Issuu on Google+

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

ГРАДСКА СЛАВА

Светом архијерејском литургијом, жило градску славу. коју је уз саслужење свештеника Свечаној литији, поворци која заEпархије жичке служио владика Хри- тварањем круга штити град од сваке зостом, Краљево је у недељу обеле- несреће и сечењу славског колача

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2966, 17. јун 2011, 30 дин, Излази петком

присуствовао је велики број верника и грађана, као и представници локалне самоуправе, војске, полиције и жандармерије. стр. 12 - 13

Интервју: Ханка Палдум, естрадна уметница

ИЗМЕЂУ КИШНИХ КАПИ ДО ЦИЉА

стр. 4

Мариборски гимназијалци у Краљеву

НАСТАВИТИ ПОКИДАНЕ ВЕЗЕ

стр. 9

Неизвесна будућност породице Јовановић из Милочаја

САМО ДА ДЕДА ПОЖИВИ

стр. 15


2

17. јун 2011.

Интензивна дипломатска активност

Србија - НАТО

УСПЕШНА КОНФЕРЕНЦИЈА - НАТО поштује војну неутралност Србије. - Србија жели да користи искуства НАТО и њихових команди

Одржавање Стратешке војне конференције за НАТО партнере у Београду изазвало је бурне реакције и протесте опозиционих партија у Србији. И док је основ за њихову реакцију углавном бомбардовање земље током 1999. године и „отимање дела територије“, државни званичници истичу да је одржавање конференције било веома успешно. То су потврдили начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милоје Милетић и председавајући Војног комитета НАТО Ђиан Паоло ди Паоло. Начелник Генералштаба је истакао да Србија жели да користи искуства НАТО и њихових команди и оценио да је током конференције са више земаља оснажена сарадња. Врата Војске Србије за сарадњу са НАТО алијансом су отворена и поред констатације да она подржава војну неутралност Србије и поштује избор нивоа ангажовања сваког партнера. Србија је значајан партнер, а интензивирање сарадње са НАТО може само да радује, нагласио је Паоло, у потпуности задовољан правцем у коме се крећу односи са нашом земљом „јер Алијанса има јак интерес за стабилност и развој Балкана“. Конференција којој су присуствовали представници више од педесет земаља значајна је и по томе што се на њој окупио до сада

највећи број начелника генералштабова. - Оптимисти смо што се тиче будућности региона у интеграцијама, али свака земља има право да бира свој пут. Поштујемо сваког и не вршимо никакав притисак објаснио је Паоло. Модификација Кумановског споразума је значајно питање за од-

Милоје Милетић носе са НАТО и релаксацију укупних односа, али није питање које решава Војска Србије, нити војни комитет НАТО, а обострани интерес је да се о том разговара, објаснио је Милетић. Војно-технички споразум је већ модификован претходних година, а разговори за нову модификацију су у току. Т. Радовановић

РЕШЕЊЕ ПИТАЊА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Питање статуса Аутономне покрајине Косова и Метохије стална је тема интензивне дипломатске активности, али и интересовања јавности - Србија нема интерес да блокира живот на Косову, нити да блокира размену роба и услуга, већ има интерес да се пронађе решење - изјавио је гостујући у емисији „Сведок“ на РТС председник Србије Борис Тадић, али никада неће признати независност Косова. Иако партнери из међународне заједнице отворено говоре да не очекују да Србија призна независност Косова, она сама жели да пронађе решење за овај конфликт. Различити предлози о решавању статуса јужне покрајине, подели и поређење са споразумом две Немачке, Јужним Тиролом и слично уносе конфузију, док Србија настоји да, пре ступања у чланство Европске уније, пронађе решење за питање статуса Косова и Метохије. У таквој ситуацији Србија мора да буде спремна за сваки од модалитета „али ми имамо своје црвене линије“ поручио је Тадић и нагласио да Србија ни у једном тренутку није трговала испуњавањем својих обавеза према Хашком трибуналу, већ је испуњавала своју моралну и законску обавезу. Председник Србије на приступање Европској унији гледа као практично питање, јер тај датум мења лице земље и побољшава квалитет живота и није само „фолклор“. Отварање Генералне скупштине Европске федерације новинара било је прилика да председник Тадић понови да Косово није предуслов за европске интеграције Србије, али да не треба ширити илузију да питање Косова није проблем у европским интеграцијама, иако "никакав притисак на Србију не даје

Божидар Ђелић и Вернер Хојер ефекат". - Европа има довољно унутрашњих конфликата и не жели у себе да уноси још један – рекао је он, уз напомену да Србија жели да реши конфликт, али и проблеме који тиште грађане који живе на Косову и Метохији без обзира које су националности. То се пре свега односи на транспорт роба и услуга, али и учествовање косовских Албанаца на регионалним форумима, а Србија нема ниједан разлог да блокира било који процес регионалне сарадње, јер би сама плаћала цену те блокаде. Интерес Србије је јасан, а кроз дијалог је отворена за сваку аргументацију у трагању за могућим решењем. После разговора са министарком иностраних послова Шпаније Тринидан Хименез Гарсија Ерер, министар спољних послова Србије Вук Јеремић је је поновио да „не можемо пристати и прихватити једнострано проглашавање независности Косова. Шпанија није признала косовску независност, јер би то био

опасан преседан. Ерер је рекла да Шпанија, као једна од пет чланица Европске заједнице које нису признале независност Косова, то неће чинити ни убудуће. Са друге стране, државни министар у Министарству иностраних послова Немачке Вернер Хојер изјавио је после разговора са потпредседником Владе Србије за европске интеграције Божидаром Ђелићем, да је један од предуслова за проширење Европске уније признавање територијалног интегритета свих суседних држава. - Границе на Балкану сада су повучене и то је реалност коју нико не треба да доведе у питање. Истовремено нам је драго да је Србија донела одлуку за будућност, за Европу, а самим тим за мир и слободу у Европи истакао је Хојер, уз опаску да је неопходно развијати и добросуседске односе како би пут ка Европи био лакши. Србији предстоји још корака на путу ка Европској унији, а Немачка ће је подржати на том путу, на коме нама попуста и уступака. Т. Радовановић

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com


3

17. јун 2011.

ГЛОБУС Од петка до петка: Сад и клима постаје оружје у рукама великих

„ВЕЛИКИ БРАТ” НЕ ВОЛИ ТУЂУ БРАЋУ

Како је Теслин ум искоришћен у најновије време. - Хилари Клинтон саветује Африканце да се чувају Кине. - Плаћеници комадају Либију. - Пакистан на удару Бин Ладенових следбеника И без пролећа дошуњало се у наше крајеве лето, па је онда опет стигла јесен! Хладно је и уместо кратких рукава навукли смо накратко већ затурене виндјакне. Тако готово читавих недељу дана баш између два петка кад исписујем за вас редове о најважнијим, политичким, збивањима на планети. Ове уводне речи нису, ипак, метеоролошке природе, али имају везе са том облашћу – у свету се, већ одавно, води једна нова врста рата! У питању је климатско наоружање, које је, како кажу зналци, тренутно чак опасније од нуклеарног! Реч је о новој генерацији система који прете човечанству еколошком катастрофом. Кренуло је са Аљаске, где је у пуној снази големо антенско поље од 360 емитера и пет генератора снаге 16 мегавата, који су ”увезани” са радарима у бази на Гренланду и ракетном станицом у северној Норвешкој, проширују могућност војне комуникације, али у исто време директно утичу и на функцију људског мозга и, што је још опасније, непредвидљиво деловање атмосфере. Читав комплекс је најактивније радио 2008. године кад је снег падао чак и у Африци, а у Кини и Индији су запомагали због невиђеног отопљавања леда на Хималајима. Научници су упозоравали да прете најразорнији земљотреси и невиђене поплаве у разним деловима света... Све ово скреће пажњу, с друге стране, да је идеја за овакав пројекат настала, ако се тако може рећи, од нашег генијалног Николе Тесле, који је, поред осталог, оставио Америци параметре, у теоријском и практичном смислу, како се вештачким путем делује на јоносферу и тиме утиче на климу. Постојање „троугла”, чији програм Пентагон и до данашњих дана скрива као змија ноге, није више, ипак, непознато бар у иницијалној варијанти ни на „другој страни” – званична Москва је још деведесетих година прошлог века открила тај систем, а баш ових дана је генерал Леонид Ивашов, челник

Академије за геополитичка питања, обелоданио да је реч о пројекту који су покренули ваздухопловство и морнарица САД. Енергију емитованих радиоталаса, са снагом од око милијарду вати, користе преко сочива и спектра у атмосфери пречника на десетине и стотине километара изнад одређене територије Земљине кугле. Таква концентрација снаге је недостижна за досад позната енергетска постројења и доказ за сазнања, која су у садашњем времену свакодневно присутна, да је „велики брат” свугде и решен да број становника на планети радикално смањи на разне начине, пошто нема довољно ни хране ни воде за све нас смртнике: један од путева да се одлука оствари је, без сумње, климатско оружје, коме се, како сада није неизвесно, ипак може парирати. У Русији, наиме, дају до знања како не седе скрштених руку и већ имају решења да се супротставе „брату који воли само своју браћу”. Али и истичу, у исто време, да их је власт, посебно у доба Јељцина, уназадила. У области одбране, подизање са колена је видљиво и предузете мере дају резултате који и за мале земље и народе могу, због равнотеже у свету, да буду сигнал да се колико-толико предахне. КО СЕ ТО КИНЕЗА ПЛАШИ Између два петка је Хилари Клинтон, агилна као сви шефови дипломатија, боравила у Лусаки и у надахнутом говору упозорила Африканце, не само своје домаћине Замбијце, да се држе подаље од - Кинеза! Недавна становница Беле куће, хиперутицајна као супруга неверног председника Била, рекла је да Пекинг шири краке на све стране и новим везама, не само на „црном континенту”, успоставља нови колонијализам! Није, наравно, непознато да Кина сваким даном све више јача привредно и напредује као савезник у разним деловима света, али је у политичком речнику неоколонијализам, који је Клинтонка употребила, био бар у последње време напросто

„резервисан” баш за државу коју она представља или савезнике чији је заступник. Оцена шефице Стејт дипартмента је, међутим, имала одјека, одмах су наводно независни или самостални медији из разних средина, не могу ни да посумњам да је то било, како се народски каже, на миг, кренули у акцију прогнозирања да ли се и у Кини може догодити побуна попут оних недавних свргавања вођа у Африци или грађанских ратова у току у истом делу света. Чак се и наш, видели сте сигурно, национални јавни сервис бавио том темом позивајући, као сведока, глобалне интернетске мреже које су душу дале да буду искоришћене за окупљање стварних или инструираних незадовољника да бунтују. Други медији, такође утицајни, скренули су пажњу својој клијентели да Кина постаје опасна глобална војна сила, да се наоружава преко сваке мере и тиме, ваљда, као стални члан Савета безбедности, одустаје од прокламоване мирољубиве политике и против мешања у унутрашње послове других држава. Из Пекинга нису, по већ свиклом обичају, бар јавно реаговали, али су дали до знања да од својих постулата не одустају. Као ни, наравно, одбране територије у случају да их неко, не дај Боже, нападне. Овај најновији пропагандни рат није, ипак, без разлога покренут, јер је Кина створила Шангајски споразум као одговор стратегијској жељи Америке да јача утицај у Азији, а ту је увелико и снажна привредно-политичка алијанса БРИКА са Бразилом, Русијом, Индијом, Кином и Јужноафричком унијом, што све омета планове управо оних који доста успешно на светској сцени успостављају неоколонијалне принципе. А видите како, рецимо, у Либији побуњеници напросто дробе земљу. Сад и у борбеним хеликоптерима, са британским војним ознакама, добијају испомоћ, а НАТО отворено каже да ракетирање неће престати док Гадафи не истакне белу заставу. Без обзира на то што су се и у

Вашингтону појавили сенатори који питају Обаму докле ће тај рат, за нафту или демократију, да траје. Против пуковника је, у међувремену и већ виђено у сличним ситуацијама, устао и хашки тужилац и устврдио да је својим војницима делио вијагру да што успешније силују ”противничке жене”! За хиљаде убијених цивила никога није брига, о разрушеним градовима још мање! И у Јемену је, од јануара, око 400 људи настрадало и нема назнака да ће се распирена битка окончати. Држава са 24 милиона становника, која контролише пролаз у Црвено море и даље према Суецком каналу и излазу у Средоземље, има и 450 хиљада барела нафте на дан, а била је својевремено и британска колонија и до 1990. године, док су постојале две одвојене државне заједнице, под јаким совјетским утицајем. Сада и тамо дејствују експозитуре Ал Каиде и активно учествују, поред племенских поглавица, у тешким окршајима. Можда је недавно рањени председник Салех, са готово дуговечним мандатом, био у праву кад је, сасма озбиљно, запитао коме да преда власт. Тако вам је то кад се умешају са разних страна и из различитих интереса, а све као у име људских права и развоја демократије. Американци су, под видео надзором Барака Обаме, убили Осаму бин Ладена, али Ал Каида није, како смо и очекивали, престала да ради. Сад њени јуришници сеју смрт и свете се по Пакистану, а питање је дана кад ће центар терора пренети и у Европу, јер им се замерила због талибана и, још како, муџахедина. АМБАСАДОРКА НА ФАРБАЊУ Мајушна америчка амбасадорка у Србији, Мери Ворлик, фарбала је клупе у парку на Калемегдану у жељи да нам створи здраву еколошку средину. У паузи, да предахне, забављала се са новинарима бринући се и за наше политичко здравље. Рекла је: „Ми не тражимо од вас да признате Косово!”. Ко више памти број оваквих

изјава? Па, наравно, кога брига за наше признање, важно је да о н и одлуче, а дотле ће њихови миљеници да руше гробља српска и остале светиње, гађају каменицама аутобусе у којима су отерани са својих огњишта кренули на Задушнице... За то време, док и неки наши, најодговорнији у власти, све мање помињу Резолуцију 1224 Савета безбедности, као тапију над светом српском земљом Косовом и Метохијом, у Тирани поново објављују мапу ”велике Албаније” са јасно оцртаном границом и територијом обојеном јарком црвеном бојом све до испод Ниша! Нећу да помињем, то нема, је л` да, везе са нама, што су из Шћипније узели под своје и добар део Македоније, Монтенегра, па чак и Грчке! Кад су се такве исте идеје суновраћивале на нас пре петнаестак или више или мање година, разни паметњаковићи су се ругали тврдећи да се тога плаше заговорници „теорије завере” или одмахивали руком јер су, замислите, у питању неозбиљне жеље. Да ли је и сада могућ сличан одговор? И има ли неке узрочне везе и отварање, између два петка, Академије наука у Новом Пазару са другим делом у Сарајеву? Није ли и то још један нови покушај прекрајања граница на Балкану и то у вези са Србијом и у оквиру територије бивше Југославије? Још један западноевропски амбасадор, истина бивши, био је активан у Београду. Реч је Британцу Чарлсу Крафорду, који је, док је овде службовао, веома недискретно делио лекције, а овог пута, кад су га новинари упитали колико је Србија, после изручивања генерала Младића, ближа ЕУ, био несвакидашње искрен: „Ближи јесте, али видите да је ЕУ институционално у кризи и ко зна шта ће се кроз неколико година догодити...”. Стварно, шта ће се догодити ако од 2020. или ко зна које године Европом и светом уопште почну да дувају неки други ветрови? Душан Чукић


4

17. јун 2011.

Интервју: Ханка Палдум,

ИЗМЕЂУ КИШНИХ - Нико на овом свијету, на овој земаљској кугли, на овој планети нема право да буде привилегован у односу на било шта. - Шта год радила трудим се да урадим у име љубави према човјечанству, јер је то моја мисија и моја дужност Када се склоност према нечему роди у најранијем детињству, то најчешће одреди коначну судбину одређене личности . Такав је и случај Ханке Палдум, чију је љубав према музици још првих дана школовања у родном Чајничу уочио учитељ и укључио је у школски хор. С обзиром да је у Чајничу формирана Прва пролетерска бригада, увек су се поводом обележавања њене годишњице одржавале приредбе, чији је неизоставни учесник била Ханка. Само четири године касније, родитељи ће се са петоро деце преселити у Сарајево. Већ у шестом разреду Ханка је, кријући од родитеља који су се противили и размишљању о бављењу музиком, на наговор старијег брата постала члан културно-уметничког друштва на Вратнику. - Одгојена сам у врло строгој патријархалној породици. Моји родитељи су били јако вјерски и традиционално настројени. Увијек се размишљало да женско дијете мора бити понизно, скрушено, скромно и честито, а бојали су се кад бих скренула у те воде да би се доста тога што би од мене тражили морало отклонити. Тако сам кришом од родитеља отишла у то друштво. Кад су ме чули, осјетили су да би од мене могло бити нешто. Проблем је наступио тек тада. Ја желим да долазим на мјеста где чујем звуке хармонике и гитаре, гдје се пјева, али не смијем од родитеља тако често излазити и долазити на пробе. Како сте то успевали? - Директор Дома културе био је Марјан Радовић. Кад би требало ићи на неку приредбу, негдје да се путује, а путовало се у Бусовачу, Високо, Травник, онда је он долазио да моли мога оца. Отац је уз тешку муку прихватао, али само уз услов да је старији брат морао бити са мном. То су били тешки тренуци и борба. Љубав према музици је надвладала? - Надвладала и побједила, тако да сам ја после поласка у средњу школу прешла у једно веће друштво, „Иво Лола Рибар“. Из тог друштва касније полажем аудицију

на Радио Сарајеву. Било ми је тек 17 година. Први пут нисам успјела, јер сам била премлада. Након пола године сам поново пробала и успјела. Јесу ли родитељи омекшали? - Никада. Последњих година живота отац је био болестан, а ја кријући од њега одем у собу да учим. Брат ми помогне, под прозор стави мердевине, ја сиђем, одем на Вратник, будем пола сата и поново се вратим да отац не осјети. Мајка буде у неком послу или обавези. То је невјероватно било. Кад сам кренула у први разред средње школе отац ми је умро. Брат одлази у Аустрију да ради, а с мајком је било мало лакше, али опет борба. Знала сам побјећи са задњег часа из школе па одем у друштво. Мајка дође у школу, а они кажу, она ти је у „Лоли“. Мајка дође, а кад је угледам као да је смрт дошла по мене. Оно младалачко лудило сваког нас је хватало и успјевали смо неким триковима да надмудримо родитеље. Шта је било после аудиције? - Како бих то са ове временске дистанце могла да објасним? Све је ишло спонтано и, чини ми се, природно, без обзира што сам имала тешке отпоре. Некако сам успјевала да лагано градим себи пут и да идем и провлачим се између кишних капи да бих стигла до неког свог циља. Кад сам положила аудицију почиње тортура, обавеза. Рекли су ми да имам таленат и да сам као природни дијамант који треба брусити да би добили један вриједан брилијант. Како сте то схватили? - Схватила сам као нешто природно, што је нормално. Битно ми је само да сам ту, да се нешто дешава око музике, да одлазим на радио-станице. Осјећала сам се као радио-пјевач. Упознала сам се са будућим мужем, који је био студент књижевности на Филозофском факултету, а ја у Трговачку школу ишла. Била је ту с једне стране љубав, са друге мајка, са треће музика, трокут у коме треба свакога задовољити. Ни момак није био за

то да се бавим музиком на начин који ми не би донио не само славу, јер може човјек бит славан и на природан, али и накарадан начин. Требало је да достигнем рејтинг у том музичком миљеу и увијек ми је говорио, ако хоћеш да се бавиш музиком мораш бити најбоља у Југославији. Ако нећеш бит најбоља, боље ти је немој ништа радити. Имаш све елементе и битно је како ћеш приступити свему томе, како ћеш гледати на то све. У свему увијек постоји додатна кочница. Човјек мора бити јако опрезан, изабрати потез који ће донијети један квалитетан резултат. Двије године сам школовала глас, а касније почела снимат за радио прве архивске снимке. Појављује се Мијат Божовић као уредник на радију и нуди сарадњу, да сними прву сингл плочу. Снимим прву плочу за „Југотон“ са пјесмама „Љубав жене“ и „Бурму ћу твоју носит“. У то вријеме по четири плоче су се снимале годишње. Следећа је била пјесма „Вољела сам очи зелене“ и „Све сам теби дала“. Прву је написао Мијат Божовић, а другу Дамјан Бабић. Јесте ли претпоставили какви то хитови могу да буду? - Другачије се тад гледало и на

музику и на пјесме. Нисмо тад гањали телевизије. Ми смо гањали лијепу пјесму која ће наћи свој пут. Да л' ће остат у народу или неће, то је ствар многих околности које су јако битне и фактора који ће донијети некакву гаранцију да човјек буде свјестан стварности у којој се налази. Битно је издат само добру пјесму, лијепу пјесму која има лијепи текст и причу. С обзиром да сам била радио-пјевач емитовало се на радио-станици. Прва појава на телевизији? - Почиње серијал „Из Кубиног времена“. Била је то идеја Никше Илића, једног уредника са телевизије, да се ревитализирају старе изворне севдалинке које су биле у Земаљском музеју, са нотама и текстовима. Аранжери и музичари са радија су аранжирали, а ми смо пјевали неке пјесме које се дотад нису никад чуле, или су се пјевале али другачије. Једна пјесма се пјевала на један начин у околини Приједора, а у околини Љубушког другачије. Био је то едукациони програм у коме смо наступали. Имала сам срећу да сам и визуелно била запажена. Како су на тржишту прошле прве плоче?

- „Волела сам очи зелене“ није доживела тако велики успјех. Пјесма је касније кренула, људима се допадала и почела се пјевати на концертима, фештама и разним забавама, али нико није знао ко је снимио ту пјесму, јер још нисам била била позната ван Сарајева и околине. Као млада почетница у то вријеме сам само пјевала са радиостаница. Ја сам обећавала, многи су вјеровали у мене и називали ме „нова нада“. Мислила сам да ме пореде са Надом Мамулом, па ми је било драго. Када сте изашли из анонимности? - Касније ме води Мехо Пузић на турнеју. Група Мехе Пузића, Бахрија, његов брат, и ја у једној екипи. У другој групи Силвана, њена сестра Мирјана и Хашим Кучук Хоки. Те двије групе наступају по домовима културе, домовима армије. Споје нас у Нишу. Ја излазим у Нишу да пјевам, а на плакатама на крају пише Ханко Палдум. Нису ми ни имена знали. Деветнаеста ми година била, а тако сам се и понашала, таква сам била особа. Ја сам и са двадесет и пет изгледала ко дијете. Увјек сам била повучена, стидљива.


