лондон, Санкт Петербург... Галериста је био оду шевљен и понудио одмах да све скулптуре откупи и однесе у Аустралију. Наравно, Фикса је рекао да се нашалио, али је гост остао упоран. И нараравно, није добио скулптуре јер уметник се тешко одваја од њих. Немају цену! Да буде јасно. Фикса јесте уметник али је генијалац прочитао „брдо“ књига из области уметности од Микеланђела до Лојзе Долинара, Мештровића и Церателија. -Одавно сам схватио да ја не треба да причам о томе шта сам хтео да кажем кроз неку своју скулптуру. То може само посматрач, ако је доживи и ужива у њој, каже Предраг Бошковић који је цео живот проучавао технологију рада на скулптурама од дрвета, бронзе, мермера, глине... Посматрао је и крао знање и од чувеног краљевачког каменоресца Рада Крстића, од Леонарда да Винчија, од старих грнчара... Уживао је у раду Владислава Маржика, Аце Ракуна, проучавао Тицијанову Урбинску Венеру, ослушкивао духовну снагу Рубенса, Веласкеза, Рембранта, Гогена... Схватио је да је уметност производ имагинарног надахнућа које извире из разли читих слојева свести. Од антике и грчко римске цивилизације до данас. У свом подруму, усамљен, студирао је рођење Афродите, када израња из морске пене, савршенство и атлетску грађу Херакла, данима и ноћим, правио неке своје скице и своје скулптуре ничим налик на друге. Почео је, каже, као дечак гимназијалац. Спонтано први „модел“ и инспирација био му је професор математике, чувени

Мија, о чијем досеткама је деценијама причало Краљево. Није се разочарао иако је добио кеца из математике. На неком конкурсу седамдесетих изложио је своју „купачицу“ и није прошао, е то га је разочарало. Наставио је да ствара али више никада није пожелео да јавно излаже. Његова галерија, музеј, у кући и најлеп ше уређеном дворишту у граду, остало је само његово, и његових пријатеља од којих се није одвајао целог живота. У лепоти најчешће уживају Драган Гиша, Зоран - Пуки, Бошко, Радмило... Радо се Фикса у у тишини своје уметничке колоније сећа деде Живојина, сеоског ковача из Ћићевца, од кога је попримио неки смисао за естетику. Нешто више, каже, од оца Бранка који је, као железнички радник, умео да најбоље уреди своју кућу и двориште у Краљеву. И сам је радни век завршио као железни-

чар, али не и овај уметнички по сао, чије ће тајне проучавати и бавити се њиме до краја живота. И Огист Роден, вели Фикса, лутао је од немила до недрага док није урадио статуау Светог Јована Крститеља. -Верујем да ћу тек урадити нешто посебно и за то живим. Зато посматрам свако дрво, сваки прдмет око себе... Пре неки дан сам пролазио Тргом Светог Саве и згрануо се како је унакажен. У прелепом амб��јенту између музеја, цркве, школе и Окружног суда никло је чудовиште од бетона, „голи оток“, које скрнави лепоту, складност и мир града у коме живимо. За то „чудо“ које је наружило амбијент Краљева, потрошени су милиони динара, као и у многим другим приликама раније. Као да савремени урбанисти баш желе да униште лепоту једног од најлепших градова Србије чију је визију, на најбољи начин, на-

цртао и штапом и канапом поставио полуписмени кмет Јован Сарић. Не, није Предраг - Фикса Бошковић огорчен само зато што није могао да тај трг у свом граду осмисли и уради баш он. Тражио је само да му обезбеде материјал, парче бурека и јогурт сваког дана, и ништа више. Он не може да схвати да у овом граду никада нико није ценио знање, могућности и праве вредности својих људи којих је било, кроз његову историју, од Стефана Првовенчаног, Карановца до ових дана, када га на несрећу на најцрњи начин пред очима света „репрезентују“ неки људи. Предрага Бошковића – Фиксу, што значи Црни, а не онај који се фикса, оставили смо у његовим мислима, са „Аћимом“ у крилу, да размишља и ствара. Ваљда ће то овај град, у коме је рођен, једног дана умети да цени. Милан Глишовић


19

6. август 2010.

Туристичка организација Краљево

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „СТУДЕНИЦА“ Отворена 35. ликовна колонија „Студеница“. Међу 15 учесника пет сликара из Кине, Данске, Бугарске и Македоније Туристичка организација Краљева и ове године организује традиционалну, 35. по реду Ликовну колонију „Студеница“ у Студеници, у периоду од 4. до 14. августа. У овом центру српске духовности и православља, у током десетодневног трајања своја дела инспирисана манастиром и природом Студенице ствараће петнаест уметника. Међу њима је и шест сликара из иностранства, двоје из Кине и по један из Бугарске,

Македоније, Републике Српске и Данске. За време боравка у Студе-

ници учесници колоније ће посетити манастире Градац, Ђурђеве ступове и Сопоћане.

УЧЕСНИЦИ КОЛОНИЈЕ Лене Ноер - Данска, Стојан Ђурић - Велика Плана, Зхоу Јиронг - Кина, Зхао Зху - Кина, Ђурђица Бјелошевић - Бања Лука, Биљана Ангелеска - Македонија, Биљана Вуковић - Београд, Зоран Рајковић – Крушевац, Јовица Дејановић – Врање, Пепа Минчева – Бугарска, Лазар Марковић - Нови Сад, Владан Ранђеловић – Ниш, Весна Милуновић – Београд, Милан Ракочевић – Краљево, Биљана Ђукић - Краљево

Ликовна колонија Рудно

СПОЈ ТУРИЗМА И УМЕТНОСТИ Отворена 35. ликовна колонија „Студеница“. Међу 15 учесника пет сликара из Кине, Данске, Бугарске и Македоније И поред озбиљних финан сијских тешкоћа, Удружење ликовних уметника Владислав Маржик је у сарадњи са Хендикеп центром а под покровитељством Скупштине града и бројних донатора успело да реализује сликарску колонију у Рудну. Иако ове године уместо предвиђених седам траје само два дана, ликовна колонија Рудно повезује огромне туристичке потенцијале нашег града и уметност. -Данас у Рудну видимо спој туризма и уметности, рекао је приликом свечаног отварања колоније, заменик председника Скупштине града Краљева, Сретен Јовановић. -Ја се дивим уметницима који током свих ових година транзиције и финансијске кризе имају довољно храбрости да живе свој сан. У времену у којем многи немају основне услове за преживљавање, они трају и показују да уметност може да победи реално време у којем живимо.

Ликовна колонија Рудно природни је наставак краљевачке ликовне колоније која траје већ 8 година а слике настале у овим уметничким центрима биће изложене у галерији Маржик. - Изложићемо стотинак слика. Изложба ће бити продајног карактера. Неке од насталих ликовних дела поклонићемо пријатељима и особама са хендикепом којима је потребна материјална помоћ за набавку лекова и инвалидских колица. Наставићемо да радимо оно што смо започели пре неколико година и нећемо одустати, казао је Живорад Вељовић из Хендикеп центра. Иван Милуновић, председник УЛУ Владислав Маржик, изражава наду да ће већ следеће године, уз подршку града, мало више времена и ентузијазма ово удружење успети да у колонију у Рудно доведе сликаре из целе Србије. -Планирамо да колонија тра је седам дана и да прерасте у

међународну манифестаицју, каже Милутиновић. Ликовна колонија Рудно организована је у коначишту Вила Селена. Домаћин колоније, сликар Драган Милошевић каже да времена јесу тешка, али да то не значи да би се због тога требало предати или одустати од уметности. - Постоји један законски минимум ликовне колоније. Сви се ми трудимо да ова ликовна колонија постигне законски максимум, како у одабиру сликара, смештаја, услова за рад који би требало да буду саставни део једне овакве уметничке приче. Сликар, Драган Расков Милошевић, је члан Удружења ликовних уметника „Маржик“ од 2003. године. Самостално је излагао и учествовао на многобројним изложбама и ликовним колонијама широм земље. Посебно место у његовој сликарској кријери, заузима прошлогодишња самостална изложба у Француској у Паризу. С. Миладиновић

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА

Сумрак сага: Помрачење (The Twilight saga: Eclipse) 5.- 11.08. од 19.30, 22.00 Жанр: трилер, романса, фантазија Трајање: 124 минута Режија: David Slade Сценарио: Melissa Rosenberg, Stephenie Meyer Улоге: Kristen Stewart, Robert Pattinson, Taylor Lautner, Billy Burke, Peter Facinelli, Elizabeth Reaser, Nikki Reed, Ashley Greene, Jackson Rathbone, Kellan Lutz, Anna Kendrick, Christian Serratos, Bryce Dallas Howard, Dakota Fanning, Bronson Pelletier, Alex Meraz, Kiowa Gordon, Chaske Spencer, Gil Birmingham, Jodelle Ferland, Julia Jones, Cameron Bright, Xavier Samuel, BooBoo Stewart, Michael Welch, Sarah Clarke, Kirsten Prout, Catalina Sandino Moreno, Jack Huston, Daniel Cudmore, Monique Ganderton, Justin Chon, Charlie Bewley, Tinsel Korey, Leah Gibson, Tyson Houseman, Ben Geldreich, Justin Rain О филму: Бела је поново у опасности, јер се у Сиетлу дого дио низ мистериозних убистава

иза којих највероватније стоје вампири који траже освету. Још једном, она мора да бира између љубави према Едварду и при јатељства са Џејкобом знајући да њен избор може поново да распламса вишевековну борбу између вампира и вукодлака. Док се приближава матура, Бела се припрема за једну од најважнијих одлука у животу.

