Page 1

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

ПАТРИЈАРХ У ОБЕЗБОЖЕНОМ ВРЕМЕНУ

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2975, 19. август 2011, 30 дин, Излази петком

Под ведрим небом, у порти ма- Герману „Патријарх у обезбоженом суствовали су великодостојници настира Светог архиђакона Сте- времену“, у продукцији РТВ Кра- Српске православне цркве са патријархом Иринејом на челу. фана у Сланцима, приказан је први љево. документарни филм о патријарху Премијерном приказивању пристр. 19 Интервју: Др Жарко Обрадовић, министар просвете и науке

УЧЕЊЕ ТОКОМ ЦЕЛОГ ЖИВОТА

стр. 4

Пола века саборовања у Гучи

САБОР ПОСЛЕДЊЕГ ГЛЕДАЊА

стр. 15

Више од две недеље „Ливница“ на ивици штрајка

БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ

стр. 14

Друга ватерполо лига Србије

НИКОЛА БУЛАТОВИЋ СРУШИО СЕНТУ

стр. 32


2

19. август 2011.

И даље без решења

УНИЈА СРБИЈЕ И КОСОВА?

Док две стране чврсто стоје на позицијама по питању коначног статуса покрајине, из света стижу различити предлози који се односе на решење овог питања У процесу решавања коначног статуса Аутономне покрајине Косово и Метохија супротстављене стране чврсто бране своје ставове. И док представници косовских институција настоје да заокруже државност, званичници Србије и даље тврде да никада неће признати Косово као независну државу, чак и ако је то услов за приступање Европској унији. Међународна заједница појачава притисак на Србију, а на основу изјава које представници три стране износе у медијима тешко да се може створити реална слика о стању на терену. Споразум који је, после кризе на административним прелазима, потписан са Кфором не поштује се, а од појединих опозиционих партија у Србији стижу захтеви да се он раскине. И док обе стране тврде да се до коначног решења може доћи само преговорима, ситуација се заоштрава, а из различитих кругова у свету долазе различити предлози за постизање коначног решења. Најновији стиже од немачког аналитичара и некадашњег директора балканског огранка немачког Института за међународне односе и безбедност Франца Лотара Алтмана. Србија и Косови би, по њему, могли да направе споразум сличан ономе који су имале Источна и Западна Немачка. Друга могућност је стварање уније каква је била Србија Црна Гора. Две немачке држеве се нису међусобно признавале, али су живеле једна поред друге без баријера које би сметале да буду представљене у међународним односима. Иако то у блиској будућности, каже Алтман, изгледа немогуће, нема могућности да само Србија уђе у Европску унију, а Косово остане

ПРОТИВ РЕФЕРЕНДУМА О КОСОВУ Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница оценио је да би свако расписивање референдума, на коме би се одлучивало између Косова и Европске уније, било противуставно, нелегитимно и противзаконито. Свако ко хоће Косово да преда Албанцима, мора најпре да промени Устав Србије, а не да иде на противзаконити референдум, каже Коштуница у писаној изјави објављеној на сајту странке. - Најбоља је политика она која је у складу и проистиче из Устава Србије, а „устав је изричит да је Косово саставни и неотуђиви део Србије“ – каже он. Брисел је још 2008. године, када је већина држава Европске уније признала нелегалну независност Косова, ставио Србију пред избор, или Косово или унија. Влада Србије је и пала исте године, јер су ДСС и СРС захтевали да Скупштина Србије донесе јасну одлуку и саопшти Бриселу да је Србија изабрала Косово, каже Коштуница, наво-

дећи да садашња власт инсистира на политици да је Европска унија, а не одбрана земље, најпречи циљ Србије. Та политика је нанела озбиљне штете националним и државним интересима, каже Коштуница и додаје да је ДСС 2008. године народу јасно саопштила да је изабрала поштовање Устава и међународног права и Косово. - Неки тврде да је подела Косова једино решење. Па, може ли то да се уради по Уставу Србије? Не може. За сваку промену територијалне организације или државног уређења неопходна је двотрећинска већина у Скупштини, која би затим то питање поставила на референдуму – изјавио је Томислав Николић, председник Српске напредне странке са уверењем да би до краја требало водити политику „и Европска унија и Косово“, на шта обавезује и Устав и одлуке Скупштине Србије. Недавни споразум Владе Србије и Кфор Николић оцењује

као попуштање захтевима Приштине. У преговорима са косовском страном требало би, по Николићу, да учествује председник Владе, или председник државе. Према његовој оцени, "требало је да одмах причамо о статусу, а не поштанским маркама, телекомуникацијама, царинским печатима", што је "само оснаживање албанске државе чији је главни град Приштина". Циљ Србије је да буде чланица Европске уније, али не може због тога да тргује националним и државним интересима. Зато је не треба стављати у позицију да бира између Косова и Европе, сматра Ивица Дачић, потпредседник Владе Србије. Србија треба да пошаље јасну поруку међународној заједници да жели мир и да неће ратовати, али и да неће мирно посматрати ако дође до прогона Срба на Косову који очекују да јасно чују каква будућност могу да очекују и шта ће држава урадити.

изван, или да Србија унесе нерешено питање Косова у унију. Друга могућност би била да Косово и Србија размисле о унији, али само на папиру, као што је то било између Србије и Црне Горе, са различитим валутама, спољном политиком и системом царина. - Разумемо да је то тешко питање за Београд због тога што сваки политичар у Србији који покуша да говори о томе буде схваћен као национални издајник - нагласио је Алтман. Немачка и Европска унија неће инсистирати на пуном признавању Косова у наредних неколико гомина, а поделу покрајине као могуће решење треба одбацити, јер свака подела носи страх од нових подела, на југу Србије, Македонији и Босни. Посланица Европског парламента из Немачке Дорис Пак рекла је да ће немачка канцеларка Ангела Меркел током предстојеће посете Београду пренети поруку да се морају успоставити добри односи са Косовом, али да неће бити речи о томе да Србија призна Косово. Дијалогом би требало да се реше техничка питања која ће олакшати живот Србима на Косову, али и Албанцима и који ће помоћи да се превазиђу проблем. - Ако су сви у региону чланови Уније или ће постати, лакше ће живети заједно и можда учинити неки корак даље. То није питање садашњег тренутка, има још пет земаља чланица Европске уније које нису признале Косово, па је преурањено уопште причати на ту тему - рекла је она уверена да ће до краја године бити учињен корак напред и да ће Србија добити статус кандидата за чланство, али није сигурна да ће бити одређен датум почетка преговора.

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com


3

19. август 2011.

ГЛОБУС Од петка до петка: Зашто су негде побуњеници, а негде хулигани и отпадници за исте преступе широм света?

МОТКЕ И ПАЛИЦЕ ЗА ПРЕМИЈЕРА

Криза сустигла благостање у Енглеској, амерички банкрот се шири попут бујице - Ружичасти спреј ступа у акцију, а и војска ако обележавање не смири будуће протесте - Шта то Путин неће дозволити - У чије име Немац одлучује о Балкану? Лета су увек жарка, иако је ово на измаку, бар у метеоролошком смислу, шућмурасто готово из дана у дан, али је у погледу политике у сваком кутку планете више него врело. И прети, што посебно не може да радује, новим сукобима и још жешћим несугласицама! Па, да кренем неким редом у причи шта нам се и где све на жалост само ружно збива. У гордом Албиону, крунској империји Великој Британији, тешко да ће још задуго бити оног некад код њих готово вековног препознатљивог мира и џентлменског достојанства. Тешка социјална, ако хоћете и расна, криза дрма темеље државе, поклекнута привреда уноси додатну нестабилност, а политичари, који су видно изгубили компас и не знају куда и како да крмане, преносе сопствену нервозу и немоћ на нацију. Поломљени и запаљени градови, не само престони Лондон, масовне туче и пљачке, полицајци што се јуначе тек кад по двадесеторица упадају у станове да за уши извуку адолесценте, талас мржње запљускује сваког минута, а премијер с гражањем пита посланике у отменој древној дворани парламента: ”Какву смо ми то државу створили кад нам младеж ово чини без гриже савести и страха, шта ће са свима нама сутра бити?!”. На палати се оглашава увек и свугде препознатљиви легендарни Биг Бен, казаљке казује тачно време, али звук звона за најодговорније властодршце не значи да је то, чак после недељу дана, сигнал свеопште узбуне. Дејвид Камерун и његови министри не прихватају кривицу, још мање стављају себи на рабош хаос и насиље, запрепашћују их бејзбол палице, мотке и запаљене боце са бензином, не схватају коме су упућени сви ти насилнички потези. ПОЧЕТАК КРАЈА ”СТАРОГ СВЕТА”? Оправдање не налазе у Лондону за сопствену младеж, док

су таква иста понашања у другим деловима света, у туђој кући, изрази масовног буђења и демократског транса, оно што се збива у домаћем дворишту је хулиганство, пљачка, отпадништво и све даље и ближе у таквом стилу. Кад у Сирији председник Асад или у Либији пуковник Гадафи воде битку са делом сународника у све очигледнијем грађанском рату, онда је то насиље над цивилима који имају легитимно право да се буне против режима. Сад ја овде не пишем о природи тих вођа и њихових побуда, о начину владања и ономе што популарно зову људске слободе, већ о политичкој пропаганди наводно цивилизованијег дела света и медија који здушно учествују у популарисању принципa да све што је моје значи и добро и, према томе, исправно и свугде примењиво. Градоначелник Лондона, са руским именом, усудио се да изађе пред део својих бирача, а они су њему, Борису Џонсону, одбили руку у знак поздрава и без устручавања рекли: ”Једино што треба да урадите је да сместа поднесете оставку!”. Народ није, наравно, добио одговор. А премијер Дејвид Камерун је одмах поручио: ”Сви ће у тамницу, послаћемо и војску ако треба, а користићемо и оружје и пинк боју!”. Шта је сад то? Па, изум је већ познат, коришћен је посебно у неким земљама Африке и Јужне Америке, у питању је спреј који полиција испуцава попут сузавца који панично растерује демонстранте. Сада ће и у Енглеској употребити, као додатно средство у контранападу, ружичасту боју која неизбрисиво остаје на учеснику побуне да би га после лако открили и сместили између четири зида. Биће, значи, у моди обележавање људи на начин како су некад, не само на Далеком западу, обележавали стоку... Развијене земље, како их стручно зову, довијају се, ето, зарад очувања господства и технолошким иновацијама, а угледни политиколог из Немачке, Александар Рар, констатује:

„Запад је лицемеран. Кад млади демонстрирају у Северној Африци или у азијским државама, онда сместа почињу да шире приче о демократској револуцији, али кад се исто догоди у колевци демократије, у Енглеској, онда полиција добија налог да наступи свом силином, туче пендрецима по глави и хапси, а медији распредају о крвожедним и пљачкашким поступцима вандала и појави не дају никакво политичко обележје”. Поменути немачки научник, али и још неке његове колеге из чланица ЕУ, запажају да се нередима у Грчкој, Шпанији, Португалији, па Француској раније и другде, не даје адекватна оцена, исфорсирано и политички компромитовано тврде да су ”ране залечене”, последице покривају новим кредитима и тако се игра врти у круг. Није ли, онда, у питању, како разни медији у Европи и ван ње упорно лансирају, почетак политичког краја ”старог света”? Са њим и ЕУ, која је очито у дубокој институционалној кризи? Немац не мисли да ће се, бар онај крај, десити у догледно време, али је уистину тачно да су многе владе у, што се каже, дебелом проблему. А излаз треба да траже у, можда, мултиетничким саставима, да на министарске положаје почињу да стижу и школована деца економских емиграната, која су већ добрано пустила корене у, рецимо, Берлину или Паризу. Овакво мишљење одудара од недавне изјаве Ангеле Меркел, која са својим идејама и о Косову и Метохији ускоро стиже у Београд, да је мултикултуралност, на којој су толико инсистирали, једноставно пропала као неостварљива у Немачкој са милионима избеглица који су се у тој средини једноставно спојили. Шта ли, онда, ваља очекивати у другим срединама? КАД МИНИСТАР КАЖЕ... Шеф немачке дипломатије Вестервеле је између два петка боравио у Приштини. Грлио се и са Тачијем, по устаљеној навици, забранио српским новинарима

да му се приближе на наметнутим граничним прелазима, није гостовао у Београду, како се очекивало, али међу Шиптарима је без дипломатске кочнице изговорио како је слика Балкана комплетирана! Неки овде, код нас у власти, покушавају да такву изјаву релативизују као оно ”причам ти причу” или ”баби се снило што јој било мило”, али да ли то тако површно треба схватати кад ти на рођеном прагу, на твојој земљи отиманој силом и на срамоту, саопштава Немац на изузетно високом положају у држави за коју се зна, то морају да признају и разни наши, више него активно и програмирала и учествовала у развлачењу Југославије и сада Србије. Иста ситуација је и са САД, чији је амбасадор у Приштини главни преносилац тачијевцима шта и кад треба да ураде. Може ли, стварно, неко да поверује да тај човек све то чини на своју руку и из сопствене главе?! Гледао сам на ТВ пренос из Москве пријатељске утакмице Србија-Русија и запазио, као верујем и сви ви, да се стадион у више наврата орио од поклича ”Косово је Србија”, једном је то поменуо, шта ће, репортер РТС, али касније више ни један наш медиј, бар ја нисам видео. Не схватам о чему се ради: или нас није брига или се плашимо ”Великог брата”, а можда је међу нашим новинарима већ разрађена директива о понашању према вестима везаним за Косово и Метохију? Изјавама у свету се, као и оно о хулиганима и револуционарима, приступа такође по различитим аршинима. Тако су у САД до бола јекнули кад је руски премијер крајње оштро и отворено опаучио по Вашингтону што фактички банкрот свог буџета, као и претходну финансијску кризу, свим снагама покушава да пребаци на плећа других држава. Путин је, поред осталог, рекао:”Нећемо им то дозволити! А нама, нека знају, не могу ништа! Бранимо се од њих и сличних, не кријемо податак, са 550 милијарди долара у злату! То је само, како се каже, поред

осталих мера у току”. Америка и даље грца, нема доказа о конкретним исцелитељским потезима. Дуг је натчовечански огроман за савлађивање, а мудрих идеја ни од куда. Мој колега, новинар Милорад Црњанин, предложи на ТВ Краљево, онако шеретски банаћански, да би свет могао да покрене акцију за донације тој угроженој сиротињској земљи...Можда се, стварно, неко смилује?! Шала на страну, никоме не цветају руже. Први човек Европске централне банке, Жан Клод Трише, тврди да финансијска ситуација у еврозони никад није била гора од завршетка Другог светског рата! То значи, јаснијим речима, да је до краја кризе још далеко, не назире се крај тунела у који су нас утерали ради својих интереса. Још један признати светски економиста, Нуриел Рубини, оцењује да ће се нова путања кризе јавно осетити тек за две године, јер има у виду садашње стање у САД, смањење раста привреде у Кини, дужнички јарам Европе и стагнацију Јапана. Па, ко преживи! Како је код нас – познато вам је, шта да пишем кад осећате на сопственој кожи. А, да! Београђани шетају, видели сте то на ТВ стотину пута, велелепним мостом преко Саве. И скупоценим, што да не, има се, може се! Ко ће да отплати није важно, сад је само питање какво име дати мосту. То ме подесети на причу кад је у Кремљу живео Стаљин. Патио је од несанице, па су му свако вече допремали вољене филмове. У једном је играо касније свугде признати глумац и режисер Сергеј Бондарчук. Стаљин се одушевио, подвриснуо радосно да чују и присутни сатрапи: ”Вот, то је народни уметник СССР!”. Бондарчук је већ сутрадан добио престижно признање и привилегије до краја живота. Какво ће име дати нашем мосту на Сави? Неће, ваљда, одлучивати и овде неки генералисимус? Душан ЧУКИЋ


4

19. август 2011.

Интервју: Др Жарко Обрадовић, министар просвете

УЧЕЊЕ ТОКОМ За нешто више од три године, и поред великих тешкоћа условљених штрајковима и протeстима студената, постигнути значајни резултати у стварању услова за квалитетан образовни процес на свим нивоима Већ четврту годину, од како је формирана последња Влада Републике Србије, на челу Министарства просвете и науке налази се др Жарко Обрадовић. Рад Министарства у овом периоду оцењује веома добрим, јер су усвојена четири закона а очекује сe усвајање још три. У току је рад на изради стратегије образовања, око 120 правилника, а изграђено је 13 нових школа. Уређено је школовање деце у иностранству, почела рационализација мреже одељења, утврђени стандарди квалитета школа. Константно се ради на подизању квалитета наставног кадра а кроз акте се имплементирају позитивна искуства са међународних конференција о образовању. - Започета је и већ две године се примењује инклузија, а повећан је обухват деце из социјално осетљивих група. У високом образовању смо неколико пута излазили у сусрет захтевима студената и универзитета у вези услова студирања. Од ове године ћемо у свим основним школама имати најмање по 35 компјутера, а захваљујући Телекому интернет веза је присутна у свакој основној и средњој школи. Радили смо и на промоцији образовања. Имали смо проблем штрајкова, разговарали смо са синдикатима и решавали много различитих питања. У основним школама се први пут полагала мала матура? - Имам утисак да је преломни тренутак, везано за овогодишњу малу матуру, била пробна матура која је била шест недеља пре. Ђаци, родитељи и наставници видели су да то није баук. Сад су резултати били бољи, иако је 25 посто задатака било ново. И надаље ће се повећавати број непознатих задатака, што значи да ђаци морају да мењају начин учења, да уче са разумевањем, а да оно што уче могу да

примене. Код њих се много тога мења и то ме радује. Мислим да је то добро и за њих и за све нас, а резултати су били добри и овде у Краљеву, и у Новом Пазару и у Београду. Како то објашњавате? - Ствар је врло просто објашњива. Или су задаци били лакши, или су ђаци више учили него раније. Нисам чуо да су задаци били лагани. Неспорно је да се више учило, а додатни разлог за бригу је био промена начина полагања и структура мале матуре. Око 35 посто школа је објективно више од два месеца било у протесту, па нису имали довољан број часова. Деца су то схватила озбиљно што ме јако радује. Како смањен број ђака утиче на рационализацију? - Ми смо полако почели да сређујемо систем. Прошле и претпрошле године буквално смо смањили број одељења за 1150, а нисмо имали велики вишак запослених. То говори да је постојала огромна празнина унутар система, чим смо могли толики број одељења да смањимо а да не буде отпуштања.

Радили смо на томе да се повећа фонд часова запослених, да људи добију што више обавеза, а видећемо ове и идуће године да ли ће се појавити вишак. Зашто? - Од школске 2013/14. године почиње финансирање по глави ученика. У наредним месецима ћемо почети са реализацијом тог концепта финансирања кредитом Европске инвестиционе банке, који би нам помогао да збринемо вишак запослених кроз економско- социјални програм. Логично је да ће се у неким срединама појавити вишак запослених у односу на број деце која похађају школе. Сувише је рано да би се говорило о броју тих људи и било би, са моје стране, неозбиљно да улазим у то. Знамо да имамо у градским срединама вишак запослених у односу на број деце. Каква је ситауција у средњим школама? - Рад у просвети подразумева истрајност уз стално мењање и подизање новчаних издвајања. Потребно је једно

објективно стрпљење, јер не можете преко ноћи доћи до резултата. Код нас се више афирмише нешто негативно него позитивно. Кад неко одељење уради нешто лоше то се одмах објави на сва звона. Али, кад млади математичари, астрономи, физичари освоје медаље то траје дан, два и онда се заборави као да није ни било. За добре резултате су заслужни сви, а све што је лоше припада Министарству и држави. То је већ уобичајено, тако да ме не погађа много, само говорим о начину на који се доживљава просвета. Потребно је много улагања и стрпљења, јер нешто што сад урадите може да да неки резултат тек за четири или пет година. Неспорно је да смо почели полако да сређујемо систем и да подижемо квалитет. „Пиза“ тестови су показали да смо постигли за 40 посто бољи резултат у читалачкој писмености. Нисмо се много померили у рангу, колико у броју поена. Никад у десет година истраживања Организације за економску сарадњу и развој није

забележено да једна земља између два циклуса постигне толики напредак. У математичкој и научној писмености смо побољшали резултат за седам, односно осам поена. Када се у било којој области појави напредак од седам до осам поена сматра се да је та држава кренула напред са становишта подизања квалитета образовног система. Каква је ситуација у високом образовању? - Студенти су овог пролећа буквално експлодирали. Петшест њих са различитих факултета широм света су на такмичењима освојили медаље. Доста је трајала она прича да Болоња нема смисла, суштину и знање. Сад су неки клинци који уче по Болоњи показали да они то итекако умеју да раде. Веровали или не, иако ове године имамо преко 33 хиљаде студената на факултетима и високим школама струковних студија, још увек имамо негде око 1100 слободних места за буџетско финансирање. У јавности се мало о томе зна.


5

19. август 2011.

и науке у Влади Републике Србије

ЦЕЛОГ ЖИВОТА пели и морам рећи да смо ове године имали задовољство да смо повећали издвајања за факултете и материјалне трошкове. Кроз повећање броја студената на буџету објективно је повећан број износа новца који је издвојен. Обострано смо изашли једни другима у сусрет. Држава је повећала издвајање новца, а факултети нису повећали школарине. Свесни су да је боље имати студента код себе, него га гурати од себе. Каква је ситуација на приватним факултетима? - Ситуација се у последњих неколико година променила у смису да је равноправност све више присутна, а квалитет ће доћи до изражаја кад завршимо систем, утврдимо критеријуме и извршимо рангирање. Приватни факултети нису од јуче. Они постоје двадесетак година, а експлозија је била у последњој деценији, пре ове Владе и мене као министра, и пре него што сам се ја уопште запослио на приватном факултету. Постоје Комисија за акредитацију и проверу квалитета и Национални савет за високо образовање. Они решавају сва питања везана за високо образовање и ту нема квалитативне разлике између приватних и државних факултета. Сви морају да прођу исте критеријуме и исти систем вредности и то је добро. Каква је структура факултета? - Приватни су углавном из области друштвених наука. Државни имају и једне и друге и, по мени, увек ће бити у предности уколико настоје да раде на подизању квалитета унутар факултета. Равноправност ће морати да се покаже и кроз знање које студенти поседују, а ја сам убеђен да ћемо радити на подизању квалитета. То важи и за једне и за друге, и та утакмица ће увек трајати. Друштво се определило да пружи прилику и једнима и другима. У свету ретко ко пита да ли је факултет приватни или државни. Како тумачите успех наших студената у свету? - Последњих шест месеци имали смо шест или седам фан-

тастичних резултата на различитим такмичењима. У Оксфорду је наш студент био први. У Бриселу су наши машинци и електротехничари освојили прву награду везану за коришћење енергије код мобилних телефона. Студенти организационих наука су освојили прво место и заступали Европу на такмичењу радом из области снабдевања водом руралних подручја. Ту су и архитектура, машинство, а све говори да деца итекако добро уче и знају да примене стечена знања. Има ли држава начин да те таленте задржи? - Не. Никада неће имати начина. То је јеретички речено, али је тачно. Ми стварамо услове да велики број студената добије високу стручну спрему, а на компанијама је и држави да им понуде радна места. Докле год смо земља у транзицији, са тржиштем које још увек није дефинисано и компанијама које настају и нестају, не може се објективно очекивати да сви добију новац. Али, мислим да је и за њих боље да буду образовани, да држава улаже у њих да добију образовање, а да наравно понуди и што више посла. Објективно то никада неће моћи да буде идеално. Да ли и даље имамо кадрове према потребама привреде? - Ја бих поставио контра питање. Каква је наша привреда? За земљу у транзицији је врло тешко дефинисати привреду. Стручњаци Светске банке, који се баве само питањем односа образовања и тржишта рада, још пре три године су нам рекли да је готово немогуће за земљу у транзицији утврдити идеалан однос између тржишта рада и образовног система. Образовни систем има свој век трајања. Средње образовање три, четири, а факултети до пет година. За то време неке фирме ће нестати. Школује се профил а он нестане. На западу су зато научени да стално стичу нова знања и уче целог живота. Зато се помињу знања, вештине, способности и инсистира на учењу током целог живота.

