Page 1

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

ПРОЛЕЋНА СЕТВА

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2959, 29. април 2011, 30 дин, Излази петком

У Србији би овог пролећа требало да сетва бити скупља за 20 до 40 одсто oд уљарица, пољопривредници овај најсе засеје око два милиона хектара ора- прошлогодишње. важнији посао дочекују, углавном, без ница. Процене су да ће овогодишња И поред високих цена житарица и готовог новца. Интервју: Милан Глишовић, идејни творац и организатор „Дана јоргована“

ДАНИ ЈОРГОВАНА У ДОЛИНИ ВЕКОВА

стр. 4

У ишчекивању ослобађања др Војислава Шешеља

РЕАЛАН ОПТИМИЗАМ

стр. 9

Ускрс код Ћирке Вукадиновић

И МАЧАК ИМА БОЉИ РУЧАК

стр. 15


2

29. април 2011.

Трилатерални састанак представника Србије, Турске и Босне и Херцеговине

НЕМЕШАЊЕ У УНУТРАШЊЕ СТВАРИ

Процес европских интеграција земаља региона од изузетне је важности, а регионална сарадња је неопходан предуслов успеха тих интеграција Председник Србије Борис Тадић, председник Турске Абдулах Гул и председавајући Председништва Босне и Херцеговине Небојша Радмановић потврдили су на састанку у Карађорђеву принцип немешања у унутрашње ствари било које од ове три државе. Тадић, Гул и Радмановић су нагласили важност јачања, како билатералне, тако и трилатералне сарадње, истичући да је намера све три државе да регион Западног Балкана буде стабилан и што пре интегрисан у Европску унију. Истичући да је у Карађорђеву одржан трилатерални састанак, а не међународна конференција о Босни и Херцеговини, председник Србије је рекао да ће се три земље држати принципа међусобног немешања у унутрашње ствари других држава, што ће омогућити да трилатерални сусрети буду плодотворни у будућности. - Ми желимо да читав регион буде што пре интегрисан у Европску унију и то је најважнији политички циљ, који би на крају требало да допринесе добробити свим грађанима - рекао је Тадић и истакао да три земље желе да Хрватска што пре оконча преговоре о чланству и постане чланица Европске уније, јер је веома важно да се, после интеграције Хрватске, не направи велика разлика у пријему нових чланица. Тако би се створио позитиван амбијент интеграција, који ће бити међусобно подстицајан са спровођење реформи које су понекад тешке и болне. На састанку је јасно декларисана међусобна подршка наставку процеса европских интеграција уз констатацију да процес помирења подразумева осуду ратних злочина и принципијелан однос према свима

онима који су осуђени или осумњичени за ратне злочине. Сви који су осумњичени за ратне злочине треба да буду изручени правним институцијама и да на крају сви злочини буду индивидуализовани. Тек у таквим околностима може се стварати амбијент бољих међунационалних односа и међудржавних односа. Без помирења и међусобног разумевања, заједничке борбе против предрасуда и индивидуализовања кривице, није могуће стварати боље околности за развој односа у региону, а Србија чини све да Трибуналу у Хагу изручи преостала два хашка бегунца, Ратка Младића и Горана Хаџића. Гул је додао да је заједничка жеља три балканске земље да појачају сарадњу и иду у смеру решавања горућих проблема, уз поштовање принципа очувања суверенитета и територијалног интегритета, без мешања у унутрашње послове других земаља. То ће допринети бржој реализацији започетих реформи, нагласио је Гул, који се нада "да ћемо се окупити под већим кишибраном, у ЕУ и НАТО", када оне буду спроведене. Оцењујући да Балкан није на крају Европе, већ у његовом срцу, истакао је потребу да ово

подручје, које је било поприште сукоба, буде преиначено у регион заједништва, који ће ићи ка будућности. До просперитета региона може доћи само ако се успостави стабилност, а балканске земље ће само окупљене под исти кишобран решити све горуће проблеме. Заједничко опредељење за мир, стабилност, разумевање и добросуседске односе, истакао је и Небојша Радмановић и поже-

лео да Балкан, потпуно различит, буде оаза мира. Говорећи о НАТО, Радмановић је нагласио да је Турска значајан члан Алијансе, Србија је још неопредељена, док у БиХ, „после НАТО оптимизма, имамо период стагнације, па и противљења једног дела грађана“. Хрватски члан Председништва Босне и Херцеговине Жељко Комшић означио је трилатерални састанак у Карађорђеву као обрачун са злим духовима и вампирима прошлости, после кога се могу очекивати нови односи у региону. У искреном и корисном разговору са председником Србије Борисом Тадићем разговарано је о најављеном референдуму у Републици Српској, ситуацији у Санџаку, хапшењу држављана БиХ осумњичених за ратне злочине и „наступима“ министра спољних послова Србије Вука

Јеремића. Вредело је доћи у Карађорђево, рекао је бошњачки члан Председништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић, који сматра да Србија и БиХ могу да разговарају о свим отвореним питањима без присуства „патрона“, попут Турске. Одговарајући на питања новинара после трилатералног састанка у Карађорђеву, Тадић је рекао да је од својих колега из Босне и Херцеговине добио различита тумачења законске или уставне оправданости референдума. - Када бих се ја, као председник Србије, бавио тумачењем законитости или уставности оваквог референдума, прешао бих црвену линију која је јако опасна. Никада нећу поновити грешку коју су чинили моји претходници – рекао је Тадић и поновио да Србија никада неће подржати било какав референдум који би значио поделу Босне и Херцеговине и довођење у питање њене целовитости.

Милорад Додик: Србија гарант Дејтонског споразума Председник Републике Српске Милорад Додик оценио је да се у Карађорђеву није десило ништа више од протоколарног састанка и да он тиме није посебно импресиониран. Констатовао је да су такви састанци добри облици комуникације и да би било добро да се на њима разговара о економској сарадњи. - Видели смо да је у Сарајеву било некаквих припрема као да би се на том састанку требале донети некакве декларације или резолуције, а видели смо да ни од истамбулске резолуције нема ништа - рекао је Додик и нагласио да оно што

уноси дозу подозрења јесте улога Турске, која жели да у Босни и Херцеговини искључиво подржава једну страну и то бошњачку. - Сада Турска улази у једну вишу фазу, а то је да за своју навијачку политику у Босни и Херцеговини, кроз подршку једној страни, жели да добије подршку на регионалном нивоу - оценио је Додик, преноси Срна. Председник Републике Српске изјавио је да би Србија, као гарант Дејтонског споразума, требало да се умеша ако дође до ескалације проблема са високим представником и каже

да је против наметања решења у Босни и Херцеговини, поручивши да не постоји нико ко би могао да га одврати од референдума. - У процесу одлучивања Србија и не треба да се меша, али ако дође до неке ескалације, рецимо, проблема везаних за високог представника, Србија као гарант Дејтонског споразума треба да се умеша и да каже да је против наметања решења у БиХ, мимо воље конститутивних народа и два ентитета, а да бонска овлашћења не подразумијевају да могу да се намећу закони - рекао је Додик.

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com


3

29. април 2011.

ГЛОБУС

Од петка до петка : У спољној политици нове приче на стари начин

И СТИПЕ ОДЕ У ЧЕТНИКЕ - Бунт у Хрватској не престаје после пресуде у Хагу, власт и учесници „домовинског рата” бране Туђмана. На удару и даље Месић и, наравно, Срби. - Зашто Хилари Клинтон помиње Србију.- Терминатор Шварценегер жели да преузме Европу Сплит, лепо историјско и туристичко средиште Далмације, добио је, између два петка, улицу са именом у првом степену осуђеног Анте Готовине. Хрватски генерал, који је 1995. спроводио по наређењу Фрање Туђмана етничко чишћење Срба под ратном шифром ”Олуја”, проглашен је кривим и као учесник, како то назива трибунал у Хагу, заједничког подухвата са комплетном тадашњом врхушком у Загребу, војном и државно-партијском из ХДЗ. Тиме је потврђен смисао замисли да се неколико хиљада становника најури из Републике Српске Крајине и створи етничко и верски чиста територија. Садашња власт у Хрватској, окупљена и даље око Туђманове партије, без прекида брани ондашње руководство, схватајући колико ће хипотека поменуте пресуде имати далекосежне последице. Због тога и подстрекава народни и бунт учесника прогона и оптужује све у круг, пре свих Србе и Србију. Хрватска је 1999, баш у време кад је НАТО најжустрије дивљачки бомбардовао нашу земљу, изабрала тренутак да званично оптужи Србију за геноцид од 1991. до 1995. године (аутор тог монструозног тврђења пред Међународним судом у Хагу је, не помињем узгред, садашњи председник Иво Јосиповић). У међувремену је "скромни" генерал, поруком из затвора, замолио сплитске власти да одлуку одложе за, како је рекао, боља времена, што у бити не мења утисак ни и предлогу већника великог града, још мање о гласању и самој идеји. КО ЈЕ МАНГУП Занимљиво је, ако може тако да се каже, што је тужба поднета после Дејтонског и Париског споразума, у време договореног споразумевања и смиривања страсти после грађанског рата у тадашњој Југославији. И разумних разговора шефова дипломатије. Догађа се то 1996. у Загребу, присуствовао сам гламурозном потписи-

вању Мате Гранића и Милана Милутиновића – у много чему су се договорили, нико се није изјаснио за тужакања. А сада премијер Косорка каже да нема ни говора о томе да Хрватска повуче тужбу против Србије, а Јосиповић слави и учеснике друге врсте ”олује“, под именом ”Бљесак”, кад су Србе масовно протерали из западне Славоније и Барање. Хрватска не може да се примири и, још више од тога, помири са судском квалификацијом да је у питању злочиначко удруживање ради освајања територије. Због тога без прекида тражи ко је ”мангуп у сопственим редовима” што је светској и правосудној јавности подастрео видео снимак са Бриона, са кога се белодано јасно види коме је и на какав начин Туђман наредио јуриш на Србе. Уследио је фронтални напад на Стипу Месића, који је, уселивши се у председничку резиденцију на Пантовшћаку после смрти Туђмана, наследио и све тајне документе и пробране, наводно, разаслао на разне адресе. И нама у Србији веома знани Месић одбија кривицу, тврди да је Туђман знао и свакодневно одобравао стварно стање. Хадезеовци, свесни опасности, енергично побијају, а наводно обичан народ тражи да ”Педро виси”: већ поменути Сплит је, рецимо, облепљен фотографијама на којима пише ”Стипе Месић четник”! За Стипу могу много тога да напишем, али квалификацију из Далмације никако и да прихватим! Зар су у Хрватској тако на пречац заборавили шта је тај човек, наносећи боли многима у Југославији, учинио за свој хрватски народ, поред осталог стварање државе коју никад нису имали? КОГА СУ БОМБАРДОВАЛИ На северу Африке и на Блиском истоку још нема мира. Неће га ни бити ускоро. Носилац награде Нобела за мир, Барак Обама, дозволио је

Стипе Месић америчким ваздушним снагама да у бомбардовању Либије користе и летилице без пилота. Успех се већ види на делу - Триполи, баш као и оно, рецимо, Београд 1999, нестаје сваке ноћи. Током ове седмице гранатирана је и Гадафијева резиденција. Зар нама, у Србији, није и тај ”подухват” познат? Кад је нас напао ”Милосрдни анђео” није постојала дозвола Савета безбедности, за ”Одисејеву зору” издејствована је сагласност, али само, како је то, мада касно и поприлично млитаво, упозорио руски министар Лавров, за контролу летова над Либијом. Свет, заједно са ОУН, ћути упорно, никога није брига што силници и даље, у 21. веку, уништавају неки народ и државу. Зар проглашени, наводни или стварни, диктатори не могу бити свргнути и без коришћења ракета? Иначе, толерантна Хилари, која је свом неверном саксофонисти Билу прогледала преваре у Овалном кабинету вашингтонске Беле куће са приправницом Моником Левински, теши побуњенике из Бенгазија да је рат тек почео: ”Србију смо, заједно са партнерима, бомбардовали 78 дана”! Клинтонова је напала Гадафија да употребљава касетне бомбе: ”То је недопустиво!”. А заборавила је баш ту Србију, коју су засули хиљадама тона управо тих забрањених бомби! А шта са оним напуњеним осиромашеним уранијумом? Пре неки дан, између два петка, каже ми пријатељ,

професор на Медицинском факултету у Београду: ”Не памтимо, ми онколози, толику, да је грип у питању, епидемију малигних обољења! Све је то од бомбардовања, сустигло нас...”. Обама је у међувремену ”упозорио” председника Сирије да се ”уздржи у односу са опозицијом”. Није Асад, значи, још неко време у опасности да, у име демократије, буде најурен са власти уз инострану помоћ без које није и досад владао. Зато је председнику Јемена одсвиран крај – обећано му је, кад сиђе добровољно са трона, да неће, заједно са ближом и даљом родбином, судски бити гоњен. Тако је речено и председнику Египта Мубараку, па знате како је завршио после непуних месец дана. У Америци зна, с времена на време, да се неки медиј јави са тврдњама које, с обзиром на то одакле су, изазову изненађење у светској јавности. Тако је пре неки дан, баш између два петка, угледни дневник ”Њујорк тајмс” написао да САД стоје иза свих политичких превирања у Африци и на Блиском истоку. Сада војно, а претходно новчано и на сваки други начин. Ово је, могу слободно да кажем, откривање рупе на саксији, јер се за ”извоз револуције” као метод одавно зна. Где не успе милом, онда се пронађу разлози за оружану интервенцију. Прегледао сам документацију и видим да су Американци од 1950. до 1990. бомбардовали 19 држава. А од 1991. године овим редом: Ирак, Кувајт, Сомалија, Босна, Судан, Авганистан, СРБИЈА, Јемен, Ирак, Либија! ИМА ЛИ ШАНСЕ ЗА СЛАБЕ У последње време у Европи се, кад Немци мудро посустају у прагматском смислу, намећу као лидери Британија, Француска и Италија као помагач у Либији која је својевремено била њихова колонија. Американци, ипак, не испуштају волан из руку. Тако топло

препоручују извиканог холивудског Терминатора, глумца Арнолда Шварценегера за будућег председника Европске уније! Он више не може да буде гувернер Калифорније, а амерички му устав не дозвољава да се, пошто није рођен у САД, кандидује за Белу кућу. Планирано место може ускоро да буде изузетно значајно у светским оквирима, па би Аустријанац Шварценегер, као својевремено његов земљак Курт Валдхајм, доказани хитлеровац у Другом светском рату, у фотељи генералног секретара ОУН, одиграо животну улогу у интересу Америке. Можда идеја неће проћи ако Европљани буду, као што нису, сложни, али што не би Шварценегер командовао ”старим континентом” кад је његов колега из Холивуда, Роналд Реган, господарио и Америком и светом. Сећате се да је и Бата Живојиновић једном, после петооктобарских промена, хтео да буде председник Србије. Испричао ми је тада: ” Што да се не кандидујем? У Белу кућу је улазио трећеразредни глумац Реган, ја сам бар бољи у томе, припадам, по свим критеријумима, првој категорији. Кад могу они, могу и ја!”. И у Русији све више говоре о изборима, само што тамо сада не могу да прођу анонимци. Владимир Путин је сваким даном агилнији, у парламенту, Државној думи, рекао је: ”У савременом свету ће се, ако си слаб, обавезно наћи неко ко ће доћи да вас саветује у ком правцу да кренете, какву политику да водите, који пут да бирате”. Русија је, очигледно, научила лекцију из штетног јељциновског времена. Савет Путина могле би да прихвате и мале државе. Јачина се не огледа само у величини територије, богатству, ратничким могућностима. Има нечег и у достојанству, петљи да у свему и увек не попушташ, схватању да и слабашан не мора да буде поданик. Зар не? Душан Чукић


4

29. април 2011.

Интервју: Милан Глишовић, идејни творац и организатор манифестације

ДАНИ ЈОРГОВАНА Манифестација „Дани јоргована“ одржава се ове године осамнаести пут у организацији краљевачког удружења српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“ Настала је у част француске принцезе Јелене Анжујске, жене српског краља Уроша Другог. Идејни творац и човек који већ осамнаест година живи за ову манифестацију је Милан Глишовић, дугогодишњи новинар „Ибарских новости“ и Радио-телевизије Србије. - Легенда каже да је Урош Други пред долазак своје невесте из Француске у Србију, посадио мирисне јорговане долином Ибра у Добрим странама, како би је они што више подсећали на родну Провансу - каже он и подсећа да је у многим историјским документима и савременим књигама, записано да се француска принцеза Јелена Анжујска звала Елизабета, а да ју је тадашњи папа послао у Србију да покатоличи овдашњи православни народ. У Србију је дошла 1250. године и удала се за српског краља Уроша Немањића. Прихватила је православље, променила име у Јелена и као српска краљица, мајка српских краљева Милутина и Драгутина, учинила много за српски православни народ. Поред манастира Градац, оставила је и већи број задужбина, па ју је Српска православна црква канонизовала као свету Јелену, што је јединствен случај за једну католкињу. Због тога се и данас слави, а једна од централних манифестација су управо „Дани јоргована“. Како сте дошли на идеју да организујете ову манифестацију? - Годинама сам као новинар истраживао Долину векова и све што је везано за Немањиће, па и Јелену Анжујску, која је из Француске стигла у Србију. Приликом једне посте Паризу настојао сам да сазнам да ли у Европи још постоји неки живи потомак династије Анжуј. У томе ми је помогао Анте Гранић, тадашњи председник Удружења Југо Франс. Једног дана зазвонио је телефон у хотелској соби, а Анте ме обавестио да имамо заказану посету последњем принцу из дина-

стије Анжуја, Анрију конту од Клермона. У првом тренутку нисам поверовао. Кад ми је Анте потврдио, отишли смо у један замак удаљен тридесетак километара од Париза према Лоари. Лоара је река поред које су најлепши замкови у Француској. Одакле потиче династија Анжуја? - Иако су живели у разним деловима Европе, Анжуји потичу из града Анже у долини Лоаре. Како је изгледао тај први сусрет? - Принц Анри нас је изузетно срдачно примио и рекао да смо први југословенски новинари који су дошли да га посете. Објаснио сам му да живимо у долини Ибра у Србији, која је позната по Долини јоргована које је српски краљ Урош I засадио у љубави према француској принцези Јелени Анжујској. Он је ставио на сто велику мапу на којој је било породично стабло Анжуја и показао име Карла Анжујског, чија је нећака била принцеза Јелена. Како је то деловалао на вас? - Одушевило ме је то као новинара. Сазнао сам да он зна више од мене о многим стварима. Зна много о Немањићима, о Јелени Анжујској и свим Анжујима. Јелена није дошла у Србију само због љубави према Урошу, кога није ни познавала, већ због интереса династије да се ороди са Немањићима ради савезништва на Балкану. Супруга принца Анрија, Микаела, пореклом је са шпанског краљевског двора. Она је рођака шпанског краља Леона. Рекла ми је да су она и њен супруг двоструки пријатељи Срба, по рођаки која је била удата за српског принца престолонаследника Александра и по Јелени Анжујској. Како је Јелена стигла у Србију? - Те 1250. године Јелена је од Апенина преко Италије, Барија и Дубровника стигла у Србију са својом сестром, која је требало да

се уда за једног татарског кана. Кан је погинуо у некој бици у Сибиру, а она се никада није удала. Остала је да живи негде у Скадру, јер је Јелена тамо имала манастир. Урош I је син Стефана Првовенчаног, а венчање су Анжуји уговорили са Немањићима. Јелена је имала још један задатак? - Један мој колега је доста истраживао у Ватикану и открио да је тадашњи римски папа изузетно ценио Јелену. Дошла је у Србији јер су католици мислили да ће моћи да покатоличе православне Србе. Међутим, не само да није ширила католичку веру, већ је примила православну. Окупљала је сиромашне српске девојке у Брњацима на Косову и Градцу, школовала их и учила разним домаћичким вештинама. Била је то прва домаћичка школа на Балкану. Уз богат мираз удавала их је за представнике српске властеле. Јелена је родила и два најзначајнија српска краља? - Јеленини синови Драгутин и Милутин, највећи су ктитори манастира на Косову и у овом делу Србије. Урош је био велики српски краљ. За време његове владавине Србија је блистала. Развијани су рудници у којима су радили Саси. Цела долина Ибра била је у коповима. Копало се сребро и злато, од Рогозне до Зве-

чана, у Плани, у долини Ибра и на другим локалитетима. Јелена је подигла манастир Градац у коме је и сахрањена, као и њена кћерка Брњача. Помагала је и друге српске православне, али и католичке цркве и била први мост између две конфесије. Јеленин дворац у Брњацима био је најлепши дворац у средњем веку. Његови остаци потопљени су при изградњи акумулације Газиводе. Још један човек је незаобилазна личност када је у питању Долина јоргована? - Незаобилазна личност у свему томе је архиепископ Данило II, један од првих српских просветитеља и први српски књижевник. Он је у средњовековном граду Магличу, у коме одржавамо нашу манифестацију, на пергаменту гаврановим пером исписао житија Јелене Анжујске, краљева Уроша, Милутина и Драгутина. Био је то повод да размишљамо о томе да установимо повељу „Гавраново перо архиепископа Данила“ и додељујемо га свима који су писали прозу и поезију са темом о Долини јоргована и Јелени Анжујској. Још једна жена из Европе је овде променила веру? - У Градцу је боравила жена француско-енглеског порекла,

Марија Рул. Примила је православље и дошла у Градац баш због Јелене Анжујске. Пратила је са оцем Јулијаном радове на изградњи конака поред манастира, који су финансирали Ален и Мирјан Сегонд из Париза. Увек је дочекивала госте у манастиру, а једном приликом ми је причала да у долини Ибра, према манастиру Градац, жене и данас раде на француски начин. Има тамо једно село, засеок Шеклери, између Градца и Рудна. Шеклери су потомци француских мајстора који су градили манастире и радили на двору Јелене Анжујске. Када су радови завршени Марија Рул се вратила у Лондон и сада је игуманија једног руског манастира. Како се родила идеја за организовање ове манифестације? - Идеја се родила још док смо боравили у том замку. Фасцинирало ме све што сам сазнао, поготову што је Анри знао толико о Долини јоргована, којих нема много крај Ибарске магистрале, али их има са обе стране Ибра. Наше друштво у сарадњи са Шумарском школом и ЈП „Србијашуме“ сваке године сади у тој долини јорговане. Враћали смо се из Париза „боингом 737“ . Негде изнад Алпа, на висини од 10 хиљада метара кажем колегама, кад дођемо у Краљево, оснивамо манифеста-


5

29. април 2011.