Бебе (Babies) 12. - 15.08. од 18.00 Жанр: документарни Трајање: 79 минута Режија: Thomas Balmes Сценарио: Thomas Balmes Улоге: Max Riemelt, Jasmin Schwiers, Uwe Ochsenknecht, Axel Stein, Robert Gwisdek, Ismail Deniz, Ismail Deniz, Julia Dietze О филму: Ово је прича о четири бебе, у четири различите дрћаве, која их прати од рођења па до првих корака. Имена су им Понидзао, Бајар, Мари и Хети и живе у Намибији, Монголији, Јапану и Сједињеним Државама. „БЕБЕ“ нам истовремено приближавају четири различите културе, успевајући да ухвате оне најлепше, најбезбрижније и најдирљивије тренутке, универзалне, а тако јединствене мо-

менте у првим месецима наших живота. Сат и по авантуре, акције, смеха и тумбања...


20

6. август 2010.

Вашар је био а на вашару

СКРОМНО ДА СКРОМНИЈЕ НЕ МОЖЕ БИТИ Неслога мештана доводи у питање одржавање Жичког сабора који је некада био „јачи“ од сабора у Гучи

Сабор у Жичи је некада био најпознатији и признатији у овом делу Србије. Од Воћаревих ливада до Готовца није се могло проћи од гужве, место за паркирање је била мисаона именица, тискало се некада и старо и младо да ужива, да види, да се песмом разгали, да ужива у гурманлуку. Некада било сада се спомињало. Нема више шатри, музике, боема, нема тезги на којима се могло купити све од игле до локомотиве. На овогодишњем жичком Сабору тек по

који рингишпил, граја најмлађих која онако из далека подсећа да је сабор. Скромно да скромније не може бити! Некада се у Жичи саборовало на Стевандан 15. августа. Пре неколико година, на предлог Манастира Жича, савет МЗ Жича је донео одлуку да се Сабор одржава у другом термину, раније. И да ли због те одлуке или опште друштвене климе, кризе и беспарице, тек жички Сабор више није био као некада. Ако питате Жичане ве-

Културни центар Рибница

ДАН МЛАДИХ ПРИЛИКА ЗА МЛАДЕ СЛИКАРЕ У част Дана младих, који се обележава 12. августа, Културни центар „Рибница“ организује изложбу ликовних радова младих узраста од 14 до 20 година. Заинтересовани своје радове на увид селекторима могу предати сваког радног дана од 8 до 15 часова, најкасније до 10. августа. Радови се предају лично у Културном центру „Рибница „ у Излетничкој улици бр.2.

У Културном центру „Рибница“ за Дан младих приређује се целовечерњи програм. У 19,30 свечано ће бити отворена изложба младих сликара у Галерији центра. Од 20 часова млади песници говориће своју поезију на платоу испред Културног центра, док ће од 21. сат, бити приређен концерт Хип-хоп бендова из Краљева и Београда. А.К.

ћина ће рећи да је сумрак Сабора почео са променом датума одржавања. - Тачно је то да је Сабор у Жичи некада био најјачи у овом делу Србије. У та времена јачи и од Сабора трубача у Гучи. Старији памте и приповедају како је

било на Стевандан, како се саборавало, како је било уочи, али и пар дана после Сабора. Заиста, ово данас ничим не подсећа на та времена, али бар смо одржали сам Сабор, јер знате да су неки нестали, као онај у Матарушкој Бањи 26.јула – говори Саша Маричић испред Центра за културу Жича и наглашава: - Зашто је наш Сабор доживео овај „слом“ тешко је рећи, има ту свега, па и оком промене датума одржавања, али ја бих рекао да је највећи проблем неслога мештана Жиче. Пред нашим очима нестаје много тога, предузећа, школе, културне установе, гасе се спортски клубови. Да ли таква судбина чека и Сабор у Жичи? Незадовољни стањем мештани Жиче, појединци, ��окренули су петицију да се Сабор поново одржава као деценијама раније на Стевандан 15. августа. - Знам да је петиција покренута и потписана, али не знам

докле је то стигло. Чим кажете „петиција“ мисли се на „политику или нешто везано за политику“. Овај Сабор може и мора да буде једна народна манифестација око које треба сви да се окупимо. Време је да седнемо и да се договоримо. Доста је да се тера инат, да ли ми манастиру, или манастир нама, убеђен сам да можемо да се договоримо на најбољи начин, да Сабор опстане и да поново буде као некада што је био. Јединствени можемо то урадимо, у противном... У сваком случају Жичи доликује да има прави Сабор, али од нас зависи да ли ће тако и бити – закључује Саша Маричић из Центра за културу Жича. Као подсећање на славне дане овог Сабора у Жичи ће на Стевандан 15. августа бити одржан Сабор народног стваралаштва. И то ће бити још једна прилика да се говори и прича о Жичи и Сабору. А. Даишевић


21

6. август 2010.

По изласку из Дома за децу без родитељског старања

СНОВИ СЕ ОСТВАРУЈУ Захваљујући акцији краљевачког Центра за социјални рад и Црвеног крста, трочлана породица Нерић из Брезне почетком ове недеље, добила нову кућу. Дејан ће ускоро добити и запослење Када смо пре двадесетак дана били код Благомирке, Деја на и Владимира Нерића у Брез ни, селу на обронцима Гоча, тек је био постављен темељ за кућу, односно монтажни објекат површине од 16м2 коју је обезбедио краљевачки Црвени крст. Темељ и сву потребну инфраструктуру финансирао је Центар за социјални рад кроз Клуб пријатеља деце без родитељског старања који у оквиру Центра већ пет година, кроз донаторске акције, помаже у осамостаљивању деце која, након пунолетства или завршетка школовања, остају без права на хранитељство или смештај у уста нови социјалне заштите. Сада, када је кућа постављена, Дејан и Владимир коначно могу да кажу да имају свој дом. Монтажни објекат површине 16 квадратних метара значи им много јер је то њима све. Одрастали су далеко од мајке, односно баке Благомирке, у Сомбору, у Дому за децу без родитељског старања. Године одрастања обележила је туга за родном Брезном и сан да ће се једног дана вратити на своје, да ће направити кућу, запослити се… Поред 5000 динара месечно, колико износи новчана помоћ Центра за социјални рад, Дејан се сналазио за новац, зарађивао, надничио, чувао говеда, радио сезонске послове у Црној Гори, у шуми. Вредан је и скроман а сада и више него срећан. Наиме, локална самоуправа

САМОСТАЛНОСТ Родитеље нисам могао да бирам а оца никада нисам ни упознао. Желим да радим, да не зависим од туђе помоћи.

је посредовала и преко помоћника градоначелника за социјална питања, Милуна Јовано

„Симком“ судоперу, Геронтолошки завод кревете. Најважнији корак ка осамостаљивању ове деце учиниће локална самоуправа обезбеђивањем запослења, прво за Дејана а касније и Владимира. -Укључивање локалне заједнице на најбољи и конкретан начин, а то је помоћ око запошљавања ове деце, је и једини начин да се они у збрину и престану да зависе од социјалне помоћи. Ово је за Дејана и Влади мира права ствар. Остају на свом

ОБЕЋАЊЕ вића, двадесетчетворогодишњи Дејан је добио чврсто обећање да ће добити запослење и то на његовом Гочу, у Дечјем одмаралишту „Гоч“. - Не постоје речи којима бих описао своју срећу! Целог живота маштао сам да се запослим! Родитеље нисам могао да бирам а оца никада нисам ни упознао. Желим да радим, да не зависим од других, а још мање од туђе помоћи. Када се будем запослио, чуваћу сваки динар, прво да положим вожњу а онда да купим и ауто. Хоћу и да уложим у ово домаћинство, да помогнем баби, да се скућим. Хоћу да будем пример и прави домаћин, каже Дејан. Млађи, Владимир Нерић, прошле године када је напунио 18 година морао је да се врати из Дома у Сомбору. За своје године, превремено сазрео, прича нам о сну да има електичну тестеру, фрезу, о воћњаку који би засадио на свом имању, производњи домаће ракије коју би пласирао на тржиште... - То су моје жеље и снови, ракао нам је Владимир. Али, сада када стојим испред ове куће, о каквој сам само маштао, видим и знам да се снови остварују. Донацију шкотске хуманитарне организације „Блајдс вуд кер“, монтажну кућу, обезбедио је краљевачки Црвени крст. Цен-

тар за социјални рад финансијска средства за куповину материјала за изградњу темеља, санитарије за купатило, инфра структуру, покућство, постељи ну, ламинат... „Радијатор инжењеринг“ је поклонио шпорет,

Локална самоуправа је посредовала и преко помоћника градоначелника за социјална питања , Милуна Јовановића, двадесетчетворогодишњи Дејан је добио чврсто обећање да ће добити запослење.