5

17. јун 2011.

естрадни уметник

КАПИ ДО ЦИЉА којем сам требала научит шта ћу рећи, јер нисмо имали водитеља, а Радио-телевизија Београд је снимала. Тако је то било осмишљено са два бубњара, двије хармонике, клавијатурама и клавиром. Било је све потпуно другачије. Каријера се већ добро захуктала? - Следећи албум је „Сањам“, све пјесме Милића Вукашиновића. Направили смо дармар по Југославији и продали преко милион плоча. На албуму је била највећи хит пјесма „Ја те волим, од љубави сва горим“. Правим поново солистички концерт у Београду и креће велика турнеја по спортским халама и стадионима. Била сам прва особа која је почела да ради велике солистичке концерте у спортским дворанама и на стадионима. Дотад је то радило само „Бијело дугме“, Здравко Чолић и кад се праве велике манифестације. Од Вардара па до Триглава све је пуно увијек било. Није ми био проблем отићи на оток гдје говоре људи талијански језик. Ја сам правила дармар по отоцима, Словенији, према Мађарској, Бугарској и Румунији. Све је било крцато. Знала см отићи по три мјесеца на турнеју, а само Бога молим да имам слободан дан. Било је напорно? - Да, јако напорно. Имала сам свој бенд и неког од гостију младих пјевача. Прво сам водила Халида Бешлића, после тога је био Џеј, Јосип Пејаковић, само неко да се могу пресвућ. Добила сам четири „Оскара популарности“ заредом до 1983. године. Било је то вријеме за које могу да кажем споменуло се, али тешко да се може поновит. Такав је то био живот и однос према свему, кад човјек није размишљо ни ко је, ни шта је, ни одакле је. Нит је имао оптерећење каквог је социјалног био статуса и колико је имао. Сви смо имали, сви смо били задовољни, сви смо били сретни, сви смо били сигурни и сви били као једно. То је нешто што је у то вријеме највеће богатство било. Нажалост, то се више никада неће повратити, јер је толико тога поремећено да је незамисливо да ћемо икада доћи у ту ситуацију да живимо како смо некада живјели. Нисам југоносталгична и прихватам ствари онаквим какве јесу да

би лакше живјела, јер као појединац не могу неке ствари промјенити. Могу себе научит да живим с тим и да ствари подразумјевамо да би ми било лакше. Својим дјеловањем, размишљањем и енергијом коју зрачим и коју ширим трудим се да људе учим да треба да будемо добри, позитивни и корисни. Ако сте другом корисни, вратиће вам се у животу многоструко више. Остаје нам само да уздишемо за тим временима. Да се вратимо на турнеје? - Биле су јако лијепе, организиране турнеје. Било је великих турнеја пјевача из свих република. Ништа није било случајно. Све је било организирано. Често смо у Њемачкој радили. Концерти су били у великим дворанама. Најљепше приредбе и концерти одржавали су се у југословенским клубовима којима су више гравитирали Босанци или Срби. Доста сте радили у Београду? - У међувремену сам прешла у „Југодиск“ у Београду да снимам. Купила сам кућу на Бежанијској коси и провела скоро три године тамо. Пред крај 1991. године кидају се везе и дешавају ствари које су, нажалост, учиниле то да смо се од-

војили. Вјеровала сам да ће то трајати двадесетак, мјесец дана и да ће се вратити као што је било раније или нешто другачије, а не као што је ово сад испало. Када сте поново дошли у Београд? - Долази рат, четири године борба за преживљавање, опстанак, а 2001. долазим у Београд први пут после рата као гост код Минимакса на телевизији. Чула сам да је за вријеме рата ружно о мени причао и правио циркус. До мене су долазили јако ружни и одвратни написи, што ме је јако бољело и страшно сам патила због тога. Само ми је било увијек у глави како се то могло десити и зашто се то десило. Све што смо градили, а мислим на те људске и пријатељске односе, зар је то могло да се деси. Никада нећу наћи одговор на то. Дошла сам у Београд више из ината, баш код њега у емисију, њега да погледам у очи. Рекла сам све што те занима питај ме, јер ћу ја тебе питат. Било ми је лакше после тога, иако понекима није било нимало драго што сам дошла у Београд. Ја сам таква каква јесам. Дошла сам иако нисам жељела да тјерам

мак на конац. Истина ће доћи јер вријеме треба за све у животу, вријеме које ће пресудит свима нама за све што се дешавало и шта је ко урадио. Дошла сам да покажем свима који су нешто о мени лајали да дођу и кажу гдје сам то починила. Кад неко направи неки проблем онда он бјежи од тога, крије се, покушава да изврдава. Кад је човјек сигуран у себе, онда иде директно. Било ми је много лакше јер сам дошла. После тога сам долазила кад год ми је био мерак. Кад год ми је ћеиф, ја сам дошла у Београд. Никад нисам осјетила ни колико је под ноктом неки проблем. С људима кад човјек људски разговара, без обзира колико неко има неке предрасуде о некоме, осјети се кад фолира и користи неке фолове и лажи. То се провали кад-тад. Кад је човјек искрен и оворен, транспарентан, све иде нормално својим током. Имам осјећај да имам неку обавезу, да сам дужна да покушам да све што је људско, племенито од себе дајем другима да би други препознали племениту црту коју ми имамо. Сви смо ми од једног Бога и сви смо ми на крају људи божји робови. Нико на овом свијету, на овој земаљској кугли, на овој планети нема право да буде привилегован у односу на било шта. Само наша дјела могу да нам буду у животу веза између Бога, нашег створитеља, и онога што чинимо и шта радимо. Ја сам тога јако свјесна. Хвала Богу драгоме да сам свјесна и то ми помаже много да се осјећам јако сигурно без обзира гдје се налазим. Шта год радила трудим се да урадим у име љубави према човјечанству, јер је то моја мисија и моја дужност. Зато сам сретна и задовољна и зато сам овако лијепа и млада и витална, јер радим нешто што је племенито и што Бог воли. Стално размишљам да урадим нешто што Бог воли, а трудим се да не урадим ништа, ни свјесно ни несвјесно, што Бог не воли. Куд год пођем мени су пуна плућа, широка. Имам осјећај да би читав свијет могла ставити у та своја плућа, а то је оно што Бог воли. Моја вјера ми налаже и помаже да будем овако задовољна и сретна и да ме људи воле. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић Фото: М. Радовановић

Кад сам кренула да пјевам „Зелене очи“ имала сам осјећај да ће сала да се сруши од аплауза и скандирања. То никад заборавити нећу. После три, четири пјесме одлазим са сцене, али ме враћају на бис. Отпјевам још једну, па још једну, укупно седам пјесама. Пјесма је била јако популарна, ал' мене до тада нико није знао. А после? - Својим гласом сам крчила пут, остављала утиске, радила на себи и снимала за радио. Снимила сам четири, пет синглова на којима и нема неких запажених пјесама, а онда сам 1976. године као дебитант наступила на фестивалу „Илиџа“ са пјесмом Јулија Марића „Ја те пјесмом зовем“. После тога долази сарадња са Милићем Вукашиновићем и снимам велики хит „Вољела сам, вољела“. Био је то опћејугословенски хит. Са мужем сам основала диско кућу „Сарајево диск“, а Зоран Предић нас зове да дођемо у Београд да ми додјеле први „Оскар популарности“. Пре тога сам само једном била у Београду, кад ми је брат служио војску. Шта се даље дешава? - Снимила сам први ЛП „Чежња“. На тој плочи се као аутори појављују Милић Вукашиновић, Горан Бреговић, Слободан Самарџић, Бодо Ковачевић из „Индекса“. Код Николе Бороте у студију урадимо „Чежњу“, која је потпуно другачија, направимо помак у музици и скренемо стил потпуно на другу страну. На плочи су пјесме „Црне косе“, „Због тебе“. У то вријеме су били јако популарни Силвана Арменулић, Мехо Пузић, Тома Здравковић, Нада Обрић, Зорица Брунцлик, Тозовац. Лепа Лукић је била стандард у музици. Силвана је нешто друго. Направила је један искорак у музици, а Лепа је била стандард и већ била владарица. Долази први солистички концерт? - Припремамо ми два концерта у два дана. Међутим, такво је интересовање било да смо морали седам дана држати по два концерта дневно. То је велика екипа радила, тимски је све осмишљавано. Имали смо филмског редитеља. Био је то такав приступ послу који ми је и направио стабилност да сам увек радила тимски. Имала сам сценариј по


6

17. јун 2011.

Обавезе напредњака све веће

Градски одбор Демократске странке Србије у Краљеву

СРБИЈА НА ЗАЧЕЉУ ЕВРОПЕ

ПРОТИВ НАТО КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Српска напредна странка има људе, програм и визију да такво стање промени

- Стратегијска војна конференција први корак за улаз у НАТО. - Провера на референдуму

После одбијања власти да распише ванредне изборе за републичке и локалне органе власти, у центру пажње и политичког деловања Градског одбора Српске напредне странке у Краљеву су озбиљне припреме за следеће изборе. Чињеница да власт није уважила захтеве напредњака чини њихове обавезе већим и озбиљнијим. - Реконструкција Владе није дала никакав резултат. Под управом актуелног режима Србија је гурнута на само зачеље Европе по питању животног стандарда грађана, а на светско по показатељима Светског економског форума који говоре о квалитету функционисања власти – истакла је Маја Даниловић напомињући да „док пред нашим очима Србија пропада, уском кругу људи повезаних сa влашћу, из дана у дан je све боље. Број незапослених и сиромашних се вртоглаво повећава, а некажњени криминал и корупција постају неизоставни део свакодневног живота“. Ситуација у Краљеву није ништа боља него у држави, а Српска напредна странка има људе, програм и визију да такво стање промени. Осврћући се на последњу седницу Скупштине града и иницијативу Уједињених региона Србије о децентрализацији, у СНС наводе да је равномеран регионални развој и децентрализација Србије, као услов њеног напретка, један од десет основних програмских циљева ове странке. Овај модел ће подржати само ако обезбеђује квалитетно управљање, већу демократичност у одлучивању и мању финансијску корупцију.

Оно што се чуло у Ушћу је само још једно предизборно обећање, а корист би, „по мишљењу стручне јавности, имали само Београд, Нови Сад и још неке општине, док би више од половине општина имале велику штету, а оне са великим бројем незапослених, као Краљево, и слабо развијене постале би још сиромашније“. На то су, кажу напредњаци, указали стални представник ММФ – а у Београду и Фискални савет и јасно поручили да би прихватање овог предлогa створило додатни буџетски мањак, па чак и замрзавање плата и пензија. Одлагање расправе о оваквом предлогу децентрализације тражи и Стална конференција градова и општина. При стварној децентрализацији морали би, по мишљењу напредњака, да се узму у обзир степен развоја, величинa, положај и број незапослених у њима. - Цeо концепт захтева потпуну реконструкцију пореског система који је, по квалитету, на 138. месту у свету, као и мишљење стручне јавности и сагледавање искустава других држава – каже Маја Даниловић. Како је помоћ неразвијеним подручјима општине програмски задатак Српске напредне странке, подржали би одржавање седнице у Ушћу, ако би то била „искрена жеља и исказивање спремности власти да помогне економском опоравку ушћанског краја, па и кроз формирање општине“. - Међутим, ближи смо закључку да је то део предизборне кампање и погодно место где је требало да се подржи иницијатива о децентрализацији, каква је потекла од Млађана Динкића – каже Маја Даниловић. Напредњаци подржавају решење које је у интересу грађана ушћанског подручја и за које већина искаже политичку вољу, економски и друштвени интерес. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Резултати - по независности правосуђа Србија је на 110. месту у свету - по ефикасности државне управе на 121. месту - по економским слободама на 130. месту - по ажурности у добијању грађевинских дозвола, што је изузетно важно за инвеститоре, на 176. месту - по успешности борбе против организованог криминала на 109. месту - по макроекономској стабилности на 111. месту - по борби против корупције на 84. месту

Oдржавање Стратегијске војне конференције НАТО и партнерских земаља била је повод да у Градском одбору Демократске странке Србије у Краљеву још једном подсете да су упозоравали актуелну власт да тај скуп откаже. Као први од аргумената на којима се темељи овај захтев наводе Резолуцију о заштити територијалног суверенитета и уставног интегритета и Одлуку о војној неутралности, односно неприступању војним савези-ма које је 2007. године усвоји-ла Скупштина Србије. Став Демократске стран ке Србије је да кршење свих моралних принципа представља чињеница да је Србија домаћин једне конференције НАТО упркос свему што је ова алијанса учинила у Србији у периоду од 1994. до 1999. године. - У овом тренутку пози вати НАТО да му будете домаћин је исто као када би Јевреје позивали у Аушвиц на летовање. Демократска странка Србије се жестоко противи одржавању и начину на који је једна оваква конференција одржана. Власт се максимално труди да не прикаже НАТО као организатора конференције. Дискутабилан је и сам месец одржавања, јер дејство НАТО бомбардовања прекинуто је 10. јуна 1999. године. Да ли је случајно месец јун одабран као обележавање тријумфа НАТО пакта – пита Дејан Миловић, председник Градског одбора указујући на губитак дела територије на којој овај војни савез „покушава да направи прву НАТО земљу у свету“. Демократска странка Србије указује да Минис тарство одбране и министар Драган Шутановац на све начине покушавају да својим активностима, због којих су добили похвале од НАТО пакта, Србију увуку у ту алијансу. И поред чињенице да ће поред чланица НАТО на конференцији у Београду бити Русија, Бразил, Јапан и неке

Жртве НАТО агресије Током 78 дана бомбардовања Југославије 1999. године 54 дана је бомбардовано Краљево и територија Рашког округа. За то време на град је пало више од 600 пројектила, 105 грађана је повређено, а 12 погинуло. У исто време, 41 суграђанин је погинуо на ратишту деловањем НАТО алијансе. Првог маја те године две наше суграђанке су, у местима Жарче и Витанова��, остале без доњих екстремитета – речено је у Градском одбору Демократске странке Србије у Краљеву. друге земље, неоспорно је да се све одржава у организацији НАТО. За Демократску странку Србије спорна је и тема конференције „Стратешка трансформација НАТО пакта“. Миловић подсећа да је новембра прошле године у Лисабону одржана конференција на којој су донета одређена документа. - Да ли НАТО по предлогу чланица из Европске уније треба да делује само у оквиру Европске уније или, како то Америка тражи, и мимо њених граница, где Америка процени да има своје интересе - каже председник Градског одбора наводећи да је за Лисабонску конференцију важна чињеница „да се НАТО пакт хвалио како је учествовао у формирању косовских безбедносних снага,

па су чак ишли толико далеко да су се залагали за територијални интегритет Грузије и Молдавије, а да притом Србију нису помињали ни у каквом контексту. Истовремено су вршили притисак на Русију да одустане од признавања Абхазије и Јужне Осетије“. Демократска странка Србије активностима које спроводи у Београду настоји да укаже представницима влас-ти да својим деловањем крши Одлуку о војној неутралности, а од председника државе и министра одбране тражи да обавесте народ да ли су већ одлучили да Србију уведу у НАТО. Уједно упозорава „да ће за то морати да консултују грађане Србије на референдуму“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Радни закључак Скупштина града је на последњој седници донела Радни закључак којим упућује апел свим локалним и републичким институцијама, одговорним компанијама, приватним фирмама и осталим добротворима, да пруже материјалну помоћ тешко оболелој Ирени Пауновић, ради трансплантације плућних крила у Бечу.


7

17. јун 2011.

Реаговања на заседање Скупштине града

НАРУШАВАЊЕ УГЛЕДА ПАРЛАМЕНТА Тридесет шеста седница Скупштине града која је одржана у Ушћу није постигла своју сврху и представља израз најгорег лицемерја Прошлонедељна седница Скупштине града у потпуности је разочарала чланове Српске радикалне странке, који су веровали да ће се грађанима Ушћа омогућити да уђу у салу Дома културе и виде шта је демократија, за кога су гласали и ко то, и на који начин, штити њихов интерес. Градска скупштина је, тврде радикали, створила услове да се њен председник „понаша као диктатор“. - Он на неуместан начин добацује, на непристојан начин се обраћа одборницима, одузима реч мимо пословника, а његово понашање је пример како не треба водити скупштину и како не треба да се понаша као председавајући озбиљне скупштине. Добацивање на онако неуместан начин, посебно одборницима опозиције, представља нарушавање угледа парламента – каже Илија Чабаркапа, заменик председника Градског одбора Српске радикалне странке у Краљеву. Радикали имају примедбе и на легалност одлука које су донете без потребне већине за одлучивање у условима када председавајући није обезбедио кворум. Српска радикална странка је поднела два предлога за допуну дневног реда Скупштине. Једним се тражило да се обавести јавност шта предузима градска власт да Ушће добије градску општину, а други се односио на покретање иницијативе за отварање два одељења средњих школа у Ушћу. - Не може општина да постоји ако нема, као основне атрибуте, полицијску станицу, две основне и средње школе, пошту и амбуланту... Желели смо да се донесе радни закључак и крене са иницијативом да се у Ушћу отворе одељења гимназије и школе саобраћајног смера. Тако би деци из овог краја омогућили да могу да се школују у својој средини – каже Чабаркапа тврдећи да владајућа већина „није имала снаге ни достојанства да буде ни против, него су остали уздржани“, доказујући да парламент нема став по тако важном питању. Скупштина је била пример недоличног понашања, урушавања пословника, ароганције, диктатуре председавајућег, тако да је послата врло ружна слика малом броју мештана који су могли да дођу на седницу. - Послали су им поруку - дошли

смо да видите колико нас има, да можемо да држимо седницу где хоћемо, да можемо да радимо шта хоћемо, а истовремено да вам кажемо да за вас нема никакве наде, да ништа у вашем интересу не радимо и да сте слепо црево и препуштени сами себи –наводи Чабаркапа.

Посебне замерке радикали стављају на изузетно високе трошкове репрезентације. У прва три месеца потрошено је све што је предвиђено буџетом за целу годину. - Трошкови који су битни за функционисање града реализовани су са 7 до12 одсто, а са свега неколико

процената реализовани приходи од пореза на зараде. То значи да све већи број људи остаје без посла, све мање плата се исплаћује, све више људи који раде не примају плату месецима и годинама. Приход из ПДВа се може реализовати кад народ има пара – наводи Чабаркапа. Скупштина града је, тврде радикали, донела одлуку о формирању Комисије за ревизију трошења средстава од земљотреса. Члан комисије је био и шеф одборничке групе Српске радикалне странке Мијат Лазовић. Када су видели „да је то човек који ће да проверава и принципијелно сагледава ствари, два месеца су одлагали верификацију чланова комисије“, да би на седници у Ушћу на место Мијата Лазовића „поставили човека који им одговара да ревизија буде про форма“. Мијат Лазовић тврди да мотив

СРС „није био да ми будемо плаћени за откривање лоповлука, већ да се грађани упознају са лоповлуком. Кад су председник скупштине, градоначелник и заменик председника скупштине сазнали колико имам информација и званичних докумената, по сваку цену су хтели да ме избаце из комисије“ у којој је и члан „ који је дубоко у сукобу интереса јер се врши контрола његовог рада“. Радикали подржавају све „који изражавају неверицу и гнушање у односу на самит НАТО пакта у срцу Србије“. - За партнере проглашавамо оне који су нас некад бомбардовали, а сада нас уништавају на сваки начин и узимају делове територије – наводи Витомир Дмитровић, председник Градског одбора. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ПУЛС Србије Покрет за Краљево

ЈЕФТИНИ ПОЛИТИЧКИ ПОЕНИ

Доминантна тема тридесет шесте седнице Скупштине града, по мишљењу одборника ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево, била је децентрализација. Иако су се представници политичких странака такмичили да докажу ко је први у свој програм унео ову ставку, нико још није дао одговор на питање зашто то, и после толико година, није проведено у пракси. Из тога у Покрету за Краљево изводе закључак да се појам децентрализације користи за стицање јефтиних политичких поена, да предњаче Уједињени региони Србије, чији се предводник, Г17 плус, до пре неколико месеци активно залагао са супротан концепт регионализације који није прихваћен. - Онда су брже-боље кренули да се баве другом темом и пласирају причу о суштинској децентрализацији и јачању локалних самоуправа, што је од оснивања основ политичког концепта Покрета за Краљево и других локалних покрета удружених у ПУЛС Србије – истиче Владимир Пајовић, одборник Покрета за Краљево у Скупштини града, уз опаску да му је дужност да опомене грађане „да не наседну на овакву врсту обмане“. Да је концепт Уједињених ре-

гиона неразуман и да не може бити примењен потврђују Фискални савет Србије и Међународни монетарни фонд, а залагање за издвајање одређеног процента из пореза на зараде када већина фирми не ради представља чисту демагогију. Више од милион радно способних људи у Србији је назапослено, а они са милион и 600 хиљада пензионера представљају значајан број оних који не привређују. Искључивог кривца за осиромашење буџета, узрокованог укидањем пореза на промет а увођењем пореза на додату вредност, Покрет за Краљево види у председнику Г17 плус. До чвршће централизације довело је и укидање локалних такси, чиме су за 30 одсто умањени приходи локалних буџета. Иако су два до три пута веће од локалних, републичке таксе нису укинуте да би се створила већа зависност локалних самоуправа од центра. За то Покрет за Краљево криви странке на власти које су, уместо да примене децентрализацију у пракси, довеле до учвршћивања владавине једног центра и политизацију друштва у целини. Одузимањем имовине локалним самоуправама нарушен је правни и пословни субјективитет земље, што

је јединствен случај у Европи. - После 10 година учешћа у власти Г17 плус се сетио да би та имовина требало да се врати локалним самоуправама, али заборавља Закон о реституцији. Прво мора да се реши проблем реституције, па тек тада да се имовина враћа самоуправама. У супротном, трошкови реституције пашће на терет градовима и општинама – тврди Пајовић. Покрет за Краљево се залаже за пренос надлежности са републичког на локални ниво у погледу управљања јавним добрима, шумама и рекама, чиме би се убирали значајни приходи од експлоатације и повећала средства у локалним буџетима. Веома комплексан и деликатан процес децентрализације не сме да

се спроводи исхитрено. Иако је раније обећано, на последњој седници Скупштине није разматран утрошак средстава намењених санацији последица земљотреса. Ни после осам месеци становници ужег центра града не могу да санирају оштећене објекте. У Покрету за Краљево сматрају да су „поједине структуре на перфидан начин покушале да дођу до атрактивних локација у центру града“. У ПУЛС-у Србије подсећају да је ова странка поднела више кривичних пријава против инвеститора и архитеката који су пројектовали надградње и тако, довођењем у питање њихове статике, угрозили станаре тих зграда. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


8

17. јун 2011.