„Дани јоргована“ са Фестивалом ренесансне и етно музике

У ДОЛИНИ ВЕКОВА године је једна жена сломила ногу. Мост преко кога се пролази забрањен је за употребу, па људи могу да се сурвају доле у Ибар. По неколико ноћи не спавам мислећи шта све може да се догоди. Манифестација је заштићена као моја идеја и друштва „Јелена Анжујска“. Окупио сам велики број људи у Краљеву и околини који су прихватили то као нешто лепо. Зашто ове године нисте горе? - Разлог је тај што у Магличу ништа од обећаног није урађено, ни стаза, ни мост, ни средњовековни ресторан, ни видиковац, ни амфитеатар... Маглич је под ингеренцијом републичког Завода за заштиту споменика културе. И они су цртали нешто и радили. Сви су одушевљени кад виде манифестацију на телевизији која крије оно ругло на неки начин јер показује најлепше ствари и уметнички програм. Ипак нешто сте постигли? - Најважније је рећи да смо ми у један заборављени средњовековни замак, у коме је била најбоља библиотека у ондашње време у овом делу Европе, довели људе и отворили им очи. Мали број Краљевчана зна шта је овде све било и чему је служило. Ми смо отворили очи људима и рекли шта је то било и шта може да буде, али нисмо у томе успели. У шали кажем, а мислим озбиљно, да смо одозго истерали змије и акрепе. Увели смо врхунску културу. Ако кажем да су ту гостовали уметници из Америке, Француске, Русије и многих других земаља као и најпознатији наши и драмски и ликовни и етно ренесансни музичари, онда сам све рекао. Шта је највећи проблем? - Пара никаквих нема, а то нико не уме да објасни. Мењали су се политичари сваке године и причали исту причу и амбасадорима и народу. Долазили су горе сваке године, а следеће опет није било ништа. Нама треба још сто, сто педесет година да урадимо нешто што је требало одавно да урадимо, да будемо културни центар овог дела Србије. Колико Краљевчани знају о Магличу? - Не знају ништа. Људи који

су долазили горе са нама на манифестацију чули су много о историји и пратили нас увек. Било је младих. али и људи са штакама који су се пели горе. Кад би човек знао историју Маглича пожелео би да суботом дође на онај видиковац и ужива у панорами долине Ибра. У Долини векова рођени су сви српски краљеви. Ту су стваране српска цивилизација, култура и писменост. Ништа нисмо урадили, а чујем да ће да праве хидроелектране. Како ће то да се одрази на Маглич? - Уништиће ту долину. Не знам како ће да се одрази на средњовековни град, манастире, цркве и остало, али ће уништити туризам. Нема тога ко воли да гледа хидроелектрану на Ибру, а да му буде онемогућено да се попне на Маглич, или да буде на неки начин спречен да доживи Жичу, Студеницу, Сопоћане. Долина Ибра има и других споменика? - Говорио сам да је Јелена направила Градац и Брњаке. Урош је направио Сопоћане, који су под заштитом Унеска, а тамо је и сахрањен. Умро је пре Јелене, која га је доста надживела. Владала је Србијом, али и васпитавала синове који су били отресити и културни, а и велике војсковође. У долини Ибра није само Маглич интересантан. У граду Јелечу, који се налази између

Новог Пазара и Рибарића, школовали су се српски краљеви Милутин и Драгутин. Јелена је златним кочијама долазила код њих на Јелеч. Читаво ово подручје је сада пусто и нико га не истражује. Слично је са Козником према Брусу. Има пуно ствари о којима чак ни школовани људи не знају, или врло мало знају. Најгоре од свега је да се не интересују да оно што знају преносе млађим генерацијама. Каква је будућност Маглича? - Рекао сам шта смо ми желели да направимо, прилазне стазе са рукохватима за оне који се пењу. Из Шамонија у Француској су нам понудили три гондоле да би старији људи могли са оне стране да приђу, а да се не ремети изглед града са стране реке. Требало би обновити видиковац са двогледима, обезбедити места за продају сувенира и уметничких дела, библиотеку, средњовековни ресторан где ће људи моћи да поједу и попију нешто. Дошли су једном приликом Французи који су видели на интернету и телевизији нашу манифестацију. Јаве се и дођу овде и траже да иду на Маглич. Како да их одведем? Не знају да Маглич није такав каквим смо га приказали. Туризам, култура и град Краљево имали би велике користи ако би се нешто урадило. Могли би да на фестивал ренесансне и етно музике доведемо

Французе по Јелени, па Грке Византинце по Симониди Милутиновој, Мађаре по Драгутиновој супрузи која је била Мађарица. Доведемо све који имају родбинске краљевске везе. Отворили би Европи очи да је средњовековна Србија имала културу и цивилизацију. Када ће то да се оствари? - Како ми схватамо, требало би прво Министарство за екологију да устане против изградње електрана, а оно неће. Како се сада ради, треба нам много година. Моја генерација то неће да доживи, а за Србију, не само за Краљево, то је огромна штета. Нема у Србији краја који има такве лепоте, манастире, цркве, историју. Не знамо то да искористимо, или се правимо луди. У долини Лоаре сви живе од туризма и замкова који су угланцани и дотерани. У долини Рајне у Немачкој све је у функцији туризма и културе. У Израелу, иако је оскудан и већи део чини пустиња, видео сам средњовековне замкове и тврђаве који су у функцији. Ту људи долазе и остављају паре. Било где да одеш, у Бамберг у Немачкој, не можеш а да не оставиш паре. Ми не знамо да узмемо паре. На Маглич дођеш и ништа ти не треба. Још нисмо направили добре сувенире. Немамо ми шта да измишљамо. Европа је већ све измислила. Како ће се одвијати манифестација ове године? - Сутра ће се цео програм одиграти овде у центру града испред „Туриста“. Нећемо да прекидамо традицију јер верујемо да ће се наћи неки паметнији људи, који ће ово што смо ми до сада створили и осмислили, да наставе и да Краљево добије оно што заслужује. У беспарици ништа се не може. До сада смо све радили на о-рук. Биља Крстић и „Бистрик“ коштају пет хиљада евра. Када бих ја у Краљеву могао да обезбедим да дође њена група! На нашу срећу, долази „Ренесанс“, по минималним ценама. Али, Краљево је знало да одвоји и по милион динара за једног певача који се појави овде на тргу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић Фото: М. Радовановић

цију „Дани јоргована“. У то времеволонтерски сам обављао дужност председника Туристичке организације Краљево. Позовем људе који су се бавили туризмом и кажем да од ове године крећемо. Почели смо овде на тргу, имали смо коње, фијакере, а многи су ми пребацивали како нисмо нашли фијакере из средњег века. По некима нису одговарали ни коњи ни фијакер. Организовали смо то те године и било је прелепо. Желели сте много више од тога? - Идеја је била да на простору од Маглича од Градца направимо неку врсту националног парка, јер су ту све српске светиње. Ту је црква Светог Ђорђа који је заштитник Маглича за који се не зна ни ко, ни када га је подигао, али се зна да га је обновио архиепископ Данило II. Двадесет година мучимо се да Маглич постане туристички и културни центар Србије. Започели смо у оквиру „Дана јоргована“ фестивал ренесансне и етно музике „Сербианик фест“, који траје већ неколико година, али никада нисмо имали разумевање у краљевачкој општини да добијемо одређена средства да би могли то да одржимо како ваља. Добијали смо неку цркавицу. У манифестацији су учествовале многе познате личности? - Краљица нам је била девојка са Сорбоне из Париза. Имали смо познате глумце који су током година играли архиепископа Данила, Јелену Анжујску, Уроша, Милутина, Драгутина. Долазили су и француски амбасадори. Габријел Келер се одушевио Магличем и предложио да Француска помогне да се град уреди, да личи на француске замкове из долине Лоаре, да се направе гондоле за старије људе, стазе и куле. Нудили су то касније и други амбасадори. И шта је било од тога? - Ништа. Наши политичари су увек тврдили да ћемо ми то сами следеће године, а за све ове године нико ништа није урадио. Шта је још урађено горе? - Готово ништа. Ми смо ону стазу горе чистили да се не би људи котрљали низ брдо. Прошле


6

29. април 2011.

Формиран Градски одбор Уједињене сељачке странке

СЕЛО И ПОЉОПРИВРЕДА У ДУШИ

Само уласком представника Уједињене сељачке странке у републички парламент може да се побољша положај пољопривредних произвођача Избором чланова најужег руководства завршене су све активности око формирања Градског одбора Уједињене сељачке странке. Одбор ће се залагати да странка на следећим изборима има своје представнике у органима локалне власти који ће промовисати идеју о издвајању најмање осам посто средстава из градског буџета за улагање у пољопривредну производњу. Из тих средстава треба да се обезбеде субвенције пољопривредним произвођачима који једва преживљавају и да се много већа средства одвоје за инфраструктуру у селима. Алармантна ситуација у српској пољопривреди у току припрема за приступање Европској унији и доношење закона који нису повољни за њу повод су за интензивирање рада Уједињене сељачке странке. Више од осамдесет посто пољопривредних произвођача у Србији живи на ситним газдинствима, а новим законима који представљају предуслов за улазак у Европску унију, биће погођени баш они. - Овог тренутка Уједињена сељачка странка не може да утиче на ту ситуацију. Нама је интерес Европска унија зато што знамо колико средстава може да се повуче за наше пољопривредне произвођачи и обезбеди да њихова егзистенција буде боља – каже Милија Милетић, председник странке најављујући низ скупова широм Србије на којима ће промовисати активности странке. Уједињена сељачка странка ће пружити руку сваком ко жели добро пољопривреди а пољопривредници треба да знају да све док немају представнике у парламентима, локалним, покрајинском и републичком, неће бити ни побољшања положаја без обзира на обећања која долазе из других странака. У земљама у окружењу сељачке странке су активне и добро организоване и имају своје представнике у републичким парламентима. Уједињена сељачка странка је пре неколико дана потписла протокол о сарадњи са Словеначком људском странком од које се очекује преузимање позитивних искустава у раду.

Милија Милетић - Као дугогодишњи теренац видео сам да о пољопривреднику нико не мисли. Код сељака политичари долазе само кад су предизборне кампање и када треба да се брани земља. Ми смо људи који живимо од пољопривреде и живимо за пољопривреду – каже Милетић. Уједињена сељачка странка постоји од 2000. године када је њен први почасни председник био проф. др Драгослав Аврамовић. Први председник је био проф. др Мирослав Малешевић, тадашњи директор новосаског Института за ратарство и повртарство, а Милија Милетић преузима вођење странке од 2006. године. Прве значајније резултате странка је остварила на локалним изборима у Сврљигу 2004. године када је освојила тринаест од укупно деветнаест места у локалном парламенту. Милија Милетић, по струци ветеринар, изабран је за заменика предсеника општине а данас се налази на њеном челу. Сврљиг је са 17 хиљада становника једна од најнеразвијенијих општина у Србији. Деведестих година прошлог века број запослених је био већи од броја становника. Транзициони процеси су оставили дубок траг па је почела да посустаје. У тренутку када је Уједињена сељачка странка прузела одговорност за вођење политике из општинског буџета је за пољопривредну производњу издвајано само 800 хиљада динара. Већ у следећој пројекцији буџета овај износ је повећан осам пута. У најновијем буџету општине за улагање у пољопривреду плани-

рано је 38 милона динара што чини 12 посто посто буџета. На примеру општине Сврљиг Уједињена сељачка странка покушава да покаже да ће и у другим где освоји власт повећати издвајања из буџета за развој пољопривредне производње, а осам посто је намањи износ. - Чланови Уједињене сељачке странке су углавном људи који живе на селу и живе од села, добри домаћини који знају како се живи на селу и осећају како се ради у фабрици под ведрим небом. Наши гласачи биће људи који су изгубили своја радна места, радници, пољопривредници, студенти. Пружамо руку свакоме коме је село и пољопривреда у души – каже Милетић. Уједињена сељачка странка уовом тренутку има 52 општинска одбора који су активни и добро раде. Поред Сврљига имају и једног одборника у Скупштини Ниша која за развој пољопривреде издваја мање од једног процента буџета. Највећи проблем пољопривреди у Србији је непостојање сигурног тржишта које може да задовољи све пољопривреднике. Министарство пољопривреде би требало да има много више разумевања за ситне пољопривредне произвођаче који су у тешкој ситуацији. Перспективу за интензивирање производње и побољшање положаја пољопривредних произвођача Милелетић види у окретању веома јаком и моћном руском тржишту на које може да се пласира велика количина пољопривредних производа из Србије. Све то зависи од високе политике која се највишем нивоу не води на начин који је потребан.

Велики проблем српског пољопривредника је дотрајала механизација и отежана могућност правовременог враћања већ узетих кредита. Да би помогли пољопривредницима да изврше репарацију пољопривредних машина у општини Сврљиг субвенционирају ове трошкове са 40 посто износа. И поред свих тешкоћа пољо-

привреда у нашој земљи има перспективу а будућност земље је пољопривреди чији потенцијали нису до краја искоришчени. - Политика је уплетена у пољопривреду, а пољопривредници су заведени. Појављују се неке нове странке које покушавају да депласирају неке ствари које могу бити урађене. Пољопривредници морају имати своју странку, а то је Уједињена сељачка странка чији ћепредставници у републичком парламенту најбоље штити интересе свих пољопривредника – каже Милетић и поручује да морамо постепено мењати свест људи, организовати их да пишу пројекте који ће омогућити коришћење предприступних фондова Европске уније. Ипак, најбитније му је да по ред себе добре и поштене домаћине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Акција Социјалдемократске партије

ОБУЦИМО ДЕЦУ

Чланови краљевачког форума младих Социјалдемократске партије Србије посетили су грађане које живе у колективном смештају „Стари аеродром“. Они су том приликом становницима овог насеља уручили гардеробу, коју су прикупили чланови партије. - Намера нам је да помогнемо нашим суграђанима, који живе у тешким материјалним условима. Надамо се да ће малишанима поклони значити, а циљ нам је да путем оваквих акција укажемо јавности на проблеме са

којима се свакодневно сусрећу ови људи. У разговору са њима сазнали смо да су им неопходне основне ствари за живот. Апелујемо на све хумане људе да у складу са својим могућностима помогну онима који живе на маргинама друштвене лествице каже Иван Кнез, председник форума младих СДП-а. Иначе, ова посета је само једна у низу која ће бити у оквиру акције „Обуцимо децу“, коју организује Социјалдемократска партија Србије. Б.Ј.


7

29. април 2011.

Савет за омладину и спорт Јединствене Србије

ЈАГОДИНА КАО УЗОР Уласком само једног члана Јединствене Србије у Скупштину града, после неких следећих избора, много би се учинило за грађане Краљева Паралелно са формирањем Градског одбора Јединствене Србије у Краљеву, децембра 2007. године формиран је и Савет за омладину и спорт. Већ две пуне године на челу Савета је Марко Радичевић. Међу неколико хиљада чланова Јединствене Србије у Краљеву, више од хиљаду су млади људи, од којих је више од две стотине изузетно активних који се одазивају на све позиве за организовање акција. Рад Савета за омладину и спорт интензивира се током летњих месеци, а само прошле године је више од две хиљаде младих Краљевчана провело по један дан у јагодинском аквапарку. Поред тога, посетили су Музеј воштаних фигура и зоолошки врт. За све је био обезбеђен бесплатан превоз и ручак у Јагодини. Непосредно после земљотреса млади волонтери Јединствене Србије помагали су у отклањању последица првенствено својим члановима, али и другим грађанима Краљева. И пет месеци после земљотреса одазивају се на позив чланова странке којима је потребна помоћ. У други план стављају организацију спортских такмичења и дељење пропагандног материјала идући од куће до куће. Скоро две године у сарадњи са Саветом пензионера Јединствене Србије обилазе болесне, старе и заборављене суграђане и уручују им пригодне поклоне. Осим тога, увек су им на располагању када је потребно извршити уплате за комуналије, купити лекове или одвести код лекара. Такви суграђани увек могу да се јаве омладинцима Јединствене Србије и врло брзо добију помоћ. Сто најугроженијих краљевачких породица је после земљотреса добило помоћ у вредности од по десет хиљада динара на основу критеријума које је проверавала посебна комисија. Месни одбори су на терену обилазили грађане и правили спискове, чијим проверавањем су утврђивани приоритети. Од 220 поро-

дица колико се нашло на списку, само 100 је добило помоћ. Млади Јединствене Србије, као чланови странке која не партиципира у локалној власти, настоје да од својих вршњака добију поверење, како би бар део онога што је обезбедила локална власт у Јагодини било примењено и у Краљеву. - Млади у Јагодини чим заврше средњу школу могу да се запосле. Њихова локална самоуправа даје инвеститорима бесплатно земљиште за изградњу привредних објеката, под условом да по једном хектару добијене површине запосле 24 нова радника. Ове године локална самоуправа у Јагодини треба да отвори 800 радних места и запосли исто толико првенствено младих људи. Подсећам да у Краљеву, према неким подацима, има преко 20 хиљада незапослених. По ступању у брак, један од брачних другова који није запослен одмах добија посао. У Краљеву постоји Машински факултет, иако је машинска индустрија готово замрла, па доста младих одлази у Београд и друге градове. Неки одлазе и у Јагодину на студије, јер су услови живота повољнији него у Београду. Краљево, иако три пута већи град од Јагодине, нема факултет који образује кадрове за локалну привреду – каже Марко Радичевић. На следећим изборима за органе локалне самоуправе, ако Јединствена Србија уђе у власт, спровођење само дела овог програма много би значило за побољшање положаја становништва. Контакти са представницима омладине осталих политичких групација постоје, али конкретне сарадње још нема. Две групације странака позиције и опозиције утицале су и на формирање две групације омладине, па је тешко остварива сарадња једне опозиционе и једне партије на власти. - Надамо се да ће доћи време када то неће бити тако. Иницијатори смо идеје да се Дом војске претвори у Дом омладине,

да се формира неки клуб младих, кад већ немемо халу спортова и неке значајније спортске манифестације. Јагодина има олимпијски базен, фудбалски стадион, картинг стазу. Свако село има спортске терене за фудбал, одбојку, кошарку, а ми немамо ни у центру града. Поред тога, села имају и домове културе са свим што је потребно за организацију породичних славља и скупова, што мештани могу да користе без надокнаде – каже Радичевић и као највећи проблем младих истиче назапосленост. Свршени средњошколци, људи са факултетима па чак и доктори наука раде на пијацама и у дрвној индустрији. Верује да би свака странка која дође на власт требало да пронађе начин за отварање нових радних места. Пропуштена је прилика да се, као помоћ Краљеву после земљотреса, доведу у град инвеститори и отворе нова радна места по угледу на Јагодину давањем земљишта за изградњу производних објеката. - Краљево је мали град и сви се ми знамо. Сви млади који су ангажовани у странкама добили су посао. Мислим да је и до 90 посто младих учлањено у странке због неког радног места и помоћи, а не идеологије или нечег трећег. Јагодина нам је ипак узор. Чак и Врњачка Бања има у власти представнике Јединствене Србије који спроводе програм странке. Све труднице добијају по 12 хиљада динара до порођаја. Један од добрих примера за спречавање беле куге је да четврто и свако наредно дете у породици добија 200 евра месечно до пунолетства. Све то обезбеђује се домаћинским пословањем. Буџет Јагодине је три пута мањи од буџета града Краљева. При одлучивању опозиција подржава

Марко Радичевић предлоге владајуће већине уколико су у интересу грађана. И опозиција и позиција гласају за тачке дневног реда које су од користи за народ – каже Марко Радичевић. Јагодина као еталон домаћинског пословања дубоко је у свести сваког члана Јединствене Србије. Тешка ситуација у Краљеву још више доприноси веровању да би се многи проблеми решили уколико би се прихватио овај модел. Марко наводи пример свршених ученика свих основних школа у Јагодини који после мале матуре одлазе на летовање о трошку града. Студенти су путовали у Беч, пензионери у Грчку, пољопривредни произвођачи у Француску. - Када ми дођемо на власт и када се домаћински буде располагалао са средствима градског буџета, применићемо сличан модел у Краљеву. Верујем да се сада не ради тако, чим влада толика незапосленост, толико омладине нама посла, а велики број фирми је затворен. Да би потврдио истинитост свега што је рекао, Марко позива све младе да пођу заједно у Јагодину и увере се шта је тамо ура-

ђено за само неколико година, откако Јединствена Србија има већину у градском парламенту, да послушају људе који су нешто постигли у раду и позитивна искуства примене у својој средини. - Не може цела Србија да буде као Јагодина, али део онога што је тамо урађено може да буде реализовано у сваком другом граду. Не треба Краљеву ни зоолошки врт, ни аквапарк, ни Музеј воштаних фигура, али треба да има места где млади могу да се запосле и да раде да би могли да размишљају о формирању породице. Ово нису приче. Имамо где то да видимо.Треба само да пренесемо и применимо у нашој средини. Службени аутомобили у Јагодини се користе за превоз болесних до здравствених установа у Београду и Крагујевцу, а једног дана у месецу Драган Марковић Палма прима грађане Јагодине на разговор. Долазе сви који имају неки проблем и ту добију помоћ. Одлазили су чак и појединци из Краљева, уз наше посредовање, да траже помоћ од Палме. Отишла је жена којој је био потребан апарат за инхалацију. Дошла је у Градски одбор Јединствене Србије у Краљеву, одакле јој је саветовано да се обрати Драгану Марковићу Палми у време редовног сусрета са грађанима. Примили су је, имали разумевања за проблем и купили потребан апарат. Помажемо и свима који нам се обрате у вези са уписом на јагодинске факултете. Ако и један наш члан као одборник уђе у Скупштину града верујемо да ће много моћи да уради за Краљево – каже Марко Радичевић, председник Савета за омладину и спорт Градског одбора Јединствене Србије у Краљеву. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


8

29. април 2011.

Две године Покрета социјалиста у Краљеву

ЈЕДИНА ПАРТИЈА ЛЕВИЦЕ

Градски одбор Покрета социјалиста обележио свечаном академијом у Мултимедијалном центру „Кварт“ две године постојања и рада Формиран 21. априла 2009. године са врло малим бројем људи, прерастао је у странку иза које стоји читава армија чланова и симпатизера. Током протекле две године је, по великом броју организованих акција, постао препознатљива странка на политичкој сцени Краљева. Покрет социјалиста растао је током две године које су прошле у озбиљном раду и борби, као једина партија левице, како у Републици тако и у Краљеву. Не постоји друга партија левице нити организација која је своју суштину и разлог свог постојања пронашла у само једној речи – борба. То је борба за радничка права, за људе који живе од свог рада, борба за све који сматрају да Србија мора да буде праведнија, поштенија, истинитија и вреднија, да буде другачија, боља Србија. - Веома сам поносан на

Градски одбор у Краљеву, јер знам да оном количином новца и медија којим располажемо нико други не би могао да уради ово што су урадили Радоје Томашевић и људи у Краљеву. Ми смо политичка партија левице која иза себе нема ниједног тајкуна, која иза себе нема ниједног великог заштитника, политичка партија која успева да опстане и да се позиционира као јасна алтернатива постојећој власти без иједног билборда, без иједног ТВ спота, без иједне сумњиве радње. Код нас још увек важи оно правило да има места за све, али нема места за свакога. И даље ћемо водити рачуна да не примамо сваког у Покрет со-

цијалиста. Водићемо рачуна о лицима и људима који стоје испод наше честите црвене заставе – рекао је Александар Вулин, председник Покрета социјалиста. Као део опозиционе коали-

ције коју предводи Српска напредна странка, учествовао је у свим опозиционим активностима и окупљањима, а наставиће то да ради и убудуће. - Ништа није готово, ништа се није завршило, 16. априла

Србија није добила изборе, али је добила наду да постоје политичари који ће жртвовати радије себе него свој народ. Нисмо добили изборе, али ћемо наставити да се боримо за њих. Јако је важно кад ће бити избори, јако је важно да не продају „Телеком“, да не распродају и не задуже нас још више ових пар месеци колико им је остало да владају – рекао је Вулин и нагласио да ће његова странка учествовати у сваком облику незадовољства које буду изражавали грађани Србије. - То радимо и кроз коалицију, а и самостално. Очекујте да нас видите и у Краљеву кад год то буде потребно – рекао је Александар Вулин. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА Низом активности припадници Равногорског покрета ове године обележавају седамдесету годишњицу формирања Друге жичке бригаде Равногорски покрет je нестраначкa, по идеологији монар х и с т и ч ко - в е л и ко с р п с к а организација, отворена за све људе који слично мисле без обзира којој политичкој опцији припадају. У Краљеву има више од три стотине чланова старих између шеснаест и осамдесет година. - Чине га углавном разочарани чланови Српског покрета обнове незадовољни антинационалном политиком Вука Драшковића, дезавуисањем у медијима српских хероја Радована Караџића и Ратка Младића, као и приближавању евроунијатској опцији – каже Иван Нешковић, портпарол краљевачког Општинског одбора. Општински одбор Равногорског покрета у Краљеву припада Уједињеном равногорском покрету Србије, Црне Горе и Републике Српске. На последњој

седници одржаној у Обрви извршена је блага реконструкција Општинског одбора, а за следећу се планира избор новог руководства. Равногорци се састају сваке године на дан хапшења генерала Драже Михајловића у манастиру Добрун у близини Вишеграда, али и на Мањачи у Републици Српској, као и на Равној Гори. - Везани смо за традицију српског народа, очување његових културних вредности, а активности су углавном усмерене на обележавање многих стратишта српског народа која су и после седамдесет година необележена. Страдали заслужују да та места буду достојанствено обележена. Политичким средствима боримо се против актуелног неокомунистичког режима. Имамо свој лист „Глас четника“, а делујемо усменим

пропагандним активностима преко својих чланова и симпатизера – каже Нешковић. У току ове године краљевачки одбор планира изградњу спомен-дома на брду Клик, изнад цркве у Цветкама, где је 6. септембра 1941. године, на рођендан краља Петра, формирана Друга жичка бригада капетана Милорада Васића. Сваког првог викенда у септембру на Клику се одржава сабор на коме се окупљају чланови и симпатизери Равногорског покрета. По изградњи дома планирана је изградња мале цркве, капелице и пет спомен-биста, капетану Милораду Васићу, жандармеријском капетану Сими Узелцу, команданту јеличких четничких одреда Предрагу Раковићу, капетанима Лазаревићу и Јовану Дероку. Већ за осми мај планира се одлазак на Равну гору, где ће

Иван Нешковић бити обележена слава Уједињеног равногорског покрета којој ће присуствовати велики број чланова и симпатизера. - У наредном периоду планирамо да организујемо неколико књижевних вечери. На првој ће бити представљен нови

роман Момира Крсмановића, триптих о голготи и страдањима Срба у источној Босни и Херцеговини – каже Нешковић. Припадници покрета реагују на сва збивања у земљи и оштро осуђују хапшење Божидара Вучуревића за кога тврде да је крив само зато „што је бранио свој народ, свој град и српску Херцеговину“. Активно су учествовали у пружању помоћи угроженим Србима на Косову и Метохији и спречавању одржавања Параде поноса у Београду са образложењем „да нас подржавањем оваквих манифестација режим враћа у време Нерона и Калигуле када су одржаване оргије на римским дворовима, што потомци светог Саве не заслужују и не одобравају“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


9

29. април 2011.