Човек мора да буде спреман да, у одређеним фазама свог живота заврши факултет или неку школу, узме диплому и ради. Ако жели да му та диплома вреди и буде основ за даљу надградњу, учење и стицање нове дипломе мора бити спреман да учи целог живота. Било је проблема са синдикатима. Каква је сада ситуација? - Имали смо састанак у Влади. Председник Владе Мирко Цветковић, ја и сви репрезентативни синдикати анализирали смо оно што смо потписали, тачку по тачку. Сагласили смо се да је закон промењен и пре него што смо се договорили, да је колективни уговор завршен и биће понуђен на потписивање онима који то желе. Ту смо мало каснили, не ми из просвете него је то захтевала финансијска процена појединих одредаба. За јубиларне награде рок је 31. септембар, па до краја године очекујемо да ћемо и то испунити. Радимо на коефицијен-

тима, а било је и повећања. Састанак је протекао у доброј атмосфери и апсолутној сагласности око тога шта смо урадили и шта нас још чека, тако да са те стране сада не видим проблем. Ситуација у Краљеву? - Земљотрес је био велики, разарајући, велики број школа је погођен. У неким школама нисмо били у ситуацији да приступимо реновирању до краја школске године. Нисмо имали ни довољно пара, што нас је успорило. Завршићемо све кнап, уз евентуално кашњење од дан, два и надам се да ће бити све у реду. Нисмо могли да поправимо баш све што је оштећено у земљотресу. Трудили смо се да школе буду статички сигурне и сеизмички обезбеђене и учионице спремљене за наставу. Касније ћемо све што буде требало накнадно да урадимо. Ако се деси да се у некој школи за неки дан закасни настојаћемо да нађемо решење и за то. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић Фото: М. Радовановић

Како то коментаришете? - Постоји већа заинтересованост за студирање на друштвеним него на природним факултетима, а држава хоће да и природни буду заступљени. Иако је интерес за студирање на неким природним факултетима ове године већи него прошле године, још увек има доста празних места. Зато и позивамо оне студенте који још то нису успели, да се упишу на ове факултете где још има места на буџету. Има места и за још око 2000 самофинансирајућих студената. На нивоу свих универзитета у Србији имамо преко 3000 слободних места. Са студентима нема већих проблема? - Са студентима од почетка рада имам одличне односе. Понекад се дешава да између себе студенти имају различите ставове по неким питањима. Ми смо прихватили гро њихових ставова, или скоро све. Кад прихватите све њихове ставове онда се поставља питање где је граница тих захтева. Сад чујем да ће се идуће године тражити да више не важи услов од 60 бодова за упис следеће године са образложењем да томе није прилагођен програм. Кад погледамо мало аналитички ситуацију видимо да на поједним факултетима има доста студената са 60 бодова. Онда се поставља питање система квалитета унутар тог факултета. Има и обрнуте ситуације. Пада се на појединим предметима и то треба видети. Док не уђемо конкретно у разматрање сваког питања и кажемо да тај и тај професор није своју књигу прилагодио начину извођења наставе и вежбама које држи, или није довољно на располагању студентима, или пак студенти не присуствују предавањима, проблем ће постојати али га нећемо решити. Увек се прича о пролазности, а нигде нема стопостотне пролазности. Упутили сте апел факултетима да не повећавају цене школарине. Јесте ли успели у томе? - Јесмо. Као држава смо ус-


6

19. август 2011.

Уједињена сељачка странка

ВРЕМЕ ДА СЕ ОТВОРЕ ОЧИ

Уједињена сељачка странка се залаже за повећавање издвајања из градског буџета за помоћ пољопривредним произвођачима Према попису из 2002. године у сеоским месним заједницама на територији града Краљева живи нешто више од 58 хиљада, што чини скоро половину укупног броја становника. Од укупног броја становника који живе на селу половина се бави искључиво пољопривредном производњом. За само неколико месеци од формирања Градског одбора Уједињене сељачке странке у Краљеву већ је формирано више од двадесет месних одбора, а изабрано и приближно толико повереника у местима у којима још не постоје одбори. Намера Уједињене сељачке странке је да до избора формира месне одборе и у преосталим месним заједницама и покрије сва бирачка места. На седници Главног одбора странке објављен је податак да се убрзано ради на покривању целе територије Србије, а већ је формирано више од 80 градских и општинских одбора. - Настојаћемо да будемо присутни на сваком бирачком месту да би освојили што више одборничких и посланичких места. То су реалне чињенице. Можемо обећати свима да је наш циљ јаван рад. Залажемо се за реалну процену стања у пољопривреди, а радимо на разним програмима и разговарамо са стручним и утицајним људима који хоће да финансирају пољопривредну производњу. Сматрамо да је пољопривреда једина грана која Србију може да извуче из блата. Овде неће бити појединачних привилегија и интереса. Залажемо се за заједнички интерес, а и појединачно ћемо имати користи – каже Зоран Милићевић, председник Градског одбора Уједињене сељачке странке у Краљеву. Владајућа коалиција, по наводима Удружене сељачке странке, за пољопривреду није учинила ништа. Пољопривредним произвођачима се дају само мрвице, а то се понавља само пред изборе. У странци су уверени да ће се, када буду ушли у локални парламент, залагати за већа издвајања за пољопривреду

Арсеније Биорчевић

Зоран Миљковић

Радослав Пејовић

из градског буџета. - Ако се на нивоу града издвоји 13 посто буџета, то је преко 300 милиона динара. Са додатних стотак милиона од Министарства добије се скоро петсто милиона динара. У Краљеву 1250 пољопривредних домаћинстава може да добије по 400 хиљада динара као почетни капитал за неку производњу – каже Милићевић. Амбиције Уједињене сељачке странке су велике. Поред поштовања пољопривредног произвођача бориће се и против увозничких лобија који увозе чак и оне производе којих има у земљи, а који су и квалитетнији и здравији. Као пример лошег односа према пољопривредницима, а то су најбоље осетили они из околине Горњег Милановца, наводи се увоз зараженог семенског кромпира из Холандије. Када је кромпир убран и када га је требало пласирати на тржиште,

увозник из Русије је, после извршених анализа, одустао од куповине. Према наводима председника Градског одбора странке у Краљеву, у Србију је увезено кромпира, лука и пасуља за милијарду и четири стотине милиона евра иако тих производа има довољно на домаћем тржишту. Због свега тога упућују апел пољопривредним произвођачима да више не наседају на приче које пласира владајућа коалиција, јер времена за губљење нема. Нове податке о стању у пољопривреди изнео је Арсеније Биорчевић из Буковице. Указујући на тешку ситуацију пољопривредника нагласио је да они, уколико не наиђу на разумевање државних структура, не могу да опстану. - Не може сељак да пуни буџет, носи терет социјалног мира, да носи терет рата, а да са

њим ради ко шта хоће. Нико од нас нема претензија на политичку каријеру. Сељак мора да се освести, скине маглу са очију и гласа за онога ко ће га стварно представљати, а не да поклања гласове онима који се појављују само у моменту када му сељаци требају – каже он. Доказ томе су, каже још, акције свих странака које држе одређена јавна предузећа у граду. Копају се канали, поставља улична расвета, ради све и свашта, а две деценије после вишестраначја у Србији уништен је сточни фонд, прерађивачки капацитети, фарме, кланице, хладњаче. - Све је приватизовано и са нама ради ко шта хоће. Да ли је могуће да литар сурутке у малопродаји кошта 35 динара? Пола литра воде кошта 31 динар, а литар сировог млека масне јединице 4, само 22 динара. Сточарство су уништиле стране банке које су дошле на ову територију. Преузеле су улогу великог душебрижника српског аграра, па су нам пласирали кредите са каматом од 2,5 до 2,7 посто на месечном нивоу, што је 33 посто на годишњем нивоу. За три године то је 100 посто више. Банке су у црно завиле српски аграр, а има индиција да део тих камата остаје у Београду – каже Биорчевић и пита се из којих средстава у Београду пензионери и породиље добијају јед-

нократну помоћ, док о српском сељаку нико не води рачуна. - Време је да српски сељак отвори очи, да гласа за себе и своје људе који ће да штите његове интересе – каже Биорчевић. Интересе воћара заступа Радослав Пејовић из Ласца. Воћари немају право на субвенције, а једина повољност је рефундирање средстава уложених у осигурање засада. Иако имају квалитетне производе на тржишту не могу да постигну ни цену која би могла да покрије трошкове производње. Од државе се очекује да обезбеди воћарима средства за куповину вештачких ђубрива и заштитних средстава. Зоран Милићевић верује да би отварање велетржнице у многоме користило, како пољопривредним произвођачима тако и купцима. Средства за њено формирање обезбедиле би структуре које имају интерес за то, а и сами пољопривредни произвођачи. Килограм кромпира, наводи он, четири пута повећа цену док дође од произвођача до потрошача. - Радићемо другачије. Ако запослимо квалитетне и стручне људе тај кромпир биће 16 до 18 динара, од којих произвођачу иде 13 динара. Потрошач ће моћи за исте паре да добије три пута више производа – каже он. Свима је познато, наводе чланови Уједињене сељачке странке, како су у блиској прошлости прошли малинари, узгајивачи свиња, житарица и млека. - Морамо преузети ствари у своје руке и указивати на грешке. Власти врше репресије па су малинари прошли као и ови јадни радници који граде аутопутеве без пара. Морамо се изборити за то, али више не сме бити борбе на улици и аутопуту. Кад уђемо у скупштине заступаћемо интересе пољопривредника и првенствено утицати на промену закона и уредби, а не да пољопривредник губи време на протестима где ће бити шиканиран и пребијан – каже Милићевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


7

19. август 2011.

Све тежи положај младих у Краљеву

ГРАД БЕЗ СТРАТЕГИЈЕ ЗА МЛАДЕ

- Уместо да привлаче младе на основу идеја, странке на власти их привлаче уценом. - Чланство у странци постаје услов за добијање радног места Да Србија све више постаје земља стараца, и да се налази на зачељу листе замаља које имају овај проблем, одавно је познато. Познато је и да је у Краљеву веома изражен проблем нeзaпослености, првенствено младих људи. Зато све чешће напуштају град и одлазе тамо где лакше, на основу стручности, могу да добију одговрајуће радно место. Један од разлога са овакву ситуацију је неповољна структура и стање привреде, јер не постоје привредни субјекти који могу да апсорбују све кадрове. Други, по многима много израженији, је неправда која постоји у запошљавању. На то подсећају у Градском одбору Српске радикалне странке уз напомену да се и у оно мало предузећа, која имају потребу за радницима, запошљавање врши на препоруку људи из јавног сектора, који овим предузећима обезбеђују послове. - Једина места где још могу да се запосле млади људи су локална самоуправа, јавна предузећа и представништва републичких органа. Али, ту се врши злоупотреба у запошљавању. У последњих 20 година ниједно лице у јавна комунална предузећа није примљено по огласу и конкурсу. Искључиво се примају на основу цедуљица и телефонских позива, а услов је или мамин и татин син или партијска припадност – каже Илија Чабаркапа, заменик председника Градског одбора Српске радикалне странке. Према статистичким подацима преко 40 посто младих који имају између 30 и 40 година је незапослено. Посебан проблем

представљају млади из сеоских средина у којима је између 60 и 70 посто младића исте старосне доби неожењено и немају шанси да створе породично домаћинство. У Краљеву нема садржаја за здрав боравак младих, а све слободне површине у граду, шеталишта, градски трг и пешачке зоне, дате су у закуп кафићима. На тај начин, тврде радикали, несвесно се подстичу млади да највећи део слободног времена проводе баш на овим местима. - Поред тога што немају кров над главом и посао млади не заснивају породицу јер немају где да оставе дете ако раде, јер су обданишта препуна. Држава је потрошила огромне паре на реконструкцију централног градског трга и улице Душана Поповића. Ова улица је још пре три године, када је реконструисана, требало да се прави у булеварском облику какав је сад. Асвалт који је пре три године постављен, и који вреди као једно обданиште, они су бацили. Уместо тридесетак оштећених камених плоча у центру града промењене су све, а за те паре могла су да се саграде два обданишта – каже Чабаркапа. Радикали изражавају сумњу да су бетонске плоче, које су уклоњене из центра града, завршиле у приватним двориштима, а могле су да буду искоришћене за изградњу пешачке стазе од школе до игралишта на територији Месне заједнице Јарчујак. Стаза би била лепша него она за коју су обезбеђена знатна средства из градског буџета. Статистика показује и да је број склопљених бракова у Србији, из године у годину, све

Продаја и награде - У овом мандатном периоду, првих година кад смо били на власти, после избора нисмо запослили ниједног члана, што је лако проверљиво. У другом таласу, оних два месеца, док смо били кратко на власти са ДСС, НС и Покретом за Краљево, под најездом моћника у куповини одборничких мандата, који су обећавали онима који треба да пређу на другу страну радна места, Српска радикална странка је била присиљена да користи нека друга средства. Ако они могу да награђују људе који се продају, зашто ми да не наградимо људе који су се супротставили томе - кажукраљевачки радикали.

мањи. Тако је, кажу радикали, током претходне године у Србији склопљено за половину мање бракова него 1950. године. Ако се томе дода податак да сваке године у земљи „нестане“ један град величине 45 хиљада становника, Србија би требало да буде земља са мањком радне снаге. Насупрот томе, незапосленост стално расте. Разлог томе радикали виде у погрешној политици државе, али и на локалном нивоу. - Покушавају да формирају пољопривредни фонд па прво праве инфраструктуру и запошљавају 20, 30 људи, који ће тај фонд да поједу, па ће онда да обезбеде паре за њега – каже Чабаркапа. Локалне власти у последњих двадесет година нису успеле да привуку ниједног страног инвеститора иако је Краљево, које је примило 40 хиљада избеглица, имало предност у одобравању инвестиција из европских земаља. Због свега овога радикали траже да се усвоји један озбиљан програм и стратегија решавања проблема младих. Краљево је један од ретких градова у земљи који немају такву стратегију. Она би требало да одговори на две групе питања - шта треба учинити за младе и шта очекивати од њих. Локална самоуправа би, према радикалима, морала да изнађе могућности да обезбеди средства за стимулацију рађања. Треба доградити нове капацитете за смештај предшколске деце, изградити спортске терене и водити популациону политику.

Реформа образовања погасиће многе мале школе и сви ће кренути према граду. Треба стимулисати рађање и подизање деце и помагати, како младим брачним паровима тако и онима који

немају запослење. То је много важније него грађење мостова и инфраструктурних објекта. - Друга ствар је отклањање неправди у запошљавању. Струка треба да буде испред политике, а једна од основних тежњи нашег програма биће деполитизација јавних предузећа. До диплома се долази преко ноћи, струка ништа не значи, а уместо да привлаче младе на основу идеја, привлаче их уценом, јер чланство у странци постаје услов за добијање посла – каже Витомир Дмитровић, председник Градског одбора. Овакво понашање дестимулише младе људе међу којима све више влада апатија и незаинтересованост. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Градски одбор Јединствене Србије

ПРВЕ АКЦИЈЕ ПОСЛЕ КОНСОЛИДАЦИЈЕ После смена у Градском одбору Јединствене Србије и проблема до којих је услед тога дошло, уследила је консолидација и прве акције које за циљ имају помоћ грађанима. У том смислу правни тим при Градском одбору организовао је, у складу са својим могућностима, пружање бесплатних правних савета грађанима Краљева. Чланови странке и грађани могу сваког петка, у просторијама странке у улици Цара Лазара број 62/39, да затраже бесплатни правни савет из области радних, имовинских, парничних, оставинских и других области и бити адекватно упућени како да на најбржи начин реше своју правну недоумицу. Упознавање грађана са политичким циљевима, који су усмерени ка обичном човеку и његовим свакодневним недаћама, био је задатак подмлатка странке који је током претходне недеље на Тргу српских ратника делио пропагандни материјал. Јединствена Србија такође започиње неколико хуманитарних акција, па позива и суграђане да учествују у њима. У току је организовање лекарских екипа

које ће у неприступачним деловима општине пружати медицинске услуге сеоском становништву, нарочито у оним местима где не постоје медицинске установе, а тачан распоред обиласка појединих месних заједница биће накнадно објављен. Становницима забачених места биће омогућено да провере здравствене параметре и превентивно спрече развој болести. Јединствена Србија наставља праксу помоћи ученицима. Од почетка школске године биће организовани бесплатни часови српског и страних језика, математике и веронауке, како би се спречили непотребни издаци родитеља за ову сврху. - Желимо да од нашег града направимо место у коме ће се водити пристојнији живот и у коме ће на безбрижан начин одрастати наша деца. Позивамо привреднике нашег града да у границама својих могућности помогну реализацију ових пројеката и тако уграде себе у темеље лепшег Краљева – каже се у писаном саопштењу Градског одбора Јединствене Србије. Т. Радовановић


8

19. август 2011.

Дистрикт једно од решења

Потврђене сумње напредњака

СУМЊЕ У ЗЛОУПОТРЕБЕ

На основу преузете обавезе да у име грађана поставља питања представницима власти, Покрет за Краљево указује на неке од пропуста у локалној заједници Није познато да ли су реакција на изјаве министра просвете Жарка Обрадовића резултат договора међу опозиционим партијама. Извесно је да су изазвале оштре реакције и огорчење. Изјаве су, како тврде у ПУЛС-у Србије Покрету за Краљево, изазвале прави шок. Само десетак дана пошто је министар изјавио да ће, што се тиче санације школа, све бити у реду и да ће оне бити спремне да приме ученике 1. септембра, уследила је изјава да то није баш тако. - Сазнајемо да ништа није у реду, да се ради у само пар школа, а да у доста школа деца уопште неће кренути. Помиње се пролеће следеће године, јесен следеће године. Помиње се да већ постоје планови за распоређивање деце у друге школе – каже Срђан Кнежевић, одборник Покрета за Краљево у Скупштини града. Из Покрета за Краљево стижу озбиљне сумње у однос Министарства просвете према санацији школских објеката у Краљеву, који су оштећени у прошлогодишњем земљотресу. Посебне критике из Покрета за Краљево упућују се држави која није показала исправан однос према срединама погођеним елементарним непогодама. - Како нема пара ако се земљотрес десио пре усвајања буџета за ову годину? Како је могуће да једна озбиљна држава може у буџет да не уврсти санацију школа у једном граду? Да ли је у питању маћехински однос републичке власти у односу на нас у локалу – каже Кнежевић. Али, начин на који се обавља санација школских зграда није једина ствар на коју указују, а која је везана за просвету. Рационализацију у просвети и смањење броја просветних радника у школама са мање ученика у Покрету за Краљево подржавају. Не подржавају захтеве одређених одборника Скупштине града да се на та места запошљавају други људи.

Аеродром Одборник Покрета за Кра-

љево у Скупштини града, Владимир Пајовић подсећа да Влада Републике Србије игнорише меморандум о учешћу у конверзији војног аеродрома Лађевци у цивилни, који је 2009. године пот писало десет градова и општина. На основу одлуке Владе суспендован је читав пројекат, а све ингеренције око конверзије преузела је сама Влада. У том контексту без одговора је остало питање да ли ће неко локалној самоуправи Краљева рефундирати новац који је до сада утрошен за конверзију аеродрома. Отварање аеродрома за цивилни саобраћај, а најављено је да би то требало да се деси у другој половини ове године, подразумева и запошљавање одређеног броја људи. С обзиром на велики број незапослених на евиденцији краљевачке филијале Националне службе за запошљавање, очекује се да посао на аеродрому буде понуђен одговарајућим кадровима из града. Информације које стижу до Покрета за Краљево о томе да ће целокупно особље аеродромског пристаништа бити ангажовано из Београда, а није познато колико би радника могло да се запосли из локалне заједнице, доводи у сумњу тврдње представника локалне самоуправе о добрим контактима са Владом. Посебну забринутост у Покрету за Краљево изражавају према изјавама политичара да ће аеродром бити исплатив ако са њега буде полетало само неколико авиона недељно. Бојазан да то није реално поткрепљује се подацима о пословању аеродрома

„Константин Велики“ из Ниша. - Аеродром је највећи губитник у Нишу, послује са енормно великим губицима, а прошле године је рачун овог предузећа био у блокади. Дуговање износи 180 милиона динара за подигнуте кредите из ранијих година и још око 50 милиона динара текуће одржавање. Тврдило се да ће годишње имати преко 100 хиљада путника. Чињенице су сасвим другачије и подаци говоре да је свега око 20 хиљада путника ангажовано током једне године. Овакве изјаве су неозбиљне, чак и опасне, јер стварају простор за сумњу да је све што се ради илузија и грађење Потемкинових села, да се не ради у корист грађана Краљева и целог региона, већ искључиво у сврху предизборне кампање без обзира на цену. Цена оваквог пројекта је 22 милиона евра које треба да плате грађани Србије – каже Пајовић. На основу изјава и хипотетичких ставова у Покрету за Краљево претпостављају да Влада тражи оправдање за евентуални неуспех пројекта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Радио КРАЉЕВО

98,5 МHz

МАЛА КОРИСТ ОД ИЗВИЊЕЊА Борба против корупције и организованог криминала једно од програмских опредељења Српске напредне странке Недавна посета Краљеву министра просвете Жарка Обрадовића изавала је оштре реакције опозиционих странака. Контрадикторне изјаве о стању школских објеката пред почетак нове школске године и рокови за завршетак радова на њиховој санацији повод су да у Градском одбору Српске напредне странке још једном подсете на оно на шта су раније упозоравали. - Оно што смо претпостављали и на шта смо упозоравали министар просвете је дефинитивно потврдио пре пет дана. Првог септембра школски објекти неће бити спремни за 6690 ученика, од 14947 колико их има у крљевачким основним и средњим школама. Рекао је такође да санација осам школа оштећених у земљотресу неће бити завршена до 1. октобра, а за три до 20. септембра. Ово је врло неодговорно од министра просвете, посебно ако се зна да је 25. јула изјавио да ће санација на свим школским објектима оштећеним у земљотресу бити завршена до 1. септембра – каже Маја Даниловић, представник за медије Градског одбора. Напредњаци верују да разлози за кашњење које је министар навео не могу да буду оправдање, јер је било доста времена за важан посао као што је санација школских зграда. Оправдање не може да буде ни тврдња да нема новца на почетку грађевинске сезоне, а још мање да се ниједан извођач радова није појавио ни на једном од три тендера. Свако даље одлагање рокова било би катастрофално, а и досадашње је за озбиљну критику и повлачење одговорности. - Чак и ако би се министар просвете и извинио, као што је најавио у случају да санација не буде завршена до 1. септембра, од тога користи неће имати ни ђаци, ни просветни радници, ни родитељи, а ни школски објекти – каже Маја Даниловић. Борба против корупције и организованог криминала једно је од програмских опредељења за које је Српска напредна странка

животно заинтересована. То је тема којом ће се бавити у предизборној кампањи, а и када, како у странци верују, дође на власт. Напредњаци су већ промовисали своју платформу која се односи на ову област и у том смислу повлачиће одговарајуће потезе. Један од њих је да кроз „жуту књигу корупције“ дефинише све проблеме који се јављају у овој области. - Основни проблем је однос државе према субјектима који утичу на формирање пословодних органа и реализацију финансијских програма и планова. Судећи по томе главни проблем корупције и организованог криминала лежи у системима које контролише држава – каже Ненад Нерић, заменик председника Градског одбора и један од потпредседника странке. Српска напредна странка је на нивоу Главног одбора већ исказала став према проблему корупције и организованог криминала. Исти став, који су препознали и грађани, заступаће Српска напредна странка у Краљеву. - Безброј је људи који су нам се јавили са одређеним запажањима везаним за корупцију и организовани криминал. Ми ћемо учинити све да те и такве сумње предочимо правосудним органима, инсистирамо на истрагама и решавању проблема. Један од могућих жаришта таквог проблема је велики систем који се зове Електросрбије. Постоје одређени докази који су прослеђени истажним органима, а скоро две године нико није дао конкретан одговор и ништа се није предузело – каже Нерић. Српска напредна странка ће инсистирати „да се све инициране истраге спроведу и, уколико се докаже тачност сумњи, предузму прави кораци и настави гоњење свих који су умешани у такве радње“. Став напредњака је да борбу против корупције треба наставити од најнижег до највиших нивоа. Т. Радовановић


9

19. август 2011.