имању, радно су ангажовани а самим тим добијају шансу да заснују своје породице, каже Светлана Дражовић, директорка Центра за социјални рад у Краљеву. Колико год монтажни објекат од 16 м2 изгледао мали и за неке безначајан не заборавимо да је ова кућа једина коју имају, а самим тим и велика. Само на овај начин можемо да упознамо јавност на проблем деце која пунолетством и завршетком школовања излазе из система соци јалне заштите и да пробудимо оно најлепше и најхуманије код оних који могу да им живот учине пристојним и лепшим. Дејан и Владимир нису усамљен случај. Овакве деце, без куће, родитеља, запослења и будућности у нашем окружењу, на жалост, има још. Само заједничком акцијом свих чланова друштва можемо и морамо да им помогнемо. Дубравка Малишић

На основу члана 67. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, број 135/04 и 36/09), члана 58. тачка 5. Статута града Краљева („Службени лист града Краљева“, број 4/08 ) и члана 6. Одлуке о Локалном еколошком акционом плану („Службени лист општине Краљево“ , број 8/05 ) Градоначелник града Краљева расписује

КОНКУРС за финансирање пројеката из области заштите и унапређивања животне средине за 2010.годину 1. Право учешћа на конкурсу имају удружења грађана, невладине организације и скупштине станара стамбених зграда које су регистроване у складу са законским прописима. Конкурс је намењен за финансирање пројеката из области заштите и унапређења животне средине и уређења простора на територији града Краљева. 2. Средства се додељују ради финансирања и реализације пројеката на територији града Краљева под условом да корисник обезбеди сопствено учешће новчаних средстава путем донације основних средстава или у виду добровољног радног ангажовања чланова у висини од најмање 20 % од вредности пројекта. 3. Највиши износ по пројекту финансиран из средстава Буџетког фонда за заштиту и унапређивање животне средине за 2010. годину је 200.000,00 динара. 4. Пријаве на Конкурс се подносе у року од 15 дана од дана објављивања конкурса поштом или лично Одељењу за инспекцијске послове – Одсеку за заштиту животне средине, у канцеларији број 416 и 417, Градске управе града Краљева. 5. Учесници конкурса поред уредно попуњеног обрасца предлога пројекта треба обавезно да доставе : - решење о регистрацији удружења, организације или одлуку о оснивању скупштине станара стамбене зграде ; - статут ; - број жиро рачуна и слично. 6. Пријава пројекта по овом конкурсу треба да садржи податке тражене у формулару са детаљно наведеним средствима по ставкама као и прецизно образложен пројекат. 7. Комисија за оцену и одабир пројеката ће у року не дужем од 15 дана од дана истека рока конкурса предложити висину средстава за најцелисходније понуђене пројекте, о чему ће писмено обавестити учеснике Конкурса . 8. Међусобна права и обавезе по основу коришћења средстава Буџетског фонда за заштиту и унапређивање животне средине за 2010. годину са носиоцем изабраног пројекта биће утврђене уговором којим се обавезно утврђује : назив и средиште носиоца пројекта, време реализације пројекта, начин извештавања о напредовању пројекта и вођењу евиденције, износ додељених средстава и сл. 9. Рок за реализацију пројекта је 3 месеца од дана потписивања уговора о финансирању пројекта, а предаја коначног извештаја је од дана завршетка пројекта. Све додатне информације у вези конкурса могу се добити на телефон 036/ 315 – 000 радним данима од 10,00 до 14,00 сати и путем е-маил-а leap@kraljevo.org и преузети образац за пријавуу пројекта у Одељењу за инспекцијске послове- Одсеку за заштиту животне среднине, канцеларија бр. 416 и 417 Градске управе града Краљева или на веб сајту www.kraljevo.org .


22

6. август 2010.

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

АНЕГДОТЕ О ПОЗНАТИМА АУГУСТ МОЋНИ Пољски краљ Аугуст Моћни (1670-1733) није подносио никакав приговор. Само му је дворска луда Фрелих смео понекад противречити. Аугуст је умишљао да му је држава моћна, као она Александра Великог, па је стога волео када га је Фрелих понекад називао "Александром". Једном је луда то име изговорио сувише подругљиво, па је краљ на њега бацио тежак кип. И скоро би га убио да се луда није на време склонио. - Господине, рекао је Фрелих прекорно, зар ни луде не смеју више говорити истину? - Говори лудо! Отворено реци да ли верујеш у нашу велику државу? - Разуме се да верујем. Та зна се, да сам луда!

ВОДОРАВНО

УСПРАВНО

1. Редитељ, 9. Бијело Поље, 11. Упамти (жарг.), 12. Ономатопеја лавежа, 13. Пипати, 14. Воћка са љуском, 15. О-кеј, 16. Ознака за натријум, 17. Резултат оцењивања, 18. Врста енглеске кочије, 20. Торбиц�� за помоћни прибор, 22. Одатле, 24. Боја јоргована, 25. Онај који иде пешице, 27. Дика, 30. Писар (мађ.), 32. Марка аутомобила, 33. Позиција, 36. Амерички певач Нет Кинг, 37. Удата жена у односу на породицу из кој је, 38. Узвик дозивања, 40. Опонашање мукања, 41. Десети део (лат.), 42. Припадник наше групе народа, 44. Старојеврејски краљ, 45. Чесма, 46. Два слова, 47. Злочинац

1. Рудник, 2. Налепнице, 3. Упамтити (жарг.), 3. Кућна седељка, 4. Наш глумац Бекјарев, 5. Мајушан, мали, 6. Енглески сликар Вилијам, 7. Језеро у Ирској, 8. Везник, 9. Уставе, 10. Куп, бокал, 12. Врста метка, 14. Животиња слична пантеру, 17. Осипање, 19. Машина за бушење, 21. Шпански граматички члан, 23. Поклони, 26. материјал за обућу, 28. Упозорење, 29. Борац са Солунског фронта, 31. Аутомобилска ознака за Шабац, 33. Подмукао, 34. Град на Криму, 35. Шума под јелкама, 39. Мушко име, Јован, 42. Река у Алжиру, 43. Енглески фудбалер Андерсон, 45. Слично (скр), 47. Девеато слово азбуке

ОКТАВИЈАН АВГУСТ Римски император Октавијан Август (63 пне - 14 не) био је изненађен када је видео да је неки сељак веома налик на њега. Да би се нашалио, запитао га да ли је његова мајка више пута била у Риму. Сељак, који је приметио исто, међутим му одговори: - Не, већ је тамо више пута залазио мој отац. БАЛЗАК Балзак је ухватио свог подворника у лажи. Стога га је овако поучио:- Лаж је најружнија од свих мана. Запамти: свог ближњега не смемо никада слагати. - А зашто онда, господине, изјављујете увек, када долази судски извршитељ, да вас нема код куће - упита подворник. - Судски извршитељи нису наши ближњи. ГАЈ ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР

Озбиљно ме брине све већа употреба кредитних картица

Римски државник Гај Јулије Цезар (100-44 пне), након успешних освајања на западу и у Малој Азији, упутио се према Африци. Кад је са лађе силазио на афричко тло, спотакне се и падне у песак. Пошто би његова војска тај пад могла да

тумачи као лош знак, бистри војсковођа брзо узвикну: - Имам те, већ те држим у својим рукама, Африко! ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ Енглеског државника Винстона Черчила (18741965) молио је његов млади рођак да му објасни шта уствари значи дипломата. Черчил се најпре дубоко замисли, а затим рече: - Дипломата је човек који своје време троши на то да мири спорове којих никада не би било да није дипломата! *** Једне вечери Черчил је требало да говори преко радија. Пошто се много журио, позвао је први такси. Шофер, који га у тами није препознао, рече да нема времена. - А зашто не? - упита га стари политичар. - Зато јер ће сада преко радија говорити Черчил, а волео бих да га чујем. Черчил је био, наравно, задовољан с том шоферовом изјавом. Завуче руку у џеп и даде му пет фунти напојнице. Возач узе новац, а затим одсечно рече: - Нека ђаво носи Черчила. Уђите, господине, одвешћу вас. БРАНКО ЋОПИЋ На улицама многи пролазници су се заустављали, гласно изговарајући: "Гле, Бранко Ћопић! Ено Бранко! Погледајте, оно је Бранко Ћопић!" То га је нервирало. Једном чак није могао да се уздржи, већ једној средовечној жени љутито узвратио: "Па шта ако је Ћопић, није међед!" *** У једној сеоској школи дочекало га је пуно деце збијене у пространој учионици. С пуно пажње, у потпуној тишини, слушали су ону маштовиту Ћопићеву причу о дечаку који лети на змајевим крилима. У том један од занесених малишана гласно рече: "Ала лаже!" Учитељи оштро погледаше и запретише дечаку, а Бранко настави да чита.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ СУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница 301-988 Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94

977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560


23

6. август 2010.

