Issuu on Google+

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2956, 8. април 2011, 30 дин, Излази петком

ПРОТЕСТИ НЕЗАДОВОЉНИХ Незадовољни сумама које су добили, чињеницом да касни испорука обећаног грађевинског материјала, тиме да реновирање зграда које су тешко оште-

ћене у потресу у новембру споро иде и је пред Скупштином Краљева тражећи бројним другим проблемима, од споро- да власти убрзају обнову зграда и кућа сти комисија до тога да касне пројекти, страдалих у новембру. педесетак Краљевчана протествовало стр. 12

Интервју: Бошко Славковић, директор Фабрике вагона

РАДНИЦИ ТУЖЕ СУД Време за сређивање стања у финансирању спорта

ЈАВАШЛУК И ЖАБОКРЕЧИНА

стр. 6

На помолу велика афера у ЈКП ,,Бели извор“ у Врњачкој Бањи

ПРОДАВАЛИ ОПШТИНСКО ГРОБЉЕ КАО СВОЈЕ Невоље породице Симовић из Мрсаћа

стр.14 стр. 15

КУХИЊА У ШТАЛИ

стр.4


2

8. април 2011.

Европскe интеграције западног Балкана

УЗЛАЗНА ЛИНИЈА ОДНОСА

Јасни циљ Србије да добије до краја године статус кандидата за чланство у Европској унији и датум за почетак преговора Председник Србије Борис Тадић, премијер Словеније Борут Пахор и председница Владе Хрватске Јадранка Косор оценили су данас да се односи три земље крећу узлазном линијом и на трилатералном састанку усагласили заједнички економски наступ на трећим тржиштима. Тадић, Пахор и Косор су истакли важност европских интеграција региона Западног Балкана, као и важност решавања "појединих питања". У изјави новинарима после састанка, Тадић је нагласио да је јасни циљ Србије да добије до краја године статус кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ) и датум за почетак преговора. Он је напоменуо да Београд подржава Хрватску у настојањима да заврши до јуна приступне преговоре о чланству у ЕУ. Према речима Тадића, Србија подржава евроинтеграције и других земаља насталих из бивше Југославије, како би се "све придружиле Словенији у ЕУ". -Уверена сам - додала је Јадранка Косор - да ће Хрватска до краја јуна завршити преговоре о чланству и ускоро постати 28. чланица ЕУ. Пахор је поручио да ће се Словенија у ЕУ заложити да Србија, ако испуни услове, добије статус кандидата до краја године. Словенија ће, како је нагласио, подржати и Хрватску, уз испуњење услова који су постављени пред ту земљу, да у јуну заврши преговоре о чланству у ЕУ. Председник Србије Борис Тадић и председница Владе Хрватске Јадранка Косор нагласили су спремност да се реше судбине несталих особа,

Борут Пахор, Јадранка Косор и Борис Тадић као и стамбени проблеми избеглица у Хрватској. Они су најавили да ће се у септембру одржати и донаторска конференција, чији циљ ће бити прикупљање новца за решавање стамбених питања избеглих. Тадић је рекао да се две земље суочавају са суђењима везаним за оптужнице за ратне злочине. - Сви који су одговорни за ратне злочине треба да одговарају и никада се од оптужница за ратне злочине не може одустајати јер је то захтев породица жртава, захтев оних који се и данас суочавају са проблемом несталих - рекао је Тадић и оценио и да је решавање тог питања цивилизацијски императив и "заједничка вредност коју делимо и наставићемо сарадњу у овој области". Као добру вест окарактерисао је најаву Министарства правде Србије, које ће извршити ревизију свих оптужница за ратне злочине. То ће бити извршено на основу извештаја Тужилаштва за ратне злочине, које има задатак да провери све доказе против осумњичених које су прикупили некадашњи војни судови,

а провера оптужница потребна је и у Хрватској. Упитан да ли је могуће међусобно повлачење тужби за геноцид, Тадић је подсетио да је већ више пута рекао да је Србија спремна да говори о могућности повлачења тужбе, али је то у надлежности влада које имају политичку одговорност. - Реч је о политички деликатном питању и требало би имати у виду комплетан политички процес у две земље, али смо отворени за могућност договора - нагласио је Тадић. Косор је изјавила да је решавање судбине несталих "питање свих питања", јер свака породица особе која се води као нестала заслужује истину и добијање свих података где је члан њене породице сахрањен. Влада Хрватске истиче да је спремна да настави рад на решавању тог питања, рекла је Косор, истичући да је реч о темељним људским права и истакла да је потребно испунити све оно што је потписано у споразуму о стабилизацији односа између две земље, пре свега питања несталих и повратка културног блага. ФоНет

Реакције на хапшење Божидара Вучуревића

РУГАЊЕ ПРАВДИ Некадашњи ратни градоначелник Требиња и један од оснивача СДС ухапшен у понедељак на граничном прелазу код Зворника, по црвеној Интерполовој потерници коју је за њим расписала Хрватска Док Виши суд у Шапцу чека званични захтев Хрватске, како би могао да одлучи да ли ће Божидар Вучуревић бити изручен тој земљи, председник Републике Српске Милорад Додик оценио да је хапшење Вучуревића у Србији, по потерници Хрватске, „изненађујуће и неприхватљиво“. Oдлуку о испуњености претпоставки за изручење Вучуревића суд у Шапцу донеће пошто добије захтев за изручење, уз сву неопходну документацију из Хрватске. Додик је поводом хапшења Вучуревића рекао да је реч о „часном човеку“ и да му се мора обезбедити да се брани са слободе и да оптужнице које су подигле „и Хрватска и Србија и БиХ не доприносе никаквој стабилизацији, ни успостављању помирења“. Истражни судија у Шапцу одредио је Вучуревићу, кога Хрватска терети за напад на Дубровник, екстрадициони притвор до 18 дана. Пуштање Пурде, Јуришића, Ганића и за узврат хапшење Вучуревића представља директно ругање правди и омаловажавање српског народа од стране режима у Београду који се упустио у најгору врсту неправде, а то је спровођење селективне правде. Хапшење Срба и истовремено пуштање Хрвата и Бошњака због учешћа у истом грађанском рату, изазива у српском народу огорчење и осећај неправде и понижења, оценила је у свом саопштењу Демократска странка Србије. На овај начин режим у Београду је нанео тешку увреду Републици Српској и повредио осећања српског народа у Српској, који је увек на Србију гледао братским очима. Једини и прави излаз

из ове неправде је да Србија одмахупути извињење Републици Српској и да Вучуревића неодложно пусти да може слободно да се врати у Републику Српску. Само Република Српска може да одлучује и да пресуђује да ли треба Вучуревића хапсити и изручивати Хрватској, оцењено је у ДСС. Министар правде Снежана Маловић рекла је да ратни командант Требиња Божидар Вучуревић нема српско држављанство, не желећи да прејудицира одлуку суда о екстрадицији јер је потребно, у складу са законом о међународној правној помоћи и конвенцији о екстрадицији, проверити и друге услове. Према закону о међународној правној помоћи и конвенцији о екстрадицији Хрватска има рок од 18 дана или 40 уколико тражи продужење рока, да достави захтев за екстрадицију. После тога, поступак налаже да се предмет достави суду на изјашњавање да ли постоје законски услови за његову екстрадицију. Уколико се то дозволи, на то постоји право жалбе, потом се тај предмет упућује Апелационом суду, а коначну одлуку доноси министар правде. Т. Радовановић

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com


3

8. април 2011.

ГЛОБУС

Од петка до петка : Пропаганда поново у служби ракета

ЕТО НАМА НОВЕ РАДОСТИ Ускоро ће Балкан, па и нашу земљу, прекрилити слика панарапске телевизијске станице Ал Џазира. - Чиме је Горбачов задужио Енглезе? - Ко ће и с киме поправљати Титове тенкове у Кувајту Ту скоро ме позва стари другар, стицајем околности баш Краљевчанин, па током приче o много чему, упита: ”Је ли, бога ти, истина да ћемо ускоро гледати шта нам сервира и она чувена панарапска ТВ?”. Нисам о томе ништа видео у српским разнобројним медијима, али сам се распитао код упућенијих и сазнао да ускоро у наше домове стиже и Ал Џазира! Доларима пуна као шипак, свемоћна и због тога присутна свугде где треба, несавладиво активна у пропагирању политике исламистичких држава, полигон и за иступање Бин Ладена и његове Ал Каиде. Централа је у Катару, који је пре неки дан, после америчке и одлуке савезника из Европске уније, на скупу у Лондону, прихватиo да у име побуњеника у Бенгазију продаје на светској пијаци освојену либијску нафту! О свему томе се код нас углавном ћути, готово нема ни вести о масовним протестима, на пример у Риму, против већ вишенедељног бомбардовања суверене земље, али ћемо, ето, ускоро бити радосни што наше демократско право да будемо информисани употпуњује још један глобални модератор искривљене истине. Седиште Ал Џазире за Балкан већ се увелико припрема у Сарајеву (није тајна да је досад уложено преко 20 милиона долара), имаће најмање 100 сарадника и на челу, у директорској столици, Горана Милића! Пензионисани новинар хрватске телевизије, почетник и миљеник у ТВ Београд, на почетку распада Југославије из Титовог времена шеф вести у ТВ Јутел, коју је, док је у Сарајеву владао Алија Изетбеговић, основао Анте Марковић, да би се вратио у Загреб и био звезда државне телевизије и под Туђманом, Рачаном, Санадером... Иначе, подцентри, да их тако назовем, Ал Џазире биће у Београду и Загребу. Тако ћемо бити информисани потпуније о томе шта се збива у Африци, на Блиском Истоку, како поново гину у