У ишчекивању ослобађања др Војислава Шешеља

РЕАЛАН ОПТИМИЗАМ

Српски радикали са великим нестрпљењем очекују 4. мај, дан када би Хашки трибунал требало да донесе одлуку о престанку процеса који се води против Војиславa Шешељa, зато што тужилаштво није успело да докаже његову кривицу Радикали свој оптимизам заснивају на чињеници да су оптужбе које се Шешељу стављају на терет већ биле предмет разматрања у десетинама правоснажно окончаних предмета у Хашком трибуналу и ни у једном случају нису доказане. Правоснажно је одлучено да је сведочење великог броја сведока непоуздано, а против 44 сведока је и сам Шешељ покренуо кривични поступак због давања лажних исказа. У оквиру унакрсног испитивања искористио је писане изјаве великог броја сведока који су у судници рекли да делови неких њихових изјава нису њихове изјаве. Поједини сведоци су петнаестак година касније допуњавали своје изјаве и помињали Шешеља и његове добровољце. - Када се све то узме у обзир онда се поставља питање шта тражи Војислав Шешељ у Хашком трибуналу – каже Зоран Красић, шеф правног тима за одбрану наводећи да су читав процес оптерећивали фалсификати докумената и лажни сведоци, а да су за подизање оптужнице постојали политички, а не правни разлози. Објашњава то чињеницом да је током 2002. године било неколико изборних кругова за избор председника Републике Србије, а у сваком је Шешељ повећавао број гласова. Из страха да би радикали могли да преузму власт и одустану од „европског пута“, требало је склонити са политичке сцене др Војислава Шешеља. - Наравно, тај посао нису завршили, нити ће да га заврше, нити тај посао може да се заврши када је у питању Европска унија. Остало је за сва времена жигосано да је досманлијска власт практично писала оптужницу против Војислава Шешеља и то је опште познато. Одавно они у Хагу не знају како да заврше процес, а одавде иду молбе да га задрже док се не заврше још једни избори. У међувремену, добиће неко стратешко време да заврше још

један посао – каже Красић. У току 2007. саслушан је само један, а 2008. године 61 сведок, током следеће две још по девет сведока суда. Зато су настојали да се Шешељу додели бранилац како би, по Красићу, искористили још неке лажне сведоке. Упоредо, требало би радити на разбијању Српске радикалне странке. - Војислављев предмет је поприлично добро урађен још одавно. На челу тима за одбрану налази се сам Шешељ, а ми радимо по његовом налогу. Обезбеђујемо оно што сматра да је потребно за одбрану и трудимо се да то буде најквалитетније – каже Красић и тврди да је Србији потребан Шешељ као симбол свих жеља, хтења и надања, који је у Хагу показао како се воли свој народ. Током изношења аргументације у марту говорио је о неправдама и осмишљеном систему како треба Србима напаковати одговорност и кривицу за све. - Требало је да се брани само од фалсификата и лажних сведока што, на први поглед, делује једноставно. Суђење је показало да то није тако једноставан процес. Ја му често кажем пустили би они тебе, али нећеш ти њих. Војислав Шешељ је постао тужилац. Он води поступак против Хашког тужилаштва и против лажних сведока. У његову храброст никада нико није сумњао и нема потребе да сумња. Има још ствари које су светски рекорд и светско чудо. Војислављев судски предмет ће морати да се изучава на свим правним факултетима зато што је то својеврсна збирка свих могућих кршења људских и процесних права. Не постоји ниједан предмет у коме се налази читава лепеза права која су прекршена, са конкретним доказима. Његов предмет ће да се изучава зато што је било најдуже суђење пред неким међународним судом. Слични процеси трају обично до две, а овде смо ушли у девету годину. Биће запамћен

Зоран Красић и по томе што је и тужилац морао да сведочи. Због сумње да се радило о нелегалном узимању изјаве од једног сведока судско веће је наложило да тужилац дође у судницу и објасни све. У покушају да избегне сведочење, под претњом хапшења, признао је све. Овај предмет је јединствен и по томе што је, када је тужилаштво истрошило време за изношење доказа, Судско веће, да би помогло тужилаштву, позвало свог сведока. Сведок суда је дошао да сведочи, а Судско веће предложило да сведочи под заштитом. Сведок је одбио и тражио да сведочи јавно. Инсистирао је да сведочи и кад је суд одустао од свог захтева, а после паузе полиција је готово изнела сведока из суднице, што говори какав је то суд – наводи Красић. Много тога је током свих ових година представљало преседан у једном судском процесу. Војислав Шешељ је једини оптужени који је седам месеци у континуитету, а каније још два месеца, имао забрану комуникације са спољним светом са образложењем да може да утиче на резултате избора. Забрана је продужавана, објашњава Красић, са изговором да може да утиче на избор нове владе, потом зато што његова странка има кандидата за председника републике, а онда и зато што ће

кандидат Српске радикалне странке ићи у други круг председничких избора. - Они су знали пре него људи у Србији да ће бити у другом кругу. То су чисти политички разлози. Човек који је лишен слободе лишен је слободе кретања, има нека ограничења у погледу поступка, а ускраћена му је могућност договора око бекства. За све друге ствари он је апсолутно слободан човек. Биће забележено и да је три пута покушано убиство Војислава Шешеља. Први пут са штрајком глађу, други пут са проблемима око јетре и трећи пут тахикардијом. Ми смо на адекватан начин реаговали, обавестили јавност и дали неки допринос да се укаже на то – каже Красић. Знатан допринос читавом процесу дали су и грађани Србије који су били приморани да петицијом изврше притисак како би се омогућили телевизијски преноси суђења. Тако је отворена могућност да широка јавност заузме исправнији став о току целог судског поступка. И сам др Војислав Шешељ је у више наврата наводио да је за њега најважнији суд јавности. Зоран Красић верује да је др Војислав Шешељ обезбедио „да буде неизоставно градиво из области историје, а и права“. Тврди да је велики оптими-

ста по питању исхода судског поступка. - Мој оптимизам се не заснива на пукој жељи да председник и пријатељ што пре дође на слободу. Не могу ни да помислим да може нешто да му се стави на терет. Уосталом, сви у земљи питају кад долази. Не видим начин како може некоме да се забрани да се бави политиком. Ја не могу другачије да га замислим него као активног политичара, а у зависности од изборне воље грађана и државног функционера на високом нивоу. То му по природи ствари припада и то је добро за Србију, јер имате политичара у кога можете бити апсолутно сигурни да ниједног тренутка неће да угрози виталне интересе своје државе и свог народа – каже Красић наводећи да је први сведок тужилаштва најављен као вештак, крунски сведок и експерт за говор мржње. На самом суђењу негирао је навод да је експерт за говор мржње и потврдио да је експерт за пропагандне теме, по професији дипломирани физичар и почасни професор социологије. - Војислав му је поставио девет питања, а свако је била преформулисана тачка оптужнице. Човек је на све одговорио негативно и предмет је још тада био готов. Доказима је довео у питање и сведочење другог сведока. Судијама није било јасно да ли је то што говори сведок стварно тако или је у питању нешто друго, па су одлучиле да обавежу тужилаштво да у што краћем року провере све што је рекао Шешељ. После два месеца добили су податке који су истоветни подацима које је Шешељ објавио у својој књизи. Мало људи је у прилици да се њихова свака реч вага, посматра, скенира – каже Зоран Красић наводећи да је политика Српске радикалне странке еталон за један систем вредности. То је идеологија, каже он, која нема ниједну трунку која је доводи у питање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


10

29. април 2011.

Др Милан Матијевић: Краљевачке кафане (9)

СЛАДАК ЖИВОТ У КАФАНАМА Почетком XX века Краљево се убрзано развија као значајна рас крсница путних праваца у југозападној Србији. Убрзано се развијају занатство и трговина. У Краљеву се организују вашари три пута годишње који трају по три дана и постају надалеко чувени по избору робе, стоке и пољопривредних производа. Кроз Краљево пролази велики број људи. Један број краљевачких кафеџија искористио је развој вароши и организовао јавне куће у кафанама. Тако најстарији занат на свету није мимоишао ни ову варош. У време када се саобраћај претежно одвијао запрежним колима, веома прометна улица била је она која је из правца крагујевачког друма водила ка Ибарском мосту. У овој улици било је неколико механа пред којима су застајали шпедитери, фија кери и рабаџије. У њима су кафеџије држале по неколико жена које су се нашле путницима „на услузи“. Посебно позната по томе била је механа „Русија“.У такве кафане ретко су навраћали мештани због личног чаршијског угледа, па се углавном „љубав продавала“ пролазницима. Када је 1910. године пуштена у саобраћај железничка пруга узаног колосека од Крушевца до Краљева, изграђена је на периферији вароши железничка станица. Око станице се граде сиротињске куће збијене једна уз другу у блатњавим сокацима. У овом делу приградског насеља отварају се нове кафане. Неке од њих „држе женске“. Путници који су силазили са воза „Ћире“ свраћали су у оближње кафане да се окрепе и виде „леп свет“. Са интензивнијим развојем саобраћаја растао је број новоотворених кафана „које су држале женске“. Због већег броја јавних кућа овај део варошке периферије назван је „Пицмала“. Од 8 кафаница у „Пицмали“, свака друга се бавила овим послом без дозволе. Од 1933. године у „Пицмали“ је била позната јавна кућа у кафани „Брегеј“, коју је држао Илија Радовановић. Ова кафана је названа по моделу авиона који је израђиван у краљевачкој фабрици авиона. После ослобођења у Првом светском рату у Краљеву се граде индустријски објекти: Железничка радионица за поправку локомотива и израду вагона и Фабрика авиона. Када је 1929. године пуштена у пробни саобраћај пруга Крагујевац-Кра-

љево изграђена је на новој добиле ново лекарско локцији железничка стауверење, што је значило ница, на којој се и данас нада су могле даље да се лази. Од 1931. године баве својим занатом. Краљево се пругом повезује Власник јавне куће са Рашком и даље са Косовморао је да сваку анимирском Митровицом. Саобрадаму пријави Среском наћај се у овом периду челству и за сваку је интензивно развија. У то добијао здравствени карвреме, око нове станице тон. Тридесетих година отварају се нове кафане „које прошлог века срески држе женске“. Једну од таклекар у Краљеву је био вих кафана држао је ЖиМихајло Младеновић. војин Ерић, пореклом Пријатељи су се често Шапчанин. шалили на његов рачун У близини нове железговорећи како је од лепоничке станице отворено је тица ноћи зарадио силне неколико нових кафана, у паре. којима су биле јавне куће. „Женске“ које су Најпознатије међу њима биле регистроване могле биле су у улици Обилићевој су слободно да седе у ка„Железничка касина“ код фани са гостима. Оне су Црног Радована, кафана правиле друштво муште„Краљевић Марко“ Марка рији у кафани где су сркуВасиље-вића. У улици Хаџитале офарбану водицу Милентијевој (данашња или чај уместо тада моАнимир-даме из кафане „Брегеј“са музичким улица Димитрија Туцовића): дерних пића ликера или инструментима и газдарицом Агицом кафана „Јадран“ Милована вермута, које су плаћали Ерчевића, кафана „Уђи бато“ Мило- Представљале су се као певачице. као скупоцено пиће. Након што навана Јовановића. У време пред други Многе од њих нико није познавао. прави „добар пазар“ газди у кафани, светски рат у Краљеву је био познат Чак им се нису знала ни имена, већ анимир-дама води муштерију у своју куплер-мајстор Илија Радовановић. надимци. собу. Приход „од услуге“ пола је Тридесетих година прошлог припадао газди, а пола анимир-дами. Он је од 1930. године држао јавну кућу у кафани „Ибар“ у улици века популарни су били женски ор- Од своје половине прихода анимирВојводе Путника број 38. Од 1933. кестри, или како су се називали дама је сносила трошкове исхране и године отвара јавну кућу у кафани „Дамен капеле“. Уз музичарке из становања. „Брегеј“ у „Пицмали“ (данашња До- „Дамен капеле“ било је дама које су Међутим, било је изигравање ситејева улица), а од 1939. отвара пратиле, које су тражиле запослење прописа, јер су кафеџије држале нејавну кућу у новосаграђеној соп- као певачице. У ствари, њих је шеф пријављене анимир даме. Полиственој кафани „Солун“ у Хаџи-Ми- оркестра водио и служиле су као цијски писар са жандаром долазио је лентијевој улици (данашња улица “анимир-даме“, које су у договору сваке вечери у контролу и ако би заДимитрија Туцовића). Све ове ка- са власником јавне куће остајале да текао неку непријављену „женску“, фане радиле су без прекида, и дању и раде и дуже од оркестра. Газда је онда је власник кафане плаћао подржао по неколико анимир-дама. приличну новчану казну. ноћу. Јавних кућа било је и у центру Биле су лепе и одевале се модерно. Војницима, подофицирима и официвароши. Од 1935. године радила је Краљевачки трговци су се хвалили рима била је забрањена посета јавјавна кућа у кафани „Јеленац“ Влаје да су анимир-даме биле одличне ним кућама. Прича се да су се неки Тировића (улица Милоша Великог). муштерије. Одевале су се по послед- војници и подофицири пресвлачили Многи су ову кафану називали њој моди, куповале најмодернију у цивилно одело и кришом посећи„Америка“ због тога што је њу Влајо робу и увек остављале богат бакшиш вали ове кафане. отворио после повратка са рада из трговцима. Краљевачке јавне куће имале су Зна се да се један број анимир- бројну клијентелу, нарочито петком, Бразила. У дворишту кафане изградио је посебне станове у којима су дама удао у Краљеву за угледне ка- суботом и недељом. Неке су јавне становале жене из јавне куће, или феџије, занатлије и трговце. куће бирале клијентелу по понаАнимир-даме су морале да шању, одевању и „буђеларима“. како су се финије називале „анимиримају лекарска уверења о здравстведаме“. Радници су посећивали јевтиЈавних кућа било је и у старој ном стању. Многе су долазиле у Кра- није јавне куће по периферији и око чаршији, у кафанама „Женева“ и љево да траже посао „са тазе железничке станице. Самци који су уверењима“ издатим од Лекарске ко- радили у Краљеву први зарађени „Драгачево“. Анимир-даме које су радиле у море у Београду, којима су докази- новац од плате остављали су у јавкраљевачким јавним кућама, нису вале да су „полно здраве“. Уколико ним кућама. Суботом су у варош стибиле из Краљева. Долазиле су са остану дуже „да раде“ у Краљеву, у зали шумски радници са Гоча, стране, највише из прека, Срема, одређене дане, морале су да се јаве Жељина и Троглава где су радили на Славоније, Мађарске и Приморја. среском лекару на преглед и да би сечи шума, и проводили ноћи од

некој од јавних кућа поред железничке станице. У време пред Други светски рат , у зависности „од угледа“ јавне куће, тарифа за проведену ноћ „са женском“ кретала се од 10 до 30 динара, од чега је половина припадала газди, а остатак „анимир-дами“. Међу клијентелом краљевачких јавних кућа било је посетилаца свих узраста и занимања. Младићи су посећивали кафане где је тарифа била нижа, а отменија господа и трговачки путници посећивали су јавне куће у центру вароши и били су спремни да више плате „услугу анимир-даме“. Младићи који су посећивали јавне куће хвалили су се коју су кафану посетили и у којој кафани је дошла „нова женска“. Старија господа, иако су посећивали ове кафане никада о томе нису причали, држали су то у строгој тајности. У чаршији су честа тема разговора била господа која су кришом одлазила у јавне куће. За домаћице је била срамота да се чује да им мужеви пролазе поред ових кафана. Неке љубоморне супруге су биле толико строге да су забрањивале својим мужевима да пролазе улицама у којима су се налазиле јавне куће. Било је случајева да су неки младићи због посета овим кафанама изгубили прилику за добру женидбу девојкама из имућнијих кућа. Због тога се многи младићи нису ни усуђивали да завире у ове кафане. Неки Краљевчани су се сналазили тако што су суботом и недељом, под изговором за комшилук, ишли на излете и на фудбалске утакмице и коњске трке у Чачак, Крагујевац, Крушевац и Врњачку Бању, а уствари тамо су посећивали јавне куће. У овим данима, долазиле су комшије из суседних вароши, под истим изговором, а у ствари долазили су у посету краљевачким јавним кућама. Прича се, да се у Краљеву недељом на сваком ћошку виђао велики број господе која нису била из Краљева. У већини јавних кућа, за оно време био је солидан комфор, кревети са душецима и собе са црвеним завесама. Јавне куће у краљевачким кафанама радиле су до окупације Краљева 1941. године. После ослобођења Краљева 29. новембра 1944. године, није био дозвољен рад јавних кућа у краљевачким кафанама.


11

29. април 2011.

Почело снимање ТВ серије „Војна академија“

БОЉА ГЕНЕРАЦИЈА ОФИЦИРА Почетку снимања присуствовао Драган Шутановац, министар одбране

На Војној академији у Београду почело је снимање телевизијске серије "Војна академија" по сценарију Гордана Михића и у режији Дејана Зечевића, која приказује са чим се све суочавају кадети током наставног процеса, новим начином живота, друштвом, новим погледом на свет. Почетку снимања серије претходиле су вишемесечне припреме, изјавио је Михић, наводећи да је у почетку мислио да неће успети у овом пријекту, јер је мало знао о војсци. - Неколико месеци долазио сам свакодневно на академију, разговарао са кадетима, старешинама, помоћним особљем, да се упознам са сваким кутком ове академије - објаснио је Михић. Главна улога поверена је Радовану Вујовићу који у серији глуми Риса, будућег пилота, који је одрастао у хранитељској породици. Чврст, снажан у школи и ван ње, нема препрека ни напора који не може да савлада. Служи

свима као узор. Има своју тајну због које уме понекад да буде груб и суров. Министар одбране Драган Шутановац рекао је приликом сусрета са глумцима и осталим члановима екипе да ће ова серија задовољити све оне који воле војску и размишљају да упишу академију. - Ово је пројекат који подржава Министарство одбране и Војска Србије, а он треба да на сликовит начин прикаже како данас живе и раде кадети Војске

Србије - нагласио је Шутановац и подсетио да је више од 1.300 кандидата конкурисало за 180 места на Војној академији. - Убеђен сам да ниједан факултет у Србији неће имати јачу и оштрију конкуренцију. То значи да ћемо имати још боље генерације младих официра у наредним годинама - закључио је Шутановац. Емитовање 16 једночасовних епизода планирано је на јесен на Првом програму Радиотелевизије Србије.

Министарство унутрашњих послова

ОТВОРЕНО ЗА СВЕ

Ивица Дачић уручио Роз Абот Мирембе Јосиа Бугарчић из Уганде решење за рад у Министарству унутрашњих послова Министарство унутрашњих послова Србије отворено је за све своје држављане, без обзира на порекло и националну припадност, изјавио је министар унутрашњих послова Ивица Дачић, који је решење за рад у том Министарству уручио Роз Абот Мирембе Јосиа Бугарчић из Уганде. Роз, или Ружа како су је многу прозвали, има српско држављанство и до сада је радила у Министарству пољопривреде, а од данас ради у сектору финансија, људских ресурса и заједничких послова Одељења за управљање пројектима финансираним из фондова Европске уније при Министарству унутрашњих послова. - У Србију долази све више људи из света. Срби су увек били познати по гостопримљивости - нагласио је Дачић. Роз је у Србији већ 15 го-

Из Полицијске управе Краљево

ПРЕПОЛОВЉЕН БРОЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 18. до 24. априла ове године показује да je број регистрованих кривичних дела скоро преполовљен. Колико год да радује податак да је број кривичних дела преполовљен, толико брине чињеница да је учинак на откривању починилаца веома скроман. Од четрнаест кривичних дела, два се сврставају у област привредног, а чак шест пута више у област општег криминала. Само три извршиоца ових дела познати су органима Полицијске управе Краљево који за осталих једана-

ест интензивно трагају. Седам туча биле су повод за нарушавање јавног реда и мира. Област безбедности саобраћаја карактерише осам саобраћајних незгода са повређеним лицима и шест у којима је причињена само материјална штета. Две особе су тешко повређене, шест лакше, а укупна материјална штета процењена на 313 хиљада динара. Област безбедности саобраћаја карактерише и готово стандардних 283 прекршаја. У два пожара причињена је материјална штета од 66 хиљада динара. Т.Р.

УКРАДЕНИ МИЛИОНИ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА Јапанска компанија „Сони“ саопштила је да су хакери напали мрежу „Плејстејшн“ и украли личне податке више десетина милиона корисника. У вероватно највећој интернет крађи икада, за сада непознати хакери успели су да се докопају личних података скоро 70 милиона људи, па сада имају њихова имена, адресе, датуме рођења и лозинке. Због тога је „Плејстејшн“ свим својим корисницима послао мејл у коме се наводи да

компанија верује да је неовлашћена особа добила личне информације које су им уступили. Најгоре је, међутим, што је „Сони“ саопштио да је могуће да су украдени и подаци о кредитним картицама свих корисника. - Иако за то још нема доказа, не можемо да искључимо могућност да су украдени и подаци о кредитним картицама - обавестио је „Плејстејшн“ своје кориснике и упозорио их да чешће него иначе контролишу своје рачуне у банкама. ФоНет

МУП ИСПИТУЈЕ НАЧИН ПРАЊА НОВЦА

дина, а са супругом који је пореклом из Гуче, има троје деце Николу, Марију и Александру. - Надам се да ћу испунити сва очекивања на новом послу и допринети процесу европских интеграција Србије - рекла је Бугарчићева. Са супругом се упознала у Холандији током једног курса.

У почетку је са људима комуницирала на разне начине, "рукама и ногама", али је веома брзо научила српски језик и како је истакла, заједно са децом, учи и падеже. Најтеже подноси зиму и хладне дане, али се полако навикава и на то, рекла је Роз Бугарчић. ФоНет

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић изјавио је да хапшење Зорана Ћопића у Републици Српској и претрес објеката и фирми које су у његовом власништву представља наставак активности које Србија чини да би расветлила начин "прања новца" стеченог кријумчарењем дроге. Дачић је новинарима, после отварања конференције о безбедности саобраћаја, рекао да се, осим акције полиције Републике Српске, један део тога спроводио и у Србији, али да не може да говори о детаљима, јер читав случај воде Тужилаштво за организовани криминал и специјални тужилац.

Како је истакао Дачић, тужилаштво Србије за организовани криминал ће у сарадњи са тужилаштвом и полицијом Републике Српске саопштити детаље целе акције. Ћопић је сарадник Дарка Шарића осумњиченог да је организовао шверц више тона кокаина из Јужне Америке у Европу, а у процесу приватизације купио је бројне фирме у Србији и Републици Српској. Дачић је рекао да полиција Србије жели да расветли све околности деловања група које су новац зарађен шверцом дроге и другим криминалним активностима убацили у легалне токове. ФоНет


12

29. април 2011.

На месту срушене куће површине 600 квадрата никле две монтажне

БАРАКА УМЕСТО КУЋЕ - Владимир Андрић и његов синовац Небојша уселили су се у нове монтажне куће. - Свечаност приређена у Сирчи прилика је за подсећање на новембар прошле године Поморавско село Сирча на левој обали Западне Мораве протеже се од границе са Опланићима, где се налазе основна школа и црква, дуж пута, све до Шумарица и Камиџорског моста на регионалном путу КраљевоКрагујевац. Негде на средини овај пут пресеца други, који једним краком, поред бивше поште, води у брда, према надалеко познатој Сирчанској бањи. Други крак, поред фудбалског игралишта, најкраћи је пут до „Магнохрома“, у коме је био запослен велики број становника овог краја. Било је међу њима чистих пољопривредника, али и оних који су по повратку са посла одлазили на њиву. Али, било је и оних који осим посла у граду нису имали ништа више. Такав је био и Владимир Андрић, дуго запослен у Фабрици вагона која је обезбеђивала пристојну егзистенцију. Породични буџет је допуњавала супруга Ружа, запослена у Конфекцији „Рудник“. Имали су Андрићи довољно да, док су кћерке Јелена и Милица биле мале, граде кућу. Да сложна браћа кућу граде доказали су Владимир и брат Миломир. Под једним кровом, на око шест стотина квадратних метара простора живеле су три породице. Кућу са два засебна улаза, највећу у селу, почели су да граде са својим оцем још пре двадесетак година. Градили су је од чврстог и квалитетног материјала, по фазама, оним темпом који су могућности дозвољавале. Тридесет година је Владимир Андрић радио у Фабрици вагона, а све слободно време посвећивао градњи куће. Када је остао без посла, од отпремнине коју је добио саградио је два локала, за сваку кћерку по један. То је све што је остало после тридесет година рада. Новац од издавања под закуп Андрићима је добро дошао када су обоје остали без посла. А онда, 3. новембра прошле године, за само петнаестак секунди, како каже Владимир, све је нестало. Данас, када покушава да се присети свега што се деша-

вало, све више верује да је епицентар земљотреса био у Сирчи у близини његове куће. - Ја нисам имао брвнару, нисам имао шупу, имао сам кућу од тврдог материјала, сву у гвожђу. Сви који су после земљотреса долазили видели су колико је имала арматуре – каже и присећа се тешких тренутака. Било је, каже, много грозно. Искочио је из кревета, тешком муком отворио двоја врата како би укућанима помогао да што пре изађу из куће која се увијала под утицајем стихије.Свуда је било упредања, завијања, срче, лома, а нестало је и светла. Да га је неко у том тренутку питао како се зове, тешко да би се сетио. Мислио је само на децу. Нешто чудно се те ноћи дешавало у Сирчи. Док су неке куће претрпеле таква оштећења да су врло брзо морале бити срушене, било је оних које се нису ни затресле. Људи који су живели у њима и имали чврст сан готово да нису ништа ни осетили. - Гађао је као неки рак, парцијално –каже Владимир. Тек када се разданило видео је да је у кући све поломљено. Од црепа није остало ништа, купатила су уништена, каде поломљене. Бојлери попадали, поломили каде и шоље. Попадали су и сви висећи кухињски елементи. - После првог дана ништа нисам знао. Четири месеца сам спавао у шатору, чак и у току зиме. Заледи ми се нос од мраза. Привикао сам се на њега, па ми мало и недостаје, јер сам у њему нашао неки мир. Све то време остали чланови породице били су смештени у Матарушкој Бањи. Први је после земљотреса до Андрића дошао новинар Милан Глишовић. Одмах затим председник месне заједнице, па градоначелник. Све што су имали Андрићи су уложили у кућу и она два локала. Сада су и њих морали да руше. Владимир је помишљао и на најгоре. Деца су завршила школе, а немају запослење.