ХОРОСКОП за период од 6. до 12. августа

Пише Ружица Ракочевић ruzicaastrolog@yahoo.com, 063 – 823 77 63

ПРИЧА ЗА АСТРОЛОШКИ ЗНАК: РАК ХОЋУ ПОЗНАТЕ ВРЕЛЕ ЈУЛСКЕ ВЕЧЕРИ! Камуфлаже ... Седећи тако опет, по ко зна који пут, у топле јулске вечери у дворишту, посматрам комшиницу како шета по кући са фарбом намазаном косом, као уобичајени женски ритуал пред одлазак на годишњи одмор, и размишљам зашто поједине жене фарбају косу у драстично различиту боју, а друге по сваку цену желе да остану аутентичне и доследне свом природном изгледу и самим тим губе битку у односу на живот и животне сокове које он пружа. Сећам се и коментара о првим женама које су фарбале косу, а то су били некакви црвенкасти тонови, и те жене су биле просто жигосане и на лошем гласу. После њих су дошле "жуте" са аутобуских станица, па плавуше из времена Брижит Бардо и сексуалне револуције, па онда све остале... Углавном, мислим да су жене које фарбају косу добијале лакшу и лепшу порцију живота од оних које су своју женску нееластичност и тврдокорност свог јаког или квалитетног карактера доказивале остајући природне а при том биле ломљене и трошене на

тежу животну комбинацију. Удахнувши дубоко топли јулски ваздух, и само на трен погледавши у Месец који ми се смеје што га тако трошим, промешкољим се мало, и опет одлутам у мислима о мушкарцима. Сматрам да је природа и њима дала могућност да се камуфлирају и представљају у другом обличју, а све то да би се добило оно што се хоће у животу. То важи, наравно, за активне учеснике у животу, а не за оне који чекајући губе од задовољства или време проводе као животне дангубе. Ту умногоме по мажу бркови и браде различитих облика и намена. Није узалуд раније важило правило да се за личну карту и пасош, мушкарац слика без бркова и браде! Мушкарци са брадом често желе да оставе утисак или да нагласе своју интелектуалност, да се види како воле испоснички или духовно уздигнути лик. И наравно, правог боема или животног сладострасника коме праштам што због "кратке ноћи" нема ујутру времена још и за браду. Као и оне који покушавају да имитирају све ове.

Црвена колена Лагано остављам размишљања о свету и животу и улазим у кућу коју сам цео дан сређивала, прала и чистила. Осећам чисте прозоре који цакле на црној позадини јулских вечери, погледом милујем миришљаве завесе и чаршаве, и срећна сам што сам све то стигла да урадим у једном дану. Тек на крају, на реду сам ја. Идем на туширање прљаве коже

од прашине, прасњаве косе од пајања и црвених колена - али од рибања! Па, онда мажем своју нељубљену кожу, облачим спаваћицу сачувану од прве проклете брачне ноћи, подижем ноге на столицу да мало одморим, поново миришем јулске ноћи, ослушкујем шуштање природе око себе и присећам се целокупне школске лектире и свих ликова које сам одболовала.

Мушкатле и тарабе Али, овакав лик нисам видела, нити обрадила ни кроз један лирски рад. И само су ми мушкатле на тераси захвалне и онако широм отворене, чуде се што их вечерас нисам залила. Ја немам снаге још и за то, али пошто не могу да одолим лепоти, узимам последњи атом истрошеног дана и срећна што бар њима могу да дам оно што им треба и што воле! И потискујући знање о томе

каква је асоцијација на топле јулске вечери, по ко зна који пут се љутим што некима живот изгледа као љубавник повратник, потрошен и очвонтан, долази да осети чашицу праве, дубоке, тихе и прикривене, а заувек сигурне љубави, па да опет одлети у нове авантуре где га маме оне ђаволице љубави које га као стару, поцепану и крпу и крпару, окаче на прву поломљену тарабу. Ружица Ракочевић

Ован, 21. 3. - 20. 4. И у петак се наставља са најавама, гласовима, информацијама, спознајама, сазнањима....Субота и недеља пролазе у кућној атмосфери или затвореним емоцијама било које врсте. И тек са понедељком и уторком ви имате пун замах! Среда и четвртак су дани анализе буре која вас је већ ухватила... Бик, 21. 4. - 20.5. Са информацијама и сазнањима која ћете чути или укапирати и у петак, ви настављате реализацију ваших планова. У суботу и недељу ће бити још неких "домаћих" припрема, али и финансијских, да би у понедељак и уторак то изгледало веома предузимљиво и важно! Среда и четвртак су средјивање утисака или администрације. Близанци, 21. 5. - 21.6. И у петак ћете да "зујите" са телефонима, контактима, информацијама....У суботу и недељу ћете се бавити заокруживањем породичних односа и ситуација, да би у понедељак и уторак све изгледало веома предузимљиво, важно, а можда и галантно - колико се може. Среда и четвртак су дани да се боље организујете. Рак, 22. 6. - 22.7. Петак је још један дан најаве и припреме за оно што треба да се деси или одради у суботу и недељу. Веома је важно и прекретно у вашем зивоту. Биће и финансијског прилива, а и емотивног! У понедељак и уторак то све треба "крунисати" на неки начин. А у среду и четвртак све спровести у свакодневицу или "провући" кроз администрацију. Лав, 23. 7. - 23.8. Код вас је још увек све у жару. Новости и гласови са свих страна стижу и у петак. У суботу и недељу је све у знаку емотивног и породичног живота, протканог финансијама. А у понедељак и уторак су главни и најжешћи дани који обележавају важне прекретнице у вашем животу. Среда и четвртак су већ смиренији и мање еруптивни дани. Девица, 24. 8. - 22.9. Како сте? Много што шта је ушло у ваше поље, или пак, излази. Зато ће и овај петак бити мало немиран. У суботу и недељу се окрените породичним финансијама и обавезама. Понедељак и уторак вас чекају веома активни и делотворни дани, тако да ћете много тога важног и емотивног урадити. А тек у среду и четвртк следи конкретизација свега што се издешавало. Вага, 23. 9. - 22.10. Важне вести и информације добијате и у петак! У суботу и недељу се емотивно "присилно" али мудро прилагођјавате, да бисте у понедељак и уторак постигли главни циљ. Среда и четвртак су само прелазни дани да стигнете до још јачих, наредних дана. Наравно, ништа од тога није лако, али је веома важно! Шкорпија, 23. 10. - 22.11. Узаврело је ових дана око вас, па и "штаб за информције"- и то у петак. У суботу и недељу је већ у питању и промет новца везано за породичне односе. А понедељак и уторак су веома "хот" дани за вас. Све ће бити у реду, само вас мучи начин на који се нешто одрађује. Среда и четвртак су смиренији и организованији дани. Стрелац, 23. 11. - 21.12. Можете да се размахнете, али прво морате да сакупите све информације и у петак.Током суботе или недеље би било најбоље да правите роштиљ или да сте у фамилијарној посети или прослави. А у понедељак и уторак се одрађују прави предузимљиви подухвати. У среду и четвртак вас сустижу анализа и последице претходних догађаја. Јарац, 22. 12 - 20. 1. И у петак можете очекивти само информације које су на неки начин вазне за вас или вам нешто више значе. Придајте им више значаја јер могу бити од користи. У суботу и недељу би требало би да будете емотивно отворенији да не би било забуне. А у понедељак и уторак ћете имати праву малу вулканску ерупцију коју не треба "ледити" у среду и четвртак. Водолија, 21. 1. - 19. 2. Петак је још један дан погодан за вас "збирни информативни центар". У субота и недељу ћете се камелеонски емотивно прилагодити датој ситуацији. А у понедељак и уторак користите расположиву енергију из свих извора која сте освојили. Среда и четвртак вам неће пасти тешко да сагледате резултате и све саберете и одузмете. Рибе, 20.2. - 20. 3. Мораћете да се потрудите да се "саставите" и у петак. А ова субота и недеља доносе нове топле водене струје које ће вас напајати и емотивно и финансијски. Сада морате да мислите и на породицу или фамилију. У понедељак и уторак је све веома "упаљено" па се чувајте. А у среду и четвртак треба да видите где сте и докле сте стигли?


24

6. август 2010.


25

6. август 2010.