Авганистану, где су добри и напредни момци, а који су народи лоши и није штета кад их уништавају ракетама са места које ретко које оружје може да спречи. ОТПОРАШИ КОЛО ВОДЕ У Либији ни даље нема мира, али то је све мање, нажалост, вест и за глобалне и за наше медије. Постаће кад убију или ухвате Гадафија, а дотле ћемо се наслушати о Обали Слоноваче ( досад смо о тој земљи знали захваљујући, углавном, изванредним фудбалерима), о Бахреину и Јемену, где у потоцима тече крв, али нико не помиње страну интервенцију или хуманитарну помоћ под било којим именом. Власти на челу тих држава су под заштитом Запада и кога брига за народ што се буни. Британија легално дотура оружје, у Обали Слоноваче, која је највећи произвођач какаоа на свету, на чело хоће да дође дугогодишњи стратег Међународног монетарног фонда, Аласан Уатари, њега подупире светска камарила у борби, уз хиљаде и хиљаде мртвих и рањених, против шефа државе Гвагбоа, који не признаје изборни пораз... Не знам да ли су се и ту умешали наши отпораши. Али, Београђанин Срђа Поповић, директор Центра за примењену ненасилну акцију, похвалио се, између два петка, у Вашингтону, да су ”успесима на северу Африке и на Блиском истоку постали светски бренд”. Тај наш Отпор, са препознатљивом песницом, иначе симболом Десетог конгреса Савеза комуниста Србије одржаног у мају 1986, имаоје деведесетих година прошлог века велике сударе са влашћу у нашој земљи, а касније се, после петооктобарских промена, размахао и у иностранству захваљујући познатим ”тренерима”, што више није нигде тајна, из обавештајних, поглавито америчких, специјалних служби. Учествовали су у превратима у Румунији, Грузији,

Украјини, покушали у Белорусији... Та отпорашка, очигледно финансијско исплатива фирма, статистички не обухвата, наравно, онај број младих који су напустили Србију. Податак је изнео британски амбасадор у Београду – преко 300 хиљада образованих девојака и младића се из наше земље отиснуло у бели свет, а 468 доктораната се, после одбрањених радова у Америци, вратило у Србију. У туђини је за неке увек боље. Тако је и задњи председник СССР, Михаил Горбачов, славио осамдесети рођендан у Лондону! Добио је, ни мање ни више, него прелепи гласовити Ројал Алберт Хол, окупио препознатљиве госте (од Шварценегера, преко Дејвида Овена, до Валенсе и Шерон Стоун као водитеља приредбе) и сакупио леп новац – улазнице су стајале између 200 и чак 114 хиљада евра! Чиме jе то Горби задужио Енглезе? У Москви отворено кажу да је разбио, свесно или намерно, велику државу и пореметио равнотежу снага у свету: ”Дали су му Нобелову награду за мир, а преко 29 милиона Руса живи, без своје кривице, на туђој територији, уништио нам је привреду, деценијама смо, захваљујући и његовим истомишљеницима, клечали пред горим од себе, једва смо се последњих година попридигли”. А у Лондону, пре неки дан, на улазу у китњасти краљевски Алберт Хол, вођа оне некада гласовите наводно синдикалне организације „Солидарност“, електричар из Гдањска, Лех Валенса, без устручавања је у камеру руске државне телевизије прозборио: ”Горби нам је свима много помогао, уз помоћ своје перестројке, да и ми у оквиру Варшавског договора и социјалистичке заједнице срушимо комунистичку власт”.

Друга званична званица, сад већ остарели лорд Дејвид Овен, нама у Србији и у време растурања Југославије и грађанског рата у Босни познат као међународни пристрасни посредник, има такође фаворита – за њега је значајнију улогу у нестанку Совјетског Савеза имао Борис Јељцин. А ја бих рекао, у име правичнијих и уравнотеженијих односа на планети, да је ипак мртва трка у питању, методи су били различити, али су последице, не само по Русе, исте у свих протеклих двадесет година. НОВЕ ПРЕТЊЕ СРПСКОЈ Стигло је пролеће, али ми у Србији више од сунца очекујемо кад ће се, у Бриселу или на оном важнијем месту, смиловати да нас ставе на списак кандидата за Европску унију. Због тога је и помало комична журба ко ће се и како изљубити у региону. Тако су се у старој и још очуваној вили, на имању династије Обреновић, у близини Смедерева, испричали први човек Србијe и друге виолине, бар по уставним одредбама, Словеније и Хрватске. Такав скуп је неодољиво подсећао на оне давне припреме за стварање краљевине СХС и можда је станар дворског комплекса на београдском Дедињу помислио, бар на тренутак, да му се остварује карађорђевићски сан. А судионици су, тако кажу, уговарали како да заједничким

снагама поправљају у Кувајту југословенске тенкове из Титовог доба. Договор у Смедереву може, нажалост, да поквари ситуација у, рецимо, Хрватској. Загребачка државна телевизија је, наиме, објавила анкету по којој више од 58 одсто Хрвата не би изашло на изборе кад би се сада одржали. А не би било ни победника, владајући ХДЗ добио би само 6,8, а опозициони СДП 16,2 процената. Веома лоше се, као премијер, котира и Јадранка Косор – њој у овом тренутку верује само пет одсто становника Хрватске и замену виде, са чак 33 процента, у гувернеру банке Рохатинском. За политичку ситуацију у ”лијепој” то су знаци за узбуну, али нас више могу да плаше претње из Брисела упућене Босни и Херцеговини – од санкција до преузимања компетенција и суспендовања појединаца са положаја и из јавног живота. Много су се Европејци, а пре свих они с друге стране океана, забринули за целовитост и наводно очување Дејтонског споразума. Толико да би новим потезом пера једноставно прецртали Републику Српску. Кумовање тој нечасној работи није мало. Нисмо, међутим, заборавили која је држава, поред осталих, гарант споразума потписаног у Дејтону и Паризу! Ваљда преко тих поганих и злурадих претњи неће ћутке прећи. Душан Чукић


4

8. април 2011.

Интервју: дипл. инж. Бошко Славковић,

РАДНИЦИ - На дан када је Фабрика вагона обележавала седамдесет пет година постојања блокирани сви рачуни, тако да радницима није исплаћена зарада за септембар прошле године. - Укупан дуг од 250 хиљада нарастао са каматама на милион и шест стотина хиљада евра Као студент прве генерације Машинског факултета у Краљеву Бошко Славковић је стекао звање дипломираног инжењера машинства 1979. године. Непосредно по завршетку студија, усавршавао се на Енергетском институту и Универзитету Ломоносов у Москви. Обилазећи руске фабрике, а и наше које су радиле пуним капацитетом, још на почетку радног века схватио је сву вредност рада. Иако се школовао за производњу, прво запослење је добио у просвети. Током двогодишњег рада у машинској техничкој школи предавао је чак седам стручних предмета. Само неколико дана по завршетку школске године, средином јуна 1981. године, обрео се у краљевачкој Фабрици вагона. Изазов је било усавршавање младог човека у производњи, али и скоро два пута већа плата од професорске. Млад човек који је управо заснивао породицу и почињао да прави кућу, за инжењерску плату у Фабрици вагона могао је да купи комплетну столарију за приземље породичне куће. - Први дан сам радио у другој смени и зарадио упалу очију од апарата за варење, јер тада још нисам знао како да се заштитим. Тек је почео да се реализује чувени „ирачки посао“. Учио сам од великих инжењера и врсних стручњака који су радили у Фабрици вагона. Данас могу са поносом да кажем да сам један од најкомпетентнијих људи на овим просторима, а и шире, за градњу теретних вагона. После само три године постао је директор „Вагоноградње“. Колико се тада производило вагона? - Уговор за Ирак се реализовао на територији целе бивше Југославије. Део уговора који је реализовала фабрика вагона био је вредан 180 милиона швајцарских франака, а то је било неких 500 вагона за годину дана. Колико је радника имала Фабрика вагона?

- Само у „Вагоноградњи“ и пратећим техничким службама било је 1045 људи. Од заједничких служби које су пратиле производњу, комерцијална, правна служба, књиговодство, погонско књиговодство, „Вагоноградњи“ је припадало још око 700 људи, тако да је имала близу 2000 радника. Цела Фабрика вагона је у то време запошљавала око 4500 људи. Шта се после дешавало? - Сведок сам кризе која почиње 1986. године. Имали смо једну велику испоруку од 420 вагона за Бурму. То је била последња велика серија, а велики купац нам је био Метанолскосирћетни комбинат Кикинда за који смо за једну годину наравили 400 цистерни, које су и данас у изванредом стању. У то време „Вагоноградња“ је радила у две смене. Да ли је био проблема са платама? - За плате се није размишљало. На време смо наплаћивали испоручену робу, а зараде су исплаћиване строго 15. у месецу. Ако је 15. био у недељу, морала је исплата да буде завршена 13. Другачији је био и банкарски систем. Одете у банку, попијете кафу и добијете позајмицу на пет, шест дана без икаквих посебних гаранција. Чим стигне први у месецу, наплатите и вратите дуг. Сада је све то велики проблем. Криза се продубљује? - Да. Већ 1988. године се осећа велика криза. Следеће године сам померен са места директора. У то време више нисмо радили вагоне, али смо радили конструкције за кранове. „Процесна опрема“ је имала посла, а „Алатница“ је до распада Југославије радила за Рајловац. У времену од 1990. до 1995. године нисам био у „Вагоноградњи“ јер она у то време готово да није радила. У „Алатницу“, која је у међувремену пропала, дошао сам 1997. године и ту као директор остао пуних седам година. То је једина радна јединица која је, уз

„Процесну опрему“, редовно примала плате и из које нема тужби запослених према Фабрици вагона. За 81 месец, колико сам био директор у „Алатници“, поделио сам 88 плата. Када се појављују тужбе радника? - Занимљиво је да се од 1996. до 2000. године није радило ништа, а радници туже за неисплаћене зараде у том периоду. То је велика несрећа Фабрике вагона. Доносећи пресуде у корист радника, суд није ценио да су поремећени услови пословања. У то време постојали су фамозни колективни уговори који гарантују комплетан пропаст српске привреде, ако се нешто не промени у овој држави. Фабрику су тужили и многи директори који су били у обавези да обезбеде посао. Писали су тужбе радницима, а бранили интересе фабрике на суду. Тим пресудама нанесена је огромна штета Фабрици вагона, а правне службе су имале добру сарадњу са адвокатима. Каква је судбина тих пресуда? - Пресуде не споримо, наставићемо преговоре са адвокатима

