Issuu on Google+

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

ВОЋЕ ЗА ЕВРОПУ?

Када је изгубљено тржиште на Jадранској обали, краљевачки воћари се окренули према Русији. Испред хладњаче у Врдилима

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2976, 26. август 2011, 30 дин, Излази петком

воћари, и дугачки редови трактора Само два дана касније воће је пуних шљива, крушака и другог на пијацама у Москви и Санкт Певоћа, чекају на утовар у велике тербургу. шлепере. стр. 13

Интервју: Зоран Богдановић-Гибе, разрешени директор „Гибњаре“

ПРОТИВ СИЛЕ СЕ НЕ МОЖЕ

стр. 4

Цене енергената основни узрок пада животног стандарда

ПРОМЕНА ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

стр. 7

Месец дана од почетка изградње спортске хале у Краљеву

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ГРАЂЕВИНСКИ ПОДУХВАТ

стр. 16

Прва фудбалска лига

ДМИТРОВИЋ ЗА ПРВЕ БОДОВЕ

стр. 32


2

26. август 2011.

Посета немачке канцеларке Ангеле Меркел Србији

БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

За добијање статуса кандидата за пријем у Европску унију неопходно је постизање резултата у дијалогу Београда и Приштине, омогућавање Еулексу да ради на целом Косову и укидање паралелних структура у покрајини Дуго најављивана посета Београду немачке канцеларке Ангеле Меркел потврдила је оно о чему се стрепело. На најдиректнији начин Меркелова је изложила немачке ставове о испуњавању услова за добијање статуса кандидата за приступање Европској унији. Немачка јасно подржава европску перспективу Србије, а за добијање статуса кандидата за Србију је неопходно постизање резултата у дијалогу Београда и Приштине, омогућавање Еулексу да ради на целом Косову и укидање паралелних структура на Косову, а не успостављање нових. У ситуацији када је смањена опасност о предузимању унилатералних корака може се водити дијалог, а сва питања не могу се решити у једном потезу. Зато сви морају бити спремни на прагматизам. Преговори са Европксом унијом представљају дуготрајан процес у коме треба решити сва отворена питања, а не прећуткивати их, поручила је немачка канцеларка и потврдила жељу да Србија постане пуноправни члан европске заједнице држава. Србија је учинила доста на европском путу, усвојила законе према критеријумима из Копенхагена, али је важан и однос према суседним државама који треба решавати уласком у одлучујућу фазу процеса европских интеграција. До напретка у практичним питањима не може се доћи преко ноћи, али је неопходно говорити о свим темама. Током разговора са немачком канцеларком, председник Србије Борис Тадић је нагласио да Србија нема илузије о уношењу новог конфликта у Европску унију, која и сама има доста проблема. Управо због тога жели да реши све конфликте на простору југоисточне Европе и Западног

Балкана. Ово је уједно и основа политике, истакао је Тадић, коју су на претходним изборима под-

ржали грађани Србије. Србија има своје принципе у решавању конфликата са којима

се суочава и жели да са немачким пријатељима пронађе практични пут којим ће се сачувати

НЕМАЧКА И СРБИЈА ВАЖНИ ПАРТНЕРИ Немачка и Србија су изузетно важни политички и економски партнери, закључили су на састанку председник Владе Србије Мирко Цветковић и канцеларка Немачке Ангела Меркел. Како се наводи у саопштењу владе, Цветковић је упознао немачку канцеларку са реформским законима донетим у оквиру процеса придруживања Србије ЕУ, макроекономском ситуацијом у Србији и реформама које је Влада Србије до сада спровела у циљу побољшања инвестиционог амбијента. - Немачка је највећи спољнотрговински партнер Србије и

један од најзначајнијих инвеститора. Немачке компаније већ годинама успешно послују у Србији и оне су најбоља препорука будућим улагачима - рекао је Цветковић. Меркел је у разговору истакла да је упозната са позитивним

искуствима немачких инвеститора у Србији и да постоје велики потенцијали за даљи развој сарадње, пре свега у области инфраструктуре и енергетике, а посебно обновљивих извора енергије. Немачка канцеларка је истакла да Србија треба да посвети посебну пажњу развоју малих и средњих предузећа. На састанку је истакнуто да ће Немачка преко своје Развојне банке КФВ наставити да подржава пројекат формирања Развојне банке Србије, наводи се у саопштењу Владе Србије. ФоНет

дигнитет свих народа, политичких ентиета и земаља у региону. Са друге стране очекује да ће Немачка имати разумевања за комплексност политичког процеса на Западном Балкану, јер политички преседани могу да произведу опасан домино ефекат. Србија је опредељена за проналажење решења у дијалогу, јер се само кроз дијалог може пронаћи дугорочно одрживо решење, али и решења техничке природе који омогућавају нормалнан живот људима. Намера Приштине да се унилатералним актима мења ситуација на Косову и успоставља нова политикча реалност је очигледна, а за Србију је неприхватљиво да се награђује онај ко спроводи унилатералне акте или акте насиља који воде стварању нове реланости на терену. - Водећи Србију, креирајући визију њеног развоја мислимо не само о српском народу, него о свим народима који живе на простору Југоисточне Европе рекао је Тадић и истакао да сматра ту политику једино одговорном и могућом. Простор југоисточне Европе има извеснију будућност једино у Европској унији која никада неће бити комплетирана као политички, економски и мировни пројекат, уколико не буде интегрисала Западни Балкан. Србија не тражи никакве уступке на путу ка Европској унији и испуниће све критеријуме за добијање статуса кандидата, али жели и одређивање датума за почетак преговора. Тек ће тада бити учињен онај судбоносни корак и неће бити могуће да дође до ревизије овог процеса, а то би подстакло и друге у региону да се реформе брже спроводе. Т. Радовановић Фото: ФоНет

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com


3

26. август 2011.

ГЛОБУС Од петка до петка: Ко је, по мишљењу америчких психолога, најпоузданији кандидат за шефа државе

НЕМА БОЉИХ ОД ЛУДАКА И КЛОВНА У САД се већ захуктава председничка кампања, још ”испод жита” и трка за прву фотељу у Кремљу. - Истраживања научника о томе какви су били досадашњи кандидати и победници на изборима. - Зна ли се ко у ствари одлучује на бирачким местима, гласачка машинерија или богате мецене?

Свугде у свету се зна, бар тамо где тврде да царује демократија и верују у људске слободе, кад ће избори. Нарочито они редовни, али кад ствари у држави не иду обећа ним путем, онда није под знаком питања да се гласачке кутије изнесу и пре времена. Читав тај поступак зависи и од уставних и законских правила, па понегде, кад власт није рада да уступи фотеље, може да дође и до тога да се моћни појединци, преко својих партија, чак и узјогуне. Ових дана то у Италији чини Силвио Берлускони, не да на проверу свој мандат, тврди како влада на чијем се челу налази успешно крмани привредном кризом. Времешни премијер, кога сам, да се похвалим, још давно упознао кад је као новинар и потом власник мале ТВ станице у својој земљи долазио на наше, југословенске, тв фестивале у Порторожу и Бледу, извукао се сада кроз иглене уши у парламенту, тесном већином сачувао је владу. Претходно се извињавао Борису Тадићу што одлаже већ заказану посету Београду, власт је, ипак, преча од путовања у било коју земљу. Италија је, иначе, позната од раније по честој измени влада, али је Силвио, за кога сви тврде да је контроверзан због често неуобичајених и надасве непротоколарних поступака, успео да стабилизује кабинет. Добрим делом и захваљујући разумљивим интересом европских савезника и покровитељима с оне стране океана, којима није свеједно ко ће и колико управљати стратегијским значајним Апенинским полуострвом. Сећам се да је, баш када је Рим у питању, долазило до обрта у последњи трен у одлуци ко ће у премијерску фотељу. Осамдесетих година прошлог века веома моћно се котирала Комунистичка партија, били су перјаница тадашњег захукталог еврокомунизма као неке врсте већ прихваћеног или толерисаног, чак и у Москви (тада крајње непопустљивој када је у питању била такозвана социјалистичка заједница), хуманијег развоја на истим социјалним и политичким правилима. На челу италијанских комуниста се налазио, као генерални секретар, Енрико Берлингуер, који је имао

све шансе да постане председник владе, то су поврђивале и предизборне анкете. И одједном, попут грома из ведра неба, одлука Берлингуера да одустане, тако је у договору са Белом кућом одлучио Кремљ, који је издашно финансирао комунисте и сличне партије широм света... Некад се тако радило, а сада, кад су захуктале припреме баш на та два места, у Русији и Америци, намеће се питање ко све и одакле можда диригује изборним процесима и да ли су грађани само пасивни учесници или од њиховог гласа стварно зависи да ли ће се појединац или партија наћи на најзначајнијем положају. Руси излазе на бирачка места у марту 2012, одлучују се за депутате Државне думе и локалне скупштине, али и за председника државе. Добрано верујем да ће исход у Русији, нарочито онај председнички, утицати у новембру исте године на то ко ће се уселити у фамозни Овални кабинет Беле куће, а нешто мање ће се руски избори одразити на одлуку Американаца о трећини сенатора и комплетан Представнички дом Конгреса. ПОЛАКО, АЛИ СИГУРНО У Русији се, иако термин није далеко, не журе бар превише јавно са изборном кампањом. У медијима има приче, а ТВ станице, нарочито она централна и што се каже државна, педантно води рачуна да и Медведев и Путин буду равноправно заступљени према положају. Јасно се, међутим, примећују планови. Садашњи премијер је шармантнији, непосредан у опхођењу, осећа без патетике саговорнике и, као бивши спортиста, видно је и даље у врхунској форми и због тога веома покретан и увек спреман да изненади сналажљивошћу у свакој ситуацији. У политичком смислу разумљиво је Путиново оснивање широког народног фронта, који ће, поред партије „Јединствена Русија“, окупити очигледно све слојеве друштва и на тај начин осигурати, по свему судећи, двоструку победу - за шефа државе и стабилну већину у парламенту. Путин се није званично изјас-

нио, наравно да то није урадио ни Медведев. Још је рано, кажу, да објаве кандидатуру. Није искључено и да се договоре, али је јасно већ сада да разне невладине организације, дисиденти којих није мало и чак велике силе у свету не би баш са одушевљењем гледали на повратак Путина у Кремљ, он је за њих чвршћи и, према томе, мање подесан за сарадњу, ни мало попустљив кад су у питању интереси Русије. То је и разлог што је већ сада пронађен још један играч за председничку трку, мада ће се укључити засигурно и лидер комуниста Генадиј Зјуганов и председник Либерално-демократске партије Владимир Жириновски. Нови џокер је 46-годишњи Михаил Прохоров, нежења са капиталом који се процењује на близу 20 милијарди долара. Богатство је стекао куповином комбината за прераду никла у Нориљску, а у Америци има чак, као једини странац, власништво над кошаркашким клубом из НБА лиге. Његовој новој партији прикључили су се и некадашњи Јељцинови ученици попут Чубајса, Немцова, а и заклети дисидент и шаховски ас Гари Каспаров. Прохоров не зна, иако има стручне саветнике и са стране, да се политички влада, већ је дошао у сукоб са тек створеном ћелијом у Санкт Петербургу, а један од угледника што га је напустио каже: „Партијом се не руководи као у бизнису!“. И у јавним наступима већ је успео да се замери. Најпре Путиновој партији, јер је предложио да Русија прихвати евро и придружи се стварању некакве ”велике Европе”. Опоненти су одмах енергично одговорили тврдњом да је Прохоров заборавио одакле је и коме припада, а већ је почео да се придружујe онима који би поново да, као у доба уништавања Совјетског Савеза и после, у време владавине Јељцина, разбуцавају руску територију и предају богатства давањем страним компанијама још богату индустрију и, прихватањем европске валуте, прелазак на пуну финансијску контролу са седиштима у центрима светских сила. Такав систем и такво време Русије смо на једвите јаде преживели и

сада, кад смо државу подигли са колена, јављају се нови ”спасиоци” да нам препоручују рецепте за будућност на основу туђих налога. Тешко да ће то и један грађанин наше земље прихватити, јер је замка која се нуди веома видљива – били су јасни из Путинове партије. Прохоров ме у много чему подсећа у политичком смислу на београдског бициклисту Милана Панића, који је наједном заблистао у Србији, убрзо изгубио стрпљење, потамнео и вратио се кући у америчку Пасадену у Калифорнији. НИШТА СЛУЧАЈНО Више од годину дана има до избора у Америци, али Барак Обама ништа не препушта случају. Тако је то, уосталом, увек на ”новом континенту”, где је кандидат за председника у суштини мање важан од изборног штаба и значајног круга мецена и добротвора што улажу, да би им се касније то добрано вратило, огромне суме новца. Обама је први мандат добио у повољним политичким околностима, све му је ишло на руку, али сада не цветају руже – држава се на једвите јаде извукла из бар привидног финансијског банкрота, а изазвани ратови на више места у свету не дају такође очекиване резултате. Становник Беле куће је чак и јубиларни педесети рођендан прославио поприлично без помпе, али је већ основао изборни штаб и сместио га у Чикаго. Шеф је Џим Месита, који је напустио председ- ничку администрацију да би се сасвим посветио кампањи. И, наравно, сакупљању новца, који мора да достигне једну милијарду долара. А то је за чак 300 милиона више него што је потрошено за председничке изборе 2008. године. Први конкурент Обами већ се појавио у име Републиканске странке и са крајње оптимистичком изјавом: ”Садашњи председник може слободно да већ сада пакује кофере, ја се усељавам у Белу кућу!”. То је рекао 61-годишњи Рик Пери из Даласа са богатим политичким и руководним искуством на месту гувернера Тексаса већ два пуна мандата. Широј, па чак и светској, јавности остао је упамћен и по

томе што је недавно, у априлу, издао наредбу којом је два дана прогласио за општу обавезну молитву да падне киша, јер је Тексас захватила суша каква није забележена чак од 1930. Пери ће у даљој трци, до коначне номинације, имати још ривала из сопствене странке, али ће исход зависити и од добре воље и процене финасијера. Новац игра, значи, изузетно важну улогу у одабиру америчког председника, али баш у вези избора скренуо ми је пажњу угледни часопис ”Њусвик”. У питању је, наиме, истраживање о томе какав је председник потребан, да ли је, наравно условно речено, бољи лудак или кловн. Научници су поставили и питање јесу ли Линколн и Никсон били нормални, да ли су Рузвелт или Черчил или Кенеди баш ”хладне главе” доносили одлуке које су се тицале целог човечанства, како се Клинтон клео на Библију да у Овалном кабинету није варао Хилари и после као шеретски тврдио да „орални секс и није секс“, а да се не помињу Хитлер и Мусолини са својим шарлатанским покоравањем држава и патолошким прогонима појединих народа. Напад на Ирак, кажу резултати, стајао је Буша губљења председничког трона, па се сада, на основу таквих анализа, питају у ”Њусвику” кога ће Американци изабрати 2012 године. Хоће ли новац, парцијални интереси, крупни капитал, шарм са екрана и контакти са масама или необичне идеје одлучити? Све удробљено, а можда и издвојени утисак? А исход може, као и у више случаја досад, да буде погубан по планету. За човечанство није свеједно ко ће доћи, лудак или кловн, на чело силне државе! То посебно на својој кожи осећају сиромашни народи, који су увек знали да велике рибе трпају у прождрљива уста мале рибе и често се због тога, на срећу, загрцну. П.С. Уважени читаоци ”Ибарских новости”, време је да и Ви и аутор ових редова предахну. Нови текст о међународним збивањима, који свакако утиче и на нашу државу, читајте у петак 23.септембра. Душан ЧУКИЋ


4

26. август 2011.

Интервју: Зоран Богдановић-Гибе,

ПРОТИВ СИЛЕ Разрешени директор „Ливнице“ верује да његовим разрешењем без озбиљних критеријума жели да се докаже да неспособни смењују способне, по систему „два лоша убише Милоша“ Крајем новембра прошле године медији су као ексклузивну пренели информацију да ће се у две највеће фабрике у граду ове године запослити око 1000 нових радника, од тога 400 у „Фабрици вагона“. Средствима за подстицај вагоноградње, речено је тада, помоћи ће се „Фабрици вагона“, а производња 600 теретних вагона за потребе железница Републике Српске обезбедиће краљевачкој фабрици посао за наредне три године. Веровао је у то и Зоран Богдановић, тадашњи директор „Ливнице“. Већ у децембру исте године јавили су се проблеми са кашњењем плата. Богдановић је, као члан Управног одбора „Фабрике вагона“, предлагао да сви чланови поднесу оставку, а комплетно руководство буде смењено, јер није испуњен циљ постављен на првој седници одбора, да се зараде исплаћују месец за месец. Предлог није добио подршку осталих чланова, а онај ко у Србији штрчи, каже Богдановић, постаје апсолутно непожељна особа. - Од 14. јануара, када је раскинут уговор са Украјинцима, до почетка децембра 2010. године ја сам био кооперативни, прогресивни члан Управног одбора који је имао резултате. Обезбеђиван је посао и зараде исплаћиване како је договорено. Иза тога су почеле да испливавају старе навике, а када сам се успротивио декадентним навикама, постао сам „страно тело“ у Управном одбору. Кад су кола пошла низбрдо и дошло до заостајања плата, почели су да шминкају ситуацију. До тада није било потребе за шминкањем. Они су шминкали, а ја сам скидао шминку. Мене шминка, кулисе и представа не занимају. Истина је гола, ма како била обучена. Какви су били резултати „Ливнице“? - Од планираних 82 милиона динара, „Ливница“ је у првих шест месеци ове године реализовала 42,5 милиона или милион и по више од плана за пола године.

У јулу месецу је фактурисано 13,6 милиона динара, или 2000 евра по једном од 68 радника. Ове године, на дан 25. јула, разлика између фактурисане реализације и обавеза према добављачима је била 11,8 милиона. Разлика између онога што је продато и онога што смо купили је скоро 12 милион�� динара. Упркос томе, генерални директор нам је незаконито забрањивао поделу плате. А остатак „Фабрике вагона“? - Када би фабрика имала такав резултат, на више од 800 запослених требало би да има преко милион и 600 хиљада евра. Они су неколико пута испод тога. У политици квалитета стоји да треба да проценимо и задовољство купаца. То је перформанса која се мери и ми од купаца имамо, за 2010. годину, оцену 4,67 на скали од 1 до 5. Зашто сте смењени са места члана Управног одбора? - Један од разлога због којих сам смењен је што сам позвао инспекцију за рад да спречи блокаду исплате зарада, али се она огласила ненадлежном. У Фабрици су мислили да сам сепаратиста јер

сам хтео да систем пословне политике „Ливнице“ „наметнем“ као могући рецепт за пословање „Фабрике вагона“ у оним деловима где је он применљив. То је систем где сви све раде. Редуковали смо број људи на 68, а радимо као кад смо имали 90. Тај систем постоји откад постоји „Ливница“, с тим што интензитет примене зависи од директора. Када су почели социјални програми, ми нисмо имали дилеме. Правили смо социјалне програме према потребама „Ливнице“, а не према потребама људи. Када је рађен последњи социјални програм, нисам пријавио ниједног радника као вишак. То значи да смо у претходним програмима очистили вишак и то одржавали. И у овој ситуацији 15 људи је имало право да оде на социјални програм, али сам остао на становишту да су потребни „Ливници“. Сада се осећају погођеним јер је неком изгледа стало да затвори „Ливницу“. Њихова ситуација је погоршана и ја се морално осећам као неко ко им је одузео право на нерад, а да примају плату. Како су прихватили тај си-

стем рада? - Формално правно гледано, немам механизам да их натерам да раде. Једини механизам који је постојао је онај који сам примењивао. Радио сам на свим радним местима тако да су и они, из поштовања према мени, радили без одбијања, роптали али радили, наравно на пословима за које су обучени. Како изгледа тај рад? - Шест сати сам у погону без бенефицираног радног стажа, али то је моја одлука и не жалим се на њу, нити се кајем. Радили су тако сви из руководства. Направљена су правила понашања која сада могу само да буду нарушена, а никако поправљена. И то је некоме засметало? - Овде не смеш да штрчиш. Имамо фабрику која је у дубиози, али не смем да кажем колико јер бих могао да будем најурен са радног места због одавања пословне тајне. Као изговор за милионске губитке наводи се земљотрес, светска економска криза. Како „Ливница“ не би штрчала, треба је упросечити на нижи ниво. Систем „што горе то боље“ је систем који важи у

држави, па што би Фабрика била изузетак. Од када нисте члан Управног одбора? - Моја је смена била предвиђена за 27. јуни ове године. Тада су били мање мудри, па су то обнародовали. Уследила је оштра реакција „Ливнице“ у којој постоји такозвани преговарачки тим, који је направљен пре неколико година. „Ливница“ се није прикључивала штрајковима јер смо знали да би у том случају изгубили купце. Тим је увек преговарао да не бисмо дошли до штрајка. Током преговора са генералним директором дошло се до закључка да моја смена не би донела ништа добро, те да ћу остати кандидат за реизбор директора. Сазнао сам од колеге, који је био на неком регионалном састанку средином јула, да ћу бити смењен. Био је то знак да се нешто кува и 25. јула одлазим на одмор. Управни одбор се заказује за 28. јул. Већ се шушка о смени, али се не зна ко је директор. Име кандидата се и даље не објављује јер су веровали да сам толико моћан да могу да покренем раднике.


5

26. август 2011.

разрешени директор „Ливнице“

СЕ НЕ МОЖЕ дозвољавао и располагао сам новцем у маниру доброг привредника. То показују и резултати пословања. Довођење новог директора има само једну сврху, склонити чувара „Ливничких“ пара и омогућити генералном директору да их користи без пардона. Међутим, оно што може да узме из „Ливнице“ не може да покрије ни десети део дуговања које има према добављачима, а ту је још и дуг од две и по плате, и то за време док је „Фабрика вагона“ била државно власништво. Зато се јавности сервира Конго, Азербејџан и слично. Кад немаш посао, причаш о добрим намерама. Уосталом то и није изум директора, већ изум државе. Крајњи циљ је, баш нас брига ако се „Ливница“ угаси. Не знају да ће на крају тих 68 радника морати да окаче на вагоне. До сада су зарађивали плату сами, а убудуће ће бити слати на плаћено одсуство, као што раде са другим радницима. Онда радници „Вагоноградње“ неће више да раде, или ће се ући у већу дубиозу. Ако неко реши да гаси „Ливницу“, и наиђемо на државу као противника, а слутим да би она могла то да буде, против државе се не може. Била би то донкихотовска борба, а ја не желим да учествујем у њој. Жалите ли за местом директора? - Ја нисам учио школу за директора. Од 33 године колико радим у „Ливници“ само 6 година сам био директор. Био сам технички директор код директора који су били металурзи. Никада ми није сметало да будем други када изнад себе имам човека из струке који разуме то што радим. Никада није било важно ко је ко. У ливници се одлуке доносе у делићу секунде. Погрешна одлука може да угрози животе оних који раде и нема времена за консултације. Ако имам пуно поверење директора да донесем одлуку, онда ће онај ко је металург разумети зашто сам донео ту одлуку. Ако није металург, може донети небулозно решење, а ја бих могао да будем прогањан због његовог незнања. Лив има 1400 степени. То је сила, а против силе се не може.