Почиње санација школских зграда

ДО ЈЕСЕНИ СВЕ ГОТОВО Министри Жарко Обрадовић и Милан Марковић, приликом посете краљевачкој Гимназији, најавили да је Влада Србије обезбедила средства за почетак радова на сеизмичком обезбеђењу и оспособљавању 13 најтеже оштећених школа у земљотресу прошле године Земљотрес који је новембра прошле године погодио Краљево причинио је велике штете и на школским објектима и тако проузроковао поремећено одвијање у готово свим школама на територији града. Осим неких ситнијих поправки, значајнијих захвата на санацији оштећених објеката није било, првенствено због тога што је још трајала школска година. Приближавање крају школске године било је прилика да претходне недеље краљевачку Гимназију посете министар просвете Жарко Обрадовић и министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу и координатор Владе за помоћ граду Краљеву Милан Марковић. У пратњи министара били су председник Извршног одбора „Поштанске штедионице“ а.д. Београд Срђан Цекић и заменик генералног директора ЈП ПТТ Србија Милош Мишчевић. Банка „Поштанска штедионица“, као друштвено одговорна компанија, поводом значајног јубилеја који слави ове године, а то је 90 година од оснивања, одлучила је да буде један од донатора који ће се ове године појавити у обнављању школских односно инфраструктурних објеката у Краљеву, имајући у виду да је град претрпео последице елементарне непогоде широких размера. - Процењујући да је апсолутни интерес да се као компанија која има одговорност појавимо са значајном донацијом, одлучили смо да за сврхе санације Гимназије у Краљеву издвојимо до 30 милиона динара – рекао је Цекић, уверен да ће овај пример следити и друге банке и предузећа, како би се летњи период, када су ђаци на распусту, искористио за санацију свих школских објеката и обезбеђење услова да школска година почне не време. Министар Обрадовић је истакао да су прикупљена средства за почетак радова на сеиз-

мичком обезбеђењу и оспособљавању 13 школа на подручју града Краљева. Поред 30 милиона динара које је обезбедила „Поштанска штедионица“, Јавно предузеће „Пошта Србије“ обезбедило је додатних

50, а Министарство просвете 24 милиона динара. - Према плановима које смо претходно урадили, за ових 13 школа било је потребно 94 милиона динара, тако да ћемо остатак искористити за друге

образовне објекте на нивоу града Краљева – истакао је министар Обрадовић. Пројекти санације су завршени, средства обезбеђена а период летњег распуста треба да буде искоришћен да се школе

ОБРАЗОВАЊЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ Како већина незапослених у Србији нема завршену средњу школу, Влада са Европском комисијом реализује пројекат „Друга шанса“. Око 3000 људи који су старији од 50 година биће у ситуацији да стекну или заврше различите нивое основног образовања. Полазници тог пројекта моћи ће да стекну образовање и одговарајућу диплому за 36 занимања која су потребна на тржишту рада, а за неколико година он треба да буде саставни део образовног система Србије. Планира се доношење Закона о образовању одраслих који ће решити питање неформалног и додатног образовања, као и доживотног учења. Развој технологије и збивања на

Жарко Обрадовић тржишту упућују на то да ће у будућности свако морати да ради на свом стручном усавршавању, на подизању образовног нивоа, да би одговорио

изазовима времена у коме живи. Овакав начин образовања нормална је појава у већини земаља у свету, а као таква требало би да постане и саставни део живота у нашој земљи. Значајно се одмакло на стратегији усвајања документа који се зове Парк развоја предшколског, основног, средњег и уметничког образовања, а донети су и елементи стратегије високог образовања. До краја године стратегија образовања Републике Србије биће усаглашена са циљевима развоја земље до 2020. године. Суштина онога што се нуди је да образовање буде у функцији подизања образовног нивоа грађана.

оспособе за почетак рада на јесен. - То ће бити задовољство за све нас у Влади. Донације ПТТа не би било да није председник Владе обавио разговор са директором предузећа и наишао на његово разумевање – изјавио је Обрадовић и нагласио да ће овом приликом све школе бити сеизмички осигуране, а да ће сви остали потребни радови бити завршени када се буде имало више средстава. Министар Обрадовић је најавио и неколико десетина милиона динара, који ће бити утрошени за сређивање осталих објеката у граду. - Радимо са уверењем да, сад кад смо обезбедили средства, неће бити ниједне препреке да сви послови буду завршени до 1. септембра. Наш циљ није да се зауставимо на ова 104 милиона, него да обезбедимо још пара да би дали школама и одељењима школа које су претрпеле штете од земљотреса. У досадашњем току активности везаних за санацију школских објеката све је урађено у складу са законом о јавним набавкама. Обезбеђен је пројектантски надзор с обзиром да се ради о осетљивим пословима везаним за безбедност објеката. Свака фаза реконструкције се посебно контролише и оверава од стране одговорног пројектанта. Радови на свим објектима, с обзиром да су обезбеђена средства, требало би да почну већ првог дана јула. У првој фази изводе се радови на школским зградама које имају угрожену сеизмичку стабилност, а остале, које имају мања оштећења и углавном раде, санираће се касније. Процењује се да штета од земљотреса достиже вредност од 200 милиона динара, а да су укупне потребе средњих школа у Краљеву веће. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


9

17. јун 2011.

Мариборски гимназијалци у Краљеву

НАСТАВИТИ ПОКИДАНЕ ВЕЗЕ

Током једнонедељног боравка у Краљеву мариборски гимназијалци су били у ситуацији да се боље упознају са српском културом и посете атрактивне туристичке дестинације

До почетка деведесетих година прошлог века, када су кренули дезинтеграциони процеси на просторима бивше Југославије, Краљево је одржавало блиске контакте са бројним градовима широм земље и ван ње. Сарадња је најдуже одржавана са братским градом Марибором из Словеније, а онда је нагло прекинута. Појединачне иницијативе, и са једне и са друге стране, да се та сарадња настави све су чешће. Резултат једне од њих је посета краљевачкој гимназији групе од 32 ученика Друге гимназије из Марибора. Сарадња је започета после позива који је у августу прошле године у Краљево стигао из ове школе, а први конкретни кораци направљени априла ове године када су најбољи ученици свих одељења другог разреда Гимназије из Краљева боравили у Марибору. - Главни разлог за сарадњу је што су Краљево и Марибор, као братски градови, били везани јаким везама у време постојања Југославије. После 20 година покушавамо поново да успоставимо покидане везе. Све чешће Краљевчани долазе у Марибор, Мариборчани у Краљево, а не-

мамо још сарадњу на нивоу средњих школа. Пошто је краљевачка гимназија једна од бољих у Србији, а наша је најбоља у Словенији, одлучили смо да започнемо сарадњу – рекао је за „Ибарске новости“ Саша Микић, професор историје и социологије и вођа европских одељења Гимназије у Марибору. Једно цело одељење ученика Друге гимназије из Марибора било је гост својих вршњака у Краљеву током седам дана. Посета се одвија у оквиру наставе која прописује да ученици у времену од седам дана буду домаћини ученицима из стране земље. Имају обавезу да науче да живе са страном културом, да покушају да удоме некога и науче да воде бригу о њему. На тај начин се, кроз седмодневно дружење, упознају културе других народа. - Словеначка и српска култура су доста блиске, а за ове шеснаестогодишњаке који нису били ни рођени кад се Југославија распала, Србија је страна земља. Мислим да радимо добар посао, да поново упознајемо нешто што је 70 година било јако везано. Отварамо неке нове границе и покушавамо да наста-

вимо нешто што су наши очеви и дедови градили – каже Микић. Програм боравка гостију из Словеније направљен у краљевачкој гимназији реализован је у потпуности. Током боравка првенствени циљ је био да гости што више времена проведу у породици у којој су смештени и да се што боље упознају са домаћинима. Тек након тога упознаје се град и његова околина. Богат програм боравка словеначких пријатеља у Краљеву укључио је упознавање и других делова Србије, посету Београду, Гочу, Златибору, Дрвенграду и незаборавну вожњу шарганском осмицом. Упознавање културе других народа продубљује се кроз пригодне радионице. Како словеначки ђаци нису знали ништа о српским славама, приликом гостовања у Марибору гости из Краљева су својим вршњацима приближили своје празнике, а били у обавези и да нешто науче о Словенији и то искажу на словеначком језику. Ученици европских одељења у Словенији имају доста флексибилну наставу током које велики део времена проводе на екскурзијама и теренском раду ван школе, тамо где се нешто значајно дешава.

- У Словенији је све мање људи који су преживели ратне страхоте и избеглиштво у Србији. Постоје само приче о томе. Следеће године ће то бити тема коју ћемо покушати да обновимо пошто су Краљево и Марибор историјски везани. Историјска веза два града била је толико јака да тешко може бити јача. Кад је неко истеран из своје земље, а прими га неко у страној земљи и за њега брине три, четири године, то нису ствари преко којих лако може да се пређе. Питај Бога где би ти људи завршили, у ком логору, да нису стигли у Србију где су примљени као фамилија. Зато не смемо дозволити да се те ствари за младу генерацију избришу - каже професор Микић. Краљевачка гимназија је после паузе од скоро тридесет година поново ушла у програм размене ученика. Зато у школи не крију задовољство чињеницом да је сарадња обновљена са Словенијом и Марибором. - Наша школа је имала сарадњу са мариборском гимназијом још осамдесетих година прошлог века. Бројне генерације родитеља наше деце биле су у посети Марибору, а сада и њихова деца на исти начин посећују

Другу мариборску гимназију.Ово је ново искуство за нас, а мислим да ће крајњи циљ бити задовољство ученика мариборске гимназије, а и наших ученика, и да ће се пријатељство продужити – рекао нам је Мирослав Видић, директор краљевачке гимназије уз напомену да циљ посете није само упознавање деце и размена њихових искустава већ и прихватање позитивних искустава словеначке просвете. Како се током наредних неколико година и у Србији очекује успостављање система образовања какав је у Словенији, настојаће се да се позитивна искуства донета из ове републике примене и у краљевачкој школи. Гимназија у Марибору је једна од најбоље опремљених школа у Словенији, а њихови вршњаци су били у ситуацији да се увере са каквим се проблемима Краљевчани сусрећу после катастрофалног земљотреса који је пореметио одвијање наставе у њиховој школи. И поред свих тешкоћа овде се припремају веома квалитетни будући студенти. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


10

17. јун 2011.

Др Милан Матијевић: Краљевачке кафане (16)

СЕОСКЕ КРЧМЕ И МЕХАНЕ

Сеоске крчме биле су најчешће отваране поред путева. Оне су пружале услуге путницима и рабаџијама. Турска власт у Србији није дозвољавала да се у селима отварају крчме, да не би пружале уточиште хајдуцима. Након ослобађања земље од непосредне турске власти, направљена је нова административна подела земље. Формиране су општине на сеоском подручју. У непосредној близини зграде где је била смештена општинска управа најчешће су отваране крчме. У списку „махана находећи се у Нахији Пожешкој и наплате од таквих по 12 гроша од Дмитрова дана 1831. до Дмитрова дана 1832. године“ види се да су радиле следеће механе: у Лопатници Радослав Сувочешманин и Симо Матовић, у Мрсаћу Симо Тимотије Ђорђевић, у Дракчићима Михаило Весковић, у Буковици Милутин Мајстор, у Врби Милета Гајић, у Мељаници Филип Мутаџија, у Магличу Радован Марић, у Роћевићима Ђорђе Бакрач и Стеван Бакрач, у Ковачима Милосав Мишић, у Самаилама Недељко Лешевић у Метикошима Јездимир Папак. Сеоске крчме држала су поједина домаћинства годинама, као део породичне традиције. Међу најстарије кафане су Матовића кафана у Богутовцу, Милутиновића кафана у Гледићу, Радомировића кафана у Полумиру. Матовића кафана у Богутовцу Зграду за кафану изградио је 1826. године Симо Матовић, трговац из Богутовца. У списку механа Пожешке нахије находећи из 1830. године наводи се да је „Симо Матовић платио порез за пола године 6 гроша.“ Зграда је грађена по узору на турски хан за прихват трговачких каравана који су пролазили Ибарском долином. Симо Матовић се поред „меанисања“ бавио трговином. Држао је бакалску радњу и трговао дрветом. После Симе Матовића са механом наставља да ради његов син Милан. Од Милана механу преузимају синови Благоје, Љубиша и Милутин. Од 16. октобра 1901. године Милутин преузима посао, за шта је добио „Уверење за лично механско право“ од начелника среског. Син Благојев Драгутин је

Жичи, Чукојевцу и Врдилима. Манастирска механа у Студеници

Матовића кафана у Богутовцу, снимак из 1931. године 1934. године наследио механу. Драгутин наставља традицију „држања механе“ свога прадеде, деде и оца. Унапредио је пословање. Механа је имала две сале, два подрума и ледару. Уз механу су биле две собе за преноћиште. Преко лета испред механе изношени су столови. У механи је радило 7 радника. Механа је радила до 1948. године, када је национализована, након чега је наставила да ради у саставу Природног лечилишта Богутовачка Бања, касније у саставу Земљорадничке задруге Богутовац. Због нерентабилности, кафана је затворена 1968. године. Рад кафане обновио је 1970. године Мирослав-Миро Матовић, млађи син Драгутинов. Данас ова кафана ради и позната је као „Мирова кафана“. Уређена је у традиционалном стилу са изванредном кухињом. Ова кафана има традицију рада 180 година. Милутиновића кафана у Гледићу Зграда механе у Гледићу саграђена је око 1880. године поред пута који је преко Бајчетине водио за Крагујевац. Милутиновићи су ову кафану држали у породичној традицији, са повременим прекидима око 130 година. До пре две године кафану је држала Нада Милутиновић. Кафана и данас ради у закупу. Радомировића кафана у Полумиру У Полумиру, поред друма, Божа Радомировић је саградио зграду механе. Божа је од начелника среза Студеничког 1902. године добио дозволу „да може упражњавати механску радњу“. После Боже са механом наставља

да ради његов син Сретен. У новије време са кафаном је радио Сретенов син Божа, као пензионисани железничар. Ова кафана је више пута преуређивана и непрекидно ради преко 109 година. Радомировићи су више пута издавали кафану у закуп другим кафеџијама. Сеоске кафане између два светска рата Касније се на сеоском подручју отвара све већи број кафана. На подручју среза Жичког пред Други светски рат било је протоколисано 53 крчме и 3 гостионице у селима: у Адранима 2, у Богутовцу 3, у Богутовачкој Бањи 1, у Буковици 1, у Витановцу 2, у Витковцу 3, у Врби 3, у Врдилима 3, у Гледићу 1, у Годачици 5, у Дедевцима 1, у Драгосињцима 1, Дракчићима 3, у Јаноку 3, у Каменици 2, у Конареву 2, у Крушевици 3, у Лађевцима 1, у Лопатници 1, у Мрсаћу 2, у Мусиној реци 2, у Обрви 1, Пекчаници 1, у Прогорелици 1, у Полумиру 1, у Ратини 1, у Рибници 3, у Роћевићима 2, у Самаилама 4, у Сирчи 3, у Стублу 1, у Чукојевцу 7. ЦРКВЕНЕ КАФАНЕ На црквеном или манастирском имању, поред путева, грађене су зграде - црквени домови. Део просторија је намењен механама које су кафеџијама издаване у закуп. Оне су путницима и верницима пружале услуге исхране, коначишта и могућност да се склоне од невремена.У народу су ове механе називане црквене механе. Уз механе су грађене надстрешнице и штале за одмор запрежне и товарне стоке. На подручју Краљева памте се механе у Студеници,

У Студеници, у близини манастира, сазидана је око 1800. године зграда за механу. Служила је да прими госте који су долазили из далека да посете манастир. Ова механа, поред механских просторија, имала је неколико мањих и већих просторија за преноћиште, као и шталу са надстрешницом за стоку. Зграда је више пута преправљана, да би на крају била срушена и на њеном месту сазидана зграда Земљорадничке задруге Студеница. Манастирска механа у Жичи У близини манастира, сазидана је око 1860. године зграда за механу. Зграда је била приземна, са високим кровом од ћерамиде. У склопу зграде, поред механе, биле су просторије за пекару и једну бакалску радњу. Ова механа служила је да прими госте који су долазили из далека да посете манастир. Механа је издавана у закуп бројним кафеџијама из Жиче и Краљева. Краљевчани су ову кафану масовно посећивали за време уранка на Ђурђевдан. Зграда је више пута преправљана. У току акције пробоја блокаде Краљева, немачка војска је бомбардовањем из минобацача срушила зграду. Касније је на овом месту саграђена зграда Задружног дома Земљорадничке задруге Крушевица. Црквена кафана у Чукојевцу Зграда механе у Чукојевцу спада у ред старих грађевина. Стара је преко 110 година. Зграда механе сазидана је на раскрсници путева. Механу су највише користили мештани из Гледића, Бајчетине и Годачице, који дођу колима до механе, где преноће. Ујутру рано, прежу стоку и настављају пут ка пијаци у Краљево. Поред механе сазидана је штала. Зграда механе зидана је у доба свештеника Милосава Никића. Имовно стање цркве над зградом механе се потврђује „по тапији Крагујевачког првостепеног суда Но 32321 од 23. августа 1907. Из књиге црквене касе види се да су кирију плаћали: 1924. године

Обрен Ђерашевић. Од Владимира Миликића је, према признаници, за кафанску кирију за V, VI и VII месец 16. маја 1931. године наплаћено 2796 динара. Од Александра Радујевића је 1933. године наплаћено 180 динара. Миладин Ђорђевић је 1940. године платио кирију 4000 динара. Црква је од кафане имала приходе 1936. године 4.000 динара. На приход од механе црква је плаћала порез. Према признаници из 1924. године црква је плаћала порез „од дућана 14,40 динара, од кафане 189 динара“. Из књиге црквене касе види се „да је приход од кафанске кирије износио 1948. године 7.008 динара, 1949. године 9.600 динара, 1952. и 1953. године по 9.600 динара. Црквену кафану задњи је држао у закупу 1965. године Павле Обрадовић. После овога, зграда је поправљена и преуређена у стан за чукојевачког свештеника. За црквену механу у Врдилима није пронађена документација о раду механе, иако се поуздано зна да је она повремено радила у периоду после 1925. године. ЗАДРУЖНЕ КАФАНЕ Земљорадничке задруге, како пре, тако и после Другог светског рата отварале су своје кафане. На подручју среза Жичког, према стању у 9. месецу 1956. године радило је 32 задружне кафане, и то при земљорадничким задругама: Адрани, Богутовац, Буковица, Витановац, Витковац, Врба, Врдила, Годачица, Дедевци, Драгисињци, Дракчићи, Жича, Јарчујак, Каменица, Конарево, Лађевци, Матарушка Бања, Милочај, Мрсаћ, Рудно, Рибница, Роћевићи, Сирча, Стубал, Самаила, Студеница, Тавник, Толишница, Ушће, Чибуковац, Чукојевац и Цветке. Задружне кафане су најчешће смештене у новоизграђеним задружним домовима. Бројне реорганизације кроз које су пролазиле земљорадничке задруге директно су утицале на рад задружних кафана. Због нерентабилног пословања задружних кафана од 1956. године многе су ликвидиране, а један број својих кафана задруге су издавале у закуп приватним кафеџијама. Са ликвидацијом земљорадничких задруга угашене су и задружне кафане.


11

17. јун 2011.

Из Полицијске управе Краљево

СТРАДАО МОТОЦИКЛИСТА У саобраћајној незгоди која се у недељу догодила на маги-

стралном путу Краљево – Рашка, у близини Ушћа, у месту

званом Долина Јоргована живот је изгубио четрдесетседмогодишњи мотоциклиста Слободан Лазић из Београда. Он је, управљајући мотоциклом марке „BMW“ из правца Рашке у кривини ударио у заштитну ограду и подлегао задобијеним повредама на лицу места. Увиђај је извршио истражни судија Основног суда у присуству Основног јавног тужиоца и полицијских службеника Полицијске управе Краљево.

ФАЛСИФИКОВАНА ДОКУМЕНТА Контролом путника који са територије Косова и Метохије путују кроз Србију запажено је све више грађана ове аутономне покрајине са фалсификованим документима. Током контроле која је извршена прошле недеље припадници Полицијске управе Краљево из Полицијске станице у Рашки открили су и поднели кривичне пријаве против десет лица албанске националности због сумње да су извршили кривично дело фалсификовања исправа.

Прво су контролом путника у аутобусу који саобраћа на релацији Драгаш-Београд, приликом редовне контроле на Контролно-безбедносном пункту „Рудница“ откривени Беким Бехрами (1989) и Кадриу Лабинот (1975) из Косовске Митровице, Бурим Бајрактари (1986) из Глоговца, Хајру ла Буши (1975) из Качаника, Дардан Блакај (1988) и Гранит Османи (1988) из Истока, Бесарт Садрију (1991) и Ахмет Рудари (1985) из Подујева. Са фалсификованим испра-

вама путовали су и Хајра Бесник (1989) и Кујтим Хаџа (1987) из Косовске Митровице, путничким аутомобилом ауди А4, косовско-митровачких регистарских ознака. Последњи случај откривен је почетком ове недеље када су, приликом редовне контроле, Насер Баша (1982) и Хусени Љеутрим (1990) из Косовске Митровице затечени у аутобусу који саобраћа на релацији Косовска Митровица - Београд са фалсификованим личнимкартама. Т. Радовановић.

Обележен Дан Министарства унутрашњих послова, слава и Дан полиције

НАГРАЂЕНИ ПРИПАДНИЦИ ПОЛИЦИЈЕ Поводом Дана Министарства, славе и Дана полиције у згради седишта Полицијске управе одржан је свечани при јем представника Рашког управног округа, локалних самоуправа, Министарства правде, Војске Србије, Епархије жичке, јавних предузећа и награђених радника. На свечаном пријему заклетву су положили новопримљени радници. Представнике Полицијске управе и одреда Жандармерије у Краљеву примио је градоначелник Љубиша Симовић и најбољим појединцима уручио награде и захвалнице. За изузетно залагање и пожртвовање у остваривању функције безбедности, као и постигнуте резултате у активно-

СМАЊЕН БРОЈ ТУЧА Мањи број туча, као повода за нарушавање јавног реда и мира, није нека велика утеха ако се има у виду да је број извршених кривичних дела готово исти као и претходне недеље. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 6. до 12. јуна показује да су инспектори криминалистичке полиције регистровали 25 кривичних дела из области општег криминала. Дванаест извршилаца је, ефикасном акцијом чувара реда, врло брзо откривено, а за осталих тринаест се и даље трага. Статистика бележи три прекршаја у области нарушавања јавног реда и мира, а повод су у два случаја биле туче. Најосетљивија је, као и обично, област безбедности саобраћаја. Од четрнаест саобраћајних незгода, једна је као

крајњи исход имала погинуло лице, у четири је било повређених, а девет се завршило само са материјалном штетом. Пет особа је лакше повређено, а материјална штета је процењена на нешто више од 600 хиљада динара. Уз уобичајен број од 289 прекршаја у области безбедности саобраћаја, радује податак да није забележен ниједан пожар.