Приближава се рок за завршетак радова на санацији оштећених зграда

СВЕ ТЕЧЕ ПО ПЛАНУ

Грађанима који нису на време доставили пројекте санације биће исплаћен умањен износ штете Како се приближава рок за завршетак санације објеката оштећених у земљотресу који је поставила Влада Републике Србије, радови на зградама за колективно становање се интензивирају. У редовну проверу динамике извођења радова још једном је стигао Милан Марковић, координатор Владе за помоћ Краљеву. Извођачи настоје да испуне веома амбициозан рок, а министар Марковић је задовољан динамиком извођења радова. Број зграда за колективно становање које треба санирати повећан је на 34. У ишчекивању повољног одговора на захтев за кредит код Европске инвестиционе банке ужурбано се ради на новим

пројектима. - Уколико кредит не буде у обиму какав очекујемо, неке зграде из програма урбане ревитализације пребацићемо у програм конструктивне сана-

ције – каже министар Марковић. Радови на зградама изводе се по пројектима ЦИП-а и грађевинских факултета из Београда, Новог Сада и Ниша.

Очекиваном динамиком тече и исплата помоћи власницима оштећених објеката, а од грађана се очекује да убрзају активности на изради пројеката санације. Грађанима који до 10. септембра не буду у могућности да доставе пројекте неће бити ускраћена помоћ. Они ће добити новац за куповину грађевинског материјала у просечној вредности износа по категорији досад исплаћених пројеката, који ће бити умањен за 25 процената од укупне вредности. - Држава је водила изразито одговорну социјалну политику. За 16 хиљада приватних објеката и 8000 станова обезбедили смо новац да се санација заврши стопостотно. План са-

нације биће реализован у року који никада није био овако кратак. Можемо да поделимо задовољство темпом радова, а да 1. октобра кажемо да смо све завршили онако како смо и обећали – каже Марковић. Држава је изашла у сусрет потребама око 80 хиљада становника града Краљева који су имали штету од елементарне непогоде. У веома компликованим условима, сложен посао није могао да се обави у краћем року. Речи хвале упућене су и извођачима радова који су настојали да оверени посао ураде на најефикаснији начин. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Две недеље пред почетак нове шкoлске године

РАДОВИ И У СЕПТЕМБРУ

Од 23 школска објекта, који су мање или више оштећени у прошлогодишњем земљотресу, за наставу ће до 7. септембра бити готово дванаест. Три школска објекта примиће ученике 20, а осталих осам основних и средњих школа 1. октобра До почетка нове школске године остало је мање од две недеље, а сасвим је извесно да сви школски објекти оштећени у земљотресу неће, како је то првобитно било објављено, бити спремни да приме ученике 1. септембра. Упркос свим тешкоћама, а највећа је, чини се, била недостатак финансијских средстава, радови се одвијају убрзаним темпом. Прошлонедељно присуство на градилиштима министра просвете Жарка Обрадовића доказ је чињенице колика се важност придаје стварању услова за нормалан рад школа. Министар је посетио Гимназију, П о љ о п р и в р ед н о - хе м и ј с ку школу „Др Ђорђе Радић“ и Основну школу „Чибуковачки партизани“. Сада се тачно зна, нагласио је он приликом постете Гимназији, какво је стање везано за образовни систем града Краљева. Од 23 школска објекта, који су мање или више оштећени, за наставу ће до 7. септембра бити готово дванаест.

Три школска објекта примиће ученике 20, а осталих осам основних и средњих школа 1. октобра. Овај дан је уједно и крајњи рок када све школе на подручју града Краљева треба да буду сеизмички и статички безбедне за похађање наставе. Током јесени и пролећа наредне године наставиће се радови на сређивању унутрашњости школских зграда. - Оно што је битно је да се ради дан-ноћ и води рачуна о

безбедности школа. Током јесени ове и пролећа идуће године ми ћемо наставити улагање у основне и средње школе Краљева јер ћемо имати средства из Европске инвестиционе банке, тако да ћемо све оне радове које не будемо успели да завршимо сада завршити током следеће школске године, не доводећи ну и у једном тренутку у питање извођење наставе. Услови да све школе почну са радом у матичним зградама

1. септембра нису обезбеђени због недостатка финансијских средстава што је успорило планирану динамику извођења радова. Радови на три школе су закаснили зато што су морали да буду поновљени тендери јер се првобитно нико од заинтересованих извођача радова није јавио на њих. - То је јако поражавајуће, поготову у контексту чињенице да грађевинска индустрија нема посла. Морали смо три тендера да поновимо, па ће две школе уместо сада бити готове 7. септембра, а трећа до 1. октобра. То је велико изненађење. Видим да се људи ангажују, а начелник школске управе и директори ће направити распоред наставе како се објекти буду завршавали – каже министар Обрадовић. Остаје отворено питање трајања часова и организовање додатне наставе за ученике ових школа. - У Пољопривредној школи најобимнији радови се изводе на крову. Ако стручњаци не дају дозволу да се користе доње про-

Сигурни? До почетка школске године биће завршени радови у основним школама „Вук Караџић“, „Чибуковачки партизани“, „Драган Маринковић“ у Адранима, „Браћа Вилотијевић“ у Дракчићима, „Петар Николић“ у Самаилима, „4. краљевачки батаљон“, „Браћа Вилотијевић“ у Јарчујку и школи у Витановцу. Од средњих школа биће саниране Гимназија, Медицинска, Економско-трговинска и Шумарска школа. сторије, са директорком ћемо пронаћи место где ће да се одвија настава – каже министар и подсећа да остаје нерешено питање Центра за образовање наставног кадра, Музичке и Уметничке школе за које је обавезу израде пројеката санације преузела Градска управа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


10

19. август 2011.

Изводи из необјављеног романа „Земљо моја“ Љубице - Бубе Рашковић (4)

ИБАР

Сви се ми, ваљда до смрти сећамо детињства и младости, можда не као најлепшег, али сигурно као најбезбрижнијег периода живота. И често бежимо у детињство и завичај, не би ли ублажили недаће садашњег живота и прикупили снагу за неко ново сутра. Зато је Мили и данас најлепше сећање на Рашку и Краљево из оног периода. Љубав на први поглед са Ибром догодила се баш у Рашки, још док је била толико мала да није могла да види реку преко каменог моста, него је вирила кроз отвор на дну ограде, према Саставцима, где

Војник у клисури је природа, ко зна када, венчала Рашку са Ибром. Због те прве и ране љубави, и данас кроз њене вене тече ибровача, коју је годинама пила као најпиткију воду, а није знала да пије воду „обогаћену“ фенолом са Косова. Али ко се једном напије иброваче, тај до смрти остаје заљубљен у лепоте свега што се налази уз Ибар. Клисуру с пролећа уцветалу и миришљаву од јоргована, с јесени обраслу растињем свих сунчевих и ватрених боја. Војника који чува клисуру још из времена Првог рата и који као да је срастао са стеном на којој стоји. Пре војника Ибар и клисуру су чували из Маглича, средњевековног утврђења. Стара Павлица сија као огроман свитац у ноћи и осветљава историју и мостове  камене, челичне, дрвене, висеће...  рушене и поново прављене.

Лети се већ годинама организује сплаварење низ Ибар на пловилима које само људски ум може да измисли, уз весело дружење, пиће, песму, упадање у воду, надмудривање са брзацима... Они који су одрасли уз Ибар, заљубљени су чак и у кривине на ибарском путу и том заљубљеношћу се бране од страха док возе тим кривинама испод којих вода вијуга, хучи и ваља камење и успомене које су отпловиле у неповрат. Многи од оних који су се напили иброваче остају помало занети, онако луцкасто опијени, и остају доживотни робови сећања на шум и мирис реке, клокотање воде, врбаке, вирове... И сада виде импровизоване скакаонице на гранама дрвећа над водом, и момке, који су готово сви били грађени као Тарзани, и такмичили се да скоковима што више девојака засене и оставе без даха. Мила је често са Брацом седела на обали Ибра, док су шћућурени ћутали и понекад слушали музику гитара неких од краљевачких момака, који су се удварали девојкама певајући или рецитујући Превера „Сећаш ли се Барбара...“, или Лоркину „Неверну супругу“. Стихове су пратили акорди гитара, речи су се стапале са шумом воде: „И одвео сам је на реку мислећи да је девојка, а имала је мужа...“ Само је Месец био сведок и саучесник младости која је струјала њиховим животима, док су се из полумрака чуле старе и рађале неке нове песме. И једна Мили од најдражих, химна над химнама многих боема и заљубљеника у реку, многих сетних и понеких сретних душа: „Стани, стани, Ибар водо...“ (одломак из романа

„Сусрет са бројем 13“). *** Ибар је удаљен пет минута од Јелкине зграде и данас представља за њу једну од највећих љубави. Због босоногог детињства по камењарима плаже, првих самосталних захвата у мушком стилу пливања, спуштања низ брзаке на аутомобилским гумама, дана проведених у игрању шуге у води и картања на плажи, због првих симпатија. И... звука гитара и песме која је пловила реком у предвечерње сате. Једне такве вечери неко јој је рекао: „Замисли, како је то тужно да се две обале од свог постанка заљубљено гледају, а никада не могу да се додирну...“ Јелка је много пута била захвална Ибру што је чувао њене мисли, њене тајне, њене сузе и немире... Увек је разумео и стрпљиво слушао њену нему причу. И својим трајањем и животом враћао је и Јелки веру у живот. Кеј поред Ибра којим се шетало, силазило до воде, седело на степеништу, крадом пушиле цигарете и размењивали први пољупци, посматрао залазак сунца и удисао мирис реке, скоро да не може да се препозна. Тај посебан мирис воде, којој зачин дају камење и муљ, једино може да се осети ако се седи на некој од тераса над Ибром. И могло би и сада да се ужива у заласку сунца, уз испијање кафе или сока, да на реку нису пустили аутомобиле. Штета што не могу, као у филмовима о Џемс Бонду, да иду и водом. Што већи ауто, већа бука, веће дрндање мотора, већа прашина, веће лудирање баја који возе

Стара Павлица

Ибар у предвечерје те аутомобиле, док поред њих седе у правцу чесме и као да показује „гускице“ са кратким сукњицама, путницима да стану и напију се великим деколтеима и високим воде хладне као лед. штиклицама искривљеним од Увек је волела да пролази тим шљунка по коме газе. делом клисуре, јер се осећала неКога је брига за мозак тих баја како сигурно и заштићено. и спонзоруша? Кога је брига за Да ли ће војник у клисури који буку? Кога је брига за загађен је чувао Ибар готово сто година, Ибар? Кога је брига за набилдоване успети и сада да га сачува? момке који само демонстрирају Да ли ће уместо смеха учессилу? ника ВЕСЕЛИХ СПУСТОВА, Кога је брига што на обали има Ибром да одјекује брујање хидродеце? централа? Где ће се купати будућа Кога је брига што има старих покољења? Чега ће се сећати? Да који би да удахну свежину предве- ли ће градњу хидроцентрала дочерја, да нађу неку оазу мира, а да зволити мештани околних села, то нису њихова сопствена четири Града, Бање, Ушћа, Баљевца, зида? Рашке... Кога је уопште брига за Јелкин Да ли ће због бахатог понаГрад када у њему нема више од шања и уништавања природе продесет процената старих мештана? плакати свеци са фресака Једино се они сећају сваке лепе манастира сазиданих уз Ибар: Нипредставе у позоришту, шетњи кор- кољаче, Павлице, Граца, Студезоом, сваке игранке, локалних пе- нице, Жиче... и многобројних вача и музичара који су свирали на цркава и богомоља? игранкама у „Електрокомбинату“, Да ли ће и даље долином Ибра гимназији, Клубу ваздухопловства, мирисати јорговани посађени у башти на Ибру... част Јелене Анжујске? Да ли ће избледети сећање на њу и краља *** Уроша који их је засадио испод Маглича, да би његова драга ужиДа ли ће ИБАРСКИ ЈУНАЦИ вала у погледу и мирису када се пали за КРАЉА и ОТАЏ- пробуди? БИНУ1912-1918, а којима је народ Одговоре на ова и многа друга који живи уз клисуру за незаборав питања ће вероватно дати НОВИ подигао споменик на стени испод СВЕТСКИ ПОРЕДАК. бора  српског војника сличног МиКажу да Ибар још једино треба лутину  успети да сачувају Ибар од да послужи да се у њему испере свих који дневну политику ста- мозак људи како се више ничега не вљају испред природе, или ће по- би сећали. литика да победи и војника и Не треба ни туговати, не треба природу? се радовати, не треба ни волети... Јелку је увек фасцинирао споИ још кажу да ни Ибра више меник у клисури, на стени, окру- неће бити. Постаће ТИБАР! жен зеленилом. Испод хучи река, (одломци из романа „Земљо клокоће по брзацима, преврће ка- моја“) мење, а он гледа преко магистрале


11

19. август 2011.

Из Полицијске управе Краљево Савет за безбедност саобраћаја

ЦИЉ ПОВЕЋАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ

- Првих пет месеци примене Закона о безбедности саобраћаја дали добре резултате. - У каснијем периоду заказали сви осим полиције Нови Закон о безбедности саобраћаја на путевима предвидео је низ обавеза свих учесника у саобраћају, али и државе и локалних самоуправа. Једна од обавеза локалне самоуправе је усвајање стратегије и годишњег плана безбедности саобраћаја, докумената који морају да буду у сагласности са Националном стратегијом и Националним планом безбедности саобраћаја. Закон је утврдио конкретне задатке локалних самоуправа у циљу унапређења безбедности саобраћаја. Локалне самоуправе имају обавезу да достављају одговарајуће информације и податке Агенцији за безбедност саобраћаја и осталим органима који се баве овим питањима. То је услов да би могла да користи буџетска средства за побољшање безбедности у овој области. Извршавајући законску обавезу Градска управа града Краљева формирала је у марту ове године Савет за безбедност саобраћаја са циљем да се повећа безбедност на локалном нивоу. Посебно је значајно да је нови Закон о безбедности саобраћаја одредио поуздане изворе финансирања на државном и ло-

калном нивоу. Поред буџета, најзначајнији извори финансирања биће наплаћене новчане казне за прекршаје прописа о безбедности саобраћаја на путевима. Ово је у складу са савременим приступом по коме „безбедност саобраћаја финансирају небезбедни“. Законом је предвиђено да 70 одсто средстава од новчаних казни припада буџету Републике Србије, а 30 посто буџету локалне самоуправе на чијој територији је прекршај учињен. Наведена средства могу се користити само према програму који доноси надлежни извршни орган јединице локалне самоуправе, на предлог тела за координацију. Овако се обезбеђује наменско трошење средстава на свим нивоима. - Ми смо реаговали веома брзо и формирали Савет за безбедност саобраћаја. Поред Пословника о раду усвојили смо Програм коришћења средстава из буџетског фонда и Предлог Годишњег плана безбедности – каже Радосалав Голубовић, члан Савета. Програм коришћења средстава предвиђа унапређење саобраћајне инфраструктуре,

саобраћајног васпитања и образовања, финансирање превентивно пропагандних активности из области безбедности саобраћаја и остало што је препознао на основу сугестија различитих чинилаца из града. - Релевантни чиниоци града бавили су се и до сада проблемом безбедности саобраћаја, али сваки у свом домену. Савет за безбедност саобраћаја има задатак да координира рад свих линија и служби па се очекује значајни помак по свим питањима безбедности – каже Богољуб Живковић, начелник Полицијске управе Краљево. На рачуну фонда налази се око 25 милиона динара. Овим средставима финансираће се израда Студије безбедности у сарадњи са Саобраћајним факултетом, која ће указати на кључне моменте у саобраћајној инфраструктури. Програм коришћења средстава буџетског фонда за саобраћај града Краљева за 2011. годину, који је усвојило Градско веће, предвиђа улагање у унапређење саобраћајне инфраструктуре, унапређење саобраћајног образовања и васпитања, превентивно-промотивне активности из области

СТАТИСТИКА Статистика показује да је укупан број саобраћајних незгода на територији под контролом Полицијске управе Краљево, за првих седам месеци ове године, смањен а да је укупан број страдалих лица повећан. Број саобраћајних незгода је, у односу на исти период протекле године са 648 смањен на 541. Број саобраћајних незгода са материјалном штетом смањен је са 424 на 316, а број незгода са настрадалим лицима незнатно повећан, са 224 на 225. У првих седам месеци ове године укупно је страдало 311 лица, 49 је теже а 248 лакше повређено док је 14 лица изгубило живот у саобраћајним

незгодама. Најугроженија категорија су деца до 14 година и пешаци. Статистика бележи 22 повређене деце до 14 година, у односу на 13 из истог периода прошле године, и 38 повређених пешака у односу на 32 из истог периода претходне године. Једно дете и три пешака изгубили су живот, а жртава у овој категорији претходне године није било. Број путника који су изгубили живот у саобраћају смањен је са 8 на 2, али је зато повећан број повређених са 77 на 90. Интересантно је да су живот изгубила 4 возача трактора, док је три повређено, а да

прошле године није било страдалих у овој категорији. У првих пет месеци примене новог Закона о безбедности саобраћаја, тврде у Полицијској управи, ефекат је био веома добар. Касније није било повољних ефеката јер су остали чиниоци у саобраћају, изузев полиције, заказали. Да би примена закона дала очекиване ефекте сви учесници у саобраћају би требало да дају максималан учинак. С обзиром на положај Краљева статистички подаци показују да они нису ништа драстичнији него код градова који имају боље уређену путну инфраструктуру.

безбедности саобраћаја, научноистраживачки рад и опремање органа задужених за безбедност саобраћаја. Од формирања Савета већ су предузете одговарајуће активности које подразумевају израду елабората о безбедности деце у саобраћају у зонама школа, опремање органа задужених за без-

бедност у саобраћају одређеном опремом, реализација неколико кампања о безбедности у саобраћају, санирање опасних деоница на путевима и улицама и учешће у Националној кампањи безбедности деце у саобраћају и „Дечјим олимпијским играма“ Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МИРНИЈЕ У САОБРАЋАЈУ Пажљиви посматрач редовних седмичних прегледа стања јавне безбедности на подручју града Краљева може да примети да је у периоду од 8. до 14. августа дошло до знатног смиривања у саобраћају. Уз знатно смањен број прекршаја у овој области регистровано је само четири саобраћајне незгоде са повређеним лицима и девет које су, као крајњи исход, имале само материјалну штету. Процењено је да је укупна материјална штета у саобраћајним незгодама протекле седмице незнатно премашила износ од 300 хиљада динара, а четири особе су задобиле лакше телесне повреде. У области криминалитета стање је готово редовно. Регистровано је 23 кривична дела од којих се шест сврставају у област привредног, а чак седамнаест у област општег криминала. Инспектори криминали-

стичке полиције успели су да открију само трећину починилаца док се за остале две трећине, или 16 непознатих починилаца, интензивно трага. Повод за свих пет нарушавања јавног реда и мира током претходне недеље биле су туче. Током недеље забележена су четири пожара у којима је причињена материјална штета од око 200 хиљада динара.


12

19. август 2011.

Одељење за инспекцијске послове

РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА У РУКАМА ГРАЂАНА

- Уколико власници стамбених објеката не изграде септичке јаме могло би да дође до принудног уклањања свих кракова нелегално изграђене канализационе мреже Три инспекције Одељења за инспекцијске послове већ дужи временски период баве се проблемом одливања отпадних вода у насељеном месту Кованлук. Утврђено је да тамо постоји неколико кракова канализационих мрежа које нису изграђене уз одобрење за градњу и сагласност надлежних органа. Нису грађене према техничким условима и стандардима које за градњу таквих објеката прописује закон. Нису грађене ни у складу са процедурама везаним за одговорност месне заједнице, неког одбора или савета, већ у потпуности нелегално. Инспекторат се раније није мешао, у смислу поступања по службеној дужности, имајући у виду чињеницу да тај део територије града Краљева, као и неки други делови приградских насеља и насељених места, нема изграђену уличну канализациону мрежу. У последњих неколико ме-

сеци настали су велики проблеми, првенствено прошле године због великих атмосферских падавина. Многе од тих мрежа су се запушавале и изливале, а то се поновило и током јуна ове године. Инспекторат је био принуђен да се умеша и санкционише оно што је на терену могло да представља извор потенцијалне заразе. - Суштина је следећа. Закон је обавезао све власнике индивидуалних стамбених објеката да, уколико у улици у којој живе и где се налази њихов објекат не постоји изграђена градска, односно улична, канализациона мрежа као јавна мрежа, отпадне воде одливају на прописан начин под техничким условима, путем септичке јаме коју ће редовно празнити и чистити. То што неки од њих имају неке договоре, писане или усмене, где један део тих мрежа пролази кроз нечију непокретност, није довољно валидно што се тиче поступања инспекције. То

Избеглиштво шеснаест година после

ИЗБЕГЛИЧКЕ ПАТЊЕ

Самохрана мајка оболела од дијабетеса живи са сином од пензије која не прелази осам хиљада динара месечно Избеглице из Хрватске и Босне и Херцеговине, које деветнаест година, због тадашњих ратних дешавања, стигоше у Србију, морали су да се сналазе како је ко знао и умео. Међутим, друго је питање шта је кога све снашло овде у избеглиштву у току свих ових година. Ево једне приче о томе. Милена Зорић, која је рођена 1972. године у Калдрми код Грачаца, избегла је 1995. године овде, у Краљево. Са њом су дошли њен супруг Златко и малени син Милан. Након неког времена после избегавања, Милену је стрефила још једна невоља. Супруг Златко је умро, а она остала да живи као удовица. Остала је без свог супруга, а син Милан без оца. Пре неколико година Милену је закачила још једна невоља. Оболела је од дијабетеса.