и повериоцима. Основни дуг је са каматама за десет година увећан више од десет хиљада пута, у неким случајевима и 50 хиљада пута. Ово је највећи камен спотицања Влади која проблем мора да решава системски, јер привреда једина може да извуче из кризе комплетно друштво. То не могу ни трговци, ни препродавци, а ни јавна предузећа. Тужили су и радници који сада раде у фабрици? - Радници који се налазе у радном односу нису свесни шта раде. Треба да хитно повуку све тужбе или откажу пуномоћја адвокатима, јер ће фабрика сигурно прихватити све обавезе. Радници морају бити свесни да се мора спасити фабрика коју је тужило максимално 150 запослених и 800 оних који то више нису. Ушли сте у приватизацију? - Украјинци су купили Фабрику, али је приватизација пропала. За време док су били власници, долазимо до врло озбиљних уговора, са Французима за производњу 900 вагона, вредности 45 милиона евра. Добили смо сертификацију за извоз, што нам данас отвара могућност за

учешће на европским тендерима. Испоручили смо само 198 вагона. Појавом глобалне економске кризе пада промет у Европи, а купац одустаје од уговора. Обратили смо се државном руководству и направили модел за откуп вагона који су били готови. Прошле године смо урадили још 65 таквих вагона, а ремонтовали 285 за 600 милиона динара који су нам помогли да преживимо. Много нам је помогао народни посланик Јован Нешовић. У производњи је учестовало између 350 и 400 радника, а плату је примало 800 радника. Шта сада радите? - Док је овај програм реализован нисмо седели скрштених руку, па смо дошли до врло битних извозних уговора. Имамо три изузетна извозна уговора. Један је за Словачку за „Еј-Екс Бенет“. Од уговорених 50, испоручили смо 30 вагона. Посебно истичем уговор са словеначком фирмом „Доктор Велик“ и производњу пробне серије од 30 вагона за немачку фирму „Штрабах“ које морамо испоручити до краја маја. Средином маја добијамо уговор још на 70 вагона вредан око пет милиона евра. Поред тога ремон-


5

8. април 2011.

директор Фабрике вагона Краљево

ТУЖЕ СУД нистарствима правде, економије и регионалног развоја и Министарству за рад и социјалну политику. Какве су последице блокаде рачуна? - Министарство правде је направило велику грешку. Без посла ће остати 900 људи. Информације које добијамо од ресорних министарстава и Владе су јако добре. Тражимо да се рачуни деблокирају и одреди грејс период у коме се мора решити овај проблем. Јесте ли покушали да разговарате са тим радницима? - Преко 500 случајева је решено са радницима. У последње четири године вршене су исплате људима који су се одрекли дела камата, а исплаћено је 500 хиљада евра. Је ли то изводљиво и сада? - Изводљиво је. Упутићемо предлог сваком човеку. Уколико не будемо могли, ићи ћемо на задуживање са државом, јер је исплата из редовне производње немогућа. Не могу и нећу да терам људе да раде ако не примају плате. То су паметни људи, неће ићи у штрајк. Овогодишња прослава Дана фабрике дуго ће се памтити? - Акција највеће помоћи која је икада направљена држави одржана је 31. марта. Прикупљено је стотину седамдесет јединица крви, 164 тог дана и још шест следећег, када су дошли људи из Севојна. Сви хумани људи овог света су нам захвални. А плате? - За 1. април смо припремили новац да поделимо плате радницима који су то заслужили. На дан кад смо обележавали 75 година постојања Фабрике вагона ми смо блокирани. У историју ће ући да је један суд блокирао Фабрику вагона на 75. рођендан. То је највећи ударац који је икада у овој земљи један суд упутио својим људима. Нисте то очекивали? - Ни на крај памети нам није падало да би то могло да се деси, поготову што смо предузеће у реструктурирању. Закон постоји, а суд се ставио изнад закона. Жао ми је што смо принуђени да тужимо суд. Тужиће га радници који нису примили плате због блокаде рачуна. Радници су имали уставно право да приме плату

коју су зарадили. Никада нисам рекао да неће бити исплаћене судске пресуде, али не може на овај начин. О коликом дугу се ради? - Основица је око 250 хиљада евра, а са каматама милион и 600 хиљада евра. То није дуг, јер радници у то време нису ни радили. Не можете платити пет, шест милиона неком директору који у то време није поделио ниједну плату. Није нашао посао, имао је леп коефицијент, тужио и добио брзометну пресуду. То су директори који су напустили фабрику и чим су напустили, пресавили су табак и тужили. Поставио бих питање који смо ми то људи. Фабрика вагона је одувек била симбол Краљева? - Краљево се највише познаје по Фабрици вагона. Као што се Србија познаје по Новаку Ђоковићу, тако се Краљево познаје по Фабрици вагона. Име Фабрике вагона је и у Европи велико. Зар то треба затворити?

Има ли помоћи? - Локална самоуправа може доста да помогне. Видим да други судови не блокирају своја предузећа. Доносе другачије одлуке и одбијају препоруку Стразбура да се реше ови проблеми. Влада већ ради на томе да се не затварају фабрике и људи остају без посла. Било је људски да нас неко обавести о намери суда и нашли бисмо неко решење. Једва сам спречио раднике да дођу и траже плату испред Општинског суда. Каква је сада ситуација? - Рачун је блокиран. Људи раде, материјал се набавља. Последња плата је исплаћена за август прошле године, а требало је да буде исплаћена септембарска. Шта даље? - Градоначелник је стао уз Фабрику јер тако и треба, а очекујем да менаџмент Фабрике и комплетне политичке структуре делују заједно. Ово мора да се реши у најскорије време?

- Ја следеће недеље морам да поделим плате. Ако не исплатим, пропада ми уговор за Штрабах и нема следећег уговора. Повукао сам доста робе од српских добављача у вредности од 70 милиона динара које треба платити следеће недеље. Ако не платим, поред Фабрике вагона ће бити оштећено још двадесетак предузећа, а тиме је, поред наших 900, угрожено још 300 до 400 људи. Где је решење? - Очекујем да ће се решити јер је Фабрика у замаху и врло брзо ће бити главно извозно предузеће на овим просторима и, уз још неколико предузећа, носилац развоја града Краљева. Верујем да ће разум победити. Фабрика вагона није узела ни динара субвенција. Добила је само уговор, одрадила и наплатила. Повољност је то што смо добили кредит од Фонда за развој са 1 посто камате да не би плаћали нашим банкама 25 посто камате на годишњем нивоу. Чија је фабрика? - Фабрика је државна, власништво Републике Србије. Годину дана ће врло брзо проћи и у том периоду се мора дефинитивно решити проблем. Зато упућујем још један апел и радницима који су ван фабрике и онима који су у фабрици да помогну својој фабрици и самима себи. Многи од њих су тражили да им се запосле деца, а сада су блокирали рачун. Није ли то мало иронично? Очекујете ли боље дане? - За Фабрику вагона долазе бољи дани, али само уз веровање у фабрику, њене људе и велику помоћ локалне самоуправе, а највише државе. Треба ли Фабрици још радника? - Имао сам намеру да у мају, пошто почиње израда вагона за Републику Српску, упослим још стотинак производних радника, а сад је стало све. И овима које сам запослио нисам дао плату. Има ли кадрова? - Има све више радника свих структура и доста младих. Имам информацију од својих сарадника да су то врло добри мајстори и добри људи. Фабрика вагона ће ипак победити. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић Фото: М. Радовановић

тујемо и један број вагона Железница Србије. Доста се говори о вагонима за Републику Српску? - Република Србије финансира 90 посто вредности вагона за Републику Српску, а 50 посто тог колача добиће Фабрика вагона као носилац конзорцијума. Ради се о количини од по 200 вагона током ове и следеће две године. У овој години Фабрика вагона треба да направи 100 вагона. Комплетна екипа из Републике Српске данас је у Фаб��ици вагона. Договорићемо све техничке детаље, већ следеће недеље ће бити потписан споразум, а после тога и уговор између две Владе. Ту се помиње и Суботица? - То је приватизована фирма која никада није градила нове вагоне. Они су добра ремонтна радионица. Могу да врше склапање, ако набаве негде потребне елементе, посебно обртна постоља, која правимо једино ми и „Гоша“ из Смедеревске Паланке. Колико вреди тих 100 вагона? - Тих 100 вагона вредни су 8 милиона евра. То је посао за други квартал. Пројекти су готови, а после потписивања уговора знаће се где ће се радити преосталих сто вагона. Имали смо доста контаката са људима из Железница Републике Српске и постали велики пријатељи. Шест стотина вагона је велика количина? - Они имају руднике и тих 600 вагона им је мало. Документацију за производњу нових вагона за потребе Федерације БиХ има само Фабрика вагона, а тај програм ће бити комплетно финасиран од стране Републике Српске. Каква је тренутна ситуација у Фабрици вагона? - Жао ми је да су Фабрику тужили људи који су у њој радили. Блокирали су нам рачун у тренутку док су чекали да им се исплате плате. Они су највећи непријатељи прво сами себи, па друговима које нису тужили и ту се нешто мора урадити. Већ се јављају људи који повлаче тужбе. Писао сам писмо директно председнику Тадићу и указао му на ово шта се ради. Копије су отишле председнику Владе и ми-


6

8. април 2011.

Време за сређивање стања у финансирању спорта

ЈАВАШЛУК И ЖАБОКРЕЧИНА - Смањен износ новца за финансирање спорта. - Трошење додељених средстава без контроле. - Куповина гласова на изборима спортским динаром. - Спортски клубови као предузећа

Резултати које су у спорту постизали краљевачки клубови увек су у други план стављали проблеме који су се у овој области нагомилавали годинама, а које нико није решавао. У Краљеву има око 10 хиљада регистрованих спортиста у 52 фудбалска клуба и скоро још толико других клубова и организација које имају право на коришћење средстава из градског буџета. У 2011. години за спорт је предвиђено 1,8 посто буџета града или 25 милиона динара. Пре само неколико година за ову сврху се одвајало и до 2,5 посто градског буџета, односно 40 милиона динара, а средства су дељена без неког одређеног плана. Град Краљево нема Акциони план за спорт ни Правилник за расподелу средстава из буџета. Средства су се доскора клубовима делила без одређених критеријума, а количина добијених средстава зависила је само од односа оних који траже и оних који дају средства. Свему томе су кумовале честе промене власти којима је спорт био последња брига. Економска криза и све мања количина која се буџетом града одваја за спорт неминовно су довеле до другачијег односа према расподели средстава, с обзиром да је захтева све више, а новца све мање. У настојању да коначно почне рашчишћавање стања у

СТОНИ ТЕНИС - За организацију државног првенства у стоном тенису стигао ми је захтев за издвајање милион и 800 хиљада динара. Провером сам утврдио да тај клуб има само два стола и шест чланова који тренирају, а ни спортска хала у Краљеву не задовољава услове за организацију оваквог турнира. Створена је навика да се само тражи и да нико не проверава трошење средстава.

