Page 1

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2972, 29. јул 2011, 30 дин, Излази петком

Покренута производња у ФЕТП „Магнохром“

ТЕНДЕР ДО КРАЈА ГОДИНЕ

У Фабрици електротермичких грејних плоча. плоча годишње, до краја ове гопроизвода „Магнохром“ после троОчекује се да на линији, на којој дине 35 радника направи двеста годишње паузе пуштена у рад ли- се нeкада производило милион и хиљада јединица овог производа. нија за производњу ватросталних 600 хиљада ватросталних грејних стр. 9 Интервју: Сава Анђелковић, бивши глумац, доцент на Универзитету Париз 4-Сорбона

ОД ГЛУМЦА АМАТЕРА ДО ДОКТОРА НАУКА

стр. 4

Услед разлике у цени монтажних кућа

НЕСТАЛО СКОРО 100 КМ ПУТА

стр. 7

Почела санација школских објеката

КАШЊЕЊЕ ЗБОГ ПРОЦЕДУРЕ

стр. 18

Ескалација сукоба на северу Косова и Метохије

ЈАРИЊЕ У ПЛАМЕНУ

стр. 2


2

29. јул 2011.

Ескалација сукоба на северу Косова и Метохије

ЈАРИЊЕ У ПЛАМЕНУ

- Непознате маскиране особе запалиле објекте на административном прелазу Јариње на северу Косова и Метохије. – Током бурних и драматичних дешавања контролу прелаза преузеле јединице КФОР-а. – Саобраћај путничких возила одвија се несметано Напетост која је неколико дана владала на административном прелазу према Аутономној покрајини Косово и Метохија кулминирала је сукобима у којима је изгубљен један људски живот. У тренутку када су косовски специјалци покушали да заузму царинске објекте на два административна прелаза, Брњак и Јариње, дошло је до сукоба са становништвом које је тешком механизацијом блокирало путеве. Током читавог дана у среду трајали су преговори Београда и Приштине уз посредовање представника КФОР-а Ерхарда Билера. У тренутку када се чинило да се преговори одвијају повољно и да су припадници косовске специјалне полиције одустали од првобитне намере, група маскираних екстремиста је запалила објекте на прелазу Јариње. Неколико десетина маскираних људи са бакљама упало је око 19 часова на прелаз Јариње. Разбили су стакла на објектима на које су бацали „молотовљеве коктеле“ и бакље, а демолирање се наставило уз помоћ булдожера. „Молотовљев коктел“ је бачен и на базу КФОР-а, а чули су се и пуцњи из аутоматског оружја. Председник Србије Борис Тадић је захтевао "моментални прекид насиља на административном прелазу Јариње и позвао наше грађане на Косову на присебност, уздржаност и мир" уз констатацију да екстремисти и хулигани својим насилничким потезима раде против интереса грађана и државе Србије и прудружују се екстремистима са албанске стране који желе да унилатералним актима и наси-

љем прекину мировни процес, дијалог Београда и Приштине. Општинско веће северног дела Косовске Митровице увело је ванредно стање у општини због погоршане безбедносне ситуације на северу покрајине.

Ванредно стање подразумева ограничење рада угоститељских објеката на период од 7 до 15 сати, а у случају да се одлука Већа не спроведе, према прекршиоцима биће предузете предвиђене законске мере.

- После овога што се десило, могу само да кажем да је Приштина добила управо оно што је хтела. Ово што се десило је чин екстремиста и сигурно неће помоћи нашим настојањима да проблем решимо онако како смо желели - рекао је на Јарињу, шеф преговарачког тима Србије Борко Стефановић. До инцидента је дошло у тренутку када је требало да почне нови круг преговора са генералом Билером и када су две стране биле надомак коначног споразума. Министар за Косово Горан Богдановић изјавио је да је шокиран што су екстремисти на северу Косова запалили прелаз Јариње према централној Србији, оценивши да су изазива-

КФОР КОНТРОЛИШЕ ЈАРИЊЕ Дијалог би могао да резултира многим договорима

Командант КФОР-а Ерхард Билер, представници Владе Србије и косовске општине Лепосавић су постигли договор да међународне снаге обављају контролу на прелазу Јариње, према централној Србији, који је у среду увече запалило неколико десетина маскираних нападача. Портпарол КФОР-а Ханс Дитер Вихтер је изјавио да се амерички припадници међународних снага налазе на прелазу Јариње ради обезбеђења терена, који се рашчишћава и где се гаси пожар. - КФОР ће на прелазу обављати контролу, пре свега како би спречио евентуални шверц оружја - рекао је Вихтер и напоменуо да на прелазу Брњак остају и припадници косовске полиције.

Шеф приштинског тима за дијалог са Београдом и потпредседник Владе Косова Едита Тахири изјавила је да дијалог са Београдом, који се води у Бриселу, може да помогне спречавању мешања Србије у унутрашње послове Косова, укидању српских илегалних паралелних структура у северном делу покрајине и омогући становницима севера да следе модел других Срба, који су потпуно интегрисани у институције и друштвени живот. - Толерисали смо трговинску асиметрију, упркос чињеници да је нанела штету нашој економији. Желели смо да тај проблем решимо кроз дијалог, али Србија није успела да позитивно одговори - рекла је Едита Тахири, уз констатацију да је споразум о

слободној трговини тема дијалога од почетка бриселских разговора у марту, а да је"неспремност Србије да с речи пређе на одлуке довела до неуспеха у постизању договора о слободној трговини". Одлука Косова да уведе ембарго на увоз робе из Србије је по Едити Тахири легитиман потез, у складу са европским и принципима Споразума о слободној трговини у централној Европи. - Дијалог би могао да резултира многим договорима, уколико Србија не буде показивала недостатак спремности да призна косовски царински печат. Ми се залажемо за политику билатералне сарадње и реципроцитета, што очекујемо и од Србије изјавила је Едита Тахири.

њем таквих инцидената отежани преговори са властима у Приштини. Срби који живе на овим просторима такође су огорчени таквим потезом. Не зна се тачно ко је запалио прелаз, али се са сигурношћу може тврдити да је реч о криминалној групи екстремиста, а не мештанима. Претпоставља се да је реч о члановима ултрадесничарских националистичких организација. Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је да се све јединице МУП-а, које се налазе у близини административне линије са Косовом, налазе у повећеном степену приправности, али да то не значи ништа посебно у односу на неке раније периоде. За јединице МУП-а значајна су сва дешавања која могу да угрозе мир и пренесу нестабилност преко административне линије. Контролу над административним прелазима Брњак и Јариње преузеле су јединице КФОР-а уз гаранцију да више неће бити никаквих упада специјалне полиције, а неће бити никаквих покушаја да се албански службеници било које врсте доводе на ова два прелаза. Од грађана овог дела покрајине очекује се да поштују правила КФОР-а. Након бурних и драматичних дешавања током дана, пропагандног рата и звецкања оружја, уследила је неизвесна али мирна ноћ. Саобраћај путничких возила одвија се без проблема. Према изјавама српских званичника, из немилих догађаја обе стране, а и међународна заједница, треба да извуку поуку да се спорна питања морају решавати само за преговарачким столом. T. Радовановић

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com


3

29. јул 2011.

ГЛОБУС Од петка до петка: Нови почетак старих акција у свим деловима света

ОСЛО НА УДАРУ МОНСТРУМА

Није баш без разлога главни град Норвешке изабран за фронтални напад злочинаца. - Има ли заштите од фанатика или осветника. - Ванземаљци и отпад у васиони прoтив човечанства. - Глад у Африци као стратегијски програм Опет су се, нажалост, обистинила мрачна предвиђања: јекнула је бомба у центру престонице, а манијак, преобучен у регуларног полицајца, рафалима покосио на десетине недужних девојака и младића у лабуристичким политичким камповима покрај вековних фјордова! За масакр је изабран Осло, главни град Норвешке, а већ лебди питање, не смем на то ни да помислим, ко је следећи на списку страдалника у џихаду јахача апокалипсе – почео је изнова, у то више нема сумње, глобални конфликт у коме нико и нигде није сигуран да неће постати жртва злочинца! Мирни Осло и Норвешка нису случајно погодни за нови почетак старих акција у разним деловима света. Није се без разлога као промотер безумља самоиницијативно најпре пријавила некаква исламистичка дружина, а онда је у руке безбедњака напросто утрчао плавокоси момак као симбол етнички чистих домородаца и уз то од раније познати екстремни верник, па онда масон и десничар са програмом против досељеника и наводно ”пријатељ Срба” путем интернетских мрежа. Због свега тога разумљива борба са терористима, које су задњих деценија персонификовали највише припадници Ал Каиде, сада прераста у обрачун са свима који у одређеном државном простору и према идеолошком критеријуму нису део истоветног тима. Норвешка је, без обзира на то што ”има путера” ради разноразног веома приљежног учешћа не само тренутно у вези са Либијом, одабрана за мету и као безбедна заједница, поприлично толерантна према избеглицама са разних страна и социјално стабилна. Кандидата за сејање смрти и одмазду има, ипак, далеко више у другим крајевима Европе или Америке, због тога делује разумно запрепашћење 52-годишњег Јенса Столтенберга што су атентатори изабрали баш земљу у којој он заузима челну фотељу. Премијер и вођа владајуће Радничке партије је, иначе, искусан не само по политичкој каријери, имао је од кога да учи – отац Торволд је и на нашим просторима, некад југословенским, оставио дубоке корене, био је више година амбасадор у Београду, а почетком деведесетих прошлог века, заједно са Британцем Дејвидом Овеном, одлучивао како да се, после отцепљивања Словеније и Хрватске, оконча грађански рат у Босни и Херцеговини.

Норвежани нису, значи, аматери, али су сматрали како за ударе опонената било које врсте и ”заслужнијих међу савезницима” има више на некој другој страни и баш због тог опуштања или лоше безбедносне процене платили су веома високу цену. Цех за тежак злочин испоставиће, пре свих, ухваћеном плавокосом Скандинавцу, али тиме није, на велику жалост, ланац смрти прекинут и усуђујем се да, са огромном жељом да будем поражен као прогнозер, напишем како ће се талас насиља са тешким последицама наставити у другим срединама и у наредном периоду. Све је то, поред осталог, последица непрестаног, рекао бих непринципијелног, сврставања у идеолошке групације за беспоговорно освајање светских привредних ресурса и војним путем, значи никако милом, стварање другачијих територија и савезника по диктату. Нема више договора, разумевања и поштовања према различитостима, у акцији су велике рибе које у своје чељусти без милости трпају мале и немоћне. Појединачни отпори су осуђени на пропаст, а терористичке одмазде никад не смеју, дакако, да добију легитимитет. Ствара се тако зачарани круг, који могу да прекину само умни људи широм планете. Има ли их, могу ли да надвладају безумље и насиље сваке врсте? Човечанство ће опстати ако се такви у довољном броју јаве! Што пре, да не буде позно! НЕМЦИ, РУСИ, АМЕРИКАНЦИ, ПА КИНЕЗИ Американци су се и између два петка смели о свом јаду због стравичне претње да и тако снажна и, по многима још богата земља, допадне банкротства. Обама и његове демократе око буџета ратују са републи-

канцима, али је у исто време дошло и до сасма непотребног директног конфликта и на спољно-политичком плану. Овог пута ни мање ни више него са – Кином! Председник САД је, наиме, одлучио да угости Далај Ламу. Врховни свештеник са Тибета поновио је у Вашингтону да наставља борбу за самосталност. Обама је те речи примио са дипломатском уздржаношћу, али се није обазирао на претходно и упорно противљење Пекинга да дође до таквог разговора у коме се, као и деценијама уназад, доводи под упитник, макар и вербално, територијална целина државе. Бела кућа је на тај начин ”заратила” са Кином, која поручује да преко такве врсте гафова америчког председника, без обзира на то ко га и због чега саветује да тако поступи, неће прећи и још мање опростити уколико се понове. И Немци су у исто време следили своје пријатеље с оне стране океана. Ангела Меркел је угостила Дмитрија Медведева, што је у Русији прихваћено са симпатијама, али је Берлин одијум навукао у Москви због Владимира Путина. Премијеру су Немци, наиме, обећали да 3. октобра уруче награду ”Квадрига” за успехе у модернизацији земље. Путин је прихватио, али се у међувремену јавио један од ранијих лауреата – бивши председник Чехословачке Вацлав Хавел је поручио да враћа признање ако добитник постане и председник владе Русије! На помолу је скандал прве врсте, па су организатори, једна невладина групација, успели да измену плана замаскирају некаквим Путиновим џентлменским одустајањем. На досадашњем списку били су, да вас на то подсетим, Горбачов, Авганистанац Карзаи, Украјинац Јушћенко,

један од челника ЕУ Барозо, Србин Борис Тадић... Меркелова је поручила Москви: ”Не примајте све срцу!”. Медведев се смешкао, али није потврдио да ће се гасовод ”Северни ток” градити и у Немачкој. Канцеларка је још рекла у некаквом аријевском хладном шаљивом тону: ”Нама, Немцима, неопходан је гас више него икад раније, али не мислимо да купимо целокупну руску производњу!”. Медведев се вратио у Москву, сарадња са Берлином остаје. Не верујем да ће се кварити и поред непотребног ожиљка од немачке невладине организације, која иначе није једина против Путина да се у марту идуће године врати у прву руску фотељу. Скандал са ”Квадригом” је најбољи доказ са колико страха у свету очекују председничке изборе у Русији и желе да утичу на вољу гласача. Све може да се деси, али неког новог Јељцина тамо неће бити... ШТА СЕ ТВОРИ У ВАСИОНИ Геополитички стратези западних сила одавно су открили да на Земљи нема места за приближно две милијарде људи! Нема хране, лекова, воде, станова. Како онда смањити становништво на ”пристојну меру”? Писао сам већ на страницама овог недељника о натуреним ратовима, разним вирусима, цунамијима и осталим катастрофама, а сад ме је на то подсетила – ГЛАД! Само на рогу Африке у овом тренутку је угрожено око 12 милиона људи због суше која се не памти у задњих неколико деценија. Све је спржено, нема ни воде за пиће, прете заразне болести. У Сомалији гладује близу четири милиона људи. Помоћи нема ни за Етиопију, Кенију, Уганду, Судан, Џибути. У модерном делу Рима столује центар ОУН за пољопривреду и храну (ФАО), али нисам чуо да се неко посебно забринуо и интервенисао да спасе народ од глади у 21. веку. Не оглашава се ни генерални секретар светске организације, али је брз кад у Савету безбедности ваља прогурати вољу покровитеља ратних акција и подржати насилно смењивање власти у непослушним државама. Између два петка они таблоидни ”истраживачки новинари” су објавили да ће у фебруару свет напасти ванземаљци! Стара прича за подизање тиража има, ипак,

подстрекаче у званичним и не само научним круговима и са циљем да се скрене пажња са далеко важнијих тема и опасности које човечанство стварно вребају из васионе. О чему је реч? У кругу око Земље у овом тренутку налази се више од 16.000 разних вештачких објеката, а од њих је 3.000 у ”погону” и сваки има, наравно, посебну намену зависно из које земље потиче и колико служи за научне или шпијунске сврхе. У прилици сам да вам саопштим и ко је све власник, бар онај најважнији, тих уређаја у космосу, али и колико међу њима има и оних, што је посебно опасно, ван функције и који представљају најобичнији опасни космички отпад. Дакле: Русија поседује у космосу 6.075 објеката, а од тога броја је 4.667 ”за ђубре”. Америци припада 4.867, Кини 3.623. Француска ”задужује за отпад” 484, Јапан 183, Индија 174 и Европска космичка комисија 83 уређаја. По планету је опасно што сви ти расходовани бродови и остали васионски апарати плове на висинама нижим од 600 километара и у наредним годинама ће ући у атмосферу и, како кажу научници из надлежних земаља, једноставно и у најбољем случају изгорети. Али, ни то није све! Многи ће, наравно, доживети да астероид ”Апофикс” 2029. године прође поред Земље на висини од 30 до 40 хиљада километара, а 2036. године може да се деси да тадашњим становницима ”падне на главу”! Ову констатацију износи Александар Зајцев из Русије, који као озбиљан стручњак упозорава, без икаквог сензационализма, да већ сада ваља предузети мере опреза, јер ће у исто време, читавих десет дана, амерички апарат ”Форсајт” пратити ”Апофикс”, па је због тог ”блиског сусрета” неопходно да руски и амерички научници сарађују. Засад није извесно да ли ће, у интересу човечанства, доћи до заједничког посла у спречавању опште катастрофе. Одлука ће очигледно бити политичка, зависиће од Беле куће и Кремља хоће ли добробити у освајању космоса у времену кад свет није био једнополаран постепено падати у засенак и на многе народе се не само ”космичко ђубре” стрмоглављивати као што сада то често, попут тренутно у Либији, чине смртоносне ракете. Душан ЧУКИЋ


4

29. јул 2011.

Интервју: Сава Анђелковић, бивши глумац,

ОД ГЛУМЦА АМАТЕРА Да није било ратова деведесетих година прошлог века, Сава Анђелковић данас не би био доктор наука на једном од најпрестижнијих универзитета у Европи Није редак случај да деца, следећи пут својих родитеља, још од малена створе у глави идеју о будућем позиву. Само један од њих, који је одувек знао да ће бити глумац, је Сава Анђелковић. Данас Сава каже да је бивши глумац. Бити глумац подразумева да је човек то само док је на сцени. Одрастао у главној краљевачкој улици, довољно времена је, пратећи оца који је као аматер слободно време проводио на даскама које живот значе, Сава чекао своју шансу. Позориште га је освојило још док је био основац. Када је чувени педагог Радослав Веснић у тадашњем аматерском позоришту покренуо Омладински драмски студио, Сава је био један од првих полазника. И данас се сећа дипломске представе „Ромео и Јулија“. У истој представи играо је и Марко Николић, који ће касније постати један од најпознатијих глумаца у земљи. После само неколико представа на аматерској сцени, указала се прилика за први професионални ангажман у ужичком позоришту. - Био је расписан конкурс за глумца и, да бих избегао студије које нисам волео, отишао сам тамо. Прва представа у којој сам играо била је „Добар дух је јачи од топова“. Значајна је по томе што је том представом почео да ради Отворени театар у тадашњем Титовом Ужицу. Прву представу играли смо на градском тргу, а улаз није наплаћиван. Провео сам две године у Ужицу, играо Чехова и Нушића, а затим отишао у Београд. Где сте радили у Београду? - Примљен сам у Мало позориште. Било је то луткарско позориште и неочекивано сам заволео лутке. Проблем код младих глумаца је што одбијају лутку. У бићу глумца је да буде егзибициониста, да се покаже он, а не лутка. Ја сам стварно заволео лутку, а редитељи су ми давали и улоге на живо, јер сам

био млад и погодан за разне принчеве. Ипак, изборио сам се да радим са лутком и позориште ме је послало у Софију, која је, поред Прага, била једино место у Европи где је могло да се изучава луткарско умеће. Ево, изашла је „Историја српског позоришта“ коју је написао Петар Марјановић, а ја сам ту један од три највише награђиваних глумаца у луткарским позориштима Југославије. Колико сте времена провели у том позоришту? - Имао сам стотинак премијера за 19 година рада. Радио сам на телевизији, радију и филму. Радио ми је најдражи, јер ту треба дочарати и ситуацију и лик само помоћу гласа. Право уживање је било радити на програму Радио Београда. Радио сам ту годинама, као и на телевизији аниматорске задатке у серији „Лаку ноћ, децо“. Имате и филмског искуства? - Снимио сам два филма, само да бих видео рад на филму, али се нисам примио на

то.

Остали сте верни позоришту? - У међувремену је отворена вечерња сцена, где сам играо у приличном броју представа, док нисам отишао на специјалистичке студије на Сорбону. Завршио сам југословенску књижевност и српскохрватски језик, а имао и мало искуства као предавач на Факултету драмских уметности о драматургији луткарског текста. Одмах сам на Сорбони уписао постдипломске студије. Откуд на Сорбони? - Не бих уписао те студије, нити био доктор, да није било рата. Одлучили су рат и телевизија. Нисам могао да гледам свако вече на телевизији глупости у дневнику, па сам отишао 1994. године када је остатак земље у којој се сада налазимо заратио са Словенијом, Хрватском, Босном. Како сте доживели тај одлазак из земље? - Имао сам кризу када сам помишљао како је могуће да су

дечачићи, који су долазили на представе и одрастали уз мене и моје улоге, узели пушке и отишли да убијају људе који говоре истим језиком као они. Биле су то стварне кризе. Није било лако одлучити се? - Није било лако. Нисам знао француски. Морао сам да учим језик, па сам почео сам да се припремам још док сам био овде. После успешно завршених магистарских студија, указала се прилика да се запослим на Сорбони. Професори су видели моје могућности и ангажовали ме као лектора за српски језик. Касније сам постао и виши лектор, а затим докторирао. Сада сам стално запослен као француски државни службеник, први сам доцент који је докторирао и добио посао на Сорбони. Док нисам постао доцент, радио сам на првој години студија вежбе из граматике у обе варијанте, српску и хрватску. Студенти имају наклоност према једном или другом, мада

је то исти језик. Ко су ти студенти? - У време кад сам стигао у Француску било је доста људи који су побегли са зараћених подручја главом без обзира. Две трећине су били људи са ових простора, а једна Французи који су врло заинтересовани за ситуацију у Југославији. После ратних догађаја имамо много више Француза него људи са ових подручја. Каква је структура студената? - Имамо редовне студенте који тек излазе из средње школе, али и старије студенте који су интересантни. То су људи који су завршили друге факултете, али уче српскохрватски језик. Како се тамо тај језик зове? - Тамо се иде по абецеди. Зове се босански, од прошле године црногорски, хрватски, српски. Да би се сачувао стари језички систем, зове се српскохрватско-бошњачкоцрногорски.


5

29. јул 2011.