Неко време је лечена у болници, а сада мучи муке лечећи се инсулином. Живи у Метикошима на адреси 204/А 36212 Ратина. Иако је јако болесна, стара се о себи и сину Милану, који похађа школу. Станује приватно. Плаћа станарину, струју, воду и остале дажбине. Јесте да је пре годину дана остварила право на неку мизерну породичну пензију по покојном супругу Златку, која не износи ни осам хиљада динара месечно, али то није довољно ни за плаћање свих месечних дажбина, а где је храна, одећа и обућа за њих двоје. За њене невоље знају и Центар за социјални рад и Црвени крст у Краљеву. Међутим... једно је знати, а друго пружити неку помоћ! Па, нека то сада знају и читаоци „Ибарских новости“. Илија Шекуљица

никоме не даје право да отпадне воде испушта у природне реципијенте, као што је ситуација тренутно, када постоји преко 138 тачака изливања у водопривредне објекте, на јавне површине, канале, у атмосферске канале, и по правилу у нечије парцеле, односно нечије земљиште – каже Јасминка Јовановић, начелник Одељења за инспекцијске послове Градске управе града Краљева. Грађани насељеног места Кованлука имају два пута за решавање проблема. Један подразумева да сваки власник стамбеног, или неког другог објекта решава проблем тако што ће изградити септичку јаму. Други је да преко надлежних органа, Дирекције за планирање и изградњу, прибављањем техничких услова или неког идејног пројекта ЈКП „Водовод“ Краљево, у сарадњи са градом покушају да и уз своје учешће обезбеде изградњу делова мрежа зависно од

Јасминка Јовановић локација. - Суштина је да негодују оног момента када свако од њих индивидуално има проблем, односно када се отпадне воде излију у његово двориште, имање или стамбени објекат. Сви они праве проблем јер испуштањем отпадних вода угрожавају нечију децу. То је законом је забрањено, а они немају много простора за оп-

туживање. Генерално сви су тамо ван онога што закон прописује. Да ли је неко изградио крак неке мреже први или сто први, да ли се неко прикључио на крак мреже уз нечију дозволу или без ње, потпуно је небитно. Постојање тих мрежа, на начин како то постоји у том и неким другим насељима, потпуно је противзаконито. Имате стамбене објекте од којих сваки вреди више од 20 хиљада евра, а нисте решили питање отпадних вода него сте их пустили неком другом у двориште - каже она. Уколико мештани Кованлука и других насеља са сличним проблемима не буду схватили да је решење проблема који су сами створили у њиховим рукама, проблем може бити генерално решен ако инспекторат буде до краја спровео принудно извршење, односно принудним путем уклонио све кракове мреже. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Удружење грађана „Кирил Пејчиновић“

ЛЕТЊА ШКОЛА И „ДАНИ БАНИЦЕ“

Удружење грађана македонске националне мањине „Кирил Пејчиновић“ за Рашки округ и ове године су учествовали на летњем кампу који се пету годину заредом одржава у „Еуро клубу“ на острву Шолта код Сплита. Покровитељи летње школе македонског језика су били Министарство културе Републике Хрватске и Министарство спољних послова Републике Македоније. Са 90 младих Македонаца из Хрватске, Босне и Херцеговине, Албаније и Србије чланови краљевачког удружења, поред учења језика и упознавања македонске културе, учешћа у спортским такмичењима и дружењу са осталим учесницима кампа, били су у ситуацији да уживају у лепотама средњег Јадрана. Народна библиотека Вук Караџић из Беле Паланке ове године је, у парку комплекса Врело, по шести пут организовала манифестацију „Дани банице“. Манифестација афирмише традицио-

налну народну кухињу, старе и ретке занате као и привретно-туристичке потенцијале Беле Паланке. Међу 130 екипа ове године су се први пут у такмичарском делу појавили и чланови Удружења „Кирил Пејчино- вић“. На богато украшеном штан ду, на коме су изложени ручни радови, народне ношње и сувенири који одражавају македонску културу и традицију, било је и десет баница украшених суканим и развлаченим корама.

Лидија Мијатовић, чланица краљевачког удружења проглашена је за најбољу домаћицу, а уз прво место припала јој је златна медаља за најбоље припремљену баницу од кеља. Прва у низу активности које удружење већ од септембра реализује у Краљеву је беслпатна школа македонског језика за све заинтересоване, без обзира да ли су пореклом Македонци или не.

Учесници летње школе на Шолти

Т. Радовановић


13

19. август 2011.

Културно-уметничко друштво „Абрашевић“

ВЕЛИКИ УСПЕХ У РУМУНИЈИ

На 19. међународном фестивалу фолклора за играче од 7 до 18 година, који је одржан у румунском граду Тулча, млади играчи „Абрашевића“ освојили друго место Приликом прошлогодишњег гостовања најмлађих играча Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ у Македонији њихову игру запазио је Стефан Коман, директор Међународног фестивала фолклора који се одржава у румунском граду Тулча. Био је толико импресиониран игром младих Краљевчана да им је одмах упутио позив да, као једино културно-уметничко друштво из Србије, учествују на деветнаестом по реду међународном фестивалу у овом граду. Члановима „Абрашевића“ ово није први одлазак у Румунију. Везе са пријатељском земљом одржавају се дуги низ година, а у незаборавном сећању остају наступи у румунским градовима Клуж и Сибиу. На фестивалу у Тулчи ове године је учествовало 25 фолклорних ансамбала из девет европских земаља и Румуније.

Друго место, одмах иза победника Грузије, припало је припремном ансамблу КУД-а „Абрашевић“. Оцене жирија састављеног од доктора науке из области етнологије и етномузикологије биле су јединствене. Двадесетоминутним програмом, састављеним од игара из околине Београда, Ниша и Лесковца, освојене су симпатије жирија и многобројне публике. Посебну специфичност наступа у званичном програму чини јединствен успех Краљевчана који су, иако је програм текао у континуитету, успели да сваку фолклорну целину одиграју у другим народним ношњама. Поред наступа у такмичарском делу програма, играчи „Абрашевића“ су наступили и неколико пута на трговима овог румунског града. Посебан утисак на све њих оставио је дефиле

учесника из свих двадесет пет ансамбала главном градском улицом дугом четири километра. Сви такмичари су изузетно задовољни гостовањем у Румунији тим пре што се, од последњег гостовања у овом граду, много тога променило набоље,

првенствено у условима за наступ. Припреме за наступ на овом фестивалу започете су на време, вредно се радило и на крају се труд исплатио. Фестивал је одржан под покровитељством министарстава за децу, науку и спорт,

а свим учесницима у сећању остаје незаборавно дружење и нова пријатељства. На радним састанцима, који су се одржавали током фестивала, учесници су били у ситуацији да представе традицију и народне ношње земље из које долазе. Већ од првог септембра КУД „Абрашевић“ уписом нових чланова, деце од првог до четвртог разреда основне школе, почињу припреме за нову сезону. Фолклорни ансамбл ветерана 10. септембра одлази на сусрете ветерана који се одржавају у Смедереву, а већ првог дана октобра на фестивал фолклора ветерана који се одржава у Турској. Нове кореографије почеће да припрема и први фолклорни ансамбл, а од избора и уиграности зависиће успех на домаћој и међународној сцени током следеће сезоне. Т. Радовановић

На основу члана 96. и 97. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – одлука УС и 24/11) и члана 31. Одлуке о грађевинском земљишту ("Службени лист града Краљева", број 20/10) и на основу Одлуке Градског већа града Краљева, број 06-160/2010 од 17.05.2011. године, Комисија за отуђивање и давања у закуп грађевинског земљишта, расписује

ЈАВНИ ОГЛАС

за прикупљање пријава за јавно надметање у поступку отуђивања грађевинског земљишта ради привођења планираној намени на следећој локацији: СИЈАЋЕ ПОЉЕ Локација 1 – кат. парцела број 4732/7 КО Краљево, не постоје никакви објекти евидентирани у катастарском операту, парцела је по статусу неизграђено грађевинско земљиште, површине 00.05,85 ха. Почетна цена 150.000,00 динара (стопедесетхиљада динара). Правна лица учесници у јавном надметању дају банкарску гаранцију на износ од 10 % почетне цене. Физичка лица могу дати гаранцију или уплатити депозит на рачун јавних прихода број 840-813141843-51 – примања од продаје осталих основних средстава у корист нивоа градова, по моделу број 97 са позивом на број 45050 у износу од 10% почетне цене. Учесници у поступку који нису изабрани као најповољнији понуђачи имају право на повраћај положеног депозита, односно на повраћај банкарске гаранције.

Најповољнији понуђач који је одустао нема право на повраћај положеног депозита односно банкарска гаранција ће се наплатити у корист буџета града. зз На локацији која се оглашава предвиђена намена је пословање, односно изградња објеката намењених пословању, а ближа обавештења о намени могу се добити у Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено – комуналне делатности Градске управе града Краљева. Уговором ће се предвидети обавеза привођења планираној намени предметног земљишта у року од три године од дана закључења уговора. Уз пријаву се доставља и изјава понуђача да прихвата обавезу уговарања и плаћања трошкова инфраструктуре, ЕДБ, ПТТ, топлификација, гасификација, водовод и канализација и др. (изјава о прихватању услова), као и друге услове предвиђене законом и Одлуком о грађевинском земљишту.

тања мора да се придржава правила о спровођењу јавног надметања из Одлуке о грађевинском земљишту као и налога лица који води поступак јавног надметања.

На јавном надметању могу учествовати само она лица која су поднела уредне и благовремене пријаве. Учесник јавног надме-

У случају да више учесника дају исте највише понуде предност се даје оном учеснику који је раније поднео пријаву за јавно

Благовремена је пријава која је предата до 19.09.2011. године до 13,00 часова у канцеларији број 8 надлежном органу и за коју је издата потврда о пријему. Пријава која је већ поднета не може се допуњавати или мењати, а доказ о уплаћеном депозиту, односно банкарска гаранција важи само за једну пријаву. Јавно надметање обавиће се 23.09.2011. године са почетком у 14,00 часова сала 3 (три) зграда Скупштине града Краљева. Најповољнији понуђач је понуђач који је понудио највиши износ за локацију у поступку јавног надметања.

надметање. Обавештење о доношењу Одлуке о избору најповољнијег понуђача доставиће се свим учесницима у поступку писаним путем у року од 3 дана од њеног доношења. Градско веће града Краљева доноси на предлог Комисије решење о отуђењу грађевинског земљишта. Решење Градског већа о отуђењу грађевинског земљишта је коначно по истеку рока од 30 дана. Уговор о отуђењу грађевинског земљишта се оверава у року од 15 дана по коначности решења о отуђењу грађевинског земљишта. Плаћање цене се вршти пре овере уговора. За све оно што није наведено у овом огласу у погледу отуђења грађевинског земљишта примењиваће се Закон и Одлука о грађевинском земљишту. Додатне информације могу се добити на телефон број 036/306-212 и на сајту града Краљева – www.kraljevo.org.


14

19. август 2011.

Више од две недеље „Ливница“ на ивици штрајка

БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ

Иако су још 29. јула прогласили штрајк због неисплаћених зарада и смене директора, радници „Ливнице“ одлажу почетак јер верују да је могуће пронаћи решење

Фото: М. Радовановић Последњих неколико година Фабрика вагона пролази кроз период велике кризе. Потресају је проблеми различите врсте, које пословодство решава са мање или више успеха. Неуспела приватизација, штрајкови радника, економска криза, све мање посла, велики дугови. Социјални мир се одржава, а у јавност повремено стижу информације о све већем незадовољству. У оквиру концерна послују „Вагоноградња“, „Термопластика“ и „Ливница“. Упркос лошим резултатима пословања Управни одбор концерна је, крајем прошлог месеца, потврдила реизбор свих директора, осим директора „Ливнице“. Не би то било ништа чудно кад се не би знало да у оквиру Фабрике вагона управо „Ливница“ има најбоље пословне резултате. Поред финансијских показатеља ту су и јавне похвале изречене приликом прошлогодишње посете тадашње министарке за Национални инвестициони план. Била је ово иницијална каписла да само дан после смене

директора у „Ливници“ буде проглашен штрајк. Људи који нису штрајковали шест година, иако су имали повода, прогласили су штрајк и затражили исплату две и по заостале зараде и утврђивање разлога за смену директора. Кључно питање је зашто нису штрајковали раније. - Нису штрајковали јер су знали да сам ја добар чувар њихових пара, да сам тражио да нам исплате те плате, али нам генерални директор није дао – каже Зоран Богдановић, разрешени директор „Ливнице“. „Ливница“ је зависно предузеће, које би требало да послује у складу са Законом о привредним друштвима. То није тако „зато што поједини људи злоупотребљавају своје функције и узимају већи колач од оног који може да стане у уста“, тврди Богдановић. Стручне Службе Фабрике вагона, које врше обрачун плата и платни промет, су под контролом генералног директора. „Ливница“, према важећем уговору, плаћа 700 хиљада динара месечно за услуге које јој пружају стручне службе. Са друге стране

не може да утиче на исплату зарада, иако има довољно средстава на свом рачуну. Радници „Ливнице“ су били на колективном годишњем одмору од 1. до 8. августа. Одлука о штрајку је донета, али још није почела да се примењује. Престанком рада угрожава се интерес фирме „Елпос“ која је највећи купац производа „Ливнице“. Само током прошле године у укупном приходу „Ливнице“ од 72 милиона динара учествовала је са 30 милиона. - Ако изгубимо ту фирму, губимо 50 посто годишњег посла. Сад је ту дилема, да ли штрајковати или не. Радници су најавили штрајк 29. јула, са почетком примене од 9. августа - каже Богдановић. Забрунути предстваници „Елпоса“ долазе у Фабрику вагона већ 8. августа, а генерални директор им обећава да ће да реши проблем, тако што ће да исплати једну плату. Онима који буду штрајковали даваће отказе. Представници „Елпоса“ преговарају и са Штрајкачким одбо-

ром „Ливнице“ и исказују потпуно разумевање за оправданост штрајкачких захтева. Апелују на раднике „Ливнице“ да почетак штрајка помере за 12. август и изражавају спремност да исфинансирају исплату заосталих зарада уплатом средстава на жиро рачун „Ливнице“, према динамици кју је предложио Штрајкачки одбор. Дакле, све је ту: оправдани штрајкачки захтев за исплатом заосталих зарада, обезбеђена средства за исплату, али и генерални директор Фабрике вагона који не дозвољава исплату зарада по захтеваној динамици. Настају мучни преговори у које се укључују председник и потпредседник Индустријског синдиката из Београда, који покушавају да изнађу компромисно решење, али без резултата. На њихову молбу почетак штрајка се одлаже за 17. август. И даље се воде мучни преговори и када год је на помолу компромисно решење, прихватљиво за преостале преговараче, увек је ту генерални директор који одбацује такво решење.

Коначно 17. августа почиње штрајк у „Ливници“. Истог дана, при крају радног времена, радници „Ливнице“ чине још један од безброј уступака и Споразум о начину решавања штрајкачких захтева је потписан. Тако су се стекли услови за прекид штрајка. Избегнуто је плаћање пенала фирми „Елпос“ због неиспуњавања уговорних обавеза и остављена могућност за наставак пословне сарадње. - И у случају штрајка и у случају моје смене ради се о сукобу функције и аргумената. Када сам ја у питању функције, као у фудбалу, у првом полувремену воде са 2:0, јер су ме прво истерали из Управног одбора, а затим сменили са места директора. Али, игра се и друго полувреме. Пракса је показала да аргументи побеђују у другом полувремену - каже Богдановић и истиче да му је, у овом моменту, најважније разумевање „Елпоса“, без кога штрајкачки захтеви не би могли да се испуне по предиђеној динамици. Т. Радовановић


15

19. август 2011.

Пола века саборовања у Гучи (1)

САБОР ПОСЛЕДЊЕГ ГЛЕДАЊА

- Протеклог викенда завршен је још један, педесет први по реду Сабор трубача у Гучи. - На првом такмичењу, 14. октобра 1961. године, учествовала само четири оркестра После шест дана трубе, игре и песме, купуса, печења и пива, у суботу је уз саборну химну "Са Овчара и Каблара", коју је свирало 200 трубача, и пуцњаву прангија са околних брда, у Гучи почело финално такмичење 18 домаћих трубачких оркестара. Сваки оркестар је одсвираo по две изворне народне мелодије, а стручни и новинарски жири прогласили су најбољи оркестар, најбољег тенористу и басисту, као и најбољег трубача коме је додељена "Златна труба". Саборски дан почео је уобичајеном јутарњом трубачком будилицом. Уследио је традиционални дефиле учесника такмичења, а улицама престонице трубе пројездили су кићени сватови у импровизацији старе драгачевске свадбе. На коњима млада и младожења, а за њима кумови и стари сват са печеним овном на рамену. Председник Саборског одбора Слободан Јоловић изјавио је да се у последња два дана очекује посета од најмање 300 хиљада људи из земље и света. Саборском такмичењу је, како рече, присуство вао и шеснаестмилионити посетилац ове манифестације за последњих 50 година, а процењено је да је ове године Гучу у време одржавања сабора посетило више од 800 хиљада људи. Оркестар Дејана Лазаревића из Пожеге победник је 51. Драгачевског сабора трубача у Гучи. Најбољи трубач сабора је Елвис Ајдиновић, а "Златна труба" припала је Дејану Јевђићу. Остало је комуналним службама да очисте Гучу, посетиоцима да се сећају и препричавају доживљаје, а пензионисаном професору књижевности Николи Стојићу да ретким посетиоцима Музеја трубе, који овде наврате током године, са одушевљењем прича како је све почело. А почело је о томе да се размишља пре нешто више од 50 година. Десетак година по завршетку Другог светског рата почели су у Гучу да пристижу први млади људи који су завршили школовање у великим центрима. То је први талас младих Гучана који се враћају са школовања као лекари, судије, професори, учи-

тељи и варошица почиње да се формира на један други начин. Варошица Гуча била је у то време изгубљена међу зеленим брдима, а једину везу са светом имала је узаним макадамским путем који је водио према Чачку. - Изјутра аутобус са 25 места оде у Чачак, а увече се врати. Новине дођу у Чачак ујутру у шест, а у Гучу тек увече у шест. Живело се мирно по неком утврђеном систему. Представници власти су били занатлије и радници који су гледали да се удворе партији. Никога није интересовао другачији живот - сећа се Никола Стојић. Млади, школовани људи, који су видели мало света, били су незадовољни таквим животом. Прво су реактивирали Спортско друштво „Драгачево“ које је основано још далеке 1932. године, али је током ратних дешавања престало са радом. Кратко време после рата звало се „Капелан“ по партизанском команданту из овог краја. Врло брзо је једна кафана претворена у народну књижницу и читаоницу, која је постала омиљено састајалиште младих интелектуалаца. Нису били посебно омиљени, а у неким расправама, сећа се Никола, није било неуобичајено да му се каже „ако си незадовољан, торбицу па преко Јелице“. Играо је у то време Никола активно фудбал, одбојку и по мало шах. Радио је у читаоници, наба-

вљао књиге, дружио са вршњацима и по мало глумио. - Давали смо приредбе и у Краљеву, играли „Сумњиво лице“ у позоришту иза „Париза“. Направио сам Удружење сликара и вајара, па смо излагали и у старом музеју у Краљеву, у парку преко пута цркве. Имали смо добре везе са „Ибарским новостима“. Краљево нам је понудио Мијо Сарић, надалеко познати новинар „Ибарских новости“, а онда сам успоставио везе и помагао у неким истраживањима Заводу за заштиту споменика културе. Тамо смо имали упориште, „Ибарске новости“, Завод и библиотеку – прича Стојић. Везе са Краљевом успостављане су и преко првих људи из драгачевског краја који су били на власти у Краљеву где су штампане и прве новине „Драгачевски сабор“. Мија Сарић је касније долазио годинама на сабор у Гучу, писао конферансе и дружио се са људима из организационог одбора. То време било је време сивила у коме млад, образован човек који је дошао из града, није могао да издржи. Често је био изложен притисцима, сматран непријатељем, неком ко смета јер стално тражи више. Они мало мање упорни напуштали су ову средину. Пара није било, није било позоришних представа а ни биоскоп није радио како

треба. Никола је у то време ишао по драгачевским селима и записивао народне песме, приче и друге умотворине и приметио да у народу још постоји велика жеља за песмом и игром коју треба искористити. - Направимо ми манифестацију која се звала „Драгачево кроз песму и игру“. Негде у марту 1961. године одржимо приредбу за ондашњи Драгачевски срез. Целу ноћ је то трајало, мењала се села. У селу Рти појаве се трубачи и свирају окупљеном народу. Кад се све заврши седнемо и причамо шта ћемо даље. Као дечак, између два рата, волео сам да слушам трубаче. Слушао сам их у Гучи, кад су ти сабори и сеоски вашари. Запамтио сам сабор у Доњој Краварици, на Светог Пантелију, који ми је остао упечатљив. Било је тамо осам огромних храстова на једној ливади усред села, преко пута школе. Тај сабор окупљао је највише људи, из свих околних места, Гуче, Чачка, Пожеге, Ариља, Ивањице... Под тим храстовима у хладовини је, у исто време, свирало осам оркестара и играло осам кола. На сабор се највише ишло пешице, затим на коњу, у чезама, запрежним колима. Само понекад, врло ретко, појави се неки аутомобил. Долазили су људи лепо обучени, читаве фамилије. Одвоји се место, постави

простирка, једе, прича, договара. То је слика Србије која је остала у мени заувек – прича са одушевљењем Никола. У сваком селу око Гуче, између два рата, постојао је по један трубачки оркестар, укупно њих шеснаест. Свуда се чула само труба. Зато се дође на идеју да се сви окупе на једном месту. Али, само три оркестра су још били активни. Четврти је већ замро, а од осталих ни трага ни гласа. Замолимо их да направимо сабор и мало популаришемо трубу, а они пристану. Између два рата није било такмичења трубачких оркестара који су имали по пет трубача, али се одувек знало ко је најбољи трубач. - Био је неки Дојчило Ђукић из Миросиљаца. Кад он свира на сабору, нико пре њега не сме да засвира. Он је тај чија се труба чује прва. Кад се у зору завршава сабор последња свирка је опет његова. Највише се чекало код њега у ред да се игра. Сваког коловођу одмери и каже не, ако му се не допадне. Бирао је само кршне момке, лепо обучене. Кад такав заигра коло онда се и девојке загледају, која ће до њега, ако се усуђује. Момци се после хвале да су водили коло код Дојчила – прича Никола. Дојчило је у то време био доста болестан и није био у могућности да свира. Три оркестра је било мало, па је почела потрага за бар још једним. Чуло се да има један у селу Граб, на планини Јелици. Нису трубачи дуго свирали, а трубе почела да нагриза рђа. Појавиле се и прве рупице. - Очистимо, изгланцамо и закувамо пшенично брашно, па оним тестом затиснемо преко рупа и трубе просвирају. Трубачима незгодно да се такмиче, али пристану. Спремали су се како су знали и умели. Прође лето, ништа нисмо урадили, а онда се сетимо да је 14. октобра Дан пресвете Богородице, последњи сабор у црквеној порти. Звали су га Сабор последњег гледања. Ако се момак и девојка на претходним саборима нису договорили, то им је последња шанса – каже Никола Стoјић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


16

19. авг


густ 2011.

17


18

19. август 2011.