КРЕМ ЧОРБА Потребан материјал: Око 15 гр свежих листова першуна, oко 15 гр свеже мирођије, oко 15 гр свежих листова целера, 10 листа свежег босиљка, 20 листа свеже нане, 2 кашике брашна, 4 кашика таране, 3 кашике киселе павлаке, сок од пола лимуна, со, млевени бибер, 50 гр маслаца, 1 л воде, 1 жуманце Припрема: Зачинско биље опрати и одстранити петељке, па ситно насецкати. Најбоље у блендеру. Маслац загрејати, додати биље и пирјанити у поклопљеном суду. Када омекша посути брашном, мало пропржити и налити воду. Кувати на тихој ватри неких 10 минута па додати тарану. Посолити. Поклопљено кувати уз повремено мешање

док тарана не омекша. Посебно умутити жуманце, киселу павлаку и сок од лимуна. Чорбу склонити са ватре и зачинити припремљеном масом и још мало посолити и побиберити по укусу. Уз чорбицу послужити препечене коцкице хлеба.

ГРАТИНИРАНИ МОЗАК Потребан материјал: 650 гр свињског или телећег мозга, 2 кашике маслаца, 1 кашика пармезана, 300 мл млека, со, мешавина зачина, 2 кашике презли, 2 кашике брашна, 1 жуманце, млевени бибер, сок од пола лимуна Припрема: Мозак опрати, очистити од жилица и ставити у слану воду да једанпут проври. Ако је потребно исецкати. У шерпу ставити 1 кашику маслаца и брашно. Када се брашно мало упржи (водити рачуна да остане бело) налити млеком и кувати да постане густ прелив. Додати со, пармезан, сок од лимуна и на крају жуманце. Порцуланску посуду за печење премазати са

мало маслаца па распоредити мозак. Прелити мозак бешамелом. Посути презлама, мешавином зачина и бибером по укусу. Пећи у рерни загрејаној на 200Ц пола сата.

ЗАШТО ТРЕБА ЈЕСТИ БАНАНЕ Земља порекла банане је Индија. Арапски и грчки писци су је често називали "рајским воћем", а вероватно први Европљанин који их је пробао је био Александар Велики. Арапски трговци су је пренели у Израел, Египат и Африку. Данас се банане гаје и у северној и централној Америци и Индији. Банане су доступне током целе године и спадају у јефтиније намирнице. Богате су витаминима и другим храњивим материјама као што су протеини, амино-киселине, минерали као што су: магнезијум, калцијум и гвожђе. Има велику енергетску вредност захваљујући фруктози а она се лако асимилује у процесу варења. Помажу код: Анемије-ба-

нане садрже гвожђе а такође стимулишу продукцију хемоглобина па могу да помогну код анемије. Побољшава памћење: истраживање је вршено у Енглеској где су ученици узимали за ужину и после вечере по банану током годину дана, на крају године су показали боље резултате а закључак је био да калијум кога садрже банане побољшава способност концентрације. Богата је целулозом па спречава и побољшава стање код констипације. Помаже и код депресије захваљујући триптофану - врста протеина, који се током варења претвара у серотин - за кога је познато да побољшава расположење, опушта и генерално даје осећај среће. Помаже код горушице

јер садржи природне материје које смањују киселост. После убода комарца или неког другог инсекта, намажите то место унутрашњим делом коре од банане, смањује оток, свраб и иритацију. Захваљујући витамину Б који делује повољно на нервни систем, смирује нервозу. Банане могу да помогну људима који покушавају да оставе пушење, висок садржај витамина Ц, А1, Б6 као и калијум и магнезијум, помажу да се тело опорави од зависничког ефеката недостатка никотина. Према истраживању објављеном у енглеском медицинском журналу редовним конзумирањем банана може се за 40% смањити ризик од можданог и срчаног удара.

КРАЉЕВЧАНКЕ


26

6. август 2010. БЕСПЛАТНИ

Сећање на драгог колегу и пријатеља

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем плац у Грдици, ул. Живо јина Лазића Солунца. Тел: 036/ 392-115, 064/97-48-577 *** Продајем Yugo IN 1.1, 2008.год. у одличном стању. Плин и атест. Тел: 063/ 84-89-664, 060/633-0310 *** Издајем двособан, намештен стан 52 м2, иза окружног суда. Тел: 036 /233-513,323-834, 064/ 4362-986 *** Продајем Голф II , 1991. год. 1.6 Дизел, у одличном, стању, без додатних улагања. Тел: 036/ 822-245, 063/ 75-80-238 *** Хитно и повољно продајем очуван угаони ормар, ТВ витрину, компјутерски радни сто и угаону гарнитуру „Форма Идеале“ (за седење и спавање). Тел: 036/ 324-378, 064/25-79 787 *** Продајем плацеве у Жичи, поред пута. Тел: 036/ 816-855 *** Потребне раднице (са искуством) за рад у продавници, и потребан пекар и помоћни радник, (са искуством). Тел: 036/ 391- 441 *** Продајем овце расе Илдефранс, приплодне, сјагњене и младе. Тел :036/318-018,063/777-1-631 *** Продајем повољно трактор „ИМТ“ 539. Први власник. Тел: 036/324-712-, 064/58-18-247 *** Кафеу „Autentic“ потребне шанкери це, конобари и хигијеничарка. Доћи лич но или позвати 036/ 313- 336 *** Продајем мотоцикл Кавасаки ГТЗ

305, машину за сечење бетона SP Cobra, Алфа Ромео 133, Спорт вагон Тел: 063/ 84-05-808 *** Издајем празан двособан стан, новоградња. Улица Хероја Маричића. Тел: 036/ 234-537, 065 / 477-3-222 *** Продајем: - кацу од 10 казана, пластичну - цирцулар, трофазни, кабал 30 м, са колицима - прекрупач, монофазни, за круњење и млевење кукуруза - плац 16 ари , индустријска зона, Шеовац. Преко пута штампарије „Ласер“ Тел: 036/ 393-898 *** Издајем једнособан, намештен стан у Тргоменовој згради. Улица Цара Душана. Одмах усељив. Тел: 064/277-60-19 *** Продајем плац у Вранешима (вода, струја) и тракторску приколицу. Тел: 062/343-360 Издајем собе у Сутомору. Тел: 064/ 874 -25-08 *** Издајем два стана у Београду, улица Војислава Илића и Булевар Краља Александра (изнад Цветкове пијаце). Тел: 062/ 457 – 901 *** Продајем дебеле свиње. Тел: 064/ 250- 41- 08 *** Продајем шпорет- котао Алфа Терм 20, за кување и грејање. Тел: 064 / 874- 29- 31 *** Продајем плац 5 ари ,Воћареве ливаде, код насеља Мала Албанија и трактор „Белорус“ Т 40. Повољно. Тел: 036/ 631 – 715, 062 / 11- 22- 407

Саво Јеротијевић 8.8.2007.- 8.8.2010.

Колектив „Агроуниверзала Јеротијевић“ Адрани

7. августа 2010. године даваћемо четрдесетодневни помен нашем драгом

Бобану Тући Видосављевићу Све на свету си нам био, срећнима нас Ти чинио Ал’ живот пун горчине, изгубисмо Тебе сине За нас више нема сунца, крај Тебе су наша срца С’ љубављу: мама Нада, отац Раде, брат Саша, снаја Сандра, ујак Мишко, ујна Душка, браћа Милош и Марко

Година дана од смрти нашег драгог

Станка Шљивића 1930 – 2009.

Вољени се никада не заборавља. Твоја ПОРОДИЦА

Последњи поздрав својој најдражој супрузи, мајци и баки

Станисави Полугић 3.3.1937. - 1.8.2010.

Супруг Милорад, ћерке Верица и Радица са породицама


27

6. август 2010.

Вољеном супругу и оцу

Саву Јеротијевићу 8.8.2007. - 8.8.2010. Три године је прошло од када ниси са нама, постоји поглед који се вечно памти, осмех који се никада не заборавља и туга која никада не престаје. Нема суза које те могу оплакати, ни времена које те може избрисати. Вољени не умиру све док живе они који их воле. Хвала ти за све, Супруга Нена, ћерке Маја и Мира

Навршава се ��одину дана од како нас је изненада и болно заувек напустио наш драги друг

Навршава се годину дана од како нас је изненада и болно заувек напустио наш драги супруг, отац, таст и деда

Ратко Чорбић

Ратко Чорбић

Вечно поносни на твоју храброст, честитост, великодушност и поштење

Обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо 7.8.2010. године у 10 часова, на Новом гробљу у Краљеву одржати годишњи помен.

Твоји школски другови Генерација школске 1958. године Школе у Конареву

С љубављу и поштовањем чувамо успомену на тебе. Супруга Мира, ћерке Сања и Вања, зет Владимир и унука Тина

Сећање

Душан Петровић Дуња

Дана 12.8.2010. године навршава се седам година од смрти нашег супруга и оца

из Матарушке Бање

Рајка Бојиновића

Године не могу избрисати љубав и сећање на тебе. Твоји : супруга Цана, син Марко, ћерка Оливера са породицама

Време које је прошло није умањило бол и тугу за тобом. Твоји : Снежана, Биљана, Иван и Дејан

из Краљева

Наша драга кума

Милорад Мишко Новићевић

Милостива Мица Терзић

7.8.2009.- 7.8.2010.