- Све нас је ово што се дешавало толико погодило да се многих ствари и не сећамо. Килажа нам је пала, а жена готово да нема више од 40 кила. Сви смо још ошамућени. Кад наиђе камион учини нам се да је земљотрес. Ја се не плашим, али ми је највише због њих. Мој живот је прошао – каже Владимир. Изградња куће започела је у најгоре време, усред зиме, по мразу. Није то добро, али на то није могло да се утиче. Породице Андрић посетио је и министар Милан Марковић. Долазио је и немачки амбасадор, али и многи други. Владимиру је тешко пало сазнање да у дворишту више неће бити куће којом се поносио. Није то могло да се сакрије, па и данас верује да су га привремно склонили у Матарушку Бању док тешке машине не почну са радом. Када се вратио, булдожер је увелико уклањао оно што је годинама грађено. Свој бол Владимир је испољава кријући од осталих, тамо у башти иза куће. Није желео пред људима да кука. Кућа је срушена за дан или два. Толико брзо се све дешавало да Владимир није стигао да скине ни прозоре, ни врата, нити да искористи било шта од материјала са старе куће. Све је одвежено негде и бачено. - Морали смо што пре да рушимо. Да сам продао онај камен што су ми узели, могао бих да направим две куће. Све је бачено и нико није ништа искористио. Постојала је добра воља да се што пре сруши како би почела изградња нове куће. Ја моју кућу још сањам. Грађена је од скупоценог камена, тако да сам могао три друге куће да направим од класичног материјала за исте паре. Свака част овим људима, али ово су бараке – каже он. На рашчишћавању терена помагали су припадници жандармерије, војске, полиције. Зато је Владимир, када се уселио у нову кућу, на скромну свечаност позвао све људе који су му помогли. У дворишту Андрића су две куће, једна за Владимира и његову породицу, друга за синовца

Небојшу. Потпуно су исте и имају по 77 квадрата. Сада после толико година не може а да не упути речи замерке сељачком менталитету. - Сељак само хоће да направи више од комшије, да направи што већу кућу да види комшија. Грешио сам. Нисам могао децу да запослим јер ми је требало пара. Нисам их послао на факултет јер сам правио кућу. Све сам уложио у кућу и требало би деца да ме убију. Највећу грешку смо правили и отац и ја, јер смо хтели да имамо највећу кућу. Што ће мени у овој кући четири купатила – пита се и захваљује свима који су помогли, а нису били дужни да то чине. Могло је да се деси, каже, да и после толико месеци после земљотреса буде под шатором. Некада је, сећа се, био међу најјачим домаћинима у селу, а сада је на дну. Да је млађи, да су деца запослена и да га здравље служи не би се устручавао да поново почне да праву сличну оној коју је имао. Сада, после тридесет година радног стажа још није стекао услов за пензију. Нема ни земље да би могао да се бави пољопривредом. Све то утиче на то да се лоше живи, а нема навику да узима новац на зајам. - Никада нисам бирао посао. Радио сам и штедео, нисам никада ишао на море. Радио сам да би кћеркама оставио по један локал и спрат куће. Све је отишло за 16 секунди. Нисмо видели ни мора, ни Грчке, ни лепих панталона, али и деца су кажња-

вана и то ми је жао. Били су одлични ђаци, а ја нисам могао да им омогућим даље школовање – каже Владимир. У Сирчи је после земљотреса направљено доста нових, лепих монтажних кућа. Међу мештанима све више се говори да има и оних који су добили по две, три куће на другим локацијама, станове у Београду, а сад су добили и викендице. Са друге стране, има и оних којима је требало саградити куће, а нису могли да остваре право на то. Иако се уселио у нову кућу у дубини душе је, каже Владимир, остала тешка мука. - Данас ово славим, а толико сам тужан. Ипак, боље да су ми деца жива него да је остала кућа. Доживљавам ову кућу као бараку. Гледам ону серију Бајића и видим куће у Братунцу, а све ме на њих подсећа. Ону стару сам правио са мераком. Жао ми је што сам ову добио, а нисам се ознојио. Кад радим са својим знојем, то доживљавам као своје. То је оно што ме мучи као човека. Последице земљотреса Андрићи ће још дуго осећати. Сви су погођени и требаће много времена да се врате у стање какво је било пре земљотреса. Четворо незапослених у кући нешто је што још погубније делује на расположење. Кад би бар једно дете радило, било би лакше. Овако без прихода треба платити струју, воду, чистоћу, порез ... Одакле, пита Владимир Андрић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


13

29. април 2011.

Љубав професора биологије према пчеламa прерасла у породични бизнис

МЕД ЈЕ НАЈМАЊЕ СЛАДАК ПЧЕЛАРИМА Да љубав која се носи из младости према одређеној врсти делатности може у једном тренутку да постане професија и уносно занимање доказује Зоран Стојановић, професор биологије који се после дугогодишњег рада у просвети посветио гајењу пчела и производњи меда Први контакт са пчелама имао је за време студија, када је паралелно са савладавањем знања из биологије почео да развија први пчелињак. Почео је са два роја која је купио уз очеву помоћ. По завршетку студија почиње озбиљније да увећава пчелињак који нараста на двадесетак друштава. Прве кошнице су биле на плацу удаљеном седам километара од града, а сада их има на седам различитих локација, од којих је само једна на његовом имању. Остале су код пријатеља, рођака, комшија. Отац, по струци столар, од материјала који је имао и колико је могао правио је прве рамове. Зоран је започео најједноставнију деобу пчелињих заједница да би касније, када је почео сам да одгаја матице имао производ који му је олакшавао да подели пчелиње заједнице. - Боља је варијанта када поделите рој и додате одмах матицу. Почетник у великој бризи за пчелињак често прави грешке. Једна од почетничких је стално виркање у кошницу. Кад имамо посла, најмање по недељу дана не отварамо кошнице. Свако отварање је атак на њену кућу, узнемиравање и ремећење неког реда који функционише у тој заједници. Пчела тада повећава потрошњу, узнемирава се, а ремети се и грејање легла. Зоран је одувек волео пчелиње производе. Дивио се и пчели гледајући шта то ради на цвету. - Стари су ми објашњавали да она узима нектар, уноси у кућицу и тамо лагерује мед. Тај мед пчеле користе да опстану, а пчелари користе само вишак. Ми као пчелари смо упућени на пчеле и помажемо им да у што већем проценту преживе. У периодима када нема довољно хране за њих, без помоћи пчелара и прихране велики број заједница би пропао – каже Зоран. Пчелари имају доста посла у овом периоду године. Замењују старе рамове у кошницама и проширују легла.

Озбиљно бављење овим послом захтева и одређени правни статус, па је Зоран Стојановић регистровао најпре само занатску радњу, а касније и предузеће, како би могао несметано да ради. Сада је један од само три регистровна центра у Србији за селектовање и одгајивање матица. До 1990. године, када је регистровао предузеће „Пчелица Стојановић“, Зоран је имао педесет до седамдесет пчелињих друштава. Биле су то боље и продуктивније године од последњих неколико, што се приписује климатским променама. - У то време производио сам тону, до тону и по меда годишње. То је тада било много, а сада је десет тона минимум да би могли да опстанете – каже Зоран. Велики напредак у пчеларској каријери је појављивање на сајмовима. На њима се излажу производи, али и долази до нових сазнања која се употпуњују свакодневним контактима са колегама из целе земље, тако да се зна шта се дешава, који су проблеми у пчеларству, пчелињаку, на пашама, око технике... Већ 2004. године број пчелињих заједница увећао се на 300. Основни разлог за оснивање предузећа Зорану је гајење матице. То је свакодневни посао који тражи тачност од највише пар сати у периоду од априла до јула сваке године. - Хтео сам да направим напредак у пчеларској каријери и склопио сам уговор са Пољопривредним факултетом и Министарством пољопривреде. Један од мојих седам пчелињака са стотинак пчелињих заједница је у програму где се одгајају матице, које се даље користе за репродукцију. То је контролисана производња квалитетних матица. Тако се у Србији годишње про-

изведе и одгаји око 10 хиљада матица. Четири године сам извозио матице на арапско тржиште, за Јордан. Наша матица је цењена у свету, а у земљама где је дозвољено уношење других раса имамо шансу – прича Зоран. Имајући у виду ситуацију у којој се налази наше друштво последњих година, све мањи број људи налази интерес да се бави овим послом, а петнаестак пчелињих заједница су довољне за личне потребе. Када би стандард грађана био већи и када би се вршиле анализе квалитета меда и цене би биле више. Зато и каже да је економичнија производња пре много година била са 50, него данас са много више кошница. Србија је на дну лествице потрошње меда, а људи га се сете само када су болесни и када мед користе као лек. Мед је, каже Зоран, помоћно лековито средство и здрава храна која превентивно делује на многе болести. У околини Краљева углавном се производи багремов, ливадски и шумски мед. Због асортимана, пчелиња друштва се селе и на друге локације. - У последње време све више друштва селимо у Војводину, одакле као крајњи производ стиже сунцокретов мед. Упућени смо на воћаре због заједничког интереса, али неконтролисано прскање воћа у време цветања може да доведе до губитка вели-

ког броја пчела – каже Зоран и наводи да се пчеларство углавном развија у породицама које имају традицију у овој области. Од пчеларства, каже он, не може да се обогати, али без обзира на кризу може да се обезбеди добра егзистенција за породицу. Да би се неко професионално бавио пчеларством минимум је 500, али је препорука да постоји и 1000 пчелињих заједница. - Пожељно је да постоји континуитет у напредовању кроз који се стиче искуство, тако да је временом све мањи проблем пчеларити са великим бројем кошница. Прича о пољопривреди је слична причи о пчеларству. Без озбиљне подршке и контроле онога што се дешава на тржишту, у смислу обезбеђења услова за здраву конкуренцију, нема ни напретка у овој области. - Ако се изборимо да се наш народ здраво и квалитетно храни, није проблем да тај здрав производ извеземо и на нека друга тржишта. Мед из Србије се већ појављује на европском тржишту, а озбиљнији откуп се примећује у последње две, три године – каже Зоран. Мед производи за продају, познате купце и сајмове. Ове године планира да повећа производњу, па иако је приоритет домаће тржиште, да нешто и извезе. - Без подршке државе кад је

у питању уређење тржишта, контрола квалитета и подршка комплетне пољопривредне производње, нема напретка. Раније је постојала пракса да задруга која се бави гајењем сунцокрета обезбеђује превоз пчелињих друштава бесплатно, а све у циљу што бољег опрашивања биљака. Научно је потврђено да су пчеле најбољи опрашивачи, а воћари на овим просторима имају срећу да, док год имају на воћу пчеле, не морају да размишљају о инвестирању у опрашиваче. „Пчелица Стојановић“ је породична фирма и има четири запослена радника. У зимском периоду мање раде, али их са почетком цветања биљака очекује континуиран и напоран посао све до октобра, када траје сезона. Тада почиње опуштање, кратак предах преко зиме, а онда поново интензиван рад на проширивању броја пчелињих друштава и повећању производње меда и других пчелињих производа. - Тренутна цена меда на нашем тржишту од 450 динара за килограм је на доњој граници рентабилитета. Откупна велепродајна цена је 320 динара, а цене у Црној Гори и Италији су и до 10 евра. Прошла година је била скромна. Током неколико последњих година производим око пет тона меда, што је недовољно да бих могао да функционишем. Десет тона меда би било довољно да бих могао да покријем трошкове које имам као фирма. Потребе за медом су велике, а да имам сто тона могао бих да продам. Срећа је да се толико тражи због извоза – каже Зоран и тврди да су у нашој земљи, због разних манипулација, одгајивачи пчела били дестимулисани да производе мед. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


14

29. април 2011.

Координатор за ромска питања

ПРОМЕНА НАВИКА УСЛОВ ЗА НАПРЕДАК Иако положај ромске популације у Краљеву није на потребном нивоу, насеља у којима живе имају бољу инфраструктуру него многа друга која гравитирају граду Тачан број припадника ромске популације у Краљеву никада није, из различитих разлога, тачно утврђен. Ипак, верује се да их има око три хиљаде. Овај број био је повод да локална самоуправа распише конкурс за избор координатора за ромска питања при Градској управи. Могао је да конкурише свако ко је испуњавао услове конкурса и имао иза себе одређене резултате. Током прве три године трошкове рада координатора подмиривао је Програм за развој Уједињених нација. Координатор за ромска питања је Славко Марковић, уједно и одборник у Скупштини града са листе „За европску Србију“. Славко Марковић, координатор за ромска питања у општини Краљево, изабран је на конкурсу на коме је учествовало још пет кандидата. Конкурс је расписала држава а не политичке странке, нити градоначелник. Свако ко има одређене резултате и испуњава услове конкурса могао је да конкурише. Представници УНДП су склопили уговор са локалном самоуправом за плаћање координатора током прве године. После тога је локална самоуправа преузела финансирање и систематизује радно место у оквиру локалне самоуправе. У ранијем периоду, каже Марковић, представници Рома у Краљеву бавили су се фолклором, спортом и организовањем традиционалне ромске забаве. Били су то полуписмени људи који су водили рачуна о ромској популацији онако како су сматрали да треба. Појавом млађих снага акценат је, пре фудбала и фолклора, стављен на образовање. - Отворено причам да смо, што се тиче образовања, моји сарадници и ја почели припрему и убеђивање ромске популације да њихова деца првенствено морају бити образована. До тада смо имали једва педесетак ученика у школама. Добили смо подршку родитеља да деца треба да се склоне са улице и усмере ка образовању. Радили смо волонтерски, а посао убеђивања родитеља није био лак. Смело сам се упу-

стио у то, јер сам желео да помогнем свом народу. Живео сам у ромском насељу где није било довољно воде, да и не причамо о расвети, асфалту, канализацији, контејнерима. То је све била илузија – каже Марковић. Тражећи подршку свог народа причао је о промени услова живота. Сличних прича било је и раније, па су Роми били прилично скептични. Ипак, веровао је да само истином може задобити поверење својих сународника. - Указали су ми поверење, мада је већина и даље била скептична. Желео сам да то њихово поверење оправдам, па сам са својим сарадницима асфалтирао оба ромска насеља. Увели смо градску канализацију, направили расвету, изменили водоводну мрежу, поставили контејнере и дали Ромима до знања да нису заборављени, иако се из центра града не виде. Можда то неком није довољно, али ја бих желео да свако ко претендује да буде прави релевантни представник ромске популације изађе и каже шта је урадио, да мерило и критеријум буде само резултат рада, не демагогија, бајке, флоскуле и приче. Ромска популација се опаметила, па не наседа на јефтине демагошке приче, већ од сваког од нас ко тражи њихово поверење тражи и одређени резултат – каже Славко Марковић. Роми су у ранијем периоду злоупотребљавани и искоришћавани на различите начине, јер су средства намењена ромској популацији коришћена за друге сврхе. После петооктобарских промена 2000. године, прича Славко Марковић, почеле су да ничу ромске невладине организације у Краљеву као печурке после кише. Многи су веровали да ће моћи да задовоље личне амбиције промовишући себе као релевантног представника ромске популације. Славко Марковић није желео

Славко Марковић да се на било који начин искоришћава ромска популација. Прошле године је Ромима, на моју интервенцију, дато више од милион динара за адаптацију кућа. Никада нисам ниједан динар добио од било ког донатора да са њим радим шта хоћу. Сва средстава ишла су на рачун локалне самоуправе, а ја сам само контролисао да ли су употребљена на прави начин. Мој противкандидат је на изборима од народа на који се позива добио осам гласова. О каквом представнику ромске популације причамо? Да ли настојимо да будемо већи католици од папе? Када немате подршку ромског народа, немате права да се позивате на њих – каже он. Сарадња са локалном самоуправом је изузетно добра, првенствено због резултата постигнутих до сада. Још пре неколико година ромској деци је подељено 265 комплета књига за школу, а очекује се да ускоро добију још у вредности од милион динара. Са асистентом за образовање Рома обезбеђено је још 40 хиљада евра за образовање ромске деце у школама и предшколској установи. Пристанак да се нађе на листи „За европску Србију“ условио је захтевом да нико од њега не очекује да се учлани у било коју странку.

Положај одборника у Скупштини града био је прилика да инсистира да се што већи број млађих Рома укључи у институције система. - Тако имамо медијатора за здравство који помаже да се ромска деца вакцинишу и брине о њиховом здрављу. Имамо Пармак Добрицу који је члан Школског одбора ОШ „Димитрије Туцовић“, у коју иде највећи број ромске деце. Као асистент у настави задужен је за ромску популацију – каже Марковић и наводи да су њих двојица три године доводили ромску децу у предшколске установе и враћали их кући. Резултат тог рада је драстично повећан број ромске деце у школама, тако да их сада има 260 у основним школама, али и у средњим школама и на факултетима. Проблема је увек било на претек, али се настоји да се слика ромских насеља мења. Многа друга насеља која гравитирају граду немају инфраструктуру каква је урађена у ромском насељу. После земљотреса Штаб за ванредне ситуације и градоначелник су донели одлуку да се ангажују фирме које по пројектима санирају њихове куће. То је учињено зато што у ранијем периоду Роми нису додељена средства трошили на адекватан начин. Тридесетак објеката је већ санирано, а Роми су изузетно задовољни. Завршава се електрификација ромског насеља, постављају нови струјомери и све уводи у легалне токове. - Увек сам убеђивао ромску популацију да се изјашњавају онако како се осећају. Неки други су их убеђивали да се не изјашњавају као Роми, јер ће проћи као они 1941. године које је Хитлер евидентирао. Имао сам и са те стране подметања ногу. По последњем попису било је нешто више од 800 регистрованих Рома. После десет година одговорно тврдим да их има три

пута више. Било их је и онда, али нису желели због демагошких прича да се изјашњавају као Роми. С обзиром да ове године траба да буде попис, укључићу одређене представнике ромске популације и апеловаћу на све Роме да се изјасне онако како се осећају. Не треба да се плаше и крију своју националност. Не могу нама хонорарни Роми да причају како ћемо да се изјашњавамо – каже Марковић. Координатор за ромска питања има добру сарадњу са ромским организацијама, посебно са „Плавим цветом“ и представницима Културно-економскосоцијалног друштва „Ром“ које постоји више од 40 година и окупља више од 98 процената ромске популације. Сарађује са оним организацијама које желе добро ромској популацији и хоће да јој помажу, а неће лични интерес стављати изнад свега. - Уложићу сву своју енергију да оно што није урађено довршимо, а да Роме убедим да више никада не дају бланко поверење, већ за то да траже одређене резултате. Када будем схватио да ме ромска популација не жели повући ћу се и никада се више нећу појављивати у јавности. Срамота је да неко ко је на изборима добио осам гласова прича како је релевантни представник ромске популације – наводи Славко Марковић. Иако није у потпуности задовољан положајем ромске популације у Краљеву, свестан је да многа насеља у граду немају то што имају Роми. Верује да међу њима још има појединаца који се тешко буде из летаргије и не желе да мењају навике. - Уколико ромска популација жели напредак и бољитак, мора почети сама да се мења. Ако очекује само да ће их неко хранити пакетима, онда се грдно варају. Морају утицати на свој живот, планирати породице, укључивати децу у школе јер ће са образованим човеком много више постићи него са неписменим – поручује Марковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


15

29. април 2011.

Ускрс код Ћирке Вукадиновић

И МАЧАК ИМА БОЉИ РУЧАК

Време Ускрса, најрадоснијег празника у хришћана, прилика је за окупљање свих чланова породице уз богату трпезу. Ове године осамдесетогодишња Ћирка Вукадиновић из Краљева дочекала је Ускрс са 200 динара у џепу и једном сармом у тањиру, у друштву мачка и два пса Пре више од петнаест година, ни сама не зна тачно када, отишла је после деветнаест година рада на месту чистачице у Дечјем диспанзеру у заслужену пензију. До тада је скромно живела од своје плате у кућици у Сијаћем Пољу коју је наследила од мајке. Временом је куповала материјал и дограђивала део по део. Све оно што је успевала да изгради нестало је у пожару, када је испао жар из шпорета у тренутку док није била у кући. Изгорео је целокупан намештај, витрина, ормар, два кауча, две фотеље, тепих. Пре тога, пожар је избио због струје. Кућа је накисла, а зидови постали влажни, што је изазвало кратак спој који је проузроковао пожар. Ћирка живи сама. Друштво јој праве мачак Перо и два пса. Пензија стиже два пута месечно. Сваки пут прими по пет хиљада динара. Прво плати струју и воду, а онда купи џак брашна да може да умеси хлеб. На

Синови Миодраг и Драган су на миразу, а остали су и без посла, тако да не могу да помогну много. - Овај млађи радио је у „Ибру“, па се расформирало, после у „Каблару“ и то се расформирало. Он је на Заводу и нема ништа. Старији је радио у Фабрици вагона и он је на Заводу – каже Ћирка. Кад уштеди мало новца купи једну или две палете отпадног дрвета за огрев. Док је могла да копа, надничила је не би ли зарадила који динар, бар за џак брашна. Ни код лекара не иде кад се разболи. - Имала сам овај грип и лежала 15 дана. Што ћу код лекара. Нема то појма. Не верујем никоме, пила сам андоле, чајеве и лежала ту. Дошла ми комшиница, скувала супу и чорбу и нагнала да једем. Имала сам и температуру и све, па ништа. Нема нико да те види, нити да ти каже. Как`и лекар. Ја сам радила ту и видела шта се ради. Зато сам и побегла. Узимао и

- Камо среће да је он жив. Могао си у парку да спаваш да ти нико ништа не каже. Ово сад идеш улицом и гледаш да те не кокне неко, да те убије. Ја јесам стара, али много имам неке вијуге и памтим нешто. Ја сада не бих смела да долазим у девет или десет сати са посла кући од мафије и од мангупа. Онда сам могла да идем. До пола десет радим, а онда пешке кући. Нико ми ништа није рекао, нити повукао за рукав. Сада не смем. Чујем да је неко убио жену за хиљаду динара. Није нашао више, па је исецкао. Гледам ја те ствари и чујем – каже она. Ћирка није ишла у школу, али је научила да чита и пише. Имала је два брата који су ишли у школу и пет сестара. У то време сиромашни родитељи нису школовали женску децу. Највећа Ћиркина жеља је да мало среди кухињу, предсобље и да има купатило, да не мора, како у шали каже, да чека лепо време па оде

пет ара плаца, на коме се налази кућа, има места и за баштицу, мало кромпира, парадајза, лука. - Никад ми нико ништа није дао, ни конац око прста. Ниједан блок, ниједан цреп нико ми није пружио каже она. Тек пре четири године успела је да покрије кућу. Ни сама не зна колико је најлона и лимова до тада поставила, ветар их одувао, а кућа наставила да кисне, све до оног пожара. Свуда по кући у том периоду била су корита и лавори.

за`ватао колико је ко мог`о да узме. Лекари нису. Отишла сам да се упишем код лекара. Каже, имаш број телефона? Па, где ми је? Морам да идем да закажем, па да се вратим кући, па да чекам тај дан кад треба да идем. До тада могу и да умрем. Ако ми је суђено да умрем умрећу, ако ми је суђено да живим, ја ћу живети и ту је крај приче. На зиду календар Јединствена Србија. То су јој, каже, дали на улици, а она окачила. Има и од „Водовода“, а има и Тита.

на Ибар да се окупа. И њена мајка се, све до своје смрти у осамдесет другој години живота, купала у кориту. Ускрс је дочекала као никада до сада. - За Ускрс сам мало направила сарму. Јаја немам. Имам још двеста динара до пензије. Шта да купим за то, конопац да се обесим? Не знам ни то да ли може. Раније сам могла да купим прасенце, или два пилета, па испечем и направим сарму, офарбам јаја, а сад немам. Док сам радила, имала сам плату и могла да одвојим.