доцент на Универзитету Париз 4-Сорбона

ДО ДОКТОРА НАУКА

тар“ имали смо четрдесетак премијера. Годишње поставим на сцену по две премијере позоришних дела српских, хрватских, црногорских и босанских аутора. Сви су заступљени. Ко учествује у тим представама? - То су студенти који студирају код нас. Имају три часа недељно, где на основу практичног рада на представама изучавају театар. Учествује свако ко је у могућности, па чак и лектори и професори. Велика је то забава за њих. Ко гледа те представе? - Представе су намењене како студентима славистике, тако и других предмета. Потом, ту је широк круг људи из културе који желе да се обавесте догађањима у овом театру. Ја сам наклоњен савременом позоришту. Играмо живе ауторе, а један аутор из Босне је и сам учествовао у представи. Какве су могућности за извођење? - Имамо амфитеатар у коме играмо, а гостујемо у Српском културном центру и у једној вишој школи за стране језике која има пригодну сцену за из-

вођење. Какво је француско позориште? - Одлазим редовно у позоришта. Тренутно се игра лош репертоар. Углавном су то булеварска позоришта и ретко може да се погледа добра представа. Добрих представа има више ван Париза него у самом граду. Изненађен сам лошим квалитетом театра. Наравно, увек има људи који се боре против комерцијале и стреме ка новим изразима, али је репертоар „Комеди франсез“ прилично неинтересантан. Класика се често изводи на осавремењен начин. Играти Молијера у савременим костимима може се једном, али више пута не. Имају ли такве представе публику? - У Паризу можеш да нађеш публику за све, па чак и за представе на српском језику. Све што им понудиш спремни су да прихвате. Долазите често у Краљево? - Долазио сам четири пута годишње. Сада долазим само преко лета. Како доживљавате Краљево кад дођете? - Обожавам Краљево. За

мене је то један од најлепших градова, не зато што сам рођен овде. Колико примећујете промене у граду? - Можда бих примећивао да долазим ређе. Овако, како често долазим у току сам, али промене постоје. Трг Светог Саве је упропашћен. Не знам шта је коме требало да склони тенк. Самим тим простор није ништа добио, изгубио је. Постављене су клупе и канте за смеће у облику мртвачких сандука који су разбацани, а ту је и нека хладна фонтана која понекад испушта воду. Не свиђа ми се. Да ли би тако нешто могло да се деси у Француској? - Не верујем. У Француској се увек штити оно што је лепо, штити се простор. Код појединих оронулих зграда архитекте су обавезне да задрже фасаду, ако иза ње пројектују нове зграде. Има много таквих зграда које су заштићене. Станујем у околини која је заштићена. У тој згради не сме ништа да се мења да се не би кварила околина. Пре неколико година када је била ужасна жега и много људи умрло због врућина, мислио сам да ће да промене закон, али је и данас немогуће да се на зграду угради еркондишн који има спољни део. Споља не сме да се види ни ТВ антена. А у новим деловима града? - Нове зграде могу да имају еркондишне који функционишу за целу зграду, а не појединачно. То важи за целу Француску. Пратите позоришна збивања у земљи? - Пратим збивања у Београду, Новом Саду, Загребу, Сарајеву и Подгорици. Интересује ме то и одлазим редовно у све те крајеве. Специјалност ми је театар. Предајем драмски текст, историју позоришта са акцентом на савременом театру, на текст који се тек пише. Позитивна је појава у нашим крајевима да позоришта гостују. Размењују се драмски аутори из једних подручја и играју на другим. Имамо Босанаца у Београду, Хрвата у Сарајеву као што је било раније. Ја сам 2003.

године успео да направим међународни научни скуп под називом „Драмски текст данас“. Први пут су се на Сорбони, захваљујући мени, сусрели театролози и позоришни критичари са све четири територије. Били су одушевљени што могу да размене информације којих до тада није било. Одлучили смо да тај скуп одржавамо сваке године у другим условима. После Француске био је у Подгорици, Загребу и Сарајеву. Издао сам и четири зборника радова са тих скупова. Наш циљ је био да се изучавају текстови и да дође до размена, а то се у међувремену десило. А Краљевачко позориште? - Гледао сам једну представу у Краљевачком позоришту. Била је то врло пристојна представа. Углавном долазим преко лета, кад позориште не ради, а много бих волео да погледам неку представу Краљевачког позоришта. Како се живи у Француској? - Ја немам велике прохтеве. Никад нисам радио само за паре. Издао сам 13 књига са зборницима и ауторским књигама, а само за једну сам добио хонорар. Остале сам урадио за џабе. Професорске плате су мале. Криза је и у Француској. Да је њих задесило оно што је задесило нас овде, они не би могли да преживе. Уколико би дозволила тако нешто, нација би изумрла. Ми смо отпорни, имамо кратко памћење, пелцовани смо на многе недаће, а људи се на разне начине сналазе. Може ли да се живи од тога? - Никад нисам имао велике прохтеве. Нека ставка у годишњем буџету су путовања. Имам распусте, а службено одлазим често на међународне скупове. Како видите ситуацију у земљи данас, транзиција, Европска унија? - Треба стремити ка Европи, без обзира на мане које постоје. Права вредност је да будемо у Европској унији. Фото: М. Радовановић

Како изгледају предавања? - Студенти похађају иста предавања, по групама раде са лекторима из Србије, Босне, Хрватске, тако да ко има афинитете према одређеном језику може да бира. Студенти морају активно да знају једну, а пасивно све варијанте језика. Колико има студената? - Сада их има мање него раније. Има их око 80, а било их је и по 120. Шта се дешава када заврше студије? - Када заврше имају разне могућности. У Француској је важна висина дипломе. Радна места су ограничена бројем година студија, односно стечених диплома на студијама. Имамо наше студенте који су постали преводиоци. Неки живе и у Београду и раде као професори француског језика. Један је био професор у високим војним школама, јер се тада тражило знање тог језика. Могућности за запослење су велике, а много их је радило на радију у Француској. Како сте доживели бомбардовање Србије? - Јако тешко. Долазио сам сваке године у Србију, најмање три пута годишње. Када се догодило бомбардовање, нисам могао да дођем и тада сам радио на Радио Франс Интернасионал. Није ми било добро јер ми је у Краљеву живела мајка, пријатељи. Мислим да ми је било теже него вама овде. Пратио сам ситуацију и сећам се када је први авион кренуо. Звао сам мајку и рекао да је кренуо. Удаљили сте се од глумачког позива? - Нисам. На француском радију сам снимао три серије учења француског језика. Био је то део глумачког посла. Радио сам неколико емисија на радију, а Универзитет Париз 4-Сорбона има свој Атеље „Театар“. Шта је то? - То је удружење састављено од студената који желе да се баве театром. Принуђен сам да режирам, а мој највећи задатак је да направим избор дела које ћемо да представимо. У том атељеу које се зове Атеље „Теа-

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


6

29. јул 2011.

Клуб Демократске омладине Краљево

ОСТВАРЕНИ ОЗБИЉНИ РЕЗУЛТАТИ - Најважније одлуке између два конгреса Демократске омладине су стављање Србије на белу шенген листу, професионализација војске и доношење Закона о младима. - На све три је значајно утицала политика Демократске странке Последњи Конгрес Демократске омладине под паролом „Сад се покажи“ одржан је 10. јула ове године. Делегати конгреса су усвојили извештај председника и чланова председ ништва за претходне две године рада, а потом изабрали ново руководство. Први пут у историји Демократске омладине усвојена је стратегија даљег рада. Клуб Демократске омладине Краљево, као један од најуспешнијих клубова у земљи, истиче да је, што се тиче реалног живота, Влада учинила много. - Полазећи од идеја и ставова Демократске омладине, Влада је урадила ствари које ће историјски на најконкретнији могући начин променити живот младих људи у Србији – истиче Милан Вучетић, председник Клуба Демократске омладине у Краљеву. Као најважније одлуке између два конгреса истиче стављање Србије на белу шенген листу, професионализацију војске и доношење Закона о младима. На све три је значајно утицала политика Демократске странке. Укидање виза за путовање у земље Европске уније допринело је слободи кретања, првенствено младих људи, укинуло својеврсну изолацију грађана Србије. - Млади људи могу слободно да путују и долазе у контакт са младим људима из Европе. Могу да разгледају сва европска културна богатства и културне тековине. Са друге стране, смањени су им трошкови путовања. То за једну породицу значи да уместо пет виза за путовање у Грчку они данас немају никакве трошкове. Грађанима је уштеђено 100 до 150 евра – наглашава Вучетић. Према подацима којима располаже Клуб Демократске омладине, 30 посто младих у Србији је у ситуацији да више путује у Европу, што највише доприноси младим студентима. Професионализација Војске Србије као резултат има укидање обавезе служења војног рока. - Сви знамо које су то муке које се проводе у касарнама, спа-

вање у великим спаваоницама, бескрајне хладне ноћи. Наш је став одувек био да уместо годину дана проведених у касарни то време проведемо на факултету или на путовању. Враћен је углед и поверење у војску, а запослено је 20 хиљада људи који желе да буду у војсци. Још Платон је рекао „Умни људи нека се баве науком, људи који имају знање у рукама нека се баве занатом, а они који имају јако срце и душу нека ратују – каже Вучетић. Усвајањем историјски важног Закона о младима први пут се системски и организовано третирају млади људи чији ће се живот квалитативно побољшати израдом стратешких докумената. Млади не смеју бити дискриминисани по било којем основу, социјалном, здравственом, расном... Предвиђено је формирање посебних удружења за младе и удружења младих, а држава ће имати посебан фонд за финансирање њихових активности. Тако ће се омогућити младима који имају идеју да учествују на конкурсима за младе и утичу на стандард њиховог живота. Као посебна вредност на конгресу је истакнута сарадња Демократске омладине са социјалдемократским партијама Хрватске, Босне и Херцеговине,

Републике Српске и Словеније, у светлу помирења на овим просторима и опредељивању за заједништво у будућности у оквиру Европске уније. И самим тим, у смислу духа времена, то није нимало лака ствар, него један велики терет и једна велика идеја за коју тек треба да се изборимо да постане опште прихваћена. Вучетић са поносом истиче да су млади Демократске странке били први волонтери који су прискочили у помоћ Краљеву после катастрофалног земљотреса почетком новембра прошле године. - Поносни смо на рад у локалу. У данима након земљотреса Демократска омладина је била прва волонтерска група која је дошла у Краљево и помогла грађанима у рашчишћавању. То је било од историјског значаја за

Образовање Посебан рад усмерићемо на развој образовања и здравства у Краљеву. Путеви и улице не могу да обезбеде здравље и здрав живот младих, али сматрамо да здрави и образовани млади људи могу сутра Краљеву да створе и улице и подржаћемо сваку инвестицију у образовање и здравље. Илузија је да Краљево може добити државне факултете. Факултети и универзитети су веома конзервативне институције које штите свој положај и положај у свом граду. Прилика је пропуштена након ситуације на Косову. Морамо да радимо на развоју средњошколског образовања и створимо услове да неки приватни факултет дође у Краљево.

нову демократску Србију зато што је тај волонтерски и бесплатан рад био апсолутно занемарен у претходном периоду. Сведоци смо да је ова година година волонтеризма у Европској унији, да се поново у Србији буди тај волонтерски рад, а имамо прилику да се са тим упознамо и уз ову радну акцију у Врњачкој Бањи – каже Вучетић. Краљево је први пут ове године, сматра Вучетић, имало активну културну сезону са бројним манифестацијама, музичким фестивалима и перформансима. Створена је клима да свака иницијатива грађана буде испоштована и финансијски подржана. Резултат таквог односа према култури су бројни фестивали одржани у Краљеву од маја ове године. Све манифестације су биле квалитетне и посећене, а младе демократе су дале пуну подршку за одржавања фестивала на Гочу, „Хепицентра“, џез фестивала. Ту је и Фестивал археолошког филма и Дани уметничке музике. Клуб Демократске омладине Краљево велику пажњу поклања хуманитарном раду. Зато позивају све грађане да се укључе у акције прикупљања помоћи за лечење двеју суграђанки. У том смислу подржавају акцију ноћног купања коју организује Спортски центар „Ибар“ са циљем да целокупан приход ус-

мери у фонд за лечење Ирене Пауновић и Мирјане Ерцег Михаиловић. - Ми нисмо у Краљеву успели да формирамо Канцеларију за младе, али смо, својим утицајем на старије колеге, успели да омогућимо да свака иницијатива младих буде прихваћена, финансирана или суфинансирана из градског буџета, и на то смо посебно поносни. После вишедеценијских спекулација коначно је почела да се гради спортска хала. Инвестиција вредна 600 милиона динара је највећа инвестиција за живот младих у Краљеву. Та хала је почела да се прави не само због оних који су маштали о њој, већ због генерација које тек долазе – наглашава Вучетић. У оквиру Демократске омладине активно ради Женска омладинска мрежа која се бави оснаживањем и образовањем жена и девојака. - Имамо бројне семинаре које смо реализовали и Нишу, Београду, на Фрушкој Гори. Сви клубови Демократске омладине имају чланице које се едукују и стичу право да у будућности конкуришу мушкарцима на свим позицијама у странци. Настојимо да нестане тај такозвани стаклени кров који спречава жене да напредују. Сматрамо да имамо једнако право на образовање и да напредујемо у професијама и друштвеним активностима. Родна дискриминација постоји и у политичким организацијама. Бавимо се политичким активизмом и неспоразума са колегама нема – каже Дубравка Митровић, студент медицине и координаторка Женске омладинске мреже за централну Србију. Младе демократе верују да сви заједно треба да раде у интересу сваког појединца, а то није само политичка флоскула. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


7

29. јул 2011.

Услед разлике у цени монтажних кућа

НЕСТАЛО СКОРО 100 КМ ПУТА

Краљевачки радикали документацију о злоупотребама приликом изградње монтажних кућа доставили Безбедносно-информативној агенцији После земљотреса који је 3. новембра прошле године погодио Краљево процењено је да скоро 500 стамбених објеката више не задовољава ни минималне услове за безбедно становање и да их треба срушити. Брзом реакцијом Владе Републике Србије обезбеђена су средства за изградњу исто толико нових монтажних кућа. Као најповољнији понуђач изабран је конзорцијум предузећа из Ивањице, па је уговорена изградња монтажних кућа по цени од 397,66 евра по квадрату. Иако се и тада говорило да је било повољнијих понуда, тек ових дана су челници Српске радикалне странке у Краљеву, пошто су доказе доставили Безбедносно-информативној агенцији, одлучили да о томе упознају и јавност. - Понуда конзорцијума из Босне је била 239,49 евра по квадратном метру, без пореза на додату вредност. Укупа цена износи 292,05 или 105 евра мање по квадрату. Поред овога, понуђена је и свака десета кућа гратис – каже Мијат Јовановић, шеф одборничке групе Српске радикалне странке у Скупштини града. На основу ових података изводи рачуницу да је за 500 нових кућа просечне површине од 60 квадрата потребно изградити око 30 хиљада квадрата стамбеног простора. Ако се то помножи са разликом у цени од 105 евра по квадрату добије се уштеда од три милиона 168 хиљада и 300 евра, не рачунајући педесет гратис кућа. - Кад се то преведе у изградњу путева у сеоским срединама, за те паре може да се уради приближно 393 хиљаде 611 квадратних метара или приближно

98 километара пута ширине четири метра. То толико да грађани знају како домаћински Демократска странка са њеним сателитима послује. Ако ово није тачно, нека одмах изађу и нека ме туже за клевету – каже Мијат Лазовић. Иако се о овоме нагађало и раније, у Српској радикалној странци нису имали валидне доказе. Када су их набавили проследили су их Безбедносно -информативној агенцији јер, кажу, не верују краљевачкој полицији. На досадашња упозорења која су долазила из Српске радикалне странке нико није реаговао, а радикали верују да би коначно требало да ствар преузму истражни органи и тужилаштво. Према непотврђеним информацијама, основни критеријум при одлучивању за избор најповољнијег понуђача био је квалитет кућа. Још тада су представници локалне самоуправе, каже Лазовић, тврдили да су куће конзорцијума предузећа из Босне слабијег квалитета. - Питам се у чему, иверица је иверица. Да ли је то заиста лошији квалитет или зато што тамо нису чланови Демократске странке, који овде чине конзорцијум – каже Лазовић и тврди да ни изградња кућа од чврстог материјала не би премашила цену по којој су у Краљеву грађене монтажне куће. Лазовић наводи да је присуствовао разговорима у локалној самоуправи када се разматрала идеја о заједничком послу два конзорцијума са новом заједничком ценом како би се посао што пре завршио. - До тога није дошло вероватно због ове драстичне цене. Они људи отуда нису хтели да се

Земљотрес Радикална странка је, каже Лазовић, странка поштених људи и домаћина или сиротиње. Уместо да кажу да је земљотрес био преко 5,5 степени Рихтера они кажу да је био 5,3 зато што су преко 5,5 дужни да прогласе елементарну непогоду, а онда је држава обавезна да санира штету, а сад иде да она то добровољно ради а није дужна.

Мијат Лазовић срамоте и пљачкају напаћени народ. Ово не даје ни Европска унија, ни Америка ни Енглеска. Ово дају грађани Србије уз нешто мало донатори, грађана Србије који су отишли и живе негде у иностранству. Да ли су стално били ти џепићи отворени, да ли је падало по 5, 10 или више посто у мали џеп. Сваки осредњи математичар средњошколац ће ово да израчуна. Позивам господу да ме демантују и да ме туже за клевету, ако нисам у праву – каже Лазовић, уз опаску да је као одборник у Скупштини града положио заклетву да ће радити у интересу грађана. Спрема се да ово питање покрене на следећој седници Скупштине града за коју нико не зна када ће бити одржана. Радикали су обећали да ће наставити да разоткривају чињенице које, по њима, представљају злоупотребу у раду органа Градске управе и јавних предузећа и установа чији је оснивач град Краљево. С тим у вези указују на одлуку Управног предузећа Дирекција за планирање и изградњу Краљево о расподели 30 милиона динара за појачано одржавање путева која је донета 18. маја ове године. Средства од милион и 500 хиљада динара планирана су за појачано одржавање пута Адрани-Мрсаћ-Бапско поље у дужини од 750 до 800 метара.

- Пре десет дана је урађено 100 метара на том путу, а онда су машине нестале. Шта се дешава са следећих 600 до 700 метара пута? У исто време асфалтиран је пут од овог пута до железничке станице Адрани. Колико знам, још није урађена ни пројектна документација, а асфалт већ постављен – каже Лазовић. За појачано одржавање пута Крушевица-Змајевац опредељена су средства од милион и 300 хиљада динара. Појачано одржавање подразумева пресвлачење слојем асфалта већ асфалтираног пута, постављање новог хабајућег дела. Проблем се, по Лазовићу, састоји у чињеници да на овом делу пута уопште није постојао асфалт, па нису могла бити потрошена средства за појачано одржавање. Сумњу на злоупотребу поткрепљује податком да се на овом делу пута налази викендица истакнутог члана Демократске странке у Краљеву. Озбиљне критике радикали упућују и на адресу председника Скупштине града. Уз подсећање на стопирање рада Комисије за расподелу средстава за рад месних заједница изражене су и сумње око опредељених средстава за наставак радова на здравственој станици у Милочају у износу од милион и 300 хиљада и путу Пешкопеја-Милочај у износу од 500 хиљада динара. - Ово да се не би Турци досетили дамо две позиције, јер не би код паметних људи прошло ми-

лион и 800 хиљада динара, што много дође за једну месну заједницу. Локални пут Бапско ПољеМрсаћ-Адрани је најоптерећенији локални пут на територији општине Краљево, после Ибарске магистрале. За последње три године одрађено је неких два и по километра. Радикали очекују од извођача радова и представника Дирекције за планирање и изградњу одговор на питања када ће, да ли ће и зашто се не настављају ти радови. Уз ово следи и позив органима гоњења и истражним органима да поведу истрагу на основу документације која постоји. Иако се приближава рок до када је планирано да буде извршена санација објеката оштећених у земљотресу, још има оних који нису могли да остваре право на грађевински материјал, иако га има на складиштима. - На откупном месту у Самаилима стоји 7000 црепова који нису подељени онда кад је требало да буду подељени, јер је неко стопирао деобу. Председници месних заједница Мрсаћ и Самаила дуже то по пола, али им је неко рекао да не деле. Председник месне заједнице Самаила покушава да препокрије дом који није оштећен од последица земљотреса. Са друге стране, Драган Торлаковић из Мрсаћа нема од чега да купи 70 црепова јер од 8000 динара месечно издржава четворочлану породицу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Директори Приликом промене власти у Краљеву јула прошле године извршена је смена директора јавних предузећа и установа чији је оснивач град Краљево. На нека од места постављени су вршиоци дужности директора са мандатом од годину дана. Година дана је, каже Мијат Лазовић,прошла, а они се још налазе на тим местима. - У тој години били су дужни да именују директоре. Што нису на прошлој скупштини именовали директоре? Што нису расписали макар конкурс на прошлој скупштини? Ко овлашћује председника скупштине, или било кога, да те људе којима је истекао мандат држи на руководећим местима? – пита Лазовић и подсећа да је иста ситуација и са Саветима месних заједница.


8

29. јул 2011.

ПУЛС Србије Покрет за Краљево

ПИТАЊА БЕЗ ОДГОВОРА

- Представници ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево настављају да постављају питања у име грађана. - Написи у штампи и гостовања на телевизијама директора Здравственог центра „Студеница“ повод за многа питања Опозиционе странке, по правилу, имају задатак да контролишу власт, указују на неправилности у раду, критикују. Имају задатак да буду сервис грађана незадовољних одређеним поступцима владајућих структура земље или локалне заједнице. Али, имају и обавезу да ставове које износе у јавност аргументују валидним доказима. Све изван тога ствара у јавности ружну слику, како о ономе ко је предмет критика, тако и о ономе ко ту критику изговара. Не бирају се речи, које често имају веома ружан призвук. Медији преносе информације без могућности да их све провере, јер супротстављене стране чврсто стоје на својим позицијама. Органи тужилаштва и гоњења, којима су ове

речи често индиректно упућене, не реагују, па све остаје на нивоу чаршијских прича које трају дан или два, док не стигну нове информације. Покриће за своје ставове политичке странке имају у информацијама и питањима која им стижу од грађана.

Др Љубиша Јовашевић

КОСОВСКО ПИТАЊЕ

- Ми смо још раније очекивали овакав развој догађаја који је започео ноћас. То неће бити последњи чин овакве трагикомедије. Деструкција државе са оваквом Владом се наставља и бојим се да нико није способан то да спречи и да нико неће имати снаге да спречи оно што следи. То је захтев за аутономију Санџака, захтев за одвајање последње регије у склопу будућих европских регија Централне Европе, а то је Војво-

дина. Видећемо шта ће се догодити са Прешевом, како стоји влашко питање, које се врло стидљиво отвара последњих десетак година. Ми смо имали и давали предлог, који је својевремено могао да помогне српском становништву на Косову, као основу за деловање државе Србије у будућим деценијама. То је оно што овде, од оволиког броја административних служби, нико није у стању да одради. Предлог је био врло јасан, да се подржи интенција Срба за формирање дистрикта, како на северу Косова, тако и у Грачаници. Они се међусобно, у једној мери, и додирују. Формирање једне независне владе, састављене од становништва на подручјима на којима би се налазили ови дистрикти, омогућило би даље дипломатске активности Републике Србије на заштити онога што је у овом хаосу, и у Европи и у свету, тако лако прошло .