Бојан Радибратовић овој области Бојан Радибратовић, координатор за спорт Градске управе, почео је крајем децембра прошле године обилазак свих клубова који су тражили средства за рад, да би се уверио колико су њихови захтеви оправдани. Већ на самом почетку установио је да има клубова који чувају своја средства и улажу у спорт, али „и оних који су се накачили на буџет и само чекају кад ће новац да дође“. - До сада су клубови подносили захтеве које нико није проверавао. Сада, пре него што захтев стигне, одем на лице места да са управом клуба видим колико је то реално и колико трошкови могу да се смање. У захтевима се не наводи колико клубови добијају од чланарине, спонзора и осталог, него само колико им пара треба. Спортски радници из неких клубова су ангажовани, па нађу и спонзора, тако да локална самоуправа улази са малим учешћем. Други седе скрштених руку и само испоставе рачун који очекују да се плати. Проблем су и спортски савези који, по Радибратовићу, нису прави репрезенти клубова. - Ти савези би требало да се понашају као отац и мајка према клубовима, а не да од њих наплаћују и оно што не би требало да наплате. Треба да раде на томе да имају што више клубова са минималним учешћем. Спортски савез града Краљева

требало би да предлаже критеријуме за правилну расподелу средстава, а свака спортска организација би требало да буде члан Спортског савеза. Од петнаестак карате клубова, само су два чланови Спортског савеза, а спортски савези никоме не подносе рачуне – каже Радибратовић. Да би се ситуација у спорту довела у ред, клубови су у обавези да се код Агенције за привредне регистре региструју као предузећа. Тиме се стварају услови за контролу њиховог финансијског пословања. - Досад то није могло да се контролише, јер су радили на добровољној бази као удружења грађана. Законом о спорту који је усвојен прошле недеље уводи се контрола трошења средстава – каже он. Град Краљево касни у испуњавању обавезе да спортске објекте укњижи у регистар спортских објеката Републике Србије. Ако се то не уради, више неће бити у ситуацији да од Министарства за спорт тражи било каква средства за унапређење спорта. Проблем је и чињеница што се не зна ко је власник одређених спортских објеката. За завршетак овог посла потребна је подршка клубова, чији интерес треба да буде то да имају објекте у власништву. Новина у раду спортских клубова и организација је и обавеза вођења пословних књига, а сви који користе буџетска средства морају да буду подложни контроли трошења тих средстава. Приватизација клубова, о којој се све више говори, тешко ће у Краљеву моћи да буде извршена, јер ни велики клубови немају ништа у својини, а спортски објекти су у власништву града. - Велики клубови се понашају као власници хале, а остали не могу да дођу да тренирају. Дешава се да КК „Слога“ уступи термин без надокнаде некој школи кошарке која убира приходе од чланарине. Тотални јавашлук и жабокречина коју нико није хтео да промени, да

види шта се ту дешава и да ли може нешто да се промени. Пред изборе поједини клубови су добијали и по милион динара преко онога што је планирано. Сваких годину дана је била промена власти, а клубови су продавали гласове пред изборе. Куповани су гласови на изборима преко спортског динара, а најмање је давано за развој спорта. Злоупотреба се огледала

у томе да су поједини клубови добијали новац, а поједини политичари и вође се удварали клубовима – наводи Радибратовић. Проблеми су се нагомилавали годинама, а нико о томе није желео да каже ни реч. Уз мало добре воље, ред може да се уведе. Питање је само интереса појединаца којима то не одговара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Отпочела реализација еколошке акције

ПОМОЗИ ПРИРОДИ, ЗАКУЦАЈ ОТПАД У акцији која има за циљ да укаже на проблем заштите животне средине индиректно ће учествовати око четири хиљаде краљевачких основаца Удружење „Еколошка иницијатива Краљево“ у уторак је у ОШ „Светозар Марковић“ започело реализацију пројекта „Помози природи, закуцај отпад“. Пројекат је финансиран средствима Министарства животне средине и просторног планирања, и града Краљева. Пројекат се реализује у осам краљевачких основних школа, а има за циљ едукацију ученика, наставника и грађана о неопходности и исплативости политике селективног сакупљања отпада. Удружење „Еколошка иницијатива Краљева“ учествовало је у неколико акција, а ова, чија реализација започиње, прва је у низу самосталних. - Поента је да обучимо ову децу, укажемо им на неки проблем заштите животне средине и важности да се смеће рециклира и разврстава. Зато смо и понели канте које ће имати различите намене. Једна ће бити за пластику, папир и лименке – каже Предраг Станковић, председник „Еколошке иницијативе Краљево“. Из „Еколошке иницијативе“ указују на важност буђења еколошке свести младих кроз еду-

кацију и креативне радионице. - План нам је да се наметнемо овде и будемо неко коме ће грађани моћи да се обрате приликом решавања конкретних проблема. Радили смо на чишћењу корита реке Ибар и учестовали у акцији Министарства за заштиту животне средине „Очистимо Србију“, а планирамо и да радимо на лоцирању дивљих депонија. У том смислу направићемо један интернет сајт са пописом дивљих депонија, а онда ћемо покушавати да организујемо волонтере и, будећи активизам младих, организујемо акцију коју би завршили неким популарним концертом – каже Станковић и наглашава идеју „Еколошке иницијативе“ да представи спорт као здрав начин живота и природу као симбол таквог начина живота. Средствима од пола милона динара, добијеним од министарства, одштампани су флајери и набављене канте за смеће у облику коша. Очекује се да ће у акцији индиректно учествовати око четири хиљаде краљевачких основаца. Т. Радовановић


7

8. април 2011.

Омладина Српске радикалне странке

ПЛАВИ КЛУБ У редове омладине Српске радикалне странке у Краљеву долази све више нових чланова, а им�� и оних који се, после извесног времена проведенoг у другим партијама, враћају у старо друштво Српска радикална странка у Краљеву почела је организовани рад са омладином још 2008. године. Након расцепа у оквиру странке, један број чланова, а међу њима је било и младих, прешао је у редове Српске напредне странке. Онима који су остали верни изворним принципима странке требало је неколико месеци да збију редове и крену из почетка. Веома одговорне улоге организовања младих током једне године прихвата се Драгана Ћосић. После њеног избора за одборника у Скупштини града, на чело радикалских омладинаца стаје Стефан Белаковић, који се на том месту налази и данас. Српска радикална странка у свом саставу има педесет стално активних омладинаца, иако их на папиру, каже Белаковић, има неколико пута више. - У последње две године постигли смо значајне резултате, посебно јер смо направили Клуб младих у подруму странке, где имамо просторију намењену искључиво младима. То је „Плави клуб“. Окупљамо се сваког петка. Прво имамо редовну седницу Савета омладине на коју долазе наши чланови са уже територије града, али и из Ушћа. После званичног дела имамо дружење – истиче Белаковић. У време док су радикали били део владајуће коалиције у граду, трудили су се да на одговорна места која им припадају по коалиционом уговору, доведу претежно младе људе. Од седам чланова Општинске изборне комисије из ове странке, пет су били чланови млађи од 25 година. Један од најактивнијих је био Стефан Белаковић, па је поред чланства у изборној комисији био и члан Управног одбора ЈКП „Путеви“, а уједно и секретар Градског одбора странке. Странку су, зарад неких интереса, углавном напуштали старији чланови, док су млади остајали верни идеји због које су и ушли у њу. Савет за спорт и омладину

поред председника има потпредседника и секретара, који обављају послове дефинисане статутом странке. Омладинци Српске радикалне странке су веома активни у обезбеђењу скупова, лепљењу плаката, дељењу пропагандног материјала, организовању конференција за штампу, одржавању интернет сајта. Млади Српске радикалне странке у личности др Маје Васовић имају и свог представника у Скупштини града. - Пре месец дана један број омладинаца који је пошао за Бранком Капларевићем вратио се у странку – каже Белаковић и наводи да су омладинци два месеца пре преузимања власти прошле године успоставили добру сарадњу са омладином Нове Србије, а да је настављена плодна сарадња са покретом „Образ“ и омладином Покрета за Краљево. Са странкама владајуће коалиције нема никакве сарадње, са њима није било никаквих контаката, а жеља за тим није постојала ни на једној страни. Међу члановима Српске радикалне странке има доста младих људи, ученика и студената. Они који иду у средњу школу после наставе сврате у „Плави клуб“, поседе, попију кафу и ту проведу слободно време. - По статуту, свако ко има личну карту може да се учлани, па ако је и млађи од 18 година. Дешавало се да поједини омладинци чим добију личну карту у 16. години одмах дођу да се учлане – каже Белаковић. Програм Српске радикалне странке за Краљево садржи и стратегију за младе. Она предвиђа формирање Градског савета за спорт и младе. Млади радикали се залажу за формирање омладинског насеља које би требало да постане центар за информатику, језике, математику, физику, биологију и друге научне гране у неким просторима Војске Србије. - Савремени талас у развоју српске економије посебно ста-

Стефан Белаковић вља акценат на питање власништва над знањем, које мора бити претпоставка и чин пре, у току и после сваке активности. Ми знање не можемо пресадити, али га можемо стећи – каже он. Постојање канцеларије за младе у Краљеву омогућило би младима да боље артикулишу своје захтеве за побољшањем услова живота. Председник Савета за спорт и омладину Српске напредне странке у Краљеву сматра да би за удруживање младих требало ангажовати људе из јавног живота, спорта или културе, који имају одређену репутацију, а нису политички опредељени. Бољем третману допринело би и нестраначко тело унутар општине које би формирало Градски савет. Тиме би се помогло младима да имају место на коме ће моћи да добију све потребне информације које ће им помоћи у даљем животу. Као и представници омладине других политичких партија и странака и Белаковић сматра да је највећи проблем младих људи незапосленост. Према подацима којима располажу радикали, у Краљеву има око 13 хиљада незапослених и 24 хиљаде избеглих лица, што граду