ПОЈАЧАНА КОНТРОЛА ВОЗАЧА Управа саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије у сарадњи са Организацијом европске саобраћајне полиције спровела је акцију појачане контроле психофизичког стања возача - откривање саобраћајних прекршаја изазваних управљањем моторним возилом под дејством алкохола, психоактивних супстанци и других тежих прекршаја. Спроводећи акцију, припадници саобраћајне полиције Полицијске управе Краљево су протеклог викенда открили и ис-

кључили из саобраћаја 39 особа које су возиле под утицајем алкохола, од којих је 10 задржано до истрежњења, а најдуже до 12 сати јер су у крви имали преко 1,2 промила алкохола. Из Полицијске управе Краљево упућују апел грађанима да не возе у алкохолисаном стању, јер је то један од најчешћих узрока саобраћајних незгода са најтежим последицама, и да се придржавају прописа из Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Полицијски службеници ће и даље најоштрије санкционисати прекршаје ове врсте.

ПРОНАЂЕНА УКРАДЕНА ОПРЕМА

стима на санацији последица земљотреса у Краљеву, градоначелник је доделио захвалнице главном полицијском инспектору Јовици Дошићу, полицијском службенику Одељења жандармерије Новици Плескоњићу, командиру Техничког

одељења Ватрогасно-спасилачке јединице Одељења за ванредне ситуације Зорану Боровићанину и Радојици Кочовићу, начелнику Штаба за ванредне ситуације Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

Припадници Полицијског одељења Ушће Полицијске управе Краљево поднели су кривичну пријаву против Драгутина Бажалца (1971) из Роћевића код Краљева, због сумње да је извршио више кривичних дела тешка крађа и уништење и оштећење јавних уређаја на штету јавних предузећа "Телеком Србија" и "Железнице Србије". Бажалац је у протекла два ме-

сеца на подручју града Краљева отуђио телефонске каблове и другу опрему у вредности од преко милион динара. Приликом претреса куће осумњиченог, полицијски службеници су пронашли 1300 метара носеће сајле телефонских каблова, 500 метара металне мреже за оптички телефонски кабал, 8 носећих металних хватаљки за ове каблове и друге предмете.


12

17. јун 2011.


17. јун 2011.

Фото: М. Радовановић

13


14

17. јун 2011.

Са трном у нози на дугачком путу (1)

ОД СИРОЧЕТА ДО УСПЕШНОГ БИЗНИСМЕНА Од када се после Другог светског рата из поткопаоничког села Попе отиснуо у свет, Миломир Главчић ниједном није био у Србији

Асфалтни пут којим се од Биљановца и Ибарске магистрале креће према Копаонику, пролази кроз Јошаничку Бању. Мало пре него што се стигне у Бању, одваја се око два километра дуг пут који води до села Ковачи. Километар даље је село Попе. Иако до њега може да се стигне аутомобилом, требало би да се макадамски пут мало поправи. Село Попе је запуштено и да није осамдесетпетогодишње Велимирке Главчић, која овде живи као последњи Мохиканац, било би потпуно празно. Велимирка је једина преостала веза са селом Миломира Главчића, који је овде последњи пут био 1946. године. Нема живе главе у поткопаоничким селима, а и шире, која није чула за Миломира. Рођен је овде давне 1924. године и проживљавао мирне дечачке дане са сестром Десанком уз оца Добривоја и мајку Саву. Добривоје је умро врло млад, у тридесет седмој години живота, и оставио супругу са двоје мале деце да се сналази како зна и уме. Тешко је било у тим временима младој жени да издржава породицу, па се врло брзо преудала у суседно село Дубраве. Миломир и Десанка су остали код рођака Благоја Главчића, док се не стекну услови да поново буду са мајком. Али, једна несрећа никад не долази сама. И Сава је врло брзо умрла под веома чудним околностима. У то време у пасивном крају, као што је био поткопаонички, смрт није била ништа необично. Касније ће се утврдити да је она била четврта или пета жена која је у породици другог мужа умрла под неразјашњеним околностима. Миломир и Десанка су одрастали код Благоја као слуге, све до завршетка основне школе. Живели су тешко, често гладни и боси, али задовољни што их је рођак научио домаћинским пословима. Како је постајао старији, Миломир је све више долазио до сазнања да може више да постигне на неком другом месту, да би обезбедио бољи живот прво за себе, а онда и за сестру. Зато

је и успоставио контакт са рођаком који је живео у Београду и био ��преман да му помогне да изучи занат. И док се у Европи већ захуктавао један од најстрашнијих ратова у историји, Миломир је 1940. године кренуо пут Београда. Пошао је са једним ћебетом и замотуљком личних ствари. Десетак километара пешице до Биљановца, а онда возом према Краљеву и даље, до Београда. Није ни новца имао довољно, али је некако стигао тамо где је пошао. Врло брзо је, уз препоруку рођака, дошао до мајстора код кога је почео да учи прецизномеханичарски занат. Знања стечена у радњи, показаће се Миломир Главчић у јесен 1941. године касније, много ће му јединице, наставио је борбу у значити у даљем животу. Као и сваки шегрт, био је партизанском одреду у коме је принуђен да ради различите по- дочекао и крај рата. У то време слове, а није било необично ни младићи његове генерације мода добије батине. Није замерао билисани су за борбе на Среммајстору јер је знао да, као си- ском фронту. Мобилизацију је роче, нема никога ни испред ни дочекао у Чачку, али због запаиза себе и да нема право на љења плућа није упућен на грешку. Речи „брзо, тачно и пре- фронт. Ипак, морао је да доцизно“, које су биле исписане у служи војни рок, па је прекоманна караулу на радњи, водиле су га кроз цео дован Преспанском језеру, у Македоживот. Шестоаприлско бомбардо- нији, где се показао као врло вање Београда 1941. године пре- добар војник. За време служења војног живео је као ученик на занату. Радња у којој је изучавао занат рока имао је довољно времена да престала је да ради, па је био размишља о својој будућности. принуђен да се врати у родно Окружење у коме је живео није село. Остао је без пара, био гла- гарантовало просперитет, па је дан а ни возови нису саобраћали коначно одлучио да се више не редовно. Миломир је одувек био враћа у село. Близина грчке границе, која сналажљив, па је некако успео да се протезала половином Пресе врати кући. Кроз село су у то време про- спанског језера, све више је код лазиле разне војске и мобили- њега развијала жељу да побегне сале све који су дорасли да носе из војске. Али, није о томе разоружје. Тако се и Миломир мишљао само он. Са другом обрео у копаоничком четничком Словенцем договорио се да одреду, задужио наоружање и украду рибарски чамац и препошао у борбу против немачке веслају на грчку територију. У војне силе. По расформирању току једне олујне ноћи два друга

су напустили стражарско место, узели рибарски чамац и, пошто нису знали да пливају, кренули преко језера у неизвесност. На караули је примећено да се нешто дешава, па су према њима испаљени први плотуни. Војници и старешине ће тек следећег дана схватити шта се десило. И на грчкој територији је беснео грађански рат између партизана и краљевске војске. Бегунци су знали да ће, ако падну у руке партизана, бити враћени назад и као дезертери стрељани. Зато су извршили притисак на старијег Грка да их одведе до јединица краљевске војске. На велико изненађење, тамо их одмах укључе у борбу против партизана. Како су већ једном побегли од рата, бегунци врло брзо одложе оружје и ускоро се нађу у једном од грчких логора. Знање које је стекао учећи за прецизног механичара у логору му је помогло да дође до зараде правећи шиваће игле за грчке обућаре. Још као дете Миломир је маштао о томе да отпутује у Канаду. Читао је бајку о томе како тамо на раскрсници чекају печени прасићи, а са неба падају печени пилићи. Ово је било пресудно при одлучивању на коју страну да крене. Из Грчке су логораши четници и усташе углавном одлазили у Јужну Америку. Он се ипак определио за Канаду, па се после извесног времена проведеног у Грчкој обрео у новом логору у Италији. И ту је, током следећих неколико месеци, до израза дошла његова сналажљивост. Имао је штанд на коме је продавао конзерве са крвавицом. Четрдесет пет дана трајао је пут бродом из Италије до Канаде. Досељеници су смештени

у рударско насеље на северу земље. Годину дана је Миломир радио док није одрадио трошкове бродске карте. Канадски фармери су, као на пијаци, бирали раднике које би ангажовали. Миломир, који је одувек волео да се лепо обуче, никада није одавао утисак некога ко би радио на фарми, иако је обављао тешке послове и често био гладан. Запослио се у руднику сребра и ту остао читаве три године. Излет до Нијагариних водопада пресудно је утицао на његов даљи живот. Као врло прорачунат човек, израчунао је да му треба три године да ради у руднику да би зарадио довољно да у близини водопада започне нови бизнис. Увек је у животу имао циљ коме је тежио и није било препреке коју није могао да прескочи да би га остварио. Направио је бизнис план и у близини Нијагариних водопада купио мали ресторан. Посао је почео да се развија, па је убрзо ту никла и бензинска пумпа, а отвориле су се и веома повољне могућности кредитирања. Још при доласку за око му је запала парцела од сто хектара земљишта, од којих је могао да купи само пет. Остатак ће, према уговору са власником, купити кад отплати првобитни дуг. Пет година му је требало за то. Мотел „АмериКана“ лепо је радио, па је Миломир постао власник остатка земљишта. Уз мотел је саграђен базен, конгресни центар... Одувек је маштао да ту сагради српско село. Сан му се остварио тек пре две године. Још у време боравка у рударском селу на северу Канаде, упознао је Армелину, венчао се њоме и добио сина Михајла и кћи Јованку. Направио је лепе паре и видео да може да ради боље и исплативије. Наставио је да ради са некретнинама. Богатство се увећавало, па је почео да се бави банкарским пословима, тако да сада кредитира углавном успешне бизнисмене. Т. Радовановић наставак у следећем броју


15

17. јун 2011.

Неизвесна будућност породице Јовановић из Милочаја

САМО ДА ДЕДА ПОЖИВИ Осамдесетдвогодишњи Љубомир Јовановић једини ослонац четворочланој породици неспособној за самосталан живот Када се усред Милочаја са Ибарске магистрале крене пут Поповића и даље Опланића, на стотинак метара од рaскрснице, са леве стране асфалтног пута, наилази се на имање Љубомира Јовановића, старинe кога живот, током 82 године, нимало није мазио. Направио је он ту кућу, на лепом месту, давне 1963. године, када се оделио од брата и са брда сишао у равницу у нади да ће започети бољи и лакши живот. Цео живот провео је на пољопривреди. Више од 25 година рабаџијао је са коњима, са лопатом у рукама утоварао и истоварао различите терете да би обезбедио неопходна средства за живот супруге Миљојке и јединца Радослава. Седам година је, до самог затварања, радио у адранској црепани превозећи земљу за циглу и цреп. Када је она престала да ради, са једним од пословођа, који је погодио сређивање банкина на Ситници, отишао је у Вучитрн. Провео је тамо две године са својом запрегом. Где нису могле машине да приђу, Љубомир је са коњима градио банкине да би обезбедио косовско-метохијска поља од поплава. Коњи Кицош и Путко нису знали за одмор, баш као ни Љубомир. Син Радослав од рођења болује од менталне ретардације. Ни сада, када је већ дубоко зашао у шездесету деценију живота, не комуницира са околином. Највећа радост Љубомира и његове супруге био је дан када је Радослав стасао за женидбу. Направили су велику свадбу и дочекали снаху Горицу жељни унука који ће наставити лозу Јовановића. Потајно су се надали да ће имати здрав пород. И Горица је показивала знаке ретардације, па је њихов првенац Милан наследио од оца и мајке једино што је могао, болест. И сада као двадесетчетворогодишњи младић дане проводи поред родитеља, деде и млађег брата без икакве шансе да нормално комуницира. Како ни Радослав ни Горица нису били у ситуацији да се брину о синовима, Милану и Милошу, ту улогу преузели су Љубомир и његова супруга, све док 1996. године нису доживели тешку саобраћајну

несрећу. Миљојка је смртно страдала, а Љубомир једва остао жив. Од тада, као једини способан та рад, иако у 83. години живота, води рачуна о сину, снахи и два унука од којих ниједно није способно за самосталан живот. - Осамдесет трећа ми је година. То је препуна капа. Ломио сам ноге, оперисан од простате. Још стојим жив на ногама, а докле, видећу. Око мене сви моји, готова уста да једу. Кад будем ја стао видећемо да ли ће да полипшу или ће да се окрену – каже Љубомир. Рабаџијао је од 1954. године, радио на пољопривреди, прашио, орао, влачио, настојао да прво обезбеди храну за коње, а и да нека пара остане у џепу. - Морало је да се живи. Према губеру си морао да се опружаш. Колико имаш, онолико можеш да потрошиш. Кад немаш, има да се притегнеш и да чекаш да дође друго – каже он. До 2001. године имао је коње. Онда је био принуђен да их прода. Те године, док је био на слави код комшије, укућани упрегну коње у кола да превуку шашину. Десетогодишњи унук Милош падне под кола са којих је отпао точак. Дуго је требало пролазницима да зауставе коње и тешком муком испод кола изваде дечака са озбиљним повредама леве ноге. - Кад је пострадао, долазио је

Милош, Горица, Љубомир, Милан и Радослав Јовановић СУП, па су ме испитивали што сам сет девет пута је Љубомир путовао му дао коње. Ја сам рабаџијао 40 за Београд у том периоду, а већ је година, а није ми пао точак никад. био ушао у осму деценију живота. Кад је пао с кола оде му чашица. До пунолетства Милошу није Одведу га у Београд, а не понесу могла да се угради вештачка чаникакав резултат. Тамо га приме а шица у колено. Сада када је већ наон пети дан добије инфекцију. пунио двадесету требало би да оде Зову ме у Београд. Хирург каже, у Београд на контролу. деда, шта да ти причам, мало наша Старији унук на име неге докривица, мало краљевачка. Нису бија 7 хиљада динара месечно, послали никакав извештај, јесу ли Љубомир 8 хиљада пољопризаштитили, јесу ли очистили, шта вредне пензије. су радили. Ми смо рачунали да је Давали су, каже Љубомир, по то и нисмо ништа предузели. Сад неки пакет дроња да се обуче, а ћемо да употребимо све што буде „имало је и за ове кроз кућу што могло. Ако не буде услова да се није пасовало њему“. ишчупа, мораће нога да се ампу- Сав сам готов гроб да лажем. тира. Ако буде услова да он то пре- Нисам лагао ни кад ми је пасовало, грува, уградиће се касније чашица шта ћу сад. Док је била жена жива, и можда могне да 70 посто савије мени није требао нико. Кад почну ногу. Боље, каже, своја нога него да тандрљају тањири они слушају шест протеза – сећа се Љубомир. сви. Кажу, готово да се руча. Кад После операције која је трајала нема да се руча деда је крив, кажу пет сати, нога је спашена, али попио, није спремио ништа – жали више није могла да се савија у ко- се Љубомир. лену. Кад више не буде могао да се - Ја сам ти рекао да је он се- брине о укућанима, осуђени су на љачко дете, да је јео здраву храну, пропаст, уколико друштво не преда је био на ваздуху, да ће да пре- дузме нешто и смести их у неку грува ту операцију. Да је био за- установу. творен у зидовима теже би Када је продао коње, оставио савладао и умро би – каже деда је за успомену кола, иако је имао Љубомир. купца за њих. Оставио их је у знак Провео је унук три месеца на сећања на све што је са њима учиклиникама током две и по године. нио. Продао је и нешто земље да Дошао је кући са протезом која је би купио полован трактор. Млађи врло брзо пукла. Нога се искри- унук, са оном укрућеном ногом вила, па опет на операцију. Дваде- може да вози, али је нешто више

од три хектара земље запарложено јер нема ко да обрађује. Борио се Љубомир целог живота да нешто направи, али је природа увек била јача. Прво је ватра прогутала помоћни објекат, а само неколико година касније, када се томе нико није надао, затресла се земља и растресла трошну кућу Јовановића. Попуцали су оџаци, попадали црепови. Нико није долазио у помоћ. - Нит` сам ја тражио, нити је ко долазио. Долазио је председник месне заједнице. Нит' ме питао треба ли ти шта, а ја сам рекао да сам покрпио. Имали смо старога црепа, па смо покрили да не кисне. Имало би много шта да се окрпи на кући. Ко се пријавио и тражио, он је добио, ко није, ником ништа. Ја нисам тражио ништа, ни цреп ни циглу. Био сам задовољан кад су остали укућани живи и здрави. У свему има горе него код мене. Кад не могу ништа да дам, не могу од другог ни да тражим. Мени много шта треба, па живим без тога – каже Љубомир и подсећа да никоме ништа не дугује. Све је слабији, тешко дише, а тешки дани за остатак породице тек долазе. Да преживе, више гладни него сити, помажу једна крава, теле и десетак кокошака. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


16

17.

Културни центар „Рибница“

ДАНИ УМЕТНИЧКЕ МУЗИКЕ У наставку фестивала „Дани уметничке музике“, који се у организацији Културног центра „Рибница“ одржавао на Тргу Светог Саве, протекле недеље одржани су концерти Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Краљева, „Meри Госпел“ хора из Београда и Факултета уметности Универзитета у Нишу. Најпосећенији концерт на овогодишњем Фестивалу одржали су ученици и професори Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Краљева. Из основне музичке школе, под будном пажњом својих професора Анушке Николић, Марије Вукићевић, Биљане Мирјанић, Предрага Михаиловића и Јелене Ћурчић, наступили су ученици Огњен Вујанац, Александар Илијовски, Алекса Цветановић, Владимир Булатовић, Нина Лазовић, Марија Чоловић и Александар Дукић. Своје умеће су потом показали и ученици средње школе Аријана Остругнај, Александар Лазовић, Данијела Веселиновић и Предраг Дукић из класа професора Сање Лазовић, Мила Вујадиновића, Срђана Радосављевића и Срећка Срећковића. Након упечатљиве изведбе камерног оркестра од осам ученика на челу са уметничким руководиоцем Јеленом Пантелић, најинтересантнији и највеселији део целокупног наступа приредио је џез оркестар који су чинили и ученици и професори наше музичке школе, са

уметничким руководиоцем Срђаном Радосављевићем на челу. Нешто другачије ноте чуле су се од „Mери Госпел“ хора из Београда. Хор, који је по први пут наступио у Краљеву, основан је 2001. године под управом диригента Марије Кубурић-Боровић и изводи дела црначке духовне и госпел музике. Госпел музика први пут се појавила међу афроамеричким становништвом у САД тридесетих година двадесетог века, а њен утицај је присутан и данас у популарној музици као што је соул, џез, блуз и рок. Ова традиционална верска црначка музика и данданас се чује међу белим становништвом у црквама на југу САД, а омиљена је и међу многобројним фановима широм света. „Meри Госпел“ хор, као први српски госпел хор, наступао је самостално на фестивалима духовне музике у земљи и иностранству, а оно што представља куриозитет је чињеница да многи чланови хора живе и раде у иностранству. Фестивал се након дванаест узбудљивих дана завршио наступом гостију из Ниша, који су ову музичку свечаност и отворили. Овај пут су наступали специјализанти камерне музике из класе магистра Александра Јаковљевића – Деба, ванредног професора и нашег суграђанина, који су извели дела Хајдна, Бетовена и Регера.

Јубилеј Завичајног

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА Н

- Краљевачко завичајно друштво једино у земљи чије је седиш - Краљево седиште Савеза После завршене средње школе велики број Краљевчана сваке године напушта родни град и одлази у друге центре, највише у Београд. Иако званични подаци не постоје, претпоставља се да их у том граду има око 15 хиљада. Код великог броја њих развила се носталгија за временима младости, корзоом, летњим и зимским распустима у Краљеву. У таквој ситуацији започела су окупљања студената, ђака и других Краљевчана у Београду. На једном од таквих окупљања у београдском хотелу „Метропол“ пре више од двадесет година, у присуству великог броја уважених личности из различитих сфера друштвеног живота, родила се идеја о формирању завичајног друштва. Завичајно друштво замишљено је као институција која би окупљала све Краљевчане, без обзира где живе. У борби мишљења превагнула је идеја да седиште друштва буде у Краљеву. Већ у јуну 1991. године одржана је оснивачка скупштина Завичајног друштва Краљево у присуству великог броја Краљевчана, а за првог председника изабран је Милан Матијевић. Током двадесет година постојања и непрекидног рада остварени су значајни резултати и афирмација у земљи, али и изван ње. - Организационо смо јачали и оснивали подружнице у другим градовима где живе Краљевчани, од којих је највећа у Београду. Кроз програмски рад усмеравамо и отварамо нова поља активности - каже др Милан Матијевић и истиче да је створен непосредан контакт матице са Краљевчанима који живе у другим градовима. Током двадесет година постојања, поред др Милана Матијевића, председници Завичајног друштва Краљево били су још и др Миладин Дукић, Душан Марковић и др Бранко Паштар. Друштво је достигло пуну афирмацију и значај, а успесима и радом заслужило велику пажњу суграђана. Основни циљ је окупљање што већег броја чланова који би активним приступом задацима и плановима активно били укључени у спровођење зацртане политике. - Само удруживањем можемо битно да утичемо на живот

града и урбанистичка решења, називе улица и комуналне проблеме. Својим идејама вршићемо знатан притисак на органе власти да се све наше идеје једног дана претворе у дело. И даље ћемо унапређивати сарадњу са свим Краљевчанима ван Краљева, нарочито у великим градовима као што су Београд и Нови Сад. План нам је да ангажујемо што више младих, да развијамо завичајни пут код деце, а и сарадњу са другим завичајним друштвима на подручју Србије истакао је др Бранко Паштар, председник Управног одбора Завичајног друштва Краљево. Једна од значајних активности друштва је издавачка делатност. Четрдесет бројева листа „Завичај“ представљају својеврсну енциклопедију Краљева, које је од касабе са неколико стотина кућа прерасло у град од стотину хиљада становника. Читаоци су у „Завичају“ могли да пронађу податке из историје улица, тргова, споменика, да прочитају када је постављена прва калдрма, прва коцка, уведена прва струја, направљена прва централа.