Замак Културе: „Велики српски научници“

ИСТРАЖИВАЧ ИСТОРИЈЕ ИЗ КАМЕНА

У оквиру програма „Велики српски научници“ у Замку културе у Врњачкој Бањи академик Видојко Јовић је одржао предавање о академику, др Николи Пантићу, професору, геологу и палеонтологу. Никола Пантић је рођен 1927. године у Смедереву. Основну школу и ниже разреде гимназије похађао је у местима где му је отац службовао (Нови Сад, Сомбор, Београд и Смедерево), а више у Панчеву. По одслужењу војног рока матурирао је и уписао се на Геолошко-палеонтолошку групу Природно-математичког факултета у Београду. Био је стипендиста Катедре, а после дипломирања 1951. године је изабран за асистента. Као асистент определио се за проучавање фосилних флора. Јануара 1956. одбранио је докторску дисертацију Биостратиграфија фосилних флора Србије на Природно-математичком факултету у Београду. Исте године изабран је за доцента, а 1962. за ванредног професора за предмет палеоботаника. После спајања група Природно-математичког факултета са

Геолошким одсеком Рударско-геолошког факултета, 1968. године је изабран за редовног професора Рударско-геолошког факултета у Београду и то био до пензионисања 1993. године. Поред предавања из палеоботанике учествује у настави палеоекологије, еволуционе палеонтологије, геологије угљева, упоредних морфологија фосилних организама и основа палеонтологије. На Факултету је био шеф Геолошког одсека. Формирао је лабораторију за палинологију и руководио смером за каустобиолите и палеоботанику на последипломским студијама. У току 1973. године боравио је у САД где је учествовао у истраживању флоридских мочвара и држао предавања на докторантским курсевима на Аризонском универзитету у Тусону. У Српском геолошком друштву обављао је дужност секретара, потпредседника и председника. Био је вишегодишњи председник Савеза геолошких друштава Југославије. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран

је 1968. године, а 1993. за редовног. У САНУ је био председник Одбора за палеофлору, Одбора за проучавање структуре Земље као небеског тела и члан Међуакадемијског одбора за заштиту природе и човекове средине. Предавао је на последипломским студијама на Рударско-геолошком факултету, у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, на Загребачком свеучилишту (предмет палинологија) и на Рударском факултету у Тузли. Од 1976. до 1980. године био је гостујући професор у Геолошком институту Техничке високе школе у Цириху где је радио на: специјалним палинолошким проучавањима „сјајних шкриљаца“ (раније сматраних бесфосилним), палинолошким проучавањима јурских серија Хималаја, доњокредних наслага Швајцарске, средњојурских наслага Швајцарске и Француске, средњокредних палиноморфи из зоне клипа и силурских палиноморфа северне Италије. У 1982. години боравио је у САД, где је држао предавања

Др Никола Пантић докторантима Пенсилванијског државног универзитета. Члан је Швајцарског геолошког друштва и Америчке асоцијације палинолога. За свој рад Никола Пантић је добио низ награда и других признања. Члан је Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу, добитник Седмојулске награде Србије за област природноматематичких наука, Повеље Савеза геолошких друштава Југо-

славије, Медаље Српског геолошког друштва, Плакете Рударскогеолошког факултета, а почасни је члан Југословенске инжењерске академије. Добитник је и низа међународних признања, а члан је Академије за проблеме очувања живота Руске Федерације, почасни члан Палеонтолошког друштва при Украјинској академији наука и добитник је плакете Мађарског геолошког друштва. Посебно значајно признање Никола Пантић је добио приликом прославе 125. годишњице Високе техничке школе у Цириху, када је у јубиларној споменици, у поглављу о Геолошком институту Техничке високе школе, од свих гостујућих професора, поменуто једино име Николе Пантића уз напомену да „захваљујући његовом доприносу први пут је извршено детаљно датирање бесфосилних сјајних шкриљаца Алпа“. Овај важан проблем алпијске геологије није могао успешно да буде решен све док Никола Пантић није применио своју варијанту палинолошке методе. Јелена Боровић - Димић

Културни центар Рибница

ДАН МЛАДИХ Поводом Дана младих, који се обележава сваког 12. августа, наши суграђани су прошле недеље у Галерији Културног центра у Рибници имали прилику да присуствују занимљивим догађајима које су креирали млади краљевачки песници, затим аутори изложених радова са друге „Годишње изложбе младих“, као и млади из организације "Имам идеју". На самом почетку ове манифестације отворена је друга „Годишња изложба младих“ на којој су, поред гостију и посетилаца, присуствовали и сви аутори изложених радова. У духу досадашњих поступака организације квалитетних и разноликих дешавања из области визуелних уметности, Културни центар је и овога пута препознао значај афирмације младих који живе и стварају у нашем окружењу. Организацијом изложбе младих Центар је желео да подстицајно утиче на ликовне ствараоце који

су посвећени истраживању свих визуелних уметничких пракси, омогућивши им да представе део свог досадашњег делања, као и да га упореде са радовима других колега. Користећи различите медије млади (од 15 до 30 година) су нам кроз изложене артефакте представили своје идеје, тежње и размишљања. Уметнички савет имао је уједно леп и тежак задатак, да од пристиглих дела из различитих средина, другачијих дискурса и поетика издвоји и награди најуспешније. На чланове Савета галерије најјачи утисак са својим просторно визуелним одликама оставили су приложени објектискулптуре, тако да је прву награду добио Александар Милутиновић за скулптуру „Брод“, другу награду Снежана Црноглавац за скулптуру „Портрет“, док су трећу награду равноправно поделили Никола Пантовић за скулптуру „Полуга“ и Драгана Сретовић за „Про-

сторну таписерију“. Уметнички савет похвалио је и ауторе свих осталих радова и њихове тежње да се баве и исказују кроз уметничке рукотворине. Следећи догађај заједничким снагама обележили су млади краљевачки песници и млади из организације ‘’Имам идеју’’. Док су активисти из организације „Млади у акцији“ одлучили да критикују кич кроз интерпретацију текстова новокомпонованих песама на посебан начин, дотле су, савршеном контратежом, млади песници надахнуто говорили своје стихове. Иако нису организовани у формално удружење, млади краљевачки песници, Невена Пешић, Ања Ћирић, Никола и Богдан Вукомановић, под будним вођством Александра Марића заједнички наступају већ око годину дана, а прво њихово окупљање десило се баш на прошлогодишњем обележавању Дана младих који је организовао Културни центар.

Што се тиче младих из организације „Имам идеју’’, они су још у септембру 2010. године започели свој пројекат и од самог почетка се баве проблемима кича и шунда у нашој средини. Њихов овогодишњи наступ уједно представља и најаву реализације пројекта ‘’Шунд и кич не ваљају

ич’’ која их очекује у септембру. Организатори ових дешавања, запослени у Културном центру „Рибница“, надају се да ће се овакав вид организовања младих Краљевчана наставити и да ће у будућности постати стециште нових и свежих приступа и остварења.


19

19. август 2011.

У продукцији РТВ Краљево настао први документарни филм о патријарху Герману

ПАТРИЈАРХ У ОБЕЗБОЖЕНОМ ВРЕМЕНУ - Филмско остварење о 43. поглавару Српске православне цркве приказано у манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима. – Премијери присуствовали црквени великодостојници на челу са патријархом Иринејом. – Велики подухват наше медијске куће наишао на сјајан пријем публике и бројних гостију

Под ведрим небом, у порти манастира Светог архиђакона Стефана, приказан је први документарни филм о патријарху Герману „Патријарх у обезбоженом времену“. Премијера је почела литургијском песмом „Достојно јест”, а бројна публика, међу којом је био и патријарх српски Иринеј, имала је прилику да се за 80 минута упозна са сведочанством о животу и времену у којем је служио цркви, народу и држави 43. врховни поглавар Српске православне цркве. Филм је настао, како каже,

професор др Вељко Ђурић-Мишина, историчар и аутор, поводом 20 година од Германовог упокојења (27. август 1991. године) и четири деценије од обнављања манастира у Сланцима – метоха манастира Хиландара. Ова богомоља обележава славу, пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, на коју је сваке године, док је био жив, долазио и патријарх Герман. Ту традицију наставили су његови следбеници патријарси Павле и Иринеј. Уз благослов данашњег чувара трона Светог Саве, Вељко Ђурић-Мишина од-

лучио је да сними филм јер, како каже, до сада није објављена свеобухватна биографија патријарха Германа. Тај документ ЂурићМишина припремао је три године, али због недостатка новца биографија није раније угледала светлост дана. – Уз помен патријарха Германа обично се мисли да га је Удба изабрала. То није важно. Много је битније шта је иза њега остало. Обновио је и подигао православне богословије, покренуо издаваштво, а најзаслужнији је што је 1985. године настављена градња Храма Све-

тог Саве на Врачару. У ту сврху послао је 60 усмених и писаних молби. Није пожелео да се види са папом због односа Римокатоличке цркве према Србима у НДХ у току Другог светског рата – наводи Ђурић-Мишина. Истовремено, док је филм приказиван у манастирској порти, и гледаоци Телевизије Краљево, која је продуцент овог остварења, премијерно су могли да виде документ о животу патријарха Германа. - Ово је велики подухват наше куће, али сигурно не и последњи. Одмах смо прихватили

идеју да помогнемо да се један овакав филм уради, да се на платну прикаже једно време o коме млади, али и нешто старији, мало знају. Посебно смо поносни што је премијери присуствовао патријарх Иринеј и остали великодостојници СПЦ који су се врло похвално изразили о филму. РТВ Краљево ће и у годинама које долазе у својој продукцији радити неколико филмова, биће и изненађења – наглашава Давор Чичић директор и главни и одговорни уредник РТВ Краљево и Ибарских Новости. А. Даишевић

ПАТРИЈАРХ ГЕРМАН Патријарх Герман (световно име Хранислав Ђорић), 43. врховни поглавар СПЦ, рођен је 19. августа 1899. у Јошаничкој Бањи. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију, у Београду и Сремским Карловцима. Извесно време је студирао права у Паризу, а потом је 1942. године завршио Православни богословски факултет у Београду. У чин ђакона рукоположио га је епископ жички Јефрем и поставио га за писара Духовног суда у Чачку. Предавао је веронауку у чачанској гимназији. Из здравстевних разлога напустио је црквено-административну службу и пошто је рукоположен у чин презвитера, 1927, постављен је за пароха у Миоковцима. На овој парохији је остао до 1931. године, а тада је премештен у Врњачку Бању. После избора патријарха Гаврила, 1938, постављен је за референта Светог архијерејског синода. На тој дужности га је затекао избор за викарног епископа моравичког. Као удовог свештеника, замонашио га је у манастиру Студеници епископ шумадијски Валеријан давши му име Герман. Чин архијерејске хиротоније извршио је, 15. јула 1951. године, патријарх српски Викентије уз учешће епископа шумадијског Валеријана, сремског Никанора и бањалучког Василија. Новоизабрани епископ Герман је, у исто време, примио и дужност главног секретара Светог архијерејског синода, коју је вршио све до избора за епископа жичког 1956. У исто време, уређивао је

"Гласник", службени лист Српске православне цркве. На заседању Светог архијерејског сабора 1952. године изабран је за епископа будимског. После смрти епископа жичког Николаја, 1956, епископ Герман изабран је за епископа жичког. На патријарашком трону наследио је патријарха Викентија, 13. септембра 1958. Патријарх Српске православне цркве био је 32 године, од 1958. до 1990.

Док је био на челу цркве, иако у тешким околностима, успео је много тога да спаси и сачува, а манастир Жича, кога су Немци били готово потпуно разорили за време рата, обновљен је у потпуности. Успео је да издејствује обнову (враћање у облик какав је имала у 12 веку када је подигнута) Студенице, Лазарице (крушевачке цркве из средњег века) и многих других. Сви важнији храмови Српске православне цркве у тадашњој Југославији стављени су под заштиту републичких и покрајинских Завода за заштиту споменика културе. У Београду је осамдесетих гомина прошлог века дозидана припрата на малој цркви Светог Саве на Врачару. Потпуно осликан храм Св. арханђела Гаврила код Звездиног стадиона. Милић од Мачве је по његовом благослову осликао Вождовачку цркву Светог цара Константина и царице Јелене чије фреске представљају ремек-дело сликарства. У његово време је дошло до раскола Српске православне цркве у Америци, који је у међувремену изглађен.

Једна од његових највећих заслуга је тај што је успео да се избори да се настави изградња Храма светог Саве у Београду — после вишедеценијске борбе градња је одобрена 1984. Забележено је да је 88 пута патријарх Герман подносио молбу и водио разговоре са разним инстанцама власти, док се није изборио за наставак градње, после 26 година своје службе. Изградња Храма је поново почела 12. маја 1985. и том приликом је одслужена архијерејска литургија и постављена повеља. Веома се трудио на отварању богословије и у издавању црквених листова за верско просвећивање свога народа. Обновио је рад православне богословије у манастиру Крки. Када је 1989. године сломио кук био је то почетак болести која је трајала до краја његовог живота. Према мишљењу лекара са ВМА није више био у стању да обавља сложене црквене дужности и архијереји су донели одлуку да бирају новог патријарха, крајем 1990. године. Патријарх Герман се упокојио 27. августа 1991. и сахрањен је унутар Цркве светог Марка у Београду. Због наводне блискости са комунистичким режимом, неки су га звали црвени патријарх. Током владавине патријарха Германа промењена је процедура избора патријарха и уведен је такозвани апостолски принцип, по коме епископи на сабору бирају тројицу цандидата, а затим се жребом одлучује који ће од њих бити нови патријарх.


20

19. август 2011.

Уснија Реџепова, несуђени професор

ИНДИФЕРЕНТНА ПРЕМА КАРИЈЕРИ

Пуних двадесет шест година је Уснија Реџепова играла Коштану у истоименој представи београдског Народног позоришта Уснија Реџепова важи за некрунисану краљицу јужњачког мелоса и готово да нема весеља да се на њему не запевају песме које је она прославила „Нишка бања“, „Казуј, крчмо, џеримо“, „Животе мој“, „Само песма зна“, „Расуле се косе моје“... Код публике, критике и оних који воле Бору Станковића остала је запамћена као најбоља и најдуговечнија Коштана на сцени Народног позоришта од када се овај комад игра код нас. Док се припремала за професорски посао, почела је да пева не претпостављајући да ће то једног дана постати њена професија. У родном Скопљу није на Филолошком факултету постојала група за арапски језик, па је Уснија, одмах после гимназије дошла у Београд. И као што то најчешће бива, таленат се врло брзо примети, па је, још за време школовања у Скопљу, учествовала на различитим такмичењима. Радио Скопље је у то време обележавао велики јубилеј, стохиљадитог претплатника, па је тим поводом организовано такмичење певача аматера. - Другови су ме пријавили. На такмичењу сам се срела са Кочом Петровским, чувеним хармоникашем и етномузикологом, касније главним и одговорним уредником за народну музику у Радио Скопљу. У то време волела сам да слушам Пола Енку и „Позив на твист“ од Радмиле Караклајић, па сам хтела да се такмичим са забавном мелодијом. Кочо Петровски ме је натерао да отпевам неку народну песму. Тако сам певала „Чаје шукарије“, добила другу награду и ушла у свет музичара Радио Скопља. Кад год им је требао неки певач позову ме, а прве радио-снимке направила сам баш за Радио Скопље. Колико су вам ти наступи били важни? - Никада ме то није ни фасцинирало ни интересовало. Једноставно, била сам индиферентна. Ако ме позову одазовем се, ако не позову не јурим ништа. Кад сам завршила гимназију, требало је да пођем за Београд. Моји родитељи су били сиромашни и није било могућности да ме издржавају, а стипендију је тада било немогуће

добити. У то време постала сам члан Културно-уметничког друштва „Мирче Ацев“ из Скопља. Имала сам своје другаре тамо, а тада ме је чуо Наско Џорлев, један од познатијих инструменталиста који је имао свој оркестар са доста певача. Понудио је да пођем на турнеју по Југославији у професионалном статусу. Видела сам могућност да зарадим и четири до пет година радила са тим оркестром. Путовала сам по земљи, била чак и у Аустралији. Било је то крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века. Тада сте снимили и прву плочу? - Снимила сам прву плочу са ромском песмом „Ђуло, Ђуло“ која је одмах постала хит. Уследило је прво појављивање на загребачкој телевизији јер сам снимала за „Југотон“, који је гледала цела Југославија. Одмах сам запажена по презимену Реџепова, иако сам прву плочу снимила са презименом Јашарова, по имену мог оца. Зашто? - У то време Есма Реџепова је снимала за „Југотон“, па да не би било збрке тражили су да предложим неко презиме. Есма Реџепова је већ десетак година била велика звезда. Постали сте познати? - Постала сам популарна и позната, али остала потпуно индиферентна према свему. Било ми је тако нормално да се све то дешава. Четири, пет година сам све своје хонораре слала кући, до тренутка када је дошло време да пођем у Београд. А у Београду? - Упишем арапски језик и књижевност и кренем са студијама не рачунајући уопште на песму. Са музичарима из Београда је пуно радила Васка Илијева, позната певачица у то време. Једном приликом ме позову да пођем за Америку и кренем са њима. Да ли је то нешто променило? - Турнеја се завршила, а мене и даље ништа не интересује. Све до 1973. године пуних девет година сам радила, а ништа нисам предузимала у вези са каријером. Препустила сам све времену. Нисам била

заинтересована да се бавим тим послом, све док се 1973. године није појавила потреба у Народном позоришту за представу „Коштана“. Жарко Јовановић ми је предложио да будем Коштана, с обзиром да је знао како изгледам и како певам. Нису могли да ме пронађу бар једно две године. Као студент стално сам мењала адресе, све док ме нису пронашли уз помоћ Мухарема Сербезовског. Како сте то доживели? - Бојала сам се да нећу моћи да испуним захтеве позоришта. Схватила сам да треба да певам без микрофона, што је за мене било проблематично. Касније сам схватила да позориште има добру акустику, па није било проблема. Колико је Коштана утицала на даљу каријеру? - Са улогом Коштане заблистала сам у пуном сјају и била немоћна да се одбраним. Била је општа еуфорија. Колико сте играли Коштану? - Играла сам пуних 26 година, све до пред бомбардовање. Кад је то кренуло, та велика популарност, нисам имала времена ни да помислим на учење и факултет. Једном приликом сам са „Београдском естрадом“ отишла у Судан и тамо схватила шта значи бити у тим арапским земљама и да са овим што сам учила врло мало могу да се споразумем. Шта се после дешавало? - С обзиром да сам била на врху, није било никаквих проблема што с тиче снимања плоча. Позиви су стизали са свих страна. Нисмо имали менаџере и томе слично. Имала сам пуно посла по Југославији и западним земљама. „Београдска естрада“ је организовала велике турнеје на којима је учествовало по двадесетак певача. Било је право уживање, а по 35 дана смо били по западним земљама. Сваки дан концерти, промена града и сцене, а све је било добро организовано. Морали смо на време да стигнемо, па су ми купили мали будилник који и данас имам. Тада сам научила шта значи бити тачан у животу. То је трајало петнаестак година. Онда смо направили једну групу Мирослав Илић, Нада Топча-

гић, Неџад Салковић, Маринко Роквић и ја и пет, шест година радили смо скоро сваки дан. Један сусрет окренуо је каријеру у другом правцу? - Срећна сам што сам упознала трубачки оркестар Бакије Бакића. То је један од највећих трубача. Са њима сам снимила и прву плочу „Казуј, крчмо, џеримо“. Песма је била популарна у целој Југославији, а певали су је Далматинци и Словенци. Тако је кренула моја сарадња са трубачима, који су присутни на свим мојим плочама. И да разјаснимо једну дилему? - Есма Реџепова и ја јесмо из Скопља, али уопште нисмо род. Сада смо малтене као сестре, волимо се и поштујемо, а снимиле смо заједно и једну предивну песму. Нисмо се виђале, а знала сам је једино као певача. Колико наступате у данашње време?

- У тренду су диско клубови. Док су биле велике турнеје све је имало смисла и било лепо. Чим је кренуло са певачима који су радили, морали смо и ми који нисмо израсли из кафане да се спустимо на то и гостујемо по ресторанима. То је умањило вредност певача, али мора се прилагодити сваком времену. Како гледате на ову данашњу музику? - Нема хитова јер је велика продукција. Много је певача и песама, а естрада изгледа као фабрика за штанцовање певача. Нема времена да песма заживи. За сваки хит је потребно време које ће да га потврди. Има добрих певача, али не могу да дођу до изражаја јер их је много. Старија гарда се држи? - То што је добро, добро је и прихвата се увек. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


21

19. август 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, на сваки сат) 07:05 – Путопис:Сингапур р 07:30 – Велике равнице 08:05 – Снежана и 7 патуљака 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Дивља планета (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Серија: Ана Карењина (р) 11:35 – Путопис: Јерусалим 12:10 – Концерт: Ерик Клептон (р) 13:30 – Филм: Врисак камена 15:15 – Чудо вере 16:05 – СЕЋАЊА: Драган Мартиновић, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Ана Карењина 18:30 – Дивља планета 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Добри поток оца Александра 20:10 – Српски мушки хор 20:40 – Патријарх у обезбоженом времену 22:00 – Дневник ДАНАС 3

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Серија: Питање савести, реприза 2 епизоде 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Са нових извора (р) 11:05 – Добри поток оца Александра (р) 11:30 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 12:10 – Серија: Ана Карењина (р) 13:25 – Цртани филм: Храбри мали тостер 15:10 – Гласови из невремена (р) 16:05 – Путопис: Родос 16:20 – Најсмешније животиње 17:00 – Дневник ДАНАС 1

07:00 – ВЕСТИ 07:05 – Дечја музика 07:20 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи, реприза 4 епизоде 09:00 – ВЕСТИ 09:10 – ОГЊИШТЕ (р) 09:50 – Огласи (12:05, 14:50, 16:45, 19:30, 00:15) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ 12:10 – СЕЛИМА У ПО-

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Родос (р) 07:30 – Фолкландско лето 08:05 – Чудо вере (р) 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Дивља планета (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Најсмешније животиње 10:15 – Серија: Ана Карењина (р) 11:30 – ОНИ ДОЛАЗЕ (р) 12:10 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 14:10 – У почетку беше реч 15:30 – Путопис: Џерба 16:20 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Ана Карењина 18:30 – Дивља планета 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – РЕЧ ПО РЕЧ: Велимир Илић (р) 21:30 – Путопис: Канарска острва 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – УЗ ШАНК (р)

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Џерба (р) 07:35 – Фолкландско лето 08:05 – ОНИ ДОЛАЗЕ... (р) 08:35 – Добри поток оца Александра 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Дивља планета (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Ана Карењина (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – РЕЧ ПО РЕЧ: Вељко Ђурић (р) 13:15 – Филм: Светлуцави цијанид (р) 15:10 – ОГЊИШТЕ (р) 16:05 – СЕЋАЊА: Драган Мартиновић, 2. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Ана Карењина 18:30 – Дивља планета 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА 21:10 – Са нових извора 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Златни момци

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Канарска острва (р) 07:30 – Господар плаже (р) 08:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Дивља планета (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Ана Карењина (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА (р) 13:20 – Филм: Верни партнер 15:10 – Са нових извора (р) 16:05 – СЕЋАЊА: Божидар Митровић, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Марија 18:35 – Серија: Свет мушкараца 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Путопис: Француска Полинезија 20:15 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Новица Неговановић (р) 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Дарлинг

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Француска полинезија (р) 07:30 – Земља западног ветра 08:05 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 08:35 – Обала пингвина 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Софа: Зијах Соколовић 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Марија (р) 11:10 – Серија: Свет мушкараца (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:20 – Филм: Конвој (р) 14:10 – Путопис: Маркизе 14:50 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Марија 18:35 – Серија: Свет мушкараца 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:40 – Концерт: Џо Кокер 20:30 – YУ Кинотека 21:30 – Путопис: маслинска Гора 22:00 – Дневник ДАНАС 3

22:30 – Филм: Ноћ пада на Менхетн

17:20 – ОГЊИШТЕ (р) 17:50 – Српски мушки хор (р) 18:25 – ОНИ ДОЛАЗЕ... 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Путопис: Јерусалим 20:10 – Чудо вере 21:00 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Талентовани господин Рипли

ХОДЕ (р) 13:00 – ВЕСТИ 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Аца Илић (р) 14:55 – Емисија УЗ ШАНК (р)

17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Филм: Светлуцави цијанид 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:55 – Филм: Бесконачност 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Конвој

МАРКЕТИНГ 036/312-505

22:30 – Филм: Тајне и лажи


22

19. август 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ Много сам завидан пужевима. Да сам којим случајем био пуж, могао сам себи донети своју кућу из Хрватске. *** И избеглице су некад имале право гласа. Гласали су дизањем два прста за помоћ из Црвеног крста. *** Не треба избеглицама из Хрватске обећавати брда и долине. То нека обећавају Војвођанима. *** Ко нам је крив што приликом напуштања својих огњишта нисмо просипали глупости. Сад смо се могли вратити по трагу. *** Иако сам избеглица ја имам своју банку. Имам једну банку у џепу.