- У наше просторије долазе грађани и постављају питања који ми касније постављамо властима у Краљеву. Грађани нам указују поверење, јер су сигурни да ћемо нешто учинити по питању њихових проблема – каже Срђан Кнежевић, одборник ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево у Скупштини града. Повод за последње обра-

ћање јавности представника ПУЛС-а Србије су одређени написи у штампи и гостовања на локалним телевизијама директора Здравственог центра „Студеница“. Питања која су овога пута постављена у име грађана, пацијената и лекара Здравственог центра односила су се на трошење средстава за реконструкцију установе, рад педијатријске амбуланте, исправност сетова за дијализу, одвајање Дома здравља из Здравственог центра и начин избора и компетентност Управног одбора. - Јавност је била шокирана када је објављено да педијатријска амбуланта неће радити ноћу и празницима. Постављамо питање зашто је рад педијатријске амбуланте онемогућен. Да ли је нормално да у граду са више од 150 хи-

љада људи педијатријска служба не ради ноћу и празницима и да ли је то мера Владе Србије у подизању наталитета и повећаној бризи о деци? – пита Кнежевић. Издвајање Дома здравља из Здравственог центра морало је да буде, каже Кнежевић, извршено у складу са законом. - Управни одбор је прошле године изгласао то одвајање, али је директор центра очигледно то спречио. Ако је то заиста тако, да ли је могуће да Управни одбор на сву ту самовољу директора једноставно ћути – каже Кнежевић. Стање у здравственим установама је тешко, а одговорност за то требало би, поред директора, да сносе и чланови Управног одбора, чуло се на конференцији за медије у Покрету за Краљево. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Министар Милан Марковић:

ЗНАЧАЈАН УСПЕХ Министар Марковић је у име Владе Србије задужен за санацију стамбених објеката, индивидуалних објеката и зграда за колективно становање. У санацији ових објеката све се одвија по утврђеној динамици. - Ми и даље стојимо при томе да ће 1. октобар бити рок када ћемо наш део посла завршити. Остаје само део који се тиче кредита Европске инвестиционе банке. Очекујемо да ће све бити позитивно решено и да ће то бити једна сасвим нова развојна шанса Краљева, која ће се реализовати у наредним годинама. Онај део посла који се односи на 27 стамбених зграда и нешто мање од 500 индивидуалних стамбених обје ката, биће завршен до 1. октобра – каже Марковић. До овог рока биће завршена исплата помоћи за санацију око 11 хиљада објеката из прве категорије оштећења, неколико хиљада објеката друге и треће кате го рије, више од 1600 четврте и пете, као и за око 10

хиљада станова. - Све ће се завршити до 1. октобра, као што је и планирано. Биће то један значајан успех, потпуно различит од начина на који смо досад приступали санирању елементарних непогода – каже Марковић.

У Краљево је до сада инвестирано милијарду и 850 милиона динара, динамика извођења радова је јасна, а ради се у складу са оним чиме се располаже, са жељом да грађани на крају буду задовољни. Т. Радовановић

Качулице Елементарна непогода, као што је земљотрес, не познаје границе територија локалних самоуправа. Тако је приликом последњег земљотреса, који је новембра прошле године погодио Краљево, оштећен одређен број стамбених објеката у селу Качулице које административно припада граду Чачку. Власници оштећених објеката нису били у прилици да остваре право на надокнаду штете, а новинаре је интересовало какве су ингеренције министра Марковића у решењу ових проблема. - Ја сам од Владе задужен да се бавим санацијом последица земљотреса у Краљеву. У складу са оним што је мој задатак, ја посао и обављам. Као министарство ми нисмо надлежни за обављање оваквих послова. Помажемо локалним самоуправама које нам се обрате. Јединице локалне самоуправе треба да упуте захтеве Влади, уколико су већег обима, а према фондовима који постоје у министарствима, ако су мањег обима. Према томе, нисам овлашћен нити могу да се бавим питањима која се тичу општина ван територије града Краљева.


9

29. јул 2011.

Покренута производња у ФЕТП „Магнохром“

ТЕНДЕР ДО КРАЈА ГОДИНЕ После три године паузе прорадила линија на којој ће 35 радника до краја године произвести око 200 хиљада грејних плоча Фабрика електротермичких производа „Магнохром“, као један од најзначајнијих произвођача електричних термоакумулационих пећи, производила је до милион и 600 хиљада ватросталних грејних плоча годишње. У грејне плоче уграђивани су делови од синтер-магнезита који се производио у ватросталном делу Индустрије „Магнохром“. Престанак рада ватросталног дела фабрике условио је и прекид производње грејних плоча у ФЕТП-у 2008. године. Почетком ове недеље поново је покренута стара линија за производњу ватросталних грејних плоча. - Ово смо могли да покренемо оног тренутка када је почео да ради ватростални део, односно ротациона пећ, јер смо тада добили квалитетан синтер који се користи за производњу грејних плоча. То је још један производ „Магнохрома“ који обнављамо захваљујући покретању ватросталне пећи – каже Јован Нешовић, народни посланик и председник Градског одбора Г17 плус у Краљеву. Иако је ротациона пећ за производњу синтер-магнезита почела да ради још пре неколико месеци, до почетка рада ФЕТП-а

чекало се дуго јер Ливница „Кикинда“, која је радила одливке за грејне плоче, није била спремна да настави дугогодишњу сарадњу са краљевачком фабриком. Дуготрајни преговори са представницима ливнице из Гуче резултирали су освајањем производње и добијањем квалитетног одливка. Када су створени сви услови за наставак производње, реактивирана је стара линија за производњу грејних плоча која није радила више од три године. - Оно што је јако важно јесте да се појавило и тржиште, како домаће тако и инострано, и очекујем да производња грејних плоча буде јако исплатив посао за ФЕТП и цео „Магнохром“ и да помогне томе да се задржи овај број запослених људи у ФЕТП-у и у „Магнохрому“ – каже Нешовић. Интерес за куповину термоакумулационих пећи је смањен, тако да производња грејних плоча остаје једини производ

Ротациона пећ Када је пре неколико месеци, после дуге паузе, пуштена у рад једина преостала ротациона пећ, речено је да она треба да ради два до три месеца како би се проверило да ли је у радном стању, подсетио је Јован Нешовић. - То је прва ствар коју смо морали да решимо. Са количином руде коју смо имали ми смо радили 61 дан. После тога је морало да се изврши гашење зато што није имало више руде која би се додавала у пећ. Ротациона пећ је издржала температурско оптерећење и у наредном периоду може квалитетно да ради. У међувремену, Влада Републике Србије и Министарство економије и регионалног развоја одвојили су 85 милиона динара за покретање нових рудника на Златибору, где је ископано око 10 хиљада тона руде. Проблем сада постоји зато што река која протиче поред сепарације има низак водостај и не може да се врши прање руде. Очекујем да ће, чим буду пале кише, да се пере руда и допрема овде. Кад будемо имали залихе од шест до седам хиљада тона, поново ћемо покренути ротациону пећ. Ремонт се завршава и то неће бити никакав проблем. У овом тренутку план копања се потпуно остварује. Остаје једино да добијемо виши водостај реке – каже Јован Нешовић.

који треба да обезбеди повећање прихода „Магнохрома“, што је императив у овом тренутку. Очекује се да до краја ове године у фабрици буде произведено око 200 хиљада грејних плоча, што би значило да би следеће године, ако се обезбеди тржиште, могло да буде произведено 500 до 600 хиљада јединица овог производа. Првенствени интерес је да се „Магнохром“ одржи у радном стању у ишчекивању да се појави купац или стратешки партнер. Обнављање комплетне производње и истинска ревитализација „Магнохрома“ могућа је само уз помоћ озбиљног стратешког партнера, а у фабрици гаје наду да би то могло да се деси током следеће године. На линији за производњу ватросталних грејних плоча ангажовано је 35 радника који су раније радили у „Магнохрому“ на линији за производњу термоакумулационих пећи. Како на залихама у фабрици купца чека око 6000 ових пећи, неопходно је било да се радници преусмере на производ који има перспективу. Производња се тренутно одвија у једној смени, али ће се, ако то тржиште буде захтевало, повећати број радника и продужити рад на две смене. На обим производње грејних плоча директно утичу и капацитети лив-

нице из Гуче која у овом тренутку може да обезбеди квалитетне одливке за само једну смену рада у „Магнохрому“. Када се са ливницом усагласе детаљи техничке природе и повећа број одливака, може се очекивати и повећање производње грејних плоча. - Захваљујући томе ми можемо разговарати, ако буде

тржишта, о још једној смени. Тиме постижемо да можемо да имамо преко милион грејних плоча, што је у овом тренутку јако тешко јер треба освојити тржиште – истиче Нешовић. Интерес за куповину овог производа постоји, а у фабрици наводе да су се већ јавили купци из Турске, Украјине, Русије, Грчке, али и са домаћег тржишта. - Очекујем да овај производ заузме озбиљну позицију на тржишту, јер оно што се појавило од других произвођача са наших простора није ни приближно квалитету производа „Магнохрома“ који има традицију прекинуту 2008. године. Ми се надамо да ће ово бити нешто што ће и у наредном периоду бити понос „Магнохрома“ – каже Нешовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Приватизација Потпуна ревитализација „Магнохрома“ могућа је само са стратешким партнером. „Магнохром“ ће се приватизовати тендером из два дела, посебно ФЕТП, а посебно ватростални део. Производња је покренута, а већ су се јавили највећи произвођачи синтермагнезита који су заинтересовани за улагање у „Магнохром“. Инжењери и геолози четири велике европске компаније већ су били у Краљеву и рудницима и проверавали исплативост улагања у „Магнохром“. Када је у питању приватизација ФЕТП-а, долазили су представници две компаније и упутили писмо о намерама Агенцији за приватизацију и Министарству економије и ре-

гионалног развоја. Очекује се да их надлежне институције разматрају после годишњих одмора, већ крајем августа или почетком септембра, а да би тендер могао бити расписан до краја ове године. - Пре него што је покренута ватростална пећ, у „Магнохром“ три године нико није ушао. Нико није питао да ли то постоји и да ли је живо. Оног тренутка кад је покренута ротациона пећ неке компаније су послале писмо о намерама и очекујем да ако дође до приватизације или стратешког партнерства да ће то бити озбиљна европска компанија која има дугу традицију и технологију и да ће „Магнохром“ бити оно што је некад био – каже Јован Нешовић.


10

29. јул 2011.

Изводи из необјављеног романа „Земљо моја“ Љубице - Бубе Рашковић (1)

Центар је представљало шест улица паралелних са Ибром и четири које су их секле под правим углом. Јелкин Град је други у свету, после Чикага, који има тако праве улице. А такав план, или пројекат, је после одласка Турака, исцртао први председник општине, крајем 19. века, господин Јован Сарић. Кажу да је узео кутију шибица, по њој исцртао четири линије по дужини, а шест по ширини и рекао да се поруши дотадашња касаба и изгради Град чији је центар, бар што се улица тиче, и данас задржао тај облик. Пошто историју није много волела, Јелка није проверавала да ли су баш овако настале улице њеног Града. Нека то раде историчари. Неће да им се меша у посао. Али ако ови подаци и нису истинити, Јелки се свиђа прича. И заволела је господина Јована Сарића још као мала, не само због његове визије о изгледу Града, већ и због господског изгледа, дуге браде коју је носио, и благог погледа који је са велике фотографије

Споменик Јовану Сарићу упућивао сваком посетиоцу хола старе зграде Општине. Друга прича, или прва по хронологији, везана је за кнеза Милоша, који је, у тепсији са песком нацртао круг и означио какав треба да буде централни трг. А ову идеју је у план Града уцртао Лаза Зубан 1832. године. Јелки се допала и ова верзија. Верује у њену истинитост, јер је имала прилике да види, у музејима и црквама у Бугарској, посуде са песком где су децу учили писмености цртајући слова и бројеве. А када би наишли Турци, песак би изравнали и по њему цртали неке безазлене слике. Како год да је Град осмишљен и ко год да је био његов идејни творац, данас центар представља кружни трг и паралелне улице које се сливају

према њему. Па и све друге улице, удаљеније и настале много касније, уливају се у центар, јер ту су сва чаршијска дешавања. Прва улица паралелна са Ибром је главна. Била је подељена на два дела, а границу је представљао главни трг. Један део су запосели Омладинци које је са другог краја посматрао и усмеравао Маршал Тито. Данас се омладинци башкаре по баштама многобројних кафића, а Милош Велики их само са дистанце погледом прати и надгледа. Временски периоди су мало изменили места, а можда је то и зато што кажу да се историја понавља. После Милоша Великог, у следећој улици влада цар Лазар. У трећој се налази царство Душаново. У четврту се уселио херој Маричић, локални патриота, да споји стару и новију историју. За њим, у петој улици је стари Југ Богдан, а синови су му ту, по околним кућама. У шестој их чека Милош Обилић, па да крену за царем Лазаром на Косово, да га бране од Турака и других дођоша. Грађани су просекли и седму улицу и поклонили је писцу и просветитељу, оснивачу Велике школе, Доситеју, да има ко да прича и пише о Граду. Четири попречне улице су дуже. У првој је војвода Путник спреман да поведе војску на Ибар. Наћи ће већ пут до Дрине. У другој се одмара хајдук Вељко и ужива у љубави са Чучук Станом. Трећа улица подсећа Град и Србију на стрељање цивилног становништва у октобру 1941. године. У продужетку, преко пруге, иде се право на стратиште. Четврта се мало прелама у куковима, јер њом пролази прелепа Олга Јовичић-Рита. Јелка не може да се начуди да нови градитељи и визионари будућности и урбанизма нису изменили облик улица, с обзиром да су изменили многе називе, изглед и све што се дало изменити. Они вероватно мисле да то више нико не памти. Да све што је представљало вредност: нушићевску, Боре Станковића, Стерије..., сада је само носталгија сенилних стараца. И не виде да се тим изменама не мења само изглед Града, него се губи и идентитет нације. Губи се Србија. У Граду се живело грађански. Знао се сваки ред и у понашању и у опхођењу. Јелки су остале упечатљиве позоришне представе, нарочито док је постојало професионално позориште. Оне су

ГРАД

представљале посебан културни догађај и асоцирале су је, углавном, на зимски период. Већина мушкараца је, без обзира на занимање, образовање, положај на послу, носила одела, беле кошуље, кравате, громби капуте тамне боје, свилене или неке друге финије шалове, а на глави филцане шешире, које би при поздраву мало подигли од главе, уз истовремени благи наклон. Жене су биле обучене у лепе дуге капуте са крзном око врата, или бунде. На глави су носиле токице од крзна, мале капе или шешириће са неким дискретним украсом. А руке су загревале крзненим муфовима. Без обзира на снег и хладно време плитке чизмице на штиклу су биле обавезни део гардеробе тадашњих госпођа. И док су њихови кораци одзвањали калдрмом или коцком којом су биле обложене улице, мушкарци су придржавали своје даме испод руке, да се не оклизну по леду. Шетња Градом је вратила Јелку у стварност. Нестало је Грађана, лепог понашања, лепих речи, лепих дворишта и кућа староседелаца. Новоградње су запоселе цео центар. Тако је и у удаљенијим улицама. Одједанпут су никле. А са њиховим настајањем нестајала су дворишта пуна зеленила, цвећа, воћки... Некада су у двориштима с пролећа цветале трешње, крушке, кајсије... Лети су Грађани седели у баштенским гарнитурама, смештеним испод великог ораха или неког другог дрвета. Придошлицу су од дворишне капије водиле стазице од облутака, вијугајући поред травњака и цвећњака до улаза у кућу, испред које се обавезно налазило пар степеника. Дрвена врата, дебели зидови, хладовина. Нису били потребни клима уређаји. Свако двориште и кућа су се са улице видели као на длану. Ко зна шта се крије у двориштима тих нових зграда или вила, од којих су неке опасане зидинама као да живимо у Шиптарској? Можда и тамо има неког невидљивог зеленила и цвећа, и топлог живота? Али како то да знају житељи Града, када ништа не виде? Можда је зато завладала отуђеност и неповерење у придошлице. А можда је то и наговештај визионара да ће и Град у будућности припадати Шиптарској. Јелка је пре пар година, када је видела да јој Град нестаје, да је про-

Дворишта пуна деце гутан од динарских и евровских ала, наре. Капија је била закључана, а он узела фото-апарат и овековечила још је јурцао по дворишту, оглашавајући оно мало преосталих дворишта и се једино када би се неки пролазник кућа које се нису дале, које су одо- нашао у близини ограде. леле најезди термита којима је новац И данас Јелка и њене другарице једина водиља кроз живот. И данас из дворишта при сваком сусрету приЈелка осећа велико поштовање према чају о томе како су се и чиме играле, власницима кућа који нису продали о „прављењу“ кућица испод кухињсвоје очевине и баште за изградњу ског стола, о несташлуцима, и неке бетонске зградурине, које су се најлепшем детињству које је неко прилепиле једна уз другу и где ком- могао да има. И данас се друже и нешије могу са прозора да виде шта се гују пријатељство стечено у најракува у суседном стану. нијој младости. Када Јелка оде у До пресељења у зграду која се посету пријатељици из дворишта, налази у Градској колонији, Јелка је која је једина остала да живи у тој са родитељима становала у стану у газдинској кући, увек је пита: „Је дворишту, који је пре Другог рата л’могу да разгледам кућу?“ И обиђе био власништво једне од богатијих сваку просторију са узбуђењем детрговачких породица. После рата, тета. Сваки пут се диви старинском власти су тој, као и многим другим намештају у њиховој кући, чију фапородицама, национализовале део саду краси разнобојна лоза, која је имовине и дале је на коришћење нарочито лепа у јесен када поприми онима који нису имали своје уто- боје од жуте, па преко свих топлих чиште. нијанси, до ватрене. Са опадањем У дворишту је било пет де- листова лозе, ватра се пресељава у војчица и један дечак и, наравно, каљеве пећи, одакле се чује пуцкеувек пуно деце из улице или школе. тање, и опет је у тој старинској кући И ловачки пас, Арап, црн као ноћ. топло. Увек је и било топло, због љуАрап је дању био у својој кућици или бави, бројне породице, због васписе играо са децом. Ноћу је био одве- тања, поштовања традиције и зан и пуштен да би чувао уснуле ста- међусобног поштовања.

Изглед дворишта у улици Цара Душана


11

29. јул 2011.

Из Полицијске управе Краљево

ПРОДУЖЕН РОК ВАЖНОСТИ СТАРИХ ЛИЧНИХ КАРАТА

Обавештавају се грађани који поседују личне карте на старом обрасцу да је Законом о изменама и допунама Закона о личној карти продужен рок важења ових личних карти до рока наведеног у личној карти, а најдуже до 31. децембра 2016. године. До овог рока важе и личне карте на старом обрасцу у којима је уписан рок важења 27. јули 2011. године. Грађани који поседују личне карте на старом обрасцу у којима је уписан рок важења 27. јули 2011. године, нису у обавези да изврше замену личне карте и на тај начин стварају непотребне гужве на шалтерима Полицијске управе и полицијских станица.

Та лична карта је важећа и на основу ње грађани могу остваривати своја права до 31. децембра 2016. године, до када су дужни да је замене. Државни органи, институ-

ције, установе, јавна предузећа и други субјекти којима грађани подносе захтеве за остваривање права и легитимишу се личним картама, морају као важеће прихватити личне карте на старом обрасцу у којима је као рок важења уписан датум 27. јули 2011. године и после тог датума. Личне карте на старом обрасцу у којима је уписан рок важења 27. јули 2011. године, иако им је продужен рок важења до 31. децембра 2016. године, не могу се користити ради преласка државне границе са Републиком Црном Гором и Босном и Херцеговином, а захтеви за њихову замену се приоритетно решавају.

Елитна јединица Војске Србије

Г ГА АР РД ДА А Обележавање Дана Друге бригаде Копнене војске током претходне недеље увеличало је и присуство елитне јединице Гарде која је на Тргу српских ратника извела егзерцир. Гарда је као елитна јединица српске војске формирана још давне 1830. године, када је у Пожаревцу постројена прва јединица Књажеве гарде – гвардија. У састав те јединице 1831. године ушла је и музика "Књажевско-сербска банда", а претходно је кнез Милош Обреновић тражио од старешина да му по "стасу и угледу" одаберу најбоље младиће из својих нахија. Најбољи младићи - будући гардисти, по захтеву тадашњег кнеза Србије морали су да буду "у сваком погледу примерни", да не пију и да нису "ветрогоње", а и "ако је могућно, да буду писмени". После завршетка Првог светског рата, приликом избора југословенских гардиста захтевало се добро здравље регрута, одређено социјално порекло, примерено владање и писме-

ност, а уз то да су правилно развијени, "лепе и угледне спољашњости". У току и после завршетка Другог светског рата језгро Гарде и будућег Гардијског батаљона чинио је Пратећи батаљон Врховног штаба Народноослободилачке војске. Од Пратећег батаљона 1. новембра 1944. године формирана је Гардијска бригада Југословенске народне армије, да би 1. новембра 1994. године била формирана Гардијска бригада. За допринос јачању угледа и одбрамбених способности земље Гардијска бригада је добила четири ордена и бројна друга одликовања и признања, а у склопу спровођења реформских процеса крајем новембра 2006. године преформирана је у Гарду Војске Србије. Гарду чине команда, командни вод, гардијски батаљон, 25. батаљон војне полиције, логистички батаљон, као и објекти посебне намене и резиденцијални објекти. Припадници те јединице задужени су за заштиту личности на највишим државним и војним

функцијама, за обезбеђење виталних објеката система одбране, као и за обављање војне почасти и протокола за домаће и стране државне званичнике. Задатак гардиста је и обезбеђење специјалних веза, реализација послова из делокруга рада војне полиције и извршење других задатака по наређењу начелника Генералштаба, коме је непосредно потчињена. Од оснивања до данашњих дана јединица је у више наврата мењала име, а садашње Гарда Војске Србије добила је 2006. године. У гарду су долазили и долазе најугледнији војници које Србија има. - Некада су припадници Гарде били војници из редовног састава војске, а сада је чине професионални војници – каже капетан Мирко Митрић. Егзерцир је био редовна активност гардијских јединица све до 1930. године, до када се ниво увежбаности демонстрирао на пуковским славама. После дуже паузе обновљен је пре годину и по дана. Т. Радовановић

МАРКЕТИНГ 036/312-505

ПОЛИЦАЈЦИ УСПЕШНИЈИ

Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 18. до 24. јула показује знатно смиривање стања у области саобраћаја. Радници Полицијске управе Краљево регистровали су само шест саобраћајних незгода са повређеним лицима и осам са материјалном штетом. Биланс ових незгода су шест лако повређених особа и материјална штета од око 228 хиљада динара. Стање у области безбедности саобраћаја допуњава и готово стандардних 282 прекршаја. У области криминалитета заведено је двадесет једно кривично дело, од којих се осам сврстава у област привредног, а тринаест у област општег криминала. Током претходне седмице инспектори криминалистичке полиције су били знатно успешнији од из-

вршилаца кривичних дела, па је чак њих седамнаест познато органима реда. За осталих четворо интензивно се трага. Повод за четири од пет прекршаја којима су нарушени јавни ред и мир и овога пута биле су туче. У два мања пожара причињена је материјална штета која се процењује на 25 хиљада динара.