Мораш да управљаш силом, а не она тобом. Зато мораш у секунди да предвидиш последице. На основу тих блиц размишљања доносим одлуке. Због тога никада никога нисам оптуживао и кад не успем. Кад год смо имали металурга за директора нисам имао страх од одговорности јер сам знао да они то разумеју. Ако долази неко ко мора све да ме пита, опет сам ја главни. Зашто ме онда смењујете? Мој одлазак у погон и жртвовање је била моја одлука и ако то очекују сада, онда су се прешли. Понуђено вам је место техничког директора? - Претило ми је истеривање из „Ливнице“, али генерални директор је прагматичан. Знао је да ће да покупи ове паре, али неће имати нове. Његов предлог је да будем технички директор да би правио паре. Заступник капитала покушава да ме елиминише из „Ливнице“ јер сматра да сам превише опасан. То се већ дешавало 2003. године када су истерали све металурге и поставили за управника човека који се бавио продајом фарбе. Како је „Ливница“ до сада пословала успешно? - „Ливница“ може да функционише са овим нивоом зарада са 1 до 1,2 тоне по човеку. Ако се прими више људи, мора да се производи много више. Ми смо димензионисали „Ливницу“, тако да можемо да правимо 1,2 тоне и опстајемо. За то је потребно знање и искуство, неко ко познаје ливницу као свој џеп и зна да ради све послове у њој. И где сте ту ви? - Ја волим посао који радим и то је врхунски професионализам. Најгоре је што о мени суде људи који то не знају. А „Фабрика вагона“? - Са овим бројем запослених, структуром и управом, „Фабрика вагона“ нема перспективу. Оно што ме брине, и зашто сам неспокојан, је судбина „Ливнице“ која никако не би требало да потоне заједно са Фабриком и заиста сам прижељкивао да будемо приватизовани само да би изашли из негативног амбијента „Фабрике вагона“. Шта је решење за излазак из

дубиозе? - Једини начин је да држава залегне неким субвенцијама, али држава нема пара за све. Треба да се направи социјални програм, утврди стварни вишак радника, сачува здраво језгро и направи програм тако да људи примају плате. Ако се повећава обим посла, треба повећати број радника. И за ово је потребна интервенција државе, али би ова „инвестиција“ била исплативија од пуког давања субвенција за покриће губитака. Шта кажу радници? - Радници су људи са села. Њима одговара да иду на плаћено. Имају плаћене доприносе и 60 посто плате која је, кад год да стигне, добродошла. Али, неко треба да заради и за њих. Шта ви очекујете? - Надам се да ће у марту следеће године бити избори и да ће дан после избора неко бити ухапшен. Ја то не прижељкујем, али очекујем. Очекујем да ће почети да стижу кривичне пријаве са доказима, а да ће тадашње судије да суде по закону. Бојим се да ће можда неке године „Фабрика вагона“ бити нека нова Колубара.

Неко је чекао Колубару пет - шест година да се објави. Аргументи на крају побеђују у бици против функција, а кад је крај, не знам. Имам довољно живаца, а на смењивање сам навикао. Ово ми је треће или четврто смењивање и после тога враћање, па сам стекао неки имунитет. Код мене постоји једна врста спокоја јер је ово већ виђено и знам шта ће да се дешава. Не може ништа да ме изненади или жестоко погоди. Шта мислите о помоћи политичара? - Искористио бих прилику да апелујем на народног посланика Јована Нешовића, који је доста помогао да „Фабрика вагона“ стане на ноге на почетку 2010. године, да утиче на спречавање урушавања једног доброг и перспективног предузећа као што је „Ливница“, кроз институције система чија су му врата отворена. Уосталом, ако је патриотски чин помагање у активирању производње у погонима који нису радили, као што је „Магнохром“, ништа мање патриотски није спречавање урушавања пого��а који су радили. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић Фото: М. Радовановић

Када је донета одлука о смени са места директора? - Управни одбор је донео одлуку о мојој смени још у марту месецу, али су се мало заиграли, заборавили су да немају право да ме смене, па је то преформулисано као предлог за Скупштину концерна. Значи, смењен сам четири месеца пре Скупштине. Много је ружно кад се каже да сам истеран из Управног одбора зато што је то тражила Агенција, а тамо о томе немају појма. А пре тога? - Прошле године су „Ливницу“ приказали као успешан део. Данас кажу да директор који успешно води предузеће не ваља. Директори других организационих јединица су изабрани поново? - У „Фабрици вагона“ постоје милионски губици, а поново се бирају директори који су те губитке направили. Разлози за губитке се не пријављују Агенцији за приватизацију са којом може да контактира само заштитник капитала. Како су радници реаговали? - Радници ме не воле јер не могу да воле онога ко их тера да раде. То што ме цене је друга прича. Ја нисам ту да ме воле, већ да професионално обављам послове. А нови директор? - Нови директор је жена која се никад није бавила руковођењем, нити била у производњи. „Ливница“ је производно предузеће, не бирају референта за културу. Шта су још предности „Ливнице“? - У „Фабрици вагона“ је однос режија и производња 3:1 за режију. У „Ливници“ је однос 3:1 у корист радника, а директор није имао канцеларију, секретарицу, на службени пут одлазио својим возилом, а тек у последњих годину дана наплаћивао само трошкове горива. Како тумачите смену са места директора? - Глобални разлог је потреба генералног директора да он, а не директор „Ливнице“ располаже парама „Ливнице“, као што то незаконито ради у „Вагоноградњи“ и „Термопластици“. Ја то нисам


6

26. август 2011.

Рационализација процеса образовања

НЕРАВНОПРАВАН ПОЛОЖАЈ

Рационализација образовног процеса у селима може да има далекосежне последице на опстанак малих средина

Министарство просвете je припремило пројекат рационализације мреже школа у Србији, у циљу ефикаснијег и квалитетнијег образовања, али тај стратешки план неће подразумевати отпуштање радника и резове који би довели у питање читав образовни систем. Рационализацијом ће бити обухваћене све основне и средње школе, а њен ефекат ће бити најпогубнији на сеоске средине, тамо где не постоји довољан број ученика за формирање комплетних одељења. Ово би могло да доведе и до затварања појединих школа на сеоском подручју, на чије негативне ефекте указују краљевачки радикали. Рационализација се, по њима, спроводи по препоруци Светске банке, која није надлежна да саветује једну државу како ће да уреди своје образовање. Последица овако спроведене рационализације могло би да доведе до гашења школа које су једина нада за опстанак малих средина. Поједине школе налазе се и по 40 километара удаљене од града, а превоз ученика до нових, који најављује Школска управа, веома је тешко организовати током зимских месеци. Рационализација процеса образовања је неминовност, али за њено спровођење треба утврдити јасна правила, тврде радикали. Просветни радници се проглашавају за технолошки вишак после бодовања на основу година радног стажа, резултата у раду, имовног стања и других критеријума, а директори школа су „пребацили врућ кромпир у руке синдиката“. Код смањења броја ученика и сажимања одељења сви просветни радници нису у равноправном положају. Док наставници предметне наставе остају без одређеног процента часова, учитељи би могли да остану без посла. До знатних уштеда у образовном систему, по њима, може се доћи и на друге начине. У том смислу индикативан је случај извођења наставе физичког образовања у трећем и четвртом разреду основних школа за које су, током дугог низа година, трошена дупло већа средства од по-

Срећко Костић, Илија Чабаркапа и Мијат Лазовић требних. Наиме, за извођење наставе плаћани су наставници физичког васпитања који су изводили наставу и учитељи који ту наставу нису изводили. Радикали указују и на проблем запошљавања нових радника, уместо оних који су отишли у пензију, пре него што се изврши рационализација наставе. Рационализацијом наставе требало би да се постигну значајне уштеде у плаћању доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, али и да се онима који немају пун фонд часова омогући да га добију. Пракса показује да није мали број школа у којима један предмет предају по два извршиоца са по 40 и 60 процената фонда потребних часова. Док трошкови плате радника остају на истом нивоу, уплаћују се по два дориноса за осигурања. - Откад је кренуо процес рационализације просвете у Србији, од јануара 2006. године исплаћене су отпремнине људима који су изразили жељу да напусте школу. Школе су напустили људи који су већ имали испуњен један од услова за одлазак у пензију. По закону су имали право да раде до краја школске године у којој су стекли то право. Никаква уштеда није направљена јер су на њихова места примљени други просветни радници – каже Срећко Костић, одборник Српске радикалне странке у Скупштини града. На основу изнетих примера радикали закључују да не по-

стоје јасни критеријуми по којима се врши рационализација процеса образовања. Смањење броја ученика у школама и у наредним година ће постојати као реалност. Али, пример сеоских школа не може да се сведе само на статистику и економију. Држава би морала да поведе рачуна и о неким другим интересима, а не само уштеди. Пре десетак година школа у Каменици је, кажу радикали, била пред затварањем због смањеног броја ученика. Данас има

два учитеља и ради у две смене. Да је тада затворена, данас не би постојала, а ђаци са овог подручја морали би да иду у много удаљеније школе. - Стратешка политика ове државе је усмерена на развој пољопривреде. Србија нема шансу у производњи авиона и камиона, има шансу само у пољопривреди, а школа, путеви и амбуланте су основа за останак људи на селу – тврди Илија Чабаркапа, заменик председника Градског одбора Српске радикалне

странке у Краљеву и наводи пример истуреног одељења школе „Петар Николић“ из Самаила које постоји у Ласцу. Због неисправности воде за пиће је, кажу, пре годину и по дана Санитарна инспекција затворила школу, а мештани спречили да дође до привременог премештаја деце у матичну школу, у страху од трајног затварања школе. Након тога, школа је наставила са радом, а питање водоснабдевања и даље није решено, иако су мештани предлагали да о свом трошку ископају канале и купе пластичне цеви. Шеф одборничке групе радикала у Скупштини града, Мијат Лазовић тврди да рационализација образовања погађа само српску децу. - Не односи се на националне мањине, као што је случај са Мађарима у Војводини. Нека има пет ученика у одељењу, нема спајања ни укидања на основу стечених права из ранијег периода. У истим школама где су српска деца, стечена права се укидају, па има и спајања и укидања одељења – каже он. Т. Радовановић

Забележено у Дому пензионера у Краљеву

ЖИВИ, ЖИВИ ДУХ ПЕНЗИОНЕРСКИ Увек се каже да свака птица своме јату тежи. Према томе, куда ће краљевачки пензионери него у Дом за дневни боравак, где је и седиште Градске организације пензионера. Долазе пензионери у свој кутак да мало попричају, попију кафу и понеко пиће, и измере крвни притисак. Понекад погледају нешто на телевизији, па и презалогаје по мало нижој цени. Долазе да упитају шта има ново за најстарију популацију Краљевчана. Погледају на огласну таблу да виде шта се на њој оглашава. Ових дана стоји оглас да се пензионери могу уписати за одлазак на излет у Лесковац, на Роштиљијаду, 31. августа 2011. год. У канцеларији смо нашли вредне службенике, Љубомира Биорца и благајницу Веру, који

Љубомир Биорац су имали пуне руке посла. Разговарали смо са чика Љубом и

упитали га колико има година и од када је у пензији? Каже да је рођен 1919. године, а да је у пензији од 1981. године, већ 30 година. Не само да је пензионер, већ он свих тих година обавља по неку функцију у Удружењу. Прве четири године је вршио дужност секретара Регионалног удружења пензионера Крушевац, коме је тада припадало 15 општинских удружења. Следеће четири године био је секретар Општинске организације пензионера Краљево и члан разних комисија, за стамбена питања, бањска лечења и рекреацију, а тридесет година је члан Надзорног одбора Удружења пензионера. Пожелимо чика Љубомиру да још дуго година буде у животу! Па, нека доживи стоту!!! Илија Шекуљица


7

26. август 2011.

Цене енергената основни узрок пада животног стандарда

ПРОМЕНА ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ

- Основни услов да би се то остварило је да на следећим изборима дође нека боља, одговорнија и поштенија власт од ове која је сада – кажу напредњаци Животни стандард је према ширем схватању укупност услова живота и рада појединих слојева становништва једне земље у одређеном временском периоду. Oбухвата материјалне, радне и друштвене услове живота, као и могућности задовољења духовних потреба, слободног кретања и слободне размене људи и добара. Животни стандард је, према подацима који се објављују у медијима, у сталном паду а на њега, поред цене хрaне, битно утиче и повећање цен�� енергената. Ситуација у енергетском сектору и утицај цена енергената на животни стандард грађана, са посебним освртом на цену електричне енергије и искључења грађана који имају неизмирене обавезе за утрошену електричну енергију, била је основна тема обраћања медијима представника Градског одбора Српске напредне странке у Краљеву. Цене енергената су за грађане Србије високе, како у апсолутним износима тако и у релативном односу цена и просечних примања које грађани остварују. Напредњаци најављују још неповољније стање у овој области, на шта указују најављена поскупљења гаса за 15 одсто у просеку. Досадашња пракса је, кажу напредњаци, показала да поскупљење на крају буде и веће него што је најављено. Ефекте ових поскупљења грађани Србије осетиће касније, као што се у овом тренутку на стандард директно одражава повећање цена електричне енергије из априла ове године. Електродистрибуција је почела искључење из електромреже неуредних платиша што је био још један повод да се упуте критике на политику Владе Републике Србије. - Као озбиљна и одговорна странка не желимо да се понашамо неодговорно и демагошки, и тврдимо да рачуни не треба да се плаћају. Сви рачуни и све обавезе морају да се регулишу да би систем могао да функционише. Желимо да нагласимо да су грађани у овакву ситуацију дошли

Ненад Нерић не својом вољом, не из хира и охолости, већ због погрешних потеза Владе која је својом економском политиком затворила многа радна места. Многи грађани нису запослени, а и они који раде не примају довољно да би сервисирали своје обавезе – каже Милан Милошевић, члан Савета за енергетику и Градског одбора Српске напредне странке. На цену киловат часа електричне енергије директно утичу пословни потези електропривреде. Ако се мало боље сагледа и анализира ситуација, може се закључити да цена електричне енергије у Србији није, како тврде у Електросрбији, најјефтинија у региону. Олакшице које се дају појединим категоријама корисника не дају никакве резултате јер је занемарљив број потрошача који могу да остваре попуст на потрошњу мању од 35 киловат часова месечно. То не могу ни домаћинства која имају најелементарније потребе за електричном енергијом. - Тарифни ставови су подешени тако да у потрошњу до 600 киловат часова, која је најјефтинија, врло мали број домаћинстава може да се уклопи. Ови потрошачи најчешће потрошњом прелазе у плаву зону где су цене знатно веће. То ће посебно доћи до изражаја у зимском периоду, када се струја по правилу

троши у већим количинама, а потрошачи улазе и у црвену зону где су цене папрене – каже Милошевић. Пословним потезима Електропривреде укинут је период јефтине тарифе у поподневним часовима и за време викенда, тако да је остала само у ноћном периоду, после 23 часа, што омогућава да је користи само мали број домаћинстава у ограниченом обиму. Нерационалност у пословању електропривреде и непотребно трошење новца не доприноси да се побољша положај потрошача, а цене учине приступачним. - Кад говоримо о нерационалном трошењу мислимо на све врсте трошкова, почев од спонзорисања појединих спортских колектива и манифестација, који нису високи, али електропривреди као монополисти нису потребни. Поред тога нерационалност се огледа у великим губицима у преносу и дистрибуцији електричне енергије, који су већи од техничких норматива и стандарда – каже Милошевић уз напомену да ови губици на подручју Новог Пазара достижу и 35 посто. Посебан проблем на који указују напредњаци је увођење посредника у трговину електричном енергијом при увозу. За то, верују у Српској напредној

странци, апсолутно нема потребе јер електропривреда има и капацитете и посебну службу за то. Напредњаци подсећају на бахатост појединаца и криминалне радње у „Колубари“ где су изнајмљене машине радиле и по 25 сати дневно током свих 365 дана у години. Уз то, угаљ се, кажу они, продаје повлашћеним фирмама блиским власти испод тржишне цене. - Из свега овога намеће се закључак да Влада економском политиком треба да обезбеди боље услове за запошљавање. Док се то не деси, погодном тарифном политиком, у домену коришћења јефтине струје, треба омогућити људима да могу да плате рачуне, а да систем буде функционалнији. Основни услов да би се то остварило је да на следећим изборима дође нека боља, одговорнија и поштенија власт од ове која је сада – каже на крају Милошевић. Попис становништва који се планира за ову јесен изазвао је значајно интересовање великог броја младих и незапослених људи као прилику да кроз двадесетодневно ангажовање дођу до значајних финансијских средстава. За избор 88 инструктора за спровођење пописа на територији града Краљева пријавило се више од 300 кандидата. Списак изабраних који је објављен напредњаке наводи на закључак да

он и није састављен у складу са прописима. - Свако ко мало познаје имена и презимена може да уочи да су на списку људи који су већ запослени, блиски странкама у власти, или су у рођачким везама са људима у власти – каже Ненад Нерић, заменик председника Градског одбора. Зато су речи критике усмерене према Заводу за статистику „који је расписао конкурс и ставио таква правила која не могу на прави начин да се растумаче“. Напредњаци сматрају да је при избору лица која ће вршити попис предност требало дати младим и незапосленим Краљевчанима. Испоставило се, кажу они, да је на списку велики број запослених који ће 25 дана, колико је планирано да траје попис, бити ван својих радних места. Овакво понашање указује на могуће злоупотребе по питању надокнаде за извршени рад. Поступак избора кандидата није био транспарентан од почетка, а и текст самог конкурса могао је да доведе потенцијалне кандидате у недоумицу, јер постоје категорије становништва које су привилеговане у односу на друге. Кандидати који су изразили жељу да учествују у попису нису били у ситауцији да провере број бодова кандидата који су изабарани, као ни све критеријуме по којима је вршен избор. - Позивамо Републички завод да још једном преконтролише све спискове, чак до мере да коригује услове у складу са законима који важе у овој земљи – каже Нерић. Јавни апел и сугестија усмерени су на проверу критеријума како би се све свело у оквир социјално одговорног. -Замислите политичаре који причају о социјално одговорном понашању, а дозвољавају да се ова прича заврши на овај начин. Тражени су строго дефинисани профили, не по струци него по послодавцу, а има индиција да је комисија подлегла утицају људи из власти – каже Нерић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


8

26. август 2011.

Трошење новца који се улаже у спорт и даље без контроле

БЕЗ СТРАТЕГИЈЕ У СПОРТУ Непостојање стратегије развоја спорта узрок многих негативних појава у овој области

Стање у спортским клубовима, однoс према средствима која се добијају од локалне самоуправе и контрола њиховог трошења била је оснoвни задатак помоћника градоначелника за омладину и спорт после ступања на ту дужност. Први утисак био је да има у спорту веома ангажованих људи преданих послу, који окупљају велики број спортиста, од петлића до сениора. Имају правилан однос према средствима која добијају, а труде се да од спонзора обезбеде остатак. Али, има и клубова који животаре од буџетских средстава. Неуспех на такмичењима оправдавају недовољном количином средстава које добијају од локалне самоуправе. У Краљеву постоје три џудо клуба, „Стара чаршија“, „Партизан“ и „Машинац“. - „Стара чаршија“ има дугу традицију и некако опстаје. „Машинац“ има простор за тренирање, али нема довољан број струњача. Са друге стране, „Партизан“ има струњаче, али, после земљотреса, нема простор за тренирање. Изостанак сарадње између два клуба условио је да не можемо да помогнемо ниједном од њих. За струњаче треба издвојити милион и по динара, што је много за буџет града Краљева, а ривалитет између клубова онемогућава сарадњу – каже Бојан Радибратовић, помоћник градоначелника за омладину и спорт. У Краљеву постоји 12 карате клубова. Има међу њима оних који су, како каже Радибратовић, накачени на буџет, али не функционишу. Код контроле рада успеју да сакупе сениорску екипу која се не такмичи нигде. Са друге стране, наводи он, „има клубова који доста раде, али имају репове који се вуку за њима“. Парадоксално је да на турниру којег организује један од локалних карате клубова не учествују други клубови из града. Постоји више карате асоцијација које свака за себе организује такмичења. Тако да се дешава да само петнаестак дана по завршетку балканског првенства у организацији једне од њих

следи балканско првенство које организује друга. - Сви освајају медаље и сви су најбољи. Покушавао сам да остваримо сарадњу, да направе федерацију на нивоу града, тако да сваки клуб има довољно такмичара. У овом спорту нема екипних такмичења. јер је појединачна много лакше организовати – каже Радибратовић. Средства из градског буџета добијају и рекреативна, планинарска друштва која промовишу пешачење као вид здравог живота. Да није њих, не би било обележавања и одржавања пешачких стаза на Столовима, Жељину, Гочу. Град није посветио довољну пажњу, сматра Радибратовић, Смучарском клубу „Гоч“, „јер се односи у том друштву и даље не знају“. - Они једини имају своју имовину, две жичаре, једну која води од Сокоље до врха, а треба да доживи озбиљну реконструкцију, и другу малу, ски лифт за почетнике. Краљево нема другу планину, а ми смо избацили смучарски клуб из дотација, јер преко лета немају активности. Требало би их убацити јер треба извршити припрему за зимску сезону. Раније смо много лакше радили, јер је град плаћао трошкове електричне енергије – каже он. Три плесна клуба се подједнако третирају, без обзира што је један био организатор Државног купа. На Градском већу поједини политички фактори су дали себи за право да не усвоје предлоге Комисија за доделу дотација, не узимајући у обзир образложења за сваку ставку посебно. Одбојкашки савез града Краљева је једини савез који води рачуна о својим клубовима у општинској лиги. Комисији за доделу дотација најлакше би било да средства додељује спортским савезима, а они клубовима према ангажовању и рангу такмичења. Искуства су показала да поједини савези то злоупотребљавају, па ускраћују средства клубовима који на скупштини не дају подршку одређеним личностима. - Надам се да ће савези да схвате да постоје због клубова –

наводи Радибратовић и истиче проблеме у финансирању фудбалских такмичења. Искуства градова из окружења су различита. Клубови општинске фудбалске лиге петицијом траже додатна средства за котизацију, пререгистрацију и плаћање дела трошкова службених лица. - Ако буде политичке воље, требало би им изаћи у сусрет, поготову у сеоским срединама, где су школе и фудбалски клубови једина места која окупљају младе људе – каже Радибратовић. Ненајављене посете спортским такмичењима показују немаран однос појединих спортских радника према њима. Ривалитет између појединих клубова узрокује понекад веома ружно понашање. Тако се десило да пре утакмице младих селекција два сеоска клуба, Адрана и Грдице, гостујућој екипи није омогућено коришћење свлачионице. Морао је да интервенише и делегат. - Трава на терену је била толико висока да се у једном тренутку ни лопта није видела. Делегат је инсистирао да се игра, а најружнију слику оставила је туча на крају утакмице у којој су, поред деце, учествовали и родитељи. На утакмици није било никог од чланова Управе клуба домаћина, а ни редара. Клубови морају да схвате да, без обзира на ривалитет, морају да буду прави домаћини свакој екипи – каже Радибратовић. Велики број родитеља има неправилан однос према спорту. Често дозвољавају себи да седе на клупи са тренером, што није дозвољено. Верују да ће њихово дете бити врхунски спортиста и тако променити материјални положај породице. Није им довољно да се дете бави здравим спортом, да је одвојено од улице и ружних сцена. Клубови имају благонаклон

Бојан Радибратовић став према неспортском понашању својих чланова, па казне које се изричу играчима немају ефекта. Клуб штити играче, а неспортско понашање се понавља. Благе казне утичу да поједини клубови не одлазе, или не организују утакмице. Казна за то мања је од трошкова одласка на гостовање или организације утакмице. - Био сам разочаран кад сам приметио да у општинској лиги, која окупља највећи број играча, долази до намештања утакмица, тако да само такмичење губи смисао. Клубови не морају да имају млађе селекције, а први тим без омладинаца не може да опстане. Доводе се играчи са стране и крпе тим од утакмице до утакмице. Они који дођу са стране нису довољно физички припремљени, па често долази и до повреда – каже Радибратовић. Посебан проблем су судије, међу којима, поред добрих, има и оних који имају превелики утицај на ток такмичења. Уласком Слоге у виши ранг такмичења ове године поремећен је планирани баланс у финансирању. Из масе средстава намењених фудбалу, Слоги треба повећати давања на уштрб других клубова. Комисија за доделу дотација је хетерогена. У њој има и оних

који не познају све спортове и не могу правилно да донесу одлуку, без обзира колико имају љубави према другим клубовима. Покушало се са фаворизовањем једних клубова на рачун других, што није добро. Од милион и 300 хиљада динара, колико је намењено кошаркашком спорту, Слоги припада 850 хиљада динара. Остатак треба расподелити на остале клубове. Највећи број проблема произилази из чињенице да Краљево нема стратегију развоја спорта, па се не зна да ли треба приоритет дати масовности или професионалном спорту. Локална самоуправа тешко може да контролише трошење средстава, јер нема своје представнике у њиховим органима управљања. Одлуке Градског већа којима се регулише трошење један број клубова, посебно они који добијају велике дотације, не поштују. - Требало би да воде пословно-административне књиге, али то не раде. Контролу можемо да вршимо једно преко буџетске инспекције. Велики клубови се понашају као приватни клубови. У њих веома тешко може да се уђе и разговара о проблемима – каже Радибратовић. Закон о спорту треба да уведе више реда у приходе клубова, а и средства од чланарине мораће да се уплаћују на рачун клуба. - Строжијом контролом све би могло да се доведе у ред. Ко не оправда средства, неће моћи да добије средства за следећи квартал. Већ од следеће године средства ће се клубовима додељивати на основу предлога пројеката. Ко не буде ушао у систем, остаће без средстава. То ћемо већ од септембра предочити клубовима, како би могли да се припреме на време – каже Бојан Радибратовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


9

26. август 2011.

