Page 6

6

26. август 2011.

Рационализација процеса образовања

НЕРАВНОПРАВАН ПОЛОЖАЈ

Рационализација образовног процеса у селима може да има далекосежне последице на опстанак малих средина

Министарство просвете je припремило пројекат рационализације мреже школа у Србији, у циљу ефикаснијег и квалитетнијег образовања, али тај стратешки план неће подразумевати отпуштање радника и резове који би довели у питање читав образовни систем. Рационализацијом ће бити обухваћене све основне и средње школе, а њен ефекат ће бити најпогубнији на сеоске средине, тамо где не постоји довољан број ученика за формирање комплетних одељења. Ово би могло да доведе и до затварања појединих школа на сеоском подручју, на чије негативне ефекте указују краљевачки радикали. Рационализација се, по њима, спроводи по препоруци Светске банке, која није надлежна да саветује једну државу како ће да уреди своје образовање. Последица овако спроведене рационализације могло би да доведе до гашења школа које су једина нада за опстанак малих средина. Поједине школе налазе се и по 40 километара удаљене од града, а превоз ученика до нових, који најављује Школска управа, веома је тешко организовати током зимских месеци. Рационализација процеса образовања је неминовност, али за њено спровођење треба утврдити јасна правила, тврде радикали. Просветни радници се проглашавају за технолошки вишак после бодовања на основу година радног стажа, резултата у раду, имовног стања и других критеријума, а директори школа су „пребацили врућ кромпир у руке синдиката“. Код смањења броја ученика и сажимања одељења сви просветни радници нису у равноправном положају. Док наставници предметне наставе остају без одређеног процента часова, учитељи би могли да остану без посла. До знатних уштеда у образовном систему, по њима, може се доћи и на друге начине. У том смислу индикативан је случај извођења наставе физичког образовања у трећем и четвртом разреду основних школа за које су, током дугог низа година, трошена дупло већа средства од по-

Срећко Костић, Илија Чабаркапа и Мијат Лазовић требних. Наиме, за извођење наставе плаћани су наставници физичког васпитања који су изводили наставу и учитељи који ту наставу нису изводили. Радикали указују и на проблем запошљавања нових радника, уместо оних који су отишли у пензију, пре него што се изврши рационализација наставе. Рационализацијом наставе требало би да се постигну значајне уштеде у плаћању доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, али и да се онима који немају пун фонд часова омогући да га добију. Пракса показује да није мали број школа у којима један предмет предају по два извршиоца са по 40 и 60 процената фонда потребних часова. Док трошкови плате радника остају на истом нивоу, уплаћују се по два дориноса за осигурања. - Откад је кренуо процес рационализације просвете у Србији, од јануара 2006. године исплаћене су отпремнине људима који су изразили жељу да напусте школу. Школе су напустили људи који су већ имали испуњен један од услова за одлазак у пензију. По закону су имали право да раде до краја школске године у којој су стекли то право. Никаква уштеда није направљена јер су на њихова места примљени други просветни радници – каже Срећко Костић, одборник Српске радикалне странке у Скупштини града. На основу изнетих примера радикали закључују да не по-

стоје јасни критеријуми по којима се врши рационализација процеса образовања. Смањење броја ученика у школама и у наредним година ће постојати као реалност. Али, пример сеоских школа не може да се сведе само на статистику и економију. Држава би морала да поведе рачуна и о неким другим интересима, а не само уштеди. Пре десетак година школа у Каменици је, кажу радикали, била пред затварањем због смањеног броја ученика. Данас има

два учитеља и ради у две смене. Да је тада затворена, данас не би постојала, а ђаци са овог подручја морали би да иду у много удаљеније школе. - Стратешка политика ове државе је усмерена на развој пољопривреде. Србија нема шансу у производњи авиона и камиона, има шансу само у пољопривреди, а школа, путеви и амбуланте су основа за останак људи на селу – тврди Илија Чабаркапа, заменик председника Градског одбора Српске радикалне

странке у Краљеву и наводи пример истуреног одељења школе „Петар Николић“ из Самаила које постоји у Ласцу. Због неисправности воде за пиће је, кажу, пре годину и по дана Санитарна инспекција затворила школу, а мештани спречили да дође до привременог премештаја деце у матичну школу, у страху од трајног затварања школе. Након тога, школа је наставила са радом, а питање водоснабдевања и даље није решено, иако су мештани предлагали да о свом трошку ископају канале и купе пластичне цеви. Шеф одборничке групе радикала у Скупштини града, Мијат Лазовић тврди да рационализација образовања погађа само српску децу. - Не односи се на националне мањине, као што је случај са Мађарима у Војводини. Нека има пет ученика у одељењу, нема спајања ни укидања на основу стечених права из ранијег периода. У истим школама где су српска деца, стечена права се укидају, па има и спајања и укидања одељења – каже он. Т. Радовановић

Забележено у Дому пензионера у Краљеву

ЖИВИ, ЖИВИ ДУХ ПЕНЗИОНЕРСКИ Увек се каже да свака птица своме јату тежи. Према томе, куда ће краљевачки пензионери него у Дом за дневни боравак, где је и седиште Градске организације пензионера. Долазе пензионери у свој кутак да мало попричају, попију кафу и понеко пиће, и измере крвни притисак. Понекад погледају нешто на телевизији, па и презалогаје по мало нижој цени. Долазе да упитају шта има ново за најстарију популацију Краљевчана. Погледају на огласну таблу да виде шта се на њој оглашава. Ових дана стоји оглас да се пензионери могу уписати за одлазак на излет у Лесковац, на Роштиљијаду, 31. августа 2011. год. У канцеларији смо нашли вредне службенике, Љубомира Биорца и благајницу Веру, који

Љубомир Биорац су имали пуне руке посла. Разговарали смо са чика Љубом и

упитали га колико има година и од када је у пензији? Каже да је рођен 1919. године, а да је у пензији од 1981. године, већ 30 година. Не само да је пензионер, већ он свих тих година обавља по неку функцију у Удружењу. Прве четири године је вршио дужност секретара Регионалног удружења пензионера Крушевац, коме је тада припадало 15 општинских удружења. Следеће четири године био је секретар Општинске организације пензионера Краљево и члан разних комисија, за стамбена питања, бањска лечења и рекреацију, а тридесет година је члан Надзорног одбора Удружења пензионера. Пожелимо чика Љубомиру да још дуго година буде у животу! Па, нека доживи стоту!!! Илија Шекуљица

IN 2976  

Ibarske novosti

IN 2976  

Ibarske novosti