Др Милан Матијев

- Издали смо чит тиком из Краљева. Н љени ни панађури у ни банке и новчан зграде ни улице. Св

ФОТОГРАФИ


17

јун 2011.

г друштва Краљево

НЕПРЕКИДНОГ РАДА

ште у матичном граду. Лист „Завичај“ својеврсна енциклопедија. завичајних друштава Србије

вић, Милош Милишић, Зорица Петковић и др Бранко Паштар

тав низ књига с темаНеће остати заборавКраљеву, ни еснафи, ни заводи, поједине е смо забележили, а

тежимо да они који су још увек живи, а памте Краљево од пре 60 година, та своја сећања искажу у пера наших писаца. Имамо одличних писаца и новинара који су дали допринос да преко Завичајног

друштва и одређених књига и тема оставимо поколењима траг о Краљеву – каже др Паштар. Од локалне самоуправе очекује се више разумевања, првенствено када је у питању расподела финансијских средстава. - Надамо се да ће органи власти имати разумевања и неће дозволити да ово друштво из финансијских разлога смањи обим свога рада или се угаси. Трасирали смо добар пут, суграђани су нас прихватили, а кроз друштво је прошла армија од више хиљада суграђана – каже др Паштар. Структура чланства је разноврсна. Има домаћица, радника, сељака, интелектуалаца, истакнутих привредника, спортиста, па и академика. Као једно од најактивнијих друштава завичајаца у Србији, краљевачко је покренуло иницијативу за оснивање Савеза завичајних друштава Србије. Иницијативу су прихватила и друга завичајна друштва, а седиште ће, после регистрације, бити у Краљеву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ИЈА НЕДЕЉЕ

ИСКЉУЧЕЊА

Фото: М. Радовановић

Електродистрибуција ће у оквиру вандредних активности на наплати, од понедељка 20. јуна предузети акцију масовног искључивања купаца који нередовно измирују свој рачун за утрошену електричну енергију. Након доставе опомене за плаћање, уколико дуг не буде измирен у року од три дана, бићемо принуђени да у скаду са Уредбом о испоруци електричне енергије дужницима тренутно прекинемо даљу испоруку. Неизмирујући своје обавезе према електодистрибуцији, дужници директно утичу на стабилност електроенергетског система. Редовним плађањем рачуна за утрошену електричну енергију купци избегавају непотребне непријатности и додатне судске трошкове, а измирењем рачуна до рока доспећа назначеног на рачуну, стичу право на остварење попуста од 5 %.

Балетска група КУД „Абрашевић“

СА „КАВЕЗОМ“ ДО ТИТУЛЕ ПРВАКА

Већ годинама Балетска група Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ на бројним такмичењима у земљи и иностранству, осваја значајне награде и признања. Најновије је стигло са 27. државног првенства у модерном балету одржаном протеклог викенда у Белој Паланци. На такмичењу је наступило око пет стотина учесника из десет градова Србије у четири старосне категорије. Балетска група из Краљева такмичила се у најстаријој групи кореографијом „Кавез“ коју је поставила Исидора Станишић, кореограф из Београда. Стручни жири је наступ краљевачких играчица оценио високом оценом, тако да је поред освајања првог места у својој категорији кореографија проглашена и за најбољу на такмичењу.

КУД „Абрашевић“ скоро сваке године учествује на овом престижном такмичењу и редовно заузима једно од прва три места. Такмичење се до ове године одржавало у оквиру Савеза аматера Србије, а ове године је добило и подршку Министарства омладине и спорта. Већ следеће недеље Балетска група КУД „Абрашевић“ одлази на велики фестивал у Шпанију на коме учествује десетак европских држава на коме ће поред балетских група наступити фолклорне групе, оркестри и хорови. Прва постава састављена од 12 девојака представиће се публици са две кореографије, „Амазонке“ и „Кавез“. Поред „Абрашевића“ на овом фестивалу учествује и краљевачки Плесни клуб „Спектар“.

Галерија Народног музеја

СЛИКЕ И ЦРТЕЖИ

У Галерији Народног му- стављени радови настали у зеја у Краљеву отворена је из- оквиру два циклуса, „Београд Радовановић ложба слика и цртежа Фото: Моме М.на Метеорима“ и „Куће непоАнтоновића на којој су пред- знатих власника“.


18

17. јун 2011.

Уметничка школа у Краљеву

РАСАДНИК ИЗУЗЕТНИХ ТАЛЕНАТА За само седам година постојања краљевачка Уметничка школа остварила боље резултате него многе друге сличне школе са дужом традицијом Избор занимања вероватно је једна до најважнијих одлука у животу сваког човека. Правилним избором обезбеђује се могућност успеха и задовољства у раду, али и афирмација личности која обезбеђује одређену материјалну сигурност. Краљево је одувек било расадник уметника различитих профила који су своје место под сунцем тражили после завршене уметничке школе. Све до 2004. године напуштали су веома рано родитељски дом, јер таквих школа није било у близини. Те године формирана је Уметничка школа, која је уписала прве свршене основце на смерове ликовни техничар, дизајнер ентеријера и индустријских производа, дизајн графике, конзервације и рестаурације. Профили су одабрани с обзиром на захтеве тржишта, реалне потребе за кадровима те врсте и интересовања ученика. Од првог дана највећи проблем је био смештај у адекватан простор. Прве две године школа је радила у просторијама Машинског факултета, затим у Дому друштвених организација, да би се скрасила у згради „Гвожђара“. До отварања школе највећи број ученика који су показивали склоност ка ликовној уметности

одлазио је у Београд и Ниш, где су, са младим Крушевљанима, чинили половину ученика школе. Показало се да су уједно били и најталентованији ученици ових школа. Почетак рада Уметничке школе у Краљеву утицао је на смањење и броја и квалитета ученика поменутих школа. - Колико је отварање школе било оправдано показало се већ пошто је прва генерација завршила школовање. Већ тада су са београдских факултета стизале информације да су деца из краљевачке Уметничке школе међу најбољима. Мало је познато да је чак 92 посто ученика прве генерације уписало факултете у Београду, Новом Саду и Крагујевцу. Друга генерација у нешто мањем проценту, а остале између 80 и 90 посто. Само половина ученика других уметничких школа успела је да упише факултет – са поносом истиче Велимир Зеленовић, директор школе. У свим уметничким школама је мање ученика у односу на раније године, али и на број слободних места. У Београду, у коме је раније било и по 400 кандидата, ове године се појавило једва половина. У школу у Ужицу, која прима 40 ученика, пријавило се само 20.

Слично је било у Нишу и Лесковцу, па су рокови за пријављивање морали да буду продужени. Само је у Краљеву пријављено више кандидата него што школа може да прими. Идеја о отварању смера за дизајн текстила одбачена је због непостојања техничких услова за одвијање наставе. Захтеван је, каже директор, и смер за дизајн ентеријера, али су, у сарадњи са Шумарском школом, створени услови за квалитетно одвијање практичне наставе. Ликовни техничари у процесу школовања добијају посебна знања из области ликовних уметности. Највише се пажње поклања цртању и сликању, али и разним зидним техникама, чиме се ствара добра основа за наставак уметничког и стваралачког рада. По завршетку средње школе ученици су оспособљени да изводе слике на разним подлогама: зиду, дасци, платну ... а профил је идеалан за оне који желе да наставе школовање на факултету ликовних и примењених уметности и дизајна. У циљу образовања у заштити културних добара креиран је профил техничара за конзервацију и рестаурацију. Ученици стичу потребна знања за самостално обављање по-

слова конзервације и рестаурације предмета на техничком нивоу у једној врсти материјала. Број часова, вежби и практичног рада је повећан, а ученици имају могућност избора материјала у оквиру струке и то већ након прве године школовања. Профил је осмишљен на бази испитивања тржишта и реалних потреба, а посебно с обзиром на место у коме се школа налази, окружење препуно културноисторијских споменика. Током школовања на смеру за дизајн графике, ученици поред општеобразовних предмета стичу посебна знања у оквиру предмета технологија штампе, фотографија, цртање и сликање, теорија форме, писмо. Синтезу струке чине предмети обликовање графике, графика књиге и плакат. Код ученика се развија смисао за визуелна запажања и способност анализе елемената ликовног изражавања, као смисла за графичку и типографску композицију, израз и пуну функцију широких визуелних комуникација. Изучавањем предмета теорија дизајна, перспектива, стилски ентеријер, познавање материјала, пројектовање, грађевинска конструкција и других, ученици на смеру дизајна ентеријера и индустријских производа стичу елементарна знања о ликовном решавању ентеријера. Током интензивног радионичког рада у последње две године школовања, могу да пројектују намештај, производе за широку потрошњу, аутомобиле и комплетне ентеријере. Такође, могу да се упознају са технологијом обраде појединих врста материјала и стичу знања о руковању алатом и поступцима завршне обраде који се најчешће јављају код реализације модела. - Дизајнери на средњошколском нивоу и ликовни техничари не могу бити сликари са 19 година. Иконописац може. Онај који осликава зид, мурал

или црквени зид може, јер ту постоје канони. Кад се они науче, може се посао радити и са 20 година. Друга ствар коју науче је да направе сам предмет, а онда га конзервирају и рестаурирају – наводи Зеленовић уз опаску да код вредновања успеха једне школе постоје два потпуно равноправна критеријума. Иако многи верују да је јаче мерило упис на неки факултет, Зеленовић предност ипак даје оспособљености за самосталан рад, а профил за конзервацију и рестаурацију баш то може да омогући. С обзиром да је школа у више наврата мењала локацију, а да и садашњи смештај не представља трајно решење, требало би, наводи Зеленовић, размишљати и о смештању школе у адекватан простор. Јасни показатељи интересовања за образовне профиле у школи, број уписаних ученика и успех који постижу захтева да се и локална самоуправа позабави проблемом смештаја. Краљевачка уметничка школа се, с обзиром на велико интересовање а ограничене капацитете, суочава са још једним проблемом. - Не постоји начин да демантујеш причу о пријемном испиту као малверзацијама и сумњивим радњама. Од првог пријемног испита до последњег и сваког будућег који будем надгледао, родитељи треба да знају да не постоји разлог за бригу. Дете ће бити вредновано према ономе колико је донело са собом и изручило пред нас. Не могу да кажем како оно јесте, јер то не би укључило његов страх, трему која се догоди на пријемном испиту. У том тренутку оно што ученик даје – каже Зеленовић. Крајем протекле недеље још једна генерација је током три дана настојала да освоји довољан број поена и заузме место на ранг-листи које омогућава успех за упис на један од четири образовна профила. Показивали су своје умеће из области цртања, сликања и вајања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


19

17. јун 2011.

Култура на ветрометини

КУЛТУРА ЈЕ СУШТИНА СВАКОГ ДРУШТВА У Хајдук Вељковој улици у Краљеву налази се сликарски атеље Властимира Спасојевића. Јединствен је по много чему, највише по томе што свако ко то жели може овде да види шта то ради човек који верује да је једини сликар у Краљеву који живи од сликарства. Остали, каже он, раде по школама и неким другим местима. Спасојевић се бави искључиво сликарством и жели да то и настави. Приход није значајан, али, како каже, живи се. Ако човек живи скромно, може да опстане. Као неко ко се дуги низ година бави радом у култури, најкомпетентније може да говори о ономе шта најбоље познаје, о сликарству. Када је оно у питању, ситуација врло често варира. Некада је, каже Спасојевић, било слабо заступљено, а било је периода кад је било свега и свачега. - Било је здравих и квалитетних периода, а сада смо опет запали у неку дубиозу сваштарења, тако да је ликовни живот у граду почео да губи смисао, поготову што млади сликари сматрају да више и не треба ништа сликати јер је већ све насликано. Није ми јасно зашто завршавају уметничке школе кад неће да се баве својим послом. Последњих пет година примећује се пад ликовне активности, а у задње три године су укинуте неке значајне манифестације, поготову „101 сликар“. Била је то јединствена манифестација у свету, где нас је походило по 150 сликара. Долазили су овде, сликали, а слике су остајале граду. Постали смо познати шире, и ван територије наше земље, због те манифестације. Долазили су професори са факултета из Бугарске, Македоније, Немачке, Украјине, Кубе – истиче Властимир Спасојевић. Целу манифестацију је финансирала локална самоуправа, а за узврат добијала слике које су настајале током манифестације. Нису за њено одржавање, верује он, била потребна нека значајна средства која не би могла да буду издвојена. - Остала је студеничка колонија, коју држи Туристичка организација Краљево, а не знам из којих разлога они треба то да раде. Колонија се свела на размену сликара. Београђани доводе сликаре из иностранства, после они иду код њих, тако да та колонија више није краљевачка, нема више мирис Краљева. Сликари већином долазе са стране, неки су врло сумњиви аутори који не оста-

вљају баш сјајне радове, што се може видети по сликама. Вероватно су они важни тим београдским људима. Ако неко позове неког из Јапана, он иде следеће године у Јапан, тако да је то логично – каже Спасојевић. Интересантан квалитет показале су мале ликовне колоније. Прилично скромне хуманитарне колоније на којима током једнодневног рада окупљају локалне сликаре и њихове колеге из околних градова, организују одређена удружења онако како могу. Као веома интересантну истиче традиционалну ликовну колонију у Цветкама, која се одржава септембра сваке године. Одзив сликара је добар, а има и доста добрих радова. - Веома ми се свиђа оно што се последњих година дешава у Народном музеју. Видим да су доста активни, а директор Драган Драшковић фантастично води тај посао. Интересантна је била поставка у „Ноћи музеја“. То ме је обрадовало, иако је било промашаја у смислу поставке изложбе, која у ликовном смислу није добро постављена. Опет су се нашли неки аматери да ту нешто раде, а то није добро. Било је доста лепих предмета, драго ми је да је то одржано, а верујем да ће идуће године бити још боље. Што се тиче Позоришта, нисам много у току, али видим да се нешто дешава. После земљотреса потрудили су се да буду на неким другим местима, а чујем на радију да гостују доста и то ми је драго – каже Спасојевић и истиче рад Краљевачког позоришта као значајне културне институције која је потребна овом граду. - Ретко одем у Културни центар у Рибници, а видим да су имали једну интересантну изложбу. Излагао је Драган Јовановић, продекан са београдског Факултета ликовних уметности. Он је висока класа у сликарству, па ме је изненадило да је излагао ту, али ми је изузетно драго због тога. Културни центар има врло добро организовану књижару у центру града која треба да остане, а град да омогући да буде и већа. Библиотека изванредно ради, боље него у многим градовима у Србији, захваљујући директорки Драгани Типсаревић и организатору Милошу Милишићу. Није ништа богатија од осталих у Србији, али је њена активност много интензивнија него у библиотекама у Крагујевцу или Чачку – наводи Спасојевић.

Властимир Спасојевић И поред свега верује да недостају прави садржаји у самом центру града који су постојали ранијих година. На централном градском тргу одржавани су концерти значајних уметника који су окупљали публику свих генерација. Иако се повремено нешто и организује на овом месту, не може да заинтересује шири круг посетилаца. Као интересантан пример наводи првомајски рок концерт на Гочу, који је због велике удаљености остао недоступан многима који би му присуствовали да је одржан на неком другом месту. Уз подсећање на Краљевачко културно лето од пре неколико година, када је сваке друге вечери одржавана нека манифестација, указује на одговорност градских власти за спровођење културне политике. - Суштина је у градским властима. Они креирају културну политику. Ако не дају новац за нешто, онда се то неће ни догодити. Култура је суштина сваког друштва, а то кошта – каже Спасојевић и у негативан контекст ставља страначки уплив у организацију културних дешавања. - Странке финансирају своје људе и гурају их кроз неке културне манифестације. Странаштво није ништа друго него добар бизнис. Ту се врте паре. Боље је бити запослен у некој странци, него у било којој фабрици – каже он свестан чињенице да се из локалног буџета финансирају инфраструктурни објекти, а помаже и привреда. Кроз 200 или 300 година, наводи

он, све ћемо то да заборавимо, а памтиће се једино култура. Зато се ваљда не памти ко је пре 300 година у Риму производио свилу или сапун, али се памте књижевна дела настала у то време. - Прилично је велики број нестручних људи на неким важним местима која им не припадају, а то је резултат негативних политичких одлука. Они који су залутали у културу препознају се и замолио бих их да оду одатле и да не сметају. Једног дана ће морати да оду, хтели они то или не. Недостатак адекватног простора не може да буде изговор за изостанак значајних културних манифестација. Многи значајни концерти могу да се организују и у малој сали, као што је позоришна. - Обичном човеку нећемо приближити културни догађај великом двораном, већ једном интензивном пропагандом. Кад се направи изложба и позову људи, они дођу. Долазак у позориште више значи једном човеку који је остао без посла него неком богатом. Биће срећан ако може да одгледа представу од сат и по времена. Слаба посета у позоришту је ипак ствар интересовања и културе грађана – верује Спасојевић. Краљево није град у коме може да се живи од уметности било које врсте. Зато је огроман број оних који се баве било којом врстом уметности принуђен да сигурнију егзистенцију потраже на неким другим местима. Уметношћу се баве као хобијем, колико им то дозвољавају друге профе-

сионалне обавезе. - Мислим да писац треба само да пише, а сликар треба само да слика. Не треба неко да иде да предаје српски у гимназији, па да пише поподне код куће, или да буде наставник ликовног осам сати, па да седне да слика у атељеу кад се врати са посла. Човек мора мало и да се одмори – каже Спасојевић. Музичка и Уметничка као две врло значајне школе дале су врло квалитетни кадар, а највећи број свршених ученика ових школа наставља студије на факултетима. У Краљеву нема места за све њих, па своје парче хлеба морају да потраже на неком другом месту. Бављење уметношћу је мукотрпан посао, омогућава скроман живот, а зарад тога се добије неко задовољство стварања. За стање културе у граду, тврди Спасојевић, највише су одговорне градске власти, како у смислу дозвољавања да се нешто одржи, тако и у смислу финансирања. - Ако се овде нешто промени, као што ће се мењати у целој држави после следећих избора, очекујем и у Краље��у неки бољитак. Надам се да долазе боља времана. Култура никада није пала колико у време ове власти, а криза не може да утиче на уметност ни 10 посто. Онај ко ствара, ствараће и у тоталној кризи, и у ратним условима и било када. Криза новца може мало да заустави, али не и да прекине културне токове. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


20

17. јун 2011.

Додељена признања вишеструким даваоцима крви

ВИШЕ КРВИ - ВИШЕ ЖИВОТА Светски дан добровољних давалаца крви посвећен је милионима људи у свету који добровољно, анонимно и без надокнаде дају крв и на тај начин сваког дана спашавају хиљаде живота. На тај дан, сваког 14. јула, Црвени крст Краљево са Градском управом организује свечану доделу признања онима који су драгоцену течност дали тридесет и више пута. Признања су ове године уручили градоначелник Краљева Љубиша Симовић, помоћник градоначелника за социјална питања Милун Јовановић и председник Комисије за добровољно давалаштво крви Зоран Тимотијевић. Александар Шљивић се још давних седамдесетих година прошлог века определио да настави породичну традицију и крене стопама оца Станка, дугогодишњег добровољног даваоца крви. Схватио је још тада шта значи бити давалац и колико користи од тога може имати неко коме је крв потребна.

- Није нам уопште било битно за кога дајемо. Схватили смо значај и у сваком моменту се одазивали кад год је то било потребно – каже он уз опаску да је радничка класа одувек била носилац ове племените идеје. На месту организатора свих акција Друштва добровољних давалаца крви „Аутотранспорта“ са колегом Миланом Бркићем нашао се одмах после Драгана Мионића, оснивача друштва. Дванаест година су њих двојица водили друштво које је у почетку имало само педесетак чланова, да би временом нарасло на друштво за више од 250 добровољних давалаца крви. Гро чланова, њих око 200, били су радници „Аутотранспорта“. Остали су били из других краљевачких колектива, а било је међу њима и давалаца из Чачка и Трстеника. Иако је закон дозвољавао дводневно одсуство са посла после сваког давања крви, мали број људи је то и користио. У знак захвалности према хуманом

гесту давања, даваоци су, у организацији свог друштва, одлазили на море, летовања у бање. Било је, каже Александар, једноставније доћи до средстава и стварања могућности да се давалац пошаље на одмор. Добровољни даваоци крви учествовали су и у акцијама које су организовали њихови пријатељи у Крагујевцу, Крушевцу, Врњачкој Бањи, Чачку, Ваљеву, Лозници, Бијељини... - Ишли смо у Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину... Где год смо имали давање дружили смо се, а крви је било довољно. Није било проблема, а није било ни толико болести код људи као што је то данас. Мање су биле потребе него данас, а било је више давалаца. Сада настојимо да то давалаштво одржимо на потребном нивоу, али се ситуација променила. Има понекад и мало одбојности у тешкој ситуацији када људи не раде. Ипак, радом вишеструких давалаца покушавамо да то задржимо на неком нивоу и не

угасимо друштво – каже Шљивић уз напомену да су многа друштва угашена. Због свега, активно се ради на подмлађивању, како би се вишеструки даваоци одморили и прискочили у помоћ само када је неопходно. Од 1974. године, када је први пут дао крв, Александар Шљивић је то учинио 75 пута. И сада, на свака три до четири месеца самоиницијативно оде у Трансфузију и понуди крв.