УХАПШЕН ПРОВАЛНИК Припадници краљевачке полиције привели су истражном судији Основног суда у Краљеву Николу Левића (1983) из Краљева, због сумње да је извршио кривична дела насилничко понашање и тешке крађе. Левић је 11. јула ове године, у улици Гаврила Принципа и Ка-

рађорђевој у Краљеву, разбио ветробранска стакла на осам путничких возила, након чега је из два возила отуђио резервне делове и документа. Истражни судија је осумњиченом одредио притвор у трајању до 30 дана.

ТЕШКА КРАЂА Ефикасном акцијом припадника краљевачке полиције, након пар сати, расветљена је тешка крађа извршена на краљевачкој градској пијаци. Збога сумње да је извршио кривично дело тешка крађа,

лишен је слободе Владислав Ратковић (1990) из Краљева. Он је 21. јула ове године, око 4 сата, обио киоск на краљевачкој пијаци и отуђио већу количину цигарета домаће и стране производње.


12

29. јул 2011.

Фото: М. Радовановић


13

29. јул 2011.

Уштеђевину стечену радом у иностранству улаже у Прогорелицу

МОТЕЛ „ДОЛИНА ВЕКОВА“ Тридесет пет година је Славомир Ристовић тешким камионима развозио терете по земљама Западне Европе и Азије у сусрету са различитим опасностима, често на ивици закона Седамдесете године прошлог века обележио је одлазак великог броја становника ових простора на привремени рад у иностранство. У колони оних који су прилику за бољом зарадом тражили у земљама Западне Европе нашао се и двадесеттрогодишњи Краљевчанин Славомир Ристовић Још од најранијег детињства Славомир је испољавао немиран дух. Врхунац је достигао 1999. године када се делтапланом, са „еколошком бомбом“ у рукама, обрушио на аеродром у Авиану, полетиште НАТО авиона који су носили смртоносни товар према Србији. Са родитељима, два млађа брата и сестром још 1966. године доселио се у Краљево из Дежеве, где је управо завршио пети разред. Шести је, прича нам, започео у Нишу, где је становао код стрица, али су га због немирног духа истерали из школе већ после првог полугодишта. Није био боље среће ни у Основној школи „Вук Караџић“ у Рибници. У седмом разреду је истеран из школе. - У седмом ме поново истерају из школе, па завршим у вечерњој седми и осми и тако стигнем вршњаке. Положим пријемни испит у Школи ученика у привреди на смеру за металостругаре. Ишао сам на праксу у „Метал“ и био прилично добар, а онда ме истерају из школе током друге године. Били су у моди ножеви, ја забодем нож у таблу, па ме истерају из школе – прича Славо. Указала се прилика за одлазак на радну акцију у Београд. Славо је поносно стајао у строју бригадира испред Дома друштвених организација кад је приметио да се приближава отац Филип, који није знао да му је син истеран из школе. - Прилази мој отац и скида сат са руке, а ја мислим да ће да ме ошамари. Он пружи онај сат „Ракета“, и каже срећан ти пут сине, буди добар да те не истерају са радне акције. Радили су краљевачки омладинци на изградњи темеља за хотел „Југославија“. Ударничка значка и довољно слободног времена повод су за одлазак на нову акцију, овога пута у Ниш.

Са две ударничке значке и препоруком Омладинске организације успео је да положи курс за кондуктере и врло брзо се запосли у „Аутотранспорту“. За три године, колико је радио у овом предузећу, три пута су га истеривали са посла, а два пута враћали. - Становао сам на Буњачком брду приватно са супругом и тек рођеним сином. Свако јутро одлазим са чантром на посао у 4 сата. Досади ми путовање зими. Тек су биле направљене три зграде Фонда солидарности у Југ Богдановој улици. Једно јутро решим да видим те станове, па ако нико не станује да уђем у један. На једној брави видим дебео слој прашине и закључим да ту не станује нико. Узмем пајсер из аутобуса и провалим у стан. Долазили су да ме истерају, али нису могли. Нису били толико одлучни. Ту ми проведемо годину дана, ни струју ни воду, ни грејање нисам плаћао, нити ми је ко тражио. Жена узме кредит, па мало ствари куписмо и скућисмо се. После годину дана напоље. Кад ме трећи пут истераше са посла са 23 године кренем у Италију – сећа се Славо. Размишљао је, каже, мало либералније од устаљеног комунистичког начина, па се није уклапао у њихове организације. Нашао се у Милану као јагње међу вуковима, без знања иједне речи италијанског језика. Сналазио се за храну све док није сазнао да у Милану постоји „Мадерна“, аутопревозничка фирма у којој већ раде неки Краљевчани. - Примише ме и дадоше одмах камион да идем за Иран. Не знам ни где је Иран, ни на ком је континенту, а у камион први пут седам. У „фиат“ 689 већ натоварено 40 тона робе. Пођем и останем у Краљеву десетак дана, а размишљам да ли да наставим или да останем. Већ се осећала криза, па уградим један резервоар за 1000 литара нафте, коју планирам да довезем и продам у Краљеву – прича Славо. Ираном је у то време владао шах Реза Пахлави, а Ајатолах Хомеини је већ био побегао у Француску. Четири године је Славо путовао у Ирак, Иран, Пакистан, и Авганистан. Било је на тим путова-

Славомир Ристовић њима напада курдских криминалаца. Планина Тахир је зими непроходна. Лети је то пустиња по којој сипају воду да направе блато. - Морао сам да стављам ланце, а док стављам ланце они ме покраду. Срећа да су осигуравајућа друштва плаћала штету. Возили смо за Сирију вишеслојне гуме способне да поднесу велике врућине у пустињи. Ми те гуме продамо овде таксистима, а стављамо „Борово“. Тамо су почеле да пуцају. Кад су гуме почеле да пуцају, жале се Италијанима, ови укапирају шта смо урадили па позову нас четворицу. Тако нас истерају из фирме без последње плате – каже Ристовић. Током 35 година развозио је разноврсне терете по читавој Европи. Годишње је камионом прелазио и по 250 хиљада километара. - Трајало је то све до пре четири године кад су ми узели возачку дозволу. Нисам подобан за вожњу док се не прилагодим европском понашању и начину размишљања. Више ми дозвола за камионе и не треба јер за неколико година идем у пензију. Радим у обезбеђењу. Добар је то посао, али се мало више свађам са Албанцима и Азијатима у ноћним клубовима, дискотекама и тржним центрима. Уштеђевину стечену током дугогодишњег рада у иностранству

Славомир је почео да улаже у изградњу мотела у Прогорелици. На дванаест километара од Краљева, само двеста метара од магистралног пута, на левој обали Ибра ниче мотел „Долина векова“. Уложено је у њега већ 280 хиљада евра. - Мислим да ту започнем један нови посао, иако је јако тешко време. Објекат од 700 квадрата са терасом над Ибром имаће седам соба, салу за конференције и 7, 8 бунгалова. Биће погодан за свадбена весеља и културне манифестације свих облика. Син Владимир је кувар у Риминију, у хотелу са пет звездица, па намеравамо да уведемо неке новине у пословање, а цене ће бити прилагођене сваком укусу и џепу посетилаца – каже Славомир и наглашава да намерава да овде доводи туристе из Италије, Швајцарске и Немачке, да се овде упознају са градом и околином, природним богатствима која су богом дана. - Плашим се само ових централа да не дођу да се праве. Мислим да не размишљају политичари баш правилно. Упоређујем Ибар са реком Адиђе у крају у коме живим, која је мало већа од Ибра. Тамо не дозвољавају да се камен помери, а не да се река прегради. Ми овде хоћемо да упропастимо богатство које нам је природа дала. То ме мало колеба. Италијани гледају

свој џеп и свој интерес, а не гледају што ће да нам направе хаос и униште реку и простор око реке. Пре бих купио струју него да упропаштавам околину. Место тих десетак централа могли би да поставе десетак ветрењача и добију исто толико струје – каже Славомир. Верује да ће уз помоћ локалне самоуправе бити асфалтирано оних 200 метара пута од Ибарске магистрале. Популарна „Прогорелица бич“ могла би већ за годину дана да буде стециште туриста из Европе. За следећи „Весели спуст“ мотел „Долина векова“ биће у поодмаклој фази, а после тога следи гала отварање у присуству пријатеља из Европе и људи из Србије. Славомир каже још да је младост поклонио Европи и Италији, а старачке дане би желео да проведе баш овде, међу својим народом на обали Ибра. Током последњих 35 година није подлегао притисцима да узме италијанско држављанство, а и данас се, каже, сећа времена када га је деда држао у крилу и говорио „Боље Турци да те муче него Латини да те уче“. Остало му је то у сећању, иако није знао ни ко су Латини. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


14

29. јул 2011.

Лица и наличја

БАЊА НЕКАД И САД

Много шта се променило у Матарушкој Бањи у последњих педесет година, амбијент, стање објеката, однос према гостима и пацијентима Матарушка Бања је надалеко позната по лековитости вода које су многим болесницима помогле да се излече. Долазили су неки од њих овде годинама, често и после потпуног излечења. Један од мотива да поново дођу био је потребан мир, амбијент пун цвећа, гостољубивост домаћина и лепа реч здравствених радника. Ратна збивања с почека деведесетих година прошлог века, долазак великог броја избеглица са простора бивше Југославије и транзициони процеси у земљи неминовно су се одразили и на Матарушку Бању. Мање је гостију и пацијената, мање цвећа, бањски објекти су у све лошијем стању, а чини се да све више недостаје и по која лепа реч која се очекује првенствено од здравствених радника. Тако бар тврди Вера Кандић из Београда, која је у Матарушку Бању први пут дошла пре пуних педесет година. - Све било божанствено. Била сам готово непокретна. Вода ми је јако помогла, а сви су били савршено љубазни, што за болесника много значи. Већ после првог доласка било ми је много боље. Онда су ме слали неколико пута, па су ми давали и по 45 дана бањског лечења. Кад год ми је било боље, после само 25 дана, одем кући раније да би могао неко други да дође – прича она. Вера је овог лета поново у Матарушкој Бањи. Била је чак два пута, први пут у јуну о сопственом трошку, други пут овог месеца преко удружења пензионера, оба пута у Специјалној болници „Агенс“. Добила је, каже, Бању Ковиљачу, али је замолила да је ипак пошаљу у Матарушку, у којој се дуго лечила и која јој помаже. Прву непријатност доживела је већ на самом пријему. Нељубазне раднице сместиле су је на трећи спрат, уместо на први који је као старија особа очекивала. - Нисам могла да добијем први спрат већ трећи, а на трећем не питајте како је. Ту је прашина, поломљене пластичне наткаснице. Грозно изгледа. Рекли су ми да могу да се жалим

коме хоћу. Одем код докторке Иване која у мом присуству позове пријемно телефоном, каже да сам се дуго година лечила, да сам била у приватном аранжману, па је ред да ми се нађе пристојна соба – каже Вера. Интервенција је уродила плодом, па је премештена у пристојнију собу на другом спрату. После само седам дана следи налог за нову селидбу. - Толико сам се потресла да нисам могла ни да чујем где ме сада шаљу. Остало ми је још три дана до краја лечења и кажем да се одавде не премештам – резигнирано прича Вера. Оштар став и чињеница да су је једном већ преселили утицало је на смиривање ситуације. У собу у којој је два дана била сама долази нови, још један незадовољан пацијент, жена инвалид прве категорије којој ово није прво пресељење. - Кад је дошла, каже, ја сам сељанка, али нећу више дозволити овако са мном да раде. Тражила је да јој наместе кревет, усисају собу, наместе завесу која виси. Бранила се жестоко и прича ми то тако, а ја кажем да не смем да то дам у новине јер долазим сваке године и бојим се да ме не малтретирају. Нагрдила их је жестоко, свака јој част. Када се развикала, дојуриле су са усисивачима, закачиле су завесу – каже Вера. Има још сличних случајева. Каже да је видела човека са штакама који сам носи телевизор, приликом премештања у другу собу. Има Вера разумевања за про-

блеме, можда оне и не могу да стигну, али замера што нико не дође да је обиђе. Лекар дође у визиту једном недељно, протрчи и ништа не пита. - Апсолутно сам незадовољана, али чујем то и од осталих пацијената који тврде да више неће да дођу овде – каже она. Речи хвале упућује радницима са електротерапије, који раде савесно. Љубазни су и на кинезитерапији, па и ови у купатилу. - А у купатилу је више него страшно. Само је пет кадица за толико нас. Чека се на ред, па немате где да спустите оно што скинете. Почели су да реновирају, па је све стало. Радови су стали, као нема пара. Вероватно се припремају за изборе, па да онда ураде да кажу да су нешто

Вера Кандић

урадили. Погледајте ову лепоту. Како је ту некад било лепо. Сада је грозно. Чула сам да се и ово купатило у парку припојило хотелу „Термал“. Следећи пут ћу ићи код њих. Чисто, уредно, има подводна масажа – каже Вера. Од управе болнице очекује да мало више поведе рачуна о пацијентима, да се мало више бави економијом. Некада је, приметила је, на паркинзима у бањи било аутомобила са регистарским таблицама из целе Југославије. Сада преовладавају краљевачке. Изводи закључак да је, поред осталог, разлог за то и нељубазност при првом контакту, која одбија. - Мислим да би требало неко

да се побрине о томе, а предлажем инспекцији да дође и обиђе ове мученике, болесне људе и да виде где се лече. После толико година одлазим незадовољна. Доћи ћу опет, али не знам да ли ћу код њих. Дневни пансион је 2560 динара, а као неке собице су реновирали, па је то 2850 динара. Чујем да пацијенти хвале претходног директора, кажу да је било сасвим друго, да се и распоред није правио овако, да су их обилазили. Хвала њему ако је то било тако, па нека га поставе опет – каже Вера. И поред свега, позива пацијенте да дођу у Матарушку Бању. Ипак, остаје жал за временима када је све било другачије. - Било је лепота у парку, цвеће и руже, а погледајте сад овај јадни прилаз тој дивној згради. Била сам млада, али су сви старији према мени били добри. Бања је била у цвећу, зграде су биле окречене. Хотел „Жича“ је дивно изгледао. Била је летња башта у којој се свирало увече. Сад немате ништа. Самоуслуга пропала. Нема сувенира. Треба ови из бање да се окрену и виде какво им је купатило, какви су пацијенти. Нико није дошао ту да би се проводио – каже Вера Кандић Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


15

29. јул 2011.

Удружење параплегичара и квадриплегичара Рашког округа

ЗАДОВОЉНИ И ПОРЕД ТЕШКОЋА Краљево у септембру домаћин 19. републичких игара параплегичара и квадриплегичара Србије

Међу удружењима особа са инвалидитетом која раде на територији града Краљева посеб но место заузима Удружење параплегичара и квадриплегичара Рашког округа. Чланови удружења реализују програмске циљеве и задатке које сами дефинишу, а које финансирају Министарство рада и социјалне политике и локална самоуправа. Основни циљ дефинисан програмом Удружења је побољшање услова живота особа са инвалидитетом, како чланова тако и оних који то још нису постали. Удружење параплегичара и квадриплегичара Рашког округа окупља оболеле од ових болести са територије Краљева, Врњачке Бање и Ушћа. Сарађује са другим сродним удружењима која постоје на територији Србије, а постоје индиције да би преко Савеза параплегичара и квадриплегичара Србије ускоро могла да се реализује и међународна сарадња. Редовни чланови удружења су особе са инвалидитетом које имају дијагнозу параплегије и квадриплегије. Поједине особе могу боловати од рођења, али се оболева током живота услед разних повреда, најчешће у саобраћајним незгодама. С обзиром да је на овим просторима у протеклих двадесетак година било ратова, међу параплегичарима и квадриплегичарима има доста војних и цивилних инвалида рата. Параплегија подазумева стопостотну одузетост доњих екстремитета изазваних повредом лумбалог дела кичме између петог сакралног до првог лумбалног пршљена. Постоје и варијације између параплегије и квадриплегије, као што су триплегије и парапарезе и нека стања која сукцесивно доводе до ових обољења. Квадриплегија је одузетост и горњих и доњих екстремитета изазваних повредом на вратном делу кичме. Удружење има и придружене чланове које чине особе са другим дијагнозама, који нису могли да се сврстају ни у једно од постојећих удружења. Међу њима су особе са ампутираним

екстремитетима које, како каже Славољуб Живић, председник Скупштине Удружења параплегичара и квадриплегичара Рашког округа, нико није хтео да прими у своје удружење. Зато је Удружење параплегичара и квадриплегичара Рашког округа морало да промени статут и створи услове за пријем у равноправно чланство ових особа. Ускраћена им је једино могућност да буду бирани на место председника удружења. Краљевачко удружење тренутно окупља 35 редовних чланова, а има помажуће и почасне чланове. - Важно је да људи који су на почетку рехабилитационог статуса заврше у потпуности рехабилитацију, па тек онда дођу у удружење да се социјализују – каже Живић. Потпуна физичка рехабилитација је врло значајна, а у зависности од процене лекара, може да траје и до две године. Физички статус се одржава редовним одласком у бање, а касније само јака воља може да допринесе да се оствари потпуни опоравак. Удружење поседује објекат у чијем је једном делу смештен дневни боравак са садржајима за физичку и менталну рехабилитацију, два компјутера са интернетом, шах гарнитуре и телевизор. - Имамо справе за вежбање, сто за стони тенис и кафић за

културно-забавни живот. Тренутно га користе само чланови, а после реновирања почеће поново да ради пуним капацитетом – истиче Живић. У остваривању програмских циљева кроз пројекте удружењу ће почети да помажу и чланови Мото клуба „Кингс“. Од оснивања удружења 1998. године на његовом челу су се налазила три председника - Цвико Драгутиновић, један од оснивача, Живорад Вељовић и Обрад Каличанин. Сви они су допринели да се створе услови којима су чланови удружења задовољни. У оквиру удружења постојао је Хендикеп центар који је био замишљен као место које би требало да омогући рехабилитацију другим особама са инвалидитетом и ради на комерцијалном принципу. Није дао очекиване резултате, па је у просторијама које су биле предвиђене за ову сврху сада смештен дневни боравак. У удружењу посебно истичу добру сарадњу са Здравственим центром „Студеница“. - Сваким даном покушавамо да побољшамо услове живота наших чланова. Помажу нам локална самоуправа и Савез параплегичара и квадриплегичара Србије, а преко Министарства рада и социјалне политике аплицирамо за финансирање пројеката. Средства су строго на-

менска, а удружење мора, сходно циљевима и задацима, да направи програм партиципирања у локалној самоуправи и савезу. Део добијених средстава уложили смо у адаптацију постојећег објекта – наводи Живић. Члановима удружења обезбеђен је редован превоз до дневног боравка. Средства од 100 хиљада динара за реализацију пројектних активности током првих шест месеци ове године нису довољна, али су у удружењу задовољни. Припремили су нов пројекат који обухвата превоз, рад медицинске сестре, једне домаћице и педагога андрагога који ће да ради на едукативном плану. Удружење нема стално запослено лице, а у сталном контакту са Националном службом за запошљавање проналазе се начини за радно ангажовање особа са инвалидитетом. Постоје потенцијали који би могли да се искористе, и високо образоване особе спремне да се укључе у некакав рад. - У последњих неколико година, када су реновиране улице, инфраструктура је побољшана и прилагођена нашим потребама. И Закон о изградњи прописује да сваки објекат мора да има рампу и инфраструктуру која нам одговара. У доста институција постоји прилагођен прилаз, сви нам максимално излазе у сусрет и могу да кажем да смо задо-

вољни – каже Живић. Средства за реализацију одређених пројеката најчешће нису довољна, па у помоћ прискачу донатори пружањем новчане и сваке друге помоћи. У удружењу су свесни ситуације у којој се налази локална самоуправа, па покушавају да буду скромни и избегну мегаломанске захтеве. Ипак, планирају да утичу на индивидуално побољшање услова живота свих особа са инвалидитетом. - Остварили смо комуникацију са другим удружењима, али нисмо задовољни сарадњом. Укључени смо у пројекат јавних радова са Удружењем „Свети Сава“ у оквиру кога учествује пет удружења особа са инвалидитетом. Три наша члана имају помоћ у кући, а то је велики корак напред у сарадњи удружења особа са инвалидитетом – каже Живић, уверен да ће се боља сарадња успоставити на спортском и културном плану. Удружења параплегичара и квадриплегичара Србије организују лигашка такмичења у пет спортова, стрељаштву, шаху, атлетици, стоном тенису и пикаду. Чланови краљевачког удружења такмиче се једино у шаху, јер одлазак на такмичења подразумева и материјалне трошкове које у овом тренутку не могу да поднесу. Краљево ће ове године, у периоду од 6. до 9. септембра, бити домаћин 19. републичких игара параплегичара и квадриплегичара Србије. Алтетска такмичења одвијаће се на атлетском стадиону, такмичења у стрељаштву у школи „IV краљевачки батаљон“, а у шаху, пикаду и стоном тенису у хотелу „Термал“ у Матарушкој Бањи. - Имамо добру сарадњу са удружењима из околине, посебно из Крагујевца и Чачка, а са њима се припремамо за ове спортске игре. Уколико буде још људи који су спремни да помогну, наш статус ће бити још бољи – каже председник Скупштине Удружења параплегичара и квадриплегичара Рашког округа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


16

29.