Мобилна трафостаница за стабилно снабдевање струјом

ПРВА И ЈЕДИНА У СРБИЈИ Створени услови за изградњу нове трафостанице у Рибници

У катастрофалном земљотресу, који је почетком новембра прошле године погодио Краљево, поред великог броја стамбених, знатна оштећења претрпели су и привредни објекти. Један од њих је и трафостаница у Рибници, која је електричном енергијом снабдевала знатан део града, Рибице и Ковача. Да би се приступило изградњи нове, требало је обезбедити константно напајање електричном енергијом ових делова града и приградских насеља. Зато је краљевачка „Електросрбија“ обезбедила мобилну трафостаницу, вредну више од 800 хиљада евра, коју је произвео „Сименс“, а коју чине три енергетска постројења од 35, 20 и 10 киловолти. Тако су обезбеђени услови за почетак радова на изградњи нове трафостанице. Реализација пројекта изградње нове трафостанице започела је регулисањем имовин ско-правних односа. Средства у износу од три и по милиона евра обезбедиће се кредитом Светске банке, за који партиципирају Електропривреда Србије и „Електросрбија“ Краљево, а очекује се да би она могла да буде пуштена у рад у року од највише две године. Мобилна трафостаница најновије генерације прва је, и једина са оваквим функцијама, у Србији, а од свих претходних се разликује по томе што може да функционише као целина, и самостално по напонским нивоима, што представља новину у светским оквирима. Стављање у погон мобилне трафостанице велики је корак напред у развијању модерног електроенергетског система „Електросрбије“, којим се повећава степен сигурности напајања електричном енергијом и стварају комфорнији услови за рад. Коришћењем напредне технологије у многоме се повећава и безбедност радника, а рад ове трафостанице омогућиће стављање ван напона енергетских постројења при реконструкцији. Напајањем потрошача преко мобилне трафостанице

неће се обустављати снабдевање потрошача док су радови у току.

Мобилна трафостаница је јединствена у Србији у ситуацији када су три напонска нивоа

једино решење да се квалитетно и флексибилно реши неколико проблема истовремено. Постројење од 20 киловолти може у сваком тренутку, у било ком селу, граду или некој другој локацији, да замени трафостаницу која је из било којих разлога престала са радом. Остала два отварају широку лепезу могућих решења код изградње нових, или реконструкције постојећих објеката. После Србије у „Сименс“ су стигле и поруџбине из Босне и Херцеговине и Мађарске, а интересовање за мобилне трафостанице постоји и у Немачкој и

Литванији. Постојеће постројење биће у функцији докле год буду трајали радови на изградњи будуће трафостанице у Рибници која има велики значај за град, посебно насеља на десној обали Ибра. У краљевачкој „Електродистрибуцији“ најављују да ће мобилна трафостаница тек показати своју оправданост, а користиће се и код изградње трафостаница Равни гај, Водоторањ и Адрани. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

Пред почетак нове школске године

РЕДОВНО ПОНАШАЊЕ У ВАНРЕДНОЈ СИТУАЦИЈИ

Помоћник министра за просвету и науку обишао радове на санацији школских зграда До почетка нове школске године остало је још само неколико дана а, по последњим информацијама, више од половине ученика основних и средњих школа неће 1. септембар дочекати у матичним школама са часовима у трајању од 45 минута. Радови на сеизмичкој и статичкој санацији школа на територији града Краљева, које су оштећене у земљотресу новембра прошле године, теку планираном динамиком. То ипак није гаранција да ће се сви ученици наћи у матичним школама 1. септембра. Помоћник мин��стра просвете за област ученичког и студентског стандарда, Зоран Трнинић посетио је Краљево и обишао радове на основним и средњим школама, у пратњи начелника Школске управе Краљево, Жарка Милосављевића и представника града Краљева. Разговор са директорима фирми ангажованих на санацији кола имао је за циљ да се радови убрзају, а да се не угрози квалитет радова. Најважније у овом тренутку је да санација са аспекта статичке и сеизмичке стабилности буде завршена онако како то предвиђају пројекти санације. Комплетна санација школа трајаће дуго, док се све не до-

веду на потребан ниво који подразумева замену столарије, уређење фасаде, кречење, реконструкцију мокрих чворова, када се обезбеде средства из кредита Европске инвестиционе банке. Неопходни услови за нормално одвијање наставе за поједине школе биће обезбеђени до половине, а за неке тек до краја септембра. У том смислу директори школа су направили распоред одвијања наставе у сарадњи са школском управом. Часови ће бити скраћени на 30 минута, а Гимназија и Економско-трговинска школа би могле да буду завршене до 12. септембра. Помоћник министра је задовољан темпом радова на реализацији нимало лаког посла. Врњачка „Интерклима“ је постигла одговарајући квалитет и брзину рада тако да је реално очекивање да ће послове на санацији зграде ове две школе завршити до 7. септембра. После генералног чишћења, школе би са нормалним радом могле да отпочну у најављеном року. Са власником фирме разговара се и о увођењу друге смене како би се радови завршили што пре. Највећи проблеми се јављају код санације Електросаобраћајне и Машинске техничке школе јер су радови

отпочели тек половином овог месеца. Ипак, сматра се реалним очекивањем да би могли да буду завршени до 1. октобра. Кашњење је неоправдано тим пре што је извођачима радова на време уплаћен аванс. - Имам утисак да се сви понашају као да је редовна ситуација, а ситуација није редовна. Замолио сам и градоначелника да обави разговоре са извођачима и то је резултирало почетком рада – каже Трнинић. Од укупног броја ученика на територији града Краљева њих 2544 неће почети нову школску годину у својим школама, међу њима ученици Гимназије, Економско-трговинске, Електро-саобраћајне и дела Пољопривредно-хемијске школе. Иако још нису почели радови на са-

нацији зграде Основне школе „Светозар Марковић“, део просторија је припремљен да прими све ученике а настава ће се одвијати скраћено. Слично је и у школи „Димитрије Туцовић“. Скраћене часове на 30 минута, у трајању од неколико до максимално месец дана, имаће чак 8951 ученик. Основни узрок за кашњење је чињеница да у буџету намењеном санацији средњих школа није било довољно средстава, није урађен ребаланс буџета, па се није знало са чиме се све располаже. Кашњењу је допринела и компликована процедура расписивања јавних набавки, конкурса и рокова за жалбе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


10

26. август 2011.

Изводи из необјављеног романа „Земљо моја“ Љубице - Бубе Рашковић (5)

ЈЕЛКИН ТАТА

Једном приликом Рале је довезао у Село немачки џип и сакрио га у сену. После рата га је предао новим властима и тај џип је, једно време, био једино возило у студеничком срезу, које је служило за све потребе комитета или других органа ондашње власти. Рале није хтео, као већина њему сличних, који су били писмени, способни, школовани на нивоу заната, да прихвати место неког послератног локалног руководиоца у комитету или срезу, с’ тим да се дошколује политички, или евентуално у неком стручном смислу. Не, њему се свиђало да вози аутомобиле, почев од џипа који је здипио од Немаца, па преко других које је временом набављала тадашња власт. Имао је возачку дозволу за све врсте моторних возила. Према потреби, возио је и камионе и лимузине, моторе са и без приколице. Тих првих година после рата била је права реткост имати моторизовано превозно средство, а он је имао и диплому аутомеханичара, па је од више расходованих мотора склапао онај који може да служи за превоз. Јелкин тата никада није хтео да се учлани у СКЈ, иако је било просто незамисливо да вози руководиоце највишег локалног ранга – председнике среза и комитета у Вароши, касније у Граду, (када су се преселили), па у региону, а да није члан партије, једине која је постојала. Био је и критикован од појединих руководилаца, али већина га је схватала и прећутно подржавала његову животну филозофију. Можда зато што је, пре свега, био добар човек, можда зато што је био поуздан и човек од поверења, што никада није имао удес за све време док је возио, а возио је све док је био жив, што је чувао сваки аутомобил и односио се према њему као да је његово лично власништво, што им је чувао животе, као да је живот сваког руководиоца његов властити, можда што је један број тих руководилаца мислио и осећао исто што и Рале, само што су морали да прихвате другачији начин понашања, онакав како су то захтевале политичке прилике. Рале је говорио да треба искористити сваки момент живота за неко славље или провод. Од сваког дана је правио празник. Што би рекли у Вароши и Граду, „није га

држало место у кући”. А онда је смишљао провод са пријатељима у Граду, у околним бањама, планинама, кафанама са музиком… Наравно, свуда је одлазио са својом Станом. А и Јелка је од малих ногу била обавезни део тог декора, привезак без кога се није могло, и зато су јој се многи догађаји урезали у сећање. И захвална је родитељима што је нису остављали саму код куће, што су увек били уз њу и са њом. Нарочито је захвална оцу кога памти само по лепом и који јој је пружио најлепше детињство. Јелкином тати се свиђало да буде свој. Такав му је био карактер. Био је весељак и волео је сваку врсту дружења, забаве… Његова животна девиза је била да1. ЖИВОТ ТРЕБА ЖИВЕТИ! Славио је све празнике и подједнако се радовао и државним и црквеним: Новој години првог јануара, Божићу, српској или православној Новој години, Ускрсу, првомајским уранцима, седмојулским саборима на Копаонику, 29. новембру. Волео је да иде и на славе код родбине и пријатеља, мада Јелкина породица није славила славу. За Нову годину и Божић у Јелкиној кући је увек била окићена јелка, макар и мала, али са правим украсима „од пене”. На Бадње вече се уносио бадњак, а на Божић се секла чесница, са нестрпљењем се ишчекивало ко ће пронаћи новчић те године, пекла печеница и певало: „Божић, Божић, Бата…” Пред Ускрс су сва женска чељад у дворишту фарбала јаја, украшавала их различитим техникама, цртала по њима шаре перодржаљом и созгјазом – соном киселином, лепила сличице и биљчице, од којих су остајале шаре. А онда су се тих празничних дана размењивала јаја са пријатељима и родбином и љубоморно се чувало оно најјаче да га неко од гостију, при служењу, не узме. Јелка се такође радовала свим празницима, ваљда зато што „ивер не пада далеко од кладе”. Али је најнестрпљивије очекивала Врбицу, зато што је већина родитеља деци обнављала гардеробу:

Венчање Јелкиних родитеља, 1944. године сандале, нова хаљиница, мантилић… И са нестрпљењем се чекао одлазак у цркву по венчић од врбових гранчица и мали звончић да се окачи око врата. *** Јелкин тата је свуда стизао, кипео је од енергије, био невероватно способан, свима је помагао… Живео је шестом брзином, као да је знао да му живот неће дуго потрајати. Ралетова сахрана је била једна од највећих у то време у Граду. Једино је већа била сахрана тетка Љубице, мајке народног хероја Олге Јовичић-Рите. Била је пасја зима, али скоро да није било никога од Новог Пазара до Града ко га је познавао, а да није дошао на задњи испраћај. Тада је поворка са покојником ишла кроз Град. Било је пуно венаца, неколико говора… Залуд. Ледено лице заспало вечним сном, ништа од тога није више видело ни чуло. И залуд су туга и Јелкине сузе и после четрдесетпет година. Тога дана све се изменило у њеном животу и животу њене мајке. Рале је ишао пешице тротоаром, на који је комбијем излетео пијани возач и на месту га усмртио. Десило се то отприлике два метра од ивице коловоза. Никако се не може рећи да му је то био колега,

јер бескарактеран човек Јелкином тати није могао ни по чему да буде колега. Било је то време када је у Граду било врло мало возила и када су возачке дозволе имали углавном професионални возачи, који су се дружили, поштовали, помагали, и професионално и приватно. Убица Јелкиног оца је био млад. Дошао је у Град однекуд. Причало се да га је претходна фирма са возилом поклонила једној фирми у Граду, само да га се ослободе због луде главе и пијанства. Времена слична садашњим. Кад неко забрља нема казне, нема санкција, само га помериш на неко друго место, па нека и даље брља. Јелка се често у мислима враћала на дан када је изгубила оца и питала се ко је крив за његову смрт? Да ли Хајдук Вељко у којој улици је погинуо Рале, док се он одмарао „са лепом девојком“ не хајући за невиног пешака и пијаног возача? Или претходници које је пијани возач возио и којима су се сваки пут тресле гаће када седну са њим у кола, па су га великодушно „теслимили” заједно са возилом? Или убица који очигледно није имао довољно мозга да зна да не треба да вози пијан, и то по леду? Пијани убица, иако није имао мозга, имао је ��овољно новца да ангажује једног од два, у то време

најчувенија и најскупља адвоката из Београда, који је и сада жив и који је успео да му издејствује минималну казну. Анализа крви на алкохолисаност се у то време радила у Београду. Иако је налаз показивао преко 2 промила алкохола и то после пет-шест сати од удеса, један од аргумената адвоката је био, а суд је уважио, да се тај доказ елиминише, јер је до Београда алкохол можда испарио!!! Адвокат се служио још неким бесрамним „аргументима” доводећи лажне сведоке који су лупетали глупости чак и о месту погибије Јелкиног тате. Да ли је већ те 1965. године судство било корумпирано, па је судија изрекао тако малу казну, Јелка то не зна. Оно што зна, то је да убица њеног оца није показао ни трун кајања. На реконструкцији догађаја је рекао да је Ралета само мало ударио комбијем у руку, а зашто је овај подлетео под паркиран камион, он за то није крив!? “Заборавио” је да каже да је пре удеса пијан летео комбијем по улици, ударао у један па у други ивичњак, одбијао се о ивичњаке док није излетео на тротоар и буквално залепио Ралета за паркиран камион. Јелка је, онако дечије, крајње потрешена губитком оца са једне, и безобзирношћу убице са друге стране, пришла убици после ове изјаве и рекла му да стане тамо где је био њен отац када је погинуо, а да њој дају да седне у комби и да га она само мало удари у руку… После читања пресуде, док су Јелка, њена мама и остала родбина плакали, тужилац само што се није крстио образложењу судије (није у то време смео да се јавно крсти), убици су прилазили родбина, пријатељи, ко зна ко. И без имало стида и морала су му честитали на тако малој казни и говорили: „Још само да ти жена роди сина!” А жена му је била пред порођајем. Јелка је захвална Богу што је, у свој својој патњи за оцем, заборавила лик очевог убице. А и никад никог није питала за њега. Само му је желела очеву судбину.


11

26. август 2011.

Из Полицијске управе Краљево Појачана контрола саобраћаја

ЗАБРИЊАВА БРОЈ ПИЈАНИХ ВОЗАЧА

- У току акције појачане контроле санкционисано 107 прекршаја. - Из саобраћаја искуључено 72 возача због управљања возилом под дејством алкохола Због повећаног броја саобраћајних незгода, полицијски службеници Саобраћајне полицијске испоставе Полицијске управе Краљево, у сарадњи са Управом саобраћајне полиције МУП-а Републике Србије, за време викенда су, у ноћним сатима, спровели Централну акцију појачане контроле саобраћаја у циљу откривања тежих прекршаја, а посебно вожње под дејством алкохола или психоактивних супстанци. Током акције, остварени су следећи резултати санкционисано је укупно 107 прекршаја. Уз 73 прекршајне пријаве изречено је и 34 новчане казне. Из саобраћаја су искључена 72 возача због управљања возилом под дејством алкохола. Тринаест лица, код којих је пронађено више од 1,2 промила алкохола у крви, задржано је у Полицијској управи.

Због повећаног броја саобраћајних незгода и великог броја прекршаја, а посебно великог броја возача који управљају возилом под дејством алкохола, припадници саобраћајне полиције ове Полицијске управе ће и у наредном периоду појачати контролу возача. Током викенда спровешће још једну Централну акцију појачане контроле саоб-

раћаја. Из Полицијске управе стиже још један апел возачима да поштују прописе из Закона о безбедности саобраћаја на путевима да не чине прекршаје, а посебно да не управљају возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пред почетак школске године

БЕЗБЕДНОСТ УЧЕНИКА

Почетак нове школске године повод је да се изврши анализа стања безбедности свих школа на подручју Краљева, Врњачке Бање и Рашке. Зато је у Полицијској управи Краљево одржан састанак представника Школске управе са полицијским службеницима свих линија рада, који се непосредно ангажују на унапређењу безбедности ученика и школа. На састанку је указано на обавезу доследног поштовања предвиђених мера, ради остваривања безбедности ученика и школа, као и на потенцијалне безбедносне ризике на основу извршене безбедносне анализе. У складу са тим, договорене су смернице за даље активности. Представници полицијских управа све три општине и Школске управе договорили су се да наставе реализацију заједничког пројекта министарстава

просвете и унутрашњих послова, „Безбедно детињство – развој безбедносне културе младих“, као и пројекта Министарства унутрашњих послова „Школа без дроге и насиља“. У том циљу, ученицима основних школа, као и њиховим родитељима, биће одржавана предавања на теме из области безбедности саобраћаја и свих облика сузбијања малолетничке

деликвенције, а посебно сузбијања наркоманије. Полицијски службеници Полицијске управе Краљево ће и током наредне школске године наставити са континуираним праћењем стања безбедности и „покривањем“ школа и школских објеката у циљу остваривања највишег степена безбедносне заштите свих ученика.

СЕДМОРО ПОВРЕЂЕНИХ У САОБРАЋАЈУ На основу седмичног статистичког прегледа стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 15. до 21. августа, може се закључити да су припадници Полицијске управе Краљево имали мање посла него обично. Заведено је само четрнаест кривичних дела из области општег криминалитета, али је учинак у откривању починиоца био изузетно мршав. Откривено је само три починиоца, док се за осталих једанаест интензивно трага. Туче су, стандардно, основни повод за нарушавање јавног реда и мира, а током претходне недеље чуварима реда пријављене су четири.

У статистичком периоду од седам дана догодила се двадесет и једна саобраћајна незгода. Шест су као крајњи исход имале повређена лица, а петнаест само материјалну штету. Две особе су тешко, а пет лакше повређене, а материјална штета је процењена на 669 хиљада динара. Број прекршаја у области безбедности саобраћаја је у порасту, у односу на претходну седмицу, и достигао је цифру 229. У области заштите од пожара забележено је чак седам интервенција ватрогасно-спасилачке јединице, а причињена материјална штета процењена је на преко пола милиона динара.

УПОЗОРЕЊЕ У условима високих температура и учесталих пожара на отвореном простору грађани се упозоравају да без преке потребе не пале коров и ниско растиње. Уколико је то неопходно, препоручује се да паљење изводе искључиво по мирном и тихом времену, без ветра. У непосредној близини извођења радова организовати стално присуство људи са одговарајућим алатом (ашов, крамп, лопата и др.), као и посуде са водом, и не бацати неугашене опушке цигарета на простор суве траве.

ЗЛОУПОТРЕБА СЛУЖБЕНОГ ПОЛОЖАЈА Припадници Полицијске станице Врњачка Бања Полицијске управе Краљево су лишили слободе и одредили задржавање до 48 сати Томиславу Влајковићу (1954) из Грачаца код Врњачке Бање, због сумње да је извршио кривичнa делa злоупотребe службеног положајa. Влајковић је, у својству председника Управног одбора Угоститељско - туристичког

друштва „Славија“ д.о.о. из Врњачке Бање, искоришћавањем службеног положаја и овлашћења од 2007. године, оштетио ово предузеће у износу од преко 1,6 милиона динара, присвајањем дела средстава предвиђених за службена путовања и плаћање адвокатских услуга. Даљим током истраге утврдиће се околности везане за наведене злоупотребе.

НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ Припадници Полицијске станице Рашка Полицијске управе Краљево привели су истражном судији Основног суда у Краљеву Срећка Милошевића (1981) из Градца код Рашке због сумње да је извршио кривична дела насиље у породици и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.