Осим тога што помаже онима којима је крв потребна, задовољан је и чињеницом да овим поступком свакога пута доказује и да је здрав. - И даље радим и активно дајем крв, а то ћу чинити док год будем могао - каже Александар Шљивић, члан Друштва добровољних давалаца крви „Аутотранспорта“ и активиста Црвеног крста. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


21

17. јун 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, на сваки сат) 07:30 – Мадагаскар, 1. део 08:30 – Путопис: Берлин 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Позориштанце „Пуж“ 12:15 – КОНТРАСТ (р) 13:20 – Филм: Потпуно шворц (р) 15:10 – Азија експрес: Камбоџа 16:05 – СЕЋАЊА: Петар Пеца Поповић, 3. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:35 – Изгубљене цивилизације: Камена Европа 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – КРАЉЕВАЧКА КУЛТУРА 21:30 – Разговор за овај век: Петар Вујић

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Серија: Кармелита, реприза 4 епизоде 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 11:30 – РАДОЗНАЛЦИ 12:10 – Путопис: 13:10 – Филм: МАРШ НА ДРИНУ 15:05 – Позориштанце „Пуж“ (р) 16:20 – Берлин (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – ОГЊИШТЕ 18:10 – Документарни филм: Срећни људи 19:00 – Дневник ДАНАС 2

07:00 – ВЕСТИ 07:20 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи, реприза 4 епизоде 09:00 – ВЕСТИ 09:05 – ОГЊИШТЕ (р) 09:45 – Огласи (12:05, 14:50, 16:45, 19:30, 00:15) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Триглав и Јаловец (р) 07:30 – Мадагаскар, 2. део 08:05 – Азија експрес (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Изгубљене цивилизације (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Гегови (р) 11:30 – Разговор за овај век (р) 12:10 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 14:10 – Путопис: Египат, 3. део (р) 15:10 – Фрањевци из Братиславе 16:20 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:25 – Изгубљене цивилизације: Храмови Египта 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – РЕЧ ПО РЕЧ 21:10 – Документарни филм: Срећни људи (р) 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – УЗ ШАНК, реприза

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Гран Парадизо (р) 07:35 – Берингово море 08:05 – Фрањевци из Братиславе (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Изгубљене цивилизације (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – РЕЧ ПО РЕЧ (р) 13:15 – Филм: Води ме кући (р) 15:05 – ОГЊИШТЕ (р) 15:35 – Духовна лира 16:05 – СЕЋАЊА: Радмило Мулић, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:25 – Изгубљене цивилизације: Пирамиде Египта 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА 21:05 – Гегови 21:30 – Разговор за овај век: Момир Брадић 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Кћерка клавијатуристе

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Духовна лира (р) 07:30 – Лов на црвене китове, 1. део 08:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Изгубљене цивилизације (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Гегови (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА (р) 13:05 – Филм: Тајне 15:10 – Разговор за овај век (р) 16:05 – СЕЋАЊА: Радмило Мулић, 2. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: КАРМЕЛИТА 18:15 – Изгубљене цивилизације: Питање Сфинге 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Разговор за ова век: Миња Субота 20:15 – ПЕВАМО ЗА ВАС 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Врхунски поклон

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Мон Блан 07:30 – Лов на црвене китове, 2. део 08:05 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 08:30 – Изгубљене цивилизације (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Путопис: Куба 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – Разговор за овај век (р) 12:40 – Филм: Кћерка клавијатуристе (р) 14:50 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:25 – Најсмешније животиње 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Разговор за овај век: Миодраг Радовановић Мргуд 20:30 – КОНТРАСТ 21:35 – Гегови 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Холивудски знак

22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Изигран

19:40 – Ризница: Рашка 20:10 – Путопис: Египат, 3. део 21:00 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ 22:00 – Дневник ДАНАС 3

22:30 – Филм: Трг Вандом

12:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 13:00 – ВЕСТИ 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Сања Ђорђевић (р) 15:00 – Емисија УЗ ШАНК

17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Филм: Води ме кући 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:15 – Филм: Мејби - бејби 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Мали пороци


22

17. јун 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

(С)ТЕЧАЈАЦ Шта ће ми на Бингу највећи добитак, па ни „седмица“ у игри на срећу Лото, а земља наша доживеће развитак, само кад је оствари мог живота мото – да бар у једној фирми извршим стечај, све своје животне снове бих остварио, прво бих завршио партијски течај, да не бих њихове планове покварио. Нек' не буде моја сва стечајна маса, са милион евра закрпићу све рупе, даћу мало и странци, мог ми живота, на два милиона није зинуло дупе, па, кад завршим тај стечај, хвала Богу, за добијање новог - окрећем се боју, ал' да добијем баш све – то и не могу, не може: вуци сити, а овце на броју.

ВОДОРАВНО 1. Мајстор за ципеле, 8. Готовина у новцу, 11. Неморал, 12. Позоришна улога (мн.), 13. Део плуга за преваљивање бразде, 12. Мајстор који прави куче, 16. Двадесет пето слово азбуке, 17. Наш песник Војислав, 19. Позната марка патика, 21. Нарез на шрафу, 23. Висина воде (мн,), 25. Инсфрацрвени (скр.), 26. Горњи део куће, 28. Ономатопеја крчања, 29. Келвин (скр.), 30. Врста посуде за пиће, 31. Чувена атлетичарка марлен, 32. Непобитна чињеница, 33. Речни рибар, 34. Спортски израз за лопту ван игре, 35. Борба, битка (мн.), 37. Исток (скр.), 38. Однос голова у спорту, 40. Онај који лети, 42. Зидна облога, 44. Пушчано зрно, ртане, 46. Коњ, 47. Путна торба, 49. Нота солмизације, 50. Тринаесто слово азбуке,

51. Назив за млетачки златник, 52. Дубоко место у води, вртлог УСПРАВНО 1. Радник на царини, 2. По��едник, 3. Апел, 4. Ербијум (скр.), 5. Пропланак, 6. Траг дивљачи, 7. Двадесето слово азбуке, 8. Бескорисна биљка, 9. Шпански граматички члан, 10. Претпостав љени, 12. Јеврејски свештеник, 15. Наш новац, 18. Батина, штап, 20. Безалкохолно освежавајуће пиће, 22. Онај који јаше, 24. Перуника (мн.), 27. Поданик, кмет, 30. јака киша, 31. Слика рађена уљаним бојама, 32. Златни новац, 33. Учесник у догађају, 34. Сто, 36. Појас, опасач, 39. Водени ток (мн.), 41. Драж (мн.), 43. Течење, протицање, 45. Пас, 48. Грчко слово, 51. Цент (скр.),52. Волт (скр.)

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Раскинули смо наш брак са мафијом. И сада морамо да плаћамо алиментацију. *** Лажу сви који тврде да сам прокоцкао сав свој углед. Па, ја сам ту баш добро зарадио! *** Правила су проста - да би постао број један, претходно мораш бити нула.

Радомир Јовановић

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ Ништа немам против човека. Само га нисам нашао на списку живих. **** Чекао својих пет минута. Добио пет година! *** Купују књиге на кредит, а не читају их ни на рате! *** Мали човек тек када га згњече оставља траг.

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Коалициони договор је „пао“! А, Србин је одавно - пропао! *** Завршен је грађански рат! Српско - српски је у току! *** Политика је - „државна нужда“! Политичар је - „велика нужда“! *** Бројним српским политичарима, није потребан лек за - пробаву! Добрица Чакановић

МУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560


23

17. јун 2011.

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем плац 10 ари у Каменици, уз реку Мељаницу, изнад Мељаничког базена. Цена по договору. 036/ 233 648 Продајем парцелу 30 ари у Рудопољској улици. 036/ 875 328; 064/ 93 32 360 Продајем плацеве у Жичи, преко пута школе. 036/ 58 16 855; 064/ 115 80 50 Продајем парцеле 27 и 32 ара у Метикошима. Струја, вода, телефон, асфалтни пут. 30-40 м од продавнице и аутобуске станице. Цена по договору. 036/ 235 492 Продајем комплетно сеоско домаћинство у Прогорелици, 500 м од магистрале. 036/ 354 248

зеленила и велики паркинг. 064/ 329 23 07 Продајем 6 хектара ливадске траве. Цена по договору. 036/ 871 277; 064/ 400 51 64

прозоре, буре за ракију 180 л, сто и столице, плинску боцу 40 кг, ел. мотор, радни сто, итисон, тепих, лустер. 036/ 361 691; 064/ 806 5 806 Продајем канцеларијски намештај: дактило - столице, столове, плакаре, пултеве и остало. 062/ 824 06 56; 064/ 239 10 84

Продајем 600 кг кукуруза. 036 / 841 801

Издајем ненамештену гарсоњеру 30 м2 у центру града. 064 / 27 44 951

Продајем козу и јарца, могућа замена козе ( јарца) за другог јарца. Витановац. 063 101 40 23

Издајем гарсоњеру 40 м2 ул. Цара Душана бр. 60 036 / 233 274

Продајем: машину за тесто (25 кг брашна), пећницу са три рерне (6 год. уникат), две боце за гас (30л), казан за топљење масти (са фуруном) 120 л. Све у добром стању. 036/ 611 842; 064/ 19 47 657

Издајем двособан, ненамештен стан у кући у центру града ул. IV краљевачког батаљона. 036 / 373 325; 064 / 053 76 34

Продајем двособан стан 71 м2, ул. Цара Лазара преко пута Општине, I спрат, ЦГ, новоградња, 850,00 еур/м2 036/ 5443 748

Продајем машину за малтерисање са пратећом опремом и резервним деловима. Цена повољна. 036/ 5461 065; 064/ 125 91 75

Продајем једнособан намештен стан 34 м2 на Новом Београду, II спрат, ЦГ, код хотела „Југославија“ близу Дунавског кеја, доста

Продајем: регал, фрижидер, собни бицикл, казан за печење ракије, хармонику, ауто за децу, акваријум, половну грађу, врата,

Издајем стан 73 м2 у солитеру код Пампуле. Стан је усељив од 01. 07. 2011. год. ЦГ, телефон. 036/ 54 66 332; 064/ 012 99 64 Издајем нов ненамештен једнособан стан, ул. Војводе Степе 25. Повољно. 064/ 49 48 965 Кафеу “Mirage” потребни: конобари, достављачи, девојке за продају сладоледа доћи лично или позвати

036 / 313 336

063/ 644 299

Потребне: две раднице за рад у брзој храни, две конобарице, две куварице. Смештај и храна обезбеђени, плата 27.000,00 дин. 069 / 035 67 13

Фирма „Magic Fruits Land“ тражи: - откупљиваче воћа и поврћа. Информације на телефон 015/300 420

Потребна радница ТУР „Јами Плус’’, Доситејева 2.

Фирма „Magic Fruits Lend“ врши откуп и уговара производњу воћа и поврћа за извоз. 060 / 444 12 38

Маркетинг 036/312-505

Агенција „АЛФА“ Краљево, Омладинска 5, Регионална привредна комора, Краљево, тел. 036/311-094, тел/факс 311-134, моб 064/2776003 Најквалитетније вођење пословних књига правних лица и предузетника. Регистрација правних лица, предузетника, задруга и удружења Саветодавне услуге у предметима пореза и доприноса. Промет некретнина и остале правне услуге. Превод возила. НАЈВЕЋА АГЕНЦИЈА У ГРАДУ ЗА ВАШУ СИГУРНОСТ!


24

17. јун 2011.

Пример добре праксе у женском предузетништву

ЗЛАТНЕ РУКЕ И УПОРАН РАД Ручно ткани материјали из Милочаја боље се пласирају у иностранству него у Србији

У оквиру пројекта „РуралНет – Национална Мрежа за рурални развој, инструмент учешћа организација цивилног друштва у креирању политике и унапређењу дијалога са руралним мрежама ЕУ“, који је финансиран од стране Европске уније, Асоцијација за развој Ибарске долине „ИДА“ из Краљева представила је примере добре праксе у женском предузетништву. Један од њих је пример Светлане Богданић из Милочаја, која се дуги низ година бави ткањем и везењем и тако обезбеђује средства за живот. Неостварена Светланина жеља је да се бави уметношћу, јер је од најраније младости показивала изражен смисао према ручним радовима. Везла је гоблене према нацртима мајке Владанке, а врло брзо научила и да плете. Конац и игла су је одувек привлачили, још пре него што је пошла у основну школу. Интересантно јој је било да слаже боје једне до друге. Ни кад је одрасла и почела са другарицама да пије кафу, није испуштала рад из руку. Било је то на почетку свима чудно, али су се полако навикавали. Детету са села примењена уметност је била само далеки сан. Најближа школа за примењену уметност постојала је у Нишу, а Светлана није имала храбрости ни да покуша да оде тамо. Љубав према животињама одвела је Светлану у Пољопривредну школу, а затим на Ветеринарски факултет у Сарајево. Ни то је није посебно привлачило, па је након треће године, после удаје, напустила студије задовољна што је све своје цимерке научила да плету. - У генерацији моје маме свака жена је знала да плете, а у мојој генерацији то може на прсте да се изброји. Ткање је у изумирању као занат на овим просторима, а несхватљиво је колико је то овде било доминантно - каже Светлана. Иако је још као мала волела ткање, у глави јој је увек био огроман разбој из времена мајке и бабе, што је донекле потискивало жељу да интензивније размишља о ткању. Знала је једино да је у тој области не интересују превише крпаре и ћилими. Ратне године учиниле су да се са мужем и двоје деце врати у родно село. Знајући за велику жељу да савлада вештину ткања, а сазна-

вши за курс који организује Дански савет за избеглице, супруг Златко је без питања пријавио Светлану. На први час је повела и своје двоје деце јер није могла саме да их остави код куће. - Била ми је велика жеља да савладам технику ткања. Жеља ми је била да будем код куће са децом, а не да радим за неку малу плату. У почетку сам радила шалове и прслуке, а онда почела метражу за шанел костиме – прича Светлана. Радећи сама, далеко од других ткаља, развијала је сопствени стил и усавршавала га. - Сад знам да у Србији нико више не ради овакве материјале – каже она истичући да сваки слободан тренутак користи да седне за разбој. Велики проблем у самом почетку била је набавка предива за ткање. Тешко се набављао материјал, а постојао је страх да због велике паузе не заборави научено. У то време још је радила Конфекција „Рудник“, није било посла, па су шнајдерке на послу шиле од свог материјала. Ту су настали први готови модели од ексклузивног материјала. Ипак, продаја је ишла слабо. Светлана је уживала у ткању и чврсто решила да не напушта започети посао. Са торбом пуном готових модела кренула је пут Сарајева, од зграде до зграде, од канцеларије до канцеларије, до већих кројачких салона. Круг купаца се полако ширио. То је била прекретница у раду. - Не бих одустала, али бих можда више нешто друго радила. Најбоља зарада је на материјалу и најлакше га је продати. Све трошкове сам записивала и после годину и по отплатила све дугове за разбој и материјал. Поклопило ми се све, волим предиво, волим боје, имам неограничену могућност да комбинујем, а код куће сам са децом – истиче она. Као и свакоме ко је до крајњих граница предан послу, најтежи тренуци настају кад треба нешто да понуди купцу. Препорука из Сарајева доводи је у контакт са уметницом из Норвешке која наручује материјале за себе и своје пријатеље. - На нашем тржишту продаје се врло мало јер немам приступ већем броју салона у Београду, осим пар

муштерија које познајем лично. Један креатор из Сарајева је видео узорке и тражио материјал за целу колекцију на „Фешн вику“. Колекција је била приказана и у другим европским градовима. Интересантно је да ми модни креатори из Београда, којима се обраћам меилом, уопште не одговоре. Скептични су и код телефонског контакта, осим ако ме неко није препоручио. Кад кажем да сам из Краљева одмах ме некако другачије гледају, а тек кад бих им рекла да сам из Милочаја. Одмах створе слику да су то неке крпаре. Ово се много разликује од већине онога што се ради у Београду – каже Светлана. У даљем раду оријентисала се на израду шалова и метражне робе. Створила је одређене стандарде у раду и савладала технику до савршенства, увек спремна да покаже онима којима је то потребно. Креативност је, каже, нешто друго. Министарство пољопривреде је у сарадњи са Мрежом за рурални развој отворило „Домаћи дућан“ на Зеленом венцу у Београду. Производи домаће радиности и ручно рађене ствари за сада су само изложени, а ускоро се очекује и почетак продаје. Светлана ради модерне ствари и не размишља о етно стилу. Одевне предмете од материјала које производи може да понесе свака савремена жена. Производња ручно тканих материјала је спора. Може да се произведе само мала количина током

једног месеца, а читавих 80 одсто Светлана прода у Сарајеву. Већ је довољно добро упознала укус својих муштерија, зна шта воле, па користи сваку прилику да их изненади новим дизајном. У ташни увек носи каталог са узорцима материјала,што је једини начин да купцу покаже о каквом се квалитету ради. Светланина кћи Тања наследила је од мајке таленат за комбиновање боја. Студира сликарство на Факултету ликовне уметности, али има сасвим друга интересовања. - Све што сам до сада савладала, научила сам сама. Дошла сам до неких шема на немачком језику и растумачила их без знања и једне речи овог језика. Не обазирем се много на туђи рад – каже и тврди да никада није покушала да копира друге. У сарадњи са Мрежом за рурални развој на курсевима је своје знање преносила другим женама. Интересовања за овај посао има, невладине организације често организују обуку, а сам разбој не захтева неки велики простор у стану. Улагања у почетку нису превелика, а све ситније ствари могу добро да се продају. - У Краљеву има још жена које се овим послом баве, али то није озбиљан рад. Под озбиљним радом подразумевам константан рад, а не само једном месечно, или два пута годишње. Слабији клону духом у периоду кад нико не тражи материјале. Ја и тада радим и увек се

надам да ће бити боље. Кад имам конкретну наруџбину радим и по 12 сати дневно. Посао је добар за жене које не могу да напусте породицу и раде за неку мизерну плату, и оне које су далеко од града – каже Светлана и наглашава да су жене са Рудна биле одушевљене после обуке коју је организовала Мрежа за рурални развој. - Трудила сам се да им пренесем сва искуства, и негативна и позитивна. У послу је потребно искуство, а да би га стекли морате да радите – истиче Светлана уз нагласак да прати модне трендове колико јој то прилике дозвољавају, првенствено у смислу боја, које се у одређеним периодима стављају у први план. Због нестабилног тржишта и немогућности да се одмах прода све што се произведе, многе жене које заврше обуку одустају од даљег рада. Зато би требало неко да им помогне. Светлани је помоћ пружила Мрежа за рурални развој саветима за промоцију делатности, али и у оснивању удружења „Дар“ које окупља жене које се баве ручним радовима. Уз помоћ Мреже ускоро очекује и добијање ознаке за ручно рађене производе. Поред овога, ту је и помоћ око излагања на сајмовима на које као ситан произвођач не би могла да дође због високих закупнина за излагачки простор. Да није њих, каже, највероватније би одустала од излагања на сајмовима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


25

17. јун 2011.

У току реализација пројекта прекограничне сарадње

БИЦИКЛОМ КРОЗ СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ Од укупно 120 хиљада евра, половина ће бити утрошена за обележавање бициклистичких стаза на градским саобраћајницама, а друга половина за обележавање планинских бициклистичких стаза и манифестације У септембру 2009. године Европска комисија је расписала јавни позив за финансирања про јеката прекограничне сарадње. Град Краљево и општина Пљевља конкурисали су заједно са два пројекта, од којих је један добио позитивну оцену и средства за реализацију из фондова Европске уније. Укупна вредност пројекта под називом „Бициклом кроз Србију и Црну Гору“ је око 190 хиљада евра, а вредност дела који се реализује у Краљеву нешто више од 120 хиљада. Реализација је отпочела 1. фебруара, а планирано је да траје 18 месеци. Замишљен је тако да се ослања на развој инфраструктуре, при чему је планирано да се обележи 36 километара бициклистичких стаза у граду. Пројекат обележавања урадила је Дирекција за планирање и изградњу Краљево, а планирано је и постављање паркинга за бицикле по граду на више локација у граду. Стазе ће бити обележене специјалним тракама од пресоване пластике чији је рок трајања дужи од пет година. - Када смо припремали пројекат планирали смо само оне улице које су, због нових законских прописа, могле да буду доступне бициклистима. Према важећим прописима, једна стаза не може да се користи и за бицикле и за саобраћај моторних возила. Зато смо се определили за улице које имају довољно ширине да може паралелно да се одвија и један и други саобраћај – објашњава Мирјана Продановић, руководилац Службе за управљање пројектима и локално економски развој и координатор пројекта. Из тог разлога изабрана је Доситејева улица, која има довољну ширину, и где већ постоје бициклистичке стазе, с тим што ће се обезбедити трајније обележавање. У плану је обележавање бициклистичких стаза у Карађорђевој улици, Индустријској до раскрснице са улицом Зелена Гора, Војводе Степе код Мале пијаце у дужини од 350 метара у

једном смеру, затим од Пампуле до раскрснице Зелена Гора и Танаска Рајића у дужини од око 320 метара у једном смеру. Бициклистима ће на располагању бити и улица Ђуре Ђаковића од раскрснице Зелена Гора – Танаска Раји ћа до Ибарске магистрале дуж пешачке стазе. У дворишту Електро-саобраћајне школе биће изграђен полигон који би требало најмлађим Краљевчанима да послужи за упознавање са прописима у саобраћају. Набављен је одређен број бицикала, чуњева, а на полигону ће постојати хоризонтална и вертикална сигнализација. Други део пројекта односи се на обележавање планинских бициклистичких стаза које би требало да се нађу у туристичкој понуди града Краљева. Од пет планираних, три ће бити на Гочу, а по једна на Столовима и Рудну. Поред бициклистичких стаза биће постављене надстрешнице и одморишта за бициклисте, путокази и информације које би туристима и рекреативцима помогли да на најбољи начин прођу стазу. Партнери у пројекту су бициклистички клубови „Чикер“ из Краљева и „Рудар“ из Пљеваља. Део пројекта односи се на туристичку промоцију, па су као партнери укључене и туристичке организације два града. Због све већег броја аутомо-

била у најужем центру града и све мањег простора за паркирање аутомобила, промоција бициклизма требало би да допринесе смањењу гужви у саобраћају. Завршницу реализације пројекта требало би да обележи бициклистички маратон у трајању од седам дана, током којих би бициклисти превалили пут од Краљева до Пљеваља планинским бициклистичким стазама. - Намера нам је да то буде први у низу традиционалних бициклистичких маратона, јер је бициклизам као спорт веома развијен у Европи и значајан за развој туризма неког места. Очекује се да то буде у јулу и августу следеће године – каже Мирјана Продановић, а као посебну манифестацију најављује једнодневни излет бициклиста током следеће године под називом „Бициклом у природу“. Намера организатора је да подржи манифестацију као што је „Дан изазова“ и са предшколцима изведе што већи број младих бициклиста на улице. Половина обезбеђених средстава намењена је изградњи инфраструктурних објеката, а друга половина за обележавање планинских бициклистичких стаза и манифестације. Успешна реализација пројек та треба да допринесе унапређењу квалитета рекреативног туризма у прекограничном под-

ручју кроз повезивање људи и заједница, а све у циљу заједничког доприноса развоју међусобне сарадње уз коришћење људских, природних и инфраструктурних ресурса и културно-спортских вредности. Посебан циљ је стварање услова за развој бициклизма, као новог вида туристичке понуде у прекограничној области, и позитивних ефеката бициклизма кроз изградњу бициклистичких инфраструктура и организацију туристичко-спортске манифестације на подручју региона Краљева и Пљеваља. Очекивани резултати пројек та су обележена и уређена бициклистичка инфраструктура, промовисани туристички потенцијали, али и бициклизам као нови туристички производ у прекограничној области, уз повећање информисаности грађана и деце школског узраста о његовим позитивним ефектима. - Ако већ имамо неке локације, које наши бициклисти користе свакодневно за неке своје активности, зашто то не бисмо понудили и другима. Уз све, планирана ј�� и промоција бициклистичког туризма. Биће урађене брошуре и мапе бициклистичких стаза. Један туриста који има жељу и воли тај вид туризма, сигурно ће уз помоћ брошура и мапа пронаћи сваку стазу – каже Продановић.