Прекогранична сарадњ

Врњачка Бања

ЕКОЛОШКА ИС

ФОРУМ УСПЕШАН

Форум младих са инвалидитетом у Копир центру „Зрак“ запошљава 6 особа са инвалидитетом, које су обучене за рад на копир апаратима. По мишљењу стручне службе Форума, поправљено је психофизичко стање особа које су радно активне, и повећан је ниво њихових социјалних контаката.То је, према речима директорке овог трстеничког Форума Драгане Влашковић, довело до побољшања квалитета живота особа са инвалидитетом и чланова њихових породица. Радници копир центра су за своје другаре из Форума младих са инвалидитетом, организовали излет до Врњачке Бање. Свакодневно се у просторијама Форума одржавају психосоцијалне саветодавне радионице, на којима лекари, психолози, социјални радници, социолози и правници пружају услуге особама са ин-

валидитетом. Форум младих са инвалидитетом у сарадњи са општином Трстеник, Народним универзитетом, Црвеним крстом и Центром за социјални рад, реализује наставак пројекта помоћ у кући за стара, инвалидна и изнемогла лица. Пројекат финансира Министарство за државну управу и локалну самоуправу. У оквиру пројекта „Солидарност, активност, нада“ 15 асистенткиња обилази 150 старих, инвалидних и изнемоглих особа на подручју трстеничке општине. Пројектни тим свакодневно обилази кориснике на терену, који су изразили задовољство пруженим услугама. Влашковићева напомиње да у граду још неко пружа сличне врсте услуга, због чега се Форуму често жале грађани на рад тих асистената, што заиста квари укупну пројектну слику града и општине. Драган Ивановић

ЗАТВОРЕН „СНЕЖНИК“ На предлог Завода за јавно здравље у Краљеву, због бактериолошке неисправности, до решења проблема затворен је извор минералне воде „Снежник“. Директор Специјалне болнице „Меркур“ др Зоран Станојевић каже да је основни узрок загађења кишна канализација. Организован је хитан састанак са директорима ЈП „Бели извор“ и Фабрике минералне воде „Врњци“, на коме је

Др Дејан Станојевић

одлучено да се овај проблем почне хитно решавати. Цело извориште је потопљено хлором, а око њега је направљен велики прстен који прихвата кишну канализацију. У њега су прикључена и два домаћинства која су била потенцијални узрочници, јер су им у том кругу сенгрупи. Појава загађења „Снежника“ почела је пре три године, а годину дана раније на извору су рађена истраживања на две бушотине. Извршена је детаљна санација терена, али сада се проблем поново активирао, истиче др Станојевић. Извори „Снежник“ и „Језеро“ су површински извори, па отуда потиче већа опасност од загађења. До краја идуће недеље радиће се на отклањању узрочника, а затим ће уследити анализа узорака, да би се видело најновије стање минералне воде, казао је др Дејан Станојевић директор Специјалне болнице „Меркур“ у оквиру које се налазе извори топле и хладне минералне воде. Драган Ивановић

- Гимназијалци из Краљева и са Жабљака током десетодневног др – Наставак пројектних активности у У оквиру пројекта прекограничне сарадње, који је финансирала Европска унија, краљевачка гимназија је успоставила партнерске односе са гимназијом из Жабљака у Црној Гори. Реализацију заједничког пројекта одложио је прошлогодишњи земљотрес, који је у новембру погодио Краљево и утицао на поремећај у настави. Током летњег распуста реализација је настављена, а у Краљеву ових дана борави група гимназијалаца из Црне Горе. Средствима краљевачког дела пројекта од педесет хиљада евра купљена је опрема за еколошку лабораторију и једно комби возило за превоз ученика. Жабљачки гимназијалци са својим вршњацима из Краљева врше еколошка истраживања у Краљеву и околини која се односе на испитивање квалитета тла, воде и ваздуха. Пројекат подразумева и школу пливања коју гости из Црне Горе посећују два пута дневно. Други део пројекта биће реализован током децембра ове године на Жабљаку. Краљевачки гимназијалци наставиће испитивање квалитета тла, воде и ваздуха на Жабљаку, а похађаће и школу скијања. Основни циљ пројекта, осим истраживања у области екологије, јесте повезивање ученика, њихових родитеља и локалних самоуправа две суседне земље. - Мислим да смо у томе успели. Задовољна су и наша и њихова деца, а видећемо како ће бити када дођемо тамо – каже Гордана Карапанџић, професор Гимназије и пројекат-координатор. Европска унија је расписала конкурс за финансирање пројеката прекограничне сарадње Србије и Црне Горе, а професори краљевачке гимназије Гордана Карапанџић, Пеђа Савић и Владан Пејовић успешно су одговорили на захтев конкурса и обезбедили знатна материјална средства за његову реализацију. Набављени су најсавреме-

ФОТОГРАФИ


17

јул 2011.

ња Србије и Црне Горе

Женски центар „Милица“

СТРАЖИВАЊА

ужења испитују квалитет тла, воде и ваздуха у Краљеву и околини. у децембру ове године на Жабљаку нији уређаји за еколошку лабораторију и комби возила за превоз, а обезбеђена су и средства за размену и исхрану ученика током реализације пројекта. Гости из Црне Горе ће у Краљеву остати десет дана, а за то време биће смештени у домовима својих вршњака. Задовољни су пријемом на који су наишли у Краљеву. Током целог дана су ангажовани у пројектним активностима, два пута дневно, пре и после подне, пливају, а током дана врше еколошка истраживања. Квалитет тла, воде и ваздуха испитивали су у граду, али и на Гочу. Резултати даљих истраживања између ученика две школе размењиваће се и после завршетка пројекта преко веб сајта који раде заједно. У току истраживања у Краљеву ученицима стручну помоћ пружају експерти из области екологије. По завршетку пројекта у краљевачкој гимназији верују да ће успети да обезбеде додатна средства како би се испитивање еколошких карактеристика овог поднебља наставило. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ИЈА НЕДЕЉЕ

Радио КРАЉЕВО

98,5 МHz Рачун за помоћ Ирени Пауновић 908-16001-87 са позивом на број 53-102-0005612/1 Уплате из иностранства SWIFT DBDBRSBG са позивом на број RS35/160/53302006362 85-11 Фото: ФоНет

ВЕЖИ МАРАМУ, МИСЛИ ЉУБИЧАСТО

Женски центар „Милица“ наставио је своје хуманитарне активности, овога пута и на Врњачком карневалу. На симболичан начин спроведена је акција под геслом „Вежи мараму, мисли љубичасто“. Оригинална идеја наишла је на добар одзив како Врњчана тако и гостију, а циљ је био давање подршке оболелима од карцинома. Читавог тог дана бањска променада била је у знаку љубичастих марама. Председница Женског центра „Милица“ дипл. инж. машинства Весна Бонџић каже да је акција била успешна, а анимиран је већи број учесника. Исписана ескапа на променади била је дугачка 15 м, плус 5 м графита које су исписали момци, пославши урбану поруку подршке оболелима од карцинома. - Деца су дошла пре свих нас на Променаду и чекала да се постави платно, дан и вече били су пуни емоција, нарочито када је изнета ескапа. Присуствовали су и они који пролазе кроз хемотерапију, њихове породице и остали гости и мештани, који су тада били део великог карневалског љубичастог тима. Девојке из Новог Сада пристале су да хуманитарно одраде концерт, имале су на себи мараме, које су урађене у психолошко-креа-

тивним радионицама. Радиле су их жене из нашег Центра, деца и омладина. Љубичасти тим нашег Центра чиниле су Иванка Милошевић, Драгана Петровић, др Јасмина Краговић, Љиљана Мрдаковић, деца и омладина и сви они који су нам дали максималну подршку. Цеца Скарлет нам је дала материјал за мараме за велику ескарпу, помогли су нам и директор карневала Небојша Богићевић, др Ружица Тодоровић са својим тимом, затим др Весна Малићанин, Туристичка организација Врњачка Бања, Културни центар, Ђорђе Петровић, Љубиша Вељковић, бутик „Слончић“. Свима се у име Женског центра „Милица“ срдачно захваљујем, као и медијима који су пратили карневалску акцију. Мараме су дељене бесплатно, али су хумани посетиоци издвајали новац и стављали у кутију колико је ко имао. Приход је намењен за рад психолошко-креативних радионица у наредном периоду рекла је председница овог Центра Весна Бонџић. Ношење марама на карневалу није никога чинило различитим, само је разлика била у очима посматрача, а деца су веровала да ће оно што напишу бити испуњено. Драган Ивановић

Женски центар „Милица“ Весна Бонџић у средини


18

29. јул 2011.

Почела санација школских објеката

КАШЊЕЊЕ ЗБОГ ПРОЦЕДУРЕ

Иако су радови на сеизмичком обезбеђењу Гимназије почели са 24 дана закашњења, школа ће бити безбедна да прими ученике 1. септембра Министар просвете Жарко Обрадовић и министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић боравили су у Краљеву 10. јуна ове године са представницима „Поштанске штедионице“ и Јавног предузећа „Пошта Србије“. Том приликом је истакнуто да су средства од 104 милиона динара за сеизмичко обезбеђење школских објеката обезбеђена, а да ће радови на краљевачкој Гимназији почети 1. јула, како би ученици у Краљеву већ 1. септембра започели школску годину у безбедним зградама. Месец и по дана касније министри су поново посетили краљевачку Гимназију у тренутку док су радници предузећа које је на јавном конкурсу изабрано као најповољнији понуђач, пред телевизијским камерама почели да монтирају скелу. Долазак министара требало би, како рекоше, „да покаже и потврди оно што смо планирали, да ће школе у Краљеву бити спремне за почетак школске године“. Сеизмичко обезбеђење зграде у којој се налазе Гимназија и Економско-трговинска школа су отпочели, пројекат је одобрен а радови ће бити завршени до 1. септембра, обећао је министар Обрадовић.

Радови на осталим школама изводиће се по утврђеној динамици, а дан после посете министара Краљеву, већ протеклог уторка, требало је да уследи отварање тендера за остале школе. - У сваком случају, обезбедићемо све да школе буду спремне за 1. септембар, с обзиром да смо обезбедили новац захваљујући Влади Републике Србије, „Поштанској штедионици“, али и „Пошти“. Имамо укупан износ средстава који нам је потребан за ову фазу адаптације. Ми радимо да школе буду статички и сеизмички сигурне и да ђаци могу да похађају наставу. Онда би током школске године заједно са локалном самоуправом, у зависности од тога колико будемо имали средстава, ишли у даље опремање школе – рекао је Обрадовић. На одлагање почетка радова утицала је, по речима министра Обрадовића, процедура коју је требало испоштовати. Законска решења су таква да се морају испоштовати одређени рокови, а битан фактор је и недостатак новца. - Ми у буџету Републике Србије нисмо имали довољно новца у просвети на позицијама за основно и средње образовање,

тако да нам је подршка „Поште“ и „Поштанске штедионице“ била драгоцена. Вредност радова је 105 милиона динара, с тим што је половина обезбеђена од стране „Поштанске штедионице“ и „Поште Србије“, а остало смо ми обезбедили преко наших средстава из позиција за основно и средње образовање – наводи Обрадовић. Иако је приликом посете министара у јуну речено да ће 1. јула

почети обимни радови на краљевачким школама, ради се само на згради Гимназије и Основне школе „Вук Караџић“. - Кад немате новца онда немате основни услов за посао. То је суштина ствари и не треба од тога бежати. Треба то јасно и гласно рећи. Кад смо обезбедили новац били смо у ситуацији да спроведемо све друге законом прописане радње. Да смо у било ком сегменту

Пети пут у последња два и по месеца

ВАНДАЛИ УНИШТИЛИ ИГРАЛИШТЕ На простору између градског базена и тениских терена изграђено је дечје игралиште које је одлуком Градске управе уступљено на одржавање Спортском центру „Ибар“. С времена на време неодговорни појединци, у ноћним сатима, праве штету уништавајући поједине делове објекта. Радници Спортског центра сваког дана обилазе све спортске терене поред Ибра, па и дечје игралиште. Приликом последњег обиласка запазили су знатна оштећења дрвених делова ограде и пода и поломљене љуљашке. - Ово је пети пут у последња два и по месеца како нам уништавају игралиште. Направили смо ново степениште у обезбе-

дили све делове игралишта да би било безбедно за игру најмлађих суграђана. Све је било ново, а поломљено је све што је могло да се поломи – каже Никола Игрутиновић, управник спортских објеката у Спортском центру „Ибар“. У току ове године поломљено је пет од шест бетонских клупа на кошаркашком игралишту поред Ибра, дар краљевачког Ротари клуба. О уништавању објекта обавештена је полицијa, а у Спортском центру „Ибар“ верују да би чешћи обилазак објекта од стране полицajaca спречио да се овакве ствари дешавају убудуће. Т. Радовановић Фото: М. Рaдовановић

нешто урадили другачије, опет би било критика што радите тако кад то није у складу са законом – истакао је Обрадовић. Разлику између пројектоване и садашње цене радова министар објашњава тиме што су школе у првом тренутку предвиделе много већи обим послова него што је пројекат сеизмичке санације. Свих 13 пројеката одобрено је од стране Грађевинског факултета и сада је позната укупна цена радова. Школе ће, обећао је министар, бити спремне за почетак нове школске године. Ако то не буде, извиниће се новинарима. Ако буде, од њих очекује исто. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Витановац - Општина Врачар је адаптирала школу у Витановцу. Кад су извршили реконструкцију, закључили су да не би било лоше да се и кров промени, па ћемо видети са општином Врачар да ли могу у оквиру помоћи да обезбеде и додатних два и по милиона динара да решимо питање крова. Отвориће се још нека питања за која у овом тренутку не знамо. Док се не уђе у реконструкцију не може се знати – каже Обрадовић.


19

29. јул 2011.

Замак културе Врњачка Бања

ФЕСТИВАЛ КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ После концертних вечери посвећених италијанској, америчкој и украјинској музици, током четвртог дана Међународног фестивала класичне музике „Врњци“, Карлос Салседо Сентурион је одржао предавање о највећем боливијском композитору и гитаристи Аугустину Бариосу Мађореу. Карлос Салседо је оснивач и директор Института и Музеја Бариос и бави се истраживањем, проучавањем и валоризацијом Бариосовог дела. Говорио је о Бариосовом животу и делу, али и о проблемима које ствара политичка елита својим неразумевањем правих вредности и вредновању културног наслеђа. Сви полазници предавања су добили сертификат који је припремио Парагвајски институт. Иначе, врњачка публика је имала част да 27. јула премијерно види филм „El Inаlcazable“ о Аугустину Бариосу који

је режирао Карлос Салседо. У термину који је резервисан за српско музичко наслеђе, пред препуном салом, одржан је концерт посвећен старој српској музици у извођењу Љубе Димитријевића и академског ансамбла „Слатка фрула“. Својим интерпретацијама они су публику провели кроз источну, централну и јужну Србију и Косово и Метохију. Исте вечери је отворена и изложба тематског карактера, промотивна за музику, под називом „Музика и музичка традиција Балкана (Источна Србија)“ аутора Љубе Димитријевића, професора Факултета музичке уметности у Београду. - Догађаји из осмовековне друштвене историје Србије, обиље различитих утицаја како са Истока тако и са Запада и сва та укрштања на простору на коме је имала срећу (или не-

Љуба Димитријевић и „Слатка фрула“ срећу) да се ствара, руши и поново ствара српска држава, учинили су да се и музика која се данас означава као традиционална у Србији мора у великој мери разликовати од једне до друге области. Музика источне Србије је као и народ који ту живи, обавијена мистичним доживљајем са песмама које неретко у готово сваком стиху

Гостовање КУД-а „Златна капија“ из Москве

КОНЦЕРТ ПОДРШКЕ Чланови фолклорног одеље ња КУД "Златна капија" из Москве, под руководством Наталије Артјомове-Викторнове одржали су у Краљеву концерт подршке грађанима погођеним земљотресом. Краљевчанима су се представили сплетом традиционал них руских, духовних и српских песама и игара. Чланови друштва су полазници школе уметности из Москве и учесници многих локалних и међународних такмичења и фестивала, добитници бројних награда, победници међународног такмичења "Москва

- састанак пријатеља"... Чланови КУД-а били су учесници десетодневног II међународног омладинског едукативног кампа "Сабор 2011", који је ове године одржан у Бањи Јунаковић код Апатина, у организацији Удружења ратних ветерана српских земаља "Патриотски фронт" и Покрета младих Бачка Паланка. Повод за поновну посету Србији је топао пријем на који су наишли претходне године и интерес за српску културу. - Нису били равнодушни према ситуацији на Косову и

хтели су да се на неки начин приближе српској култури и морално подрже српски народ у овој тешкој ситуацији - каже Александар Кравчук који у Русији води организацију „Патриотски фронт“. Током десетодневног боравка у Србији одржали су два концерта, у Крагујевцу и Апатину, који су наишли на изузетно добар пријем публике. - Њихов програм садржи изворне руске козачке песме и игре које су мало познате у овим крајевима. Иако се језик не разуме увек осети се неки дух и енергија народне културе и зато се овде лепо прихвата – каже Кравчук. Деца кажу да су боље прихваћена у Србији него у Русији, првенствено због атрактивног програма који је интересантан за Србију, поготову у мањим местима у које руски фолклорни ансамбли ретко долазе. Поред Србије, чланови „Златне капије“ гостовали су у Бугарској, Шведској и Француској. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

откривају неку од вечитих и универзалних мудрости. Музика јужне Србије одражава веома наглашен утицај оријента и Турака који су на том простору кроз своју вишевековну владавину, агресивно намећући своју културу, оставили неизбрисив траг. Музика Косова и Метохије, те колевке српске духовности и државности, својом епиком и узвишеношћу често наткриљује лирске моменте дивних љубавних песама које кроз витешку љубав равну оној коју Европа познаје кроз поезију трубадура и трувера, велича највише моралне и етичке вредности. И најзад, музика централне Србије,

до које су утицаји са различитих страна стизали можда најтеже и најспорије, одише ведрином, обиљем исконске животне радости, среће и задовољства, осећањима која као Божији дар припадају само оним изабраним, онима који у сваком трену могу да их препознају и прихвате – истакао је Димитријевић. У сајамском делу фестивала изложене су публикације и носачи звука највећих светских издавачких кућа: „Мел Беј“ из Америке, чији је директор Вилијем Беј (оснивач је његов отац Мел Беј), као гост фестивала, одржао предавање „Историја гитаристике у Америци“, издавачке куће „Пицикато“ из Италије чији је оснивач и директор Бруно Роси одржао предавање о „Италијанском музичком издаваштву“ и „Фин и Ек“ из Србије чији ће оснивач и директор Горан Ромчевић звуцима своје гитаре прошетати светом публику 29. јула. За све оне који воле класичну музику, Врњачка Бања је од 20. до 30. јула место где могу да задовоље своју душу и препусте се уживању. Јелена Боровић - Димић

ПЛЕСОМ ЗА ИРЕНУ

Ирена Пауновић из Адрана очекује трансплантацију једног плућног крила на клиници у Бечу. За трансплантацију је потребно 120 хиљада евра, а Краљевчани солидарност са суграђанком показују учешћем у различитим акцијама које имају за циљ сакупљање новца за операцију. Последњу у низу акција организовали су краљевачки плесни клубови. Сви који су пожелели да помогну Ирени могли су да присуствују дружењу у

Дому Војске Србије, и куповином улазнице дају свој допринос Иренином излечењу. Са дружења је упућен позив свим Краљевчанима и њиховим удружењима да се организују и помогну у прикупљању помоћи. Ирена Пауновић из здравствених разлога није могла да присуствује, а са дружења које је потрајало дубоко у ноћ стигао је позив за ново, бројније и лепше дружење по повратку са операције. Т.Р. М.Р.


20

29. јул 2011.