Сад не могу да купим један гумењак, једне панталоне. Ја сам пука сиротиња. Има и оних што се предстаљају да су сиротиња. Иду кукумавче да добију нешто, а после видиш га само сија, само преде. Ја нисам таква – каже Ћирка и са осмехом на лицу прича о томе како је била на телевизији. Има, каже, неки телевизор који ради кад му падне на памет, па је гледала себе. Мало је плакала, а мало се и смејала. - Што ми направише онако велику главу! А комшилук је био љубоморан. Одмах су почели да шаште, ко ли јој то послао. Љубоморни. Боље би било да имам, а да не будем на телевизији. Некад мислим, волим и кад имам да се покажем. Лепо ми је да ме неко разуме, да ме обиђе – прича она. Некада је све било јефтиније. Сада ретко може да купи килограм шећера да заслади чај. Џак брашна траје по три месеца. Понекад купи једну или две банане, да је мине жеља. - Да имам паре, прво бих купила неку лепу ствар за кућу, прекривач, кауч, витрину. Кад бих кућу средила, јела бих само хлеба и лука. То ми је највише у души и срцу. Лепо би ми било лука само да испржим да једем. Још ако има једно јаје! Само да имам где да уђем, да седнем, да ми дође неко, да попричам и да поседим. То би ми највећа жеља била у животу – прича Ћирка. Мачак јој је једина разонода. Зове га како стигне, и Милош и Миро и Перо. Добар је и никада се не пење на сто. Код Ћирке је две године. За сто динара му купи грануле и то му има за двадесетак дана. - Само што не зна да прича. Њему је боље за Ускрс. Ако. Нек буде њему лепо, онда је и мени лепо. Нек ми је он жив – каже Ћирка. Кад залаје пас изађе пред кућу да види ко иде. У руци увек носи секирче, а са првим сутоном закључава сва врата. - Ми смо овде слепо црево. Нико не дође од тих великана. Председник треба да дође да види где живим. Они брину за Београд, а за нас овамо ништа. Нек се потруде мало за сиротињу, да ми ово мало среде. Ја не бренујем ништа, причам онако како јесте. Помогли су и Курту и Мурту.

Да могу да радим ишла бих да радим. Са 20 хиљада динара месечно некако бих се извлачила. Могла бих да купим шта ми се једе, кекса, јабуке, сира, кајмака. Не сећам се кад сам последњи пут купила сир и кајмак. Сад је стигло зеље и коприве, али треба ми млеко. Претпрошлог месеца сам последњи пут купила млеко. Флашу јогурта развлачим по две недеље. Ако се уквари неће ни Перо. Кад би само проговорио имао би шта да каже. Паметнији је од неког политичара – прича и каже да би за следећи Ускрс желела да има сређену кућу, да купи прасенце, салату, стави на сто и позове госте. Спремила би неки леп гулаш, сарму, предјело. У последње време све више сања како је средила кућу и како лепо живи. Била би срећна када би се бар трећина тих снова остварила. - После тога да живим само годину дана, запевала бих и рекла Боже, ако треба да идем нек идем, ако треба да живим у лепом, нек живим. То би ми било највеће благо у животу. Никад нисам имала нешто претерано или да сам била нека намазана, да сам се шминкала. Ћирка је скромна жена и живи некако од онога што има. Волела би понекад да обуче лепо одело и оде у град да прошета, да види народ. Овако, иде само кад плаћа струју. Иако без школе, прати све што се дешава у њеном окружењу. - Све продадоше. Не знам само када ће нас да продају. Остало је још да продају народ. Продали „Магнохром“, Фабрику вагона, „Јасен“. По Београду све испродавали. Моја би пензија била већа да раде Фабрика вагона и „Магнохром“, не само мени него би свима био бољи живот. И на изборе иде редовно, али је, каже, тајна за кога је гласала. И у њих се разочарала. Неке од политичара не може да гледа. Чим се појаве на екрану, искључује телевизор. - Разочарала сам се и у ове за које сам гласала, али надам се бољитку кад се буде променила власт. Треба да дођу други, па ако нису добри и њих да мењамо док не дођу добри. Мислим да има добрих људи који би прво нешто урадили за сиротињу, па онда после даље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


16

29. ап

Поклони за Ускрс

УСКРШЊА ЈАЈА ЗА ГРАЂАНЕ КРАЉЕВА

Месни одбор Кола српских сестара Краљева већ пету годину заредом традиционално на Ускрс, на Тргу српских ратника, дели васкршња јаја грађанима Краљева. Тако је било и ове године, током акције која има хуманитарни карактер. Паралелно са поделом ускршњих јаја сакупља се добровољни прилог, а од прикупљених средстава купују се дарови за децу, незбринута лица и друге којима је помоћ потребна. Акције су превасходно усмерене на помоћ деци са посебним потребама, а нарочито добра сарадња је успостављена са школом „Иво Лола Рибар“. Током маја и јуна сваке године реализује се акција под називом „Снага доброте“, у оквиру које ученици основних школа пишу литерарне радове на исту тему, доживљаје које су имали преносе на папир, а најбољи добијају награде. - Пре седам дана, на Врбицу, поделили смо звончиће и пригодне поклоне у виду гардеробе, а крајем јуна, као и сваке године, обележићемо Видовдан. Коло српских сестара у Краљеву има четрдесетак чланица, од којих свака има задужење које здушно и хумано извршава – каже Зорица Марјановић, чланица

Кола српских сестара. У ишчекивању ускршњих и првомајских празника, Црвени крст Краљево је припремио скромне поклоне за најугроженије суграђане. Помоћ у гардероби, храни и средствима за хигијену, достављена је месним заједницама, а Црвени крст по ко зна који пут показао да увек мисли на оне којима је помоћ преко потребна. На сам дан Ускрса, у недељу 24. априла, представници Црвеног крста и чланови Клуба младих Црвеног крста Краљево „Даринка Даца Петрашиновић“ обишли су одељења педијатрије и дечје хирургије Здравственог центра „Студеница“ и том приликом поделили најмлађим пацијентима ускршња јаја и играчке, уз пригодан програм који су за малишане припремили чланови Клуба младих. Црвени крст Краљево честита свима предстојеће празнике. У акцију поделе ускршњих јаја укључили су се и чланови Клуба младих Нове Србије који су и ове године традиционално јаја делили најмлађим суграђанима који су се у то време затекли у центру града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Матија Бећковић у краљевачкој библиотеци

О КУЛТУРИ И ЈЕЗИКУ

Културу су склонили. Не постоји та ставка у буџету ни у језику. Упркос томе, сви једину наду виде у култури и једино свет кад нас види међу културним народима и са нашим културним остварењима мора да се замисли и да се сети који је то народ. Култура је оно што је понос наше нације и ми треба поново да будемо онај народ чији су кривци Његош и Јован Дучић, чији су научници Тесла и Милутин Миланковић, Михајло Пупин. Морамо да покажемо да смо још увек народ чији су они велики уметници и умови били и који још увек рађа даровите људе. На сваком кораку се може видети како млади људи још увек у Србији заснивају свој живот на томе да пишу или тумаче песме, свирају фагот и харфу и да мисле да од тога могу јести хлеба. Ко пише српски он аутоматски пише на неколико језика, тако да он не зна да ли пише или преводи. Наш језик је давно кодификован. Мислим да је и у Краљеву морао постојати неки професор српског језика који је исправљао сељаке на пијаци, не каже се тако него овако. Падежа нема мање. Речи има више. Систем језика је остао онај исти који је одавно нормиран. Писање је цивилизацијски чин. Онако како говориш, тако мислиш. Онолико колико поштујеш законе свога језика, толико си образован и продуховљен. Језичко законодавство је старије и важније од државног устројства или уставног поретка. Зато су они који знају свој језик, професори српског језика, апостоли тог знања, најважнији стубови на-

шега опстанка. Где нема језика, нема ничега. Тамо где није језик постојао, нема никога и оно што он није именовао, то не постоји. Језик је, а међу њима и српски, највећа тајна коју није измислио ниједан народ. Пре би се могло рећи да је тај језик измислио и створио тај народ и да су, како је то речено, песници органи језика, да су они ти преко којих језик живи и дише.

Велики успех „Краљ

ГРАН

Најмлађи чланови шампиони 16 Турски град Истамбул по шеснаести пут је био домаћин дечјим фолклорним ансамблима из целог света. Представници највеће турске фолклорне асоцијације „Хармонфолк“ нису погрешили када су дечји фоклорни ансамбл Културно-уметничког душтва „Краљевачка ризница“ позвали да представља Србију на овом фестивалу. Сваке године се у Истамбулу нађе између петнаест и двадесет пет дечјих фолклорних ансамбала за које организатор процени да могу да прикажу квалитетан програм. Фестивал се одржава у част деце и младих до 18 година старости. Из краљевачког друштва пут Истамбула кренуло је тридесетак деце са члановима народног оркестра. - Турској публици представили смо се са три кореографије, играма из централне Србије, играма из гружанског краја и

ФОТОГРАФИ


17

прил 2011.

љевачке ризнице“

Н ПРИ ИЗ ИСТАМБУЛА

Културно-уметничког друштва „Краљевачка ризница“ апсолутни 6. Међународног фестивала дечјих фолклорних ансамбала

нашом личном картом, играма из околине Краљева – каже за „Ибарске новости“ Игор Гудић, председник и уметнички директор друштва. После збрајања бодова свих чланова жирија састављеног од етнолога и етномузиколога, за ап-

солутног победника проглашена је „Краљевачка ризница“, која је посебан утисак на жири оставила, поред игре, и великим бројем оригиналних костима. - Добили смо гран при фестивала и директни позив да са комплетно плаћеним трошковима

ИЈА НЕДЕЉЕ

Фото: ФоНет

учествујемо на фестивалу следеће године, када ће ансамбл наступити ван конкуренције у ревијалном делу. Овај успех нам много значи тим пре што смо веома младо културноуметничко друштво у граду чије име са поносом помињемо – каже Гудић. О великом успеху најбоље говоре дипломе, пехари и све што је забележено током фестивала. Али, много вреднија од пехара и диплома су склопљена пријатељства. Многи родитељи су са доста скепсе испратили своју децу, због чињенице да ће, по први пут од када гостују у иностранству, бити смештени у турским породицама. Како љубазни домаћини не знају ниједну реч српског језика, а ни енглески им није баш јака страна, у свакој породици је смештено по двоје деце, због лакше комуникације. О томе како је успостављена комуникација и колико се далеко отишло у везивању између гостију и домаћина најбоље говоре сузе проливене на растанку. Готово сви су, поред незаборавних успомена из Истамбула понели и поклоне добијене од домаћина дубоко уверени да ће се ускоро видети у Краљеву. - Наш ансамбл је веома млад. Трудили смо се да што боље увежбамо репертоар и представимо се што је могуће квалитетније. У раду ми је помагала млада колегиница Весна Јелушић, која је дала све од себе да се деца представе у што бољем светлу – каже Гудић и са поносом наглашава да је од домаћина стигао позив најстаријем ансамблу „Краљевачке ризнице“ за учешће на фестивалу ветерана, који ће бити одржан за двадесетак дана. Позив је са задовољством прихваћен, а популарни „антистресовци“ се ужурбано припремају за пут дуг 2000 километара. На фестивалу дечјих ансамбала наступили су представници Индонезије, Кине, Литваније, Кипра, Шведске, Грузије, Македоније и других земаља, а посебно леп контакт успостављен је са ансамблом из Босне и Херцеговине. Т. Радовановић

Радионица у Народном музеју

ОРГАНИЗАЦИЈА ДЕПОА У Народном музеју Краљево јуче је отпочео четврти циклус радионице из превентивне конзервације, овога пута са темом „Организација депоа“. У организацији Министарства културе Владе Републике Србије, Централног института за конзервацију у Београду и Народног музеја Краљево, дводневни програм радионице се завршава данас. Осим кустоса Народног музеја Краљево, у раду радио-

нице учествују музејски стручњаци из Крагујевца, Крушевца, Горњег Милановца, Чачка, Трстеника, Јагодине, Ћуприје, Параћина, Смедеревске Паланке, итд... а воде је еминентни предавачи Централног института за конзервацију из Београда. Организација овог едукативног програма потврђује да се Народни музеј Краљево сврстава у ред најзначајнијих регионалних центара заштите културних добара. Т.Р.

Делегација општине Врачар у Витановцу

ВРАЧАР ОБНАВЉА ШКОЛУ Председник општине Врачар Бранимир Кузмановић, са члановима општинског већа, посетио је основну школу у Витановцу, како би се уверио у брзину и квалитет радова на комплетној реконструкцији ове школе коју финансира општина Врачар. Одмах после земљотреса у новембру прошле године руководство општине Врачар је, у контакту са представницима локалне самоуправе у Краљеву, потврдило намеру да комплетно реконструише зграду основне школе у Витановцу, коју је до земљотреса похађало 340 ученика, а била је позната по квалитету наставе и успесима које су по-

стизали њени ђаци. Један од главних циљева општине Врачар јесте стварање најбољих услова за учење. Одлично образовање за сву децу највећи је национални интерес, па је зато и договорено да општина Врачар санира последице земљотреса на школској згради. Земљотрес је тешко оштетио зграду основне школе у Витановцу, оштећени су конструктивни елементи и ђаци сада похађају наставу у десет километара удаљеној школи. У овом тренутку се ради на поправци приземља школске зграде, на ојачању носећих вертикалних и хоризонталних стубова и кровне плоче. Т.Р.

Првог маја у Гледићу

ЏИПИЈАДА

У настојању за што бољим овог пута потрудио да уз промовисањем природних бо- помоћ бројних спонзора обезгатстава Гледићких планина и беди богату лутрију и дружење околине, Удружење грађана свих учесника уз заједнички „Гледићка воденица“ и ове го- ручак. дине организује, шести пут заВожња стазом дугом око редом, традициналну џипијаду 20 км представља непоновљив „Гледић 2011“ . Почетак ове ужитак, не само љубитељима спортско-рекреативне манифе- вожње теренским возилима, стације, ревијалног карактера, већ и свим заљубљеницима у заказан је за недељу 1. маја, са природу којима овај догађај почетком у 9 часова код воде- може послужити кao један од нице у Гледићу. Као и претход- начина на који могу провести Фото: М. Радовановић Т.Р. них година, организатор се и предстојећи празник. Фото: М. Радовановић


18

29. април 2011.

Култура на ветрометини: Иван Милуновић, сликар

ГАЛЕРИЈА КАО ФИСКУЛТУРНА САЛА - Краљево јединствен случај у свету да се ликовна галерија користи и као фискултурна сала. - Померају се скулптуре, а галерија смрди на зној Већ три године је Иван Милуновић, академски сликар и ликовни педагог, председник Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“. Током година води донкихотовску борбу са проблемима који оптерећују рад галерије на чијем се челу налази и верује да је довољно компетентан да говори о стању у култури. - Мислим да је стање у култури у Краљеву на једном јако лошем нивоу. Град Краљево нема, а ни раније није имао, никакву стратегију развоја културе. У овом граду постоје институције које се само називају институцијама културе, а политика у њих усмерава средства предвиђена за културу. Та средства иду у неке институције као што је Културни центар „Рибница“. Увек политичари кажу да су смањили број запослених, да не врше политичко запошљавање, а имамо чињеницу да која год струја дође, прво поставе директора из своје странке. Када се промени власт, дође нови директор, а стари остаје у радном односу. Тако имамо ситуацију да у Културном центру „Рибница“ имамо 22 човека у радном односу. То је превише. Да је толики број људи у некој производњи, било би сјајно. Овако један од њих, са доприносима, вуче сигурно по пола милиона динара годишње из градског буџета, а такве институције немају никакве везе са културом. Ове године је за њихов рад планирано 16 милиона динара. Не би то била значајна сума да смо ми економски јака земља. Прошле године су имали 14 милиона, па се види раст инвестиција у културу. Са друге стране, ми који смо 2006. године имали 800 хиљада, сада имамо 200 хиљада динара. Политичари то правдају економском кризом. Код њих имамо раст у буџету зато што је то политичка организација. Битно је само да запосле људе. Они немају времена да се баве културом, а колико знам у последње време немају ни комисије за културу. О култури нико не води рачуна, што је парадоксално, поготову што су људи који су у власти управо из културе. То је трагичније тим пре што су то људи који су постизали изузетне резултате у култури. Ако немају времена да се баве културом, треба да формирају комисије које ће

да се баве тим стварима, да се не деси да начелник Одељења за друштвене делатности врши селекцију и утврђује интересе града у области културе, а да за то није компетентан. Нашој галерији је додељено 150 хиљада динара за све пројектне активности и комуналије у првих шест месеци, а потребно нам је најмање милион динара годишње. Четрдесет изложби годишње које организујемо чини 90 посто културног програма у овом граду. Гуслари и макетари направе по једну манифестацију годишње, а добију можда и више средстава од нас. Имамо 40 изложби годишње, колико има УЛУПУС са 1200 чланова. На наше изложбе долази ликовна публика, стручна публика, ученици уметничке школе и других основних и средњих школа, па имамо сталан пораст броја посетилаца. После земљотреса имали смо санацију два, три месеца и чим смо отворили галерију било је толико људи да није могло да се уђе. Политике има у свим сегментима друштва, а камоли у култури. Она је до те мере у овој земљи узела маха да не може ништа да се уради. Да немају стратегију у култури најбоље су показали после земљотреса. Нису санирали ни позориште. Ми смо сами санирали галерију, сопственим средствима. Продали смо осам слика за 500 хиљада динара и санирали галерију која је била потпуно урушена. Град нам је дао нешто грађевинског материјала, а неки људи су нам и одмагали, јер су нам оспоравали пројекат санације

који је био дониран. Обраћали смо се и Министарству културе и добили негативан одговор, тако да смо били препуштени самима себи. Да смо политичка организација, лакше би функционисали. Уложили смо око милион динара од продаје слика и рад наших чланова. Још 2000. године смо адаптирали овај простор и направили галерију. Када је 2008. године истекао уговор, локална самоуправа је простор доделила нама и још двама приватним плесним клубовима. Дали су јавни простор приватним плесним клубовима који овде наплаћују часове плеса и зарађују. Обраћали смо се свим релевантним факторима у граду, али никакав писмени одговор нисмо добили. Сад се појављују као корисници неки људи који нису у уговору, тако да ми не знамо ко је ко. Наш протест се изражава тако што седимо у овом простору и сликамо. Покушавамо да скренемо пажњу на наш проблем, да покажемо јавном мњењу и грађанима да смо два пута адаптирали простор који је локална самоуправа дала приватним клубовима без накнаде на период од пет година, што је, по нама, срамно. Не знам по чему су само та два клуба привилегована, кад имамо многе друге који плаћају закуп. Бесмислено је овде пустити плесне клубове и користити галерију као фискултурну салу. Нигде у свету није забележено да се галерија користи као фискултурна сала, да плесни клубови померају скулптуре, а да галерија смрди на зној. То су не-

андерталске одлуке које нису забележене ни у првобитној људској заједници. Да би се развијала култура мора прво да се покрене развој економије. Када кренемо са тим сегментима и када се направи нека промена, онда ће и култура да дође на своје. Треба прво свако да ради свој посао. У граду нема адекватног простора за било коју културну делатност. Имамо само библиотеку и Народни музеј, а и они су у незавидној материјалној ситуацији. Немамо позориште, које је урушено у земљотресу, па су глумци принуђени да путују по земљи. У 21. веку је немогуће живети без културе. У граду постоје огромни просторни капацитети, треба да се дају култури, да се занемаре лични и политички интереси и мало размишља о грађанима овог града. Дом војске може да се употреби за позориште или галерију. Образовање људи који су тренутно на власти није довољно да би имали свест о значају културе. Доказали су да немају свести ни о образовању и про-

свети, а камоли о култури. Више их занимају пасуљијаде, купусијаде... Новембарски салон имамо десет година, а нису га исфинансирали. Финансирају пројаде и сличне манифестације. Није само фолклор интерес града. Са порастом броја становника треба да расте и број институција културе. Мора да дође до озбиљних промена у целом друштву да би дошло до помака и у култури. Мислим да је то неминовно. Колико год неке организације сматрале да су неполитичке, без политике није могуће било шта урадити. Наше друштво је и економски и духовно сиромашно, а људима из културе преостаје донкихотовска борба. Мислим да може овде да се живи, али видећемо како ће ствари да се развијају у наредном периоду. Ја сам оптимиста и уколико дође до позитивних промена моћи ће и овде да се живи. Постоји доста занимања која су профитабилна у Европи и свету, али код нас стоје на ниском ступњу. Морају многе ствари да се промене и у образовању, и да људи имају другачији однос према култури. Град Краљево има потенцијале у свим областима и не смемо да дозволимо да нам људе одлазе у Београд и Европу. Ми смо овде у галерији показали да смо добро позиционирани у целој Републици Србији, чак и на Балканском полуострву. Нема данас у Србији човека који не зна за галерију „Владислав Маржик“. Са друге стране, јако смо лоше позиционирани у расподели средстава. Проблем је онда у њима, а не у нама. Наше друштво има стручњаке и експерте у свим областима и мора да дође до неких реформи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Премијера Театра „Сунце“

ИСПРЕД И ИЗА КУЛИСА

На сцени Мултимедијалног центра „КВАРТ“, премијерно jе изведена представа „Испред и иза кулиса“ у продукцији Театра "Сунце". Адаптацију текстова Музе Павлове и Душана Радовића, као и режију, потписује Драган Пешић, који тумачи једну од главних улога. У представи играју још и Миле

Цвијовић (асистент редитеља и дизајнeр светла), Миленко Симовић, Никола Митић, Катарина Ћосић и Александар Маљковић. Избор музике, сценографија и костим, такође су дело Драгана Пешића, "улога" светло и тон мајстора поверена је Миладину Јевремовићу. Т. Радовановић


19

29. април 2011.

Културни центар „Рибница“

НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ЗАДАТКУ Средином марта у галерији КЦ „Рибница“ одржан је састанак менаџмента ове установе са представницима различитих удружења грађана. Тема састанка били су текући проблеми удружења која раде на територији Краљева и могућности сарадње са Културним центром „Рибница“. - Заједнички проблем свих удружења је недостатак финансија за спровођење програма и активности. Наша установа је за сада у могућ ности да им помогне логистички око организације њихових манифестација, као и уступањем наших просторија за састанке суботом у преподневним часовима. Првом састанку ове врсте су присуствовали представници чак једанаест удружења, а велики број њих су најавили своје учешће већ на првом наредном окупљању. Већина удружења се бави очувањем народног стваралаштва, што испуњава део нашег циља, а то је успостављање сарадње са свим субјектима који се баве културом и уметничким програмом. Успех је постигнут тиме што смо на првом састанку изазвали позитивне реакције, остварена је међусобна комуникација и испланиране су манифестације за предстојећу годину - каже Александра Кљајевић, директорка Културног центра. Састанку су присуствовали пред-ставници следећих удружења грађана: „Мешовити хор Свети Ар-

хиђакон Стефан“, „Центар за културу Жича“, КУД „Железничар“, Удружење фрулаша Краљево, „Тканица“, “КВАРТ“, ПК „Басилеус“, „Гледићка воденица“, „Друштво гуслара Жича“, Фолклорни ансамбл „Карановац“ и организатори „ Новогодишње атлетске трке Мрсаћ“. СА КРАЉЕВАЧКОМ ОМЛАДИНОМ У АКЦИЈИ Пројекат под називом „Млади у акцији“ настао је крајем прошле године иницијативом директорке КЦ „Рибница“ Александре Кљаје-вић, а реализован у сарадњи са Удружењем грађана „Имам идеју“. Циљ овог пројекта је да се млади људи укључе у друштвене токове тако што ће кроз разне теме и активности пронаћи нов, својствен и применљив модел којим ће деловати у локалној заједници на своје вршњаке. Од септембра 2010. године, у Културном центру „Рибница“ представници средњих школа Краљева окупљају се сваког четвртка. На радионицама које води омладинска организација ''Имам идеју'' учесници пројекта се уче грађанским вредностима и припремају за активну улогу у друштву. Теме којима су се млади бавили током претходног периода су предрасуде, стеротипи, друштвена једнакост, неговање различитости, активно слушање, ненасилна кому-

„ДЕЧЈА ПРЕДУСКРШЊА МАНИФЕСТАЦИЈА“ На дан уочи Великог петка, плато испред КЦ „Рибница“ личио је на велику уметничку радионицу. Малишани из Фолклорног ансамбла „Карановац“, ПК „Басилеус“, СОС Дечјег села, вртића „Бамби“ и „Звездани гај“ уз помоћ њихових васпитача фарбали су јаја за Ускрс. Мале уметнике и присутне посетиоце ове манифестације песмом и игром забављали су инструктори поменутих удружења. На крају програма изабрано је и најлепше украшено јаје које је офарбао мали Дача из СОС Дечјег села.