На првом Форуму партнера који је организовала Европска унија град Краљево се појавио са пет пројектних идеја и за сваку од њих пронашао одговарајућег партнера. - Са општином Пљевља радили смо и пројекат „Успостављање евроинформационих центара“. Имали смо намеру да грађанима две државе приближимо европске политике због бољег разумевања процеса европских интеграција. Због ограничених средстава пројекат није финансиран, иако је изузетно добро оцењен, а поновићемо га, уз дораде, ове године. По завршетку пројекта „Бициклом кроз Србију и Црну Гору“ планира се и наставак промоције бициклистичког туризма. Током осам дана кроз Србију и Црну Гору четири дана је предвиђено за обилазак значајних туристичких дестинација, а били би укључени и други садржаји, рафтинг, кануинг, параглајдинг и слично. На територији градова партнера планирана је изградња посебних објеката намењених продаји домаћих производа, сувенира и интернет конекцију. Посебан вид активности била би промоција на сајмовима у иностранству, Италији и Француској, у којима је највише развијен овај вид туризма. Да би се стигло од идеје до средстава за реализацију, потребно је доста времена. Процес конкурисања и припреме пројекта траје око шест месеци. Следећих пола године траје процес одлучивања, а следећа три месеца уговарање, после чега започиње реализација. Зато су резултати пројекта видљиви тек после дужег временског периода. Иако је реализација отпочела првог дана фебруара, тек ових дана приступило се изради тендерске документације за набавку опреме и извођење радова, а нове бициклистичке стазе у Краљеву, на којима ће бициклисти бити знатно сигурнији него до сада, могу се очекивати већ почетком јесени. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


26

17. јун 2011. 19.06.2006 – 19.06.2011.

У суботу 18.06.2011. год. навршава се шест тужних месеци откад није са нама наша мама

Драгана Крљар Време које пролази не лечи нашу тугу. Била си нам љубав, узор, понос и богатство.

Мама Олга, брат Драган, братанци Иван и Ирина

19. јун 2011. године навршава се пет година од када није више са нама наша вољена

Зорка Весковић 1944 – 2010.

Драгана Крљар Прошле су године али сећање на твоју љубав, доброту, племенитост и топлину неће никада. Много нам недостајеш.

Твоји: син Дарко и ћерка Јадранка

Република Србија Министарство животне средине, рударства и просторног планирања

Претежак је сваки дан откад нас не дочекује твој мио лик. Имати тако дивну и пребрижну мајку огромно је богатство. Храбро подигнуте главе си корачала кроз живот који те није мазио. Била си нам као стена чврст ослонац у животу, испуњавала нам све жеље, остала нам само једна неиспуњена – да још увек будеш међу нама. Хвала ти неизмерно за љубав, пожртвованост, преданост, васпитање. Доживотно поносни на тебе, чуваћемо те од заборава. Твоја деца и унучићи

Шеснаест тужних година

У суботу 18.06.2011. год. нашој драгој

На основу чл. 14. став 1. а у вези са чл. 29. став 1. и 3. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. Гласник P. Србије“ 135/04, 36/09) даје следеће ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештава се јавност и заинтересовани органи и организације да је носилац пројекта Концерн ФАРМАКОМ МБ Шабац – Рудник олова и цинка „Сува Руда“ д.о.о.- Рашка, Милуна Ивановића 17, поднео Министарству животне средине, рударства и просторног планирања Захтев за одређивање обима и садржаја Студије о процени утицаја на животну средину пројекта експлоатације руде олова и цинка из лежишта „Кижевак“ и њене прераде у флотацијском погону у Рудници, на катастарским парцелама наведеним у самом захтеву, у КО Радошиће, Тиоџе, Рудница, Муре и Ново Село, на територији општине Рашка, дана 27.05. 2011. године, заведено под бројем 353-02-948/2011-02 Заинтересована јавност може да изврши увид у садржину захтева сваког радног дана од 10 – 14 часова у просторијама Министарства животне средине, рударства и просторног планирања у Београду, Омладинских бригада 1, соба 653 и достави своје мишљење у року од 15 дана од дана објављивања овог обавештења.

Радомир Здравковић Рашо 18.06. 1995 – 18.06. 2011. С љубављу и поносом те носимо у срцима. Супруга Миланка са породицом

Драгојли Мирковић У 13:00 часова на гробљу у Цветкама даваћемо годишњи помен. Њени најмилији

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 20 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 И У МАРКЕТИНГ АГЕНЦИЈИ „ГОРАН“ МИЛОША ВЕЛИКОГ 14/1 У ПАСАЖУ ПРЕКО ПУТА РОБНЕ КУЋЕ


27

17. јун 2011. Последњи поздрав

Дана 14.06.2011. год. у 65-ој години живота преминуо је наш драги

Драгану Станишићу Кају Ако мислите на мене, не будите тужни већ имајте храбрости да причате о мени. Сачувајте ми место међу вама које сам имао и за живота. Од Јасне, Зорана, Огњана, Ђорђа и Маше Заувек ћемо те чувати од заборава

15.06.1987 - 15.06.2011.

Драган Станишић Кајо 1946 – 2011. из Краљева

Балшић Ратомир Балша

Заувек са нама.

Време пролази, туга и бол не престају, празнина је све већа. Живиш у мом срцу, у мојим мислима, у свакој мојој сузи, осмеху и ћутању.

Твоја породица

С великим поштовањем, твоја супруга Вера с децом

Двадесетог јуна навршава се три године како ниси са нама

Живко Мусић из Грдице Дани пролазе, године теку. Али ти заувек остајеш у нашим мислима. Супруга Вера са децом

Дана, 19. јуна 2011. навршава се 12 година од преране и изненадне смрти мог јединог сина

У недељу, 19. јуна 2011. навршава се 12 година од изненадне и преране смрти нашег

ТУЖНО СЕЋАЊЕ 18.11.1948 – 19.06.1999.

Братислава – Бана Златића

Братислава – Бана Златића

Братислав – Бане Златић

Трајеш у вечном сећању и љубави, супруге Косаре и кћерке Марије

Време пролази, а наша љубав и сећање остају заувек. Сестра Бранка с породицом

дипл. маш. инжењера С болом и тугом моје рањено срце још истрајава. Мајка Нада

Дана 23.6. 2011. год. навршава се четрдесет тужних дана и бесаних ноћи, од како нас је заувек напустио наш драги и племенити

дипл. маш. инжењера

дипл. маш. инжењер

Сећање

Драган Божовић - Божо Тога дана, у четвртак у 10 часова изаћићемо на старом краљевачком гробљу, положити цвеће и залити га сузама. Драгане, вољени никада не умиру. Твоји најмилији: Супруга Гордана, син Владан, снаја Гоца, унуци Вукашин и Ленка, сестра Олга и брат Мине са породицама

Милосија Јовић

Радиша Милекић - Рале

18.06. 1971 – 18.06. 2011.

23.06. 1998 – 23.06. 2011. Бићеш и остаћеш део нас, заувек вољен, увек поштован и никад заборављен.

Цица и Милован

Супруга Дана, синови Срећко и Никола


28

17. јун 2011.

БИЦИКЛИЗАМ

ПАРАГЛАЈДИНГ

Нови успеси краљевачких бициклиста

СЕЋАЊЕ НА АЛЕКСАНДРА САШУ ЛЕПИРА

МАРКО ПОЛУМИРАЦ ПРВИ У ШИДУ - Кадети и јуниори Металца међу најбољима у Србији. - БК Металац једна од три српске екипе на овогодишњој 51. трци „Кроз Србију“ Бициклиста краљевачког Металца Марко Полумирац победио је у јуниорској трци „Улицама Саве Шумановића“ која је претходног викенда вожена у Шиду. У овој трци, која се бодовала за Лигу Србије, треће место је освојио Милош Борисављевић, такође бициклиста краљевачког Металца. Због дефекта на бициклу трећег возача, Металац је изгубио прво место у екипној конкуренцији. У конкуренцији кадета Стефан Филиповић из Металца је заузео друго, а Металац екипно треће место. Марко Полумирац је дан раније на трци на београдском Ушћу „Олимпијски трофеј Светомир Ђукић“ заузео друго место и учврстио вођство у генералном пласману Лиге Србије. У истој трци, у конкуренцији кадета, Дарко Девеџић из Металца је заузео треће место. Остварено претходног викенда на тркама у Београду и Шиду само је потврдило да Бициклистички клуб Металац из Краљева спада међу водеће у Србији, а када су млађе категорије у питању Краљевчани су лидери. Ове недеље бициклисти Металца учествују на 51. трци „Кроз

Србију“, где су убедљиво најмлађа, најнеискуснија и екипа са најмањим буџетом од свих учесника. Ипак, биће то једно велико искуство за пулене Радише Гила Чубрића које у наставку сезону чекају учешћа на међународним такмичењима. - Више сам него задовољан учинком бициклиста Металца у овој години. На најбољи начин представљамо град и државу на свим тркама домаћег и међународног карактера. Наши возачи би требало да се појаве на светским и европским првенствима, кадети да учествују на ЕЈОФ-у (Олим-

пијске игре младих), али све је то под знаком питања. Наш град не препознаје снагу и квалитет ове деце, нема разумевања за наш рад. Добијамо „мрвице“ из буџета, сналазимо се сами, али ентузијазму и вољи једном дође крај. Наши кућни буџети су стављени у службу БК Металца и то је пресушило. Заиста се питам како даље, а уназад пар година смо селектирали једну од најталентованијих генерација бициклиста у граду на Ибру – немоћно ширећи руке каже Радиша Гиле Чубрић, „алфа и омега“ БК Металац. А. Даишевић

БОКС

У краљевачком ЕОЛ-у врше се последње припреме за меморијал „Александар Саша Лепир“

Прошле сезоне су остали без титуле државног првака, у нову сезону су ушли са подмлађеним тимом, али амбиције краљевачког ЕОЛ-а, првог параглајдинг клуба у Србији, остају највише. У склопу редовних такмичења и другог кола параглајдинг Лиге Србије у прелету, по 19. пут на Столовима и у Богутовцу, одржаће се такмичење које од пре пар година носи име трагично настрадалог члана ЕОЛ-а Александра Саше Лепира. - Овим такмичењем ћемо се сетити нашег друга Саше Лептира, али и обележити 19 година од првог параглајдинг лета са Столова, изнад Богутовца. На овогодишњем Меморијалу од 24. до 26. јуна у Краљеву ће се окупити близу 40 најбољих параглајдинг пилота из Србије и наше колеге из Румуније, Бугарске... Очекујем добро и врло занимљиво такмичење, а по прогнози и временске прилике би требало да нам иду наруку, очекује се чисто небо и ето прилике да уживају и такмичари и гледаоци – каже Бобан Ђуровић, председник ПК ЕОЛ из Краљева. Краљевчани се спремају да буду одлични домаћини и организатори, а праве резултате очекују у

другој половини сезоне. - Овој сезони смо пришли врло озбиљно и прилагодили се променама у параглајдингу у Србију. Подмладили смо тим, тренирамо на један нов начин и то, када су резултати у питању, захтева стрпљење. Очекујем у трећем, а посебно четвртом колу да остваримо праве резултате. Ипак, наш план је да наредне године, када славимо 20 година клуба и параглајдинга у Србији, освојимо све што се може освојити на овим просторима, да поново будемо шампиони Србије и дуго да владамо – оптимиста је Бобан Ђуровић, први човек краљевачког ЕОЛ-а. На такмичењу ће бити коришћена позната полетишта Глишовске ливаде, за ветрове се- верног и северо-источног смера, Камариште за ветрове западног смера, док ће Слетиште-циљ бити по избору такмичарског одбора и директора трке, а према метео ситуацији. У ПК ЕОЛ посебно истичу захвалност бројним спонзорима, нарочито фирмама које нису из Краљева, а које су и ове године помогле организацију такмичења на Столовима. А. Даишевић

САМБО: Отворено првенство Балкана

ПАВЛЕ СТАМАТОВИЋ БРОНЗАН

СТЕФАН КАРАЏИЋ ШАМПИОНСКИ Барајево је протеклог викенда било домаћин 5. кола Лиге Београда у боксу, које је било посвећено нашем трофејном боксеру „Светомиру Белићу-Белки“. Поред боксера из Србије учествовали су и гости из Републике Српске и федерације БиХ, а заблистао је боксер краљевачког Металца Стефан Караџић. Он је у заосталој финалној борби Првенства Београда победио репрезентативца БиХ Радомира Жерајића и то убедљиво на поене 13-1. Колико је млади боксер Металца

био доминантан говори и податак да је проглашен за најбољег боксера лиге и најбољег јуниора првенства. - Стефан је одбоксовао фантастичан меч, просто је почистио у рингу свог ривала који није имао ни промил шансе. Драго ми је због овог и претходних резултата, јер то потврђује да је у клубу стасала нова генерација боксера, најталентованија у последњих две или три деценије. Ако будемо као клуб испраћени и ако нам се омогући да радимо у нор-

малним условима, убеђен сам да прави резултати боксера Металца тек следе – каже Миодраг Милић, тренер краљевачког Металца. Стратег краљевачких боксера је истовремено и први тренер сениорске репрезентације Србије која је од 17. јуна на Европском првенству у Анкари. Пут Турске, поред Миодрага Милића, кренуо је и боксер Металца Милутин Станковић (+91кг) од кога се очекује добар пласман, можда и борба за медаљу. А. Даишевић

Павле Стаматовић (десно) На Отвореном првенству Бал- балканске државе, а Стаматовић је кана у самбоу, одржаном у бугар- до полуфинала победио по једног ском граду Монтана, члан бугарског и румунског такмичара. краљевачког Џудо клуба „МашиНакон великог успеха, Павле нац“ Павле Стаматовић освојио је Стаматовић је добио позив да учетреће место и бронзану медаљу у ствује у припремама самбо репрекатегорији кадета до 78 килограма. зентације Србије за Европско У овој категорији наступило је првенство. укупно седам такмичара из четири Т. Радовановић


29

17. јун 2011.

АМЕРИЧКИ ФУДБАЛ Краљевчани победили у баражу за улазак у елиту

КРУНЕ ПОГОДИЛЕ ЦЕНТАР - Краљевске Круне-Мамути Кикинда 35-12. – Победничка серија Краљевчана без краја. – У вајлд кард рунди за седам дана Анђеоски ратници (Чачак)-Краљевске Круне У бараж мечу за улазак у дивизију Центар, односно Прву лигу Србије у америчком фудбалу, Краљевске Круне су у Краљеву победиле Мамуте из Кикинде резултатом 35-12. Тако је настављен победнички низ Краљевчана, али су до новог тријумфа дошли теже него у претходним сусретима. Разлоге треба тражити у изостанку повређеног Американца Џеремија Брауна, али када је било најпотребније, ствари у своје руке је преузео ове сезоне сјајни квотербек Страхиња Степовић. До недостижне предности Круне су стигле управо тачдауном Степовића, а потом и његовим филигранским проигравањем према Стефану Ђурићу и Жељку Терзићу. Иако је почетком другог полувремена, због лакше повреде руке,

Степовић прешао на другу позицију, а место квотербека уступио једном од капитена тима Жељку Терзићу, то није утицало на игру Круна које су сигурно стигле до победе вредне уласка у елиту. - Меч смо почели слабо, али како је време одмицало успели

смо да се консолидујемо и дођемо до наше игре. Кикинђани нису имали акцију за коју нисмо имали одговор, али морам да истакнем да су одличне атлете и да су врло уиграни – нагласио је после меча Маркус Вајч, још један амерички фудбалер у дресу Краљевских Круна.

СПОРТОМ ПРОТИВ ДРОГЕ У предигри дуела са екипом из Кикинде чланови Краљевских Круна су организовали трибину „Спортом против дроге“. Познати психијатар др Небојша Барачков (Удружење „Превент“) је говорио о превенцији наркоманије, као и о најзаступљенијим психоактивним супстанцама које се злоупотребљавају у Србији. Присутни грађани, махом млади, имали су прилике да се информишу о овој проблематици, а чланови клуба америчког фудбала да стекну основна знања која су им потребна за спровођење даљих активности у кампањи "Спортом против дроге". Чланови Краљевских Круна ће након ове трибине кренути у обилазак школа у којима ће промовисати амерички фудбал и уједно вршити кампању против злоупотребе наркотика код средњошколаца. Тиме су у овом краљевачком спортском колективу показали степен друштвене одговорности са жељом да делују превентивно на младе и да их одврате од порока. Тријумфом против Мамута екипа Круна је изборила улазак у дивизију Центар која ће у наредној сезони бити елитна лига америчког фудбала у Србији. Ипак, Краљевчани имају још обавеза, јер за седам дана следи

дуел са првим комшијама Анђеоским Ратницима из Чачка. Бољи из овог сусрета играће у полуфиналу плеј-офа, где су се већ директно пласирали Дивљи Вепрови из Крагујевца и Вукови из Београда. А. Даишевић

У Краљеву био изложен трофеј намењен победнику Дејвис Купа

КРАЉЕВЧАНИ ВИДЕЛИ САЛАТАРУ - Пехар који је прошле године освојила наша Дејвис куп репрезентација, у оквиру двомесечног путовања кроз Србију, пет дана био изложен у холу Градске скупштине. Претходне недеље у Краљево је стигла популарна „салатара“. У згради Скупштине града, у присуству челника локалне самоуправе и тениског спорта у Краљеву изложен је трофеј тежак 105 кг, висок 110цм и вредан око 600 хиљада евра. Дејвис Куп је једно од најстаријих спортских такмичења у свету, игра се од 1900. године, а до сада је 12 земаља освајало „салатару“. Највише репрезентација САД, чак 32 пута, уз још 29 финала. Југославија од 1927. године учествује у Дејвис Купу, а Србија је последњи освајач поменутог трофеја, пошто су Ноле, Зики, Јанко и Виктор 5. децембра прошле године победом против Француске 3-2 стали уз раме освајачима „салатаре“. Ово је велики тренутак за Краљево и наше суграђане, да могу да виде део тениске историје и један од најпознатијих трофеја

у свету. Поносни смо што је Србија последњи победник Дејвис Купа, наши репрезентативци су нас учинили срећним, а цео свет је име Србије изговарао са уважавањем. Надам се да ћемо и у годинама које долазе освајати „салатару“, а да ће чланови репрезентације бити и наша деца, тениски шампиони из Краљева – нагласио је градоначелник Краљева Љубиша Симовић. “Салатара” је у холу Градске скупштине била изложена до 14. јуна, када је наставила своје путовање по градовима Србије. Краљево се није случајно нашло на мапи градова који су неколико дана били дом трофеја намењеног победнику Дејвис Купа. Град на Ибру доживљава тениску експанзију, само ове године ТК Краљево је изнедрио два државна шампиона, а Катарина Адамовић је дочекала салатару.

- Била сам у Арени на том финалном мечу када је Србија победила Француску. Било је фантастично и била сам поносна. Надам се да ћу једног дана и ја стићи до дреса са државним грбом и да ћу учествовати у освајању овако значајног трофеја – рекла је видно узбуђена државна шампионка за играчице до 18 година Катарина Адамовић и наставила: - Ово је фантастична

година за мене, нисам очекивала овако добре резултате. Играла сам два финала на државном, једно освојила, још неколико јаких турнира и врло спремно дочекујем предстојеће Фјучерсе који ће се одржати у Србији на којима ћу, надам се, вредно скупљати бодове за што бољи положај на међународној тениској листи. Крајњи циљ остаје репрезентација и излазак на ВТА листу и учинићу све

да то остварим. Лука Илић, двоструки државни првак у дворани и на отвореном, због обавеза у школи није могао да присуствује доласку „салатаре“ у Краљево. Ипак, најбољи краљевачки тенисер је значајно допринео да се име његовог родног града пише великим словом у тениској Србији. Већ је освојио један ИТФ турнир, играо још једно финале, а на реду су нови. Скок на међународној листи најбољих младих тенисера је фантастичан, али то није крајњи домет Луке Илића. Представници ТК Краљево искористили су долазак „салатаре“ и за разговор са градоначелником и његовим сарадницима, где су представили своје активности, као и проблеме са којима се сусреће овај узоран спортски колектив. А. Даишевић Фото: М. Радованоцић


30

17. јун 2011.