Избеглиштво шеснаест година после

КОМШИЈЕ, ГДЕ СТЕ ДА СТЕ, ХТЕО БИХ ДА ЗНАМ Прошло је више од 20 година откако се на нашим просторима појавила „нова“ популација – избеглице. У многим крајевима бивше Југославије измениле су структуру, ону демографску, али су са собом донели своје обичаје и навике, што, хтели то или не, временом покрива шаш и маховина. Многе је злогласна „Олуја“ протерала из Хрватске у Србију, Црну Гору и неке друге државе. Многи су на својим огњиштима били блиске комшије, а сада после тог растанка пре шеснаест година и не знају једни за друге. Ево једне приче о томе. У селу Ервеник, општине Книн, у Далмацији, у тамошњем брдовитом крају налазио се мали засеок Букарице. Ту је све до 5. августа 1995. године било 13 домаћинстава, са свега четрдесетак становника. Сви су се наведеног дана затекли у Букарицама. Када су сазнали да се, због надирања хрватске војске и по-

лиције мора поћи на далеки пут у – непознато, настала је гужва. Неко је био за покрет, а неко за останак. Тридесет двоје се определило за одлазак, а осморо одлучило да остане. Кренули су са два трактора и једним запрежним колима са два коња. Од Букарица до Лознице путовали смо 13 дана и 13 ноћи. Ту је дошло до растанка. Троје је отпутовало за Београд, након тога у Пећ, на Космет. Троје је отишло код својих у Нову Пазову, а четворо код својих у Сремску Митровицу. Четворо је, такође, отишло код својих у Рудовце, близу Аранђеловца. Један наш сапутник је отишао у Станишић, а за једну породицу (њих шесторо) тада нисам знао куда је кренула. Нас једанаесторо је из Лознице упућено у колективни центар у Власотинце, код Лесковца, где смо били 15 дана. После је нас деветоро отишло у приватни смештај у Краљево, где се и сада

налазимо. Двоје је тада остало у Власотинцу, о којима ни сада немам информације где се налазе. Од њих осморо који 5. августа остадоше у Букарицама, сазнао сам да је троје отишло код својих у Задар, а једно у Загреб. Четворо је остало код својих кућа, па их је хрватска војска одвезла у сабирни центар у Книну. Они су касније превезени у колективни центар у Бајиној Башти. Према мојим досадашњим сазнањима, од свих 40 колико их је живело у засеоку Букарице, 12 је умрло. Од нас 28 живих, нас деветоро је још у Краљеву. Где су сада остали из засеока Букарице, хтео бих да знам? У последњих 12 година често сам посећивао засеок Букарице. Све је порушено и запаљено. Нигде живе душе нема! Колико ли је сада сличних засеока у Хрватској пустих, без живе душе?! Илија Шекуљица

ОШ „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ Дел. број 45, 27. 07. 2011. К р а љ е в о На основу чл. 6 Правилника о поступку јавне набавке мале вредности („Сл. гласник РС“ број 50/09) ОШ „Светозар Марковић“ – Краљево објављује ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПОНУДА У ОТВОРЕНОМ ПОСТУПКУ ДОДЕЛЕ ЈАВНЕ НАБАВКЕ 1. ОШ „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ – Краљево, Цара Душана број 2, спроводи отворени поступак јавне набавке и позива сва заинтересована лица да доставе своје понуде за јавну набавку – радова и то: - Санација кровне конструкције и атике на згради ОШ „Светозар Марковић“ – Краљево 2. Право учешћа на јавном огласу имају сва правна и физичка лица која испуњавају услове прописане чл. 44 и 45 Закона о јавним набавкама. Услови су наведени у конкурсној документацији као и неопходни докази којима се доказује испуњеност услова. Сва наведена документација се доставља уз понуду. 3. Конкурсну документацију заинтересовани понуђачи могу да преузму у просторијама школе, ул. Цара Душана бр. 2 у канцеларији директора или секретара школе у року од 3 дана од дана објављивања у јавном гласилу у времену од 09.00

до 13.00 часова. 4. Приликом сачињавања понуде понуђачи се морају придржавати захтева из конкурсне документације. Уколико понуда пристигне у другачијем облику од оног који је тражен у конкурсној документацији може бити одбијена у поступку разматрања. 5. Понуде се достављају у запечаћеним ковертама, лично или на адресу понуђача: ОШ „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“-КРАЉЕВО, Цара Душана бр.2 са назнаком: „ЗА ЈАВНУ НАБАКУ – САНАЦИЈА КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ И АТИКЕ“. 6. Рок за достављање понуда је 7 дана од истека рока за преузимање, до 12.00 часова. 7. Благовременим ће се сматрати све понуде које стигну на адресу наручиоца у наведеном року. 8. Понуде морају бити поднете у једном примерку, са важношћу 60 дана од дана отварања по-

нуде, а докази о испуњености услова из чл. 44 и 45 Закона о јавним набавкама се морају доставити у овереној фотокопији. 9. Критеријум за избор најбоље понуде је економски најповољнија понуда. 10. Јавно отварање понуда вршиће се у канцеларији директора школе 12.08.2011. године у 12.00 часова. 11. Отварању понуда може присуствовати понуђач или овлашћени представник понуђача са уредно написаним и овереним овлашћењем, које се предаје Комисији пре отварања понуда. 12. Уговор ће се закључити са изабраним понуђачем по истеку рока за подношење захтева за заштиту права. 13. Додатне информације могу се добити на тел. 036/314-296 и 314-302. Директор Драгица Спајић


21

29. јул 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, на сваки сат) 07:05 – Златно руно (р) 07:30 – Дивља Африка 08:05 – Гегови 08:30 – Коледари и седењка 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Путопис: Сремски Карловци 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Путопис: Капи завичаја 11:30 – Са нових извора (р) 12:10 – КОНТРАСТ (р) 13:30 – Филм: Испод клавира 15:05 – Документарни филм: После рата 16:05 – СЕЋАЊА: Бранко

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Серија: Кармелита, реприза 4 епизоде 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 11:05 – Кики шоу 11:30 – РАДОЗНАЛЦИ 12:20 – Са нових извора (р) 13:10 – Филм: Питај ме за срећу 15:05 – ЕКОНОМЕТАР (р) 15:35 – Концерт: Етно група Траг 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – ОГЊИШТЕ 17:55 – Духовна лира 18:25 – ОНИ ДОЛАЗЕ... 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:40 – Етно филм: Свадба у махали Подворце 20:00 – Карађорђевићи: 10 година у отаџбини 20:30 – Репортажа: СПЕБО, Лесковац 21:00 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ 22:00 – Дневник ДАНАС 3

07:00 – ВЕСТИ 07:05 – Кики шоу 07:20 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи, реприза 4 епизоде 09:00 – ВЕСТИ 09:10 – ОГЊИШТЕ (р) 09:50 – Огласи (12:05, 14:50, 16:45, 19:30, 00:15) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Гегови (р) 07:30 – Дивља Африка 08:05 – Са нових извора р 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Путопис: Сремски Карловци 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Серија: Кармелита р 11:05 – Путопис: Капи завичаја 11:30 – ОНИ ДОЛАЗЕ (р) 12:10 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 14:10 – ЕКОНОМЕТАР (р) 14:40 – 10 година у отаџбини (р) 15:15 – СПЕБО, Лесковац (р) 16:15 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита (*крај серије) 18:30 – Путопис: Златно руно 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – РЕЧ ПО РЕЧ (р) 21:05 – Са нових извора 22:00 – Дневник ДАНАС 3

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Златно руно (р) 07:30 – Дивља Африка 08:05 – ОНИ ДОЛАЗЕ... (р) 08:35 – Гегови (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Путопис: Сремски Карловци 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Репортажа: Угаони камен 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – РЕЧ ПО РЕЧ (р) 13:15 – Филм: Дубоко у мом срцу (р) 15:05 – ОГЊИШТЕ (р) 15:40 – Путопис: Манастир Завала 16:05 – СЕЋАЊА: Ђорђе Псодоров 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Питање савести 18:30 – Путопис: Златно руно 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА 21:00 – Са нових извора 21:30 – Документарни филм: Игра 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Клопка за мушкарце

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Златно руно (р) 07:30 – Дивља Африка 08:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:40 – Манастир Завала (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:30 – Серија: Питање савести (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА (р) 13:15 – Филм: Корак до раја (р) 15:05 – Са нових извора 16:05 – СЕЋАЊА: Јелка Ређеп, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Питање савести 18:30 – Путопис: Златно руно 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:50 – Угаони камен (р) 20:15 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Рибља чорба (р) 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Последња освета

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Златно руно (р) 07:30 – Оковани ледом 08:05 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 08:35 – Игра (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Путопис: Сијам 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Путопис: Капи завичаја 10:30 – Серија: Питање савести (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – Са нових извора р 12:45 – Филм: Хамлет (р) 14:50 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Питање савести 18:30 – Путопис: Златно руно 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:50 – Татин ауто 20:05 – Концерт: Витни Хјустон 21:30 – Путопис: Света земља 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Правило 100 миља

Крга, 3. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – ЕКОНОМЕТАР 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Са нових извора 20:25 – Филм: Плен ума 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Симпатико

22:30 – Филм: Плес анђела

12:10 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 13:00 – ВЕСТИ 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Биљана Јевтић (р)

15:00 – Емисија УЗ ШАНК 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Филм: Дубоко у мом срцу 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:55 – Гегови 20:20 – Филм: Корак до раја 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Хамлет

22:30 – УЗ ШАНК, реприза

На основу члана 35. и члана 36. Закона о култури („Службени гласник РС“ број 72/2009) и члана 27. и члана 28. Статута установе Краљевачко позориште у Краљеву, Управни одбор Краљевачког позоришта расписује КОНКУРС ЗА ИЗБОР КАНДИДАТА ЗА ИМЕНОВАЊЕ ДИРЕКТОРА УСТАНОВЕ КРАЉЕВАЧКО ПОЗОРИШТЕ У КРАЉЕВУ Назив радног места: директор Именовање се врши на период од четири године. Услови за избор кандидата за директора установе Краљевачко позориште су: 1. Висока стручна спрема-студије II степена (дипломске академске студијемастер, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије), 2. Да има најмање три године радног искуства у области културе, 3. Да има организаторске способности 4. Да не постоје законске сметње за именовање директора

5. Уверење Основног и Вишег суда да се против кандидата не води истрага и да против њега није подигнута оптужница (не старија од 6 месеци) за кривична дела која се гоне по службеној дужности, 6. Уверење о држављанству Републике Србије (не старије од 6 месеци), 7. Извод из матичне књиге рођених (издат на новом обрасцу сходно Закону о матичним књигама, објављеном у „Службеном гласнику РС“ број 20/09), 8. Оверену копију личне карте и 9. Доказ о општој здравственој способности-лекарско уверење (оргинал)

Конкурсна документација за избор кандидата за директора установе Краљевачко позориште треба да садржи: 1. Предлог програма рада и развоја Краљевачког позоришта за период од четири године, 2. Оверену копију дипломе или уверења о стеченој стручној спреми, 3. Оверену копију радне књижице или доказ о радном искуству, 4. Биографију која мора да садржи елементе који доказују стручност из делокруга рада установа културе са кратким прегледом остварених резултата у раду,

Пријаве на конкурс подносе се непосредно или путем поште Управном одбору Краљевачког позоришта Краљево, на адресу: Краљевачко позориште, Топлице Милана бр.1, 36000 Краљево, са назнаком „Пријава на конкурс, не отварати“. Рок за пријављивање на конкурс је 15 дана од дана објављивања конкурса. Непотпуне и неблаговремене пријаве неће се узети у разматрање. Председник Управног одбора Драгана Пауновић


22

29. јул 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ БЕЛА УКРШТЕНИЦА

ВЛАДАВИНА ВЛАСТИ У овој држави постоји само једна власт, и то она која најмање треба да буде. Не, законодавна и судска немају ту част да заједно са извршном истим гудалом гуде. И, сви се прилагођавају извршној власти, па чак и они који над њом треба да буду. Раде то додворнички, са лепом дозом сласти, остављајући нас (народ) у великом чуду. А она све чини да би опстала што дуже, наравно, само законе прилагођава себи. Па зато и немају народу шта да пруже, кажу: да нисмо Влада – тако се звали не би. А демократија, шта ли то бејаше, Боже, кад Влада како сама хоће гуди ли гуди? Сазнаћемо то кад останемо и без коже, или кад решимо да опет будемо људи.

Радомир Јовановић

ВОДОРАВНО

УСПРАВНО

1. Бављење бродским саобраћајем (0), 2. Грожђица - Јединични вектор (1), 3. Присталица Илирског покрета - Мекан (1), 4. Дажбина, порез (мн,) - Аждаја, неман (1), 5. Енергија (скр.) Погодбени везник - Један узвик (3), 6. Ознака за радијум - Некадашнји обавезни рад сељака Осамнаесто слово азбуке (2), 7. Научно техничке информације (скр.) - Амерички глумац Костнер (2), 8. Коњ (тур.) - Провидан материјал (1), 9. Уједињене нације (скр.) - Народни певач код Киргиза - Главни (скр.) (2), 10. Спој - Француска глумица Жирардо (1), 11. Део кухињског намештаја - Британски глумац Гинис (1), 12. Река (шпан.) - Италијански писац Аретино (1)

1. Глумац Јул - Немачки коњаник (стр) (1), 2. Позоришна улога Јужно воће (мн.) (1), 3. Врста пшенице - Танита Тикарам (иниц.) - Најмањи троцифрен број (2), 4. Врста ударца у боксу (мн.) - Врста мрава (2), 5. Писац Франс - Индијански “трофеј” (1), 6. мађарски назив за Србе Скуп активиста - Једанесто слово азбуке (2), 7. Двадесет прво слово азбуке - Велико водено пространство - Алма Екмечић (иниц,) (4), 8. Ратна секира северноамеричких Индијанаца Боја женског гласа (1), 9. Извор - Немачки фудбалер Бодо (1), 10. Стругарска макија - У оној мери (1).

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Морали смо да идемо путем који води право у пакао. У то време нисмо имали новца да изградимо обилазницу. *** Пристали смо да будемо марионете у рукама режима. Због тога нам животи сада висе о концу. *** Зашто би се диктатори плашили Бога? Он је одувек био голорук.

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ Плате јесу никакве – али су зато нередовне. *** Не надајте се ванредним изборима. Казна се мора извршити до краја. *** Не знам како ми је. Не гледам ТВ! *** Не могу да исправе “криву Дрину”, па су почели да је још више искривљују!

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Зашто, око власти „изгибоше“? Само зато , што стварно - троше! *** Е, тако се с народом барата; Србин - гољо, врхушка - богата! *** У Србији владају закони: ранга, ликова, типова и џипова! *** Аутократија: „Љубав према домовини“! Партиократија: „Љубав, према - имовини“! *** Страначки прваци, не могу у други разред!? Годинама, већ понављају исто градиво.

Добрица Чакановић

МУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 11977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560


23

29. јул 2011.

ХОРОСКОП за период од 29. јула до 4 августа Пише Ружица Ракочевић ruzica_rakocevic@yahoo.com Скajp адреса: ruzica_rakocevic

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем ауто „пежо“ 106, `94. годиште, дизел. Цена 1200 евра 036 / 422 164, 064 / 455 81 90 Продајем стан 70 м2 у Каменој згради, Трг Војске, I спрат, погодан и за пословни простор, потпуно реновиран, ЦГ, две терасе. 036 / 312 545; 063 / 721 70 10 Продајем трособан стан на централном градском тргу – Кифла 063 / 102 73 40 Мишко Продајем кућу и разрађен локал у Гружи са 2,8 ари плаца. Због нарушеног здравственог стања хитно и повољно. 063/ 836 21 87; 069/ 155 34 44 Продајем комплетно домаћинство на плацу 23 ара са 3 куће (150м2, 100м2 и 100 м2), градска вода, струја, телефон, бунар са хидрофором, 15 км од Београда, 3 градска аутобуса, власник, све је легализовано, све што је на имању остаје. 011 / 83 25 128, 063 / 26 19 19 Продајем плацеве у Жичи, поред пута. 036 581 68 55, 064 115 80 50 Продајем или издајем кућу величине двособног стана, улица Хиландарска 28, Сијаће Поље, испод болнице 036 353 879, 064 900 73 57

рзиваче. Цена 30 евра. 064/ 148 – 56 – 94 Издајем једнособан, намештен стан. Одмах усељив. 064/ 578 2 522 Издајем комфоран, трособан стан 85 м2 са ложом, ЦГ, кабловском, интерфоном. Зграда „Елмостана“, први спрат. 064/ 44 642 77 Издајем потпуно опремљен једноипособан стан у Београду, у Булевару изнад бившег „Клуза“. Предност брачном пару без деце. 062 / 734 704, 062 / 457 901 Издајем намештен стан 51м2 на Врачару, I спрат, ЦГ, телефон, на дужи временски период брачном пару или студентима. 064 39 50 774

Ако петак и суботу прихватите као прелазну фазу, онда сте направили добар потез. Зато вам недеља и понедељак нуде пун интезитет на свим плановима, укључујћци и љубавни живот. У уторак и среду ћете бити заузети са преосталим детаљима, а четвртак прескочите или се одмарајте.

Бик, 21. 4. - 20.5. У петак и суботу се можете посветити породичном животу, и то финансијски. Недеља и понедељак ће бити екстра интезивни, тако да ћете морати пуно да се ангажујете, али ће бити плодоносно. Затим следе уторак и среда који доносе организацију свега тога, а четвртак одредите само за правну празну причу или улепшавање.

Близанци, 21. 5. - 21.6. Повољни дани су и петак и субота, али пре свега породичном или фамилијарном животу, укључујући и новац који треба да пристигне. Затим следе веома ангажовани дани, недеља и понедељак, али морате бити на висини задатка и без импровизација. Уторак и среда вас оптерећују детаљима, а четвртак кулирајте.

Рак, 22. 6. - 22.7. Поново ваши важни дани по питању тајни и то петак и субота. Недеља и понедељак ће вас посебно ангажовати и дати снагу да направите корак ка вишем нивоу. Уторак и среда ће вас окупирати административним обавезама, а у четвтак не покушавајте да будете дипломата.

Лав, 23. 7. - 23.8. Како дани одмичу ви се све боље сналазите у промена које су стигле. Петак и субота су за прошле дане, али недеља и понедељак ће вас потпуно преузети и ангажовати. Уторак и среда захтевају анализу и такав приступ, а четвртак вас оптерећује неодлучношћу која вас гуши.

Девица, 24. 8. - 22.9. Нешто емотивнији али и још скривенији приступ овом петку и суботи. У недељу и понедељак ће све бити много интезивније тако да ћете једва постизати, и коначно у уторак и среду можете очекивати ваш начин функционисања и редоследа ствари. У четвртак је све неодређено и "не зна се".

Продајем, због величине, „самсунг“ плазма телевизор дијагонале 81 цм, HD резолуције са свим прикључцима, стар 2 године, мало коришћен. Цена 40.000,00 дин. 036 / 317 930, 063 / 10 14 383

Вага, 23. 9. - 22.10.

Нудим услуге чувања и неге старијих особа. 069/ 022 14 77

У петак и суботу ће бити неки прилив новца који ћете одмах потрошити, на нешто што можда не одобравате. То нешто тако ће вас пратити и у недељу и понедељак, а од вас ће се захтевати посебно ангажовање. У уторак и среду ће се све изанализирати и средити, а у четвртак затишје пред буру.

Продајем кућу брвнару у добром стању у селу Витановац. Цена по договору. 063 / 172 57 41

Друштво пчелара Краљево организује пчеларску славу 02.08. 2011. год. за Светог Илију у Каменици, познатом месту пчелара Краљева. За све информације петком и суботом од 09.00 до 12.00 часова на телефон 036/ 232 – 606

Продајем парцелу 30 ари у Рудопољској улици. Може и по 10 ари. 036 / 875 328, 064 / 933 23 60, 064 / 453 89 47

Фирма „Mеџик Фрутс Ленд“ врши откуп и уговара производњу воћа и поврћа за извоз. 060 444 12 38

Продајем нов локал 39 м2 у центру града. Цена 1100 евра/м2. 063/ 44 60 60

Ресторану „Јанок“ – Конарево потребни радници, стан и храна обезбеђени. 036 822 113; 822 112

Продајем рачунар Pentium 4 са TFT монитором, систем звучника 5.1 + радни сто. Цена 250 евра. И коректор напона 220 V за зам-

Ован, 21. 3. - 20. 4.

Продајем одлично очуван "Горење" комбиновани фрижидер са замрзивачем 303 Л Тел: 313 - 523

Овај петак вам није све по вољи по питању финансија. Зато ћете морати додатно да се трудите током викенда, па и у понедељак.У уторак и среду непланирано стиже смиренија али захтевна ситуација. И коначно, у четвртак вас чекају најаве у вези предстојећих догађаја, и то уз наглашену комуникацију.

Шкорпија, 23. 10. - 22.11.

Стрелац, 23. 11. - 21.12. У петак и суботу ће бити мали застој који вас неће много омести јер већ у недељу и понедељак имате екстра интезитет ваших активности и то на више поља. У уторак и среду ћете се питати шта је то протутњало и треба да се оргнизујете. У четвртак нећете ништа решити, само ‘ће се све одлагати.

Јарац, 22. 12 - 20. 1. Некако са неким неодговарајућим застојем почињете петак и суботу. Али зато ћете све надокнадити експлозијом врелих активности у недељу и понедељак, на које нећете моћи да останете хладни. А онда долазе уторак и среда који доносе организацију свега тога, јер у четвртак нећете моћи ништа конкретно да урадите.

Водолија, 21. 1. - 19. 2. Ове недеље ћете морати да се потрудите ако мислите да се неке ствари не открију, посебно тајне, у петак и суботу. У недељу и понедељак ће се све дизати на виши ниво али активностима, а не речима. Уторак и среда захтевају систематичност, па вас и то нервира, а у четвртак имате предах који вас оптерећује.

Рибе, 20.2. - 20. 3. Мораћете мало да се "опржите" да бисте дошли до новца који хоћете, у петак и суботу. А у недељу и понедељак ћете бити у врућим ситуацијама по више основа, укључујући и посао и љубавни живот. Уторак и среда неће бити по вашој жељи зато што се очекује организованост, а у четвртак вас оптерећује нечија дволичност.

Маркетинг 036/312-505


24

29. јул 2011.

