Page 4

4

26. август 2011.

Интервју: Зоран Богдановић-Гибе,

ПРОТИВ СИЛЕ Разрешени директор „Ливнице“ верује да његовим разрешењем без озбиљних критеријума жели да се докаже да неспособни смењују способне, по систему „два лоша убише Милоша“ Крајем новембра прошле године медији су као ексклузивну пренели информацију да ће се у две највеће фабрике у граду ове године запослити око 1000 нових радника, од тога 400 у „Фабрици вагона“. Средствима за подстицај вагоноградње, речено је тада, помоћи ће се „Фабрици вагона“, а производња 600 теретних вагона за потребе железница Републике Српске обезбедиће краљевачкој фабрици посао за наредне три године. Веровао је у то и Зоран Богдановић, тадашњи директор „Ливнице“. Већ у децембру исте године јавили су се проблеми са кашњењем плата. Богдановић је, као члан Управног одбора „Фабрике вагона“, предлагао да сви чланови поднесу оставку, а комплетно руководство буде смењено, јер није испуњен циљ постављен на првој седници одбора, да се зараде исплаћују месец за месец. Предлог није добио подршку осталих чланова, а онај ко у Србији штрчи, каже Богдановић, постаје апсолутно непожељна особа. - Од 14. јануара, када је раскинут уговор са Украјинцима, до почетка децембра 2010. године ја сам био кооперативни, прогресивни члан Управног одбора који је имао резултате. Обезбеђиван је посао и зараде исплаћиване како је договорено. Иза тога су почеле да испливавају старе навике, а када сам се успротивио декадентним навикама, постао сам „страно тело“ у Управном одбору. Кад су кола пошла низбрдо и дошло до заостајања плата, почели су да шминкају ситуацију. До тада није било потребе за шминкањем. Они су шминкали, а ја сам скидао шминку. Мене шминка, кулисе и представа не занимају. Истина је гола, ма како била обучена. Какви су били резултати „Ливнице“? - Од планираних 82 милиона динара, „Ливница“ је у првих шест месеци ове године реализовала 42,5 милиона или милион и по више од плана за пола године.

У јулу месецу је фактурисано 13,6 милиона динара, или 2000 евра по једном од 68 радника. Ове године, на дан 25. јула, разлика између фактурисане реализације и обавеза према добављачима је била 11,8 милиона. Разлика између онога што је продато и онога што смо купили је скоро 12 милиона динара. Упркос томе, генерални директор нам је незаконито забрањивао поделу плате. А остатак „Фабрике вагона“? - Када би фабрика имала такав резултат, на више од 800 запослених требало би да има преко милион и 600 хиљада евра. Они су неколико пута испод тога. У политици квалитета стоји да треба да проценимо и задовољство купаца. То је перформанса која се мери и ми од купаца имамо, за 2010. годину, оцену 4,67 на скали од 1 до 5. Зашто сте смењени са места члана Управног одбора? - Један од разлога због којих сам смењен је што сам позвао инспекцију за рад да спречи блокаду исплате зарада, али се она огласила ненадлежном. У Фабрици су мислили да сам сепаратиста јер

сам хтео да систем пословне политике „Ливнице“ „наметнем“ као могући рецепт за пословање „Фабрике вагона“ у оним деловима где је он применљив. То је систем где сви све раде. Редуковали смо број људи на 68, а радимо као кад смо имали 90. Тај систем постоји откад постоји „Ливница“, с тим што интензитет примене зависи од директора. Када су почели социјални програми, ми нисмо имали дилеме. Правили смо социјалне програме према потребама „Ливнице“, а не према потребама људи. Када је рађен последњи социјални програм, нисам пријавио ниједног радника као вишак. То значи да смо у претходним програмима очистили вишак и то одржавали. И у овој ситуацији 15 људи је имало право да оде на социјални програм, али сам остао на становишту да су потребни „Ливници“. Сада се осећају погођеним јер је неком изгледа стало да затвори „Ливницу“. Њихова ситуација је погоршана и ја се морално осећам као неко ко им је одузео право на нерад, а да примају плату. Како су прихватили тај си-

стем рада? - Формално правно гледано, немам механизам да их натерам да раде. Једини механизам који је постојао је онај који сам примењивао. Радио сам на свим радним местима тако да су и они, из поштовања према мени, радили без одбијања, роптали али радили, наравно на пословима за које су обучени. Како изгледа тај рад? - Шест сати сам у погону без бенефицираног радног стажа, али то је моја одлука и не жалим се на њу, нити се кајем. Радили су тако сви из руководства. Направљена су правила понашања која сада могу само да буду нарушена, а никако поправљена. И то је некоме засметало? - Овде не смеш да штрчиш. Имамо фабрику која је у дубиози, али не смем да кажем колико јер бих могао да будем најурен са радног места због одавања пословне тајне. Као изговор за милионске губитке наводи се земљотрес, светска економска криза. Како „Ливница“ не би штрчала, треба је упросечити на нижи ниво. Систем „што горе то боље“ је систем који важи у

држави, па што би Фабрика била изузетак. Од када нисте члан Управног одбора? - Моја је смена била предвиђена за 27. јуни ове године. Тада су били мање мудри, па су то обнародовали. Уследила је оштра реакција „Ливнице“ у којој постоји такозвани преговарачки тим, који је направљен пре неколико година. „Ливница“ се није прикључивала штрајковима јер смо знали да би у том случају изгубили купце. Тим је увек преговарао да не бисмо дошли до штрајка. Током преговора са генералним директором дошло се до закључка да моја смена не би донела ништа добро, те да ћу остати кандидат за реизбор директора. Сазнао сам од колеге, који је био на неком регионалном састанку средином јула, да ћу бити смењен. Био је то знак да се нешто кува и 25. јула одлазим на одмор. Управни одбор се заказује за 28. јул. Већ се шушка о смени, али се не зна ко је директор. Име кандидата се и даље не објављује јер су веровали да сам толико моћан да могу да покренем раднике.

IN 2976  

Ibarske novosti

IN 2976  

Ibarske novosti