представља велику кочницу у даљем развоју. Поред залагања за активније укључивање младих у привредне токове, млади радикали подржавају и идеју о оснивању још неких високошколских установа. - Не може град овакве величине да има само један факултет. Ако имамо шумарску школу, залажемо се да имамо еколошки и шумарски факултет, јер нема сваки млад човек који жели да се школује, услове да иде у друге градове на студије – каже Белаковић и наводи да млади одлазе у друге градове јер у Краљеву не виде перспективу за квалитетан живот. Нестабилна политичка ситуација у граду током последњих година неповољно утиче на свеукупан живот у граду. - Свака три месеца имамо изборе нових градских већа, начелника. Треба да се стабилизује ситуација. Док смо ми били на власти, покушали смо нешто да урадимо, али је то кратко трајало и није могло да заживи. И члан наше странке, као заменик градоначелника за омладину и спорт, покушао је нешто да уради али је, на крају, све пало у воду – наводи Белаковић тврдећи

да су млади често инертни јер немају свест о свему што се дешава, тако да су неми за политичка дешавања. Таквим понашањем не може ништа битно да се постигне јер нико други неће решавати туђе проблеме. - Људи долазе и питају зашто би ушли у Српску радикалну странку или Покрет за Краљево, кад само Г17 плус запошљава кадрове. У томе има истине. Ми не можемо да обећамо да ћемо запослити милион људи јер то зависи од других органа власти који су на републичком нивоу – каже он. У Српској радикалној Странци се прати рад сваког појединца, према извештајима са терена постоји тачна документација о томе колико је ко радио и дефинисан критеријум о томе шта може да добије као противуслугу. - Позвао бих све младе да се прикључе Српској радикалној странци, јер је то странка српских националиста, а сваки национално свестан човек који је одан својој традицији може да се прикључи – каже на крају Белаковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


8

8. април 2011.

Кампања Уједињених региона Србије

РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА НАЈБОЉЕ РЕШЕЊЕ

Подршком предлога за регионализацију Србије омогућио би се равномернији регионални развој

Дуго најављивано потписивање петиције за подршку грађана поводом понуђеног плана децентрализације Србије отпочело је у Крагујевцу 1. априла, а у Краљеву три дана касније. Уједињени региони Србије износе пред грађане три питања која су веома важна за децентрализацију. Прво се односи на обезбеђење веће количине новца за рад локалних самоуправа дупло већим издвајањем средстава од пореза на плате. До сада је локалним самоуправама остајало 40 посто износа пореза на плате који се остваривао на њеној територији. Уједињени региони Србије предлажу да се тај проценат повећа на 80. Прихватањем овог предлога омогућило би се да локалним самоуправама остане више средстава за улагање у путну инфраструктуру, канализацију, водоводну мрежу, школе... До сада је Краљеву по основу издвајања из пореза на плате остајало 617 милиона динара годишње. Усвајањем плана којег предлажу Уједињени региони тај износ би износио милијарду и 234 милиона динара. Новина је и предлог да се трансферна средства од пореза на додатну вредност расподељују на други начин у складу са развијеношћу територије на

којој се приход остварује. Тако би првој групи општина, које су неразвијене, остајало 90 посто прикупљених средстава, другој 70 посто, а најразвијеније општине и град Београд не би имали права на ова средства. То се тумачи чињеницом да имају довољно велики број запослених и опорезивањем њихових плата се остварује довољно средстава, тако да им ова из ПДВ-а нису потребна. Уколико би се овакав начин остваривања средстава применио на Краљево, град би добијао 340 милиона динара годишње више него у ранијем периоду. То, према речима народног посланика Јована Нешовића, значи да би сваке године могла да се направе три модерна вртића више. Уједињени региони Србије се залажу за непосредан избор градоначелника и председника општина у Србији. Они имају највећу одговорност за развој локалне средине и зато треба да добију подршку грађана. У том смислу, требало би променити Закон о локалним изборима да би се избегла могућност да скупштинска већина буде против градоначелника који ће својим радом одговарати непосредно грађанима. Трећа ствар за коју се залажу Уједињени региони

ШТО ГОРЕ ТО БОЉЕ Јован Нешовић категорички одбија оптужбе опозиције и наводи да му је једини задатак био да помогне оживљавању привредних субјека та који су некада били понос града као што су Фабрика вагона и „Магнохром“. - Никоме нисам сметао четири године, како не ради ватростални део „Магнохрома“, да уђе у фабрику и покаже своје професионално знање и умеће и политичку идеју како да се ревитализује тај велики колектив. Четири године нико није покушао да прескочи праг „Магнохрома“ да би се ухватио у коштац са тим проблемом и заиста ми није јасно

да се ту сада налазе душебрижници који тврде да сам ја политички комесар само зато што покушавам да ревитализујем та предузећа. Заједно са руководством, које је легално изабрано, покушавамо да запослимо људе јер је потпуно јасно да у Краљеву 14 хиљада и 600 људи нема посао. Опоравити та два предузећа заиста је велики успех. Сигуран сам да постоје људи који ирационално размишљају, којима не одговара да у Краљеву буде добро, јер што је у Краљеву лошије, за њих је боље. То само говори колико они воде рачуна о граду и грађанима Краљева – каже Нешовић.

Јован Нешовић Србије, и за то траже подршку грађана, јесте враћање локалним самоуправама имовине која им је одузета. - Још пре две године предложили смо да се локалним самоуправама врати имовина. Закон о стављању локалне имовине под централну власт донет је 1995. године и није логично да после петнаест година није враћено да локалне самоуправе имају своју имовину. Данас ако хоћете да изнајмите једну школску спортску халу, да неки клуб може да вежба у њој, морате да имате сагласност Дирекције за имовину која се налази у Београду. Ако хоћете да изнајмите било шта, морате да имате сагласност и то није добро. Ми се

залажемо да локалне самоуправе имају своју имовину као што је било пре 1995. године – каже Нешовић. Са довољном количином новца за рад локалне самоуправе и способним градоначелником створили би се добри услови за привлачење инвестиција, реализација великих инфраструктурних пројеката и свега онога што је важно за квалитет живота грађана у Србији. У Уједињеним регионима Србије очекују да велики број грађана, без обзира на политичку припадност, подрже ову петицију, да би се видело да ли желе децентрализацију Србије. Очекују и да ће пет стотина хиљада грађана Србије под-

ржати предлоге Уједињених региона и да ће то бити довољно да они буду реализовани. На новинарско питање о оригиналности идеје о регионализацији Нешовић наводи да се она први пут помиње у време постојања СФРЈ. У новијој историји поново се јавља по формирању Министарства економије и регионалног развоја пре израде Закона о равномерном регионалном развоју. Основу за овакав став УРС налази у Уставу Србије, који каже да треба водити рачуна о равномерном развоју целе територије Србије. Закон о територијалној организацији, по Нешовићу, дефинише округе који не представљају административне територије, „већ простор на коме одређена овлашћења имају инспекције“. Регионима би требало омогућити да имају јасно дефинисане територије и право да могу да доносе одговарајуће одлуке. У том смислу прво треба усвојити одређене промене у Уставу Србије и Закону о територијалној организацији. Јован Нешовић сматра да нема никаквих ограничавајућих фактора да се сва три предлога Уједињених региона Србије не усвоје. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

КОРИСТ ЗА СВЕ - Нема никаквих ограничавајућих разлога да се градоначелници не бирају непосредно, да се имовина локалним самоуправама не врати и да не променимо закон о финансирању локалних самоуправа, на тај начин што ћемо од пореза на плате имати 80 посто према локалу, а 20 према републици, што даје још једну могућност. Од оних 20 посто који буду остали, 10 може да иде за будуће регионе, а 10 посто да остане да република с њим управља. Сваки градоначелник или председник општине бори се за запослење људи. Што имате више запослених људи, имате више пара у бу-

џету. Неће бити битно колика вам је територија. Битно је само колико имате запослених људи, па ћете морати низ других мера да спроводите да би имали већу запосленост. То значи подстицаји за довођење инвеститора, индустријске зоне, да можете да им дате бесплатно земљиште, да смањите оптерећење привреде и остало. Београд има огроман број људи који су запослени и имаће интерес, јер 80 посто пореза од сваке плате остаје граду. Од ПДВ-а неће остати ниједан динар, али овај први интерес је много више него што има прихода од ПДВ-а и има интерес да подржи ову

идеју као било који други град у Србији. У републичкој каси ће бити мање пара. Суштина је да имате ефикасну државну администрацију и да део овлашћења пренесете што пре на локал. Општине које не могу да имају већи број запослених, имаће од планираних трансферних средстава од ПДВ-а 90 посто. Индустријски јачи градови имаће мање. Тако покушавамо да помогнемо локалним самоуправама које су неразвијеније док не буду и оне запослиле људе и прешли у другу групу, када ће им се смањивати трансферна средства од ПДВ-а.


9

8. април 2011.

Удружење учесника ратова 1991-1999.