Лична карта песма „Не дај се генерацијо“

СВЕ МИ ЈЕ ИШЛО ОД РУКЕ

Иако је после победе на фестивалу „Први глас Србије“ остао готово заборављен, Александар Илић се на велику сцену вратио са песмама Предрага Вуковића У биографији Александра Илића стоји записано да је музичку каријеру започео 1983. године, када је објавио албум „Исплачи се на грудима мојим“. Објавио је укупно десет албума, а последњи „Зато идем у кафану“ 2009. године за „Голд мјузик“. Ожењен је певачицом Биљаном Јевтић, са којом често наступа, а имају и неколико снимљених дуета. Александар Илић је одрастао у породици интелектуалаца. Отац Богољуб, познати горњомилановачки стоматолог, аматерски се бавио музиком, па је ту љубав пренео и на сина, који је већ у трећем разреду основне школе почео да стиче музичко образовање. У музичкој школи уз хармонику је почео помало и да певуши, то се некима довољно допало да је Александар почео да наступа на првим школским приредбама интерпретирајући, углавном, забавну музику. Као гимназијалац учествује на такмичењима са војним оркестром гарнизона у Горњем Милановцу, а једно од такмичења којег се са посебном радошћу сећа одржано је у Краљеву. Када почиње интересовање за народну музику? - Временом уз хармонику почињем да се интересујем за ову врсту музике. Ипак је та народна музика овде у Шумадији нешто што је људима у уху од рођења, тако да сам се определио за њу и кренуо на такмичења које су тада организовале радио-станице. Као први глас Радио Чачка још 1980. године сам отишао на завршно такмичење за „Први глас Србије“, које се одржавало у Београду и одмах победио. Како је то изгледало? - Организатор такмичења био је Радио Београд, а престижна радијска емисија у то време била је култни „Аутобус у пола шест“. Победом на фестивалу добио сам улазницу за оно што ће ми касније постати професија. Шта сте певали на такмичењу? - Певао сам песму „Девојко моја, оседлај ми коња“ са великим народним оркестром којим је руководио Љубиша Павковић. Било је то најбоље издање оркестра које

памтим, а свирали су још Бранимир Ђокић и Боки Милошевић. Такмичење је за мене било велика проба која је требало да покаже да ли могу да се бавим овим занимањем. Многи желе да се баве овим послом, а не знају шта све то носи, који квалитет треба да дође до изражаја, шта је велика сцена. Како је та победа утицала на даљу каријеру? - Такмичење се завршило, а нико на мене више није обраћао пажњу. Вратио сам се у Милановац. Године су пролазиле, а ја тезгарио са чувеним оркестром „Кумови“ из Чачка. Свирали смо разноврсну музику, од староградских песама, преко забавне до народне музике. Већ сам имао добар репертоар који ми је много помогао у даљој каријери. Колико је то трајало? - Ту је било једно три године каљења, док ми једном није досадило. Осетио сам да имам квалитет, да сам у напону снаге, а већ сам имао 22 године. Једне вечери док смо гледали телевизију кажем, ово

може вечито да траје овако, да идем по локалима, а осећам да имам квалитет за нешто више. И шта сте урадили? - Знали смо да у Чачку живи велики хитмејкер Предраг Вуковић Вукас. Мој отац узме телефонски именик, нађе број, објасни о чему се ради и он нас прими. Седне за клавир, а ја почнем да певам. Нисам отпевао ни три песме, а он спусти поклопац клавира и каже радимо, бићеш звезда. Тако је почело? - Почело је без новца, што је данас незамисливо. Убрзо сам 1983. године дебитовао на „Хит паради“ са песмом „Оче, мој велики оче“, коју је направио Вукас, као и целу плочу касније. Биле су на њој „Исплачи се на грудима мојим“, „Руже дођу, руже прођу“... Скренуо сам пажњу велике Југославије на себе, кренуло је и то је прича која траје званично и данас. Како је прошла та прва плоча? - Фантастично, у то време у великој Југославији продата је у преко 100 хиљада примерака плоча

и касета. Убрзо је дошла друга, па трећа и тако је то кренуло. Почели су концерти у земљи и иностранству. На великим турнејама „Распевана јесен“, „Хит парада“, које су трајале месецима, наступао сам са највећим именима. Ту се калио занат, учио сам како се треба понашати на сцени и ван ње. Данас млади људи све то прођу на брзака. Чини се да вам је све ишло од руке? - Људи воле да кажу - ја сам се много намучио кроз живот. Међутим, мени је то све ишло од руке. У то време, што се забавне музике тиче, велики узор ми је био Мики Јевремовић, а од певача народне музике Недељко Билкић, иначе, кум моје породице. Ту је и Новица Неговановић, велики пријатељ наше породице. Добијали сте и награде? - Са песмом „Не дај се генерацијо“ освојио сам прву награду на „Илиџи“ 1985. године. Био је то велики фестивал. Са песмом „Вени, вени мој невене“ Радослава Грајића победио сам на „Месаму“ једне године. Било је и периода кад није било награда, али све је то саставни део живота. После тога сам се оженио Биљаном и имамо сина Ивана, који је завршио пети разред. Је ли то нешто променило у каријери? - Радили смо заједно концерте и турнеје. Ја сам задовољан својом каријером. Људи увек кажу могло је и више, а нико не каже могло је и мање. Сведоци смо времена да многи млади људи, ако немају спонзорства, без обзира на свој квалитет остану негде у запећку. Ја сам имао срећу да сам у једном здравом времену, где су се цениле неке друге музичке, моралне и људске вредности, успео да нађем своје место и да останем, а много је теже опстати него постати. Како оцењујете тренутну ситуацију на музичкој сцени? - Велика је хиперпродукција, има много певача, а моје име је остало. И сада, кад певам по бившим југословенским републикама, сви знају о коме се ради. Сваки певач има своју личну карту, а моја је „Не дај се генерацијо“. Колико радите у данашње време?

- Највише радим у Македонији, а само понекад у Хрватској и Словенији. Нова тржишта су у Бугарској и Румунији, где живи доста Срба. Био сам седам пута у Америци, пет пута у Аустралији, а један сам од ретких певача који је певао у Јужноафричкој Републици. Прошле године били смо први певачи са ових простора који су за Видовдан певали у Ирској. Поред тога што се човек бави својом професијом, има прилику и да обиђе свет, да упозна разне културе. Сад користимо прилику да, кад год идемо негде даље, водимо и сина са собом, јер то је прилика да види мало света и упореди неке ствари. То је велико богатство које није пријемчиво људима који се не баве овим послом. Који је ваш највећи хит? - „Не дај се генерацијо“ остала је моја лична карта. То је песма из 1985. године. Ту је још „Исплачи се на грудима мојим“, а из последње серије „Сине наследниче“. Имам и пар дуета са Биљаном као „Није моја Биљана“, „Опет скупа ти и ја“... Нове песме? - Нема неког великог разлога да журим с неким новим песмама. Сад ћу снимити један дует са супругом, уз самосталну песму на јесен која ће да се врти око Нове године. Немам разлога да се упуштам у трку са младима. Битно ми је да своје место на естради чувам. Имам 50 година и налазим се у најбољим годинама као један испуњен и задовољан човек. Порука младим певачима? - Прво треба да испитају своје жеље и могућности. Једно је кад неко мисли да лепо пева, а друго кад то треба да потврди милионски аудиторијум, музички стручњаци, композитори. Подржавам све оне који имају велики квалитет и увек ћу бити на страни младих. Морам да кажем да је ово тежак посао у коме човек мора да зна да плови и управља бродом у немирним водама. Поред певања има много ствари о којима људи морају да поведу рачуна. Моја порука је да буду упорни и да верују у себе и сав тај труд једног дана мора да се исплати. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


25

29. јул 2011.

На основу члана 5 Одлуке о финансијској подршци пољопривредним произвођачима ("Службени лист општине Краљево", број 8/05 и "Службени лист града Краљева", број 2/11 и 8/11) и Програма коришћења средстава за подстицање развоја пољопривредне производње за 2011. годину ("Службени лист града Краљева", број 2/11), КОМИСИЈА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ И РАЗВОЈ СЕЛА СКУПШТИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА расписује КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ ЗА 2011. ГОДИНУ 1. Овим конкурсом врши се расподела подстицајних средстава индивидуалним пољопривредним произвођачима у висини до 50% вредности пројекта, а највише у износу до 1.250.000,00 динара по пројекту у складу са Одлуком о финансијској подршци пољопривредним произвођачима и Програмом коришћења средстава за подстицање развоја пољопривредне производње за 2011. годину. 2. Право учешћа на конкурсу имају: - пољопривредници - физичка лица са пребивалиштем на територији града Краљева, уписана у Регистар пољопривредних газдинстава према важећим прописима у активном статусу као носилац или члан породичног пољопривредног газдинства које се налази на територији града Краљева и на којем обављају пољопривредну производњу, само по основу једног пројекта; - физичка лица - пољопривредници који су користили финансијска средства по Програму из претходног периода могу учествовати на конкурсу под условом да су измирили све обавезе у целости по претходној финансијској подршци. 3. Уз пријаву на конкурс, приложити следеће доказе: - пројекат за који се тражи финансијска подршка; - потврда о активном статусу у Регистру пољопривредних газдинстава, издата од Управе за трезор - оригинал или оверена фотокопија;

- потврда од банке о измиреним обавезама у целости по претходно коришћеној финансијској подршци (за подносиоца пријаве уколико је његово пољопривредно газдинство у претходном периоду користило финансијску подршку по Програму); - профактура или уговор о купопродаји за пројекат набавке пољопривредне механизације и опреме). 4. Добијена финансијска средства, корисник финансијске подршке - пољопривредни произвођач је у обавези да врати у реалном износу у року од 36 месеци, с тим што рокови повраћаја средстава теку након 12 месеци од почетка коришћења средстава Програма. Повраћај средстава врши се у једнаким двадесетчетворомесечним ануитетима израженим у еврима, уплатом динарске противвредности сваке рате обрачунате по средњем званичном курсу Народне банке Србије који важи на дан плаћања. На добијена финансијска средства која се користе наменски и врате у уговореном року, не обрачунава се камата. 5. Средства за подстицање развоја пољопривреде реализоваће се кроз финансијску подршку пројектима из области примарне пољопривредне производње, и то: - узгој животиња, - повртарство, ратарство, - воћарство и - за пољопривредну механизацију и опрему која је у функцији примарне пољопривредне производње по-

љопривредних газдинстава. 6. Пријаву на конкурс, са потребним документима доставити на писарницу града Краљева или препоручено поштом на адресу: Трг Јована Сарића број 1, за Комисију за пољопривреду и развој села, са назнаком: "Конкурс за доделу финансијских средстава", у року од 30 дана од дана објављивања, закључно са 29.08.2011. године. 7. Одлуку о висини и броју додељених финансијских средстава за развој пољопривреде по овом конкурсу, донеће Комисија за пољопривреду и развој села Скупштине града Краљева у року од 30 дана од дана завршетка конкурса, у складу са Одлуком о финансијској подршци пољопривредним произвођачима и Програмом коришћења средстава за подстицање развоја пољопривредне производње за 2011. годину. 8. Неблаговремене и непотпуне пријаве биће одбачене. 9. За сва допунска објашњења учесници конкурса могу се обратити Одељењу за привреду и финансије Градске управе града Краљева, канцеларија 226,  спрат, телефон 306-041. КОМИСИЈА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ И РАЗВОЈ СЕЛА СКУПШТИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА, Број 06-251/11-V, од 27.07.2011. године


26

29. јул 2011. Сећање на драгог колегу и пријатеља

Александра Милутиновића Џигија

Александар Милутиновић Џиги

2006 – 2011.

1. августа 2011. навршава се пет година од смрти. Тог дана у 15 часова посетићемо његов гроб. Утехе нема, заборав не постоји. У срцима си оних који те увек воле. Колектив РТВ Краљево и Ибарских новости

28. јула 2011. године навршило се десет година од смрти

Твоја породица

Сећање 25.07. 1995 – 25.07. 2011.

Сећање

Ацо, док живим бићеш у мом срцу

Александар Милутиновић

Твоја тетка Јулка

Тетка Стајка

Љубинке Вучићевић

С тугом се сећају њени најмилији: супруг Синиша, син Радомир, унука Маја, унуци Владислав, Владимир и Војислав, сестра Ковина, брат Веселин и остала многобројна родбина

01.08. 2011. навршава се пет година од смрти нашег вољеног

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 20 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 И У МАРКЕТИНГ АГЕНЦИЈИ „ГОРАН“ МИЛОША ВЕЛИКОГ 14/1 У ПАСАЖУ ПРЕКО ПУТА РОБНЕ КУЋЕ

Братислава – Браце Тимотијевића Године пролазе, сећање и туга остају вечно. Супруга Љубинка, ћерке Наташа и Марија са породицама


27

29. јул 2011.

IN MEMORIAM

Марија Перишић 31.07. 2001 – 31.07. 2011.

У суботу 30.07.2011. године у 11 часова даваћемо годишњи помен нашој вољеној мајци

Станисави Полугић из Краљева

Године пролазе, али ти ћеш увек живети у нама и нашим сећањима. Супруг Чупо, синови Предраг и Ненад, снаје Радованка и Соња, сестра Милена, брат Миланко, унук Лазар, унука Марта

Позивамо родбину и пријатеље да узму учешћа у помену. Твоје велико срце и племенита душа заслужује трајно сећање. Хвала ти за сву неизмерну велику љубав, пожртвованост, помоћ и заштиту коју си нам безгранично пружала целога живота. Твоје ћерке Верица и Радица са породицама

Дана 30.7. 2011. у 11 часова на старом краљевачком гробљу даваћемо полугодишњи помен нашем

Радован Томашевић Томаш У суботу 30.07.2011. године у 12.00 часова на Новом гробљу у Краљеву даваћемо четрдесетодневни помен Супруга Стаменка, син Зоран, ћерке Верица и Зорица са породицама

IN MEMORIAM поводом рођендана драге мајке и баке

Дане Ракочевић рођ. Балшић из Краљева

ДРАГА НАША, МАЈКО И БАБА-КЕВО! Како да ти кажемо колико те много и даље волимо, колико нам много недостајеш и колико те се много сећамо у овим нашим животима без тебе... Много нам је тешко без тебе, иако знамо да си са нама. Твоји Ружица, Милан и Владимир

Душану – Дулу Јањићу Отишао си ненадано, нечујно, заувек, али бол из душе никада неће отићи, сузе никада усахнути, миран сан нас савладати, ни одговор на питање зашто – никад стићи. Чувамо те од заборава. Неутешни: отац Предраг, мајка Миланка, сестра Наташа

29.07.2011. године навршава се четрдесет дана од смрти нашег драгог

Бранка Весковића 1944 – 2011.

Време пролази, туга и бол остају. Хвала ти за све, никада те нећемо заборавити. Твоји: синови Владимир и Војислав, снаје Весна и Славица, унука Данка, унуци Лазар и Александар и кума Мира


28

29. јул 2011.

КОШАРКА Кошарка: Краљевачка Слога представила новог спортског директора

МИЛОШ БАБИЋ У КЛУБУ КОЈИ МУ ЈЕ ДАО СВЕ

- Кошаркашки клуб Слога и Милош Бабић после скоро две деценије поново заједно. - Наш први Ен-Би-Еј играч, кошаркаш који је играо на свим светским меридијанима, жели део искуства да пренесе у матични клуб. - Нисам дошао да губим време, да водим политику компромиса, већ да радим и реализујем своје идеје, за добро Слоге - нагласио први оперативац клуба са Ибарског кеја Дуго летње затишје у КК Слога прекинуто је прес конференцијом на којој је представљен нови спортски директор клуба. Милош Бабић, бивши кошаркаш Слоге и Ен-Би-Еј играч у Кливленду и Мајамију, студент на колеџу Тенеси Тексас и потом играч у бројним клубовима на свим светским меридијанима, добио је поверење УО краљевачког прволигаша да у наредном периоду обавља функцију главног оперативца клуба. - Руководство клуба је у сталном заседању, много је обавеза које морамо да извршимо, а једну смо, верујем, урадили врло успешно. На плану организације клуба смо одлучили да функцију спортског директора поверимо Милошу Бабићу, нашем бившем играчу и првом Ен-Би-Еј играчу са ових простора. Тиме настављамо постављени концепт враћања Слоге на стазе старе славе, бољег рада и развоја, стварања младих играча, веће пажње соп-

Утопија Концепт стварања играча и младог тима за собом као последицу има слабије резултате. Има ли страха од слабијих резултата првог тима? - Чињеница је да не можемо имати одмах све, процес стварања играча је дуг, али мора да се крене. На другој страни, доводити играче са стране, скупе играче, за Слогу то је чиста утопија, то је Слогу и довело до тренутног стања, мислим финансијског. Очекујем добре резултате, јер ћемо радити, даноноћно ако треба, да остваримо зацртано. Не мислим да ћемо имати слаб тим у овој сезони - каже Милош Бабић.

ственој школи... Милош Бабић у сарадњи са људима који воде клуб је кадар да постављене задатке и идеје реализује и срећни смо што се вратио у клуб из кога је потекао – нагласио је Радослав Комадинић, председник КК Слога. У првом обраћању новинарима нови спортски директор Фото: М. Радовановић Слоге није скривао задовољство што се Ђорђевић... зна да све полази од после скоро две деценије враћа здравог темеља. Млађе селеку клуб који му је све дао. ције Слоге су већ под лупом, а - Да ли сам почаствован што познат је и нови концепт. сам поново у Слоги? Нарaвно - Слогу интересује само да јесам. Мени је овај клуб све квалитет. Желимо да имамо дао, захваљујући њему сам то најквалитетније младе играче, што јесам. Могао сам сигурно децу којој ћемо се потпуно пода имам и бољу каријеру, али и светити и створити неке нове ово до сада је захваљујући Дивце, Бодироге и друге. У поСлоги и то никада нећу и не следњих десет година врло могу да заборавим – мирно, уз мало играча је изашло на вевелику дозу поштовања наглалику сцену из наше школе. Разшава Милош Бабић. лог је нерад, једна Нови спортски директор незаинтересованост тренера да Слоге најављује радикалне посе максимално посвете третезе који се некима, како сам Милош Бабић нингу. Од овог тренутка битан каже, неће свидети, али све у је само квалитет, квантитет нас интересу просперитета и бољег неће моћи на својим леђима да не интересује. Такође, свака рада клуба који мора да направи носи тако велики систем као млађа селекција добиће два трешто је КК Слога, али се нада искорак. нера и свака селекција ће имати - Ми овде нисмо дошли да помоћи правих и истинских менаџера, односно личност која би губили време, нити сам анга- пријатеља клуба. Припадник ге- ће бити спона између родитеља, жован да бих стварао компро- нерације јуниора која је била тренера и клупског руководмисе. Спреман сам на критике, првак Србије и трећа у Југосла- ства. Оно што се показало као спреман сам много тога да истр- вији, члан генерације којој при- добро у другим земљама где је пим, јер само тако овај посао падају Дивац, Кукоч, Рађа, кошарка спорт број један нема може на прави начин да се обавља. Свакоме ко себе види између редова није ни место у клубу, јер не желим да се бавим Кошаркаши ОКК Београда и Слоге представљаће Србију слеполитиком незамерања. Кошарка је јако тежак посао, пут деће сезоне у Балканској лиги. "Клонфе ри" и Краљевчани су право којим идемо је посут трњем и стекли на основу пласмана у домаћем шампионату, па су пријаве морамо више да радимо, а мање крушевачког Напретка и ужичке Слободе биле неуспешне. Кошарда причамо. Да, биће радикал- кашки савез Србије је о овоме обавестио руководство Балканске них потеза, неке сам већ пову- лиге и аутоматски обавио пријаву наша два представника у региокао, биће их још, све у интересу налном такмичењу. Остаје, ипак, дилема да ли ће прволигаш са Ибарског кеја због Слоге. Свестан је нови спортски познате финансијске ситуације учество- вати у овом такмичењу. А.Д. директор да један човек сам

ОКК Београд и Слога у Балканској лиги

Финансије Финансије су једна од тема која је дотакнута током представљања новог директора КК Слога. - То је акутни проблем. Много тога ова Управа клуба је успела да реши, али дугова има и даље. Нешто смо решили, учинићемо велики напор да до почетка припрема измиримо "репове" из претходне сезоне и да мирније уђемо у ново првенство. Није сјајна ситуација, али Слога је преживела и теже и горе закључио је председник клуба Радослав Комадинић. разлога да не применимо и код нас - закључује Милош Бабић, нови оперативац Слоге. Милош Бабић као нови спортски директор „белих“ већ је увелико у послу, идеја не недостаје човеку који је кошарку играо од школског дворишта до Ен-Би-Еј лиге. Хоће ли успети да део искуства пренесе на Слогу показаће време које ће бити најбољи судија. Истински љубитељи кошарке и навијачи Слоге су му пожелели пуно среће. А. Даишевић

Недостају два центра Припреме кошаркаша Слоге почеће по традицији 1. августа. Новом тренеру Зорану Миловановићу и његовим сарадницима требало би да се јави девет играча и то Јаћовић, Јовић, Поповић, Кесар, Сићевић, Вулетић, Мареља, Бјелић, Тривуновић, а њима ће се прикључити и један број јуниора. Оно што недостаје су два центра и на томе се интензивно ради.


29

29. јул 2011.

ОДБОЈКА Одбојкаши Рибнице завршавају одмор

СТАРТ У ПОНЕДЕЉАК У "БОРИЋИМА" За Рибницу сезона почиње 7. септембра када се у румунском граду Клужу одржава финални турнир Балканског Купа, а Рибница брани титулу првака Одбојкашки суперлигаш Рибница од свих краљевачких спортских клубова има најдужи стаж у елитном рангу такмичења. "Мускетари" одмор завршавају у понедељак, првог дана августа, када по традицији почињу припреме за нову сезону. Рибницу чекају обавезе на три фронта, поред Винер Штедише Суперлиге и националног Купа, ту је и одбрана трофеја у БВА Купу (Балкански куп, п. а.) - Летња пауза је завршена, чека нас јако тежак посао и много рада. По традицији ћемо се окупити 1. августа, у 18:30 ч у Борићима на Ратарском имању. То је један од терена на којима ћемо радити прву фазу припрема, поред Хале спортова и Атлетског стадиона. Уколико буду дозволили услови, тачније

финансије, одрадили бисмо и један део припрема на Гочу - телеграфски говори Бошко Мачужић, тренер Рибнице. У раду ће му помагати и кондициони тренер Владимир Адамовић, док ће прве две недеље рада пропустити физиотерапеут Дарко Лазаревић и средњи блокер Срећко Лисинац због наступа на Светском јуниорском првенству у Бразилу. Играчки кадар је промењен, али још увек је нејасно ко ће све играти за Рибницу у новој сезони. - Сваке године је исто, сваке године има играча који одлазе и долазе у наш клуб. Најбољи поентер, коректор Немања Божић наставља каријеру у Аустрији, преко нашег клуба се афирмисао и желимо му сву срећу. Остаје нејасно да ли ће

Бициклисти Металца заблистали на трци у Новом Пазару

ДАРКО ДЕВЕЏИЋ НАЈБОЉИ КАДЕТ Млади бициклиста Металца победио у трци кадета која се бодовала за Лигу Србије. – Овог викенда Краљевчани на трци у Италији Нови Пазар је претходног викенда био домаћин 15. по реду бициклистичке трке „Меморијал Сафет Маврић Ћако“ која се бодовала за Лигу Србије. У кадетској конкуренцији победио је бициклиста краљевачког Металца Дарко Девеџић, испред Ненада Кнежевића из Шида и Бориса Копуновића из суботичког Спартака. Металац је и екипно у овој категорији освојио прво место. У конкуренцији млађих кадета победио је Суботичанин Дарио Нимчевић, а екипно је најбоља била ваљевска Боба испред краљевачког Металца. Репрезентативац Србије из редова Металца Марко Станковић учествовао је на тркама

Средњеевропског Купа у Мађарској и заузео солидно 19 место. На овој трци нашу репрезентацију задесио је невероватан пех, комплетна репрезентација опљачкана и покрадена, остала је без свих бицикала и резервних точкова. То је био разлог одустајања из трке која се бодовала за квалификације за предстојећу Олимпијаду. Поред великог губитка на спортском пољу, крађа у Мађарској је донела и велики финансијски губитак, како за репрезентацију, тако и сам клуб Металац, јер такмичарски бицикл кошта и до 3000 евра. Овог викенда најмлађи бициклисти Металца гостују на међународној трци у Италији. А. Даишевић

инострани ангажман наћи Иван Боровњак, те какав је статус либера Владимира Јовића. Млади Петар Коларевић каријеру наставља у београдском Железничару. На прозивци би требало да се нађу капитен Предраг Бићанин,

Ристо Николов, Данило Пејовић, Никола Вељовић, Бранислав Радовић, Слободан Миловановић и група јуниора и кадета, од којих су неки протеклу сезону провели на каљењу у друголигашу крушевачкој Антени. Нових играча

за сада нема, али је јасно да нам требају коректор и примач, пре свега. Надам се да ћемо успети да комплетирамо тим у најскоријем времену и да ћемо бити конкурентни осталим суперлигашима - закључује Бошко Мачужић. За Рибницу сезона почиње 7. септембра када се у румунском граду Клужу одржава финални турнир Балканског Купа, а Рибница брани титулу првака. "Мускетари" су у групи са представником Албаније и БиХ, док је у другој групи Клуж, те представници Македоније и Бугарске. Овогодишњи победник БВА Купа биће учесник 1/16 финала Челенџ Купа (22/23. октобар) где за противника има белоруску екипу Комуналник Гродно. А. Даишевић

У слици и речи

СТАСАВАЈУ НОВИ РЕПРЕЗЕНТАТИВЦИ Дечја фудбалска асоцијација у сарадњи са Фудбалским савезом Србије организовала је III полазни камп у Кладову за најталентованије дечаке из Србије, узраста 1999, 2000. и 2001. годиште. Међу најперспективнијим дечацима, будућим репрезентативцима, нашли су се и Краљевчани Никола Тодорић и Огњен Милановић из школе фудбала "Аполон" Ивана Петровића и Милоша Нинковића. Са двојицом талентованих дечака ради тренер Дејан Милановић, који је више него поносан што су управо деца из ове фудбалске школе заслужила позив за полазни Камп.

