Page 5

5

26. август 2011.

разрешени директор „Ливнице“

СЕ НЕ МОЖЕ дозвољавао и располагао сам новцем у маниру доброг привредника. То показују и резултати пословања. Довођење новог директора има само једну сврху, склонити чувара „Ливничких“ пара и омогућити генералном директору да их користи без пардона. Међутим, оно што може да узме из „Ливнице“ не може да покрије ни десети део дуговања које има према добављачима, а ту је још и дуг од две и по плате, и то за време док је „Фабрика вагона“ била државно власништво. Зато се јавности сервира Конго, Азербејџан и слично. Кад немаш посао, причаш о добрим намерама. Уосталом то и није изум директора, већ изум државе. Крајњи циљ је, баш нас брига ако се „Ливница“ угаси. Не знају да ће на крају тих 68 радника морати да окаче на вагоне. До сада су зарађивали плату сами, а убудуће ће бити слати на плаћено одсуство, као што раде са другим радницима. Онда радници „Вагоноградње“ неће више да раде, или ће се ући у већу дубиозу. Ако неко реши да гаси „Ливницу“, и наиђемо на државу као противника, а слутим да би она могла то да буде, против државе се не може. Била би то донкихотовска борба, а ја не желим да учествујем у њој. Жалите ли за местом директора? - Ја нисам учио школу за директора. Од 33 године колико радим у „Ливници“ само 6 година сам био директор. Био сам технички директор код директора који су били металурзи. Никада ми није сметало да будем други када изнад себе имам човека из струке који разуме то што радим. Никада није било важно ко је ко. У ливници се одлуке доносе у делићу секунде. Погрешна одлука може да угрози животе оних који раде и нема времена за консултације. Ако имам пуно поверење директора да донесем одлуку, онда ће онај ко је металург разумети зашто сам донео ту одлуку. Ако није металург, може донети небулозно решење, а ја бих могао да будем прогањан због његовог незнања. Лив има 1400 степени. То је сила, а против силе се не може.

Мораш да управљаш силом, а не она тобом. Зато мораш у секунди да предвидиш последице. На основу тих блиц размишљања доносим одлуке. Због тога никада никога нисам оптуживао и кад не успем. Кад год смо имали металурга за директора нисам имао страх од одговорности јер сам знао да они то разумеју. Ако долази неко ко мора све да ме пита, опет сам ја главни. Зашто ме онда смењујете? Мој одлазак у погон и жртвовање је била моја одлука и ако то очекују сада, онда су се прешли. Понуђено вам је место техничког директора? - Претило ми је истеривање из „Ливнице“, али генерални директор је прагматичан. Знао је да ће да покупи ове паре, али неће имати нове. Његов предлог је да будем технички директор да би правио паре. Заступник капитала покушава да ме елиминише из „Ливнице“ јер сматра да сам превише опасан. То се већ дешавало 2003. године када су истерали све металурге и поставили за управника човека који се бавио продајом фарбе. Како је „Ливница“ до сада пословала успешно? - „Ливница“ може да функционише са овим нивоом зарада са 1 до 1,2 тоне по човеку. Ако се прими више људи, мора да се производи много више. Ми смо димензионисали „Ливницу“, тако да можемо да правимо 1,2 тоне и опстајемо. За то је потребно знање и искуство, неко ко познаје ливницу као свој џеп и зна да ради све послове у њој. И где сте ту ви? - Ја волим посао који радим и то је врхунски професионализам. Најгоре је што о мени суде људи који то не знају. А „Фабрика вагона“? - Са овим бројем запослених, структуром и управом, „Фабрика вагона“ нема перспективу. Оно што ме брине, и зашто сам неспокојан, је судбина „Ливнице“ која никако не би требало да потоне заједно са Фабриком и заиста сам прижељкивао да будемо приватизовани само да би изашли из негативног амбијента „Фабрике вагона“. Шта је решење за излазак из

дубиозе? - Једини начин је да држава залегне неким субвенцијама, али држава нема пара за све. Треба да се направи социјални програм, утврди стварни вишак радника, сачува здраво језгро и направи програм тако да људи примају плате. Ако се повећава обим посла, треба повећати број радника. И за ово је потребна интервенција државе, али би ова „инвестиција“ била исплативија од пуког давања субвенција за покриће губитака. Шта кажу радници? - Радници су људи са села. Њима одговара да иду на плаћено. Имају плаћене доприносе и 60 посто плате која је, кад год да стигне, добродошла. Али, неко треба да заради и за њих. Шта ви очекујете? - Надам се да ће у марту следеће године бити избори и да ће дан после избора неко бити ухапшен. Ја то не прижељкујем, али очекујем. Очекујем да ће почети да стижу кривичне пријаве са доказима, а да ће тадашње судије да суде по закону. Бојим се да ће можда неке године „Фабрика вагона“ бити нека нова Колубара.

Неко је чекао Колубару пет - шест година да се објави. Аргументи на крају побеђују у бици против функција, а кад је крај, не знам. Имам довољно живаца, а на смењивање сам навикао. Ово ми је треће или четврто смењивање и после тога враћање, па сам стекао неки имунитет. Код мене постоји једна врста спокоја јер је ово већ виђено и знам шта ће да се дешава. Не може ништа да ме изненади или жестоко погоди. Шта мислите о помоћи политичара? - Искористио бих прилику да апелујем на народног посланика Јована Нешовића, који је доста помогао да „Фабрика вагона“ стане на ноге на почетку 2010. године, да утиче на спречавање урушавања једног доброг и перспективног предузећа као што је „Ливница“, кроз институције система чија су му врата отворена. Уосталом, ако је патриотски чин помагање у активирању производње у погонима који нису радили, као што је „Магнохром“, ништа мање патриотски није спречавање урушавања погона који су радили. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић Фото: М. Радовановић

Када је донета одлука о смени са места директора? - Управни одбор је донео одлуку о мојој смени још у марту месецу, али су се мало заиграли, заборавили су да немају право да ме смене, па је то преформулисано као предлог за Скупштину концерна. Значи, смењен сам четири месеца пре Скупштине. Много је ружно кад се каже да сам истеран из Управног одбора зато што је то тражила Агенција, а тамо о томе немају појма. А пре тога? - Прошле године су „Ливницу“ приказали као успешан део. Данас кажу да директор који успешно води предузеће не ваља. Директори других организационих јединица су изабрани поново? - У „Фабрици вагона“ постоје милионски губици, а поново се бирају директори који су те губитке направили. Разлози за губитке се не пријављују Агенцији за приватизацију са којом може да контактира само заштитник капитала. Како су радници реаговали? - Радници ме не воле јер не могу да воле онога ко их тера да раде. То што ме цене је друга прича. Ја нисам ту да ме воле, већ да професионално обављам послове. А нови директор? - Нови директор је жена која се никад није бавила руковођењем, нити била у производњи. „Ливница“ је производно предузеће, не бирају референта за културу. Шта су још предности „Ливнице“? - У „Фабрици вагона“ је однос режија и производња 3:1 за режију. У „Ливници“ је однос 3:1 у корист радника, а директор није имао канцеларију, секретарицу, на службени пут одлазио својим возилом, а тек у последњих годину дана наплаћивао само трошкове горива. Како тумачите смену са места директора? - Глобални разлог је потреба генералног директора да он, а не директор „Ливнице“ располаже парама „Ливнице“, као што то незаконито ради у „Вагоноградњи“ и „Термопластици“. Ја то нисам

IN 2976  

Ibarske novosti

IN 2976  

Ibarske novosti