никација, тимски рад... Поред ових тема, млади се баве сензибилизацијом за појаве у друштву, медијима и њиховим стратегијама манипулисања. Тренутно одабрана група средњошколаца учи како се пишу пројекти и на који начин могу да аплицирају за било коју ученичку акцију или пројекат. Током јуна, Културни центар „Рибница“ пружиће младима пуну подршку за реализацију акције и активности планираних пројектом који ће учесници на радионицама претходно осмислити. То подразумева најпре препознавање проблема који по њиховом мишљењу највише мучи младе Краљева, а потом уз одговарајући буџет и смернице, следи писање пројекта који би требало да се реализује у јуну. - Биће то месец младих - уз осмех каже директорка КЦ „Рибница“ Александра Кљаје вић. Крајем прошле године млади су у Културном центру „Рибница“ одржали Округли сто на тему превенције насиља и дискриминације, када

су окупили своје вршњаке, претежно средњошколце, професоре и представнике цивилног сектора. Након одржавања Округлог стола, учесници су наставили са радом тако што су организовали вршњачке едукације које су млади спроводили у својим школама, пре свега на тему превенције насиља и дискриминације. - Програми овакве врсте, у време када се младима не посвећује довољно пажње и када је интересовање друштва окренуто углавном ка превазилажењу кризе и њених последица, од непроцењивог су значаја истакла је Александра Јованкин, координаторка УГ „Имам идеју“. ПОЧЕТАК МАЈА У САЛСА РИТМУ Одмах након првомајских празника, тачније 8. маја ове године, пролећно буђење се наставља у салса ритму. Наиме, ваш Културни центар организује концерт, у Европи популарног, бенда „CALLE REAL“ из Шведске. КЦ „Рибница“ сматра да

треба искористити већ постојећу популарност Салса фестивала „Never dance alone 3“ који се одржава 6, 7. и 8. маја у нашем граду. Прошлогодишњи Салса фестивал „Never dance alone 2“ који је организовао Спортско-плесни клуб „Basileus“ у Краљеву проглашен је од стране свих школа салсе Србије за најбољи салса догађај у нашој земљи. На овом фестивалу је било присутно више стотина учесника из седам градова Србије. КЦ „Рибница“ препознавши квалитет манифестације и већ загарантован број посетилаца користи прави моменат за „живу свирку“ салса бенда „CALLE REAL“. Детаљније о фестивалу и самом концерту у следећем броју, али резервишите ове датуме. Организатор Салса фестивала „Never dance alone“ je Плесни клуб „Basileus“ уз подршку Града Краљева, хотела „Кристал“, КЦ „Рибница“, Туристичке организације Краљево, Спортског центра „Ибар“ и Пројектног центра Краљево.

ИЗЛОЖБА УРОША ЂУРИЋА „Нисам колекционар сопствене уметности и радо је продајем“ У галерији КЦ „Рибница“ отворена је изложба слика под називом „Радови“ уметника Уроша Ђурића на којој је представљено четрнаест радова у техници акрилика на папиру. Кључни фокус уметничког рада Уроша Ђурића је промишљање односа између уметности и популарне културе. Још од првих слика, које „настањују“ јунаци из популарне митологије (стрипа или рок музике), популистичког пројекта који кулминира радовима у којима користи нове медије и методе таблоидне штампе, Ђурић преиспитује сопствену позицију унутар друштва које се рапидно мења и у ком се јавни идентитети формирају кроз популистичко поимање културе и јавног простора. - Веома ми је драго што излажем у галеријском простору Културног центра „Рибница“, делу Краљева који сматрају предграђем. Уживање ми је када идем по Србији јер тада свој посао доживљавам као мисионарство - у разговору нам каже Урош Ђурић и наставља - Изложени „Радови“ заправо припадају циклусу слика који сам назвао „Политичко сликарство“, а рађен је још 2001. го-

дине и никада раније није био излаган. Упитали смо га на који начин доживљава опраштање од својих дела. - Од својих радова лако се опраштам, без драме. Када почнете да гомилате слике, оне почињу да вас гуше, као што вас гуши прошлост ако почнете да живите у њој. Мени је јако битно да ослобађам простор од радова да бих могао да стварам нове, тако да нисам велики колекционар сопствене уметности и радо је продајем. Могу рећи слободно да сам у позицији, реткој за данашње уметнике, да лепо и комотно живим од свог рада. Урош Ђурић је визуелни умет-

ник из Београда, у којем живи и ради. Студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду, као и сликарство на Факултету ликовних уметности где је и магистрирао на одсеку за сликарство. Почетком осамдесетих година прошлог века, био је један од протагониста београдске панк сцене, прикључујући се бенду „Урбана герила“ као бубњар. На ликовној сцени је присутан од 1989. године, покретањем Аутономистичког (анти)покрета са Стеваном Маркушем, с којим потписује „Манифест аутономизма“ 1994. године. Учествовао је у више уметничких акција, радионица, стрип издаваштву, бавио се графичким дизајном. Један је од оснивача уметничке асоцијације „Ремонт“, у оквиру које покреће Галерију „Ремонт“ и истоимени арт магазин. Од 1992. године ради као независни сарадник радија Б 92. Играо је у више играних и документарних филмова, а широј јавности је постао познат по улогама у серији филмова „Ми нисмо анђели“ редитеља Срђана Драгојевића.


20

29. април 2011.

Такмичење ученика средњих саобраћајних школа

КРАЉЕВЧАНИ ВИЦЕШАМПИОНИ - Са Републичког такмичења саобраћајних школа Србије ученици краљевачке Електро-саобраћајне школе вратили су се као вицешампиони у укупном пласману. - Добри резултати остварени су у све три такмичарске групе, посебно Возач Ц категорије у којој су освојили 999 од могућих 1000 бодова На осамнаестом Републичком такмичењу саобраћајних школа такмичиле су се 22 школе из целе Србије, а Нови Сад се показао као одличан домаћин. Веома лоши метеоролошки услови знатно су отежавали рад такмичара, судија и професора. Услови, регуларност такмичења и гостопримство домаћина су били на високом нивоу и за сваку похвалу. Краљевачки саобраћајци су, ако се изузму две последње, и ранијих година постизали значајне резултате на овом такмичењу и освајали тутуле најбољих у земљи. Овогодишњи резултати доказали су да се у овој школи добро ради, а у наредним годинама се очекују још бољи резултати. Отуда и порука свршеним основцима који желе да стекну квалитетна знања, да то учине у овој школи. Остварен резултат је, по речима Петра Лишанина, директора школе, још значајнији кад се има у виду да се настава, после земљотреса, одвијала на

четири локације, а проблеми које је једино ова школа имала нису спречили ученике да остваре врхунски резултат. Конкуренција за место у екипи школе је велика. Ученици се добровољно пријављују, а

онима који уђу у ужи избор оставља се могућност да сами изаберу оне који ће на најбољи начин репрезентовати школу. У све три такмичарске групе ученици краљевачке Електро-саобраћајне школе освојили су,

каже Алекдандра Ђекић, професор саобраћајне групе предмета, максималан број бодова. У групи Возач моторног возила Ц категорије наступили су Дејан Сретовић и Никола Николић, у групи Возач моторног возила Б катего-

САНАЦИЈА ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ Што се тиче санације школе, пет месеци после земљотреса урађен је пројекат санације који је оверен од стране Грађевинског факултета. Стекли су се услови да санација почне у тренутку када буде обезбеђен новац, а тренутно нема јасно дефинисаног финансијера. За грађевинске радове на учвршћивању школске зграде потребно је око 6 милиона динара. На то треба додати још 2 милиона динара како би се школа довела у стање у којем је била пре земљотреса. - Министарство просвете нас је преко помоћника министра господина Трнинића упознало да за ову годину на позицији средњег образовања за инвестиције има само 13 милиона динара. Могу да фина-

нсирају само једну школу јер имају обавезе према неким школама из претходних година. Постоји договор са помоћником министра и градским челницима да Електро-саобраћајна буде прва од средњих школа које ће санирати. Да ли ће то бити и када, видећемо – каже директор школе. С обзиром на почетак грађевинске сезоне и компликовану правну процедуру, неопходно је да припремне радње започну што пре. За спровођење тендера потребно је два до два и по месеца, под условом да нема жалби на избор извођача радова. Месец и по до два треба дати извођачу за припрему, а уколико би се ускоро кренуло, постоји могућност да се школа припреми за

почетак школске године. Уколико буде кашњења, почетак школске године у овој згради је неизвестан. Директори средњих школа су градоначелнику упутили писмо у којем се упозорава на стање у коме се налазе школе у којима се изводи настава. - Тражимо хитан састанак са прецизнијим информацијама о томе какви су планови око санације. Да ли ће се и када кренути, како бисмо могли да дамо одговоре и родитељима и ученицима који су забринути за ово што се дешава – каже директор Лишанин. Настава се тренутно одвија на четири локације, највећи део у ОШ „Јово Курсула“ са часовима који трају 25 минута. У згради школе „4. краљевачки

батаљон“ у једној смени часови трају 30 минута, а на Машинском факултету у три смене, у четири просторије, по 30 минута. Практична настава се одвија у фискултурној сали, а часови трају по 30 минута. - Оно што смо могли да урадимо то је да део наставе виших разреда нормализујемо преношењем дела опреме на Машински факултет. Настава за први разред одржава се у просторијама основне школе, без икакве опреме и без минималних услова за рад. Оно што би могло да се уради то је да се санира школа „Јово Курсула“ у којој је 12 просторија ван функције. Њиховим оспособљавањем омогућило би се да се рад одвија у две смене, али би за то требало обезбедити између пет и шест милиона динара.

рије Мина Јелић и Немања Вуковић, а у групи Техничар друмског саобраћаја Александар Бијанић и Стефан Вучковић. - Имали смо тешке припреме и у теоретском делу и на полигону, по свим могућим условима, по киши, лепом времену, одсуствовали смо са наставе уз мање или веће разумевање професора. Отишли смо спремни и вратили се задовољни резултатима које смо постигли. Били смо једна од првих школа која је све завршила са максималним бројем бодова. Све време такмичења на полигону пратила нас је киша. Трудили смо се максимално, али је трема учинила своје, па вожњу нисам одрадила како треба. Лепо смо се провели и задовољни смо што смо се вратили подигнуте главе. Могло је и боље, али смо ипак задовољни – каже Мина Јанић, ученица четвртог разреда. Никола Николић, члан победничке екипе, захвалан је што му је омогућено да оде на такмичење. - Услови су били тешки, падала је киша, али смо се изборили са свим тешкоћама и освојили максималан број бодова на теоретском делу. На практичном делу смо закаснили једну секунду и тако добили тај један негативан бод. Обојица смо били добри и освојили смо прво место – каже он. Ученике ове школе очекују нова такмичења. Већи проблем од припрема је обезбеђење средстава за финансирање боравка ученика на такмичењу. - Захваљујући Одељењу друштвених делатности града Краљева могли смо у овом броју да одемо на такмичење, постигнемо разултате и добијемо награде. Значајна средства која смо добили оправдали смо добрим резултатима. Надам се да ће ученици и професори наше школе и на осталим такмичењима која их очекују постизати сличне резултате и да ћемо имати материјалну подршку која нам је потребна – каже Петар Лишанин, директор школе. Т.Р. М.Р.


21

29. април 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат)

07:05 – Скривена камера (р) 07:30 – Духовна лира 08:05 – Приче са острва (р) 08:30 – Документарни програм: Нилски коњ 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни филм: Добри поток оца Александра 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Скривена камера 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:15 – КОНТРАСТ (р) 13:30 – Филм: Полдарк 15:15 – Интервју: Ева Рас 16:05 – СЕЋАЊА: Тома Јовановић 17:00 – Дневник ДАНАС 1

17:30 – Серија: Кармелита 18:25 – Приче са острва 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Специјална емисија: ПРИВАТИЗАЦИЈА 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – ФИЛМ

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Серија: Кармелита, реприза од 36. до 39. епизоде 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Бајка о Богосаву Живковићу 11:05 – Скривена камера (р) 11:30 – Емисија за децу: РАДОЗНАЛЦИ 12:10 – ПРИВАТИЗАЦИЈА (р) 13:05 – Филм: Затреси мој свет 15:15 – Из архиве ТВ КВ: Са нових извора – Стара чаршија 16:15 – Приче са острва (р)

07:00 – ВЕСТИ 07:05 – Манастир Завала (р) 07:20 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи, реприза 4 епизоде 09:00 – ВЕСТИ 09:05 – ОГЊИШТЕ (р) 09:45 – Огласи (12:05, 14:50, 16:45, 19:30, 00:15) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Скривена камера (р) 07:30 – Духовна лира: Доброчинства Николаја Велимировића 08:05 – Приче са острва (р) 08:30 – Документарни програм: Мајмуни 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Манастир Лепавина: Ходочасник 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Скривена камера 12:15 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 14:15 – Из архиве ТВ КВ 15:15 – Документарни филм: Гласови из невремена (р) 16:15 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Емисија: РЕЧ ПО РЕЧ 21:00 – Документарни програм: Анди, 1. део 21:30 – Прва пловидба: Атина 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Емисија: УЗ ШАНК, реприза

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Скривена камера (р) 07:30 – Духовна лира 08:05 – Приче са острва (р) 08:30 – Документарни програм: Меркат 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Манастир Лепавина: Капела руског и српских задужбинара 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Скривена камера 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – РЕЧ ПО РЕЧ (р) 13:15 – ДАНИ ЈОРГОВАНА, снимак 15:10 – Путопис: Прва пловидба (р) 16:05 – СЕЋАЊА: Милован Бркић, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Емисија: ТАЈНЕ ЗДРАВЉА 21:00 – Документарни програм: И ми смо ту, 3. део 21:30 – Документарни програм: Анди, 2. део 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – KINGSTOWN MUSIC FESTIVAL, снимак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Скривена камера (р) 07:30 – Духовна лира 08:05 – Приче са острва (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Гепард 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Скривена камера 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА (р) 13:05 – Филм: Прича о Сему Шепарду 15:15 – И ми смо ту (р) 16:05 – СЕЋАЊА: Милован Бркић, 2. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Скривена камера (р) 07:30 – Капи завичаја: Војскова 08:05 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 08:30 – Документарни програм: Слонови 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Приче са острва (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:05 – Из архиве ТВ КВ 13:15 – Филм 15:05 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Трећа пловидба: Патмос 20:30 – Политички магазин: КОНТРАСТ

17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – ДАНИ ЈОРГОВАНА, директан пренос са Трга српских ратника 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Репортажа: Угаони камен (р) 20:25 – Емисија: ОГЊИШТЕ 21:00 – Емисија: СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р)

22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – ФИЛМ

12:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 13:00 – ВЕСТИ 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Биљана Јевтић (р) 15:00 – Емисија УЗ ШАНК

17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Филм: ПРАЗНИК У САРАЈЕВУ 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:35 – Забавни програм: Гегови 20:25 – Филм: Украдено лето 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – ФИЛМ

17:30 – Серија: КАРМЕЛИТА 18:15 – Приче са острва 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:30 – Друга пловидба: Миконос 20:15 – Емисија: ПЕВАМО ЗА ВАС 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм

22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм


22

29. април 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ Најбоље се мућка климањем главе **** Он стварно прави велику штету нашем друштву, али то обавља изузетно стручно. **** И у лисичјој кожи нађу се понекад свиње.

Небојша Вујовић - АФОРИЗМИ ПОУКА Зашто Срби нису извукли из пораза никакву поуку? - Зато што су се једва извукли!

ВОДОРАВНО

ступцима.

1. Јеврејска богомоља, 9. Засађена биљка, 10. Уметничко име наше прве филмске глумице, 12. бразилски писац ХОРХЕ, 13. Врста глине, 14. Име познатог српског фудбалера, Богдановић, 15. Ситне, мајушне, 16. Растко Петровић (скр.), 17. Име глумице Улман, 19. Острвље код Аљаске, 20. Надимак Херцеговца, 22. Француски књижевник, Ежен, 24. Лична заменица, 25. Одјек, 27. Украс, 29. Врста морских алги, 30. Човек који оре (мн.), 31. Музички знак, 32. Ћуд, 33. Особа која прави рекламу по-

УСПРАВНО 1. Пожртвованост, 2. Река у Немачкој, 3. Презиме познатог шпанског фудбалера, Мигел, 7. Афродитин љубимац, 5. Четврто слово азбуке, 6. Место у Војводини, 7. Презиме атлетичарке из Румуније, Викторика, 8. Аналитик, 9. Топао, 11. Пиће пре јела, 18. Име познате америчке глумице, Рајдер, 21. Буљооке, 23. Део воловских кола, 26. Мера за папир, 28. Комад меса са ребарцем, 34. Тринаесто слово азбуке

ЉУБАВНИ ЈАДИ Његова чељад, чедна и вредна, сада су и гладна и бедна, и још : гола су и боса, јер Он, не видећи даље од свог носа, и пре него што се дигла јутарња роса, трчи за Њом, к'о мува без главе, ил'овца за сољу, поред зелене траве. Његов дом, некад угледан и уредан, сада је понижен, запуштен и бедан, јер Он, што га Она све дрскије неће, све јој се чешће и покорније намеће, (ах, њубавни јади, да ти се згади!) Лепо му кажу : пусти је, чудна је Она, арогантна и неморалу често је склона, уста су јој медна, али душа ледна, и ништа, Он срља и даље, сви виде, „коме је до морала“, каже Он, „нека у цркву иде“! Све је запоставио, остао без части и лове, трчећи за Њом, мислим – Европа се зове! Радомир Јовановић

*** ФИЛОЗОФИРАЊЕ Зашто су Срби склони филозофирању? - Стално мисле на храну!

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Разлика је само у акценту. Фалсификатори новца добијају виле и грабуље у затворском кругу, а фалсификатори историје добијају виле на Дедињу. *** Намерно смо укинули казне за вербални деликт. Сада добро знамо шта нам мислите. ***

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Све је бројнија „Србијанска клапа“, Што им на главу „паше свака капа“! *** Прикупише све Србе у једну државу; Они се спасише, променише државу! *** Аутократија = „љубав“ према домовини“ Партиократија = љубав према имовини! *** Нудизам је „туристички бренд“ Србије!? Све је масовнија - гологузија! Добрица Чакановић

УП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560


23

29. април 2011.

МАЛИ ОГЛАСИ Дајем часове немачког језика ученицима и одраслима. Студирала у Немачкој, 35 год. искуства. 060/ 09 21 642 ; 069/ 19 – 21 – 642 Агенција за запошљавање “Trenkwalder” незапосленима нуди повољну могућност добре зараде и дужег ангажовања на црногорском приморју у областима угоститељства, туризма и трговине. Омладинска задруга „Краљево“, Ул. Војводе Степе 13 036 234 714 ; 325 777 „МТИ“ прерада дрвета расписује конкурс за пријем : пословођа, магационера, контролора квалитета, вуљуш каристе, помоћних радника Пријаве доставити лично, Индустријска бб, радним даном од 07-17 часова Ако још увек нисте извршили резервацију вашег летовања, учините то одмах! Грчка, Црна Гора, Бугарска, Турска, Шпанија, Египат, Тунис, Хрватска, Словенија, Италија. Повољно, квалитетно, кредитирано до 25.12.2011.год. ’’Gajo Tours’’ IV Краљевачки батаљон 15/1-6 036 327 200 Предшколска установа „Снежана и патуљци“ верификована од министарства просвете у периоду од 01. маја до 01. јуна врши упис у школску 2011 – 2012. годину јаслено – васпитни и припремно – предшколски разред. Градска тераса, Милана Топлице 15/У. Тел: 064 46 76 469 Продајем цитроен саксо 1,5 дизел, 2000 год. 5 врата, власник. 064 17 96 368 Продајем форд ескорт `87 годиште регистрован до фебруара 2012. године, усолидном стању. Повољно Тел: 066 405 731. Продајем цитроен ксара ексклузив, дизел, караван, 2002. год.У одличном стању, регистрован до 25.02.2012.год. Цена 4 300 евра. 036/ 58 16 855 ; 064/ 11 58 050 Продајем плацеве од 6 и 33 ара, поред асфалта у Жичи код школе.Струја, вода, канализација поред плаца. 036/ 58 16 855 ; 064/ 11 58 050 Продајем плац 5 ари иза војске у Рибници. Дозвољена градња, струја и вода поред плаца.Тел: 036 631 715; 062 11 22 407. Продајем 4 ара плаца у Ковачима, у близини Жичког пута. 064/ 85 54 160 Продајем плац 10 ари у Матарушкој Бањи и 20 ари у Растоки, близу „Енергетре“. 036/ 373 274; 064/ 35 30 780 Продајем плац 315м2 у Сутомору, насеље Рутке. 500 м од плаже, комплетна инфраструктура, асфалтни пут. Може замена за стан. 060 / 69 11 789 Продајем парцеле 27 и 32 ара у Метикошима. Струја, вода, телефон, асфалтни пут, 300м од продавнице и аутобуске станице. 036/ 235 492

Продајем плац 5 ари, погодан за викендицу и башту. 25 м од корита реке Рибнице и 3 км од центра града. Цена целог плаца је 500 евра. Teл: 061 19 08 499 Продајем дуплекс кућу у изградњи са 2 стана у Краљеву, Јарчујак (код војске), улица Космајска 1 Б. Пројектована површина 360 м2, грађевински урађено 100 м2. Плац 10,5 ари, грађевиска дозвола. Прикључени струја, вода, канализација. Тел: 063 11 90 627. Продајем кућу у Совљаку 73 м2 и 7 ари плаца. Повољно. Тел: 065 54 08 236; 062 474 430. Продајем стан у улици Војводе Степе 25/2. Повољно Тел: 065 26 06 333; 064 51 31 454. Продајeм шпорет смедеревац 7 (кориштен годину дана), двосед, фрижидер, мали замрзивач. Тел: 036 235 704; 060 47 05 902. Продајем вертикални замрзивач, електрични шпорет, две ТА пећи (V и VI), судоперу, висеће делове кухиње, два двокрилна шифоњера. Све половно. Тел: 036 235 007. Продајем повољно угаону гарнитуру, лавабо (розе), ролере, ТV антену Лого( 2 ком.),ТV антену пољску за УК таласе, врата ( без штока) улазна. Тел: 036 392 781; 064 40 05 089.

Ован, 21. 3. - 20. 4. И у петак можете да дођете до новца, а у суботу, недељу и понедељак имате још један налет "ваших дана". Уторак и среда су организованији и стабилнији, па их тако треба и прихватити. А у петак стижу нове вести, информације и "Ибарске новости"!

Бик, 21. 4. - 20.5. Потребан новац стиже и у петак! У суботу и недељу и понедељак се спремите за нове и веће послове и подухвате. Уторак и среда су ваши дани за постизање успеха и победа. А у петак је добра комуникација и стижу добре вести и "Ибарске новости"!

Близанци, 21. 5. - 21.6. У петак, такође, пробајте да се организујете са новцем. У суботу, недељу и понедељак морате озбиљно приступити новим обавезама које избијају са свих страна. Уторак и среда су намењени за конкретан рад и породицу. Петак доноси нове комбинације и "Ибарске новости"!

Рак, 22. 6. - 22.7. Наравно, удесили сте да стиже новац и у петак. Али, зато будите спремни за суботу, недељу и понедељак који ће бити напорни дани по више основа, иако можда не изгледа тако. Окрените се озбиљном и стабилним понашању које вам показују уторак и среда. У петак нови гласови и"Ибарске новости"!

Лав, 23. 7. - 23.8. Новац стиже и у петак, али вама је важнији љубавни живот који вам се расцветава у суботу, недељу и понедељак. У томе вас спутавају породични односи у уторак и среду. А у четвртак долазе гласови и поруке које вас мало ограницавају. Стижу и "Ибарске новости"!

Девица, 24. 8. - 22.9. Успевате да се финансијски организујете и у петак. Субота, недеља и понедељак ће вам унети пуно нових и хаотичних обавеза, али ви ћете све то успети да савладате и тако следи награда у уторак и среду. А петак доноси нове комбинације и "Ибарске новости"!

Продајем косу са погоном за мотокултиватор МТ 509. Тел: 064 601 222.

Вага, 23. 9. - 22.10.

Продајем увозне виртемберг овце, два пута годишње се јагње, јарца и козе са јарићима. Тел: 032 55 87 158; 060 33 31 906.

И у петак сте набацили новац на свој рачун, а у суботу, недељу и понедељак, од нових послова не можете лако да се организујете. Сређивање свега, али одговорно, почиње у уторак и среду, а у петак су нове информације и "Ибарске новости"!

Продајем товне пилиће. Очишћени 230,00 / кг; жива мера 140,00/ кг. Достава на кућну адресу. Тел:036 861 852; 420 066. Продајем храстове и јасенове талпе и трупце тополе. Тел: 036 871 205; 062 16 47 839; Издајем или продајем кафану „Путник“ у Конареву Тел: 037 712 426; 063 82 03 095; 064 34 61 272 Издајем ненамештен једнособан стан, улица Црвеног Крста 96 у Рибници. Тел: 036 361 818. Издајем намештену гарсоњеру, Обилићева улица. 036/ 367 – 288 ( после 14 часова ); 064/ 89 54 511 Издајем ненамештен стан на кеју 40м2 са терасом 6м2. Први спрат, кабловска ТВ, две тел. линије, интерфон. 036/ 313 489

Шкорпија, 23. 10. - 22.11. Повољни дан је и петак, а посебно за новац. У суботу, недељу и понедељак стижу нове и жешће активности и послови које ви успешно савладавагте. Уторак и среда доносе стабилност и одговорност, а у петак стижу нове вести и "Ибарске новости"!