ФУДБАЛ Међуопштинска фудбалска лига

Окружна фудбалска лига

ШАМПИОНСКА ЗВОНА У КОНАРЕВУ

У такмичењу Окружне фудбалске лиге протеклог викенда одигране су утакмице претпоследњег 29. кола у коме је и пала одлука о новом прваку. Будућност из Конарева је победом у Адранима коло пре краја обезбедила прво место и од наредне сезоне играће у Моравској фудбалској зони. Таквом сценарију се надају и фудбалери Гоча из Врњачке Бање, јер у случају да Конаревци одустану од зоне и задрже статус Окружног лигаша, Гоч би морао ранг ниже. Док се многи баве прогнозaма шта ће одлучити руководство некадашњег српсколигаша из Конарева, у Конареву се спрема фешта за последње коло и долазак Грдице. Као тему размишљањa, Конарево је дало неколико звучних фудбалских имена, репрезентативаца, а шушка се да ће управо они значајно помоћи да Будућност игра у вишем рангу такмичења. Лигу је раније напустио Пролетер Ласта који ће наредну

Резултати 29. кола: Раднички-Браћа Вуковић 3-0, Морава (С)-Рудар 0-2, Грдица-Радник 2-2, Борац (А)-Будућност 1-3, Матаруге-Карађорђе 1-4, Борац (В)-Ибар 4-0, Краљево Хајдук-Гоч 1-1. Утакмица Магнохром-Пролетер Ласта регистрована је службеним резултатом 3-0. Будућност коло пре краја има 62 бода испред Рудара из Баљевца са 58 бодова. Следе Грдица 53, Карађорђе 50, Матаруге 48, Браћа Вуковић (-3) 47, Борац (А) 47, Ибар 40, Краљево Хајдук 35, Раднички 34, Борац (В) 33, Морава (С) 33, Радник 32, Гоч (1) 29, Магнохром 26, Пролетер Ласта 18 (иступио из такмичења). Парови 30. кола: Браћа Вуковић-Краљево Хајдук, Гоч-Магнохром, Ибар-Матаруге, Карађорђе-Борац (А), БудућностГрдица, Радник-Морава (С), Рудар-Раднички. Пролетер Ласта-Борац (В) 0-3 (службени резултат). сезону почети из најнижег, Општинског степена такмичења, док ће из Округа испасти и Магнохром. Рудар из Баљевца је остварио „пирову“ победу у Сирчи, јер више од другог места неће моћи. Радник из Ушћа је у Грдици освојио бод који му је донео опстанак у лиги, баш као што је убедљива победа над Ибром омогућила мирне снове и Борцу из Вранеша, који је завршио сезону, јер дуел са Проле-

тер Ластом у последњем колу је већ регистрован 3-0 за Борац. Гоч из Врњачке Бање, некадашњи српсколигаш, на ивици је амбиса. Бод освојен у Јарчујаку је значајан, али можда недовољан. Дерби зачеља се игра у недељу у СЦ „РАЈ“ где Гочу гостује Магнохром. Бањчани се надају победи и одласку Будућности у зону, што би им донело спас. А. Даишевић

Општинска фудбалска лига

ТАВНИК УГАСИО ЗВЕЗДУ

У Општинској фудбалској лиги, у претпоследњем 29. колу, пала је одлука о новом прваку. То је екипа Тавника која је у Чукујевцу победила Звезду са 2-0 и прекинула низ од 23 узастопне утакмице без пораза домаћина. Головима Милана Владисављевића и Ђорђа Зуцовића Тавничани су остварили тријумф, обрадовали велики број навијача који су дошли да их бодре у дербију сезоне и експресно се вратили у Међуопштинску фудбалску лигу. Дуел најбоље одбране и најбољег напада лиге припао је нападачима. Тавник је сезону завршио са 56 бодова и 74 дата гола, а првак Општинске лиге у последњем колу је слободан. Јово Курсула из Цветака је у

Резултати 29. кола: Партизан-Будућност 4-2, Згодачица-Милочајац 5-0, Јово Курсула-Омладинац 5-3, Богутовачка Бања-Стубал 40, Звезда-Тавник 0-2 и Мусина Река-Стара Чаршија 1-2. У овом колу слободни су били Каблар и Прогорелица. Тавник је први са 56 бодова испред Звезде са 53, а следе Јово Курсула са 51, Стубал 47, Омладинац 39, Стара Чаршија 38, Партизан 38, Прогорелица 35, Богутовачка Бања 27, Милочајац 26, Згодачица (-1) 25, Каблар 20, Будућност (-1) 19, Мусина Река (-2) 9 Парови 30. кола: Прогорелица-Мусина Река, Стара ЧаршијаЗвезда, Каблар-Богутовачка Бања, Стубал-Јово Курсула, ОмладинацЗгодачица, Милочајац-Партизан. Слободни у последњем колу Будућност из Самаила и Тавник. утакмици са осам голова победио Омладинац и у последњем колу ће покушати да избори друго место и улазак у виши ранг. Ипак, пита се и Звезда која гостује Старој Чаршији и у случају победе сачуваће позицију

која води у Међуопштинску лигу. Могући сценарио је и да Звезда и Јово Курсула сезону заврше са истим бодовним салдом, па би у том случају мајсторица решавала питање другопла сираног тима на табели. А.Д.

СЛАВЉЕ У ЈОВЦУ, ФЕШТА У РАТИНИ На теренима Међуопштинске фудбалске лиге претходног викенда одигране су утакмице претпоследњег, 29. кола. Од раније је познато да ће у виши степен такмичења Полет из Ратине и Рибница из Јовца, а коло пре краја прво место обезбедила је екипа Полета. Ратињани су у Јошаничкој Бањи славили победу којом су обезбедили звање првака, па ће у суботу у Ратини бити велика фешта. Славља је било и у Јовцу где су на опроштају од својих навијача фудбалери Рибнице приредили ватромет голова и прославили улазак у Окружну фудбалску

лигу. Ово коло обележили су више него расположени стрелци, постигнуто је чак 40 голова, или 5 по утакмици. Највише их је било на утакмицама у Ласцу и Мрсаћу где су домаћини славили. Поред Полета, у гостима су у овом колу победили Чибуковац и Шумадија, док је узбудљив меч гарниран са пет голова одигран у Драгосињцима. Из лиге испада Јединство из Годачице, а ако из Окружне лиге испадну два тима, то ће још један тим из Међуопштинске морати да се пресели у Општинску лигу. А. Даишевић

Резултати 29. кола: Лазац-Врњци 5-3, Напредак-Чибуковац 1-2, Гружа-Олимпик 3-2, Гранит-Полет 0-2, Млада Крила-Шумадија 1-3, Рибница-Јединство (Г) 5-0, Морава (М)-Младост (В) 5-3 и Јединство (Д)-Жича 3-2. Полет води на табели са 72 бода испред Рибница са 68 бодова, а следе Олимпик (-3) 55, Чибуковац 53, Гранит (-1) 49, Лазац 48, Напредак 39, Јединство (Д) (-1) 36, Гружа (-1) 35, Морава 33, Жича 32, Шумадија 30, Врњци 28, Млада Крила (-1) 27, Младост (В) 26, Јединство (Г) 22. Парови 30. кола: Врњци-Јединство (Д), Жича-Морава (М), Младост (В)-Рибница, Јединство (Г)-Млада Крила, ШумадијаГранит, Полет-Гружа, Олимпик-Напредак, Чибуковац-Лазац (све утакмице у суботу 17:30ч)

ВЕСТИ * ВЕСТИ * ВЕСТИ ТЕНИС Овог викенда ТК Краљево је домаћин турнира 1. категорије за тенисерке и тенисере до 18 година. Очекује се преко 60 учесника, међу којима ће бити и најбољи краљевачки тенисер Лука Илић. Турнир почиње данас, а према плану, полуфинале и финале на програму су у понедељак.

КОШАРКА У организацији КК Стари Рас код Петрове цркве је организован турнир за пионире на коме

су поред домаћина учествовале и екипе београдског Партизана, Бана из Рашке и краљевачке Слоге. Пионири краљевачког прволигаша освојили су прво место победама над београдским „црно-белима“ 69-65 и Баном из Рашке 86-75. За најбољег играча турнира проглашен је кошаркаш Слоге Никола Павловић. Из КК Слога и информација да ће на ЕЈОФУ (Олимпијске игре младих Европе), који се у јулу месецу одржава у турском граду Трабзону, у репрезентацији Србије наступити и кадет Слоге Лука Вуксановић. А. Даишевић

КАРАТЕ

РЕИКОНУ ДЕСЕТ МЕДАЉА На традиционалном карате купу „Панчево OPEN 2011“ такмичари краљевачког РЕИКОНа освојили су 10 медаља. Никола Ђаловић у катама и борбама и Филип Филиповић у катама

освојили су златне медаље, док су Глигорије Тодосијевић у катама и Андреа Веселиновић у катама и борбама освојили сребрне медаље. Бронзана одличја на овом Купу припала су

Данилу Ћуку у катама и борбама и Марији Милојевић у катама и борбама. Наредног викенда каратисти РЕИКОН-а ће учествовати на такмичењу у Гроцкој. А.Д.

Маркетинг 036/312-505


31

17. јун 2011.

ФУДБАЛ У Крагујевцу, на стадиону „Чика Дача“, почела је „Шумадијска Лига шампиона“

ЛИГА ШАМПИОНА НА ШУМАДИЈСКИ НАЧИН - Спортско удружење „Дечје спортске игре“ прошлог лета организовало паралелно Светско првенство, а овог лета на ред дошла Лига шампиона. – На отварању Партизан (ОШ „Трећи крагујевачки батаљон“) победио Арсенал (ОШ „Вук Караџић“ Кнић) резултатом 4-2. – Изванредна организација такмичења које су помогли Министарство омладине и спорта, град Крагујевац и ФСС Крајем маја ове године Барселона је згромила Манчестер Јунајтед на Вемблију и освојила Лигу шампиона. Шумадијски „Вембли“ је стадион „Чика Дача“ у Крагујевцу на коме су се окупиле 32 екипе, односно основне школе са подручја града на Лепеници и Шумадијског округа. Свака представља по једног учесника овогодишње Лиге шампиона који се бори за престижни пехар, амфору, коју је у стварном животу освојио само један клуб са ових простора, београдска Црвена звезда. Изванредно замишљено такмичење дело је спортског удружења „Дечје спортске игре“, а под покровитељством Минстарства омладине и спорта, града Крагујевца и ФСС. - Ово је друго по реду такмичење које организују „Дечје спортске игре“. Прошлог лета смо организовали паралелно Светско првенство, које је одржано у Јужној Африци, сада смо се одлучили за фудбалску Лигу шампиона. Генерално, желимо сваког лета да организујемо слична такмичења и у другим спортовима, у кошарци, одбојци, рукомету, ватерполу. Позива имамо са свих страна, за сада смо у Крагујевцу и на простору овог Округа, али желимо да обухватимо целу Републику Србију. Ко-

начан циљ је да наредно Светско фудбалско првенство у Бразилу организујемо паралелно и овде, али да буде обухваћена цела Србија – наглашава Александар Митровић, председник спортског удружења „Дечје спортске игре“ и идејни творац овог занимљивог такмичења. Свечано отварање „Шумадијске Лиге шампиона“ у Крагујевцу било је импозантно, као да смо на Олимпијским играма, дефиле екипа, прелепе промотерке и ватрени навијачи, комплетан декор једног озбиљног и великог такмичења. Изостали су најављени министри, али никоме нису посебно недостајали. Такмичење је отворио градоначелник Крагујевца Верко Стевановић, осведочени пријатељ спорта и спортиста. - Шумадијска Лига шампиона окупила је 32 основне школе, тј. екипе, а то је око 700 деце на самом терену. Верујте ми да ову манифестацију види и обиђе преко 20 хиљада деце и младих. Барем је тако било прошлог лета, а сада очекујемо да премашимо ту бројку. Срце је пуно када видите оволико деце на једном месту, потрудили смо се да организационо све буде на врло високом нивоу – закључује Александар Митровић, први човек удружења „Дечје спортске

игре“. Да све буде у тоновима Лиге шампиона побринуо се организатор, па се пред сваки меч таласа популарна мушема, уз препознатљиве звуке химне овог такмичења. - На овом такмичењу моја школа представља Барселону, а зна се који клуб је ове године најбољи у Европи. Наш је циљ да и ми освојимо Лигу шампиона у Шумадији и борићемо се до последњег – каже Никола Лазић из ОШ „Јулијана Ћатић“ из Страгара. - Наша школа „21. октобар“ добила је да представља Манчестер Јунајтед. Покушаћемо у групи да будемо међу прве две екипе и да прођемо даље, па ћемо видети. Било би сјајно да и ми уђемо у финале – каже Филип Петровић, један од водећих играча тима ОШ „21. октобар“ из Крагујевца. Прошлог лета када је на „Чика Дачи“ одржано паралелно Светско првенство, тријумфовала је ОШ „Трећи крагујевачки батаљон“, који су представљали Јужну Кореју. Као победници имали су право да бирају клуб који ће представљати у Лиги шампиона и изабрали су Партизан. Управо су „црно-бели“ отворили овогодишње такмичење утакмицом са лондонским Арсе-

налом у чијим дресовима су били ученици ОШ „Вук Караџић“ из Кнића. Партизан је победио 4-2 и показао да у „Шумадијској Лиги шампиона“ може и до трофеја, за разлику од славних колега из Хумске улице. Иначе, сваку екипу чини 16 играча, али правила кажу да морају да буду 3 ученика 5. разреда, 4 шестог, 5 седмог и 4 осмог разреда. Дозвољено је да екипе буду мешовите, мушко-женског састава. - Радујемо се овом такмичењу поготово што је омогућено и нама девојчицама да играмо. Надам се да ћемо се лепо провести у наредних месец дана, о резултату не размишљам, али се

надам неком фер-плеј трофеју. Наша школа има највише девојчица у екипи, а представљамо минхенски Бајерн – каже Леонтина Лукић из ОШ „Прота Стеван Поповић“ из Чумића. Такмичење у Крагујевцу, на стадиону „Чика Дача“, ће трајати до 6. јула, када је на програму финални меч. Победнику поред прелазног пехара и других награда следује и посета „Кући фудбала“ у Старој Пазови. Телевизија Краљево ће бити присутна на полуфиналим утакмицама, као и на финалу и те утакмице биће у прилици да виде и гледаоци ове регионалне телевизије. А. Даишевић

КАРАТЕ

СаТаМи И ИПОН ПОБЕДНИЧКИ ИЗ ВРАЊА Врање је претходног викенда било домаћин 13. традиционалног карате турнира „Врање OPEN 2011“. У конкуренцији 350 такмичара из 25 клубова вредне резултате остварили су такмичари СаТаМи-ја из Рибнице и ИПОН-а из Врбе. Моника Гера (СаТаМи, 1991) освојила је две златне медаље у катама и борбама, а до најсјајнијег одличја стигли су и њени клупски другови Андрија Павловић (1993) и Петар Каличанин (1992) у ка-

Од почетка ове календарске године такмичење у Врању је било девето по реду за каратисте СаТаМија, који су на три такмичења у генералном пласману освојили прво место, а два пута су били други. У суботу за чланове СаТаМи-ја и њихове родитеље биће организован једнодневни излет до Студенице.

тама. Кристина Јовановић (ИПОН, 1999) и Кристина Станисављевић (ИПОН, 1996) у катама су на такмичењу у Врању освојиле златне медаље, баш као и њихове клупске другарице Јелена Миленковић (1997. борбе) и Катарина Миленковић (2000. кате). Истовремено, Кристина Јовановић је у борбама била трећа, а Кристина Јовановић у борбама друга. А. Даишевић


32

17. јун 2011.

ФУДБАЛ Српска фудбалска лига група „Запад“

РЕМИ У ПРИБОЈУ НА ОПРОШТАЈУ ОД СРПСКЕ ЛИГЕ

- У сусрету последњег 30. кола ФАП – Слога 0-0. – Од наредне сезоне краљевачки „бели“ у прволигашком друштву. – Слога јуче играла у Шапцу финале Купа Западне Србије, од данас одмор до 4. јула Претходног викенда завршена је фудбалска сезона у Српској лиги група „Запад“. Краљевачка Слога је у прошлом колу обезбедила прво место и пласман у Прву лигу Србије, а у последњем 30. колу „бели“ су у Прибоју са домаћим ФАП-ом одиграли без голова 0-0. Био је то меч без такмичарског значаја, јер бодови ништа нису могли да промене када је у питању пласман два тима. Крај Лима су се ФАП и Слога опростили од српсколигашког друштва, домаћи јер су испали у зону „Дрина“, док ће краљевачки „бели“ после годину дана поново играти прволигашке утакмице. Отуда је за ово напорно гостовање стручни штаб Краљевчана одлучио да шансу пружи комбинованом кадетско-омладинском саставу, па се у саставу нашло 10 бонус играча (млађих од 19 година). - Веома сам задовољан, не само последњом утакмицом, него сезоном у целини. Искористили смо прилику да против ФАП-а дамо шансу деци из наше школе која су ове сезоне мање играла за први тим, углавном у Куп сусретима. Показали су да на њих треба рачунати и да ће појединци у

новој сезони бити у конкуренцији за најбољи састав. Утакмица без такмичарског набоја омогућила је да се развије лепа игра, на радост великог броја гледалаца. Мислим да се наш млад тим представио у лепом светлу, као прави првак Српске лиге – каже Игор Туфегџић, тренер краљевачке Слоге. Слога је сезону завршила са 18 победа, 7 ремија и 5 пораза, односно 61 бодом, уз гол разлику 3620. После годину дана Слога се враћа у прволигашко друштво, из кога је прошле сезоне испала сплетом веома чудних дешавања. - Била је ово јако тешка сезона за све нас у клубу. Тешко је после испадања из лиге подићи главу, окренути страницу и направити резултат. Ми смо успели не само

да направимо резултат, већ да створимо и тим. Један нов, врло млад тим, који су чинила деца из Краљева или поникла у нашим млађим категоријама. Успели смо да их натерамо да сазревају брже од својих вршњака, да истрпе нонстоп играње, што за први тим, што за омладинце или кадете. Истрпели смо њихове младалачке хирове, несташлуке и успели у, како су многи говорили, немогућој мисији. Подсећам да сам и пре две године водио екипу, већи део сезоне, која је стигла до прволигашког друштва, убедљиво са само два пораза. Ипак, ово је вреднији резултат, врло млад тим стигао је и значајно престигао предност ривала из првог дела првенства. У пролећном делу смо остварили 10

победа, уз 3 ремија и два пораза, освојили 33 бода, далеко највише. Зато сам више поносан на остварено ове сезоне. Највећи проблем Слоге, осим младости тима, била је и остала реализација. Само 36 голова на 30 утакмица, више него скромно? - Да, али довољно да будемо први. Нисмо постигли много голова, али смо стварали велики број шанси. У сваком случају, морамо да решимо питање голгетера за нову сезону, јер нас чека далеко озбиљније и теже такмичење. Многи су склони да потцене такмичење у Српској лиги? - Дуго сам учесник српсколигашких утакмица, познајем ситуацију и одговорно тврдим да се у Српској лиги игра јако добар фудбал. „Западна“ група је најјача, ту је неколико бивших прволигаша, друголигаша, није било лаких утакмица. Податак да су из лиге испали бивши прволигаш Будућност из Ваљева и клуб са друголигашком традицијом ФАП из Прибоја све говори. Слога у Првој лиги, епизода друга? - Мислим да смо извукли поуке из претходног учествовања у другом разреду српског фудбала.

Клуб је имао велике амбиције, а испао је из лиге. Овога пута ћемо бити реалнији, наставићемо да шансу указујемо младима, да играмо добар фудбал, да са свима можемо да се такмичимо. А лига ће бити јача и неизвеснија него ове сезоне. Био бих срећан да сачувамо тим који имамо и да га надоградимо са три или четири врло квалитетна играча. Наравно, пита се клупско руководство, па ћемо видети. Слога данас игра финале Купа Западне Србије са Мачвом у Шапцу, а у случају победе „бели“ би сезону завршили „дуплом круном“. - Одиграли смо са „чивијашима“ две првенствене утакмице ове сезоне, у Шапцу нерешено, у Краљеву смо победили. Ово ће бити другачији меч, домаћи терен може да буде велика предност, али и не мора. Сигурно је да желимо победу, па видећемо. Лепо би било да освојимо дуплу круну у Западној Србији - закључује стратег Слоге Игор Туфегџић. Од петка ��удбалери краљевачког прволигаша су на одмору, а прозивка и почетак припрема за нову сезону заказан је за 4. јули. А. Даишевић Фото: М. Радовановић

Моравска фудбалска зона

ПОБЕДА ПРВАК, МЕТАЛАЦ 12. А МЛАДОСТ ИСПАЛА

– Наредне сезоне Краљево, поред Металца, у зонском степену такмичења представља Будућност (Конарево) Утакмицама 30. кола претходног викенда завршено је првенство Моравске фудбалске зоне. Непознаница није било, па последње коло није донело већу такмичарску драж. Првак и нови српсколигаш Победа из Белошевца испраћена је са 4 лака комада са гостовања из Рашке, што је домаћем Бану донело 4. место у коначном збиру. Краљевачки Металац је са тешког гостовања другопласираној Мокрој Гори у Зубином Потоку донео бод и сезону завршио на скромном 12. месту са 42 бода. На крају јесени пулени Петра Ђекића су били 6. на табели са 23 бода, али су овог пролећа покварили учинак. - Завршили смо једну тешку сезону у којој смо циљ остварили. Жеља људи у клубу је била да се селектира млад тим, створи ко-

стур за наредну сезону у којој би амбиције требало да буду веће. Јесенас смо чак и прекорачили план, имали смо добар пласман, али одлазак Матовића и Драшковића током зиме се осетио. То нисмо успели да надокнадимо и отуда нешто лошији пласман. Ипак, табела мало вара, у последњих неколико кола доста се тога дешавало, многи су резултати били, благо речено, чудни, па ни коначан пласман није реална слика стања и квалитета тимова у овом рангу такмичења – каже Петар Ђекић, тренер краљевачког Металца. Уласком Слоге у Прву лигу Краљево је изгубило српсколигаша. Металац, као други фудбалски колектив у граду, многи желе да виде у старом друштву? - Тек следе разговори са пред-

седником Ђерковићем о даљим плановима. Лично, волео бих да се селектира тим за прво место у Зони и да се вратимо у Српску лигу, јер Металцу је ту и место. Верујем да ће до почетка припрема све бити познато када је клуб са стадиона код Ложионице у питању – закључује Ђекић. Из лиге су испали Славија из Крагујевца и Младост из Опланића. Популарни „пескари“ су сезону окончали новим дебаклом у Церовцу, где је домаћи Партизан победио резултатом 7-2. Резултат не чуди ако се зна да је ово још једно гостовање Младости са само осам (!!!) играча, али ни то није сметало Опланићанима да на полувремену имају активних 2-2. Очекивани слом стигао је у другом полувремену. - Ово је била не само тешка,

већ претешка сезона за наш клуб. Није добро почело, јер смо много касно добили одлуку о останку у Моравској зони. На клупи сам био цео други део сезоне и могу да кажем да, поред финансијских потешкоћа, највећи проблем Младости је био мали фонд играча. То се посебно односи на бонус играче, па смо једну утакмицу изгубили и службеним резултатом. До градског дербија са Металцем смо били у игри за опстанак у лиги, али после тог пораза (10-0 п.а.) све се распало као кула од карата – каже Иван Јеремић, тренер Младости из Опланића. „Пескари“ су остварили 6 победа, 4 ремија и чак 20 пораза, али један податак довољно говори о свему. Клуб из Опланића је примио 97 голова, што је негативан рекорд у свим лигама на простору

не само региона Западне Србије. - Немамо никакав алиби за остварено на терену. Ми смо сеоски клуб, покушали смо да будемо достојни ранга у коме се такмичимо, резултатски нисмо успели, али, искрено, успех је и што смо завршили сезону. Окрећемо се ономе што следи, новој сезони у Окружној лиги. И даље ће проблем бити играчки кадар, јер ми немамо играча из нашег села. То значи да ћемо опет посегнути за довођењем играча, али очекујем да ћемо имати добар тим за Окружну лигу. Ипак, Окружна лига није Зона – закључује Иван Јеремић, тренер Младости из Опланића. Таково из Горњег Милановца ће играти бараж за опстанак са екипом Ибра из Лепосавића. А. Даишевић


IN 2966