Напустила нас је 26.07.2010. и оставила нам тугу и драга сећања заувек. Хвала јој за све лепо и добро што је чинила за нас. Твоји кумови : Душанка, Мишо, Маја и Раде

Година је прошла, а туга у нашим срцима не престаје. Деца, супруга, сестре, брат и братанац са породицама


28

6. август 2010.

ОДБОЈКА

Рибница пре свих суперлигаша почела са радом у новој сезони

ПРАВО ВРЕМЕ ЗА ПОДМЛАЂИВАЊЕ Знатно подмлађени тим Рибнице представља Србију на Балканском купу. На првом тренингу и Владан Ђорђевић, бивши играч Партизана и репрезентације Србије Иако нова такмичарска сезона у мушкој одбојкашкој Суперлиги почиње 22. октобра, краљевачка Рибница је по старом добром обичају, првог понедељка у августу месецу, почела са припремама за нову такмичарску сезону. Место окупљања такође је традиционално, Борићи на Ратарском имању, а осим оправдано одсутних Предрага Бићанина и Владимира Јовића, на прозивци су се појавили сви остали на које рачуна Бошко Мачужић тренер "мускетара". - Почели смо са радом пре осталих јер ће и за нас сезона почети пре осталих. Већ у септембру представљамо Србију у Балканском Купу и нормално је да морамо до тог такмичења да будемо спремни. Истовремено, ове сезоне имаћемо јако младу

екипу. Неколико момака је пребачено из кадетско-јуниорског тима па и они, кроз напоран рад, морају спремни да дочекају терет обавеза који са собом носи дрес Рибнице - у обраћању новинарима нагласио је Бошко Мачужић тренер Рибнице и наставио: - Неколико новина је у стручном штабу, кондициони тренер ће бити Владо Адамовић који је раније са успехом радио у Ватерполо клубу Краљево и Кошаркашком клубу Слога. У првој фази рада он ће бити највише запослен, али већ од данас имаћемо и тренинге у Хали спортова и радити са лоптом. У плану је и одлазак на висинске припреме, али још нисмо договорили дестинацију. Што се утакмица тиче њих ће бити пуно, јер то захтева уи-

гравање овако младог тима. Играчки састав Рибнице значајно је ослабљен, јер су Краљевчани изгубили три репрезентативца. Урош Ковачевић је отишао у Блед, Алекса Брђовић у Млади Радник, а Мирко Радевић у Казму из Кувајта код тренера Краљевчанина Александра Сеничића. Отишао је и Милан Мијалковић у Словенију. Нови играчи у Рибници су Данило Пејовић (Смедерево), Срећко Лисинац (Грачац, регионална лига), Никола Вељовић и Бранислав Радовић (јуниорски погон Рибни це). Очекују у клубу да ће за дан-два бити решен статус Владана Алексића и да ће он и наредне године бити у дресу Рибнице. У противном мораће да се потражи ново решење на позицији средњег блокера.

Најпријатније изненађење било је појављивање Владана Ђорђевића на првом тренингу у Борићима. Дојучерашњи играч Партизана, екс репрезентативац, и пре две године одбојкаш Рибнице, тражи нови ангажман, али у краљевачком клубу настоје да га приволе да и у новој сезони буде "мускетар". - Било би сјајно да Ђорђевић остане овде, сјајан човек, играч, неизрециво битан за један тим. Разговори се воде и видећемо шта ће бити. Што се тиче осталих доста је младих играча, дебитаната на суперлигашкој сцени, али веома талентованих играча. Лига ће такође бити јако млада, вероватно и осетно слабија него претходне сезоне и сада је права прилика за подмлађивање и давање

шансе момцима на које озбиљно рачунамо у блиској будућности. Рибница је одувек тако радила и зато тако дуго траје у елитној лиги - закључио је Бошко Мачужић тренер Рибнице. И Милош Зекавица, тренер млађих селекција Рибнице, ове сезоне ће бити лиценциран као играч, као помоћ техничарима Бићанину и младом Вељовићу. Новина у клубу из Топлице Милана је и секретар. Ову функцију ће обављати бивша одбојкашица краљевачког Терма ла Милица (девојачки Сеничић) Васовић и ово се може сматрати правим потезом новог руководства краљевачког суперлигаша. А. Даишевић


29

6. август 2010.

ВАТЕРПОЛО Дерби меч Друге лиге „Југ“

„ДЕЛФИНИ“ У ЧЕТВРТФИНАЛУ Освајањем другог места у Јужној групи Друге ватерполо лиге Краљевчани изборили место у другом кругу такмичења. Могући противници у четвртфиналу Валис или Врачар КРАЉЕВО – ГОЧ 11-12 (25, 3-2, 3-2, 3-3) Градски базен Гледалаца: 100 Судије: Стефановић (Београд), Станојевић (Јагодина) Петерци: Краљево 2 (1), Гоч 1(1) Играч више: Краљево 7 (3), Гоч 2 (2) КРАЉЕВО: Милић, Филиповић 4, Станишић, Бељин, Розгић, Бодржић 1, Генчевић 3, Стојановић, Чабрило, Бошњак, Балтић, Вучетић, Милановић 3, Срећковић Тренер: Бојан Новоселац ГОЧ: М. Јовановић, Н. Јовановић, Чавић 4, Спасић, М. Марић 5, Стојковић, Лукић, Цветковић 2, Ђорђевић, Думановић 1, Николенџић, Стефановић, Милосављевић, Б. Марић Тренер: Петар Дорословачки Играч утакмице: Милош Марић (Гоч) Победи Гоча нема приговора. Остварили су лепу резултатску предност у првој четвртини дербија и зналачки је чували до краја утакмице. Дерби је оправдао очекивања, али су киша и хладно време покварили амбијент који би сигурно био бољи. Овако, тек стотинак ватерполу најоданијих поклоника пратило је овај занимљив и узбудљив сусрет. У првих осам минута Краљевчани су два пута погодили пречку и једном стативу, а на другој страни Бањчани су своје шансе реализовали па је на семафору стајало 5-2 за госте. На почетку друге четвртине гости први постижу гол и већ тада је

ОСМО КОЛО Протеклог викенда су одигране утакмице 8. кола Друге лиге група „Југ“ за ватерполисте. Екипа Краљева је у Крушевцу победила домаћу Расину резултатом 119 (4-3, 2-2, 2-1, 3-3). У победничком тиму најефикаснији са по два гола били су Живко Бодржић, Милош Генчевић и Урош Балтић. Краљево је већ обезбедило друго место на табели ове групе и у четвртфиналу плеј офа за противника ће имати Валис из Ваљева или Врачар из Београда. било јасно да ће делфини са Ибра тешко стићи до бодова у овом сусрету. На мини одмор се отишло са вођством Гоча 7-5, али у трећој деоници, после петерца и гола Милоша Генчевића Краљево стиже до изједначења 8-8. Ипак, за више није било ни снаге ни концетрације. Искусни ватерполисти Гоча, Марић, Чавић и Цветковић уз доброг голмана Милоша Јовановића показали су квалитет, Гоч је у последњој деоници меча поново имао три гола предности 912, а Краљево успело да стигне до коначних 11-12. Ко зна, можда би домаћи изборили и реми да је Милош Филиповић средином последње деонице искористио петерац, али је је вратар Бањчана одбранио и

пораз је био неминован. - Јако тешка утакмица и јако важна победа за мој тим. Расплет у лиги је такав да прво место у овој групи доноси лакши пролаз за даље у плеј офу, односно да се избегне Сента у полуфиналу. Имали смо и падова у игри, још нисмо најбоље уиграни јер је доста нових играча, али победити Краљево крај Ибра, признаћете то не може свако – задовољно је после дербија констатовао Петар Дорословачки тренер Гоча који је у Врњачку Бању стигао из Бечеја. У победничком тиму Милош Марић је постигао 5, Александар Чавић 4, а Вук Цветковић 2 гола, док је у екипи Краљева Милош Филиповић постигао 4, а по три гола су дело два Милоша, Генчевића и Милановића. Гости су имали стопроцентан учинак са играчем више, а Краљевчани из седам покушаја су тек три пута матирали голмана гостију. И ту треба тражити разлоге овог неуспеха. Гоч ће, сасвим је сигурно, са прве позиције кренути у плеј оф, а Краљево са друге. Могући противници Краљевчана у четвртфи

налу плеј офа биће Валис из Ваљева или Врачар, а у случају пролаза у полуфиналу би их чекала веома јака екипа Сенте. - Честитке Гочу на победи, реванширали су се за онај пораз из првог дела сезоне у Врњачкој Бањи. Види се да су од тог сусрета до данас значајно поправили форму, уиграли су се, имају далеко више искусних играча и то је у овом сусрету пресудило. Имали смо шансу, могли са петерца да дођемо до ремија и то би нам донело прво место у групи, али епилог је био другачији – констатовао је после меча капитен Краљевчана Милош

Генчевић. Како год се завршила, ова сезона биће успешна за узорни спортски колектив из града на Ибру. Тим је конципиран од домаћих снага, играча који су поникли на Градском базену,а три дефицитарне позиције покрили су ватерполисти београдског Студента Сергеј Милић (голман), Милош Филиповић и Милош Милановић. И овог лета показало се да је потенцијал краљевачког ватерпола велики, али без затвореног базена овај спорт у граду на Ибру нема никакву будућност. А. Даишевић

ФК Будућност Конарево

МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР Меморијални фудбалски турнир, посвећен бившим чланивима клуба, биће одржан у суботу и недељу, 7. и 8. августа, на игралишту ФК „Будућност“ из Конарева. На турниру учествују ФК „Јошаница“ Нови Пазар, ФК „Бо рац“ Адрани, ФК „Жича“ Жича

и домаћин ФК „Будућност“ Конарево. У субота, 7. августа у 16 часова састају се ФК „Јошаница“ и ФК „Борац“ а у 18 часова ФК „Будућност“ - ФК „Жича“ У недељу од 16 часова игра се утакмица за 3. место док је фи нале на програму у 18 часова.