Стрелац, 23. 11. - 21.12. Морате се боље организовати и у петак. То ће се од вас захтевати и у суботу, недељу и понедељак када у налету стигну нове ситуације и комбинације. У уторак и среду се морате озбиљно и конкретно понашати, јер у петак вас чекају новости и "Ибарске новости"!

Јарац, 22. 12 - 20. 1. Повољно је што и у петaк стиже новац. Али, одмах затим и хаотичне обавезе у суботу, недељу и понедељак. И тек у уторак и среду се можете опустити уз стабилност и конкретности ова два дана. А у петак су у најави нове информације и "Ибарске новости"!

Водолија, 21. 1. - 19. 2. У петак се морат потрудити за новац. А у суботу, недељу и понедељак ћете морати конкретно и да радите да бисте могли да остварите оно што сте наумили. Уторак и среда су "тврди" дани за ваше појмове, а у петак се освежавате са новим информацијама и са "Ибарским новостимa"!

Издајем нов, једнособан ненамештен стан, ЦГ, одмах усељив. Тел: 036 235 693; 064 16 64 225.

Рибе, 20.2. - 20. 3.

Издајем локал 55 м2, Београдска улица. 063/ 321 681

Позитивни дани са приливом новца и емоција стижу и у петак. Али у суботу, недељу и понедељак треба нешто и радити и то су нове, неизоставне обавезе. У уторак и среду такође морате бити конкретни и одговорни, а у петак се боље организујте, а стижу и "Ибарске новости"!

Еуро таксију потребни возачи. Тел: 036 316 316; 066 316 316.


24

29. април 2011.

Квалитетна лига Србије у фудбалу

ВАЖНА ПОБЕДА "БЕЛИХ" У ЈАГОДИНИ Претходног викенда одигране су утакмице 23. кола Квалитетне лиге Србије у фудбалу. Утакмице омладинаца и кадета Слоге и новосадске Војводине одложене су за 4. мај, док су пионири Слоге у Краљеву победили Лозницу резултатом 3-1. Најмлађа селекција "белих" одиграла је добру утакмицу на Градском стадиону. Домаћи су у првом полувремену имали више лопту у поседу, али су гости из

првог напада повели. Пајић је вешто пратио акцију својих саиграча, искрао се одбрани "белих" и погодио гол за вођство Лознице. У других 45 минута виђен је резултатски преокрет. Шанси је било на обе стране, вратари су били најзапосленији, а Слога је до изједначења стигла у 51. минуту. Коматовић је искористио одличан продор Николића и без проблема савладао Ћирића. У 56.

СЛОГА - ЛОЗНИЦА 3 - 1 (0 - 1) Градски стадион Гледалаца: 100 Судија: Душан Јаковљевић (Чачак) 8 Стрелци: Коматовић у 51, Ђорић у 56. и Гајовић у 79. минуту за Слогу, а Пајић у 25. минуту за Лозницу Жути картон: Андрић (Лозница) СЛОГА: Грбовић 7, Обрадовић 7, Жупањац 7 (Столић -), Радовић 6,5 (Стеванчевић 6), Гочанин 7, Дрманац 7, Арсовић 6,5, Ђорић 8, Стојковић - (Коматовић 7, Гајовић -), Вељовић 7,5 (Рајичић -), Николић 7 (Пантелић -) ЛОЗНИЦА: Ћирић 6,5, Игњатовић 6,5 (Тадић -), Ковачевић 6,5, Милутиновић 7, Томић 6,5 (Петровић -), Андрић 6,5, Кнежевић 6,5 (Илић 6), Јовановић 6,5 (Ђевшић -), Пајић 7 (Лукић), Николић 6,5 (Мијаиловић -), Димитрић 6,5. Играч утакмице: Душан Ђорић (Слога)

минуту капитен Слоге Ђорић у стилу Анрија изводи слободан ударац, док су гости намештали живи зид, фудбалер "белих" је већ прослављао погодак са својим саиграчима. Имали су домаћи две зицер прилике преко Николића, али су гости у 78. минуту погодили стативу. Тачку на меч ставио је резервиста Гајовић и то само што је ушао у игру. У среду 27. априла на програму је било ванредно 24. коло Квалитетне лиге Србије. Утакмица пионира Партизана и Слоге је одложена, док су омладинци Слоге у бурном мечу у гостима победили Јагодину резултатом 4-3. Иако су "бели" на полувремену губили 2-1, на почетку другог дела и 3-1, смогли су снаге да преокрену резултат и остваре тријумф вредан опстанка у лиги. Блистао је Драгољуб Анђелковић са два постигнута гола. Кадети су се провели као боси по трњу. На Градском стадиону у Земуну по-

ражени су од истоимене екипе резултатом 4-1, а утешни гол за Краљевчане постигао је Срђан Јовановић који је пропустио да реализује и једанаестерац, уместо мреже погодио је пречку гола Земуна. На табели омладинци Слоге су 12. са 29 бодова, док су кадети "белих" 10. са 23 бода. Најмлађа селекција "белих" се најбоље котира и са 37 бодова

заузима 6. место на табели уз две утакмице мање. Овог викенда у редовном 25. колу пионири Слоге поново одмарају, јер је одложен меч са вршњацима београдске Црвене звезде. Омладинци "белих" дочекују Борац из Чачка (субота 11ч Буњачко Брдо), док кадети Слоге госте екипу Београда са Карабурме (недеља 13ч Буњачко Брдо). А. Даишевић

ЈАГОДИНА - СЛОГА 3:4 (2:1) Игралиште у Рибарама Гледалаца: 150 Судија: Дејан Анђелковић (Крушевац) 8 Стрелци: Ковачевић у 7, Арсић у 12. и Мићуновић у 51. из пенала за Јагодину,Ћуковић у 29, Анђелковић у 51. и 85. и Трипковић у 77. минуту за Слогу Жути картони: Ковачевић, Симоновић (Јагодина), Марушић, Мирјанић, Чуковић, Милојевић, Гуњић (Слога). ЈАГОДИНА: Марковић 6, Васић 6,5(од 77.Тасић 6), Милојевић 6, Стојковић 6,5, Џикић 6, Арсенијевић 6, Ковачевић 6, Симоновић 5, Арсић 6 (од 66. Долашевић 6), Мићуновић 6,5 (од 77- Ђорђевић 5), Младеновић 5 (од 40. Живановић 6). СЛОГА: Мирјанић 6,5, Антонијевић 6,5, Радовић 7, Милојевић 7, Бркљач 7, Марушић 7, Трипковић 7, Гобељић 6,5 (од 46. Вулић 7,5), Чуковић 7,5, Гуњић 7, Анђелковић 8. Играч утакмице: Драгољуб Анђелковић


25

29. април 2011. 30. априла навршава се четири године од смрти нашег драгог

Дана 07.05.2011. године навршава се четрдесет дана од смрти нашег драгог

Михаила Ранковића из Витановца Ни време које је прошло, ни оно које ће проћи неће ублажити бол за тобом.

Породице Ранковић и Марјановић

30. априла навршава се четири године од смрти нашег

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 15 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 МОЛИМО ВАС ДА ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ДОСТАВЉАТЕ НА НЕКОМ ОД МЕДИЈА ПОГОДНОМ ЗА ШТАМПУ

Драгана – Мрла Миловановића из Матарушке Бање

Михаила Ранковића Године пролазе, сећања не бледе. Успомене од заборава чува сестра Миланка са породицом

OШ „Свети Сава“ – Краљево Објављује

Помен ће се одржати у 13 сати на гробљу у Готовцу. Позивамо родбину и пријатеље да узму учешће при помену. Ожалошћена породица: мајка Мила, отац Бранко, супруга Марица, син Душан, ћерка Марина и остала многобројна родбина

У понедељак 02. маја 2011. год. у 11 сати на Старом гробљу у Краљеву даваћемо четрдесетодневни помен нашој драгој

Сећање

ЈАВНИ ПОЗИВ За достављање понуда у поступку јавне набавке мале вредности за набавку радова – - израда електроинсталације, редни број ЈН 2/2011

1. Предмет јавне набавке је набавка радова – израда електроинсталације; 2. Право учешћа у поступку јавне набавке имају сва правна и физичка лица која испуњавају услове из чл.44. и 45. Закона о јавним наљбавкама; 3. Конкурсна документације се може подићи код Наручиоца, у згради школе, канцеларија секретара почев од 29.04.2011.год. уз уплату износа од 1.000,00 динара на рачун школе 840-534660-43 4. Понуде доставити непосредно или поштом у запечаћеном омоту на адресу наручиоца: ОШ „Свет Сава“ Змај Јовина бр.1,36 103 Рибница, са назнаком: „Понуда за јавну набавку радова – израда електроинсталације (јавна набавка бр.2) – НЕ ОТВАРАТИ“ 5. Благовременим се сматрају понуде које су код Наручиоца приспеле до 06.05.2011. до 10 сати, без обзира на начин како су послате; 6. Отварање понуда ће се извршити истог дана у просторијама школе тј. 06.05.2011. у 11 сати; 7. Наручилац ће донети Одлуку о избору најповољније понуде у року од 30 дана од дана јавног отварања понуда а према критеријуму - економски најповољнија понуда 8. Додатне информације на телефон:036-379-400; 379-404

Миљојко Бараћ Босиљки Арсенијевић из Краљева

Син Слободан, ћерка Зорица, унуке: Наташа, Ана, Нектарија, праунук Томислав, праунука Нина, зет Радош

3.5.2004 – 3.5.2011. Седам година без тебе, а свакодневно у мислима с тобом. Чуваћемо те с поносом од заборава. Твоји најмилији

Сећање

30. априла навршава се дванаест година од смрти

Зоран Трифуновић

Милана Богдановића

17.4.1982 – 6.5.1995. Зоки, тешко је живети а бити рањен у души, видети те свуда а нигде те не наћи. Воле те мама Светлана, тата Мирко и брат Драган

29.01.1971 – 30.04.1999. из Тавника Постоји нешто теже од смрти, а то је живети без тебе. Твоји мајка Олга и брат Дука


26

29. април 2011.

Дана 04.05.2011. навршава се десет година од смрти

Славољуба Јовановића 2001 – 2011. године

Прошло је десет година од када ниси са нама, али си увек у нашим срцима и мислима. Свакога дана се сетимо како би нам твоје присуство учинило животне недаће што лакшим а радосне тренутке још лепшим и радоснијим, својом благом нарави, топлим речима и великом душом. Твоја племенитост и доброта остаће вечно у нама. Нека те Господ чува, тамо где блиста светлост вечног живота. Заувек мислимо на тебе, твоји најмилији: супруга Босиљка, син Бранко, ћерка Слободанка, снаха Оливера, зет Верољуб, унучад и праунучад.

Обавештавамо родбину и приајтеље да ћемо у уторак 03. маја 2011. год. у 12:00 часова на гробљу у Цветкама давати четрдестодневни помен

У уторак 03. маја навршава се четрдесет тужних дана како није самном мој вољени супруг

Радиша Весовић – Буги из Бороваца Вољени мој, отишао си од куће и од мене 26. марта трактором на рад. Радећи са њим до задње секунде, у њему си и душу испустио. Умрла је моја љубав у пролeћне дане, никад неће да зарасту ране. Све сам изгубила. Твоје стопе љубим, сузама заливам. Где су твоје нежне руке да ме спасиш од бола и муке? Почивај у миру анђеле мој, нека те анђели чувају кад нисам могла ја До гроба неутешна твоја супруга Славомирка Вољени не умиру Буги!

Дана 03. маја навршава се четрдесет тужних дана како је отишао мој вољени

Обрену В. Симеуновићу из Цветака 1925 – 2011. године

Оче живео си животни век и проживео достојанствено. Таквог смо те испратили до твоје вечне куће. Твоји: син Вукашин, ћерке Зорка и Драга

Радиша Весовић – Буги из Бороваца 1942 – 2011.

Све што је било људско, племенито, часно и поштено имао си. Оставио си велику празнину и тугу у мом животу јер сећање на тебе је сваким новим даном све болније. Недостајеш ми много, за све што је прошло и за све што долази. Поносим се тобом што сам те таквог имао. Много ми недостајеш Буги. Твој вољени Никола


27

29. април 2011.

Сећање на најдражу браћу и најбољег мужа

Јовановић Драгољуба Будимир

Јовановић Драгољуба Владимир

23.10.1929 – 24.4.2003.

16.05.1933 – 22.4.2010.

Ђуровић Милоша Љубиша дипл. економиста 24.01.1932 – 24.5.2005.

Тешко је живети и носити огромну тугу у срцу, а срећу тражити само међу успоменама. Заувек ваше сестре: Милена и Добрила с породицама, снаја и супруга Нада са својом породицом, супруга Милена са ћерком Биљаном, сином Ненадом, снајом Драганом и дедине унуке Ксенија, Лидија, Марија, Софија, Василија, праунука Магдалена и праунук Јаков

Десет година није са нама

Сећање на наше драге родитеље

Живчић из Мрсаћа

Милуна 14.08.1992.

Ранке 02.05.1999.

Време неће избрисати сва наша сећања на вас. Хвала вам за сва ваша пожртвовања према нама. Ваше ћерке Мара, Рада и Милена са породицама

Милорад – Мићо Гочобија из Адрана

Студент Пољопривредног факултета Новом Саду 06.05.2001 – 06.05.2011. год.

Дана 07.05.2011. у 13 часова даваћемо четрдесетодневни помен на гробљу Барутана у Краљеву

Ради Камиџорац из Рибнице

Драги Мићо, не прихватамо истину да си отишао у неповрат. Твој ведри дух, чиста душа и широки осмех за свакога дају нам снагу да живимо и носимо дубоки бол који никада неће престати. Заувек ћемо те чувати од заборава: тата Слобо, мајка Мара и брат Иван са породицом.

Свитање сваког новог дана дочекано је са сузама и болом без тебе. Напусти нас са уплаканим лицем за животом без сузе из ока твога. Вечно ћеш живети у нама и срцима нашим. С великом љубављу и тугом неутешни: мајка Десанка, супруг Лазо, ћерке Ивана и Ирена са породицама, унука Анастасја, сестра Нада са породицом, заова Радосава, многобројна родбина и пријатељи


28

29. април 2011.

ТЕНИС

БИЦИКЛИЗАМ

Краљево је протеклог викенда било домаћин тениског турнира 3. категорије

Краљевачки бициклисти на европским друмовима

ПОБЕДА КРАЉЕВЧАНКЕ МИЛЕ МАСИЋ

- Турнир на нивоу ТС Западне Србије за играче до 14 година, у женској конкуренцији припао Краљевчанки Мили Масић. – У конкуренцији тенисера најбољи Крагујевчанин Александар Ђорђевић Тениски радници из Краљева још једном су се потрудили да беспрекорно организују турнир на коме су наступила 22 тенисера и 12 тенисерки. Част „белог спорта“ у граду на Ибру спасила је Мила Масић из ТК Краљево која је била најбоља у женској конкуренцији. Она је у полуфиналу победила Ивону Плећевић из лазаревачке Колубаре са 6-4, 6-2, а у финалу тенисерку београдског Партизана Анђелу Шебрик са 2-6, 6-1, 6-2. Женско финале је било врло узбудљиво, Мила Масић је почела стегнуто, под великом тремом, али како је меч одмицао, дошла је до своје игре и потом просто почистила са терена талентовану Партизанову тенисерку. У конкуренцији тенисера доминирао је Александар Ђорђевић из крагујевачког клуба Радо. Он је у полуфиналу победио Марка Јовановић из нишког ТАЖ-а са 6-0, 6-4, а у финалу, за мање од сат времена игре, Алексу Кајића из београдског Олимпа са 6-2, 6-2. - Било је тешко, али сам очекивао да тријумфујем на овом турниру, јер сам имао најбољи рејтинг. Организација је била беспрекорна, свака част дома-

ћину, имали смо одличне услове за игру и морам да кажем да су и пехари врло лепи – нагласио је после тријумфа на турниру у Краљеву Александар Ђорђевић из ТК Радо Крагујевац и додао Ово ће бити јако важна сезона за мене, учествоваћу на још десетак турнира у земљи, неки ће бити међународни, и очекујем добре игре и пласман. ТК Краљево ће на лето организовати још два турнира на нивоу савеза Западне Србије и један јак турнир за играче до 18 година из календара ТСС. Невероватно звучи информација да је ТК Краљево, иначе нови прволигаш, из градског буџета за први квартал добио само 10 хиљада динара, иако само један тениски рекет кошта 15 хиљада. - Ми смо се већ показали и доказали као одлични организатори без обзира да ли су турнири слабије или јаче категорије. Овде су сви лепо били дочекани и испраћени, а чињеница да се деца наново враћају у Краљево и прихватају наше позиве за учешће на турнирима довољно говори. И за овај турнир смо добили највеће оцене – каже Радмило Тодоровић, секретар ТК Краљево и додаје - Прошле године наш клуб

Резултати турнира (3. категорије) до 14 година Девојчице полуфинале: Мила Масић (ТК Краљево) – Ивона Плећевић (ТК Колубара) 6-4; 6-2 Анђела Шебрек (ТК Партизан) – Ленка Антонијевић (ТК Пума КГ) 7-5; 6-2 ФИНАЛЕ: Анђела Шебрек (ТК Партизан) – Мила Масић (ТК Краљево) 6-2; 1-6, 2-6 Дечаци полуфинале: Александар Ђорђевић (ТК Радо) – Марко В. Јовановић (ТК ТАЖ Ниш) 6-0; 6-4 Никола Арсић (Крушевац) – Алекса Којић (ТК Олимп) 3-6; 7-6; 3-6 ФИНАЛЕ: Александар Ђорђевић (ТК Радо) – Алекса Којић (ТК Олимп) 6-2; 6-2

је постао прволигаш, наши чланови Лука Илић и Катарина Адамовић су остварили одличне резултате на домаћој и међународној сцени и то би требало неко да цени. Срамота је колико смо добили из буџета у овом кварталу, људи који су нам били у гостима нису могли да верују, било је и подсмеха. Како неко мисли да изађемо на мегдан Звезди, Партизану и осталим нашим најбољим клубовима у лиги. А јуни месец је близу. Вреди поменути да ни балон-сала у склопу тениског комплекса под обалом није завршена, а већ се неколико пута нашла на мети вандала. - Желимо да, од сопствених средстава, оградимо простор око балон-сале и да довршимо те радове. Нажалост, то нам надлежни не дозвољавају! А, за то време, балон-сала је ишарана са свих страна, више пута исечена, оштећена... не знам коме иде у прилог да доноси такве накарадне одлуке – закључује секретар ТК Краљево Радмило Тодоровић. Остаје да се види хоће ли и како реаговати градске структуре и помоћи рад и развој тениског спорта у Краљеву. А. Даишевић

ДЕВЕЏИЋ ПЕТИ У ТУРСКОЈ

Екипа Металца у Бањалуци Турски град Коња био је до- су у првом делу етапе од Бањамаћин Међународних дечјих луке до Брчког, у дужини од 195 спортских игара у бициклизму, км, завршили међу првих 20, а а такмичар краљевачког Ме- исти пласман забележили су и у талца Дарко Девеџић заузео је другој етапи од Бијељине до одлично 5 место. Млади репре- Београда. Остварено на овој зентативац Србије уједно је не- трци је вредан резултат јер је себично помогао репрезента- конкуренција била изузетна, чак тивном другу Немањи Дугалићу 129 бициклиста из 15 земаља да освоји прво место, што је широм Европе и Америке. Ова омогућило Србији да буде најус- трка се бодовала за „Еуро Тур“ пешнија екипа на такмичењу и једна је од трка чији се бодови које је окупило 16 земаља из Ев- рачунају за квалификације за ропе и Азије ! Олимпијске игре и Светско Претходног викенда бици- првенство. Најбоље пласирани клисти Металца имали су пред- српски бициклиста је био Иван ставнике на јуниорској трци Стевић на 6. и 7. месту. Иначе, „Кроз Истру“ која се бодује за добрим вожњама Станковић и светски Куп. Милош Бориса- Миливојевић су потврдили вљевић, као дебитант у јуниор- место у репрезентацији за слеској селекцији, возио је солидно дећу трку „Путевима Краља Нии пласирао се у првој половини, коле“ која се вози од 27- 30. у конкуренцији 130 најбољих априла у Црној Гори и исто се јуниора на свету. налази на „Еуро Тур“ програму. Сениори Металца су усУ исто време селектор репешно возили на међународној презентације Србије, Краљевчабициклистичкој трци „Бања нин Радиша Чубрић, водиће Лука –Београд“. Марко Станко- репрезентацију на јакој трци у вић и Александар Миливојевић Москви "Пет прстенова Москве“ и „Велика награда МоКАРАТЕ скве“. Ова трка се вози у част прославе Дана победе и циљ поПретходног викенда одржан је ман, па је прво место припало КК следње етапе је на Црвеном тргу традиционални 8. по реду карате Сенсеи из Крушевца који је био 9. маја, када ће председник Рутурнир „Врњачка Бања ОПЕН 2011“ најмасовнији на турниру. Прошло- сије Димитриј Медведев уручити награде победницима. у организацији Карате клуба „Па- годишњи победник КК СаТаМи из Вреди напоменути да ће на добранац“. И пред чињенице да је Рибнице је заузео друго место, док аутодрому Берановац 15. маја због васкршњег празника изостао је треће припало КК Топличанин из бити одржана трка која се бодолазак клубова из земаља у окру- Прокупља. дује за Лигу Србије. Очекује се Организација турнира је била долазак великог броја возача из жењу, на овом такмичењу се појавило 420 такмичара из 25 клу- изванредна, најбољима су припали земље и иностранства, што ће бова и 33 екипе. Најуспешнији клуб пехари, медаље и дипломе, а зах- бити посебна атракција за глена турниру био је домаћин, КК Па- валност је упућена општини даоце. Истог дана биће одрдобранац са 46 медаља од чега 19 Врњачка Бања, установи СЦ жано и Школско првенство златних, 12 сребрних и 15 бронза- „Врњачка Бања“ и бројним ме- Краљева у бициклизму, па ће них. Ипак, резултати домаћина се дијским кућама које су помогле одр- 15. мај у потпуности бити у знаку велосипеда. нису бодовали за генерални плас- жавање овог турнира. А.Д. А. Даишевић


29

29. април 2011.

РУКОМЕТ Завршена Међурегионална лига за одбојкашице

КРАЉЕВО ДРУГОЛИГАШ

- Одбојкашки клуб Краљево постоји нешто више од годину дана, а у овој сезони освојио је прво место у Међурегионалној лиги за одбојкашице. - Млада екипа ће наредне сезоне играти у друголигашкој конкуренцији. Летос добро селектиран тим пружио је јако добре партије и сезону завршио са 16 победа и 2 пораза, 49 освојених бодова и сет разликом 51-9. Резултат за понос, резултат који је омогућио да Краљево после годину дана паузе поново има друголигаша. - Врло сам срећан и поносан на своје играчице и на клуб у целини. Ми смо један од најмлађих клубова у Србији, али смо успели да у првој години такмичења стигнемо до трофеја и изборимо улазак у Другу лигу. Не

могу рећи да тај резултат нисам очекивао, јер гро нашег тима чине девојке које већ имају искуство, али то никако не умањује учинак ове сезоне – каже Ненад Џамић, тренер ОК Краљево и творац великог успеха. Женску екипу Краљева чине играчице које су прошле добру школу, такмичење у Међурегионалној лиги за њих је била рутина. - По годинама смо млада екипа, ја сам најстарија играчица. Ипак, рано смо све почеле

СНАЛАЖЕЊЕ Прави куриозитет везан за шампиона МРЛ Краљево јесте да су ове првотимке имале само један термин за тренинг и то четвртком у сали ОШ „Јово Курсула“. Све остало било је пуко сналажење, али таква је ситуација и у осталим клубовима из града на Ибру. Нема сала, нема термина, а најчешће нема новца, па углавном трпе млађе категорије. Питање је само докле ће одбојкашки крчаг ићи на воду!?