Милошевић је од јуна ове године физички и психички малтретирао своју супругу. Приликом претреса стана и других просторија осумњиченог, извршеног по налогу истражног судије, полицијски службеници су пронашли и одузели пиштољ за који Милошевић није поседовао дозволу надлежних органа.


12

26. август 2011.

Све више воћа из Врдила на пијацама Русије

ИСПЛАТИВО УЛАГАЊЕ

Када је изгубљено тржиште на Jадранској обали, краљевачки воћари се окренули према Русији Према попису из 2002. године Буковица је имала скоро 600 становника у нешто мање од 200 породица. Надморска висина нешто нижа од 300 метара обезбеђивала је повољне услове да се највећи број становника бави гајењем различитог воћа. Живан и Радованка Перишић су одувек на свом имању гајили квалитетне трешње, крушке, јабуке и шљиве. На краљевачкој пијаци није моглo да се пласира све што је долазило са њиховог имања, па су тржиште тражили широм Југославије, најчешће на Jадранској обали. Пуних петнаест година су Перишићи по цело лето проводили продајући своје производе на пијаци у Сплиту. Још као дванаестогодишњак, најмлађи члан подорице, Предраг одлазио је са родитељима у Сплит и помагао у пласману воћа. Нису то биле, сећа се он данас, велике количине. Камиони којима је транспортовано воће били су малог капацитетa, најчешће носивости од две и по тоне, али је једна гајба крушака покривала трошкове горива до Сплита. Цене воћа су биле добре, а горива знатно ниже него данас. Потражња за квалитетним воћем из Србије била је велика. Осим грожђа и брескве, која се гај��ла у околини Сплита, све остало долазило је из Србије. Поред Перишића и остали воћари буковичког краја били су оријентисани према мору. Све до двадесете године живота, пуних осам година, Предраг је одлазио у Сплит. А онда, са првим назнакама немира на овим просторима, воћари су почели да се повлаче, прво према Метковићу и Сарајеву, а онда према Црној Гори. Следећих десетак година Предраг је своје производе пласирао у Подгорици. Цене су биле знатно ниже, а и промет се смањивао. Како није било простора за пласман целокупне производње, Предраг је одлучио да 2003. године сагради хладњачу капацитета 20 тона, онолико колико може да стане у један шлепер. Била је то прва комора у овом крају и задовољавала је

Предраг Перишић потребе сопственог газдинства. Већ следеће године појавили су се на овом подручју први купци из Русије, па и потреба за проширењем смештајних капацитета. Расли су и засади воћа које Предраг данас гаји на 12 хектара. На 7 хектара имања гаји квалитетну јабуку. Стално праћење захтева тржишта, примена гротехничких мера и усавршавање допринели су повећању производње. Квалитетне саднице стижу из Чачка и Новог Сада, а произвођачи заштитних средстава се утркују да своје производе приближе воћарима. Стално одржавају семинаре на којима и Предраг Перишић стиче нова знања. Производња квалитетног воћа је све већа па Предраг гради нову хладњачу дупло већег капацитета. Сада у њу може да стане и 40 тона различитог воћа, па могу да се напуне два шлепера. Сарадња са воћарима из околине Тополе довела је до познанства са првим купцима из Русије. Први шлепери воћа пошли су из Буковице и околних села према великом руском тржишту. Организатор посла био је Предраг. Сећа се да је те године извезено свега пет или

шест камиона. - Ишло је тешко, и паковање и товарење, ручно гајбу по гајбу. Сада је осавремењено тако да може дневно да се натовари и по три камиона робе – каже Предраг. Потражња за воћем из ових крајева је расла, па се појавила потреба за још већим складишним капацитетима. Зато је Предраг прошле године у Врдилима изградио нове од 300 тона, за брзу расхладу, потхладу и слање. Воће се расхлади на један степен, пакује и одмах транспортује даље. Из године у годину има све више купаца. Прве године били су један или два а сада их већ има пет - шест. Воћари су задовољни. Цене су добре а исплата се врши на лицу места. Шљива прве класе се плаћа 25 динара по килограму. Купци су стално присутни и врше контролу онога што купују и отпремају према кванташким пијацама у Москви и Санкт Петербургу. Само два дана од брања воће се налази у малопродајним објектима. - Коректно се ради и нема проблема. Тренутно је актуелна шљива. Радили смо кајсију, крушку, а до краја сезоне имаћемо још и јесење јабуке. Шљива је на нивоу квалитета

прошлогодишње – каже Предраг и подсећа да су прошлогодишњи град и овогодишња суша знатно утицали на смањење приноса. Хладњаче које је саградио Предраг једини су начин да се оволика количина воћа одржи и стигне до крајњег купца. Да није њих, шљива би највећим делом завршила у ракији, а нешто мало би се пласирало за индустријску прераду. Тада цена не би била на нивоу на коме је данас. - Овде практично ништа не може да се прода. Општа је беспарица, цене су ниске а промета готово да нема, јер нема коме да се пласира роба – прича Предраг. Некада су се у овим крајевима гајиле купине и малине, али се последњих година због великих суша прешло на друге културе. Гајење воћа у великој мери зависи од временских услова, а пробирљиво руско тржиште захтева само првокласни производ. Субвенције државе су на овом простору изостале и усмерене су према великм плантажама у Војводини. Ситни воћари из Буковице и околних села оријентисани су на производњу воћа које није интересантно власницима великих

плантажа. - Људи почињу да саде трешње и то ће бити нтересантна прича. Ово поднебље одговара, сви их садимо и верујем да би већ следеће године могли да крену камиони трешања са ових простора према Русији. Ко год има паре и понуди новац, добродошао је. Крушке су подложне сушењу, а перспектива је у трешњи, јер има добру цену и прво је воће које стиже на тржиште. То је једна финансијска инјекција која добро дође воћарима, јер се најпре дође до пара. Цена шљиве је добра зато што нема лагеровања. Обереш данас, предаш, узмеш паре и идеш кући – каже Предраг. Како се берба обавља у релативно кратком временском периоду воћари су принуђени да ангажују и додатну радну снагу. У повољнијем положају су зато бројније породице које боље искоришћавају расположиву радну снагу. На овом подручју нема већих засада. Подручје оскудева довољном количином воде па нема услова за заливање. Било је покушаја да се копањем артерских бунара обезбеди вода за наводњавање по систему кап по кап , али није било резултата. Заштита од града је такође изостала због великих трошкова који износе и до 20 хиљада евра по хектару засада. Један воћар из овог краја може да понуди тржишту до двадесетак тона воћа, јер нико није опредељен за гајење само једне културе. Гаји се по неколико различитих, а смањени приходи од једне надокнађују се онима од друге културе. У ситуацији када је све стало, пољопривреда је једини начин да млади људи из ових крајева обезбеде средства за живот. Зато се и опредељују да повећавају своје засаде. Према хладњачи у Врдилима оријентисани су и воћари из Дедеваца, Буковице и Роћевића. Половину капацитета попуњавају воћари чачанског краја. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


13

26. август 2011.

Фото: М. Радовановић


14

26. август 2011.

Двадесета година рада породичне фирме

ПРЕПОЗНАТЉИВИ ПО КВАЛИТЕТУ За двадесет година рада, у послу у коме нема брзих пара, створена стабилна породична фирма која запошљава петнаестак радника Некада се привреда краљевачког краја заснивала на раду великих производних система, фабрика које су запошљавале по неколико хиљада радника. У последњих десетак година нестали су сви краљевачки гиганти, а број радника у највећим предузећима једва да достиже неколико стотина. Велики број радника остао је без посла, а они мало предузетљивији и далековидији на време су настојали да се се прилагоде новим условима рада. Милорад Јелић из Шумарица и његова супруга Љиљана дуго су радили у краљевачком „Електрону“. Када је привреда почела да посустаје и запретила опасност да остану без посла, почели су да размишљају о оснивању сопствене фирме. Веровали су да искуство стечено на месту шефа одељења за инсталацију парног грејања може да буде добар капитал за нови посао. Синови Владан и Младен су имали 11 и 14 година када је Милорад 1992. године основао „Термоинвест“ д.о.о. Било је то, сећа се данас, веома тешко време. На самом почетку „Термоинвест“ је изводио радове на инсталацији парног грејања, првенствено за потребе војске. Били су то релативно добри послови, али је хиперинфлација, која се захуктавала, учинила своје. Наплата је била све тежа, а и оно што се реализује губило је вредност. Зато су Јелићи кренули корак даље. Само четири године по оснивању фирме почели су са производњом чеоних прирубница са грлом. Биле су само спојни елемент арматура које данас производи „Термоинвест“. Почели су у гаражи поред куће, купили су струг и бушилицу и запослили једног радника. Старији син Владан је тек завршио средњу школу, па је и он почео да ради. Прирубнице су биле дефицитарна роба на домаћем тржишту. Било је других произвођача, али и места за мале, као што је био „Термоинвест“. Током наредне четири године производња се повећавала, а направљен је и посе-

бан производни објекат површине 60 квадратних метара. Не тако далеко од Шумарица, „Ливница“ Фабрике вагона производила је арматуре за неке друге фирме. Потреба за њима је постојала, па су и Јелићи почели да их производе. Ливница је имала довољно капацитета да задовољи потребе „Термоинвеста“, па се производња ширила и обогаћивала новим производима. Набављене су и нове машине, а на тржишту су се појавили вентили од сивог лива и челика за термоенергетска постројења и температуре између 300 и 400 степени Целзијуса. - Ови вентили имају широку примену у стамбеној изградњи. Свака зграда има подстанице, а користи се и у топланама, здравственим центрима, парионицама, термоелектранама, енерганама. Индустријска арматура има примену у индустрији, али је она, нажалост, замрла, па нема неке велике потребе за овим производима. Када би „Магнохром“, у коме има на хиљаде вентила, радио као некада, могли бисмо годишње да упослимо 30 посто наших капацитета – каже Јелић. Да би били конкурентни морали су да прате сталне промене на тржишту и да им се прилагођавају. Зато је и основни разлог за освајање нових производа била чињеница да су се на домаћем тржишту већ 2000. године појавиле прирубнице из Кине.

Цене су биле неупоредиво ниже, па производи „Термоинвеста“, без обзира на квалитет, нису могле да им конкуришу. - Арматура слична оној коју ми производимо и данас се увози из Кине. Квалитет је лош, а ми смо пословање базирали на балансу цене и квалитета – кажу у „Термоинвесту“. И док се старији син Владан још 1996. године укључио у рад, постао један од стубова „Термоинвеста“ и најзаслужнији за њен развој, млађи се определио за спорт. До 2004. године је активно играо фудбал у Слоги, а онда је превагнула потреба за укључење у рад породичне фирме која се све више ширила. Из гараже, производња је пресељена у објекат од шездесет, а потом и 120 квадрата. Од 2009. године обавља се у новом производном објекту од 500 квадратних метара, смештеном на 30 ари плаца. Ту је смештена производња, магацин материјала и готових производа, комерцијала. Набављене су и нове машине, стругови, бушилице, глодалице, тестере, а „Термоинвест“ данас запошљава петнаестак радника. Светска економска криза умногоме је утицала и на тржиште у нашој земљи. Производи се у „Термоинвесту“ све што и претходних година, али у смањеном обиму. Производни капацитети омо-

гућавају запошљавање још десетак нових радника, али нема довољно посла на тржишту. - Немамо пласман јер делимо судбину целе привреде у земљи. Покривамо тржиште у Србији са око 30 посто. Извозимо у Босну, Црну Гору, Македонију, Хрватску, а извозили смо и у Словенију. Имамо квалитет по коме смо препознатљиви и на томе базирамо будуће деловање. Верујемо да ће сви ови ломови да прођу и да ће на површину, ипак, да исплива квалитет. Очекујемо да ће криза да прође – кажу у „Термоинвесту“ и верују да је чињеница да већ скоро двадесет година опстају на тржишту резултат квалитетног рада. Деведесет посто производње „Термонвеста“ пласира се ван Краљева, углавном према северу земље. У пословању, као и код свих других производних предузећа, има проблема. Највећи је, свакако, наплата потраживања и обезбеђење финансијских средстава за испуњење обавеза према радницима и добављачима. Успешном Јелићи сматрају сваку фирму која на време сервисира обавезе према радницима, добављачима и држави. Отуда се и намеће закључак да је „Термоинвест“ успешна фирма која опстаје на тржишту већ скоро двадесет година. Опстаје у непрекидној борби са конкуренцијом на тржишту у свим дис-

циплинама, квалитету, цени, роковима испоруке и плаћања. У овом послу, кажу, нема брзих и лаких пара. Најважнији стратешки добављач „Термоинвеста“ је „Ливница“, која у финалном производу учествује са око 70 посто. Остали су друге фирме из непосредног окружења. - Планирамо да сачекамо да прођу тешка времена, да задржимо овај број радника, али и да осавременимо производњу и освојимо неке нове производе. Све смо изградили сопственим средствима без донација, а сертификати ИСО 9001 и 2008 су били услов да улазимо у неке озбиљније приче – кажу Јелићи. Но, и поред свих проблема, највише боли констатација да нико из локалне самоуправе не показује ни најмањи интерес за рад једног производног предузећа које, верују Јелићи, треба да има предност у односу на она која се баве услугама. Било је и одређених сметњи са стране, можда и зато што нису политички ангажовани. Синови су наставили оно што је отац започео, свесни да се фирма не ствара за годину или две, већ у дужем временском периоду. - У Немачкој овакве фирме трају по више од сто година и тешко је да се направи неки бум на брзака. Најбитније је да име буде гарант квалитета. Производи су потребни, имају перспективу, а само треба да се ради коректно и на време. Ми доказујемо да овај посао има перспективу. Нисмо од оних који кукају. Криза постоји, али боримо се против ње и завређујемо пажњу на тржишту – кажу у „Термоинвесту“. У Шумарицама нема довољно струје за све капацитете и то је оно што спутава даље проширење фирме. Локална самоуправа не чини ништа да помогне, а сопствена средства нису довољна. У читавом крају ово је једини производни погон. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


15

26. август 2011.

Пола века саборовања у Гучи (2)

РЕНЕСАНСА СРПСКЕ ТРУБЕ

- Припреме за одржавање првог Сабора трубача, ујесен 1961. године, уз велики отпор владајућих структура. - Прва у Гучи италијанска телевизија Како се ближио 14. октобар, нервоза организатора је постајала све већа. Направљен је програм, позвани угоститељи, лицидери, момци спремни да се надмећу у рвању. Телевизије још није било, а на радију нико неће да чује за трубу. Користе се познанства да се популарише сабор и некако састави жири. Велику помоћ је, сећа се Никола Стојић, пружио тада велики боем, песник Бранко В. Радичевић. Познавао је, каже, пола Београда, новинаре Политике и Борбе. За сабор се заинтересује чувени музиколог, професор Миодраг Васиљевић уз чију помоћ је састављен жири. Али, и даље постоји страх од тога како ће све да прихвати народ. На импровизованој позорници наступе, у народним ношњама, сва четири оркестра из драгачевског краја. - Ту је власт била најоштрија. Шајкача и опанци - то је превазиђено. Дођу људи у народној ношњи, испрсе се, а власт каже реакција. Питају се шта ће да се свира. Не може „Тамо далеко“, јер ће да се вређају браћа преко Дрине. Ништа српско не може. Бранко и ови се напију, па из ината свирају „Ја сам ја, Јеремија“. Направимо ми то, зовнемо власт, дођу, па кад виде да је сабор у црквеној порти врате се. Таман посла да ти дође Комитет у цркву – прича Никола Стојић. У црквеној порти у Гучи окупило се између три и четири хиљаде посетилаца. Никола је записао да је било шест лимузина из Београда. Био је леп и сунчан дан, а на позорници постројено двадесетак музичара у народним ношњама. Трубе изгланцане, а музичари почели да се зноје. - Ми уплашени гледамо један другог, гледам професора Васиљевића како реагује. Срце ми је дошло под грло, не могу да дишем. Пустио је неки стари магнетофон да свира. У једном тренутку погледа према мени, а ја видим да су му сузе кренуле. Пођоше и мени сузе од муке – сећа се Никола. Победник првог Сабора тру-

бача, Десимир Перишић, са новом трубом коју је добио као награду, убрзо се нашао на раменима посетилаца. Касније ће му бити подигнут споменик на уласку у Гучу. „Ово није приредба за вас. Ово је ренесанса српске трубе“ рекао је тада професор Васиљевић са напоменом да манифестација мора да се настави и следећих година. Представници власти нису благонаклоно гледали на то што се дешавало, али прве похвале стижу од београдске штампе. У Борби, на чијим је страницама било места само за политичаре, Либеро Маркони пише прве репортаже о сабору у Гучи. Пише и Бранко В. Радичевић у Политици и Новостима. Али, важније од свега је да је народ прихватио сабор. Зато одмах почињу припреме за следећу годину. Настала је потрага за трубачима из свих крајева Србије, прво посете онима из чачанске долине, Пожеге, Ариља, Ужица, Ивањице. Следеће године на такмичењу било је шест оркестара који се надмећу пред десет хиљада људи. Победник је Радован Бабић, некадашњи војни трубач из околине Ариља. - За трећи сабор се већ прочује, почела је да пише штампа, нешто

је снимљено и емитовано на радију. До тада није било трубе на радију, сем кад су неки маршеви. Чујемо да у Врању постоји неки Бакија Бакић, одемо доле, поразговарамо и он пристане да свира. Сам дође неки Рака Костић из источне Србије. Тако плане читава та трубачка Србија – каже Никола. На трећем сабору већ је 16 оркестара, а црквена порта мала да прими све посетиоце. Зато се сабориште сели на другу страну реке Бјелице, на фудбалско игралиште. - Тамо у брду правимо неку позорницу, преко реке нема мостова, па посетиоци газе Бјелицу. Скупило се двадесетак хиљада људи. Одржи се трећи сабор, а ми почнемо да га богатимо да не буду само трубе. Формирам званично „Удружење сликара и вајара“ па и они дођу и позову најбоље сликаре и вајаре аматере из Србије. Из Каленића долази Јанко Брашић, из околине Београда вајар Богосав Живковић. Хватамо везу са Ковачицом. Долази Мартин Јонаш, који је тада био звезда, затим Зузана Халупова – Каже Стојић. Такмичење не може да прихвати све заинтересоване оркестре па се по први пут организују квалификациона такмичења у Врању, Сурдулици, на Власини, у Бољевцу, Златибору, Гучи.

Сабор већ траје читава три дана, а датум одржавања се стално помера. У данашње време одржава се почетком августа како би се завршио пре него што почне Великогоспојински пост. Присуствује му све више познатих личности из јавног живота, новинари, књижевници, глумци. Сабор се одржао захваљујући првенствено квалитету, а говорило се да има квалитетнији жири од фестивала забавне музике који се у то време одржавао у Опатији. Трајало је то неких десетак година. - Са радија су се могли чути трубачи захваљујући доктору Девићу. Телевизија не зна ни где је Гуча, ни где су трубачи. Прва телевизија која је дошла у Гучу био је РАИ из Италије 1970. године. Наши и даље глуви. Политички им није одговарало. Појави се Јапан, Совјетски Савез, па тек после тога наша телевизија и почиње да нам смета - не може овако, не може онако. На једном скупу у Београду кажем да не могу више да их слушам. Ми не знамо другачије да правимо и правићемо овако, а ви направите на другом месту ако знате боље. Слали су нам трубаче који су радили у некој фабрици и имали оркестар. Дошли су са неким качкетим и амблемима, како им је рекао неко из Комитета –

каже Стојић. Представници власти нису могли да дозволе да једну овакву манифестацију боље организују ентузијасти из Гуче, па одлуче да направе своју. Потрошене су велике паре за организацију Сабора народног стваралаштва у Лесковцу. Плаћане су дневнице музичким стручњацима, организаторима и учесницима. Трајало је то две, три године и нестало као што је и почело. - Не може тако, нема душу. Овде је амбијент, долина и народ. Све има изворну енергију која оплемењује и надахњује – каже Стојић. Радило се у скромним условима, некада и без новца да се плате телефонски рачуни. Почели су незванично да долазе и амбасадори појединих земаља, на крају и домаћи политичари који су видели прилику да пред великим бројем посетилаца промовишу своју политику. - За 30. сабор дође 1980. године Александар Бакочевић. Био је председник Скупштине Србије, а народ га је овде извиждао. Скупио увече ту главне комунисте и рибао их као да они могу ту нешто. Касније, пре пет - шест година, откад је председник Скупштине општине Лучани Слободан Јоловић, почињу нагло да долазе само политичари. Он за друге и не зна. Ми смо измислили функцију домаћина Сабора, да буде неко промотер у свету. Годинама су то били познати уметници као што су Зоран Христић и Матија Бећковић, који је рекао да је боље да се дува у трубу него у лепак. Последњи је био Саво Ракочевић, сликар из Чикага, који се налази на свим енциклопедијама у Америци. Ове године нису дошли, поцепала се Социјалистичка партија – каже Стојић. Имао је Сабор свих ових година и успона и падова а, верује Стојић, мора још да се ишчисти. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


16

26. авг

Завршница пројекта „Ми смо домаћини овог лета“

STREET ART FESTIVAL Културни центар „Рибница“ у сарадњи са младима, представницима удружења грађана из Краљева, организује „Street Art Festival“ за викенд 27. и 28. августа. Фестивал представља завршетак великог и амбициозног пројекта под називом „Ми смо домаћини овог лета“ током кога су одржани „Дани уметничке музике“, Први интернационални џез фестивал „ЈаzzIbar“, као и многобројне активности и програми које уређују музичка, књижевна и ликовна редакција Културног центра. У оквиру „Стреет Арт Фестивала“ планирано је одржавање разних видова алтернативних уметности као што су цртање графита, вожња скејта, плес, концерти, турнир у кликерима, перформанси, станд уп комедија… Овакав програм је продукт сарадње са разноликим удружењима грађана: „КВарт“, „Позитивна омладина“, „36 сома“, „Underground“ Краљево, „Crazy crew”, Ликовни атеље „Линија“, плесни колубови „Басилеус“ и „Арт“ као и многобројним појединцима, младим људима који су се са одушевљењем прикључили пројекту. „Street Art Festival“ је реанимација некадашњег фестивала са истим именом који је покренут и спровођен 2006. године од стране удружења грађана „Кварт“ и менаџера Александра Саше Мартића.

Запослени у Културном центру препознали су добру идеју, као и потребу младих за одржавањем разноликих културних догађаја. У сарадњи са њима, уз учешће минималних новчаних средстава, отишли су корак даље и поновно покренули овај некада веома запажен фестивал. Све већи број младих уметника, представника бројних удружења из нашег града жели да се укључи, не само у спровођење овог фестивала већ и у целокупан рад Културног центра, што нас обавезује да и убудуће пажљиво ослушкујемо потребе наших младих суграђана. Тиме је остварен циљ Културног центра, да се заједно креирају програми који ће задовољити различите укусе младих, којима, очигледно, недостају културне манифестације оваквог садржаја.