30

6. август 2010.

ОДБОЈКА Одржан четврти по реду одбојкашки Камп у Митровом Пољу

ПОРАСЛИ УЗ АСИКС Одржан четврти по реду одбојкашки Камп у Митровом Пољу

Полазнице на Кампу Тамо где се рукују Гоч и Жељин, где хладна Расина тражи себи пут кроз густу шуму, у долини где све рађа, налази се Митрово Поље. Пре четири године управо ту Драган Ђорђевић, селектор универзитетске репрезентације Србије, покренуо је одбојкашки Камп који је ове године био најмасовнији до сада. „Одрас- тању“ овог Кампа значајно је помогао и АСИКС који је постао генерални спонзор па је ове године званичан назив био АСИКС одбојкашки Камп Митрово Поље 2010. Велика захвалност АСИКСУ и генералном заступ нику за овај регион, који су имали слуха и препознали у нама правог партнера за сарадњу. Остварење ове сарадње је доказ да радимо добро, да оно што смо осмислили иде правим путем, а као резултат је дошао импозантан број учесника, јер је 96 девојчица и дечака марљиво радило пуних 10 дана. Учинили смо са овим Кампом да одбојка не само постане већ јесте спорт број један у овом региону - каже оснивач и руководилац АСИКС Митрово Поље одбојкашког Кампа Драган Ђорђевић. У раду је учествовао и селектор јуниорске репрезентације

Милан Жарковић, тренерски тандем из краљевачког прволигаша Гимназијалца Анђелка Тијанић и Соња Мојсиловић, тренер краљевачког Техничара Стефан Пауновић, Марио Лукић (ОК Плана Велика Плана), Дејан Маринковић (ОК Жупа Александровац), док је последња два дана са децом радила и Светлана Цеца Илић тренер Волеро Цириха и швајцарске репрезентације. - То је углавном стална екипа

људи који су део наше породице и који несебично издвајају време да пренесу одбојкашко знање најмлађима. Полазници на Кам пу су били из Београда, Љига, Велике Плане, Ниша, Александровца, Врњачке Бање, Трстеника, Прокупља и Краље ва, а наша је жеља да у година које долазе добијемо и међународни карактер и очекујемо да на том пољу начинимо крупне кораке. Сви поменути су уградили велики део себе у ове четири го-

дине Кампа и мало је рећи хвала за све што су учинили. Захвалност иде и на адресу великог броја пријатеља Кампа? - То свакако. Времена су јако тешка, али нас пријатељи нису напустили, а стекли смо и нове. Асикс је први међу њима, али и сви остали заслужују велико ХВАЛА, јер захваљујући њиховој помоћи трајемо и сваке године смо све бољи. Промотери АСИКС Митрово Поље одбојкашког Кампа

такође су били значајни? - Милија Мрдак, кога сам некада тренирао, репрезента тивац Србије, је пре четири године био полазник на првом Кампу, а сада је био промотер, као и бивши одбојкаши Рибнице Иван Тодоровић, Мирко Радевић и Владимир Усиљанин, а као шлаг на торту стигла је комплетна јуниорска репрезентација Србије чије је присуство изазвало праву хистерију, поготово међу женским делом полазника Кампа. Морам да напоменем да нас је посетио Мирослав Ристић тим менаџер јуниорске репрезентације Срби је, Драган Нејић доктор одбојке из Ниша, као и глумац Ненад Окановић (Село гори, а баба се чешља), као и да смо посетили Музеј вина и виноградарства у Александровцу што је деци оста ло као незаборавна успомена закључује Драган Ђорђевић који је огромну енергију уложио у одличну организацију АСИКС Митрово Поље одбојкашког Кампа 2010. Новина је и сајт Кампа www.kampmitrovopolje.com на коме се може видети како је све то изгледало ове године. А. Даишевић

Полазници на Кампу


31

6. август 2010.

КОШАРКА

ФУДБАЛ

Кошаркашки клуб Мецина из Краљева обележава јубилеј

ДЕСЕТ ГОДИНА ЈАКИ, ЛЕПИ, ФИНИ Четврти међународни кошаркашки Камп у Брзећу окупио дечаке из Србије и Шпаније

Кошаркашки клуб Мецина из Краљева основан је пре десет година и ових дана ће у у свом дому, Спортском центру „Сиђи до реке“, на обали Ибра, на свечан начин бити обележен тај јубилеј. У међувремену, по четврти пут, овај млади и узорни спортски колектив је у Брзећу организовао Камп који је ове године добио префикс и међународни, јер су међу полазницима и млади кошаркаши из Шпаније, дечаци који су први пут у Срби ји. - Прошло је првих десет година и могу да кажем да сада крећемо из почетка. Наша девиза „јаки, лепи и фини“ остаје, а спремили смо нови концепт рада и развоја КК „Мецина“. У скло пу наших активности већ четврту годину у Брзећу организујемо Камп и радујем се што он из године у годину расте и развија, што имамо све више пријатеља и нових полазника. Захваљујући сарадњи са Школом кошарке „Ранко Жеравица“ из Мадрида ове године смо имали дечаке из Шпаније и неколико клубова који су први пут у Србији и чији су утисци фантастични. То је још један разлог за задовољство, а већ наредне године овде очекујем децу из још неколико земаља Европе – наглашава Зоран Миловановић оснивач и тренер КК „Мецина“.

Идеални услови које нуди Копаоник и хотел Јуниор заиста остављају сваког посетиоца без даха, па полазници Мецининог кошаркашког Кампа без проблема подносе терет тренинга два пута дневно. Млади Краљевчани и Шпанци као да су одрасли заједно, а то гости са Пиринејског полуострва сами потврђују. - Код куће се о Србији прича свашта, родитељи су се мало нећ кали, али овде смо заиста сјајно прихваћени и одушевљени смо. Доказ је да смо продужили наш боравак и обећавам да ћемо и наредне године бити у Брзећу. Рад на Кампу је врхунски, то сам и очекивао јер ваша кошарка је позната и најпризнатија у свету. Стекао сам много другова, бићемо у контакту и поново ћемо се видети наредног лета – у име полазника Кампа из Шпаније рекао је Мигел, млади кошаркаш Кахасола из Севиље коме је циљ играње у шпанској репрезентацији и одлазак у НБА лигу. Да кошаркашки камп у Брзећу постане међународни велике заслуге припадају још једном Краљевчанину, Саши Стра тијеву, који скоро две деценије ради у Шпанији, а од недавно је покренуо и школу кошарке „Ран ко Жеравица“. - Ранко Жеравица је највеће светско кошаркашко име, изу-

зетно цењен и уважаван у Шпанији. Он је мој кошаркашки отац и дугујем му велику захвалност што ми је омогућио покретање школе под његовим именом. Наредне године и он ће бити део овог Кампа, али је сада најваж-

није да су деца коју сам довео из Шпаније презадовољна, преко њих шаљемо једну нову слику о Србији и сигуран сам да ће наредних година све више младих Шпанаца бити у Србији на оваквом и сличним камповима. Наравно, као Краљевчанину ми је јако стало да остварим сарадњу са клубовима из мог родног града. Успео сам то преко Зорана Миловановића и сарадња ће бити још боља у будуће – каже Саша Стратијев који је пре неколико година организовао у Мадриду турнир на коме су учествовале јуниорске екипе Црвене Звезде, Партизана и Беовука. Брзеће смо напустили уз договор да наредне године у ово време поново будемо ту, а обећања су да ће Мецинин кошаркашки Камп бити још масовнији, са више учесника из иностранства. А. Даишевић

Меморијални фудбалски турнир

КЕНУ У ЧАСТ Навршило се осам година од трагичне смрти Драгана Трипковића Кена, фудбалског радника, судије интернационалца. Његове колеге фудбалске судије га нису заборавиле и протеклог викенда у знак сећања одржан је традиционални меморијални фудбалски турнир на коме су се појавиле екипе фудбалских судија Крушевца, Новог Сада, Крагујевца и Краљева. - У знак сећања на нашег пријатеља и врхунског судију одржавамо овај меморијални турнир и драго нам је што су се ове године уз комшије из Крушевца и Крагујевца одазвали нашем позиву и фудбалске судије из Новог Сада. Трудили смо се да будемо добри домаћини, да све буде онако како то заслужује Кено Трипковић који је дао немерљив допринос раз-