НЕМАРАН ОДНОС ДРЖАВЕ ПРЕМА БОРЦИМА - Иако је од последњег рата на овим просторима прошло дванаест, а од ратова из 1991. чак двадесет година, статус учесника ратова још није дефинисан. - Дугогодишњи захтеви бораца за исплату ратних дневница и даље мртво слово на папиру

Удружење учесника ратова 1991-1999. у Краљеву окупља осам хиљада чланова, који годинама покушавају да остваре своја права. До сада су сви њихови захтеви остали у домену подршке и обећања. Борци немају чак ни статус какав је признат онима који су учествовали у Другом светском рату. - Држава упорно пролонгира решавање статуса и чека да ми изумремо, јер статистика показује да осам посто борачке популације годишње умире због оболевања и штетних ефеката бомбардовања, зрачења, стресних ситуација. Захтев за регулисање статуса стигао је до Законодавног одбора Скупштине Србије, од које се очекује брзо доношење закона којим би ово било регулисано. Други проблем који мучи све учеснике ратова је финансирање борачких организација. На нивоу државе у току је формирање Савета за питање ратних ветерана. Представници неговаоца традиција ратова, ратних војних инвалида, бораца и чланови породица погинулих делегираће у Савет по три члана. Ово саветодавно тело комплетираће се избором представника министарстава здравља, економије и регионалног развоја, рада и социјалне политике, одбране и правде. Основни задатак му је да анализира проблематику, обрађује и предлаже решења ресорним министарствима и Влади. - Имамо информацију да ће један представник бораца из Краљева да буде укључен у ту причу, што ће бити велико охрабрење у проналажењу најбољег модела за решавање проблема. Позивајући се на позитивна искуства бораца Београда, којима је град омогућио одређене повољности приликом плаћања трошкова грејања и комуналних услуга, и борци Краљева очекују конкретне акције Градског већа и Скупштине града. Осим безрезервне подршке свих одборника Скуп-

Са једног од протеста бораца штине града, није се много од- Министарства за рад и сомакло. цијалну политику, тридесет - Странке на власти, а и оне чланова удружења је упућено у опозицији, постигле су кон- на рехабилитацију у здравсензус једино кад су у питању ствене установе „Меркур“, краљевачки борци. У наредном „Агенс“ и „Минерал“. У односу периоду извршићемо додатне консултације и разговоре да се пронађе начин да се борци из Краљева колико-толико обештете, односно да се пронађе могућност умањења накнаде за комуналне услуге као што је то урађено у Београду – каже Сретен Лазовић, председник Удружења и наводи да доношењем позитивне одлуке град ништа не губи. После позитивне одлуке Градског већа све очи су упрте у Владу Републике Србије, која годинама не може да пронађе правни оквир за доношење поСретен Лазовић зитивне одлуке . Контактима у министар- на број оних којима је помоћ ствима доказана је репрезента- потребна, ово није значајна тивност удружења и цифра, али постоји оправдано достављени спискови бораца веровање да ће у овој години који имају право на умањење повољност коришћења рехабитрошкова комуналних услуга. литације искористити знатно - Опште је познато да је већи број чланова. Повећањем удружење учесника рата једно износа средстава за рехабилиод најздравијих у Србији, да се тацију помогло би се да се ти овде максимално коректно и људи, колико је то могуће, фер ради, да имамо резултате, збрину и лече у здравственим да ниједног борца нисмо потце- установама. нили и никоме ништа нисмо Број заинтересованих за реучинили на штету – каже Лазо- хабилитацију је све већи због вић. повећног ризика смртности, све Широком лепезом активно- већег оболевања, траума, депрести Удружење учесника ратова сија, психичких и других поренастоји да помогне својим чла- мећаја. Све ово утицало је и на новима и у решавању других појаву самоубистава код бопроблема. Током претходне го- раца. дине, уз помоћ Сектора за боДа би се негативни ефекти рачку и инвалидску заштиту учешћа у ратовима умањили,

покренута је иницијатива за формирање четири рехабилитациона центра у Србији. С обзиром на позитивна искуства у раду са учесницима ратова са простора бивше Југославије почетком деведесетих година прошлог века, када су лечени у „Агенсу“, очекује се да би ова установа могла да буде један од четири регионална центра. Када је у питању лечење учесника ратова и породица палих бораца, Удружење је упутило захтев Здравственом центру „Студеница“ са молбом да формира посебну службу која би пружала услуге члановима Удружења. У специјалистичкој амбуланти би се примали тешки и најхитнији случајеви, како би без чекања могли да добију адекватну медицинску помоћ или били упућени у друге здравствене установе у земљи. Постоји и предлог да се оваква служба формира у оквиру Гарнизоне амбуланте што би, по мишљењу Сретена Лазовића, омогућило „најбезболнији и најбржи начин лечења, а избегло би се и дуготрајно чекање на лекарским комисијама“. На листи захтева краљевачких бораца је постављање спомен-обележја у Ушћу. - Уз помоћ града Краљева завршени су земљани радови у вредности од милион и по динара. Очекује се постављање споменика према урађеном идејном решењу које је достављено министру Расиму Љајићу. Чека се мишљење пет министарстава која су надлежна да би се дала коначна сагласност – каже Лазовић. Дружење је један од начина да се борци социјализују и умање негативне последице ратова у којима су учествовали. У том смислу постоји предлог да се направи мини спортски центар са основним садржајима за бављење спортовима као што су рукомет, одбојка, кошарка, тенис. У оквиру центра требало би планирати и изградњу једног објекта у коме би биле смештене просторије Удружења.

- Пронашли смо такав простор, који је власништво града, и добили подршку од свих структура града. Парцела је намењена нама, а очекује се парцелизација и омеђавање. Овде би се одржавале меморијалне активности, а укључили би и команду бригаде са којом смо већ обавили одређене разговоре везане за другу проблематику истиче председник Удружења. Он каже да су борци жељни мира и спокоја, па је упућен захтев ЈП „Србијашуме“ и министру за заштиту животне средине да се изврши умањење цене годишњих дозвола за лов и риболов. Прошлогодишњи земљотрес додатно је отежао ионако тежак положај чланова Удружења, од којих је половина у веома тешкој ситуацији. - Овде је живот мукотрпан и испод достојанства, а самим земљотресом додатно је погоршан. Од речи се не живи, него од конкретних дела. Овде људи треба да се запошљавају и осете бољитак. Велика је енигма како из овог лавиринта изаћи, јер долази пролеће, рачуни су нагомилани, људи су утуживани за неплаћене рачуне за грејање и остало. Судови експресно раде, пресуде се доносе за три дана и следи пленидба имовине, а сведоци смо да још нису исплаћене ратне дневнице. Иако смо кооперативни и принципијелни, држава је од Краљевчана направила грађане другог реда. Тражили смо да нам део ратних дневница исплате у новцу, а део да буде отписом дуговања према јавним предузећима, кроз обвезнице и хартије од вредности, било како, само да буде у износу који је исплаћен борцима седам општина Топличког округа. Борци би знали да цене то што држава мисли о њима, а Савет који ће да се формира имаће један од основних задатака да брани част и достојанство бораца Рашког округа о које се држава максимално огрешила. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


10

8. април 2011.

Др Милан Матијевић: Краљевачке кафане (6) - Јавни и забавни живот између два рата

У КАФАНАМА СУ СВИРАЛЕ ПОЗНАТЕ МУЗИЧКЕ КАПЕЛЕ ИЗ ЗЕМЉЕ И ИНОСТРАНСТВА После 1920. године у краљевачким кафанама отпочео је да се одвија интензивнији забавни живот. Емигранти из Русије, међу којима је било разних уметника и интелектуалаца, приређивали су своје забаве, које су се звале „Руске вечери“. На овим забавама су се певале руске романсе, рецитовале песме руских песника, читали одломци из романа. Приређиване су разне мађионичарске и акробатске вештине. У почетку су ове забаве биле само за руске емигранте. Касније су постале веома популарне, па их је посећивао све већи број Краљевчана.У краљевачким кафанама наступала су путујућа руска позоришта, руски хорови и друге путујуће групе. О овоме наилазимо на све чешће огласе у локалним новинама. Тако је „Краљевски гласник“ од 20. јуна 1933. године објавио оглас да „Соколско друштво у Краљеву, уз братско суделовање Сокола у Краљеву приређује на први дан Божића свечану академију у сали хотел „Југославија“. Почетак у 8 ½ часова увече.“

На изградњи Фабрике авиона и Железничке радионице били су ангажовани радници и стручњаци из Француске, Мађарске и Аустрије. У то време, у Краљеву је основан Клуб српско-француског пријатељства. Овај клуб је допринео да забавни живот у Краљеву буде разноврснији. Французи и њихове жене су волели вечерње изласке и бучно весеље. Имали су добре плате, које су трошили на добро вино и домаће специјалитете. Многе краљевачке кафане

и хотелски ресторани у свој јеловник су уврстили француска јела и колаче. Предузимљиви краљевачки хотелијери и кафеџије дали су посебан допринос обогаћивању забавног живота у чаршији. Трудили су се да ангажују што бољу музику и певачице. Доводили су познате музичке капеле из земље и иностранства, најбоље оркестре народне музике и познате певаче и певачице народних песама. Они су гостовали у кафанама по више дана. Новинари су забелижили да су пре рата свирали „свуда добри оркестри, свуда добре и познате певачице“. У хотелу „Париз“, као једном од најугледнијих краљевачких хотела, одржаване су сталешке забаве: трговачке, занатске и официрске. Првокласну музику, забавну и народну, Милан Јовићић је ангажовао приликом организовања бројних забава и прослава. На трговачким забавама свирале су капеле претежно забавну, а на занатским забавама капеле су свирале претежно народну музику, песме и кола за игру. У хотелу су певали Нада Шабанова, Мица Американка, Вуле Јевтић, жена Мила Челебије и чувена Софка. У хотелу „Европа“ увек су свирале познате музичке капеле. Недељом, пре подне, музичка капела је правила пријатан штимунг за госте који су долазили да попију јутању кафу и прочитају новине. Суботом и недељом гости су долазили на провод, да слушају познате музичке капеле. Увече, испред хотела „Европа“, на тераси, свирали су познати оркестри. Често су гостовали браћа Реџићи из Лесковца, Цицварићи из Шапца. Памти се оркестар „Лештовке“ из Чешке. На тераси је често свирао оркестар Мађара Колбена из Новог Сада са ћеркама Олгицом и Лиликом и оркестар „Четири Далматинца“, од којих је сваки члан свирао на три инструмента. Својим гласовима госте су увесељавале Лела Сремица и тада веома популарна Вука Шехеровић и многе друге певачице и певачи.

У хотелу „Империјал“ свирао је оркестар неког Немца Вирта, а клавир је свирала Тилда. У својој кафани „Корзо“ Светозар-Тоза Живковић је свирао хармонику и окупљао доста гостију. Није могла да се нађе слободна столица када је свирао Тоза. У овој кафани, уочи рата, често је свирао брачни пар хармоникаша из Крушевца Радојка и Тине Живковић. У хотелу „Београд“ Раде Вукотић, а после њега његов пасторак Миле Прибаковић, држали су увек изванредну музику, како лети тако и зими. У њему су свирале музичке капеле из Будимпеште, Темишвара, Новог Сада и других места са познатим певачицама. Ни Момо Тодосијевић и Лале Спасојевић нису заостајали у хотелу „Југославија“ у ангажовању добрих и познатих оркестара. У овом хотелу је за млађи свет организован „матине“ - игранка која се одржавала обично у преподневним часовима недељом и празником.