ФИЛИЈАЛА РЗЗО У НОВОМ ПАЗАРУ У септембру ће Нови Пазар добити Филијалу Републичког завода за здравствено осигурање, пошто је до сада новопазарски завод био експозитура филијале из Краљева. Отварање филијале у Новом Пазару изузетно је значајно за грађане у овом делу Србије, јер ће много лакше остваривати права из здрав-

ственог осигурања. Филијале су у Новом Пазару пре три године добиле ПИО и Национална служба запошљавања. Пре три месеца новопазарској електродистрибуцији враћен је статус огранка у систему ЕПС, а Градска управа је покренула и иницијативу да ЈП "Србијашуме" имају седиште у Новом Пазару.

Месец дана од почетка изград

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ГРАЂ

Радове на хали спортова изводи конзорцијум краљевачких фирми „Ам а прве спортисте примиће п У улици Душана Поповића у Рибници, на десној обали Ибра, узводно од ушћа реке Риб нице, поред магистралног пута М5 Краљево-Крушевац, крајем јула започела је рeализација најзначајнијег грађевинског пројекта у Краљеву. Спортска дворана пројектоване површине од 9.170 квадрата, на коју се чекало више од четрдесет година, када буде завршена, моћи ће да прими 3.308 гледалаца, од којих 14 особа са инвалидитетом. Према захтевима ФИБА, ИХФ и ФИБВ омогућиће одржавање међународних такмичења у рукомету, кошарци и одбојци, као и низу такмичења у „малим“ спортовима. Основна функција хале је одржавање спортских такмичења и тренинга спортиста, а алтернативне функције су рекреација грађанства и одржавање културних манифестација. У поступку јавне набавке, у складу са Законом о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе, за најповољнијег понуђача изабран је конзорцијум краљевачких фирми, чији је носилац "Амига" д.о.о. Конзорцијум чине још „Ју кеопс“, „Валве профил“ и две београдске фирме. Двадесет пет дана од увођења у посао градилиште су обишли градоначелник Краљева са сарадницима, као и представници медија. Колико је реализација пројекта важна за инвеститоре и извођаче говори чињеница да ће се јавност редовно обавештавати о току радова и евентуалним проблемима који се буду јављали. Укупна вредност радова је 620 милиона динара. Планирано је да се у овој години утроши 450 милиона, од којих половину обезбеђује Влада Републике Србије преко ресорног министарства, другу половину локална самоуправа. Кредитом пословних банака обезбеђено је 45 милиона динара, а остатак до 225 милиона биће средства кредита који ће, у име локалне самоуправе, под повољним условима обезбедити Република. Преостали радови на завршетку хале изводиће се током наредне календарске године, када

ФОТОГРАФИ


17

густ 2011.

дње спортске хале у Краљеву

ЂЕВИНСКИ ПОДУХВАТ

мига“, „Ју кеопс“ и „Валве профил“, уз помоћ две београдске фирме, после 27. јула идуће године

Фото: М. Радовановић

ИЈА НЕДЕЉЕ

Фото: ФоНет

за то буду обезбеђена средства. Од дана увођења у посао извршена је припрема и обезбеђење градилишта и започети земљани радови, радови на хидроизолацији и припреми на изградњи контра плоче. Паралелно са овим, изводе се радови на прикључцима за све врсте инсталација, електричне енергије, водовода и канализације. У конзорцијуму верују да ће рокови који су постављени бити испоштовани, а да ће следеће године у ово време хала бити на располагању краљевачким спортистима. У конзорцијуму тврде да је до сада уговорено 75 посто свих радова, а да ће остатак бити уговорен до краја ове године. Поред овог, краљевачка „Амига“ изводи радове и на другим значајним објектима у граду, као што су зграда контроле лета на аеродрому у Лађевцима и објекту царине у Кованлуку. Динамички план извођења радова тачно је дефинисао обим упошљавања радне снаге и механизације. Тренутно је на изградњи спортске хале ангажовано педесет радника, а ударни месеци у грађевинском делу биће октобар, новембар и децембар. Тада се очекује ангажовање и неколико стотина од 1000 радника које ове три краљевачке фирме запошљавају. Након тога, почетком пролећа, следе завршни радови, инсталације и покривање. Оквирни план реализације може да претрпи извесне промене, у зависности од метеоролошких услова и других непредвиђених околности. Ипак, извођачи обећавају да ће учинити све да сви постављени рокови буду испоштовани. Најзахтевнији радови у овом тренутку изводе се на контра плочи. Темељна плоча се ради у две фазе, а прва, по усвојеној динамици, треба да буде завршена за два месеца. У плочу ће бити уграђено око 250 тона арматуре и 2000 кубика бетона. За хидроизолацију се користе најквалитетнији познати материјали. Радове треба урадити темељно с обзиром на близину Ибра и подземних вода које се налазе на два метра испод површине. Т. Радовановић

Завршени „Дани преображења“

УРУЧЕНА „ЖИЧКА ХРИСОВУЉА“

Песнику Ивану Негришорцу, аутору више од десет књига поезије у манастиру Жича уручено је признање "Жичка хрисовуља" за свеукупно песничко дело. Био је то и завршни догађај јубиларног 20. Жичког духовног сабора, манифестације посвећене песништву и културној традицији српског народа. Негришорцу је признање уручио градоначелник Краљева Љубиша Симовић. - Ваши стихови препуни чудесних и истинитих антиномија нигде не звоне као у Жичи, овом светом месту у коме смо одликовали витезе песничког реда. Сада сте и ви постали витез, чувар српског језика - рекао је Симовић. Овогодишњи лауреат „Жичке хрисовуље“ је у беседи насловљеној „Жичка исповест“, говорећи о књизи „Светилник“, рекао да је то више књига духа који ју је продуковао, књига која припада Хиландару.

- Ја се заиста не осећам правим аутором те књиге, него више као скриптор, онај који је записао, а све је произашло из онога што нам је Хиландар подарио. Био сам, и још, сам заокупљен питањима модернизма и постмодернизма. Али, уз та питања суочавао сам се и са духовном традицијом која ми је временом постајала све богати��а - рекао је Негришорац. Негришорац је рођен 1956. године у Трстенику. Завршио је студије књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, на коме сада предаје. Његова поезија преведена је на на шест језика. О књижевном стваралаштву Негришорца говорили су др Драган Хамовић, проф. др Јован Делић и академик из републике Српске Рајко Петров Ного. Стихове је говорио глумац Небојша Дугалић, а духовну музику је интерпретирала сопран Јана Милишић. ФоНет Фото: М. Радовановић

Добитници Од 1992. године, када је додељена прва „Жичка хрисовуља“, ово значајно признање добили су Добрица Ерић, Милутин Петровић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Бранислав Петровић, Стеван Раичковић, Алек Вукадиновић, Матија Бећковић, Борислав Радовић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Мирослав Максимовић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Новица Тадић, Братислав Р. Милановић, Петар Пајић.

МАРКЕТИНГ 036/312-505


18

26. август 2011.

Замак Културе: „Велики српски научници“

ПРИЧЕ О ВРЕМЕНУ

У оквиру пројекта „Приче о времену“, програма „Велики српски научници“ у четвртак у Замку културе у Врњачкој Бањи академик др Видојко Јовић, редовни професор Рударско-геолошког факултета у Београду одржао је предавање о геологу Мирославу Гочанину. Мирослав Гочанин je рођен 1901 године у Крагујевцу, у угледној чиновничкој породици. Основну школу и гимназију учио je у родном месту, где је и матурирао у Мушкој гимназији школске 1920/1921. године. Следеће године започиње студије на Пољопривредном факултету у Бечу, али убрзо, због склоности и велике љубави према геологији, прелази 1923. године на геолошке науке, односно V групу наука тадашњег Философског факултета у Београду, на којем je и дипломирао 1926 год. По завршетку студија, Гочанин je радио као наставник у гимназији у Крагујевцу, где je предавао физику, геологију, зем-

љопис и немачки језик, a потом у Беранима и Београду. Код својих ученика остао je у успомени као пример доброг стручњака и изванредног васпитача. Рат гa je затекао као професора III мушке гимназије у Београду. После слома Краљевине Југославије, био je заробљен као резервни официр и одведен у Немачку, где je био у злогласном логору у Нирнбергу. Крајем 1941. године враћен je из заробљеништва, a у јесен 1942. је нестао негде на терену у околини Горњег Милановца, под околностима које су остале нерасветљене. Гочанин је оставио за собом већи број објављених научних радова, чланака и стручних реферата, који пpeдстављају значајан прилог геолошком познавању наше земље. Међу њима налазе се и радови везaни за Врњачку Бању. Постоји више важнијих проблема којих се Гочанин радо подухватао, неке од њих и сам откривао и умесно постављао, на чијем je решавању врло истрајно

и успешно радио. Једна од нарочито добрих особина, којом се Гочанин као члан Српског геолошког друштва одликовао, огледала се у томе што je он резултате својих истраживања радо износио на стручним састанцима друштва, са намером да их подвргне стручној критици. Из његове библиографије се види да je интензивно радио од 1926. до 1941. године, и за то време публиковао je 23 рада, скоро пo два годишње. Радио je делом на решавању петрографских проблема, делом на стратиграфском рашчлањавању терена околине Београда и Шумадије, a делом на картирању и геолошком испитивању терена на листовима „Чачак" и „Крушевац" као и многих других области. Био је угледан и активан члан Српског геолошког друштва, неуморан истраживач у решавању бројних геолошких проблема наше земље и одличан сарадник својих колега. Успомену на њега оживљавају и чувају његова дела.

Концерт пијанисте Милорада Феодоровића

ВЕЧЕ ШОПЕНА И ЛИСТА

У Замку културе у Врњачкој Бањи, у понедељак одржан је концерт пијанисте Милорада Феодоровића. На програму су била дела Фредерика Шопена и Франца Листа. Милорад Феодоровић je већ у петој години почео је да свира клавир по слуху. Прве часове клавира добио је од свог оца. У петнаестој години уписује се у Музичку школу „Станковић“ у Београду, на теоријски и клавирски одсек, у класи Карле Матачић. Студије клавира завршио је

у Београду, у класи еминентног професора и пијанисте Андреја Прегера. После завршених студија, похађао је курсеве московског професора Евгенија Тимакина. До пензије је радио на Музичкој академији у Београду. Концертну делатност започео је 1970. године наступом са оркестром ЈНА, а затим следе многи реситали у Београду и широм Југославије. Остварио је низ снимака за радио и телевизију, а често гостује у Немачкој. Јелена Боровић – Димић

Замак културе

СЛИКЕ ЕФЕМЕРНОГ СВЕТА Изложбу јапанске графике отворио амбасадор Јапана Јошио Цунозаки

У Замку културе у Врњачкој Бањи, отворена је изложба „Јапанске графике – Слике ефемерног света“, коју је Завичајни музеј Замка културе Културног центра Врњачке Бање организовао у сарадњи са Амбасадом Јапана у Београду. Изложбу је отворио амбасадор Јапана у Београду, Његова екселенција господин Цунозаки. Врњачка музејска публика је 2009. године већ имала прилику да види изложбу јапанске графике „Ново лепо место Едо“ из Збирке Народног музеја из Београда, када је био представљен други избор графика, тако да сада има целовитији увид у уметност Јапана овог периода. Изложба „Јапанске графике – Слике ефемерног света“ представља избор од тридесет два дела из колекције Јапанске графике из Збирке Нинка Радосављевића. Сва дела припадају

укијо-е жанру који се развио у оквиру графичке продукције Јапана од XVII до XIX века. У истом периоду град Едо (данашњи Токијо) био је административна престоница земље, али и њено економско и културно средиште. Због тога се читаво раздобље од 1600. до 1867. године у хронологији историје Јапана назива Едо доба. Уметност укијо-е непосредно је повезана са развојем грађанства и урбанизације након пацификације земље, првенствено у Еду, као и другим урбаним срединама, тако да су ове графике постале синоним тежњи грађанства за друштвеним престижом а тиме и једно од главних обележја читаве Едо културе. Продукција укијо-е графика достигла је током деветнаестог века огромне размере о чему сведочи податак да се велики број уметника, њих око 600 - 700, бавио овом уметношћу.

Израз укијо потиче из 17. века и има значење „плутајући свет“, „пролазни, ефемерни свет“. Слике које су такав свет представљале зване су укијо-е, и промовисале су уживање, хедонистички концепт живљења и бекство од патње. Укијо-е су израђиване у техници дрвореза и репродуковане у стотинама примерака. Прве графике су монохроматске (самизури-е), а у другој половини 18. века Харунобу развија полихромну нишики-е технику („графике брокат“). Тада почиње успон укијо-е графика, обележен радом уметника Кијонага, Утамаро, Шараку, Хокусаи, Хирошиге и њихових следбеника. Најзначајније теме укијо-е графика су жанр сцене, градски живот, разонода, слике лепих жена, куртизана и гејши, позориште и портрети глумаца кабуки позоришта, сумо борци,

животињски и биљни свет, фантастика, и пејзажи и „погледи“ (меишо-е), рађени у серијама. Оне су прожете једном надасве поетичном и емоционалном приврженошћу природи која у многоме твори јапански национални дух. Људи су желели да овековече свој нови животни стил, и тиме

су укијо-е постале велико огледало јапанског друштва током Едо времена. Укијо-е (призори света који пролази) су нашле своје место и функцију и у наредном, Мејђи периоду (18681912) када је Јапан после вековне самоизолације отворио своја врата Западу. Јелена Боровић-Димић


19

26. август 2011.

Почели радови на санацији културних добара

НЕДОВОЉНО СРЕДСТАВА ЗА СПОМЕНИКЕ КУЛТУРЕ

Министарство културе обезбедило само мали део средстава за санацију цркве Свете Тројице и Швапчића куће После земљотреса, који је новембра прошле године погодио Краљево, екипе регионалног Завода за заштиту споменика културе обишле су подручје да утврде колики је степен оштећења на објектима о којима Завод води бригу. Том приликом утврђен је списак споменика културе и евидентираних културних добара који су претрпели штету. На основу тога направљен је списак приоритета за финансирање санације како би се на време конкурисало за средства код релевантних институција. Програмом рада Министарства културе предвиђено је финансирање само оних културних добара за које је утврђено да су споменици културе, налазишта или културно просторне историјске целине. Најугроженији споменик културе који је страдао у земљотресу је црква Свете Тројице, која је одмах стављена ван употребе. Статички је знатно угрожен и Господар Васин конак, споменик културе од великог значаја, као и зграда Завода за заштиту споменика културе, популарна Швапчића кућа. Завод је правовремено припремио пројектну документацију како би радови за санацију почели што пре. - Пројектну документацију смо упутили на конкурс Министарства културе, а средства која

смо добили за Завод и за цркву су минимална. Црква је добила само милион и по динара од минимално потребних 12 милиона динара. Тим средствима не може да се реализује цео пројекат, а радови су започети захваљујући донацијама и активности Епархије жичке, која је прикупила део средстава да би могла да се оконча макар прва фаза радова и црква ста��и у употребу – наводи Гордана Гаврић, директорка краљевачког Завода за заштиту споменика културе. Министарство културе није имало слуха за санацију Господар Васиног конака, а за радове на згради Швапчића куће одоб-

Радови Конзерваторски радови на згради у којој је смештен Завод за заштиту споменика културе састоје се из више фаза. Прво је требало урадити стабилизацију свих делова који су страдали током земљотреса, а и пре њега. - То је вађење старих пломби које су оштећене током земљотреса, стабилизација свих слојева малтера и чишћење. Последња фаза је ретуширање слика – каже Сања Благојевић, дипломирани сликар рестауратор. Најкомпликованија је фаза чишћења дугогодишњег утицаја атмосфере. На зидовима има доста гарежи. Радови су извођени темпером на туткалном везиву, па је требало урадити фиксирање бојеног слоја. На пословима је ангажовано пет стручњака, а радови теку по предвиђеном плану. Требало би да буду завршени за највише месец дана, а последња фаза ретуширања ће почети тек наредне године. На згради треба променити подове који су у доста лошем стању, а све остало зависиће од добре воље оних који би требало да обезбеде средства за даље радове на санацији зграде.

рена су интервентна средства у износу од милион и двеста хиљада динара од потребних осам и по милиона. - Према пројекту који смо предали на конкурс, и који би требало да реализујемо, нисмо у могућности да урадимо статичку санацију објекта. Једино што може да се уради је да се обију малтери који већ опадају у канцеларијама и падају стручњацима на главу, не само приликом сваког потреса него сваким даном – каже Гаврић. У Заводу се тренутно изводе радови на конзервацији и рестаурацији сликарства у некадашњем салону Швапчића куће под руководством конзерваторарестауратора Милице Котур. То је сликарство са почетка 19. века које је репрезентативно за украшавање грађанске архитектуре тог периода, а нема га много сачуваног. Вредност радова је знатно виша од одобрених средстава, а радови се изводе захваљујући донацији колега из бањалучког Завода за заштиту споменика и природних реткости. Сарадња са овим заводом је постојала и раније на неким другим пољима, а драгоцена помоћ је понуђена приликом једне посете Краљеву после 3. новембра прошле године. Радови ће бити завршени за месец и по дана. Кућа је једна од најрепрезентативнијих у граду, а евентуални потреси знатно би угрозили њену ста-

билност. - Забрињавајуће је да су после земљотреса долазиле многе делегације са републичког нивоа, стручњаци, људи из министарства и министри и увек се, када би се говорило о споменицима културе, говорило да ће њихова санација бити приоритет. Искрено смо се надали да неће бити спора око тога да ли ће бити финансирани ови радови. Сад смо у августу, а немамо обезбеђена средства – каже Гаврић. Са друге стране Завод се максимално заложио у пружању помоћи власницима неких других културних добара у граду. Добра организација и сарадња са колегама из других завода у земљи резултирала је израдом пројеката за санацију 14 значајних објеката у граду. - Ангажовали смо колеге из целе Србије и поделили послове. Сваки завод је урадио по један пројекат који је поклонио граду. Када би се то новчано изрекло, то би био огроман новац. Зато смо очекивали, ако смо стручно подарили граду тако нешто, да ће се уложити потребан новац да се зграда нашег Завода санира. Имам утисак да свако чудо траје три дана, све се обећа а много тога заборави – каже Гаврић. Приоритет у санацији били су стамбени објекти у индивидуалној својини. Град је уложио максимум енергије да обезбеди довољан износ средстава за њи-

хову санацију и збрињавање људи који у њима живе, тако да се доста тога урадило. Изостала је брига о институцији која се брине о заштити културног наслеђа и презентацији објеката у граду. Завод је учинио све што је могао, доставио пројектну документацију, учествовао на конурсу, обавестио све релевантне факторе у граду о ситуацији у којој се зграда налази. Новца за статичку санацију зграде и темељно уређење нама. Зато ће се програмом и планом рада за наредну годину тражити средства и од града, али и Министарства културе. - Ове године смо добили средства за радове на неким значајним објектима, као што је Петрова црква, и те радове морамо да наставимо. Добили смо средства за конзервацију и рестаурацију манастира Нова Павлица и нека мања средства за радове на манастиру Љубостињи, споменицима од изузетног значаја за Републику Србију. Сматрам да је требало добити средства и за овај споменик културе који је угрожен земљотресом. Не кажем да је Министарство културе морало једино то да финансира, али сматрам да проблем санирања објеката у Краљеву мора да се реши на републичком нивоу. Увек постоје неки додатни извори – каже Гаврић. Стручњаци Завода за заштиту споменика културе урадили су пројекте за санацију хотела „Париз“ и „Југославија“ и доказали да они не треба да се руше, како је првобитно предвиђено. Учинили су, верују, доста за град који им то није узвратио правом мером. Институционално обраћање Градској управи није дало резултате, као ни обраћање потенцијалним донаторима. Речено је да све донације треба да иду преко града. Сада, када се доста одмакло у санацији индивидуалних, и зграда за колективно становање, у Заводу верују да треба приступити што пре санацији споменика културе, а Швапчића кућа то јесте. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


20

26. август 2011.


21

26. август 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, на сваки сат) 07:05 – Путопис: Маркизе (р) 07:30 – Обала пингвина 08:05 – Чудо вере (р) 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Софа: Милета Продановић 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Права ствар (р) 11:05 – Серија: Свет мушкараца (р) 12:10 – Концерт: Robbie Williams (р) 13:30 – Филм: Пасја посла 15:15 – Источно од раја 16:05 – СЕЋАЊА: Божидар Митровић, 2. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Серија: Ана Карењина, реприза 3 епизоде 08:05 – Серија: Ана Карењина, реприза 4 епизоде 09:15 – Серија: Права ствар, реприза 1 епизоде 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Права ствар, реприза 2 епизоде 11:05 – Путопис: Мајот (р) 11:40 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 12:15 – Са нових извора (р) 13:30 – Цртани филм: Другари 15:15 – Бени Хил: Поздрав из Њујорка 16:05 – Манастир Градац 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – ОГЊИШТЕ (р) 17:50 – Путопис: Рио 18:25 – ОНИ ДОЛАЗЕ... 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:05 – Шта и зашто Казимира К. 21:00 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ

07:00 – ВЕСТИ 07:20 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи, реприза 4 епизоде 09:00 – ВЕСТИ 09:10 – ОГЊИШТЕ (р) 09:50 – Огласи (12:05, 14:50, 16:45, 19:30, 00:15) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ 12:10 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 13:00 – ВЕСТИ 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Уснија Реџепова (р) 15:00 – Емисија УЗ ШАНК

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Мајот (р) 07:35 – Највећа олуја 1.део 08:05 – Манастири поред Дунава Ковиљ 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Софа: Свенка Савић 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Права ствар (р) 11:05 – Серија: Свет мушкараца (р) 11:35 – ОНИ ДОЛАЗЕ (р) 12:10 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 14:10 – Са нових извора 15:35 – Путопис: Џерси 16:15 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:35 – Серија: Права ствар 18:30 – Серија: Свет мушкараца 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – РЕЧ ПО РЕЧ: Велимир Илић (р) 21:30 – Црвени макови Зузане 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – УЗ ШАНК (р)

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Џерси (р) 07:35 – Моћни Амазон 1.део 08:05 – ОНИ ДОЛАЗЕ... (р) 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Дивља планета (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Права ствар (р) 11:10 – Серија: Свет мушкараца (р) 12:10 – РЕЧ ПО РЕЧ: Министар просвете (р) 13:10 – Филм: Сива сова (р) 15:20 – ОГЊИШТЕ (р) 16:05 – СЕЋАЊА: Душан Шкребић, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Права ствар 18:30 – Серија: Свет мушкараца 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА 21:15 – Са нових извора 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Девојка твојих снова

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Мајот (р) 07:35 – Моћни Амазон 2.део 08:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Права ствар (р) 11:05 – Серија: Свет мушкараца (р) 11:35 – СЕЋАЊА (р) 12:15 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА (р) 13:20 – Филм: Госпођа Даловеј 15:15 – Са нових извора (р) 16:05 – СЕЋАЊА: Душан Шкребић, 2. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:35 – Серија: Права ствар 18:30 – Серија: Свет мушкараца 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:50 – Путопис: Куба 20:15 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Недељко Билкић (р) 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Елени

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Куба (р) 07:30 – Џунгле Амазона 1.део 08:05 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 08:35 – Изгубљени светови 1.део 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Софа: Игор Милановић 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:20 – Серија: Права ствар (р) 11:10 – Серија: Свет мушкараца (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:30 – Филм: Биг Спендер 14:30 – Школице 14:45 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1

17:35 – Серија: Права ствар 18:35 – Серија: Свет мушкараца 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Путопис: Мајот 20:10 – Филм: Конвој 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Савршено дете

22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Свађе у разреду

(р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Филм: Биг Спе��дер 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:50 – Филм: Сива сова 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Мета

МАРКЕТИНГ 036/312-505

17:20 – СИМПОСИОН У ЖИЧИ 2011, директан пренос 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:55 – Путопис: ШРИ ЛАНКА 20:20 – Концерт: Шаде 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Мафијаши у Њујорку


22

26. август 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

ПАД Пре четрдесет година, бејах хваљен и слављен због свог рада, понос и дика мог тадашњег града. И старији су ми се с пута склањали, и, поред мојих забрана, преда мном се клањали. Родитеље су обасјавали сунчеви зраци тек ако су им деца били моји ђаци! Пре тридесет година, радио сам више, квалитетније и боље, али завист колега почиње да ме коље. Чак ни директор да ме заштити није смео од злурадих, а можда није ни хтео. Уместо награда, да крунишу моју славу, колеге су полако од мене окретале главу! Пре двадесет година, радио сам исто тако добро као и тада, али, друге вредности завладале су сада. То је време када се рушило једноумље, и успостављало нешто горе – безумље. Када се цео систем и начин живота мењао, добар радник није радио, него, кажу – кењао!