воју фудбалске организације,а судијске пре свега – нагласио је Светислав Марушић председник УФС Рашког Округа. Турнир је трајао два дана, а у полуфиналу Крушевац је победио Краљево са 5-4, док је Нови Сад био бољи од Крагујевца 2-1. Крушевљани су у финалу савладали Нови Сад резултатом 1-0, а у борби за треће место Краљево и Крагујевац су играли без голова, али су Краљевчани са пенала славили победу резултатом 4-2. Сви учесници Меморијала „Драган Трипковић Кено“ добили су плакете у знак сећања на овај турнир чију су организацију помогли ФС Краљева и Рашког Округа, УФС Краљева и Рашког Округа, породица Трипковић, фудбалски клубови Слога и Карађорђе из Рибнице. А. Даишевић

ПОРАЗ СЛОГЕ Фудбалери краљевачке Сло ге одиграли су нову контролну утакмицу у склопу припрема за наступајућу сезону. „Бели“ су на Златибору поражени од суперлигаша Металца из Горњег Милановца резултатом 2-1. Милановчани су повели голом Мисдонгарда Бетонлигара из једанаестерца у 25. минуту, а исти играч је у смирај првог полувремена увећао предност Металца. Ко��ачан резултат поставио је Александар Гојковић голом из слободног ударца у 50.минуту сусрета. Слога већ у среду игра против Јединства из Параћина,а за викенд у последњој контролној утакмици „бели“ ће поново одмерити снаге са горњомилановачким Металцем.

БИЦИКЛИЗАМ

ЈЕЛЕНА СРЕБРНА На првенству Балкана у планинском бициклизму које је одржано у Црној Трави такмичарка краљевачког Металца Јелена Ерић освојила је сребрну медаљу у конкуренцији јуниорки.

ТЕНИС

ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО На тениским теренима данас је завршено Отворено првенство града за играче до 14 година старости. У мушкој конкуренцији победио је Душко Боранијашевић из ТК Слобода Чачак. Он је у финалу победио Игора Продановића из Пожаревца са 2-0 по сетовима 6-3, 6-0. Треће место на овом турниру заузели су Милош Раденковић, Краљевчанин који наступа за београдски Сет Нец, и Самед Реброња из Новог Пазара. У женској конкуренцији победник Отвореног првенства Краљева до 14 година је Кристина Милетић из ТК ИВС Аранђеловац. Она је у финалу била боља од Тијане Лукић (ТК Краљево), најпријатнијег изненађења турнира, резултатом 2-0 по сетовима 6-3, 6-1. А. Даишевић


32

6. август 2010.

ОДБОЈКА Јуниори Србије напорно раде у Брзећу спремајући се за Европско првенство

НЕМА СКРИВАЊА, ИДЕМО ПО ЗЛАТО Кадетски прваци света не крију оптимизам пред Европско првенство. Све осим титуле првака Европе био би неуспех

На шампионат Старог континента у Белорусију јуниорска одбојкашка репрезентација Србије одлази са највишим амбицијама. Циља се најсјајнија златна медаља и то више нико не крије. Отуда у Брзећу, на падинама Копаоника, у прелепом амбијенту Хотела „Озон“, изабраници селектора Милана Жарковића марљиво раде спремају ћи се за оно што их чека од 28. августа до 5. септембра. - После пар година смо поново у Брзећу које нуди заиста сјајне услове за припреме спортиста. Окружени смо пажњом и на нама је да искористимо ове благодети и спремно дочекамо акције које следе – каже Милан Жарковић, селектор јуниорске репрезентације Србије и наставља: - Пре одласка на шампионат Старог континента у Белорусију имамо Балканијаду у Македонији, а потом и наставак припрема у Ивањици. Наравно да су сва размишљања усмерена ка Европском првенству, а ја могу да кажем да предводим изузетно талентовану генерацију играча, будућност наше одбојке, момке који су светски кадетски прваци из Италије прошле године. Отуда у Белорусију идемо да освојимо златну медаљу, ту скривања нема и не сме да буде. Јако сам задовољан њиховим радом, за-

лагањем, атмосфером. Добра је ствар што смо имали рад са 16 играча, а у међувремену списак је скраћен за два играча Рибнице Коларевића и Лисинца. Гро јуниоске селекције

Србије чине играчи који су у Италији покорили планету на кадетском светском првенству. Предводник те генерације и један од оних који ће у Белорусији јурити златну медаљу и од кога се највише очекује јесте Урош Ковачевић дете Рибнице и од ове сезоне одбојкаш Бледа. - Јако се напорно ради у Брзећу, јер су у првом плану кондициони тренинзи. Ипак, знамо шта нас чека и све мора да се издржи. Што се тиче Европског првенства у Белорусији моји другови и ја тамо идемо да освојимо злато, све друго би било велики неуспех. Не потцењујемо никога, али познајемо себе, свесни смо своје снаге, имамо врхунски рад, атмосферу и све предуслове да светској круни из Италије придодамо и

европску у Белорусији – непоправљиви оптимиста је Урош Ковачевић који је ове године имао деби и освојио прве поене за сениорску репрезентацију у Светској лиги. Стручни штаб нашег јуниорског националног тима није мењан, а дугогодишња сарадња селектора Жарковића и његовог првог сарадника Ђорђевића требала би да се крунише успехом у Белорусији. - Од када сам ја у јуниорској репрезентацији нисмо имали талентованију генерацију играча. Они су то потврдили у Италији прошле године освајањем злата на Светском првенству и убеђен сам да следе нове радости. Добро је што ћемо имати генералну пробу за ЕП на Балканијади у

Македонији. Тамо ћемо видети Бугаре, једног од ривала у групи у Белорусији и ту ћемо ухватити прави залет за оно што нас чека – наглашава Драган Ђорђевић, први сарадник селектора јуниорске репрезентације Србије. Брзеће зрачи оптимизмом и то са покрићем. Јуче кадетски светски прваци сада су годину дана старији, искуснији, раде одлично, а талента им не недостаје. У Белорусији ће за ривале у групи имати селекције домаћина, Француске, Италије, Шпаније и Бугарске, а победе у тим мечевима воде као финалу и трону. Уверили смо се у Брзећу да би све сем злата у Могиљеву и Бобрујску за ову селекцију Србије био неуспех. А. Даишевић

Нови прволигаш Гимназијалац из Краљева почео са припремама

„ШАРМЕРКЕ“ КРЕНУЛЕ У СУСРЕТ ИЗАЗОВИМА После историјског успеха и пласмана у Прву лигу Србије одбојкашице краљевачког Гим назијалца почеле су првог августовског понедељка у припреме за нову такмичарску сезону. У новом друштву популарне „шармерке“ наступиће са незнатно измењеним тимом, јер осим Биљане Кијановић која је у Новом Саду (због посла) све остале играчице су биле на првом тренингу у парку Пљакин Шанац. - Имамо два месеца до дебија у Првој лиги, али новајлије смо, све играчицсе су ту из Краљева и није било разлога да не кренемо мало раније са радом. Добро ће нам доћи. Задовољна сам одзивом, као и учињеним у прелазном року. Имамо млад тим који чине углавном средњошколке, али нема страха, идемо ка новим изазовима, у другом рангу такмичења у Србији, храбро и са

жељом да на прави начин представимо краљевачку одбојкашку школу. Што се рада тиче до краја августа смо у Краљеву, потом следи десет дана припрема највероватније на Гочу,а потом ћемо одиграти већи број контролних мечева. Имамо и учешће у Купу Срби је где нас чека гостовање у Трс тенику – нагласила је на првом сусрету са новинарима Анђел

ка Тијанић тренер краљевачког Гимназијалца. Нових лица у Гимназијалцу има више. Из Лазаревца су се у Краљево вратиле Јелена Раковић и Даница Гаљак, Александар Речевић и Ана Ћурчић су дошле из Рибнице 04, док је Милица Цветановић стигла из ОК „IV краље вачки батаљон“. Тиме списак појачања није заокружен. Гим-

назијалац из дана у дан и организационо јача, па не би тре бало чудити ако до почетка сезоне у клуб из Доситејеве ули це стигне још нека играчица. - Сигурно је да смо отворени за свакога ко мисли да може да се афирмише у нашем клубу, није искључено да стигне још неко појачање, али биће времена за ту причу. Сада смо окренути овом тиму, да се добро спремимо и максимално ангажовано уђемо у наступајућу сезону – закључује Анђелка Тијанић. Циљ клуба је опстанак у прволигашком друштву,а по атмосфери, почетку рада и играчком кадру убеђени смо да ће „шармерке“ остварити зацртано. Тек, сала ЕСТШ „Никола Тесла“ биће ове сезоне знатно посећенија и прави одбојкашки бастион за краљевачке одбојкашице. А. Даишевић


IN 2921