ВОДОРАВНО

УСПРАВНО

1. Сала за подизање терета, 9. Треће слово азбуке, 10. Дародавци, 12. Хемијска ознака за ирудијум, 14. Крвни сродник у будућности, 15. без одеће, 17. Митолошки краљ Тебе, 18. Хемијски знак за германијум, 19. Прва султанова жена, 21. Корално острво, 23. Лисац (песн.), 24. Слике светаца, 25. Узвик при скоку, 28. Глумац у старој Грчкој, 28. Име глумице Новак, 29. Уман, 32. Два сугласника, 33. Ушни лекар, 35. Прво слово азбуке, 36. Становник Италије

1. Двадесетдруго слово азбуке, 2. Често америчко мушко име, 3. Слов. грабеж, отимачина, 4. Врста органских једињења, 5. Отац, 6. Река у Мексику, 7. Скраћеница за номинатив, 8. Врста минерала, 9. Река у Шпанији, 11. Река у Заиру, 13. Трошити преко сваке мере, разбацивати, 16. Шумарак, 20. Врста вајарског дела, 22, Течење, протицање, 24. Поседовати, 27. Јунак по коме је названа Италија, 30. Легенда, 31. Предметак за грађење суперлатива, 34. Хем. знак за иридијум, 37. Шеснаесто слово азбуке

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Енергично је кренуло против мафија! Само, требало је почети од „А“ до „Ш“! *** Дијагноза стања у Србији, припада науци - психијатрији! Добрица Чакановић

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Нама би Бог можда могао да помогне. Али сумњам да би могао да прескочи цензус. *** Ми наш оптимизам гајимо са сасвим чврстим аргументима. Наиме, одавно нам се није десило ништа лепо!

*** Ми избеглице смо некада били чланови Конзервативне странке. Добиjали смо по једну конзерву месечно. *** Можемо у Хтватску путовати без визе, али је ствар у томе што немамо девизе! *** И избеглице хоће промене. Куне у евре, евре у динаре. Међутим, мењају се и временске прилике. Час падају динари, час еури. *** Становали смо приватно, а сад станујемо социјално. Увек скупо плаћамо. Да ли је то нормално? АКО... Ако се (на) црквеним молебанима земља брани, ако се нација лажима и демагогијом храни, ако се ниједна потреба не може остварити без мита, ако се и јавни радови обављају „испод жита“, ако се државни интереси остварују без народне воље, ако државни чиновник о свему од народа зна боље, ако се непријатељ нашом добротом и финоћом може победити, ако се наша наивност са наивношћу деце може поредити, ако се државна имовина без казне уништити може, ако се радници могу отпуштати и драти до голе коже, ако после пуног радног века морам да гладујем, ако ни сутрадан немам разлога да се радујем, ако милион људи у земљи нема радно место, ако и шарлатани код нас често долазе на престо, ако ми не смемо ни да помислимо на оно што други раде, (на пример, славе и величају своје ратне злочинце, а над трагедијом наших мученика се сладе), ако ћутимо пред онима што нам убијају и старе и младе, ако је ово овако, а јесте, то кажем без треме, ако бога знате, онда је за промене – крајње време! Радомир Јовановић

МУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 11977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560


23

19. август 2011.

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем комплетно домаћинство на плацу 23 ара са 3 куће (150, 100 и 100 м2), градска вода, струја, телефон, бунар са хидрофором, 15 км од Београда, 3 градска аутобуса, власник, све је легализовано, све што је на имању остаје. Тел: 011/83 25 128, 063/26 19 19 Продајем нову кућу са два посебна стана, сваки 180 м2. Два улаза и два одвојена дворишта. 500м од центра Краљева. 060/ 47 47 707 Продајем кућу 300м2 ( сутерен, приземље, спрат) у Грдици, Тодоровићева 11/1. Цена по договору. 036/ 821 376; 064/32 99 661 Продајем комплетно намештену кућу 235 м2 са гаражом, у Матарушкој Бањи. Цена по договору. 036/ 5411 368 Продајем комплетно намештену кућу 80 м2 са 60 ари плаца у Ратини (центар). 036/ 862 073 Продајем повољно нову комфорну викендицу 65 м2 на 5 ари плаца, телефон, ДИГИ ТВ антена, на Гочу, поред главног пута. 036/ 5410 140; 064/ 93 88 220 Продајем кућу у Сијаћем пољу и плацеве. 036/ 384 170 Продајем стан 63 м2, II спрат, ЦГ, кабловска, интерфон. Зграда Шампите (изнад продавнице 7. јули). 064 / 24 66 877; 063/ 609 901 Продајем намештен једнособан стан 34м2 на Новом Београду код хотела „Југославија“ у близини дунавског кеја, II спрат, ЦГ, доста зеленила и велики паркинг. Тел: 064 / 329 23 07 Продајем локал са два нивоа, 25м2 приземни и 98 м2 подрумски део. На кеју код тениских терена и кошаркашког игралишта. Цена 25 000 евра. 036 / 313 255; 063 / 610 527 Продајем: - локал 50м2 на кеју, до улице - плац 21 ар у Адранима, 50 м од пута 064/ 90 54 706 Продајем киоск 6 м2, поседује прикључак за струју и телефон. Ул. Војводе Путника (зона А). Цена 4.600 евра. 063/ 210 303 Продајем плац 6 ари у Адранима, 100 м од железничке станице. Дозвољена градња. 064/ 297 64 24

Продајем плац 58 ари, 4 км од града, поред магистрале. 063/ 616 379 Продајем: -плац у Рибници, иза војске, поред улице. Дозвољена градња. -штенад белгијског овчара (малиноа ) и одраслу женку. 036/ 631 715; 062/ 11 22 407 Продајем стан 63 м2, II спрат, ЦГ, кабловска, интерфон. Зграда Шампите (изнад продавнице 7. јули) 064/ 24 66 877; 063/ 609 901 Продајем висећу кухињу 165 x 0,30 и радни сто са уграђеном судопером 170 x 65. Цена повољна. 036/ 361 534 Издајем једнособан, намештен стан (у кући) и собу за ученика са парним грејањем и кабловском. Грдичка улица. 036/ 393 138 ; 062/ 815 43 41 Издајем намештен, већи једнособан стан са посебним улазом на дужи временски период. 036/ 353 263 Издајем стан 30 м2, улица Љубинка Ђорђевића. Нова градња, ЦГ. Цена 100 евра. 063/ 162 73 76 Издајем намештену гарсоњеру са централним грејањем на дужи временски период. Обилићева 8. Слободна од 1. септембра. 061/ 208 67 86 Издајем собу за ученицу, упoтреба кухиње и купатила, ЦГ. Карађорђева, изнад Дома војске. 036/ 233 102; 064/ 455 80 54 Издајем двособан и трособан стан у Рибници. Цена 100 евра. 036/ 371 203; 062 / 369 384 Издајем двособан стан, посебан улаз. Ул. Ђуре Даничића 29. 036/ 356 556 Издајем двособан намештен стан ( код „Милутина“) на дужи временски период. 061/ 17 333 54 Издајем двособан и трособан стан у Рибници. Цена 100 евра. 036/ 371 203; 062 / 369 384 Издајем намештен једнособан стан и гарсоњеру са парним грејањем. 069 / 233 3470 Издајем намештен, двособан стан 51 м2, на Врачару, улица Господара Вучића. I спрат, ЦГ, клима, телефон, кабловска. Студентима или породици на дужи

временски период. 064/ 39 50 774 Издајем две куће. Улица Јастребачка 4. Повољно. 064/ 127 66 51 Изгубљен новчаник са документима и мобилни телефон. Молим налазача да исто преда на шалтер РТВ КВ и Ибарске новости. 063/ 621 756 Ветеринарска станица Краљево продаје: -једнодневне пилиће по цени од 41,00 динар. Упис и пријем наруџбина у својим амбулантама и апотеци на пијаци; -концнетрат из програма Ветеринарског завода Суботица по акцијским ценама 036/ 324 295 Фирма Magic Fruits Lend врши откуп и уговара производњу воћа и поврћа за извоз. 060 / 444 12 38 Центар за едукацију руководећих кадрова и консалтинг ЦЕРК врши упис лица са завршеним средњим школама свих усмерења у четворогодишњем трајању и лица која су завршила више или високе струковне школе, и то: -На Факултет за стратешки и оперативни менаџмент из Београда. Студије трају четири године. Након завршетка студија лице добија звање дипломирани инжењер менаџмента. - На Факултет за образовање дипл. правника и дипл. економиста за руководеће кадрове (ФОРКУП) из Новог Сада. Студије трају четири године. Након завршетка студија лице добија звање дипломирани правник, или дипломирани економиста, зависно од студијског програма који заврше. Упис се обавља у Београду и у консултативној јединици Трстеник, ул. Светог Саве 59. Информације на телефон 011/ 31 31 246 и 037/ 711 083

Х О Р О С К О П

Ован, 21. 3 - 20. 4. Почео је важан и повољан период за вашу пословну ситуацију. У ствари, ово је наставак већ започетих великих пословних промена. Сада можете да кренете да се развијате. Ваш повољан период за љубавни живот је већ почео и љубавне догодовштине су тек пред вама, посебно до 25. августа, а тек ће бити и касније....

Бик, 21. 4 - 20.5. Искористите све могућности које вам се нуде, иако се то судара са вашим начином рада и поимања пословне политике.. После 22. августа ћете моћи да правите другачији распоред послова. Потрудите се да у овом месецу имате мање емотиван приступ свим догађаима. Можете се лепо забављати и без емоција, иако је то вама мало теже.

Близанци, 21. 5 - 21.6. За вас је ово повољан период, али не на начин како сте до сада функционисали. Надам се да сте у току претходне две године схватили и научили неке поруке и поуке Све до 23. августа можете себи да приуштите леп и галатан провод и љубвни живот. Искористите овај период што можете боље и поставите неке важне темеље.

Рак, 22. 6 - 22.7. С обзиром да сте у предходном периоду урадили то што сте урадили, сада морате све то да дигнете на виши ниво и свом свим својим активностима дате већу вредност за поштовање и вас и других. Наглашени су 25. и 26. август. На љубавном плану биће веома бурно и узбудљиво све до 22. августа, а онда ће све добијати логичнији ток.

Лав, 23. 7 - 23.8. Ви сте већ много тога новог започели и то се повољно развија за вас. Нема сумње да ћете искористити и овај повољан период за развој великих и важних пословних планова. Пролепшавање као и лепе љубавне прилике, а посебно 27. и 28. августa. Иначе, цео месец је испуњен новим атмосферама у вашем друштвеном и љубавном животу.

Девица, 24. 8 - 22.9. За сада можете све ове дане искористити за темеље предузимљивих подухвата на које сте одавно чекали.У томе вас подржавају срећне околности. Ваш љубавни живот све до 20. августа је веома узбудљив и "врео" , а после овога, наравно долази рационално и логично смиривање и слегање ствари на своје место.

Вага, 23. 9 - 22.10. И ове недеље можете искористити да се снабдете са неким новим изворима добрих спонзора за ваше пословне активности. Ово стога што сте у претходном периоду вредновање конкретних ситуација, без завијања и одлагања. И на љубавном плану ћете у овом месецу имати прилике да се мало освежите љубавним садржајем.

Шкорпија, 23. 10 - 22.11. Имате повољне прилике да добро организујете и средите своје пословање које је у претходном периоду било веома активно. Биће љубавних дешавања током ове недеље, али генерално вам се нешто неће допадати али неће бити досадно.. Добар део овог месеца тј. све до 25. августа ће бити веома "упаљено".

Стрелац, 23. 11 - 21.12. Ово је друга повољна шанса за вас у овој години, па се не сумња да ћете је ви искористити што боље. Биће и лепог трошења које ће се исплатити кроз ниво друштвеног престижа. Што се љубави тиче, ту нема застоја све до 23. августа, када ћете морати мало да се спустите на земљу и будете објективнији и логичнији.

Јарац, 22. 12 - 20. 1. Сада следе много динамичнија пословна решења која ће захтевати од вас пуно ангажовање и то до задњег атома снаге и способности. Али, пошто се исплати, ништа није тешко. Ова недеља ће бити повољна за ваш љубавни живот. Само, што ћете реаговати на различите начине. Све до 23. августа ћете бити веома загрејани и активни.

Удружење пензионера града Краљева за своје чланове организује једнодневни излет 31. августа у Лесковац на Роштиљаду. Пријаве у Удружењу пензионера.

Водолија, 21. 1 - 19. 2.

Потребни: -радница за рад у брзој храни -достављач 064/ 518 08 13

Рибе, 20.2 - 20. 3.

Хамбургерници „Перпер“ потребне раднице. 036/ 234 431; 232 268

Већ од 13. августа ви поново покушавате да нађете неки нов извор примања, а да то буде без обавезе. Тако не[сто ви сте, раније лакше налазили. Не одговарају вам љубавна правила у овом месецу. Али, то је један од начина како се долази до богатог љубавног партнера до кога је вама, потајно, веома стало.

Сада долазе решења која ће донети нова пословна правила и тако ћете решавати своје дилеме у вези развоја пословне ситуације. У сваком случају активно је и динамично је. Лако се ви прилагодите кад је неко галантан, па макар и да вам се не свиђа. Али, проблем може да настане од 23. августа. Посебно интересантни дани су 25, 26. и 27. август.


24

19. август 2011.

У здравом телу здрав дух (2)

СУКОБ СА ЦУНАМИЈЕМ

Самураји су имали натприродне могућности зато што су, поред своје технике, успели да развију контролу свести Случајно познанство на последњем европском шампионату у Шкотској, на коме је учествовао после петнаестогодишњег чланства у репрезентацији Југославије, у потпуности ће променити живот Краљевчанина Велибора Димитријевића. Оно што је тамо Вебо показао поклапало се са сликом инструктора какву је замишљао власник најстаријег карате клуба у Атини. Његов позив на једнонедељно гостовање прерастао је у молбу да Вебо остане у Атини месец дана. Испоставило се да је и месец дана било мало за све Атињане који су желели да науче више од онога што су знали. У то време Димитријевић је као перспективни инжењер, са групом колега, пројектовао систем производње у нишкој Машинској индустрији. Већ је имао седмогодишње искуство у Фабрици пумпи „Јастребац“, а смешило му се место техничког директора у новом колективу. - У то време сам у Нишу држао клуб који је имао 600 чланова. Затражим од фирме годину дана неплаћеног одсуства и одем тамо да видим. После само шест месеци клуб који је имао педесетак чланова одједном је имао двеста. Био је то велики бум. Није ми био проблем, јер сам био најквалитетнији на нивоу онога што смо ми имали у тадашњој Југославији. После годину дана почео сам другачије да размишљам и преселио се са породицом у Атину – прича Димитријевић. Убрзо су почеле да се дешавају ружне ствари у Југославији, распад земље, политичка трвења, ембарго. Одлазак у Грчку битан је због сазнања да је професионално бављење каратеом управо оно што га интересује. - Имао сам срећу да сретнем власника приватне основне и средње школе са 1500 ученика и 300 професора. Човек је докторирао светску историју у Енглеској на Кембриџу и био професор на универзитету. Бавио се каратеом преко 30 година и желео да уведе карате као обавезну наставу у својој школи – каже Димитријевић. Нормалан след догађаја било је формирање новог клуба коме је од самог почетка приступило тридесетак чланова клуба у коме је Вебо

радио годину дана. Али, власник је желео у клубу и инструктора Јапанца. Технички саветник Карате савеза Југославије, док је Вебо био у репрезентацији, био је највеће име шотокан каратеа Таиђи Казе, шеф свих инструктора у Европи. Његов асистент је врхунски инструктор Такаши Токухиса. - Био је на припремама за шампионат у Енглеској. Био сам одушевљен како он ради и имао прилике да се са њим видим на једном летњем семинару. Био сам тада на трећој години машинства и требао ми је један испит да постанем апсолвент. Добијем писмо од Такашија да дођем код њега да вежбам, одем и изгубим годину на факултету. Био је то за мене толико велики изазов. Такаши је обележио мој развој у млађим годинама и трасирао дефинитивно технички развој и схватање каратеа. У наредним годинама сам имао неке контакте са њим и по његовим инструкцијама и радио, а великог Таиђи Казеа могао сам да видим једном или два пута годишње, када је долазио да држи семинаре за Карате савез Југославије. Казе је у то време основао Светску Шотокан Карате-До академију и био идеална личност за рад у Грчкој. - Пошаљем захтев да ме приме за члана академије и одем 1991. године на семинар у Италију. Казе се мене сети са шампионата Југославије и тек онда видим шта је радио тај човек кога нисам видео скоро 13 година. Позовем га да дође да држи семинар у Атини. Он прихвати и дође. Скупи се преко сто људи из разних клубова. У то време сам био професионални иснтруктор и бавио се искључиво каратеом. Имао сам 37 година, а Казе 63. Било је смешно и жалосно да том човеку нисам могао да пружим никакав отпор. У сваком контакту бацао ме је лево, десно и ја сам летео по поду. Сви су мислили да је све то намештено, јер нису могли да поверују. Само сам ја схватио да сам се сукобио са цунамијем. Нисам могао да схватим да је то могуће јер нисам никад имао прилике да видим. Чули смо ми за карате који има неку унутрашњу снагу, неку енергију која долази из доњег сто-

мака, али то никада нико није видео – сећа се Вебо. За више од 20 година вежбања каратеа у Југославији све се ипак сводило на тренинг као и у сваком другом спорту. Сусрет са човеком који је показао невероватну снагу, о којој се само причало, и лакоћа којом све ради, оставило је незабораван утисак. Шездесеттрогодишњак који је имао сто кила и тешко се кретао био је експлозивнији и јачи од дупло млађег и десетак сантиметара вишег супарника. - Он је то видео и после три дана ми рекао: „Вебо, имаш одличну технику, био си шампион, имаш невероватну агресивност, то се у каратеу зове киме, сад ти је право време да почнеш да се бавиш каратеом.“ Као на филму. Тада сам схватио да та магичност, то што сам чекао да видим од шеснаесте године, кад сам вежбао по кукурузима поред Ибра, постоји – каже Димитријевић. Већина колега из репрезентације престала је да се бави каратеом пре Веба, још пре тридесете године живота. Неазамисливо им је у то време да се неко и даље бави овом вештином. - У јапанској култури та традиција је стара седам векова, колико су стари самураји. Самураји су успели да развију натприродне могућности. Поред своје технике, успели су да развију контролу свести, контролу дисања и унутрашње енергије коју има сваки човек. Ус-

Таиђи Казе и Велибор Димитријевић пели су да нађу начин да то мобилишу и да човек преко свог тела зрачи енергијом која му, када му је то потребно, у физичком смислу може многоструко појачати снагу. То се пренело на све борилачке вештине - џудо, карате, аикидо. Суштина њиховог вежбања је да се снага налази у доњем стомаку. До ње се долази посебним трбушним дисањем, а то се учи. Поред технике која се учи, као и у сваком спорту, постоји моторика која се поштује – каже Вебо. Карате није спорт, него вештина која садржи неке аспекте које друге врсте физичког вежбања немају. Они се баве човеком до његовог природног максимума. Природни максимум човек достиже до краја прве трећине живота. - Ако узмемо да је живот човека 90 година, првих 30 припада развоју у коме има максималну физичку и менталну снагу, експлозивност, брзину. Од тридесете до педесете долази физиолошки до опадања свих тих карактеристика, почиње да опада коса, слабе мишићи, постајемо спорији, а тело млитавије, зглобови губе флексибилност. Ово негира ту физиологију. Човек који на време почиње да у свој тренинг уноси елементе менталног тренинга, дисања и хармонизације менталног и физичког, једног дана ће променити комплетну структуру свог тела. Промениће начин рада виталних органа. Буквално, победиће физиологију, као да не стари. Старење је неми-

нован процес, али је питање да ли током живота можемо да останемо на врхунцу својих моћи – објашњава Димитријевић. Ово је одувек био велики знак питања за источњаке. Све што постоји у Индији, Кини и Јапану, све врсте физичког вежбања, медитације, дисања и менталних дисциплина којима се баве, иду ка томе да виде да ли човек током свог животног века може да своје потенцијале држи на високом нивоу. Све до 1990. године Велибор Димитријевић се каратеом бавио као и сви његови другови. Последњих двадесет година се, каже, бави озбиљним стварима које су га довеле до нивоа на коме се налази данас. Од првог сусрета са Таиђи Казеом, па до његове смрти 2004. године, Вебо је био један од главних асистената и учествовао на више од сто семинара широм Европе. Казе је ученицима преносио знање и упознавао их са начинима како да у физичко вежбање унесу неке друге аспекте „да направе од себе да то изгледа као да је метафизички феномен“. - Ја сам близу шездесете године. Да ли је нормално да човек са 60 година ради то што ја радим у сали, а људи који су двапут млађи од мене то не могу да ураде. Видим да ми тек предстоји прави развој – каже Велибор Димитријевић. (наставиће се) Т. Радовановић


25

19. август 2011. На основу члана 96. и 97. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – одлука УС и 24/11) и члана 31. Одлуке о грађевинском земљишту ("Службени лист града Краљева", број 20/10) и на основу Одлуке Градског већа града Краљева, број 06-160/2010 од 17.05.2011. године, Комисија за отуђивање и давања у закуп грађевинског земљишта, расписује