ВОДОРАВНО

УСПРАВНО

1. Завојевач, 9. Марка аутомобила, 10. Онај који пише левом руком, 12. Велшки фудбалер јан, 13. Пресна, 14. Река у Русији, 15. Билијарски штап, 16. Стара држава у Месопотамији, 17. Четврто слово азбуке, 18. Јареће месо, 20. Изнимка, 22. Двадесетдруго слово азбуке, 23. Река у Банату, 24. Лична заменица, 25. Саставна свеза, 26. Планински врх у САД, 28. Млечни производ, 29. Мера за количину течности, 30. Конци, 31. Највеће језеро у Јужној Америци

1. Зао, 2. Куп европских шампиона (скр.), 3. Улица (скр.), 4. Деветнаесто слово азбуке, 5. Везник, 6. Који носи терет, 7. Који је ове величине, 8. Равна површина (мат.), 9. Први примерак куцаног текста, 11. Који живи од камате (мн.), 13. Презиме чувеног математичара, Жозеф, 15. Казнионица, 18. Трчати, гонити, 19. Морал, обичај, 21. Врхунац, највиша тачка, 25. Врста пецива, 27. Град у Француској, 28. Ономатопеја гласа гусака, 30. Предлог, 32. Дванаесто слово азбуке

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ Из ове се коже не може, а то нам је био једини излаз. *** Потрошња све мања, а народ сит свега!

Пре десет година, радих као и пре, по навици и убеђењу, али, неприлагођен новом друштвеном уређењу. Бејах и кажњаван због свог доброг рада, несвестан да је у друштву дошло до моралног пада. Зато што сам нерадницима сметао и дизао тензију, говорили су за мене : кад ће ова будала у пензију! Радомир Јовановић

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ „Јаругари“ Карађорђе, крете из Јаруге! Србији су, већ два века друге. Власти друге, путеви јаруге, само што су и дубље и дуге! „Накот“ Живимо у времену, „поганог“ накота; са филозофијом, нестварног живота! Добрица Чакановић

*** Кројачи судбине, прво ти скроје, па ти тек онда узму меру. *** Кад се инспекција припитоми, расте дивља градња. *** Навикли смо на буђење тек пошто нам одзвони!

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Спреман сам за „Бољи живот!“ Он почиње одмах након „Дневника“. *** Многи се питају како смо зауставили пљачку државне имовине. Одговор је веома прост: самоконтролом!

МУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 11977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560


23

26. август 2011.

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем Yugo 55, 1995. год. са уграђеним плином, у добром стању. 036/ 233 700; 061/ 178 43 86 Продајем плацеве у Јарчујку, улица Драгослава Миљковића. 036 / 352 637 Продајем ливаду 1 хектар у Конареву. 036/ 821 428; 064/ 544 88 24 Продајем плац 12,5 ари у Ковачима. Ограђен, планинска вода, могућ прикључак за струју. 036/ 372 954; 064/ 40 444 06 Продајем плац 6 ари, 100 м од железничке станице у Адранима. Прикључак сеоског водовода и катастарски уцртан објекат 37 м2. 064/ 297 64 24 Продајем атрактиван, урбанизован плац 11 ари у Краљеву преко пута аутодрома Берановац, удаљен 2,5 км од центра града. Идеално за становање и пословање. Плаћени прикључци за канализацију, воду, струју и телефон. Тел: 064 11 85 493 Продајем комплетно сређено сеоско домаћинству у Бапском Пољу, 12 км од Краљева. Са окућницом и два одвојена објекта за становање. 063/ 101 94 05 Продајем кућу 242м2 са гаражом, на 5 ари плаца, легализована. 1км од центра, улица Тимочка 7, Рибница. 036/ 375 326; 034/ 343 006 Продајем спратну кућу 9,70 X 5,70 на 2,5 ари плаца. Улица Душана Поповића. 036 355 697; 063 10 60 245 Продајем стан 50 м2 + тераса 10м2, реновиран. Војно насеље. 063/ 387 121 Продајем локал са два нивоа, 25м2 приземни и 98 м2 подрумски део. На кеју код тениских терена и кошаркашког игралишта. Цена 25 000 евра. 036 / 313 255; 063 / 610 527 Продајем ТА пећ 4,5 kW. 036/ 312 024 Продајем супрасне и несупрасне назимице расе: ландрас, јоркшир, пијетрен, дурок и нерасте. 063/ 89 12 622 Издајем гаражу у стамбеној згради, може и за магацин. 036/ 232 907; 064/ 97 48 435 Издајем комплено намештена

два стана. Београд – Вождовац, за студенте. Усељиви од 01.09.2011. 064/ 668 66 01 Издајем намештену кућу, за студенте или ђаке, код школе „Јово Курсула“, улица Жарка Зрењанина 7. 063/ 633 713 Издајем стан, улица Танаска Рајића. 036/ 313 498 Издајем двоипособан, намештен стан у Београду. улица Тиквешка (шири центар). 064/ 4 888 984 Нестала мачка сиве боје, са белим шапама, има огрлицу са 3 звончића. Зграда Дунав осигурања. 036/ 232 156 Купујем Заставу 750 (Фићу) до 1972. годишта, са контра вратима, у добром стању. 036 / 312 505 Дајем доживотну финансијску помоћ старим лицима за некретнине. 036/ 356 423 Молерски радови: кречење, глетовање, термо – изолација, санације и адаптације од земљотре са, фарбање столарије. Повољно. 036/ 323 921; 064/ 203 27 16 Фирма Magic Fruits Lend врши откуп и уговара производњу воћа и поврћа за извоз. 060 / 444 12 38 Нови PET SHOP „BOYS“ креће са радом од 1. септмбра. Све од опреме и хране за ваше кућне љубимце. Тржни центар „Даница“ локал 11 (двориште) Тел: 036 323 532, 066 820 48 88 Машински факултет Краљево уписује студента на прву годину акредитованог студијског програма Основних академских студија (други конкурсни рок – преостала места) -47 студената који се финансирају из буџета -20 самофинансирајућих студената Пријављивање кандидата 1. и 2. септембра 2011. год. од 10.00 – 14.30 часова Полагање пријемног испита из математике 7. септембра 2011. у 11 часова. e-mail: nastava@mfkv.kg.ac.rs www.mfkv.ac.rs 036/ 383 377; 383 269 Феномена и СМарт Колектив позивају предузетнице почетнице са територије Краљева да се пријаве за подршку искусних менаџерки – бизнис менторки

које ће им волонтерски помоћи да развију пословање и предузетнички потенцијал радећи са њима током шест месеци, два до четири сата месечно. Пријављивање се врши слањем пријавног формулара који можете пронаћи у електронској форми на сајту www.mreza-preduzetnica-kraljevo.org, као и у штампаној форми у Националној служби за запошљавање, филијала Краљево, Цара Душана 78, сваког радног дана до 13h. Попуњени формулар можете послати и поштом или доставити лично на адресу Удружења Феномена, Хероја Маричића 80, 36000 Краљево. Контакти: Удружење Феномена 065 611 83 64; СМарт Колектив 011 2440 096 ЦЕНТАР ЗА ЕДУКАЦIЈУ РУКОВОДЕЋIХ КАДРОВА И КОНСАЛТIНГ-ЦЕРК врши упис лица са завршеним средњим школама свих усмерења у четворогодишњем трајању и лица која су завршила више или високе струковне школе, и то: На Факултет за стратешки и оеративни манџмент из Београда. Студије трају четири године. Након завршетка студија лице добија звање дипломирани инжењер менаџмента. На Факултет за образовање дипл. правника и дипл. економиста за руководеће кадрове (ФОРКУП) из Новог Сада. Студије трају четири године. Након завршетка студија лице добија звање дипломирани правник, или дипломирани економиста, зависно од студијског програма који заврше. Упис се обавља у Београду и у консултативној јединици Трстеник, ул. Светог Саве 59. Информације на телефон 011/ 31 31 246 и 037/ 711 083

Х О Р О С К О П

Ован, 21. 3 - 20. 4. И у петак се наставља са најавама, гласовима, информацијама, спознајама, сазнањима....Субота и недеља пролазе у кућној атмосфери или затвореним емоцијама било које врсте. И тек са понедељком и уторком ви имате пун замах! Среда и четвртак су дани анализе буре која вас је већ ухватила...

Бик, 21. 4 - 20.5. Са информацијама и сазнањима која ћете чути или укапирати и у петак, ви настављате реализацију ваших планова. У суботу и недељу ће бити још неких "домаћих" припрема, али и финансијских, да би у понедељак и уторак то изгледало веома предузимљиво и важно! Среда и четвртак су сређивање утисака или администрације.

Близанци, 21. 5 - 21.6. И у петак ћете да "зујите" са телефонима, контактима, информацијама....У суботу и недељу ћете се бавити заокруживањем породичних односа и ситуација, да би у понедељак и уторак све изгледало веома предузимљиво, важно, а можда и галантно - колико се може. Среда и четвртак су дани да се боље организујете.

Рак, 22. 6 - 22.7. Петак је још један дан најаве и припреме з�� оно што треба да се деси или одради у суботу и недељу. Веома је важно и прекретно у вашем животу. Биће и финансијског прилива, а и емотивног! У понедељак и уторак то све треба "крунисати" на неки начин. А у среду и четвртак све спровести у свакодневицу или "провући" кроз администрацију.

Лав, 23. 7 - 23.8. Код вас је још увек све у жару. Новости и гласови са свих страна стижу и у петак. У суботу и недељу је све у знаку емотивног и породичног живота, протканог финансијама. А у понедељак и уторак су главни и најжешћи дани који обележавају важне прекретнице у вашем животу. Среда и четвртак су већ смиренији и мање еруптивни дани.

Девица, 24. 8 - 22.9. Како сте? Много што шта је ушло у ваше поље, или пак, излази. Зато ће и овај петак бити мало немиран. У суботу и недељу се окрените породичним финансијама и обавезама. Понедељак и уторак вас чекају веома активни и делотворни дани, тако да ћете много тога важног и емотивног урадити. А тек у среду и четвртак следи конкретизација свега што се издешавало.

Вага, 23. 9 - 22.10. Важне вести и информације добијате и у петак! У суботу и недељу се емотивно "присилно" али мудро прилагођавате, да бисте у понедељак и уторак постигли главни циљ. Среда и четвртак су само прелазни дани да стигнете до још јачих, наредних дана. Наравно, ништа од тога није лако, али је веома важно!

Шкорпија, 23. 10 - 22.11. Узаврело је ових дана око вас, па и "штаб за информције"- и то у петак. У суботу и недељу је већ у питању и промет новца везано за породичне односе. А понедељак и уторак су веома "хот" дани за вас. Све ће бити у реду, само вас мучи начин на који се нешто одрађује. Среда и четвртак су смиренији и организованији дани.

Стрелац, 23. 11 - 21.12. Можете да се размахнете, али прво морате да сакупите све информације и у петак.Током суботе или недеље би било најбоље да правите роштиљ или да сте у фамилијарној посети или прослави. А у понедељак и уторак се одрађују прави предузимљиви подухвати. У среду и четвртак вас сустижу анализа и последице претходних догађаја.

Јарац, 22. 12 - 20. 1.

Caffe – poslastičarnici „Mirage Extrime“ потребни конобари. Доћи лично или позвати 036/ 313 336

И у петак можете очекивти само информације које су на неки начин вазне за вас или вам нешто више значе. Придајте им више значаја јер могу бити од користи. У суботу и недељу би требало би да будете емотивно отворенији да не би било забуне. А у понедељак и уторак ћете имати праву малу вулканску ерупцију коју не треба "ледити" у среду и четвртак.

Caffe – poslastičarnici Mirage Extreme potrebne девојке за продају сладоледа. Доћи лично или позвати 036/ 313 336

Водолија, 21. 1 - 19. 2.

Потребни радници за рад у печењари и две раднице за рад у брзој храни. Плата 27.000,00 дин. 062/ 812 45 99 Продајем плац 6,5 ари у Доситејевој улици, на скретници за "Магнохром" Тел: 064 121 96 94, 062 272 447

Петак је још један дан погодан за вас "збирни информативни центар". У субота и недељу ћете се камелеонски емотивно прилагодити датој ситуацији. А у понедељак и уторак користите расположиву енергију из свих извора која сте освојили. Среда и четвртак вам неће пасти тешко да сагледате резултате и све саберете и одузмете.

Рибе, 20.2 - 20. 3. Мораћете д се потрудите да се "саставите" и у петак. А ова субота и недеља доносе нове топле водене струје које ће вас напајати и емотивно и финансијски. Сада морате да мислите и на породицу или фамилију. У понедељак и уторак је све веома "упаљено" па се чувајте. А у среду и четвртак треба да видите где сте и докле сте стигли? Пише Ружица Ракочевић ruzica_rakocevic@yahoo.com


24

26. август 2011.

У здравом телу здрав дух (3)

ЦРНИ ПОЈАС УЛАЗНИЦА У СВЕТ КАРАТЕА У Јапану су носиоци црног појаса били регистровани у полицији као носиоци ватреног оружја Током вишегодишњег такмичарског стажа у више наврата појављивала се дилема, шта по завршетку каријере. Пред свако такмичење такмичар осећа позитивну трему која представља изазов. Оног тренутка кад се изађе на борилиште она нестане. - Али, ако немаш трему теби је свеједно. Чим више немаш трему стани, поштуј себе и оно што си урадио пре тога. Немој да те пљују, јер обичан свет не може да разуме људе који су уложили себе, уз огромна одрицања, да би постигли некакав квалитет. Увек сам био интересантан кад сам се враћао са првенства са добрим резултатима. Кад направиш лош резултат нико нема разумевања нити те пита како ти то подносиш – каже Велибор Димитријевић - Вебо, носилац седмог дана у каратеу и председник Казе Ха Шотокан Риу Карате-До академије Србије. Основни задатак у каратеу, каже он, није како победити другог. Основно питање је како не изгубити. - Кад кажеш да ћеш да победиш некога већ у старту потцењујеш човека. Значи да си надмоћнији и ниси ни свестан да можда имаш грешака. Ако кажеш ја не смем да изгубим, ствараш један други ментални став у глави који те држи на врхунцу, увек спреман, мобилан, да обраћаш пажњу на ситнице, ниси лакомислен, брзоплет, да си сталожен, да имаш контролу осећања и знаш како да се мотивишеш – каже Димитријевић. Оно што данас ради зове се будо вежбање. Будо је концепт који су у Јапану развили самураји, а назив потиче од речи „буши“ што значи ратник и „до“ што значи пут. Будо, као пут ратника, односи се на све ратничке вештине, а настао је у периоду од 250 година током којих је у Јапану владо мир. Шогун Токугава успео је да уједини мале зараћене државице на територији данашњег Јапана. За време двестапедесетогодишњег мира процветало је

бављење борилачким вештинама. Тада су самураји највише вежбали, са циљем да униште све лоше што носе у себи, егоизам, незнање, љубомору, страст, бес и науче да контролишу себе. Зато се и каже да су то вештине за самоодбрану. Самоодбрана по веровању самураја значи одбрану од своје глупости, непромишљености, предрасуда... Кроз вежбање достиже се физички максимум, превазилази физички бол и страх. Сазнање о способности да победе себе, довољно је за очекивање да могу победити и другог. Борилачке вештине, какав је и карате, нису спортови. У спорту је доминанатна победа над противником, а просторије у којима се вежба имају трибине за гледаоце. - „Дођо“, место на коме се вежбају борилачке вештине у Јапану, нема трибине. У сали су само они који вежбају. Како ће неко ко седи са стране да разуме шта ја радим. То није за публику. Друго је то што је касније карате добио спортску димензију – каже Димитријевић. Карактеристика спорта је једна доза агресивности и потреба да се победи противник. - Спорт је оно кад противници дођу у одређен простор, а ови са стране гледају ко ће да победи. Али, ту не постоји самоизграђивање, постоји само агресија. Зато је бављење каратеом као спортом ограничено само на један мали период, управо у првој трећини живота, кад треба да имаш таква искуства, да видиш како да победиш трему, страх, да превазиђеш страх од повреде, пораза, звиждука. После тога треба да пређеш на виши степен вежбања и карате је нешто сасвим друго – каже Димитријевић. Највећи број оних који се у одређеном периоду живота баве каратеом, тај други део не схвате никада. Не добију шансу ни да размишљају о томе. Освајањем црног појаса, кажу Јапанци, купио си улазницу у свет каратеа. Тек тада би требало да почне истинско бављење каратеом.

Велибор Димитријевић - Вебо - Код нас је онај ко освоји - Онда се ми одушевљавамо црни појас после четири до пет и гледамо како се организују година вежбања легенда, о турнири за децу, дође по 15 хињему се причају бајке. Ишли љада деце, сви освајају медаље смо у школу двадесет година и и сви су шампиони. Дете има пишемо са три прста. Има седам - осам година, а носи људи који после толико година црни појас. Лична карта се допишу као ногама. И сад ће неко бија са 14 година, пасош са 15, да ми каже да је човек који је дозвола за ношење оружја са вежбао пет година карате по- 21. Не може неко са 12 година стао чудо. То је толико девал- да добије возачку дозволу зато вирано мишљење за данашње што нема свест о томе шта време када у Србији имамо на може да уради. Може некога да стотине клубова у којима повреди, или убије, а није најстарији човек који се бави свесно тога. У Јапану су нокаратеом има 12 до 15 година, а сиоци црног појаса били регисамо четири или пет њих има стровани у полицији као 16 или 17 година – каже Вебо. носиоци ватреног оружја – Познато је да до дванаесте каже Димитријевић и наглагодине дете не може да разли- шава да је управо то суштина кује шта је ментално, а шта фи- приче о каратеу. зичко. Дете не може да разуме За физички развој деце шта је будо јер нема свест која добро је вежбање. Црни појас је сазрела до те мере да то може треба да понесу када буду да разуме. Илузорно је објаш- свесне тежине коју он носи. њавати му, у таквим условима, - Овако смо дошли у ситуаборилачку филозофију. цију да имамо људе који

укључе у своје клубове 20 - 30 клинаца, шетају са овог до оног турнира и сва та прича претвори се у то да деца добију појас. Људи који су лаици, који не знају то да раде, знају само да у каратеу постоје појасеви, а да о тим појасевима мало знају. Дете након три месеца вежбања добије жути појас. За та три месеца то дете, ако тренира три пута недељно, има тридесет тренинга или тридесет сати вежбања. То није ни један дан. За три месеца дете је научило толико ствари и добило жути појас. За годину, или две, та деца већ добију пет шест појасева, јер им није тешко да науче неколико вежби. Сви се одушевљавамо и сви смо срећни. То се злоупотребљава у каратеу. Деци, која почну са седам - осам година да вежбају карате, после неколико година то постане досадно. Дете воли да се игра, а не можеш од каратеа да направиш игру – каже Димитријевић. Упркос свему, подржава вежбање и у најмлађим данима, али под условом да се објасни како вежбати карате. У супротном, хушкањем деце на победу и освајање медаља долазимо до ситуације да са 17 или 18 година постају деликвенти. Пстају доминантни кад укапирају да могу да злоупотребе своје знање. Понашају се бахато и не поштују никога. - Да ли је то васпитање? Да ли се тако стварају прави чланови друштва који знају шта је праведно, који штите немоћне, који знају шта значи патриотизам, шта значи бранити и одбранити неког. Зато се враћамо на ону причу од раније, где су вредности? Шта је то што нас интересује? Хоћемо ли једампут у овој земљи да поставимо ствари и кажемо шта је оно што траје и оно што има квалитет? Зашто се сад позивамо на Немањиће који су владали пре хиљаду година? Шта ми у Србији можемо да кажемо да нам је трајало педесет или сто година. У новијој историји нема ништа што траје – каже на крају Велибор Димитријевић. Т. Радовановић


25

26. август 2011.