организована игранка - матине, који су у великом броју посећивали краљевачки момци и девојке. У хотелу „Студеница“, којег су гости популарно називали „Гранд“, како су га Аустријанци звали у току окупације 1915. године, биле су организоване бројне забавне активности: игранке, матинеи, забаве. Често су наступали познати оркестри: Цицварићи из Шапца, оркестри руских емиграната, оркестри из Румуније и Мађарске. У великим салама хотела браћа Стојић, Петар и Бата, организовали су плесну школу за „окретне игре“ коју су посећивале нарочито девојке. У неким кафанама свирали су редовно петком и суботом увече хармоникаши. Тако је кафана „Лапово“ увек „држала хармоникаша“ који је за госте

Виолиниста Стевче Ђорђевић

Музичка капела испред хотела „Београд“ 1938. године Хотел „Југославија“ је било отмено место и држало је увек квалитетну музику. Пошто је у хотелу у вечерњим часовима радио биоскоп, то је у преподневним часовима, сваке недеље,

„свирао по жељи“. У кафанама су организована и друга окупљања и славља, као што су прослава „Чистог понедеоника“, када су се окупљале чаршијске бекрије. Новине су

записале „За време бекријске славе у кафани „Код Мусе“ се уз посни пребранац, папулу, кромпир салату, празилук, стругану роткву и рибу попила река ракије. Од вруће преко меке, па све док Љутко поткивач није изнет из кафане у ручним колицима са једним точком. Био је окићен победничким венцем паприка црвених месечарки, обилно намазан разним бојама и заливен сифоном“. У осталим краљевачким кафанама госте су увесељавали домаћи свирачи, Цигани. Један број гостију је уживао да им „ћемане на увце“ свирају познати свирачи Пешо, Стевче и многи други.

За млађи свет, момке и девојке, често су приређиване игранке пре подне, односно матинеи. Матине се најчешће одржавао у хотелу „Југославија“ и „Занатлијска касина“. Незаменљив облик забављања и разоноде младих био је излазак на корзо. Увече, пред залазак сунца, на тротоарима поред споменика, у центру вароши оживео би корзо. Поред „Европе“, кафане „Корзо“, бифеа „Клефиш“ и хотела „Империјал“ и „Београд“ кретао се варошки корзо. На другој страни, поред хотела „Париз“ и биоскопа „Југославија“ кретао се ђачки корзо. Шетња краљевачким корзоом је пријала младом свету, јер су шетали поред хотела у којима је свирала музика и у пролазу су могли да се ослушну популарни шлагери.


11

8. април 2011.

Школа националне одбране

ДРЖАВИ ПОТРЕБНИ ЈАКА ВОЈСКА И МУП Стопа криминала испод европског просека

Без јаке војске и полиције нема јаке државе Србије, јер је то фактор одвраћања и стабилности земље и њених грађана, оценио је министар унутрашњих послова Ивица Дачић. У предавању слушаоцима Школе националне одбране на Војној академији, он је истакао да нису у праву они који траже "различите алибије" у тврдњама да број припадника војске и полиције треба да буде сведен на неопходни минимум, јер не постоји држава у свету која то ради. Већ два века се снага наше државе мери снагом одбране и безбедности, рекао је Дачић, и подсетио на сва истраживања јавног мњења која говоре да тренутно у Србији војска и полиција уживају највеће пове-

рење грађана, после цркве. Говорећи о унутрашњој безбедности земље, Дачић је нагласио да је у прошлој години стопа криминала у Србији била веома ниска, испод европског просека, а да се 40 одсто кривичних дела почини у четири

највећа града - Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. - Највећи безбедносни изазов долази од организованог криминала и корупције. Зато је борба против тога у врху приоритета Владе Србије - рекао је Дачић. ФоНет

Полиција пронашла леш непознате жене

УЗРОК СМРТИ НЕПОЗНАТ Тело је, по првим проценама, лежало у стану најмање три седмице, а можда и дуже Леш жене средње животне доби у поодмаклој фази распадања затекла је у среду краљевачка полиција када је ушла у кућу у Улици цара Душана број 65. Из исте куће у Полицијску управу у Краљеву само неколико минута након што су екипе патолога однеле тело за сада неименоване жене, полиција је на информативни разговор одвела Станка Ђ. (56), који је, како незванично сазнајемо, ову кућу недавно наследио од оца. Пажњу на ову кућу, како се, такође незванично, сазнаје, полицији је скренуло неколико суседа из Душанове улице јер се у последњих неколико дана из ње и дворишта почео ширити несносан смрад. - Сцена коју су колеге затекле у кући била је страшна. Тело је тамо, по првим проценама јер ће обдукција бити обављена тек данас, лежало најмање три седмице, а можда и дуже и већ је у поодмаклој фази распадања, тако да је готово немогуће у

овом тренутку, пре но што патолози кажу последњу реч, утврдити узрок смрти, па чак ни доб леша - каже наш извор близак истрази. Пред вратима куће, након одласка полиције, патолога и других новинарских екипа, затекли смо Б.С. који је дуго безуспешно лупао на запечаћена врата. Упозоравајући да му не помињемо име рекао нам је да зна да је несрећна жена чије име није желео да нам открије пре две године са Срђаном дошла из Ковина или неког места у близини Ковина. - Нећу ништа друго да кажем, сем тога да је понекад била плавља од тих ваших наочара за сунце. Станко Ђ. је одавно познат полицији. Почетком јула 2002. године за њим је у граду била покренута читава хајка, када је са улице одвео, а потом, како је касније утврђено и пресуђено, покушао сексуално да искористи шестогодишњу девојчицу.

Нашли су га грађани који су били у потрази за дететом, а од линча су га спасли полицајци који су га са девојчицом затекли у једном подруму. Већ у августу те године због покушаја обљубе малолетног детета осуђен је на три године робије, што је тада била максимална казна. О кући у Душановој комшије не желе да причају, пре свега јер је била, како кажу наши извори, окупљалиште ,,љубитеља капљице“, али и место одакле су се могле видети скаредне сцене, неприличне за улицу која је такорећи у центру града, због чега је полиција интервенисала више пута након пријава комшилука, али и случајних пролазника. Оно што је остало као непознаница јесте да ли је у тренутку када је полиција иза поднева провалила у кућу Станко Ђ. био у кући или је доведен да је отвори јер, како сазнајемо, у граду поседује још најмање један стан. A.T.

Из Полицијске управе Краљево

ПРОЛЕЋЕ ИЗМАМИЛО КРИМИНАЛЦЕ Пролећни дани и повишене температуре погодују, чини се, и расту криминалитета. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 28. марта до 3. априла бележи до сада највећи пораст заведених кривичних дела у овој области. Од укупно 42 кривична дела, деветнаест се сврстава у област привредног, а двадесет три у област општег криминала. Неко би, према броју откривених починилаца, могао закључити да су се они који чине кривична дела много раније пробудили из зимског сна него они који их у томе спречавају. Од укупног броја починилаца, органима реда познато је само девет. Колико дуго ће оних 33 осталих остати непознати, показаће време. Лепо време је утицало и на пораст броја регистрованих туча као повода за нарушавање јавног реда и мира, тако да их је у претходном статистичком периоду било чак осам.

Ако се изузме једна саобраћајна незгода са погинулим лицем могло би се закључити да је стање у овој области редовно. У три саобраћајне незгоде са повређеним лицима једна особа је теже повређена, док су три задобиле само лакше телесне повреде. У осам других саобраћајних незгода причињена је материјална штета од 683 хиљаде динара, а припадници саобраћајне полиције регистровали су и 287 прекршаја у овој области. У четири мања пожара причињена је материјална штета од 61 хиљаде динара.

ОСУМЊИЧЕН ЗА ДВОСТРУКО УБИСТВО Тридесетдвогодишњи Зоран М. ухапшен је због сумње да је извршио двоструко убиство у нишком насељу Бранко Бјеговић.

Сумња се да је Зоран М. у среду секиром убио двадесетосмогодишњу супругу Светлану и њену мајку, шездесетједногодишњу Јагоду Војиновић.

БОРБА ПРОТИВ ТРГОВАЦА НАРКОТИЦИМА У региону Србије неопходно је да буду присутне агенције које се боре против илегалне трговине наркотицима, изјавио је министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић додајући да је у том циљу повећана размена информација са ДЕА, тако да је само прошле године размењено скоро хиљаду информација. Дачић, који присуствује 28. Међународној конференцији за борбу против дрога у мексичком граду Канкуну, рекао је да скоро 80 одсто хероина из западне Ев-

ропе пролази овом рутом. - Мото ове конференције је да се заједничким снагама уједињени боримо против наркокриминала који постоји широм света - нагласио је Дачић. На конференцији су, наведено је у саопштењу Министарства унутрашњих послова Србије, представници Службе за борбу против организованог криминала МУП-а Србије одржали презентацију на тему „Трендови организованог криминала на Балкану“.


12

8. април 2011.

У земљотресу тешко оштећена интернистичка болница

ОБНОВА ОД ТЕМЕЉА

- Комплетна реконструкција коштаће неколико милиона евра, али засада није урађен ни пројекат за санацију. - Од око 45 милиона динара донација извршене поправке на појединим објектима Земљотрес који је 3. новембра прошле године погодио Краљево и околину оштетио је више од 16.000 објеката, углавном индивидуалних породичних кућа и велики број стамбених зграда, али и зграде јавних и културних институција, међу којима су највише страдали Интернистичка болница у оквиру Здравственог центра „Студеница“ и Завод за јавно здравље. Док је зграда Завода за јавно здравље због тешких оштећења потпуно срушена још у децембру, а ускоро би требало да почне и изградња нове, Интернистичка болница која је конструктивно такође тешко оштећена, по оценама грађевинских стручњака, ипак може да се поправи, али то захтева инвестицију од чак неколико милиона евра. - Ни четири месеца после земљотреса још немамо тачну процену колико би коштала

КРЕДИТ - ЧИЊЕНИЦА је да се није много одмакло у санацији Интернистичке болнице. Управо због тога је на састанку са премијером Мирком Цветковићем и министром за државну управу и Владиним координатором за санирање последица земљотреса Миланом Марковићем договорено да за реконструкцију Интернистичке болнице, у сарадњи са Владом, код Централне европске банке конкуришемо за повољан кредит од 2,5 милиона евра. То би била одлична полазна тачка да се ствари убрзају – каже Љубиша Симовић, градоначелник Краљева.