ЈАВНИ ОГЛАС

за прикупљање затворених понуда у поступку отуђивања грађевинског земљишта ради привођења планираној намени на следећим локацијама: Локација 1. – "ДОСИТЕЈЕВА УЛИ ЦА", кат. парцела 3362/3 КО Краљево, статус неизграђено грађевинско земљиште, површине 00.36,46 ха. Почетна цена у износу 9.115.000,00 динара. Локација 2. – "ДОСИТЕЈЕВА УЛИ ЦА", кат. парцела број 3362/4 КО Краљево, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.35,75 ха. Почетна цена у износу 8.937.000,00 динара. Локација 3. – "ДОСИТЕЈЕВА УЛИ ЦА", кат. парцела број 3362/5 КО Краљево, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.31,72 ха. Почетна цена у износу 7.930.000,00 динара. Локација 4. – "КОД ИГРАЛИШТА ФК МАГНОХРОМ", кат. парцела број 5297/29 КО Краљево, статус неиграђено грађе-винско земљиште, површине 00.13,18 ха. Почетна цена у износу 1.318.000,00 динара. Локација 5. – "ШЕОВАЦ", кат. парцела број 1879/25 КО Адрани, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.52,13 ха. Почетна цена у износу 10.426.000,00 динара. Локација 6. – "ШЕОВАЦ", кат. парцела број 1879/99 КО Адрани, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.30,55 ха. Почетна цена у износу 6.110.000,00 динара. Локација 7. – "ШЕОВАЦ", кат. парцела број 1879/100 КО Адрани, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.30,03 ха. Почетна цена у износу 6.006.000,00 динара. Локација 8. – "ШЕОВАЦ", кат. парцела број 1879/101 КО Адрани, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.61,96 ха. Почетна цена у износу 12.392.000,00 динара. Локација 9. – "ШЕОВАЦ", кат. парцела број 1879/102 КО Адрани, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.52,51 ха. Почетна цена у износу 10.502.000,00 динара. Локација 10. – "ШЕОВАЦ", кат. парцела број 1879/103 КО Адрани, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.52,23 ха. Почетна цена у износу 10.446.000,00 динара. Локација 11. – "СПОРТСКИ АЕРО-

ДРОМ", кат. парцела број 5297/81 КО Краљево, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 01.88,53 ха. Почетна цена у износу 9.426.000,00 динара (деветмилионачетри стодвадесетшестхиљада динара). Локација 12. – "СПОРТСКИ АЕРОДРОМ", кат. парцела број 5297/104 КО Краљево, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.49,31 ха. Почетна цена у износу 2.465.000,00 динара (двамилионачетристо шесдесетпетхиљада динара). Локација 13. – "СПОРТСКИ АЕРОДРОМ", кат. парцела број 5297/105 КО Краљево, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.34,43 ха. Почетна цена у износу 1.721.000,00 динара (милионседамстодвадесетједнахиљада динара). Локација 14. – "СПОРТСКИ АЕРОДРОМ", кат. парцела број 5297/106 КО Краљево, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.32,95 ха. Почетна цена у износу 1.647.000,00 динара (милионшесточетрдесетседамхиљада динара). Локација 15. – "СПОРТСКИ АЕРОДРОМ", кат. парцела број 5297/107 КО Краљево, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.45,07 ха. Почетна цена у износу 2.253.000,00 динара (двамилионадвестапедесеттрихиљаде динара). Локација 16. – "СПОРТСКИ АЕРОДРОМ", кат. парцела број 5297/108 КО Краљево, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.42,76 ха. Почетна цена у износу 2.138.000,00 динара (двамилионастодридесетосамхиљада динара). Локација 17. – "СПОРТСКИ АЕРОДРОМ", кат. парцела број 5297/109 КО Краљево, статус неиграђено грађевинско земљиште, површине 00.52,16 ха. Почетна цена у износу 2.608.000,00 динара (двамилионашестоосамхиљада динара), Правна лица учесници у конкурсу дају банкарски гаранцију на износ од 10 % почетне цене. Физичка лица могу дати гаранцију или уплатити депозит на рачун јавних прихода број 840-813141843-51 – примања од продаје осталих основних средстава у корист нивоа градова, по моделу број 97 са позивом на број 45050 у износу од 10% почетне цене. Учесници у поступку који нису изабрани као најпо-

вољнији понуђачи имају право на повраћај положеног депозита, односно на повраћај банкарске гаранције. Најповољнији понуђач који је одустао од понуде нема право на повраћај положеног депозита односно банкарска гаранција ће се наплатити у корист буџета града. Понуђач је у обавези да достави у понуди доказе о уплаћеном депозиту или банкарску гаранцију, решење Агенције за привредне регистре РС као доказ о обављању делатности или у случају када је понуђач физичко лице копију личне карте односно очитану чиповану личну карту. Понуђач је у обавези да достави понуду која је сачињена тако да понуђач даје једну понуду за једну локацију. Један понуђач може доставити понуду за више локација с тим што се мора поштовати принцип да се за сваку локацију понаособ, мора дати појединачна понуда са потребним доказима о уплати гарантног износа односно банкарске гаранције. Понуда мора бити написана читко и недвосмислено у погледу локације и износа, са назнаком пуне адресе понуђача. Једино ће се исправна понуда разматрати. На локацијама која се оглашавају предвиђена намена је пословање, односно изградња објеката намењених пословању, а ближа обавештења о намени могу се добити у Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено – комуналне делатности Градске управе града Краљева. Уговором ће се предвидети обавеза привођења планираној намени предметног земљишта у року од три године од дана закључења уговора. Уз понуду се доставља и изјава понуђача да прихвата обавезу уговарања и плаћања трошкова инфраструктуре, ЕДБ, ПТТ, топлификација, гасификација, водовод и канализација и др. (изјава о прихватању услова), као и друге услове предвиђене законом и Одлуком о грађевинском земљишту. ИСПРАВНОМ ПОНУДОМ сматра се понуда која је благовремена, која садржи доказ о уплати депозита, односно банкарску гаранцију, податке о понуђачу и изјаву да прихвата услове предвиђене законом, односно Одлуком о грађевинском земљишту. Понуда се доставља у затвореној ко-

верти са назнаком "за оглас за отуђење грађевинског земљишта – НЕ ОТВАРАТИ". Понуда се доставља Одељењу за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности Градске управе града Краљева, канцеларија број 8, зграда Скупштине града Краљева ради издавања потврде о пријему понуде са датумом и временом приспећа. Благовремена понуда је понуда која је предата до 21.09.2011. године до 13,00 часова у канцеларији број 8 надлежном органу и за коју је издата потврда о пријему. Понуда која је већ поднета не може се допуњавати или мењати, а доказ о уплаћеном депозиту, односно банкарска гаранција важи само за једну понуду. Отварање понуда обавиће се 21.09.2011. године са почетком у 14,00 часова у канцеларији број 224 зграда Скупштине града Краљева. Најповољнији понуђач је понуђач који је понудио највиши износ за локацију означену у понуди. У случају да више учесника достави понуде са истом висином, предност ће имати понуђач који је први доставио понуду, а у случају да више лица у исто време достави своје понуде, предност се даје учеснику који је дуже регистрован за обављање делатности. Обавештење о доношењу Одлуке о избору најповољнијег понуђача доставиће се свим учесницима у поступку писаним путем у року од 3 дана од њеног доношења. Градско веће града Краљева доноси на предлог Комисије решење о отуђењу грађевинског земљишта. Решење Градског већа о отуђењу грађевинског земљишта је коначно по истеку рока од 30 дана. Уговор о отуђењу грађеивнског земљишта се оверава у року од 15 дана по коначности решења о отуђењу грађевинског земљишта. Плаћање цене се вршти пре овере уговора. За све оно што није наведено у овом огласу у погледу отуђења грађевинског земљишта примењиваће се Закон и Одлука о грађевинском земљишту. Додатне информације могу се добити на телефон број 036/306-212 и на сајту града Краљева – www.kraljevo.org.


26

19. август 2011. Сећање 20. августа навршава се пет година од смрти наше драге

Дана 24. 08. 2011. године навршава се година од кад није са нама наш вољени

Драгомир Биорац

Цвете Игрутиновић

из Матарушке Бање

(рођ. Трифуновић)

Време никад неће избрисати сећање на тебе. Заувек ћеш живети у нашим срцима, вечно вољен и никад заборављен. По доброти те памтимо, од заборава чувамо, с тугом живимо без тебе.

Никада те нећемо заборавити. Увек си у нашим мислима. Супруг Мирко, брат Добривоје, сестре Зора и Љиља са породицама

Твоји најмилији: супруга Марија, ћерке Олгица и Оливера, зетови Небојша и Зоран, унук Марко и унука Маја

21. 08. 2011. навршава се седам тужних година од када је несрећним случајем изгубио живот

Тихомир Сарић

У суботу, 20.08. 2011. године навршава се шест месеци од смрти моје сестре

Љубице Михајловић

из Конарева

Време које пролази неће ублажити бол и избрисати сећања на тебе.

Док живимо ми који те неизмерно волимо, живиш и ти са нама. И овог 21. августа ћемо посетити твоју вечну кућу, залити је сузама и прекрити цвећем.

Твоја сестра са породицом

Породица

Вољеној супрузи, мајци и баки

Гордани Тошић

Гордани Тошић

из Краљева

рођ. Медић

даваћемо у суботу 20.08. 2011. год. у 11 сати на новом гробљу у Краљеву годишњи помен.

Увек вољена, никад не заборављена.

Лавица је имала срце за све нас осим за себе. Неутешна мајка Драгица, сестре Љиљана и Светлана, браћа Милан и Дејан

Михаило, Светозар и Николета

Сећање

Чака

Слободан Кувекаловић Боко 22.08.2009 – 22.08. 2011.

Сахит

1925 – 2011.

Драгиња 1927 – 1996.

С` великим поштовањем чувамо успомену.

Вољени се не заборављају, слике не бледе. Син Гане, ћерка Гордана са породицама

Гарон са породицом


27

19. август 2011.

НАЈДРАЖА МОЈА ЗВЕЗДО

Живка Манојловић 7.1. 1939 – 13 8. 2011.

Једна звезда је те ноћи пала с` неба... Нестала је тихо, без јаука, без суза у сјајном погледу... отишла је без и једног трептаја... Најдража моја звездо... да сам могла године свог живота бих ти дала... ал` да сам могла... Нисам ни слутила, ни осетила нисам... а када сам сазнала... била си већ пала... ал` увек остала да живиш у мени и нама... Најдража моја звездо... мајко моја... нека те анђели чувају и сачувају, кад ја нисам могла... За све ти, мајко, вечно хвала...

Твоја ћерка Снежа, унуке Нина и Маша и зет Нешо

IN MEMORIAM

У недељу 14. августа на Старом градском гробљу сахрањена је наша председница

Живка Манојловић (1939 – 2011.)

Становницима Месне заједнице „Стара чаршија“, нама, њеним сарадницима, и свим грађанима Краљева који су је познавали у сећању ће остати Живкина преданост у решавању проблема грађана и побољшању квалитета живота у Краљеву кога је неизмерно волела. Припадала је плејади друштвено – политичких радника са истанчаним нервом за народну муку и невољу и са невиђеном упорношћу у решавању проблема грађана. Била нам је и остала узор у друштвеном ангажману. Нека јој је вечна слава и хвала на свему! Савет Месне заједнице „Стара чаршија“


28

19. август 2011.

РУКОМЕТ Рукометаши Металца „упалили моторе“

ЧЕКАЈУЋИ ДВОРАНУ

- Рукометаши краљевачког Металца почели припреме за нову сезону Прве српске лиге група „Шумадија“. – Клуб из Доситејеве улице једини у Србији нема дворану за тренинге и одигравање утакмица. – У нову сезону са младим тимом, са потенцијалним појачањима могуће до Друге лиге Вечити бескућници или вечити српсколигаши. Који год синоним да употребите нећете погрешити, јер рукометаши Металца више од пола века играју на отвореном терену, немају салу за тренинг или одигравање утакмица у свом граду. То што је Краљево по питању спортске инфраструктуре још у средњем веку главни је разлог што рукометаши, без обзира на пласман, увек играју у најнижем степену такмичења. Прошле сезоне Металац је био пети у Првој српској лиги група „Шумадија“,а амбиције су пред почетак првенства биле веће. Овога пута на игралишту у Доситејевој улици нису се разметали бомбастим најавама свесни да у сезону улазе са јако младим тимом. - Сваки почетак је тежак, а ми буквално увек почињемо од нуле. Поседујемо добру рукометну школу, огроман таленат играча, велики ентузијазам је присутан, али без адекватних услова ми нисмо у стању да направимо корак напред – каже тренер рукометаша Металца Марко Прибаковић и наставља о припремама својих пулена Почели смо пре десетак дана, радимо на физичкој припреми која је база за оно што следи даље. Чека нас тешко такмичење у лиги коју најбоље познајемо, исти је број екипа, квалитет сличан прошлосезонском, а верујем да ми можемо и више од тог петог места на коме смо завршили претходно првенство. Играчки кадар Металца је незнатно промењен, али би, ако ангажовање неуморне управе уроди плодом, он могао бити и јачи за нову сезону. - Са почетком нове школске године ми увек губимо пар играча који одлазе на студије. Тако смо овога пута изгубили капитена Љубичића, најбољег играча прошле сезоне, који ће студирати у Београду и играти за РК Студентски град. Још пар играча због студија неће бити у

Вечити бескућници

тиму, а на другој страни активирали смо Александра Станића и Жарка Крџића, наше играче који су мало апстинирали. Добићемо и пивота из Врбаса који у Краљево долази због школовања, а очекујем да се у клуб врати Милош Јовановић из Слоге (Пожега). Ако све буде како очекујем, онда ћемо бити јачи него лане и верујем да би и резултат тима био бољи.

Краљевачки рукометаши ће све време тренирати у свом граду, за боље не знају, научили су и да не питају. Ипак, остаје нада да би могли направити корак напред. - Наравно, док је Металца постоји и амбиција да се упадне у виши ранг, Другу лигу. Покушаћемо то и овога пута. Да би све било како треба потребно је да се реализују најаве градских

На сваком тренингу рукометаша је увек присутна и Управа клуба. Њу чини пар људи везаних за овај клуб и спорт, који волонтерски и са огромним ентузијазмом чине надчовечанске напоре да одрже Металац на површини. - Вратио сам се у клуб који је моја друга кућа. Преузео сам функцију председника јер нико није хтео, а сачекали су ме дугови и услови рада какви су били и пре пола века. Дугове смо вратили, ова деца су суво злато, играју за чашу воде, ћуте и трпе. Због њих ми није тешко да се ангажујем, али жалосно је да за овај клуб нико у граду не мари, да је на маргини. За нову сезону смо обећали играчима тренерке и дресове и то смо обезбедили, а да ли ћемо моћи и патике, то је питање – без длаке на језику, какав је увек и био, говори Топлица Петковић, председник РК Металац. челника да ће нова Хала спортова бити готова до јесени следеће године. У том случају не само што би играли Другу лигу, већ би били јак и стабилан клуб који би могао и више и боље – закључује Марко Прибаковић тренер РК Металац. Нова сезона у првој српској

лиги група „Шумадија“ почиње крајем септембра. Металац ће, док буде могао, ривале дочекивати на свом игралишту, популарној „Зеленгори“, а када дођу хладни дани Краљевчани ће бити домаћини у Трстенику. А. Даишевић

Фудбал: Квалитетна фудбалска лига Србије

ПИОНИРИ СЛОГЕ ДОЧЕКУЈУ ЛОЗНИЦУ Пауза је завршена, прошле су и припреме и сада ће се видети ко је и колико урадио. Нова сезона у Квалитетној фудбалској лиги Србије почиње овог викенда, а нестрпљиво је ишчекују краљевачки љубитељи фудбала. Слога је један од ретких клубова у овој нашој земљи „међу шљивама“ која има све три селекције у елити, ради се добро, а податак да више од пола првог тима чине дечаци потекли из млађих селекција клуба из Индустријске довољно говори. У нову сезону све три селекције „белих“ улазе са новим тимовима. Највише се очекује од омладинаца, јер већи део тима чине играчи који су прикључени првом тиму, па ће им матине утакмице са својим вршњацима бити права улазница за дрес првотимаца. - Наше амбиције су јасне, стварати играче за први тим и задржати све три селекције у елит-

ном рангу такмичења. У сезону улазимо са промењеним тимовима, али смо се за то на време спремали и већ су неки дечаци осетили барут битака у Квалитетној фудбалској лиги Србије. Омладинце ће водити Дарко Луковић који је протекле сезоне радио са кадетима и највећи број те деце сада су у овој категорији. Очекујемо добре игре и пласман, јер верујем да имамо добру генерацију играча. Надам се да нећемо бити у ситуацији као лане када смо у последњем колу решили питање опстанка – каже Дејан Ђилас један од координатора млађих селекција ФК Слога. У 1. колу омладинци „белих“ гостују ивањичком Јавору. Кадетска екипа Слоге претрпела је доста измена, не само у играчком кадру, већ и на клупи. Великим напором у Слоги успели су да приволе Владислава Ђукића да седне на тренерску клупу и води ову генерацију играча.

Бивши голгетер Гоча, Слоге, Напретка, Партизана, признати интернационалац и сада тренер се тако враћа у Индустријску улицу после више од три деценије. Очекивања су велика. - Сигурно да је долазак Владе Ђукића највеће појачање, али и генерација играча са којом ће радити је врло даровита. Има ту пионира од прошле сезоне који су били наша најбоља селекција, а има и нове деце. Спремали смо се, тренирали и верујем да ћемо бити пласирани у горњој половини табеле. Наравно, и овде је циљ стварати играче који би већ колико сутра могли у конкуренцију за први тим – оцењује могућности кадетског тима Слоге Дејан Ђилас. У 1. колу Квалитетне лиге Србије кадети Слоге гостују комшијама из Чачка, екипи Борца. Пионири Слоге су прошле сезоне били најбоља селекција „белих“, а у нову сезону улазе са

потпуно новим тимом. Са клупе ће их, као и прошле сезоне, водити млади Новица Станчић. - Како се ради о новој, млађој генерацији играча, не очекујемо резултате и пласман раван прошлосезонском, али убеђен сам да можемо бити у горњој поливини табеле или далеко од опасне зоне. Међу овим дечацима има потенцијала, вреди погледати њихове утакмице, јер се доста тога може видети – закључује Дејан Ђилас координатор млађих Слогиних селекција. Пионири Слоге у 1. колу играју пред својим навијачима против Лознице,а сусрет је заказан у 13 часова на игралишту Карађорђа у Рибници. Већ у среду 24. августа на програму је ванредно коло када ће омладинци и кадети Слоге угостити вршњаке БСК из Борче, док ће пионири у госте дебитанту у лиги шабачком Савацијуму. А. Даишевић


29

19. август 2011.

БИЦИКЛИЗАМ

ОДБОЈКА

Одбојкашки турнир на песку „Женева 2011.“ КРАЉЕВЧАНИ НА ЕВРОПСКИМ ДРУМОВИМА БИЋАНИН И ЈАНИЋИЈЕВИЋ ПОБЕДНИЦИ - Турнир који организује група младих заљубљеника у овај спорт прерастао оквире града. – Предраг Бићанин и Мићо Јанићијевић, одбојкаши Рибнице, победници у мушком делу, а Марија Шејат и Ксенија Алексић у женском делу турнира. – Први пут играни микс дублови, победили Мићо Јанићијевић и Кристина Медановић

Претходног викенда најбо љи краљевачки бициклисти су имали наступе на европским друмовима. Балкански првак Милош Борисављевић је на међународној трци у Италији „Трофеј Ботекија“ заузео 25. место у конкуренцији 200 бициклиста. На међународној трци „Тур д' Секерланд“ која се возила у Румунији Марко Станковић је на крају завршио на 42. месту, а у једној етапи заузео је 9. место. Истовремено, Стефан Филиповић као репрезентативац Србије наступа у Аустрији у ка-

детској трци АСВО Југен Тур која се бодује за Светски Куп. Јелена Ерић, првак Србије у женској конкуренцији, такође се налази у Аустрији где ће учествовати на кадетском Првенству Европе у планинском бициклизму. На овом такмичењу, које се одржава у близини Граца, млада спортисткиња из града на Ибру ће учествовати са позајмљеном бициклом. БК Металац из Краљева је тренутно водећи клуб у Србији по броју репрезентативаца у свим узрастима. А.Д.

Хуманитарна акција Спортског центра „Ибар“

ЗА ИРЕНУ И МИРЈАНУ

Традиционални турнир у одбојци на песку „Женева 2011.“ одржан је претходног викенда на терену код Мирине чесме. Сјајно организован турнир окупио је велики број играча у обе конкуренције. У мушком финалу одбојкаши краљевачке Рибнице Мићо Јанићијевић и Предраг Бићанин победили су пар Љубичић/Симовић са 2-0 по сетовима 21-14, 21-18. - Презадовољан сам. Ово ми је друго учешће и друга победа на овом турниру који је из године у годину све јачи и квалитетнији. Посебно је тешко било у полуфиналу и самом финалу. Морали смо много снаге да уложимо да дођемо до тријумфа. После свега окрећемо се обавезама у клубу,а наредног лета све испочетка – каже Предраг Бићанин, део победничког тандема овогодишњег турнира „Женева 2011.“ У женском финалу такође су виђена два сета, а Марија Шејат и Ксенија Алексић су победиле пар Живановић/Гаљак са 21-14, 21-19. - Једно дивно искуство, поготово када учешће завршите тријумфом. Било је лепо, дошла сам најпре због дружења, али и одбојке која је мој спорт. Много ми је драг овај успех и чињеница да сам проглашена за најбољу играчицу на турниру – није скривала задовољство Марија Шејат. По први пут у ових шест година, колико се турнир код Ми-

рине чесме одржава, организовано је такмичење у миксу. Пар Мићо Јанићијевић и Кристина Медановић је са 2-0, по сетовима 21-13, 21-17, био бољи од пара Нина Коцић и Ненад Димић. - Било је ово моје премијерно учешће на овом турниру и одмах победа. Наравно, срећна сам. Било је лепо, играла се добра одбојка, амбијент је био сјајан, дружили смо се. Захвалила бих се организатору, али и мом тренеру Анђелки Тијанић која нам је омогућила да се појавимо на турниру. Наредног лета ћу сигурно бити поново овде, да браним титулу, наравно – закључила је Кристина Медановић, млада одбојкашица краљевачког Гимназијалца. Да се традиција испоштује у потпуности, после свечаног затварања турнира уследила је и журка на плажи. Турнир „Же-

нева 2011.“ у правом смислу речи је градски турнир, подржали су га локална самоуправа и бројни спонзори,а циљ организатора је да наредних година учесници буду и из других градова Србије. - Уложили смо велики напор да ове године будемо бољи и успешнији него лане и генерално је циљ да сваке године турнир буде јачи и квалитетнији. Уређењем леве обале Ибра простор код Мирине чесме је променио изглед, терен је потпуно сређен, ограђен, један знатно другачији и бољи амбијент. Мислим да смо превазишли градске оквире и покушаћемо да наредног лета приволимо играче из других градова Србије да буду наши гости – каже ПР менаџер турнира Миљан Станојевић. А. Даишевић

ПЛИВАЊЕ У акцију прикупљања средстaва неопходних за лечење две суграђанке, Ирене Пауновић и Мирјане Ерцег Михајловић, укључио се и Спортски центар „Ибар“. Током две вечери организовано је ноћно купање на градском базену, а сав приход намењен је њиховом лечењу. Износ од 65 хиљада динара, колико је прикупљено, подељен је на два једнака дела, а ових дана се очекује, ако то временски услови буду дозволили, да се акција понови. Хуманитарна акција је добро организована, цена улазнице увећана је за половину од редовне, а велики број суграђана дошао је само да куповином улазнице помогне лечење. Т.Р. М.Р.