Саветовалиште за труднице

ЗА ЗДРАВИЈЕ ПОТОМСТВО

- Код трудница пушача чешће су компликације у трудноћи и при порођају, чешћи су спонтани побачаји и оштећења постељице. - Деца се рађају смањене телесне тежине за 250 до 300 грама Високе летње температуре нису заобишле ни наш град. Слушамо савете лекара и трудимо се да их што боље спроведемо у свакодневном животу. На све могуће начине се боримо са нежељеним ефектима итекако високих температура и сунчевог зрачења. Труднице су свакако посебно осетљива популациона група, те смо посетили Саветовалиште за труднице у Служби за здравствену заштиту жена ЗЦ “Студеница” и разговарали са начелником Службе др Тамаром Анђелковић, специјалистом гинекологије и акушерства. У којој мери труднице посећују Саветовалиште ? - Саветовалиште за труднице постоји дуги низ година у саставу Службе за здравствену заштиту жена, а у оквиру њега постоји и Школа за психофизичку припрему трудница за порођај. Задовољни смо посећеношћу нашег Саветовалишта, наиме у току само прошле године ово Саветовалиште је посетило 1107 трудница, а у првих седам месеци ове године 732 труднице. Поред уобичајених поступака и мера у смислу праћења трудноће, а које се спроводе према за то постојећим протоколима, у нашем Саветовалишту се труднице могу информисати о свему што их занима. Каква се исхрана препоручује трудницама? - Исхрана у трудноћи треба да буде квалитетна, разноврсна и избалансирана. Трудница треба да узима млеко и млечне производе, јаја, рибе, немасно месо, много воћа и поврћа, житарице, свеже сокове, лако сварљиву храну и то више пута у количински мањим оброцима. Треба ограничити унос хлеба, тестенина, слатких јела и кромпира. Шта треба да избегавају у исхрани, посебно у летњим месецима? - Труднице не треба да једу јако слано и љуто, сирова и слабо кувана јаја као и храну која садржи некувана јаја, ку-

вану храну која је стајала дуже време, пржену храну, масно, недовољно кувано и печено месо. Важно је да уносе довољне количине течности, али треба бити обазрив код употребе газираних као и негазираних минералних вода које су обогаћене натријумом, калијумом и магнезијумом. Трудницама се не саветује употреба алкохола, јер он у трудноћи повећава опасност од спонтаног побачаја, превременог порођаја, компликација током порођаја, мале телесне тежине детета на порођају, оштећења вида детета, наиме деца жена које су у трудноћи конзумирале алкохол имају три пута већи ризик да ће имати слабији вид. Што се конзумирања кафе тиче не препоручује се унос више од 250мг до 500мг кофеина дневно, што би одговарало једној шољици кафе у току дана. Такође, препорука би била и да не пију истовремено чај, кока-колу и једу чоколаду, намирнице које све у себи садрже кофеин, јер могу да се јаве блажи симптоми деловања кофеина као што су несаница, немир, раздражљивост или презнојавање. Пушење свакако треба избегавати током трудноће. Наиме, угљен-моноксид из дима цигарете се везује за хемоглобин у плућима труднице пушача и ствара карбоксихемоглобин који више не може да преноси кисеоник, чиме губи свој основни смисао. Такође, он пролази кроз постељицу чиме је угрожена функција постељичног крвотока, па плод не добија довољну количину кисеоника. Стога су код трудница пушача чешће компликације у трудноћи и при порођају, тј. чешћи су спонтани побачаји и оштећења постељице. Деца се рађају смањене телесне тежине за 250 до 300 грама. Како спречити настанак проширених вена у трудноћи? - Трудницама се саветује да избегавају дуготрајно стајање. Такође, препоручују се чешће

Др Тамара Анђелковић дневне паузе уз одмарање у седећем положају или шетњу. Али, не треба дуго ни седети,поготову са прекрштеним ногама. У току дана треба практиковати чешће дневне одморе са ногама подигнутим изнад нивоа срца. Зашто се јављају несвестице у трудноћи? - Несвестице у трудноћи су најчешће васкуларног порекла, те се трудницама саветује да полако прелазе из седећег или лежећег положаја у стојећи став, а никако нагло. Такође, несвестице могу бити и последица пада гликемије тј. нивоа шећера у крви и оне се јављају најчешће неколико часова после оброка. Да би се то избегло треба практиковати чешче, количински мање оброке, а избегавати замарање и дуготрајно пешачење. Шта се посебно препоручује у трудноћи ? - Подразумева се да свака жена, а труднице посебно, треба да пазе на спољни изглед и чистоћу тела. Препоручује се удобна одећа, комотна и по могућству од природних материјала. Обућа такође треба да буде удобна и од природних материјала, са потпетицом од 3 до

5 цм. Трудница треба да буде свакодневно на свежем ваздуху и у том смислу се препоручује свакодневна умерена шетња, најбоље у раним јутарњим или касним поподневним сатима. Такође, не смемо заборавити и неопходност квалитетног сна и то најмање осам сати у свежој и замраченој просторији. И ,наравно, као и свима нама и трудницама је важна “душевна хигијена”. Да ли су промене на кожи трудница опасне? - У трудноћи је уобичајена појава хиперпигментација на кожи. Најчешће се појављују мрље на челу, носу и образима, а постојеће пеге и младежи потамне и постану уочљивији. Такође се могу појавити и стрије. Већина промена је реверзибилног карактера тј. повлаче се постепено након порођаја. Да ли труднице смеју да путују? - Путовање је дозвољено до пред крај трудноће уз обавезну претходну консултацију са гинекологом који води трудноћу. Препоручују се места са блажом климом и не удаљене дестинације. Уколико путујете аутом добро би било да се на

свака два до три сата направи пауза од неких петнаестак минута како би трудница могла мало да прошета. Путовање авионом је дозвољено до седмог месеца трудноће, а путовање мотором се никако не препоручује. Трудницама се саветује да избегавају сунчање те да време проводе више у хладовини заштићене од директног дејства сунчевих зрака. Такође, пливање је дозвољено, наравно уз претходну консултацију са гинекологом, и то само у оној мери колико је потребно да се трудница освежи и разоноди. Да ли смеју да користе лекове? - Са лековима треба бити веома опрезан и употребљавати их само након консултације са гинекологом. У принципу трудницама се саветује да избегавају лекове осим уколико то није предложио гинеколог. Шта још треба избегавати у трудноћи? - Свакако да треба избегавати напорне вежбе, подизање тешких ствари, вреле купке, сауне, спортове са доста личних контаката, лежање на леђима дуже време, и наравно лекове и хемикалије. Да ли, и када, саветујете трудницама да похађају психофизичку припрему за порођај? - Наравно, уз претходну консултацију са гинекологом и преглед, трудница може започети са психофизичком припремом за порођај након навршеног седмог месеца трудноће. Каже се да је то прва важна ствар коју мајка чини за своје дете. Психофизичка припрема труднице за порођај се састоји из теоријског и практичног дела (вежбе дисања, напињања и релаксације). У нашој Служби функционише од 1994.године и води је главна сестра Службе Биљана Вукомановић. Поносни смо постигнутим резултатима које смо и презентовали ове године на највећем годишњем скупу гинеколога - Гинеколошко акушерској недељи . Г. Шљивић Фото: М. Радовановић


26

26. август 2011. СЕЋАЊЕ 26. 08. 1996 – 26.08. 2011.

Душан А. Куч

Oбавештавамо родбину, комшије и пријатеље да ћемо у среду, 31.08. 2011. год. у 13 часова на Кованлучком гробљу давати четрдесетодневи помен нашем вољеном супругу, оцу и брату

официр у пензији Пролазе године у неповрат, у тишини таме и путањом суза у непролазу. У животном вихору, без смираја, у неспокоју, у немиру наше душе и плачу срца до незаборава. Без тебе, али увек у мислима са тобом. Остала су сећања и успомене у вечном непролазу. Волимо и памтимо заувек у вечном болу: супруга Марија и кћерка Јадранка

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 20 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 И У МАРКЕТИНГ АГЕНЦИЈИ „ГОРАН“ МИЛОША ВЕЛИКОГ 14/1 У ПАСАЖУ ПРЕКО ПУТА РОБНЕ КУЋЕ

ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ИЗ ПЕЋИ са привременим седиштем у Лепосавићу

Мирчету Новчићу С љубављу коју смрт не прекида и време не лечи, живећеш вечно у нашим срцима. Овом приликом се захваљујемо родбини, комшијама и пријатељима на изразима искреног саучешћа. Ожалошћени: супруга Драгица, син Ивица и остала многобројна родбина

ДАНА, 29. АВГУСТА 2011. НАВРШАВА СЕ ДЕСЕТ ГОДИНА ОД ТРАГИЧНЕ СМРТИ НАШЕ ВОЉЕНЕ

Уписује на прву годину студија школске 2011/12, у другом уписном року - 100 студената на основним струковним студијама који се финансирају из буџета - 50 студената који плаћају школарину - 100 студената на специјалистичким струковним студијама који плаћају школарину - на следећим студијским програмима : Студијски програм на основним струковним студијама: 1. Менаџмент малих и средњих предузећа 2. Спољнотрговинско пословање и царински менаџмент 3. Финансијски менаџмент Студијски програм на специјалистичким струковним студијама: 1. Финансијско пословање 2. Трговинско пословање Пријављивање кандидата 31.08. 01.02. 09. 2011. а полагање квалификационог испита 10.09.2011. према распореду објављеном на школи Упис примљених кандидата до 20.09.2011. Упис на трећу годину основних студија ина специјалистичким струковним студијама до 01.10.2011. 028/ 83 – 780; 83 – 351

Соње Ћоповић Селечанин Време које пролази не доноси заборав. Ти живиш и трајеш у нашим мислима кроз најлепше успомене.

Вечно твоји: ЈОВИЦА, ЂОРЂЕ и ЛЕНА ЋОПОВИЋ


27

26. август 2011.

У понедељак, 29. августа 2011. године у 11,30 часова, на Старом гробљу у Краљеву окупићемо се да обележимо годишњицу преране смрти нашег драгог

Бранка Бркића 1952 - 2010. Тугујемо, боримо се, устајемо, падамо, узалудно желимо и теби се надамо да си опет са нама. Било је толико љубави, то знаш ти, знамо и ми.

Супруга Живка, син Бојан, кћерка Маја, снаха Сандра, зет Небојша, унук Бошко, унука Тара, родбина и пријатељи

Дана 27.08. 2011. навршава се година дана од смрти нашег драгог

Зорана Ракочевића Недостајеш нам и увек ћемо те се сећати.

У суботу, 27.08. 2011. год. навршава се годишњица од преране смрти нашег друга и колеге

Зорана Ракочевића Памтићемо лепе тренутке проведене с тобом

Колектив Вишег суда Краљево

Твоји: Лаки, Лука, Ева, Стојке, Милочајац и Славиша

IN MEMORIAM

Нашем драгом

Босиљка – Љиља Симеуновић

Томиславу Планићу из Краљева

2009-2011.

Без тебе више ништа није исто... Нека те чувају анђели исто као што си и ти нас.

С` љубављу: твоја деца Тамара и Миодраг, супруг Зоран, зет Јован, снаја Ивана, унук Матеја, унуке Кристина и Петра

Даваћемо у суботу 27.08. 2011. год у 10.30 сати на Новом гробљу у Краљеву четрдесетодневни помен. Увек си у нашим мислима.

Захвална породица


28

26. август 2011.

РУКОМЕТ Краљевачке рукометашице ипак оствариле сан

ПРВА ЛИГА ПРВА БРИГА

- ЖРК Металац из Краљева, после одустајања Медицинара и Пирота, добио позив и прихватио играње у Првој лиги Србије. – Виши ранг, велика обавеза и одговорност. – Краљевчанке, чекајући изградњу нове дворане, поново домаћини у Врњачкој Бањи. - У 1. колу Халас Јожеф (Ада)-ЖРК Металац У смирај претходне сезоне рукометашице Металца су остале пред вратима Прве лиге, Црвени Крст из Ниша је био бољи. Ипак, и тада у клубу из Доситејеве нису губили наду да ће административним путем стићи до жељеног друштва. Припреме су и почели као друголигаши са амбицијама да освоје прво место и стигну до предворја елите српског рукомета. Са Скупштине Заједнице клубова Прве лиге стигле су лепе вести. - Од игре у прволигашком друштву су одустали Медицинар из Шапца и Пирот, па је на основу

пласмана из прошле сезоне предложено да та места попуне краљевачки Металац и Раднички из Обреновца и оба клуба су то прихватила. Мислим да је, макар и на овакав начин, задовољена правда, јер смо прошле сезоне имали јако добар тим, играли квалитетан рукомет и мислим да смо заслужили да уђемо у Прву лигу што је жеља клуба од настанка. Ето, сада нам се та жеља испунила – видно срећан је био после Скупштине у Београду тренер ЖРК Металац Александар Несторовић. Колико год да је вест о уласку краљевачких рукометашица у

Прву лигу донела извесну еуфорију, треба реално гледати на ствари. - Свесни смо да нас чека јако озбиљно такмичење, далеко више обавеза и одговорност је самим тим већа. Потребно је много тога урадити, створити јак спонзорски пул и омогућити адекватне услове за рад. А верујте ми на реч, то је највећи проблем. Тренирамо на нашем отвореном игралишту, бићемо домаћини у Врњачкој Бањи, али питање је да ли ћемо и колико тамо моћи да тренирамо. Није да нема проблема, али ово је била прилика коју нисмо смели да ис-

пустимо. Уосталом, наредне године се очекује да буде завршена нова дворана у Краљеву, томе се надамо и бићемо спремни да граду подаримо прволигашки рукомет. ЖРК Металац је играчки слабији него лане, али уласком у Прву лигу треба очекивати да се и то промени. - Сада не могу и нећу о именима, али очекујем да ћемо довести пар квалитетних појачања. Преговори су у току и надам се да ће млад и талентован тим добити на искуству и спремно дочекати прволигашки деби. Што се при-

према тиче све време ћемо радити у Краљеву, а 3. септембра гостујемо на јаком турниру у Кикинди. Биће још контролних утакмица, то је неопходно да у доброј форми дочекамо нову сезону – закључује Александар Несторовић, тренер ЖРК Металац. У прволигашком друштву поред краљевчанки наступиће бивши чланови елите - крушевачки Напредак, ОРК Београд, те Халас Јожеф из Аде који је први противник ЖРК Металац. Првенство почиње 24. септембра. А. Даишевић

КОШАРКА Кошаркаши Слоге одиграли први контролни меч

ТИМ СЕ ЈОШ ТРАЖИ

- Слога-Напредак (Алексинац) 86-82. - Дебитовао плејмејкер Богдановић. - Отворен конкурс за организатора игре и центра. - У суботу (18ч) контролни сусрет Слога-Борац (Чачак) у новоизграђеној сали основне школе у Ушћу Koшаркаши Слоге су, на истеку треће недеље припрема за нову сезону, одиграли прву контролну утакмицу. Гост у Хали спортова био је српсколигаш Напредак из Алексинца, а "бели" су тешком муком, тек после продужетка, стигли до победе резултатом 86-82 (17-18, 21-19, 14-17, 22-20, 12-8). Био је ово типичан контролни сусрет у који су Слогини кошаркаши ушли из пуног тренинга, где се више пажње посвећује физичкој припреми него раду са лоптом. Тренер Зоран Миловановић је испробао све расположиве снаге, а дебитовао је и плејмејкер Богдановић из Куле, бивши јуниорски репрезентативац СЦГ. Управо је потенцијално појачање Слоге и донело свом тиму продужетке пошто је пар секунди пре краја успешно реализовао оба слободна бацања. Слога је одиграла меч са доста осцилација, после почетног вођства 16-5 уследио је пад и серија гостију 13-1. У другој четвртини истакао се млади Мареља офанзивним скоком и агресивном одбраном, што је омогућило Слоги да на велики одмор оде са минималном предношћу 38-37.

Већи део треће четвртине припао је кошаркашима Напретка. Домаћи у уводна три минута овог периода нису поентирали, па су гости стигли до прве осетније предности (38:45). Алексинчани су

у 29. минуту имали највећу предност 45:54, али су „бели“ серијом 7:0 у последњи квартал утакмице ушли са само два поена минуса. Напредак је константно водио и

СЛОГА (К) – НАПРЕДАК (А) 86:82 (17:18, 21:19, 14:17, 22:20, 12:8) Хала спортова Гледалаца: 200 Судије: Н. Ковинић и С. Дашић (обојица из Краљева) СЛОГА: Богдановић 5, Вулетић 11, Јовић 14, Мијајловић 9, Тривуновић 19, Поповић, Марковић 2, Вуксановић, Кесар 9, Мареља 11, Бијелић 1, Шапоњић 5. НАПРЕДАК: Сикман 16, Јовановић 2, Реичевић 11, Никодиновић 11, Рашић 5, Дестановић 2, Бараћ 4, Џунић 2, Мојсиловић 7, Ковачевић 5, Ђукић 4, Рујан 13

током последње четвртине, највише са шест разлике на три минута до краја. Мирисало је на изненађујућу победу Алексинчана, али Слога је предвођена Јовићем и искусним Тривуновићем ухватила прикључак и после поменутих слободних бацања Богдановића стигла до изједначења и продужетка. Уместо стандардних пет, продужетак је трајао три минута, а гости су у два наврата имали плус два. Ипак, лоша пенал завршница Напретка и мирноћа домаћих играча, пре свих искусног Тривуновића, одлучила је победника. Тачку на први припремни меч и победу Слоге ставио је Вулетић атрактивним закуцавањем за коначних 86:82. Тренер Краљевчана Зоран Миловановић по окончању сусрета био је задовољан приступом и залагањем својих кошаркаша. - Први меч је увек најтежи јер се у њега улази из пуног тренинга, након трчања и рада у теретани. Ја сам задовољан приступом играча и њиховим односом према игри. Сви су добили прилику да играју, што је позитивна ствар, а утакмице овог типа управо служе да уочимо грешке и недостатке како би исте касније исправљали у ходу.

Изузетно ми је драго што је упркос тропским условима било доста навијача. Та чињеница нама пуно значи и свакако ће нас стимулисати за даљи рад. У овом тренутку најбитније је стрпљење, морамо пуно да радимо и одиграмо што више утакмица - напомиње Миловановић. Стратег Слоге на тему евентуалних појачања наглашава: - На мечу против Напретка наступио је плејмејкер Богдановић, бивши јуниорски репрезентативац СЦГ, пристигао из Куле. Он је на проби и сигурно је да ће одиграти и следећу утакмицу. Тренутно имамо четворицу ровитих кошаркаша, а што се тиче нових долазака, интензивно трагамо за још једним организатором игре и кошаркашем на позицији центра - закључује Зоран Миловановић. Кошаркаши Слоге ће већ у суботу од 18 часова одиграти нови контролни меч против комшија из Чачка, екипе Борца. Овај сусрет ће се играти у новој сали основне школе у Ушћу, што је прва кошаркаша утакмица у овом месту на Ибарској магистрали. А. Даишевић Фото: М. Радовановић


29

26. август 2011.

ВАТЕРПОЛО Друга ватерполо лига Србије

ВРАЧАР ШАМПИОН

Претходног викенда Краљево је било у знаку ватерпола. На пливалишту Градског базена одржан је завршни турнир четири најбоље екипе Друге лиге Србије, а улог је била титула првака. Оба дана такмичења виђен је фантастичан амбијент, препуне трибине, много узбуђења и емоција у и ван базена, али је победник могао бити само један. На крају, куглица је стала на београдски Врачар. Иако су до завршнице стигли као трећепласирани тим групе „Север“, Београђани су накнадно појачали тим (Павловић, Петар Марковић, Шабани...) што је већ у плеј офу дало резултат елиминацијом Валиса из Ваљева (другопласираног у групи „Југ“). У Краљеву су „врачарци“ већ у полуфиналу одували Параћин убедљивим тријумфом 14-5 и спремно дочекали финале са „делфинима са Ибра“. Домаћин фајнал фор турнира је у полуфиналу био сигуран против зрењанинског Пролетера 17-11 (5-2, 2-3, 5-3, 5-3) и по свему виђеном очекивала се одлична финална утакмица. Сјајан амбијент, препуно гледалиште, навијање као на фудбалском дербију, одличан ватерполо и на крају заслужен тријумф Врачара 9-8 (4-3, 3-3, 12, 1-0). По први пут овај београдски колектив је стигао до трофеја намењеног најбољој екипи Друге лиге Србије, а сусрет је решен у последњој четвртини и у последњем нападу гостију када је Петар Марковић савладао вратара Краљева Ћаласана. - Стигао сам скоро у овај тим Врачара и срећан сам што смо освојили титулу првака Друге лиге. Финална утакмица одлична, у рангу најбољих утакмица елитне сцене, имало је шта да се види и публика је уживала. Постигао сам, испоставило се, пресудан гол, али ово је успех целог тима. Да смо играли на индивидуални квалитет не би смо ни стигли до финала. Амбијент на трибинама je за причу, оду-

шевљен сам краљевачком публиком – славећи титулу првака Друге ватерполо лиге Србије нагласио је Петар Марковић, ватерполиста Врачара. Финале је било право, играло се тврдо, са много пливања, атрактивних потеза, како у нападу тако и у одбрани. Краљево је повело 1-0,а онда све до краја треће четвртине Врачар је водио, најчешће са два гола разлике. Успели су пулени Бојана Новоселца да стигну госте, изједначе на 8-8, али више од тога није могло. Није било ни среће, младост и неискуство у последњој четвртини дошли су до изражаја, а разбранио се баш тада Марко Стојановић, голман Врачара и омогућио свом тиму тријумф. На једној страни краљевачког базена туга, на другој велика радост. - Одлична утакмица, ми смо на крају за једну лопту победили и мислим да смо заслужено стигли до трофеја. Противник је био прави, неугодан, имао је велику подршку са трибина, али смо у пресудним тренуцима задржали мирноћу, имали више искуства и славили – није скривао срећу Александар Милошевић, тренер Врачара, који је крај утакмице дочекао у води са

Прва лига И да су победили у финалу, краљевачки ватерполисти не би играли у Првој „Б“ лиги, јер град на три реке нема затворени базен. И у ВК Врачар, после великог успеха, постоји дилема. - Нисам сигуран да ћемо играти у Првој „Б“ лиги. Ипак, да не журим, има времена, разговараћемо, ту је Управа клуба, па каква год одлука да се донесе, стручни штаб и играчи ће је поштовати. Важно је да смо најбољи српски клуб у Другој лиги – каже стратег Врачара Александар Милошевић.