Да се нису случајно нашли у Кладову Никола и Огњен су по-

казали на самом терену, где су својим талентом и умећем одушевили све присутне стручњаке из Србије и иностранства. Огњен Милановић није крио да му је фудбалски идол Меси, док је Никола Тодорић узора нашао у капитену наше репрезентације Немањи Видићу. Поменути дечаци су већ добили позиве да наредне године учествују на престижним камповима у иностранству. И на овом примеру се потврдило колико је Краљево велики расадник фудбалских талената и да за будућност фудбала на овим просторима не треба бринути. А. Даишевић

КАРАТЕ

РЕИКОН У ЗАЈЕЧАРУ

Претходног викенда Зајечар је био домаћин карате турнира "Тимочки самурај" који је окупио велики број клубова и такмичара. Одржан је на отвореном, на популарној Поповој плажи. КК РЕИКОН из Краљева је у јакој конкуренцији освојио пет медаља, од чега четири златне које су

припале Јовану Радојковићу (1998. годиште) у борбама, те Глигорију Тодосијевићу (1999), Марку Богојевићу (2001) и Алекси Тодосијевићу (2002) у катама. Сребрно одличје освојио је Виктор Гавриловић (1999) у катама. А.Д.


30

29. јул 2011.

ФУДБАЛ Слога наставила припреме одигравањем нових контролних утакмица

КОЦКИЦЕ ЗА ПРАВИ МОЗАИК

- После дуела са чачанском Слободом, „бели“ угостили Бана из Рашке и одиграли нерешено 1-1. – Представљено ново појачање, Дејан Радосављевић из крушевачког Напретка. – Јуче Слога гостовала у Свилајнцу Фудбалери краљевачке Слоге ушли су у четврту недељу припрема за наступајућу сезону у Првој лиги Србије. Претходног викенда одиграна је пријатељска утакмица са зонашем из Рашке, екипом Бана, а коначан резултат (1-1) не осликава право стање ствари на терену Градског стадиона. Било је лепих акција, виђена су два гола, а домаћин може да жали што није остварио убедљивију победу, јер је имао више правих прилика. Слога је у првом минуту преко новајлије Радосављевића запретила, а после још два опасна налета и филигранске акције Радосављевића и Дринића голгетер "белих" је погодио мрежицу гола Лазаревића. До краја првог полувремена имао је и Бане две лепе шансе преко врло запаженог Комљеновића, док су се Краљевчани утркивали ко ће на ефектнији начин да промаши гол гостију. Иста слика и у наставку када су шансу добили и играчи са клупе. После серије пропуштених прилика "беле" је стигла казна. У смирај меча оправдано је досуђен једанаестерац за Рашчане, а сигуран са беле тачке био је Мијатовић. За разлику од сусрета са Слободом из Чачка, Слога је у сусрету са Баном била јача за Дејана Радосављевића који је дошао из крушевачког Напретка. Искусан фудбалер, са „де-

Фото: М. Радовановић белим“ стажом играња у нашим суперлигашким и прволигашким екипама, је управо оно што треба младом тиму Слоге. Стручном штабу „белих“ би играч са искуством добро дошао и у маневру, где највише шкрипи. Против Бана смо видели и Слободана Никачевића који се вратио са позајмице из ФАП-а, док су јако добар утисак оставили момци на проби Петровић (Ариље) и Миловановић (Трстеник ППТ). - На добром смо путу. Полако се склапају коцкице мозаика тима за нову сезону. Има још доста тога да се уради, али

СЛОГА КВ - БАНЕ 1 - 1 (1 - 0) Градски стадион Гледалаца: 200 Судија: Лазар Трипковић (Краљево) Стрелци: Дринић у 13. минуту за Слогу, Мијатовић у 88. минуту (из једанаестерца) за Бане СЛОГА: Божовић, Младеновић, Богдановић, Радосављевић, Дмитровић, Бабић, Петровић, Гобељић, Дринић, Ђуровић, Никачевић Играли су још: Драговић, Милетић, Марушић, Ровчанин, Миловановић, Антонијевић, Вулић, Ћуковић, Анђелковић, Милосављевић, Бижић БАНЕ: Лазаревић, Мутавџић, Ристовић, Гркајац, Бошковић, Мијатовић, Поповић, Комљеновић, Булатовић, Лопатић, Ђорђевић Играли су још: Петровић, Симић, Вучићевић, Павловић, Јемуовић, Караџић, Томовић, Шумарац, Илић

за почетак је добро. Наша екипа је врло млада, ту смо капитен Рашо Бабић, новајлија Дејан Радосављевић и ја од искуснијих да погурамо ову млађарију. Не треба сметнути са ума и да је нови тренер и да не може преко ноћи све ствари да се поставе на своје место – мирно после ремија са Баном прича Бобан Дмитровић, највеће Слогино појачање. Потребну дозу оптимизма на Градски стадион донео је управо повратак прекаљеног фудбалера у редове матичног клуба. - Осећам се исто као када сам први пут заиграо за први тим Слоге. Имам велики мотив да се докажем и свестан сам велике одговорности, јер после 20 година се враћам кући и од мене сви много очекују. Много ми је драго да сам ту и верујем да ћемо заједно успети да направимо добар резултат за Слогу. Искусни фудбалер је зимус усталасао јавност после спора са чачанским Борцем. Пуних седам месеци није играо, што би могао да буде хендикеп? - Шта је било, било је, никада се нисам враћао уназад, увек гледам напред. Познато је

шта се све дешавало, али ја сам све време тренирао са Слогом, упознао сам тим и сада ми је лакше да се уклопим. После свега не недостаје ми мотива да са Слогом остварим зацртане циљеве. После деценија играња у елитним ранговима Југославије, Аустрије и Србије силазак степеницу ниже не сматра деградирањем? - Прва лига Србије је јако такмичење и врло изједначено. Овде нема Ц. Звезде и Партизана, овде сви имају шансу да се боре за прво место и сви могу да испадну. Неке рачунице говоре да је за сигуран опстанак потребно освојити 40 бодова, што би у Суперлиги донело мирну средину табеле, чак и борбу за излазак на међународну сцену. Слога је већ имала искуства са овим рангом такмичења пре две године, искуснији су играчи за тај период и за годину у неугодној Српској лиги, тако да верујем да смо сви свесни шта нас чека и да за остварење постављеног циља морамо гинути од прве утакмице. Повратак Бобана Дмитровића се поклопио са повратком

у клуб тренера Драгана Гаца Јовановића. - Познајемо се дуго и драго ми је да је ту. Има искуства, унео је неке нове методе рада, врло је занимљиво на тренинзима, има и шале и, генерално, ствара се одлична атмосфера која је први услов за остварење доброг резултата. У току је прелазни рок, Слога из дана у дан јача тим? - После мене је стигао Радосављевић и сигурно да су нам потребна још два проверена искусна играча са којима би овај млади тим брже сазревао и био квалитетнији. Не сумњам да ћемо у томе успети, руководство клуба ради добро и верујем да ће Слога бити кадра да оствари зацртано. Из искуства знам да резултати у припремном периоду нису барометар за оно што ће се дешавати у првенству, тако да уз мало стрпљења и много рада Слога ће бити права – закључује Бобан Дмитровић, највеће Слогино појачање овог лета. „Бели“ су јуче играли у Свилајнцу против домаћег српсколигаша Радничког, а већ за викенд следе и нове провере. А. Даишевић


31

29. јул 2011.

ФУДБАЛ Будућност из Конарева одустала, у Моравској зони опет Металац и Младост

КРАЉЕВЧАНИ И „ПЕСКАРИ“ НА НОВОМ ПОЧЕТКУ - Првак Окружне лиге за протеклу сезону Будућност из Конарева одустала од такмичења у Моравској зони. – Одлуком ИО ФСРЗС Младост из Опланића сачувала статус „зонаша“. – За нову сезону Металац и Младост са новим тренерима. – Од ове сезоне само један бонус играч. – Извлачење такмичарских бројева 3. августа у Рашки

Нова сезона у Моравској фудбалској зони неће се много разликовати од пређашње, бар са становишта краљевачког фудбала. Најважнију споредну ствар на свету са простора града на Ибру поново ће представљати краљевачки Металац и Младост из Опланића, иако је све требало да буде другачије. Првак Окружне фудбалске лиге Будућност из Конарева, после много премишљања је ипак одустао од вишег степена такмичења, па је попуну упражњеног места обавио ИО ФС Региона Западне Србије. Одлука је и овога пута (као и прошле године, п.а.) ишла наруку Младости из Опланића, која је сезону завршила као 15-пласирана, односно испала из лиге, али „пескари“ су трећу везану сезону у зони „Морава“ добили на поклон. - Ми смо се већ припремали за учешће у Окружној фудбалској лиги, али је одлука такмичарских органа била по нас добра. Брзо смо реаговали, одржали састанак Управе и у консултацији са нашим спонзором донели одлуку да прихватимо учешће у зони – каже председник ФК Младост из Опланића Добросав Ристић. Занимљиво је да је и прошле године виђен исти сценарио, али је тајминг ове године по „пескаре“ много бољи. - Прошле године смо сазнали да остајемо у Зони када је лига већ почела, било је касно за све и то се одразило на резултате и наш пласман. Сада је другачија прича, одлука је дошла на време и у позицији смо да реализујемо планове и жеље. Сигурно је једно, учинићемо све да се не понове претходне две сезоне, поготово последња, да избегнемо доњи део табеле и да на терену обезбедимо статус. У односу на протеклу сезону Младост ће водити нови тренер, али ће и тим бити значајно промењен. - Одлучили смо се да за

тренера поставимо Горана Тасића, досадашњег тренера омладинаца Слоге и некада врсног фудбалера. Такође, појачали смо екипу, мислим да ћемо имати бољи тим него пролетос. Наруку нам иде и одлука савеза о само једном бонус играчу, јер је то био велики проблем за наш клуб. Пришли смо послу много озбиљније и надамо се бољим резултатима закључује Добросав Ристић, председник Младости. „Пескари“ су већ почели са припремама, а нови стратег Младости очекује помоћ клуба у коме је до јуче радио? - Највећи проблем је да променимо начин размишљања фудбалера и људи око клуба. Није лако јер ово је сеоски клуб, аматерски, али сви морају да буду свесни да мора много да се ради. Имамо врхунске услове за рад и то треба поштовати. Очекујем да права појачања добијемо и од Слоге, да оно што не прође њену селекцију пређе у Младост и игра јаке утакмице у Моравској зони – закључује Горан Тасић, новопостављени тренер зонаша из Опланића. Стадион код Ложионице је оживео 18. јула, када су при-

преме почели фудбалери Металца. Прошлосезонско 11. место није прави домет „плавих“, па се од нове сезоне очекује више. И у клубу из Индустријске улице је дошло до промене тренера. Петра Ђекића, који је отишао у Саудијску Арабију, заменио је тренер из Чачка Сретен Аврамовић, прошле сезоне стратег Тутина. Проверени стручњак у својој каријери је радио у Металцу (Г. Милановац), Младости (Лучани), Драгачеву, Слоги (Сјеница) те црногорским клубовима Јединству и Текстилцу

из Бјелог Поља. - Протекла је прва недеља рада која је послужила да се упознам са играчким кадром и могућностима фудбалера. Металац има јако млад тим, поготово после одласка Оливера Ивановића, Миљана Аврамовића, Петра Саздова, Стефана Ђорђевића и Владимира Усиљанина, док је голман Предраг Вујанац повређен, па ни на њега не можемо да рачунамо. Упражњена места су попунили чланови нашег кадетско-омладинског погона, али за бољи резултат потребно је пар правих

појачања, искусних играча који би дали сигурност овом младом тиму. За сада радимо на нашем стадиону, а у плану је одлазак на припреме у Богутовачку Бању. Одрадићемо 40 тренинга и одиграти седам контролних мечева, што би требало да буде довољно да спремно дочекамо старт првенства – реферише нови стратег Металца Сретен Аврамовић. У Металцу не постављају високе циљеве? - Због младог тима поставили смо краткорочне циљеве. Желимо да будемо респектабилни, али ће од састава тима, појачања, зависити учинак у јесењем делу првенства. А то ће опет одредити амбиције за наставак сезоне. У првом плану је стабилизација тима, добра селекција, а после ћемо видети – закључује Аврамовић. „Плави са Ложионице“ су већ одиграли контролне мечеве против Рудара из Бреснице и Јединства из Параћина, а овог викенда пулени Сретена Аврамовића ће играти на меморијалном турниру у Јарчујаку. Конференција клубова Моравске фудбалске зоне и жреб за ново првенство одржаће се 3. августа у Рашки у организацији ФК Бане. А. Даишевић Фото: М. Радовановић

Фудбалске паралеле

"БУБАМАРА" КРЕЋЕ 20. АВГУСТА

Ако се изузме Прва лига Србије (Слога Краљево), нова фудбалска сезона у граду на Ибру, односно сва три нижеразредна степена такмичења, почињу 20/21. августа. Најажурнији су били у ФС Рашког округа, те су упркос сезони годишњих одмора одржали седницу Извршног одбора, на којој је усвојен предлог Конференције клубова Окружне лиге да нова сезона почне претпоследњег викенда у августу. Како је на поменутој Конференцији обављен и жреб, то ће се 20/21. августа, у 1. колу, састати: Радник - Гоч, Карађорђе - Раднички, Браћа Вуковић - Борац (А), Краљево Хајдук - Ибар, Полет - Матаруге, Грдица - Рудар, Рибница – Борац (В), Будућност

– Морава. Усвојен је и предлог Конференције клубова Окружне лиге да Комисија коју чине Мирослав Карапанџић, Драган Ковачевић и Зоран Љ. Дуловић иницира састанак са Спортским Савезом града Краљева, а потом и са челним људима града Краљева и упозна их са тешком финансијском ситуацијом у клубовима и затражи помоћ у превазилажењу тешке ситуације. Такмичење у Међуопштинској и Општинској фудбалској лиги такође ће почети 20/21. августа, а Конференције клубова два најнижа ранга такмичења одржаће се 5. августа. А.Д.


32

29. јул 2011.

ВАТЕРПОЛО Друга ватерполо лига група "Југ"

КРАЉЕВЧАНИ ШАМПИОНСКИ

- На крају првог дела сезоне ВПК Краљево остварио максималних пет победа. – Претходног викенда Лесковац-Краљево 5-12, Краљево-Расина 15-5. – Бравуре голмана Страхиње Ћаласана. – Овог викенда Вождовачки-Краљево (субота), Параћин-Краљево (недеља) Краљевчани су променили, читај подмладили тим, у односу на претходне сезоне, али су навике остале исте, победничке. Чета Бојана Новоселца већ има шампионски ход, у пет утакмица исто толико победа, а евидентно је да ниједан ривал у јужној групи Друге лиге не може успешно да парира „делфинима са Ибра“. Претходног викенда ВПК Краљево је остварило две победе којима је закључило први круг такмичења. У Лесковцу је истоимени домаћи тим и ватерполо дебитант савладан без проблема 12-5, док је у Краљеву у комшијском дербију са Расином из Крушевца остварен тријумф резултатом 15- 5. У некадашњем „српском Манчестеру“ тријумф се очекивао, Лесковчани су нови тим у српском ватерполу и треба време да би могли успешно да парирају екипама као што је Краљево. Искористио је Бојан Новоселац прилику да шансу пружи свим играчима, па је крајњи резултат подношљив за екипу Лесковца. Само дан касније на пливалишту градског базена гостовала је Расина из Крушевца, очекивао се неизвеснији дуел, али се показала велика разлика у класи два тима. Сигурно, убедљиво и лепршаво, тако би у најкраћем могла да се опише игра "делфина са Ибра" у мечу са комшијама из Крушевца. Расина није могла да парира далеко спремнијем ривалу који ове сезоне има највише амбиције. Само у првих 8 минута играло се изједначено, гости су држали прикључак, док су се Краљевчани евидентно загревали. Права игра пулена Бојана

Новоселца дошла је у другој четвртини, када је фантастични вратар Страхиња Ћаласан "спустио ролетну" испред гола, а прорадио је контранапад домаћих и победник је већ био одлучен. До краја су Краљевчани лако решетали гол Вукојевића, а на другој страни Ћаласан је правио бравуре на голу, што му је донело овације на отвореној сцени. - Очекивао сам тежу утакмицу, поготово што Крушевљани имају зимски базен, могу да раде целе године, у повољнијем су положају од нас. Ипак, видело се да у овој групи немамо правог ривала, показали смо и у овом сусрету колико смо спремнији и бољи. Искрено, чисто сумњам да можемо негде кикснути

ВПК КРАЉЕВО - ВК РАСИНА 15 - 5 (3-2, 4-0, 4-2, 4-1) Пливалиште градског базена Гледалаца: 200 Судије: Јованчевић (Врњачка Бања), Станојевић (Ниш) Играч више: Краљево 4 (4), Расина 3 (0) Петерци: Краљево 2 (2), Расина 1 (1) КРАЉЕВО: Ћаласан, Булатовић 1, Ј. Чабрило, Ћирић, М. Чабрило 1, Бодражић 2, Генчевић 3, Симић 4, Боловић 4, Бошњак 1, Пантовић, Розгић, Не. Каљевић, Ни. Каљевић Тренер: Б. Новоселац РАСИНА: Вукојевић, Ћирић, Ставревски, Милутиновић, Пуношевац, Максимовић 1, Стефановић, Збиљић, Росић 1, Трифуновић, Ђурђевић 2, Живковић 1, Димитријевић, Крстић Тренер: А. Матејић

до краја лигашког дела такмичења – уверава Страхиња Ћаласан, вратар ВПК Краљево. Млади 18-годишњи ватерполиста је у град на Ибру стигао из кикиндског ЖАК-а, али је рођени Суботичанин и поникао у Спартаку. Његов ангажман био је пун погодак, док брани и прави бравуре на голу као да хода по води. - Хвала на комплименту, али сам научио да победа или пораз никада није везана за једно име или једног човека. Све што смо до сада у сезони урадили је успех целог колектива и врло ангажованих људи у Управи клуба. Презадовољан сам, изванредно сам примљен у Краљеву, осећам се као да сам овде одрастао и све је за причу. Атмосфера у тиму је за похвалу и она је гарант још бољих резултата, а зашто не и титуле првака Друге лиге. Суботичанин на голу Краљева већ је 11 година у овом спорту, али је дебитант на друголигашким утакмицама? - Никада до сада нисам играо Другу лигу, ово је ретка ситуација када сам током лета слободан. Искористио сам прилику да играм, тренирам и позив Краљева нисам желео да одбијем. Нисам погрешио.

Што се тиче квалитета, у овој групи смо доминантни, а не знам каква је ситуација на „Северу“. Биће прилике да се у плеј-офу одмеримо и са њима, али уверен сам да је наш квалитет најбољи – оптимиста је млади Страхиња Ћаласан, голман ВПК Краљево. Учешће у плеј-офу више се не доводи у питање, многи су склони

да прогнозирају још један трофеј и титулу првака Друге лиге. Само, шта то вреди када нема зимског базена, па нема ни одласка у виши ранг. И тако већ скоро 20 година. Овог викенда ватерполисти Краљева гостују, у суботу екипи Вождовачког, а у недељу Параћину. А. Даишевић Фото: М. Радовановић

ВПК КРАЉЕВО - ВК ВАЛИС (ВАЉЕВО) 14 - 6 (3-1, 4-3, 7-1, 0-1) Пливалиште: Градски базен у Краљеву Гледалаца:200 Судије: Марковић и Петровски (Крушевац) Играч више: Краљево 4 (3), Валис 7 (3) Петерци: Краљево 2 (2) ВПК КРАЉЕВО: Ћаласан, Булатовић 1, Ј. Чабрило, Ћирић, М. Чабрило, Бодражић 4, Генчевић 1, Симић 3, Боловић 3, Бошњак, Пантовић, Розгић 1, Каљевић, Балтић 1 Тренер: Б. Новоселац ВК ВАЛИС: Гавриловић, Бељић 1, Марковић, Ђурђевић, Митровић, Ивановић, Михаиловић 2, Љубичић, Плавшић 1, Арсеновић, Ђорђевић 1, Станковић, Цветановић, Поповић 1 Тренер: Р. Поповић У дуелу две најбоље екипе "Југа" све је личило на дерби у прве две четвртине. Гости се представили као добар тим, а домаћи полако улазили у меч. Ипак, права разлика у квалитету два тима виђена је у трећој деоници када су се гости "удавили" у Ибру и то је био увод у убедљив пораз. Поново је на голу бриљирао Ћаласан, а сидраш Бодражић био нерешива енигма за Ваљевце. Када су нишанске справе подесили Симић, Боловић и Булатовић постављало се само једно питање, коначне гол разлике у шестој везаној победи "делфина са Ибра". Наредног викенда Краљево гостује Вождовачком у Београду и Параћину, али је улазак у плеј-оф обезбеђен, а с обзиром како пулени Бојана Новоселца играју, титула ће се вратити у град на Ибру. А. Д.

IN 2972  

ibarske novosti

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you