КРАЉЕВЧАНИ НАЈБОЉИ У ЈАГОДИНИ Јагодина је протеклог викенда била домаћин 8. по реду међународног пливачког митинга „АКВА 235“ који је окупио 31 клуб са преко 400 учесниика. Стефан Кујунџић из ВПК Краљево освојио је златну

медаљу на 50 метара краул и бронзу на дупло дужој деоници. Његова клупска другарица Невена Станишић је освојила злато на 200 метара мешовито, док је Кристина Пантовић освојила сребро на 50 метара леђно и

бронзу на 50 метара делфин. ВПК Краљево био је најбољи у екипној конкуренцији и клуб са највише учесника на овом митингу, па је признање добила и тренер Милица Милановић. А. Даишевић


30

19. август 2011.

ФУДБАЛ

,Прва

лига Србије у фудбалу

СЛОГА ПОДБАЦИЛА У НИШУ

- У мечу 1. кола Синђелић (Ниш) – Слога 2-0 (0-0). – Апсолутно заслужен пораз, Слога без напада, без шута на гол. – На премијери пред краљевачком публиком „бели“ дочекују Телеоптик (недеља 17:30ч) После напорних припрема и одлично одиграних последњих контролних утакмица спортска јавност Краљева са великим надањима испратила је фудбалере Слоге на премијерно гостовање у Ниш. Очекивало се против неугодног Синђелића да „бели“ могу барем до бода, што би био одличан старт сезоне. Показало се да су нишки „орлићи“ тврд орах за краљевачке фудбалере који су по свему приказаном заслужили пораз од 2-0 (0-0). На стадиону „Делијски Вис“, пред одлично попуњеном трибином пробирљивом нишком публиком, одигран је првенствени меч који се неће дуго памтити, али у коме је домаћин био бољи ривал, нарочито у другом полувремену. - Нема неке велике философије,

нити треба бити претерано паметан у анализи меча и закључити да је победио срчанији тим. Синђелић се представио у лепом светлу, играли су боље, више трчали, више желели победу и искористили наше две кардиналне грешке, постигли јако лепе голове и заслужено победили. Домаћину капа доле, а ми ћемо се на првом тренингу позабавити нашим учинком – јасно поручује Драган Јовановић тренер краљевачке Слоге. Од старта утакмице мало тога је функционисало у игри Краљевчана,а податак да за 90 минута ни једном нису угорзили гол беспосленог вратара Петра Јокића довољно говори. - То је баш поражавајуће. Догоди се лош дан екипе, да нешто не

иде, али морали смо бити агресивнији и конкретнији у нападу. Вероватно да би тада и слика овог пораза била другачија. Препустили смо домаћину да игра, нисмо испоштовали замисли у припреми за меч... Има доста тога за анализу. Нико неће бити поштеђен, ни ја, свакоме у лице ће бити саопштено где је грешио. Не крије стратег „белих“ разочарање издањем својих пулена на старту сезоне, али упркос свему „главе неће летети“? - Клупско руководство и ја верујемо овом тиму и овим играчима. Знам колико смо радили и колико можемо. То се није видело у првом колу, подбацили смо, али првенство није завршено. Тек је почело и пред нама је још много тешких битака,

морамо брзо да се опоравимо и кренемо напред. Имамо снаге и квалитета, добро радимо и убеђен сам да ће играчи већ у наредном сусрету показати право лице. Не треба сметнути са ума да је сусрет у Нишу био деби на великој сцени за већину првотимаца Слоге, изузетно младих играча, па је разумљив страх који је код њих био изражен. Из премијерног пораза треба извући поуке, схватити да само максималним залагањем, борбеношћу и хтењем може да се оствари жељени резултат. И то мора да уради цео тим, свих 11 фудбалера. Поучени оном да није важно колико си пута пао, него колико си пута устао после тога, у Слоги морају да се окрену премијерном мечу пред својим навијачима. У недељу

на Градски стадион (недеља 17:30ч) стиже Телеоптик, филијала београдског Партизана. Земунци су пре две године били једна од ретких екипа са којима је Слога имала позитиван биланс (реми у гостима и победа у Краљеву). - Долази нам одличан тим, фудбалски писмен, сјајни млади играчи, обучени у Партизановој школи. Стартовали су успешно и сигурно је да ће на нашој трави бити растерећенији, док је пред нама императив победе и наравно обавеза да се одигра много боље него у првом колу. Позивам и навијаче да нам помогну, јер само заједно можемо стићи до постављеног циља – закључује Драган Јовановић шеф струке краљевачке Слоге. А. Даишевић

Моравска фудбалска зона

МЕТАЛАЦ И МЛАДОСТ БРАНЕ ЧАСТ КРАЉЕВА

- Краљевачки Металац и Младост из Опланића, као и претходне сезоне, представљају Краљево у Моравској зони. - У 1. колу Мокра Гора-Металац (субота 17ч), Тутин-Младост (О) (недеља 17ч)

Првенство Моравске фудбалске зоне почиње овог викенда,а као и претходне такмчарске сезоне част краљевачког фудбала браниће два тима, Металац и Младост из Опланића. Док је Металац дугогодишњи српсколигаш и клуб са традицијом и репутацијом, Младост је другу годину за редом добила на поклон да се такмичи у лиги из које је резултатски испадала. Прошле године одустајање чачанског Аутопревоза, а ове године Будућности из Конарева омогућило је „пескарима“ да задрже статус зонаша. Ове такмичарске сезоне више је кандидата за првака, а највеће шансе дају се Бану из Рашке и Мокрој Гори из Зубиног Потока. Из прикрајка вреба Јошаница из Новог Пазара, док су новајлије у лиги Пријевор (Моравички Округ) и Слобода из Грбице (Крагујевац). Нову, другу узастопну сезону у зони „Морава“ фудбалери Металца отвориће премијерном утакмицом у Зубином Потоку против домаће Мокре Горе. Подмлађени и у великој мери реновирани састав екипе са краљевачке Ложионице, предвођен Сретеном Аврамовићем, новим

шефом стручног штаба, покушаће да на веома тешком гостовању избори позитиван резултат. - Због касног почетка припрема, у заостатку смо неких десетак тренинга, тако да овај меч неће пружити праву слику наших могућности. Гостујемо тврдој, веома незгодној екипи која ретко препушта бодове код куће и која је, по мом мишљењу, уз Бане из Рашке један од главних фаворита за сам врх табеле – каже Сретен Аврамовић, тренер Металца. Прошлу сезону Краљевчани су завршили на 12. месту, што је по речима новог тренера испод нивоа екипе која по угледу и традицији заслужује много више. - Сигуран опстанак је изборен тек у самом финишу, што је за Металац недопустиво. Доста ствари мора да се промени у главама играча, на првом месту морају да имају бољи приступ према игри и дресу који носе, да унесу више такмичарског духа и да буду много дисциплинованији – додаје Аврамовић. Из прошлогодишњег састава Металца су, осим тренера Петра Ђекића, током летње паузе напустили

клуб голман Вујанац као и стандардни првотимци Саздов, Аврамовић, Усиљанин и Ђорђевић. Уз неафирмисане играче из локалних клубова и неколицине омладинаца прикључених првом тиму, на Ложионицу су из комшилука, прволигаша Слоге, стигли млади Лазар Вулић и Милош Милојевић. Уз староседеоце Барјактаревића, Белопавловића, Драшковића, Обреновића, Павловића и Ивановића они би требало да чине и окосницу екипе у наредној сезони. - Прелазни рок још траје тако да су у складу са, истина тешком финансијском ситуацијом могуће још неке промене. Све што љубитељима

фудбала из града на Ибру могу да обећам је да ћемо играти борбено, одговорно и дисциплиновано, а резултат, надам се, неће изостати – закључио је нови шеф струке Металца. Младост из Опланића је извршила потпуни ремонт. За разлику од претходне године овај сеоски спортски колектив је на време сазнао свој статус, па су и припреме за трећи узастопни наступ у зони почеле на време. Прошлу сезону „пескари“ су завршили на претпоследњем 15. месту, било је много ствари које ће црним словима бити уписане у анале клуба, али у Опланићима су решили да промене

плочу. За новог тренера изабран је некадашњи фудбалер краљевачке Слоге и донедавни тренер омладинаца овог клуба Горан Тасић. - Припреме смо завршили, али нисмо све одрадили. У ходу смо тренирали и вршили селекцију играча, из прошле сезоне су остала само три фудбалера, а већи број новајлија се касно прикључио. У припремном периоду су игре осцилирале, што је разумљиво, али очекујем да ћемо бити бољи него лане. Мислим да Младост неће бити у доњем дому, да се нећемо борити за опстанак – уверава Горан Тасић нови тренер Опланићана. На старту сезоне Младост гостује старом знанцу, екипи Тутина? Младост су за нову сезону појачали млади играчи Гуњић, Парезановић, Живаљевић из Слоге, али и плејада играча са искуством, па је реално да су „пескари“ сада јачи него прошле сезоне. Све ће се ипак видети на терену. Утакмица Мокра Гора-Металац игра се у суботу, док Тутин-Младост играју у недељу од 17 часова. Г. Ћировић, А. Даишевић Фото: М. Радовановић


31

19. август 2011.

ФУДБАЛ Ново првенство Окружне, Међуопштинске и Општинске фудбалске лиге

„БУБАМАРА“ КРЕЋЕ У СУБОТУ - Овог викенда почиње ново фудбалско првеснтво у три најнижа степена такмичења. – У Окружној лиги више кандидата за првака, новајлије спремају изненађења. – У МОЛ Краљево Н.Д. 2011 из Новог Пазара уместо Олимпика, Магнохром рачуна на експресан повратак у Округ. – У Општинској лиги поново Пролетер из Печенога, Поповићи, али и новоформирани Рас из Новог Пазара Љубитељи фудбала у Краљеву и Рашком Округу су чекали и коначно дочекали да крене нова борба за бодове. Са нестрпљењем се чекају прве утакмице у Окружној, Међуопштинској (МОЛ) и Општинској фудбалској лиги, где је поново много кандидата за првака, али и оних који стрепе за свој статус. Општа карактеристикабеспарица је погодила све фудбалске клубове, па ни ове године не би било изенађење да неко одустане пре времена. Окружна лига није претрпела велике промене. Прошлосезонски шампион Будућ ност из Конарева због беспарице није отишао у виши степен такмичења, па ће и ове године бити у старом друштву. Кандидата за првака је више, ту су Карађорђе из Рибнице, Рудар из Баљевца, Грдица, увек неугодна Браћа Вуковић из Лађеваца, али из другог плана прете некадашњи српсколигаши Гоч из Врњачке Бање и Краљево Хајдук из Јарчујака, као и новајлије Полет из Ратине и Рибница из Јовца. Наравно, изненађења су увек могућа и после неколико кола ситуација ће бити јаснија. У 1. колу првенства Окружне фудбалске лиге састају се, у суботу: Карађорђе-Раднички и Грдица-Рудар. У недељу играју: Радник-Гоч, Браћа ВуковићБорац (Адрани), Краљево Хајдук-Ибар, Полет-Матаруге, Рибница-Борац (Вранеши) и Будућност-Морава (Сирча). Све утакмице се играју од 17 часова. Међуопштинска фудбалска лига биће јако интересантна, можда и занимљивија него претходна сезона, јер се очекује да више екипа води битку за прва два места која воде у виши степен такмичења. Новина је нестајање са фудбалске мапе Олимпика из Новог Пазара, а сада је ту Н.Д. 2011. такође из града на Јошаници. Највеће амбиције има Магнохром, који је

лане испао из Окружне лиге и сада би „ватросталци“ експресно да се врате у пробрано друштво. На том путу стоји им неколико препрека, екипа које такође рефлектују да би могле степеник више. Прошле сезоне су одлично играли Чибуковац, Гранит, па и нови клуб из Новог Пазара, али своју шансу ће тражити Морава из Мрсаћа, Напредак, као и новајлије Тавник и Звезда из Чукујевца. - Прошле сезоне су се брзо издвојили Полет, Рибница и Олимпик, али ове сезоне очекујем да ће бити много неизвесније. У МОЛ Краљево се игра добар фудбал, има шта да се види, а и клубови се труде да поправе инфраструктуру, да имају боље услове. Све то је за похвалу, јер општа беспарица погађа све, поготово спорт. Клубови некако живе и верујем да ће преживети, до бољих времена – каже комесар за такмичење ФСО Краљево Драшко Ђорђевић. У 1. колу МОЛ Краљево све утакмице се играју у недељу од 17 часова,а састају се: ЛазљацЧибуковац, Јединство-Гранит, Жича-Гружа, Шумадија-Младост (Врдила), Врњци-Н.Д. 2011, Морава (Мрсаћ)-Млада Крила, Звезда-Магнохром и Тавник-Напредак. Најнижи степен такмичења Општинска фудбалска лига претходних година је била позната као полигон за бројна експериментисања. Клубови су почињали и престајали како се коме свидело, лига се играла са непарним бројем клубова, али је опет такмичење било инетересантно и до последњег кола неизвесно. - У новом првенству лига ће бројати 16 клубова. Пролетер Ласта је прошле сезоне напустила Окружну лигу и аутоматски је пребачена у најнижи степен такмичења. Клуб се раздвојио, сада је то само Пролетер из Печенога који ће као домаћин своје утакмице играти

у Витановцу. Поповићи су прошле сезоне иступили на половини првенства Општинске лиге, али се сада враћају, док је нови клуб Рас из Новог Пазара. Најављивали су поновно покретање рада и давно угашени клубови Ласта из Витковца и Слога из Обрве, али то се ове сезоне није десило. Биће интересантно, видећемо колико ће клубови издржати, али очекујем да буде све у духу фер плеја и строгих правила фудбалске игре – закључује

Драшко Ђорђевић. Летимични поглед на листу учесника Општинске лиге говори да је много кандидата за прва два места. Своју шансу чекају Милочајац, Каблар, Будућност из Самаила, Богутовачка Бања, Партизан из Врбе, Омладинац из Дракчића, све староседеоци и екипе са традицијом, али поглед ка врху имају Рас, Пролетер из Печенога и Јединство из Годачице. Много је клубова без свог игралишта па ће Пролетер играти на терену у

Витановцу, Стара Чаршија на терену у Врби,а Јово Курсула на терену у Милочају. У 1. колу Општинске фудбалске лиге, у суботу играју Стара Чаршија-Стубал и Богутовачка Бања-Јово Курсула. У недељу играју МилочајацЈединство (Годачица) (11ч), Поповићи-Мусина Река, Каблар -Омладинац, Прогорелица-Рас, Будућност (Самаила)-Пролетер и Партизан -Згодачица (17ч). А. Даишевић

Фудбалска панорама

ТУРНИРИ КАО УВОД У НОВУ СЕЗОНУ

Серијом фудбалских турнира претходног викенда окончане су припреме фудбалских екипа са простора Рашког Округа, а већ овог викенда почиње нова фудбалска сезона. На игралишту код Старог аеродрома одигран је 4. меморијални турнир „Мирослав Ковачевић-Дреле“. Поред домаћина ФК Магнохром (МОЛ) учествовали су зонаш Младост (Опланићи), Окружни лигаш Полет (Ратина) и екипа Врњаца (МОЛ). Првог дана Полет из Ратине и Младост из Опланића су одиграли без голова 0-0,а после једанаестераца победили су Ратињани резултатом 4-2. Магнохром је убедљиво поразио Врњце резултатом 7-3. Сенку на овај турнир бацили су Врњчани који се нису појавили у мечу за 3. место, па су „пескари“ меч добили службеним резултатом 3-0. Финални меч био је врло занимљив, „ватросталци“ су се испрсили пред новим Окружним лигашем, али је Полет ипак славио победу резултатом 3-1. За најбољег играча 4. меморијала „Мирослав Ковачевић-Дреле“ прогла-

шен је Марко Маринковић (Полет), док је са 3 постигнута гола најбољи стрелац турнира Предраг Терзић (Магнохром). За најбољег голмана проглашен је Никола Павловић (Полет). Традиционални меморијални турнир претходнoг викенда био је на програму и у Конареву. Организатор и несуђени зонаш Будућност је угостила још три ривала из Окружне фудбалске лиге Ибар (Матарушка Бања), Грдица и Борац (Адрани). У полуфиналним сусретима Грдица је победила Ибар са 2-1, док је Будућност декласирала Адранце резултатом 6-1. У борби за треће место Борац из Адрана је победио Ибар са 1-0, док је финале између Будућности и Грдице (баш као и последњи дуел ова два тима у последњем колу протеклог првенства п.а.) завршен без победника 1-1. Са „беле тачке“ успешнији су били Конаревци и славили победу резултатом 54. За најбољег играча турнира проглашен је Бранко Луковић, најбољи стрелац (два постигнута гола) је Саво Миљковић,

док је најбољи голман Благоје Гавриловић, сви из редова ФК Будућност. У Конареву је овај турнир искоришћен да би се јавности представили обимни радови на клупским просторијама које ће наступајућу сезону дочекати у новом руху захваљујући великој помоћи Мила Вујовића. На Буњачком Брду, популарној „Блатуши“ одржан је традиционални 20. по реду меморијални турнир у организацији ФК Карађорђе. Поред домаћина учествовали су нови Окружни лигаш Рибница из Јовца, те Краљево Хајдук из Јарчујака и Борац из Вранеша. У мечевима првог дана Карађорђе је победио комшије из Јовца резултатом 2-1, док је Борац из Вранеша био бољи од Краљево Хајдука резултатом 20. У борби за треће место Рибница је надвисила „хајдуке“ и славила победу 4-3, док је Карађорђе убедљиво победио екипу из Вранеша у финалу резултатом 5-0. На овом турниру за најбољег играча проглашен је Марко Матовић из ФК Карађорђе. А. Даишевић


32

19. август 2011.

ВАТЕРПОЛО Друга ватерполо лига Србије

НИКОЛА БУЛАТОВИЋ СРУШИО СЕНТУ

- После одличне игре, праве драме и два продужетка ватерполисти Краљева победили Сенту 16-6 и надокнадили минус од девет голова из првог меча четвртфинала плеј-офа Друге лиге Србије. – Јунак велике победе 16-годишњи Никола Булатовић стрелац 7 голова. – Овог викенда фајнал фор за првака Друге лиге у Краљеву, Параћин-Врачар (субота 18ч), Краљево-Пролетер (субота 20ч) Много спортских драма памти град на Ибру, а нову су режирали ватерполисти Краљева и Сенте. У реванш мечу четвртфинала плеј-офа Друге ватреполо лиге Србије „делфини са Ибра“ су ушли са огромним минусом из првог сусрета који су изгубили 13-4. Чинило се да ће реванш бити само формалност, али су пулени Бојана Новоселца показали да нема немогућих мисија. Уз велику подршку са трибина, константан пресинг, много пливања и велику енергију, предност Сенте се топила из минута у минут. После прве четвртине било је 40, а ни резултат друге четвртине 1-1 није поколебао Краљевчане. Последње две деонице су донеле много узбуђења, велику драму и на крају победу Краљева 14-5. Разлика је била истоветна првом огледу два тима, па су играна два продужетка по три минута. Захваљујући распуцаном Николи Булатовићу, који је постигао 7 голова, домаћи су стигли до жељених 10 голова разлике. На семафору је засијало 16-6 и славље је могло да почне. - Имали смо трему пред овај меч, а било је и страха. У Сенти смо доживели први пораз ове сезоне, и још са девет разлике, али смо знали да то није прави однос квалитета два тима. Желели смо реванш, надали се, али нико није смео гласно да каже да можемо до убедљиве победе. Дали смо максимум и испла-

тило се – каже играч реванш утакмице са Сентом Никола Булатовић. Шеснаестогодишњи Суботичанин, који је овог лета стигао као појачање Краљева за летњу лигу, показао је раскошан таленат и велике могућности. Сваки гол знао је да прослави са клупским друговима и навијачима. - Атмосфера у клубу је сјајна и заиста су тачне оне приче за навијаче у Краљеву, поготово на ватерполо утакмицама. Носили су нас до тријумфа, поготово када би Сента смањивала предност, а

ВПК КРАЉЕВО – ВК СЕНТА 16 – 6 (4-0, 1-1, 4-1, 5-3; 0-0, 2-1) Пливалиште: Градског базена Гледалаца: 300 Судије: Јованчевић (Врњачка Бања), Станојевић (Ниш) Играч више: Краљево 11 (4), Сента 1 (1) Петерци: Краљево 2 (2) ВПК КРАЉЕВО: Ћаласан, Булатовић 7, Ј. Чабрило, Ћирић 2, М. Чабрило, Бодражић, Генчевић 2, Симић 2, Боловић 2, Балтић 1, Ни. Каљевић, Розгић, Не. Каљевић, Срећковић Тренер: Б. Новоселац ВК СЕНТА: Ујхази, Клошак, Борош, Сабо 3, Бабин 1, Хиреш, Молнар, Баричек, Копас, Хевер, Миљковић, Ленђел 2, Лоцки, Шереги Тренер: Л. Тот

хук са трибине је брисао нервозу. Заиста смо били силно мотивисани и заслужено смо победили. Победом против Сенте Краљево је изборило учешће на завршном турниру четири најбоље екипе Друге лиге где ће се још појавити београдски Врачар, Параћин и Пролетер из

Појачања ВПК Краљево је овог лета два значајна појачања добио са севера Бачке. Поред голмана Страхиње Ћаласана крај Ибра је стигао и Никола Булатовић. - Имам 16 година, пет година тренирам у Спартаку. Добио сам позив да лето проведем у Краљеву и прихватио. Нисам се покајао, сјајно сам прихваћен, дивна је атмосфера, на путу смо да освојимо титулу и сигурно је да ћу се у Краљево стално враћати. Много је лепо овде – наглашава Никола Булатовић.

Зрењанина. - Много смо добро одрадили сезону, у групи били неприкосновени, и не видим ни један разлог да сада станемо. Овај тим има квалитета да врати титулу у Краљево. Поштујем све ривале, знам да ће бити тешко, али играмо на нашем базену, пред нашим навијачима и сигуран сам да ћемо пригрлити велики пехар – самоуверен је и велики оптимиста Никола Булатовић ватерполиста Краљева. Фајнал фор Друге ватерполо лиге Србије на програму је 20. и 21. августа у Краљеву. Већ је познато да ће се у полуфиналу састати Параћин-Врачар и Краљево-Пролетер. - Сваки завршни турнир је прича за себе и увек је квалитетан. Овога пута у Краљеву ће играти први и четврти из групе „Југ“ и други и трећи из групе „Север“, није прошао Таш који је био првопласиран на „Северу“. То говори о квалитету ривала, али ја верујем у момке које тренирам, знам колико су себе уложили у све, и надам се повољном исходу. За нас је велика предност што ће се фајнал

фор играти у нашем базену – наглашава Бојан Новоселац тренер ВПК Краљево. А. Даишевић Фото: М. Радовановић

Реванш Пораз у Сенти, у првом мечу четвртфинала плеј-офа многе је изненадио, а поготово сам резултат 13-4 за домаћина. - Ми смо у Сенту отишли без четири играча из поставе, а и остатак тима је имао здравствене тегобе. Наравно, не тражим алиби у томе. Био је то један од оних утакмица када противника све хоће. Притом смо у Сенти играли у јодној води, уском базену, нисмо се снашли у таквим условима – коменатрише Бојан Новоселац и додаје: - Био сам уверен да можемо да надокнадимо минус, причао сам са играчима, послушали су ме, и ето победили смо у реваншу убедљиво.

IN 2975  

Ibarske novosti

IN 2975  

Ibarske novosti