Фото: М. Радовановић

- Ватерполисти Врачара победили Краљево 9-8 у финалу завршног турнира и постали шампиони Друге лиге Србије. – „Делфини са Ибра“ пропустили прилику да после три године поврате титулу. – У борби за треће место Пролетер -Параћин 12-11. – Ватерполо радници из града на Ибру добили највише оцене за организацију фајнал фор турнира

својим играчима. Утакмицу је обележио Ненад Павловић, ватерполиста Врачара, са 4 постигнута гола, који је проглашен и за најбољег играча завршног турнира у Краљеву. У пораженом саставу, Томислав Ћирић и Марко Боловић су постигли по 3 гола, што је Боловићу донело титулу најбољег стрелца турнира са 11 голова. За најбољег голмана проглашен је Страхиња Ћаласан из Краљева, па за утеху домаћину фајнал фор турнира и пораженом у финалу, да су две од три појединачне награде припале краљевачким ватерполистима. - Не да нам се да вратимо титулу у Краљево. Последња четири финала губимо, од чега два пред нашом публиком. Тешко нам је, желели смо титулу, уложили много труда, рада, борили се колико смо могли, али је Врачар био бољи, имао више среће и заслужено победио. Данас је тешко, али сутра је нови дан, идемо даље, спремићемо се за наредну сезону – кроз зубе је процедио капитен ВПК Краљево Милош Генчевић и наставио: Ове сезоне смо потпуно променили тим, поред мене и Живка Бодражића ово су све млади играчи, највећи број њих из наше школе. Имали смо четири појачања такође у младим играчима, голмана Страхињу Ћаласана и Николу Булатовића из

ВПК КРАЉЕВО – ВК ВРАЧАР 8 – 9 (3-4, 3-3, 2-1,0-1) Пливалиште: Градског базена у Краљеву Гледалаца: 500 Судије: Голијанин (Београд), Балажевић (Суботица) Играч више: Краљево 9 (2), Врачар 5 (1) Петерци: Краљево 2 (2), Врачар 2 (1) ВПК КРАЉЕВО: Ћаласан, Булатовић 1, Ј. Чабрило, Ћирић 3, М. Чабрило, Бодражић, Генчевић, Симић, Боловић 3, Балтић 1, Пантовић, Розгић, Каљевић, Срећковић Тренер: Б. Новоселац ВК ВРАЧАР: Стојановић, Лукић, С. Марковић 1, Шабани 1, П. Марковић 2, Д. Ђорђевић, Костић, Мрдак, Родић, Павловић 4, Чедић 1, Дробњак, С. Ђорђевић, Вељковић Тренер: А. Милошевић Суботице, Марка Боловића из немачког Шпандауа '04 и Луку Симића из Партизана. Одрадили су посао без грешке, живели за успех клуба и показали велики таленат. Остварено ове сезоне је успех, ако се зна да радимо у тешким условима, да зими тренирамо у Врњачкој Бањи и Крушевцу, цела екипа у једној пливачкој стази. Све то смо истрпели, краси нас велико заједништво, другарство и зато овај клуб траје и даје – закључио је капитен ватерполиста Краљева Милош Генчевић. У утакмици за треће место, зрењанински Пролетер је победио екипу Параћина резултатом 12-11. Ватерполо сезона је завршена, резултат „делфина са Ибра“ је за свако поштовање и док год буду радили у немогућим условима, без затвореног ба-

зена, за већа достигнућа требаће им „оно нешто мало“. А. Даишевић

ТЕНИС

ЛУКА ИЛИЋ ДОНЕО ЗВЕЗДИ ТИТУЛУ Најбољи краљевачки тенисер Лука Илић освојио је све што се могло освојити ове сезоне у конкуренцији до 16 година. У Суботици је одржано екипно првенство Србије, а Лука је као позајмљен играч наступао за београдску Црвену звезду. У финалу, Београђани су победили суботички Спартак са 3-1, па је Лука Илић после појединачних титула до 16 година (зимске и летње) стигао и до екипног трофеја. А.Д.


30

26. август 2011.

БИЦИКЛИЗАМ

ФУДБАЛ Међуопштинска фудбалска лига

НАПРЕДАК ПЕВАЈУЋИ ИЗ ТАВНИКА На старту нове сезоне, претходног викенда, гости су остварили један реми и две победе. Највреднији тријумф у гостима остварио је Напредак из Грачаца који је у Тавнику поразио повратника у ово друштво. И новоформирани НД 2011 из Новог Пазара је славио победу у Врњцима и показао да има велике амбиције. Једини реми и једина утакмица без голова виђена је у Жичи где је гостовала Гружа из Витановца. Утакмица у Ласцу се може ставити под „дерби кола“,а домаћин је ипак славио против Чибуковца. Са добрим играма из претходне сезоне наставља и Јединство из Драгосињаца које је поразило Гранит, док је вредну стартну победу остварила Шумадија

против „малинара“ из Врдила. Морава је у Мрсаћу победила Млада Крила, а највеће изненађење је победа Звезде, новајлије у лиги, и то против првог фаворита првенства Магнохрома. РЕЗУЛТАТИ 1. кола: ЛазацШумадија 2-1, Јединство (Д)Гранит 3-1, Жича-Гружа 0-0, Шумадија-Младост (В) 1-0, Врњци-НД 2011 0-1, МораваМлада Крила 3-1, Звезда-Магнохром 2-0 и Тавник-Напредак 1-3. ПАРОВИ 2. кола: Чибуковац-Напредак, Магнохром-Тавник, Млада Крила-Звезда (субота), НД 2011-Морава, МладостВрњци, Гружа-Шумадија, Гранит-Жича и Лазац-Јединство (недеља). А.Д.

Окружна фудбалска лига

ПОБЕДЕ МОРАВЕ И ИБРА Старт нове сезоне Окружне лиге протекао је у знаку Мораве из Сирче и Ибра из Матарушке Бање. Да је водостај Мораве и Ибра у сталном порасту уверили су се Конаревци и Јарчујачани који су на свом „буњишту“ остали без бодова. Актуелни првак лиге, Будућност из Конарева је пред својим навијачима доживео пораз од „мундира“ из Сирче који су знатно јачи, квалитетнији и озбиљнији ушли у ово првенство. У Јарчујаку је Ибар показао да има тим за врх табеле, јер освојити три бода на плацу Краљево Хајдука није мала ствар. Новајлије су стартовале победама. Полет је у Ратини победио прошле сезоне изванредне Матаруге, док је Рибница на преуређеном игралишту у Јовцу лако поразила Борац из Вранеша. Неће бити изненађење ако се Јовчани укључе у борби за врх табеле. Гоч из Врњачке Бање жели да се врати на путеве старе славе, ово је сезона у години јубилеја, па су фудба-

лери и�� Врњачке Бање у сезону ушли са доста амбиција. Бод у Ушћу вреди дупло, поготово што је Радник у сезону ушао са неколико појачања, међу којима је и име бившег репрезентативца Драгана Младеновића.У дербију кола Грдица је победила Рудар из Баљевца,а комшијски дерби у Лађевцима лако је добио домаћин. Још један комшијски дерби одигран је у Рибници, а Карађорђе је показао снагу појачаног тима. РЕЗУЛТАТИ 1.кола: Радник-Гоч 1-1, Карађорђе-Раднички 4-1, Браћа Вуковић -Борац (А) 3-0, Краљево Хајдук -Ибар 1-2, Полет-Матаруге 1-0, Грдица-Рудар 2-1, РибницаБорац (В) 3-0, Будућност-Морава (С) 0-1. ПАРОВИ 2. кола: Гоч-Морава (С) (субота), Борац (В)-Будућност, Рудар-Рибница, Матаруге-Грдица, Ибар-Полет, Борац (А)-Краљево Хајдук, Раднички-Браћа Вуковић, Радник-Карађорђе (недеља). А.Д.

РАДИО КРАЉЕВО 98,5 MHz

НОВИ УСПЕХ ЈЕЛЕНЕ ЕРИЋ Најбоља српска бициклисткиња, актуелни државни првак у друмској вожњи, Јелена Ерић остварила је запажене резултате на Европском првенству у планинском бициклизму, у аустријском Грацу. Чланица краљевачког Металца је у комбинованој трци, дисциплина „полигон“, заузела 14. место, док је у дисциплини „комбинација“ била 16. Ипак, најбољи резултат Јелена Ерић је остварила у дисциплини „крос кантри“ где је заузела 13. место. Успех бициклистикиње Металца је тим већи ако се зна да је наступила на позајмљеном бициклу у дисциплини која није њена специјалност. Такмичење у бициклистичкој Лиги Србије настављено је претходног викенда у Чачку. Милош Борисављевић, актуелни првак Балкана, заузео је треће место, док је Марко Полумирац био шести, док су

јуниори Металца екипно освојили прво место. Кадети краљевачког Металца су екипно били други, док је појединачно у овој конкуренцији Љубо Ерац заузео 6. место. На овом такмичењу млађи кадети Металца су екипно били други. Најбоља репрезентација Србије у бициклизму налази се на мини припремама у Мата-

рушкој Бањи где се припремају за предстојеће Светско првенство у Данској, што је последњи квалификациони круг за предстојећу Олимпијаду у Лондону. Поред Стевића, Дера, Јовановића и Касе на припремама су и бициклисти Металца Станковић, Миливојевић, Стојановић, као и Милош Борисављевић и Марко Полумирац. А.Д.

АТЛЕТИКА

КРАЉЕВЧАНИ УСПЕШНИ НА „ЧИКА ДАЧИ“ Крагујевац је претходног викенда био домаћин квалификација атлетског Купа Србије за јуниоре. У јакој конкуренцији наступили су и такмичари АК Краљево и оствaрили запажене резултате. Најуспешнији је био Никола Милић који је био четврти на 100 метара и други на дупло дужој деоници, а оба остварена резултата су нови клупски рекорди. Вреди истаћи да је атлетичар Краљева млађи јуниор и да је наступао у старијој конкуренцији. Драгош Главчић је био први у бацању копља са даљином од 42, 97 метара, док је у скоку у даљ

заузео шесто место. Цветко Станојковић је у бацању копља заузео треће место. Стефан Маринковић је у скоку у вис заузео друго место са прескочених 185 цм, у троскоку са 12,72 метара је био трећи,а у трци на 100 метара у својој групи други, а укупно 14. Маринковић је остао у Крагујевцу у кампу перспективних спортиста који организује АСС. Очекује се да ће на завршном такмичењу Купа Србије за јуниоре у атлетици наступити најмање тројица атлетичара из Краљева што би био велики успех. А. Д.

АТЛЕТИКА Првенство државе у кајаку на дивљим водама

ДОМИНАЦИЈА ИБРА И СТУДЕНИЦЕ Стаза на којој је ове године одржано Европско првенство у кајаку на дивљим водама претходног викенда била је домаћин државног првенства у дисциплини слалом. На буку Грмчић су се окупили наши најбољи кротитељи дивљих вода,а највише успеха имали су такмичари краљевачког Ибра и Студенице из Ушћа. У дисциплини К1 код јуниора, Огњен Димитријевић из краљевачког Ибра је био други,а Марко Пешић из ушћанске Студенице трећи. У истој дисциплини код јуниорки победила је Маријана Милошевић из Студенице испред Александре Јовановић из краљевачког Ибра. Посада Ибра

Димитријевић, Угреновић, Здравковић заузела је треће место у дисциплини 3xK1 за јуниоре. Павле Здравковић из Ибра је победио у дисциплини Ц1 јуниори, док је његов клупски друг Петар Лазаревић био трећи. У конкуренцији сениора, дисциплина К1, највише успеха имали су Предраг Павловић и његов брат Мирослав из Студенице, док је треће место припало Филипу Букари. Потпуна доминација кајакаша краљевачког Ибра уследила је у дисциплини Ц1 где је победио Горан Јовановић испред клупских другова Стевана Милићевића и Богдана Букаре. А.Д.


31

26. август 2011.

ФУДБАЛ Моравска фудбалска зона

МЛАДОСТ ОСВОЈИЛА БОД, ПОРАЗ МЕТАЛЦА

- На старту нове сезоне Мокра Гора-Металац 3-1, Тутин-Младост (Опланићи) 1-1. – „Пескари“ испустили победу, Металац оштећен за једанаестерац. – Овог викенда Металац-Таково (субота 17ч), Младост-Мокра Гора (недеља 11ч) врло успешан. На „врућем“ гостовању у Тутину са истоименом домаћом екипом „пескари“ су се испрсили и освојили бод. Коначних 1-1 не осликава право стање ствари, јер је Младост повела већ у 3. минуту голом Бранислава Микића. Некада велика нада краљевачке Слоге, коме је због здравствених проблема каријера била доведена у питање, вратио се фудбалу на најбољи начин. На полувремену, Младост је имала предност коју су пулени Горана Тасића чували до последњих

Од могућих шест, краљевачки зонаши су на старту нове сезоне освојили бод. Металац је са подмлађеним тимом имао тешко гостовање у Зубином Потоку где је поражен од домаће Мокре Горе резултатом 31 (2-0), док је Младост из Опланића у Тутину са истоименом домаћом екипом одиграла нерешено 1-1 (0-1). Пулени Сретена Аврамовића су поново сезону почели гостовањем Мокрој Гори и поново су поражени. Мокра Гора поново важи за једног од кандидата за улазак у виши степен такмичења, то је у овом сусрету и потврдила. Металац није одиграо најбоље, гостовања и даље остају проблем, али Краљевчани могу да буду љути на арбитра Никитовића из Чачка који је при резултату 2-1 пропустио да досуди најстрожу казну за „плаве са Ложионице“. - Мокра Гора је експресно у првих 45 минута стигла до двоцифрене предности. Наш млади тим није се најбоље снашао, било је и страха и треме,

уобичајени проблем када гостујемо. У наставку смо успели да се стабилизујемо, Бранко Белопавловић је постигао гол и видело се да можемо да играмо. Уследио је спорни тренутак, пиштаљка арбитра је остала нема, домаћин је добио ветар у леђа и доживели смо пораз. Почетак је сезоне, у тиму је неколико нових играча, треба све да се скоцка, тако да очекујем у суботу бољу игру и победу – каже председник Металца Бобан Ђерковић. Металац у суботу од 17 часова на стадиону код Ложионице дочекуује Таково из Горњег Милановца. Један од најстаријих клубова у Србији је на старту поражен од Омладинца из Новог Села, па би све сем победе домаћина на Ложионици било велико изненађење. Младост из Опланића је на поклон добила треће везано учешће у зонском степену такмичења, од многих је и пред ову сезону отписана, али је старт претходног викенда био

РЕЗУЛТАТИ 1. кола: Мокра Гора-Металац 3-1, ТутинМладост (О) 1-1, Водојажа-Слобода 0-3, Бане-Јошаница 6-0, Партизан (Ц)-Полет (Т) 1-4, Пријевор-Орловац 2-2, Шумадија 1903-Трепча 3-0 и Таково-Омладинац 0-1. ПАРОВИ 2. кола: Металац-Таково, Трепча-Тутин (субота), Младост (О)-Мокра Гора (недеља 11ч), Јошаница-Партизан (недеља 11ч), Слобода-Омладинац, Орловац-Шумадија 1903, Полет (Т)-Пријевор, Водојажа-Бане.

пет минута. Тутин је успео да изједначи, али не и више од тога. - Задовољан сам бодом, јер у питању је прва утакмица, почетак првенства, а наш тим још није профилисан. Нисам задовољан игром, није то оно чему тежим и што овај тим може и мора да игра. Могли смо и до три бода, али крајњи исход је реалан. У недељу дочекујемо Мокру Гору, озбиљан тим, кандидат за Српску лигу и чека нас тежак посао. Ипак, играмо пред нашим навијачима, утакмица је

пре подне и верујем да можемо до победе – наглашава Горан Тасић тренер Младости из Опланића. У преосталим утакицама 1. кола за изненађење се побринуо новајлија Слобода из Грбице која је у Грошници демолирала Водојажу. И полет из Трбушана се прошетао кроз Церовац и најавио успешну сезону, док је Бане из Рашке показао највеће аспирације и то оверио са шест лопти у мрежи Јошанице. А.Даишевић Фото: М. Радовановић

Квалитетна фудбалска лига Србије

САМО КАДЕТИ ПОБЕДИЛИ За седам дана одиграна два кола првества

Нова сезона у Квалитеној фудбалској лиги Србије почела је претходног викенда, а време летњег распуста се користи да се одигра што више кола. Тако су већ одиграна два кола, а Слогине млађе селекције се нису прославиле. Омладинци "белих" су почели добро, одиграли су у Ивањици са домаћим Јавором нерешено 1-1 и све је говорило у прилог чињеници да ће ова генерација бити кадра да се пласира у горњи дом. Ипак, све прогнозе су се срушиле већ у другом колу када је БСК из Борче протутњао Градским стадионом и забележио победу резултатом 4-1. Занимљиво је да су Борчани у првом колу код куће декласирани од Војводине 0-5, а искупљење су остварили на стадиону код Железничке станице. Евидентно је да пу-

лени Дарка Луковића играју са доста осцилација и да ће требати много стрпљења и рада да би се усталила форма и дошли очекивани резултати. Овог викенда омладинци Слоге гостују у Крушевцу код Напретка. Кадети краљевачког прволигаша су на старту сезоне убедљиво поражени у Чачку од Борца резултатом 3-0, а нису им велике шансе даване ни у ванредном, другом колу у деулу са БСК-ом из Борче. Ипак, пулени Владислава Ђукића су на тропској температури (преко 40 степени на сунцу) одиграли довољно добро да уз велику дозу среће (која прати храбре) победе Борчане резултатом 1-0. Једини гол постигао је Буњак у 34. минуту из једанаестерца, после поновљеног извођења, а јунак меча био је вратар Слоге Владан

Грбовић, који је фантастичним одбранама спасао свој тим. Са прва три освојена бода лакше се дише и растерећеније иде на ноге Телеоптику овог викенда. Пионири Слоге су стартовали у новој сезони утакмицом са Лозницом код куће. Показало да нова генерација пионира није у рангу прошлосезонске (барем још не) те су Лозничани забележили победу резултатом 1-3. Очигледно да је пред Новицом Станчићем и његовим пуленима још доста посла и требаће времена да се све ствари поставе на своје место. Пионири "белих" су јуче поподне играли меч 2. кола у Шапцу са новајлијом Савацијумом, а овог викенда у Краљеву гостује екипа београдског Рада (субота 13ч Градски стадион). А. Даишевић

АТЛЕТИКА

ЕОЛ ДРУГИ У ПРЕЛЕТУ Копаоник је био домаћин државног првенства у параглајдингу, дисциплина прелет, а вредне резултате остварили су такмичари краљевачког ЕОЛ-а. Душан Ђорђевић је заузео друго место, док је Слободан Обреновић био четврти, а ови

резултати су омогућили краљевачком ЕОЛ-у друго место у екипном пласману. Државно првенство у прелету остало је у сенци трaгедије Александра Стојкова из Сенте који је изгубио живот. А.Д.


32

26. август 2011.

ФУДБАЛ Прва фудбалска лига

ДМИТРОВИЋ ЗА ПРВЕ БОДОВЕ

- Фудбалери Слоге победили Телеоптик из Земуна 1-0 на овосезонској премијери пред краљевачком публиком. – Прекаљени Бобан Дмитровић стрелац јединог гола у 65. минуту. – У недељу (17ч) Младост (Лучани)-Слога Премијера пред краљевачком публиком ове сезоне била је тешка, али се по фудбалере Слоге све одлично завршило. „Бели“ су против Телеоптика одиграли срчаније и борбеније, показали већу жељу и за такав приступ награђени голом у 65. минуту. Корнер је извео најстарији и најискуснији фудбалер Прве лиге Бобан Дмитровић, лопта је погодила неког од играча Телеоптика и ненадано завршила у мрежи гостију. Био је то тенутак одлуке и велике радости фудбалера Слоге и њихових навијача. - Очекивали смо тежак меч, поготово после слабог издања и пораза у Нишу. Телеоптик је одлична млада екипа, добро приРезултати 2. кола: Срем Доњи Срем 1:1, Нови Сад Младост (Л) 1:1, Слога (К) Телеоптик 1:0, Младеновац Синђелић 3:1, Банат - Колубара 3:1, Напредак - Бежанија 1:1Раднички (Н) - Рад нички (С) 1:0, Млади радник - Чукарички 0:0, Инђија Пролетер 0:1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Банат 2 Мл радник 2 Раднички (Н) 2 Младост (Л) 2 Младеновац 2 Синђелић 2 Телеоптик 2 Инђија 2 Колубара 2 Пролетер 2 Слога (К) 2 Чукарички 2 Бежанија 2 Напредак 2 Срем 2 Нови Сад 2

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 2 2 2 1 1

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 1 1

4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 1 1

Парови 3. кола: Пролетер – Срем, Чукарички – Инђија, Раднички (С) - Млади радник, Бежанија - Раднички (Н), Колубара – Напредак, Синђелић – Банат, Телеоптик – Младеновац, Младост (Л) Слога (К), Доњи Срем - Нови Сад

Фото: М. Радовановић премљена, фудбалски писмена. Требало је много стрпљења, борбености, концентрације да бисмо стигли до тријумфа, али смо заслужено славили. Нисам могао да пожелим бољи кам бек, после 20 година сам се вратио у Слогу и у премијерном мечу пред краљевачком публиком сам постигао гол. Наравно да сам неизмерно срећан и мислим да смо добро одрадили посао у овом важном сусрету – одмах после утакмице је нагласио Бобан Дмитровић, у одсуству повређеног Раше Бабића, капитен Слоге. Више узбуђења се видело у првом полувремену. Почело је приликом Телеоптика, шутирао је талентовани Филип Марковић, а Божовић добро интервенисао. Минут касније покушао је са ивице шеснаестерца Радосављевић, за мало непрецизно. Боља прилика за домаће у 7. минуту када је Милан Ђорђевић шутирао поред гола. Гости су најбољу шансу имали у 20. минуту. Марковић је све лепо урадио, одлично шутирао, али је статива спречила најгоре. У наставку акције нови шут Марковића, лопта је прохујала поред

стативе гола „белих“. Последње узбуђење у првом полувремену бележимо у 38. минуту, Гобељић је упутио лопту пред гол гостију, а нису се снашли Јанићијевић и Милан Ђорђевић. Све у свему, заслужена победа Слоге. - Видели смо једно добро прво полувреме, нешто слабије друго. Имали смо проблема првих 15 минута, али смо касније успоставили равнотежу. Мислим да смо бољи били у другом полувремену, али примили смо кикс, ауто гол и то је

Гости Централна трибина Градског стадиона у Краљеву била је испуњена до последњег места. Поред чланова руководства Слоге и фудбалских емисара из престонице, били су присутни и фудбалски радници из Крушевца, Ниша, Чачка и других места. Сама утакмица није била много занимљива, али сигурно су имали шта да виде и запишу.

фудбал. Када се све сабере, Слога је заслужено победила – био је конкретан тренер „оптичара“ Вук Рашовић. Видно узбуђен после тешке утакмице и првих бодова освојених ове сезоне био је стратег Слоге Драган Јовановић. Задовољство није скривао. - У најави за овај сусрет сам рекао да чекамо јако озбиљног и квалитетног ривала. Телеоптик се представио као добра, млада екипа, таленти скупљени са свих страна који играју одличан фудбал. Ми смо се баш лепо припремили за таквог ривала, показали смо другачије лице у односу на сусрет првог кола. Били смо срчанији, борбенији, показали велику жељу и награђени смо сасвим заслуженом победом – у даху је рекао Јовановић. Био је ово деби стратега „белих“ и први излазак пред Слогине навијаче после скоро 12 година. - Морам да признам да сам имао малу трему. Ово је стадион где сам фудбалски одрастао, почео и тренерску каријеру, није лако поново бити ту, али сам задовољан што сам

у Слоги и што смо у премијерном мечу пред нашом публиком остварили победу. Ово је велики замајац и убеђен сам да ћемо у наставку првенства играти још боље – закључио је Драган Гацо Јовановић, шеф струке краљевачке Слоге. А. Даишевић

Василић у Слободи Слога у наставак сезоне улази ослабљена за Јовицу Василића. Млади и врло талентовани десни спољни фудбалер је последњи меч у белом дресу одиграо на Делијском Вису у Нишу против Синђелића. У међувремену је дошло до договара руководства ужичке Слободе и краљевачког прволигаша, па је Василић у недељу поново заиграо у црвено-црном дресу Ужичана и то успешно. Слобода је победила шампионски састав београдског Партизана на отварању новог стадиона, а дојучерашњи Слогин фудбалер био врло запажен.


IN 2976