ПОЈАЧАЊА

ТАБЕЛА 1. Краљево 2. Кнез Лазар 3. Економац 4. Гимназија 2 5. Трстеник 2 6. Котекс 7. Бане 8. Мокра гора 9. Звечан 10 Латице

18 16 2 49 18 16 2 48 18 14 4 42 18 11 7 33 18 9 9 24 18 8 10 22 18 7 11 20 18 6 12 18 18 3 15 8 18 1 17 5

да играмо, накупило се искуства, неке играчице су играле и Другу лигу, тако да је било потребно само да се уиграмо. Имале смо неколико тешких мечева у лиги, поготово са градским ривалима, али смо баш ту показале зрелост и квалитет. Сада смо стигле до Друге лиге и убеђена сам да овај тим може изборити опстанак. За нешто више потребна су појачања –

Капитен ОК Краљево Ива Ромчевић овог лета ће постати бруцош на једном од факултета Универзитета у Београду. Биће то први и велики хендикеп за новог друголигаша. Очекује се да ће екипа бити појачана са неколико играчица друголигашког искуства, а све ће зависити од финансијских могућности клуба који помаже пар родитеља и који нема спонзора. уверава 18- годишња Ива Ромчевић, капитен ОК Краљево. Експанзија женске одбојке у граду на Ибру почела је пре неколико година. Све је више клубова који окупљају женску омладину, а резултати не изостају. И у ОК Краљеву нису запоставили рад са млађим селекцијама који ће у новој сезони бити посебно апострофиран. - Нажалост, због обавеза првог тима нисмо довољно пажње поклонили млађим категоријама, али то ће се у наред-

ној сезони исправити. Имамо талентоване девојчице и сигуран сам да ћемо у пионирској и кадетској конкуренцији имати шта да покажемо. Раније сам, радећи у ОК Економац, имао одличне резултате са млађим категоријама и нема разлога да тако не буде и сада – закључује Ненад Џамић, стратег Краљева. После годину дана рада у витрине младог спортског колектива стигао је први пехар. Довољан подстрек да у годинама које долазе ризница буде све пунија. А. Даишевић

АМЕРИЧКИ ФУДБАЛ Клуб америчког фудбала „Краљевске Круне“ посетио СОС Дечје село

КРУНЕ ДОБИЛЕ НОВЕ ПРИЈАТЕЉЕ Чланови клуба америчког фудбала „Краљевске круне“, играчи, тренери и руководство посетили су малишне СОС Дечјег села на Берановцу. Поред дружења, деца су упозната са елементарним стварима везаним за амерички фудбал. - Од почетка рада клуба жеља је да окупимо младе, децу, да пропагирамо овај спорт. Посетили смо Дечје село да нашим новим другарима честитамо Васкрс, да проведемо преподне заједно и да их упознамо са чарима америчког фудбала. Како у клубу радимо и са млађим категоријама, можда управо овде нађемо нове чланове – каже Срђан Ћосић, председник клуба „Краљевске Круне“. Краљевачки ентузијасти и

заљубљеници у амерички фудбал учествовали су и раније у хуманитарним акцијама, као волонтери у санирању последица земљотреса, разним еколошким акцијама. Прошле године гости Круна били су студенти из САД са којима је јуниорски тим Краљевских Круна освежавао жардињере у граду. - Свака посета Дечјем селу нам је драга, поготово када су у питању спортисти. Свака помоћ нам је добро дошла и убеђен сам да ће неко од наше деце ускоро заиграти у Крунама. Важно је разбити предрасуде да је амерички фудбал груб спорт, а то на најбољи начин раде наши пријатељи из Краљевских Круна. Наша сарадња ће трајати, биће ту још акција и радујемо им се унапред – нагла-

сио је Владан Јевтић, педагошки помоћник СОС Дечјег села. Чланови Краљевских Круна

се труде да осим спорта и здравог начина живота подигну свест о друштвеној одговорности и нагласе колико је важно

да будемо солидарни у локалној заједници. А. Д.


30

29. април 2011.

ФУДБАЛ

Општинска фудбалска лига

НЕРЕШЕНО У ДЕРБИЈИМА

На теренима Општинске фудбалске лиге претходног викенда одигране су утакмице 21. кола. Лидер је победио у Сијаћем Пољу, али су победе остварили и најближи пратиоци Тавник и Јово Курсула. Звезда из Чукујевца и 16. узастопну утакмицу остала је непоражена у лиги где је доживела само један пораз. У среду 27. априла одигране су утакмице ванредног 22. кола, а основна карактеристика су нерешене игре у два дерби меча. У Стублу је лидер дочекао најефикаснији тим лиге Тавник и одиграо 2-2. Да задрже лидерску позицију Стубалци могу да захвале Звезди из Чукујевца која је у гостима са екипом Јово Курсула одиграла такође нерешено 2-2. Био је то 17. узастопни меч без пораза

Резултати 21. кола: Стара Чаршија-Милочајац 1-0, Звезда-Богутовачка Бања 1-0, Мусина Река-Јово Курсула 0-4, Прогорелица-Партизан 3-1, Тавник-Омладинац 2-0 и Каблар-Стубал 1-2. Слободни у овом колу су били Будућност из Самаила и Згодачица. Резултати 22. кола: Будућност-Каблар 1-1, СтубалТавник 2-2, Омладинац-Стара Чаршија 1-0, МилочајацПрогорелица 2-1, Згодачица-Мусина Река 1-1, Јово Курсула-Звезда 2-2. У овом колу слободни су били Партизан из Врбе и Богутовачка Бања. На табели води Стубал са 40 бодова испред Тавника са 38 колико има и Јово Курсула из Цветака на трећем месту. Звезда из Чукујевца и Омладинац из Дракчића имају по 35 бодова. Парови 23. кола: Богутовачка Бања-Будућност, Стара Чаршија-Стубал (субота), Звезда-Згодачица, Мусина Река-Партизан, Прогорелица-Омладинац, ТавникКаблар (недеља). У овом колу слободни су Јово Курсула и Милочајац. за "звездаше" који су и даље врло озбиљан кандидат за повратак у Међуопштинску лигу. Ванредно коло било је коло ремија, јер победника

није било у Самаилима ни Годачици. Милочајац је победио Прогорелицу, а Омладинац био бољи од врло неугодне Старе Чаршије.

Окружна фудбалска лига

БЉЕСАК МАТАРУГА И КАРАЂОРЂА Утакмицама 21. кола претходног викенда настављено је првенство Окружне фудбалске лиге. Основна карактеристика су порази водећих тимова. Будућност је минимално поражена на Буњачком брду, док су Адранци оставили цео плен у дуелу са имењаком у Вранешима. Пораз је доживела и Грдица код Старог аеродрома, па су Матаруге сигурном игром и победом против Браће Вуковић скочили на треће место на табели. Част гостију у овом колу спасао је Рудар из Баљевца ремијем у Витковцу против Пролетер Ласте иако је имао и два играча више. У среду 27. априла одигране су утакмице ванредног 22. кола које је донело неколико дербија, много узбуђења и померања на врху табеле. До јуче недодирљива Будућност, после пораза у Рибници, оклизнула се на свом терену у "класику" са Ибром из Матарушке Бање. Клизање је имао и Борац у Адранима где су Матаруге потврдиле да су прави хит овог пролећа и сада су на

Резултати 21. кола: Краљево Хајдук-Морава 1-0, Гоч-Раднички 3-1, Карађорђе-Будућност 1-0, МатаругеБраћа Вуковић 3-0, Борац (В)-Борац (А) 2-0, МагнохромГрдица 2-0, Пролетер Ласта-Рудар 2-2 и Ибар-Радник 4-2. Резултати 22. кола: Браћа Вуковић-Карађорђе 2-3, Будућност-Ибар 1-1, Радник-Пролетер Ласта 6-0, РударГоч 6-1, Раднички-Краљево Хајдук 2-0, Морава-Магнохром 3-0, Грдица-Борац (В) 3-1, Борац (А)-Матаруге 2-3. На табели води Будућност из Конарева са 46 бодова испред Матаруга са 43, Грдице са 42, Карађорђа и Борца из Адрана са 41, Рудара са 40 бодова. На зачељу Борац (В) има 20, Радник 19, Пролетер Ласта 18, а Магнохром 17 бодова. Парови 23. кола: Краљево Хајдук-Рудар, Гоч-Радник (субота), Борац (А)-Браћа Вуковић, МатаругеГрдица, Борац (В)-Морава, Магнохром-Раднички, Пролетер Ласта-Будућност, Ибар-Карађорђе (недеља). само три бода од лидера. Карађорђе је неубедљиво играо овог пролећа, али после тријумфа над Конаревцима уследио је и тријумф у Лађевцима, где је ретко ко однео цео плен. Грдица је очекивано победила Борац из Вранеша, а голеаде су виђене у Ушћу и Баљевцу. Радник се грчевито бори за опстанак и искористио је кадровске проблеме Пролетер Ласте да

оствари најубедљивију победу уназад неколико година. Рудар је испратио Гоч за Врњачку Бању са шест лопти у мрежи и задржао шансе да се домогне вишег степена такмичења. После овог кола постало је потпуно неизвесно ко ће се домоћи зонског степена такмичења или тачније који клуб то највише занима, ко има финансијску подлогу да игра Моравску зону. А.Д.

Међуопштинска фудбалска лига

БЕЗ ПРОМЕНЕ НА ВРХУ Претходног викенда одигране су утакмице 21. кола Међуопштинске фудбалске лиге. Водећи не посустају, наставили су са добрим играма и победама, тако да нема промена на табели. Лидер из Ратине је доминирао у Шумарицама и показао зашто је водећи тим првенства. Рибница је у Јовцу рутински савладала неугодни Гранит и остала на позицији која гарантује улазак у Окружну лигу. За пе-

тама Рибници је Олимпик, који је и у Годачици био бољи од Јединства. Лазац је победио у Жичи, а Чибуковац у Врдилима, чиме су учврстили позиције у горњем делу табеле. Највише узбуђења је било у Врњцима где је виђено шест голова, преокрет који је омогућио „фењерашу“ да забележи пету првенствену победу. Сигурну и убедљиву победу остварила је Морава из Мрсаћа. А. Даишевић

Резултати 21. кола: Млада Крила-Врњци 4-2, Јединство (Г)-Олимпик 12, Рибница-Гранит 2-0, Морава (М)-Гружа 4-0, Јединство (Д)-Напредак 0-1, Жича-Лазац 1-2, Младост (В)-Чибуковац 1-2, Шумадија-Полет 1-4. На табели води Полет из Ратине са 53 бода испред Рибнице из Јовца са 48 и Олимпика из Новог Пазара са 43 бода. На зачељу табеле Младост из Врдила и Шумадија имају по 20 бодова, Јединство (Г) 18, а Млада Крила 17 бодова. Парови 22. кола: Чибуковац-Жича (субота), Олимпик-Младост (В), Лазац-Јединство (Д) (недеља 11ч), Врњци-Шумадија, Полет-Јединство (Г), Напредак-Морава (М), Гружа-Рибница, Гранит-Млада Крила (недеља).

ЏУДО Џудо првенство централне Србије за полетарце

УСПЕХ КРАЉЕВАЧКИХ ЏУДОКА

Брус је протеклог викенда био домаћин појединачног Првенства централне Србије за полетарце у џуду. У конкуренцији 120 такмичара из 20 клубова ЏК Машинац из Краљева, као најбројнији са 17 такмичара, остварио је запажене резултате. У конкуренцији полетарки, у категорији до 38 кг, Јована Вуковић је била друга, док је Андреа Чоловић у истој категорији била трећа. Нађа Вељовић (категорија до 28 кг) и Анђела Лешевић (категорија до 31кг) освојиле су пета места. У мушкој конкуренцији, у категорији до 25 кг, Алекса Ђорђевић је заузео треће место, а у овој категорији Богдан Сладоје је био пети, Матеја Вучетић седми, док је Урош Филиповић испао у елиминацијама. Лука

Ђорђевић је у категорији до 28 кг био други, док је Далибор Павловић у категорији до 50 кг заузео треће место. Никола Ћирица (категорија до 38кг), Александар Николић (категорија до 42кг) и Ђорђе Тодоровић (категорија до 31кг) су на овом првенству били пети. На првенству Централне Србије у џуду за полетарце, такмичарке ЏК "Стара Чаршија" освојиле су две медаље. Златом се окитила Сара Јукић, а на свом првом наступу бронзану медаљу је освојила Николина Вучићевић. Ово је било прво од укупно четири првенства које ће се ове године организовати за узраст полетараца, а наредни сусрет је у мају у Јагодини. А. Даишевић


31

29. април 2011.

ФУДБАЛ Српска фудбалска лига група „Запад“

РЕМИ У ВАЉЕВУ САЧУВАО ТРОН

- Вујић Вода - Слога 0-0 у мечу 22. кола, "бели" остали на челу табеле. - Краљевачки "дечји вртић" учи игру на резултат. - Највећи конкурент Слога (Бајина Башта) победом пришла на бод заостатка. - Овог викенда (недеља 16ч) на Градском стадиону гостује неугодна Слога из Петровца на Млави Утакмицама 22. кола претходног викенда настављено је првенство Српске фудбалске лиге група „Запад“. Краљевачка Слога је у Ваљеву са домаћом Вујић Водом одиграла без голова 0-0, што је било довољно да задржи лидерску позицију на табели. Нису се пулени Игора Туфегџића прославили на ваљевском "Сењаку", али у борби за повратком међу прволигаше рецепт је давно написан, бод на страни-три код куће. Можда некоме резултат из Ваљева изгледа као кикс "белих", јер Вујић Вода је један од главних кандидата за силазак у зонски степен такмичења. Тако говори табела, али не треба сметнути са ума да на пролеће сви играју боље, бодови се на страни тешко освајају, у шта се најбоље уверио јесењи првак из Бајине Баште који је у прва четири кола изгубио предност од 5 бодова. Можда фудбалери краљевачког српсколигаша не блистају игром, али пре би се рекло да "дечји вртић" из Индустријске улице учи игру на резултат. Летос је обављена смена генерација, у таквим околностима борба за врх табеле тешко пролази, али Слогини дечаци брзо одрастају и сазревају. После бламаже и тешког пораза у Клупцима млади састав није

ВУЈИЋ ВОДА - СЛОГА 0 - 0

Стадион: на Сењаку у Ваљеву Гледалаца: 200 Судија: Бојан Богдановић (Чачак) 6 Жути картон: Дринић (Слога) ВУЈИЋ ВОДА: Сулејамановић, Илић, Милекић, Рајковић (Андрић), Којић, Лазић (Милиновић), Гајић, Вукадиновић (Стевановић), Ракоњац, Рашевић, Недељковић СЛОГА: Божовић, Милетић, Гојковић, Ровчанин (Мијаиловић), Влашић, Марушић, Гобељић, Ђорђевић, Дринић (Анђелковић), Јанићијевић, Антонијевић (Бабић).

клонуо. Остварена је победа против Пожежана, а у Ваљеву је бод био довољан да се сачува трон. Зар то није основни циљ у овој сезони? - Пролеће је увек теже од јесени. Привид је да су екипе из доњег дома слабе, сви играју са 200 одсто могућности, а поготово када им је противник лидер. Морам да подсетим да ми ове сезоне нисмо доминантни као пре две године када смо на половини првенства решили питање првака. Ово је јако млад састав, склон осцилацијама и најбитније је остати непоражен у гостима, а учинити напор и славити победу код куће. Ако изузмемо сусрет у Клупцима, ми се држимо тог

плана и остварујемо га. Зар неко мисли да је лако победити све ривале код куће, где је бод само извукао (опет) Раднички Стобекс - искрено говори Игор Туфегџић, тренер Слоге. Стратег Краљевчана се прихватио незахвалног посла да ствара нови тим од актуелних омладинаца и да јури Прву лигу. Велики број препрека на том путу је успешно прескочио, једну претходног викенда у Ваљеву. - Играли смо на резултат, није било сјајно, али је најважније остати непоражен. Задовољан сам оствареним, остали смо лидери, а за разлику од неких ранијих сусрета добили смо само један жути картон. То

значи да ћемо већ у недељу бити комплетни и сигурно одиграти много боље. Овом тиму недостаје искуство, али много више му недостаје подршка са трибина. Сигуран сам да би тим играо значајно боље са правом подршком, нарочито онда када не иде, када се тешко пробија бункер противника. Оно што радује стратега "белих" јесте позитивна атмосфера и квалитетан рад комплетног тима. - Сада је самопоуздање још веће, јер смо први на табели и играчи осећају респект са сваке стране. Наравно, нећемо се уљуљкати и спавати на ловорикама, јер се рачуни своде на крају, а до краја има још много да се игра. Озбиљно ћемо прићи сваком противнику, иако се увелико прича о дербију са Бајинобаштанима на нашем те-

рену. То може, али и не мора да пресуди. Најважније је да у недељу победимо врло неугодну Слогу из Петровца на Млави. Противник нас стално намучи у Краљеву, када смо били прваци Српске лиге са њима смо играли нерешено код куће. Зато опрез и максимално залагање, уз подршку навијача, ето рецепта за тријумф. Само су три бода битна - закључује Игор Туфегџић, тренер Слоге. Краљевачка Слога је прва на табели са 44 бода, бод мање има имењак из Бајине Баште који овог викенда гостује на "врућем" терену у Прибоју. Још један дуел изазива посебну пажњу, у Костолцу гостује непредвидива Мачва. Дуел краљевачке и Слоге из Петровца на Млави на програму је у недељу од 16 часова. А. Даишевић

Моравска фудбалска зона

ЛИДЕР "СА ШТИТОМ" КРОЗ КРАЉЕВО

- У 22. колу Металац-Победа (Белошевац) 1-2, Полет (Трбушани)-Младост (Опланићи) 3-0. - Краљевачки Металац у горњем дому, Опланићане теорија држи у игри за опстанак На теренима Моравске фудбалске зоне протеклог викенда одигране су утакмице 22. кола. Краљевачки Металац је још једном потврдио да боље игра у гостима, па је на стадиону код Ложионице поражен од лидера из Белошевца, екипе Победе резултатом 1-2. Младост из Опланића је у Трбушанима доживела очекиван пораз од домаћег Полета резултатом 3-0 . Лидер је покорио краљевачку Ложионицу у мечу у коме је домаћин већи део био бољи ривал. Ипак, тим из Белошевца

знао је да искористи своје шансе, а све заслуге за тријумф иду на адресу одличног голгетера гостију Саше Ристића. После неколико прилика на обе стране, у смирај првог полувремена, Леповић је идеално центрирао, а Ристић био на правом месту за вођство Победе. У другом полувремену домаћи су се упињали да дођу до изједначења, а гости дуплирали предност опет преко Ристића. Победник је већ тада био одлучен, а све што је Металац успео до краја сусрета јесте почасни

гол Аврамовића из једанаестерца, који је скривио голман гостију оборивши Барјактаревића. Младост из Опланића је, после две везане победе на свом терену, поражена (очекивано) у Трбушанима од Полета резултатом 3-0. „Пескари“ нису успели да понове издање из претходних мечева, а на полувремену су већ били у заостатку за један гол. У наставку, покушаје пулена Ивана Јеремића заустављала је гранитна одбрана Трбушанаца, домаћин је

играо са много више самопоуздања и у последњих 15 минута сусрета са два гола Вељка Плазинића стигао до убедљивог тријумфа. Врх табеле није доживео промене, јер поред лидера до тријумфа су стигли и први пратиоци. Мокра Гора је поразила Орловац, док је Трепча нешто теже изашла на крај са неугодним Партизаном из Церовца. Највише голова виђено је у Горњем Милановцу где је гостовао Бане из Рашке, а једини меч без голова одигран је у Новом Селу.

Овог викенда, у недељном матинеу, Младост у Опланићима дочекује Омладинца и покушаће да му се реваншира за дебакл у Новом Селу, у првом делу сезоне. Металац гостује у Тутину и није без изгледа да освоји барем бод. Лидер у Белошевцу дочекује Јошаницу, док први пратиоци имају тешка гостовања. Мокра Гора игра у Рашки, а Трепча у Мрчајевцима. А. Даишевић


32

29. април 2011.

ОДБОЈКА Урош Ковачевић златни кадет и МВП Европског првенства у Турској

ВУНДЕРКИНД СА ИБРА - Најбољи млади одбојкаш на Старом континенту маестрално предводио репрезентацију Србије до злата на ЕП за кадете у Турској. – Од нас се с правом очекује највише. – Да није било деда Крсте не бих ни био одбојкаш. – Од 12 репрезентативаца, четворица су пупчаном врпцом везана за Краљево, то ваљда довољно говори Пролеће 2002. године. Краљевачка Рибница игра у Првој „Б“ лиги, покушава да се врати на елитну сцену, кључни играчи тима Владо Петковић и Никола Ковачевић. Све утакмице те сезоне, у којој је Рибница у баражу за елиту изгубила у серији 2-1 од Београда, гледао је плавокоси дечак, увек у крилу свог оца Зорана, цепао грло навијајући за „мускетаре“ и свога брата Николу. Мали (остао му је и дан-данас тај префикс) Урош Ковачевић. У то време најбољи навијач Рибнице, неколико година касније постаје најбољи играч овог клуба, па најбољи млади одбојкаш Европе. А ко је једном дошао на тренинг пионира Рибнице, могао је да наслути овако успешну каријеру најмлађег из одбојкашке породице Ковачевић. - Предлажем руководству клуба да потпише уговор на 10 година, може и 20, са једним дечаком који ће бити светски играч. То потписујем крвљу – завапио је 2006. године родоначелник одбојке у Краљеву, оснивач Рибнице и дугогодишњи тренер Душан Бошковић. Нико старог одбојкашког лисца није схватио озбиљно и ускоро су видели колико су погрешили. Урош Ковачевић је убрзо показао колико је талентован, за први тим Рибнице је дебитовао са непуних 15 година, годину дана касније играо полуфинале плеј-офа Винер лиге, осмину финала Челенџ Купа, постао кадетски првак света. Летос је, као тинејџер, решио да крене даље и одлучио се за словеначки Блед и рад са нашим селектором Игором Колаковићем. У „дежели“ је освојио све што се могло освојити, а круна је стигла за Васкрс у Анкари. Кадетска репрезентација Србије постала је првак Европе, а Урош Ковачевић МВП првенства, најбољи поентер и најбољи смечер. - Ово је било прво велико такмичење моје генерације. Очекивања су била велика, ми смо знали да смо добри, али не и колико. Било је мало зебње, јер нисмо познавали против-

КОВАЧЕВИЋИ Урош Ковачевић најмлађи је члан одбојкашке породице. Отац Зоран, као и стричеви Милорад и Љубомир дугогодишњи су играчи Рибнице са којом су освојили Куп Југославије 1978. године. Љубомир је активан као међународни судија, а Милорад као делегат/контролор на Винер Штедише Суперлиги. Зоранов старији син Саво је судија на листи Прве лиге Србије, а Никола је незаменљиви репрезентативац наше земље и годинама истински Урошев узор. Вреди поменути да је Томислав Поповић, бивши одбојкаш и сада судија на листи Прве лиге, син Славице (девојачки Ковачевић) рођене сестре Зорана, Милорада и Љубомира.

нике и нисмо знали однос снага. На крају је све испало сјајно, можда и више од очекиваног, али је добро да се од „малена“ навикавамо на победе и медаље – у свом стилу говори Урош Ковачевић, неколико минута после напорног тренинга са екипом Бледа. „Преко трња до звезда“, до злата? - Управо тако. Нисмо блистали у сваком мечу, било је падова. Од Бугара смо губили 2-0, да бисмо стигли до тријумфа, имали смо и један пораз у групи, али из утакмице у утакмицу смо сазревали, ишли напред, веровали једни у друге и на крају све позлатили. Премијерни наступ нове генерације српских кадета потврдио је да за будућност

одбојке на овим просторима не треба бринути. Оно што и ову генерацију играча краси је сјајна атмосфера? - Минут после финала, у коме смо победили „непобедиве“ Французе („разбили их у тај бреку“), рекао сам да је ово победа сјајног колектива. Сви су момци сјајни, изванредни, супер коректни и нисмо имали ниједан проблем. То је одлика свих наших репрезентативних селекција и морамо да следимо традицију. Одмах смо лоптицу у разговору пребацили на терен Краљева. У селекцији кадета 12 играча, а четворица пупчаном врпцом везана за град на Ибру? - То ваљда све говори – смеје се и прави кратку паузу мали Урке и наставља - Никола

Вељовић је у Рибници, Алекса Брђовић и Синиша Жарковић су по очевој линији Краљевчани, ту је и моја маленкост (опет смех). Лично сам највише времена проводио са Алексом Брђовићем, то ми је најбољи друг. Битно је да увек неко буде из Краљева, ту такође морамо да наставимо традицију. Као да је јуче било када си у Рибничиној школи почео да играш одбојку? - Мало људи зна да сам одбојку почео да играм са мојим покојним дедом Крстом. Да није било њега, ја не бих ни био одбојкаш. А после је све ишло својим током. Наравно и генетика је одрадила своје, отац, стриц, браћа, сви су играли одбојку, нисам могао да побегнем од тога. После само две сезоне у првом тиму Рибнице уследио је одлазак у иностранство? - Најбољи потез који сам направио у досадашњој каријери. Рад са Игором Колаковићем је на мене највише утицао, он ми је као други отац, постао сам озбиљнији, бољи играч, зрелији сам у сваком погледу. Наравно, ту су и Кобиљски, Петко, Раша, сви они су јако битни за мене у овом тренутку. Такође, на почетку иностране каријере освојио сам све трофеје, а то није занемарљиво. Блед, клуб Уроша Ковачевића, освојио је Интер лигу, Куп Словеније и словеначки шампионат. Неко би рекао да је ту крај, али за јунака наше приче

обавезе тек следе? - Свестан сам да ћу имати мало времена за одмор. Следе обавезе у јуниорској репрезентацији, касније опет окупљање кадета за Светско првенство у Аргентини... Ух, као рингишпил – опет са осмехом закључује Урош Ковачевић. Најбољем играчу ЕП за кадете у Турској ове године се пружа прилика да освоји медаље и са јуниорском и сениорском репрезентацијом, на европском и светском нивоу, што није пошло за руком никада ниједном одбојкашу на планети. Када је Урош Ковачевић у питању, све је могуће. А. Даишевић

IN 2959  

Ibarske novosti

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you