комплетна реконструкција, пошто још није урађен ни пројекат за санацију. Финансирање израде тог пројекта преузели су НИП и Министарство здравља, али је све то одложила недавна реконструкција Владе – каже др Драган Арсић, директор ЗЦ „Студеница“. После земљотреса, из Интернистичке болнице у зграду Хируршке болнице пресељена су сва одељења - интерно и кожно, неурологија, дијализа, АТД и психијатрија, што је додатно оптеретило ионако пребукиране капацитете Здравстве ног центра. Због тога није редак случај да су срчани болесници сада смештени на гинекологији, а пацијенти са урологије на одељењу ортопедије?! - Није уобичајено да пацијенти са урологије и ортопедије леже на истом одељењу, али то смо морали да урадимо јер немамо довољно места за све пацијенте, тако да користимо и такозване мултифункционалне постеље. Велики је то проблем и за пацијенте и за медицинско особље, али друго решење, бар засада, немамо – додаје др Арсић. Захваљујући помоћи бројних донатора од око 20 милиона динара и помоћи Министарства здравља од 25 милиона динара, до сада су у ЗЦ „Студеница“ урађене поправке на згради Поликлинике, Хируршке болнице, Диспанзера и на готово свим амбулантама. Почетак реконструкције Интернистичке болнице, саграђене још средином педесетих година прошлог века и детаљно реновиране пре десет година, међутим, још је неизвестан, што на својој кожи највише осећају пацијенти, али и лекари и медицинско особље. Г. Ћировић

Протест грађана пред Скупштином Краљева

ПЕДЕСЕТ ПРИЧА

Настављени протести започети протекле недеље Незадовољни сумама које су добили, чињеницом да касни испорука обећаног грађевинског материјала, тиме да реновирање зграда које су тешко оштећене у потресу у новембру споро иде и бројним другим проблемима, од спорости комисија до тога да касне пројекти, педесетак Краљевчана протествовало је пред Скупштином Краљева тражећи да власти убрзају обнову зграда и кућа страдалих у новембру. Градске власти тврде да расподела новца иде по плану и да ће га бити доста за све оштећене, да ће сви који треба да добију грађевински материјал и добити, да ће обнова зграда ићи сукцесивно, како пристижу пројекти и да ће по обећању до половине јесени обнова града бити завршена. - Споро све иде. Наша зграда у Југ Богдановој је заиста доста страдала. Највећи је проблем што комшије и ја не знамо када ће део посла који је град обећао да ће одрадити, а то је статичка и спољна заштита, бити одрађен. Добићемо ми и нека средства да средимо унутрашњост станова. Наравно, то неће бити довољно, мораће да се још уложи, али ћемо се некако сналазити. Мука је што ми унутра не можемо да почнемо да радимо, док се зграда споља не осигура - каже Мишко Павловић. Другу муку, неколико улица даље, имају фамилије Милосављевић и Дукић. Подигли су, због оштећења процењеног у пету групу која је на ивици за рушење, 120.000 динара, али материјала који им је обећан нема. - Кућа је прсла. Страдали су зидови, плафон, темељ. Ја нисам инжењер, али ако не почнемо да радимо, све ће да се сруши. Међутим, од обећаног материјала засад ни трага ни гласа - каже Бранислав Милосављевић. Будинка Миљојковић каже да њена сестра Ванојла Живковић прети да ће скочити кроз прозор ако буде морала у старачки дом. - Њена кућа је у Хероја Маричића и толико је оштећена

да ту не сме да се живи. Рекли су јој, међутим, да се у центру града не исплати дизати монтажну кућу и да је боље да се она исели у старачки дом. Она каже да ће се пре убити. Ми смо спремни да уз нешто новца и материјала ту кућу толико оспособимо да она може у њој да живи - каже госпођа Миљојковић. И тако 50 прича. - Скоро свима са списка четврте и пете категорије, дакле онима који су на корак да су им куће неупотребљиве, а има их око 1.600, исплатили смо новац. Дели се и грађевински материјал. Цемента имамо довољно, стижу нам и блокови и арматура наредне седмице за санацију зграда. Имамо готових 12 пројеката. Почели смо санацију четири. Још 16 пројеката биће завршено за седам дана и све те послове радићемо сукцесивно - каже градоначелник Краљева Љубиша Симовић. По подацима са сајта градске скупштине, од око 970 милиона динара који су се на специјални рачун слегли од земљотреса, утрошено је око 700 милиона. Највећи део пара које су опредељене пре свега за исплате оштећенима и градњу кућа уплатила је Влада Србије, која ће до краја године наставити да финансира пре свега изградњу монтажних кућа. Од око 500 оних које су одређене за рушење, под кров је до сада стављено око 250, а ради се на још сто објеката у разним фазама, од темеља до завршних радова. - Разумем свако појединачно незадовољство грађана,

али мора се имати и нешто друго на уму. Нама је трећег новембра уништено или оштећено 14.000 објеката. И за државу која је стала иза нас, а не само за овај град, то је огроман посао. А ми смо дали рок годину дана да све санирамо. Погледајте Мионицу, а ми смо пола кућа већ направили - каже Симовић. Намеру града да групу тешко оштећених зграда у Доситејевој улици, недалеко од Гимназије, поруши, и да кредитом од ЦЕБ-а и ЕИБ финансира изградњу новог насеља, у коме би део отишао на тржиште, чиме би се омогућило враћање новца, можда ће ,,минирати“ баналан проблем, а то је одбијање ,,Магнохрома“ да земљиште на коме се налази позната радничка колонија уступи граду. - То је земља која се формално води на Фабрику вагона, ,,Магнохром“ и још нека предузећа из Краљева, на коме се налазе зграде у којима живе њихови пензионери и радници. Фабрика вагона је вољна да одмах земљиште пренесе граду, али ,,Магнохром“, односно руководство које заступа државу у тој фирми, сматра да град за ту земљу која не може да се користи ни за шта друго, јер су ту зграде, треба да добије поприличну надокнаду. Плашим се да због тога не останемо без новца за који имамо позитивне сигнале да можемо да га добијемо, а који би људима који живе у заиста дотрајалим зградама обезбедио нове станове - каже Симовић. А.Т Фото: М. Радовановић


13

8. април 2011.

Милан Вељовић примио кључеве нове куће

РЕШЕН ЖИВОТНИ ПРОБЛЕМ Амбасадор Исламске Републике Иран у Београду Аболгхасем Делфи, са сарадницима, и представницима града Краљева, посетиo породицу Милана Вељовића, којој су донирали кућу у насељу Кованлук Када су се давне 1975. године родитељи Милана Вељовића доселили у Краљево са своје троје деце, најбоље што су могли да купе за новац који су имали била је кућа у Кованлуку. У то време релативно добра, стара само осам година, пружала је солидне услове за живот скромној породици. Брат Стојан је напустио заједничко домаћинство и направио своју кућу у непосредној близини, а сестра Верица се удала и одселила у Врњачку Бању. Милан је остао са родитељима, супругом Миломирком и синовима Стефаном и Душаном у старој кући уз коју је дозидао још једну просторију. У октобру су Вељовићи обележили крсну славу у кругу породице, са рођацима и пријатељима. Само неколико дана касније, у рано јутро 3. новембра, старији син се управо вратио са посла. Био је на терену све до један сат по поноћи и тек што је онако уморан легао у кревет, земља је почела да се тресе. Убрзо се пробудио са устима пуним малтера. - Прво ми се учинило да је неко ушао камионом у кућу. Зидови су почели да се отварају, а светлост споља да улази у кућу. Кад је супруга упитала шта је, помислио сам да би могао да

буде земљотрес. Нисам могао да устанем у првом тренутку. Сетио сам се да су деца тамо у другој соби. Ушао сам у ту собу и видео телевизор који је висио тачно изнад синовљеве главе и држао се само на каблу. Кад сам изашао напоље и видео у каквом се стању налази кућа, смучило ми се. Млађи син је почео да плаче – сећа се Милан. Милан као заваривач ради код приватника. Посла, каже, има, али са наплатом иде прилично тешко. Нема се пара, па ни ону дозидану просторију уз кућу није завршио. Вељовићи су, као и остале комшије, остатак ноћи провели на улици. Тек кад се разданило могли су да виде праве размере катастрофе. Зидови су попуцали и више нису стајали вертикално. Врло брзо је дошла комисија и установила да кућа породице Вељовић више није за становање. Она дограђена просторија, која је зидана квалитетније, издржала је потрес и била једино склониште Вељовићима. У њој су провели зиму. Првих дана после земљотреса нису много ни размишљали о

Солидарност - Носим поруке иранског народа овом региону. После земљотреса у Краљеву осетили смо потребу да се солидаришемо са грађанима Краљева, због добрих односа које имамо са Републиком Србијом. Уз несебичну помоћ градоначелника и његових колега, урадили смо оно што можемо. Надам се да ће овај потез Исламске Републике Иран довести до веће сарадње између наше земље и региона Краљева. У прошлости смо имали добре односе са овим регионом, а покушаћемо да их још више унапредимо. Као први корак у блиској будућности организоваћемо недељу културе Ирана у Краљеву, а разматрали смо и могућност братимљења Краљева са једним иранским градом. Надам се да ћемо моћи у будућности да реализујемо ову идеју, а да ћемо градоначелика видети у Ирану у граду који буде побратим Краљева. Драго нам је да смо усрећили једну породицу, а надам се да ће овај потез омогућити више контаката и сарадње између овог града и Ирана и између Ирана и Србије уопште.

Аболгхасем Делфи и Милан Вељовић новој кући. Зрачак наде се појавио када се појавио донатор из Новог Сада који је обилазио куће у овом крају. Потајна нада брзо се угасила јер је донатор одлучио да кућу поклони Милановом комшији. Није се распитивао шта је одлучило, али верује да је то чињеница да овај има троје деце. Трачак наде се појавио поново када су ускоро дошли неки људи, погледали стање и саопштили Вељовићима да ће и они добити нову кућу. - Како сам се осећао? Како би се ви осећали кад би неко дошао да преко ноћи реши животни проблем вас и ваше породице? Већ три године нисам могао да окровим ни ово што сам дограђивао. Каква су времена, сумњам да би и моја деца могла да приуште себи нешто да направе – каже Милан. Врло брзо је урађен темељ, а само два дана касније нова кућа је била под кровом. Претходно су представници произвођача из Ивањице донели каталог и показали како ће она да изгледа. - Било је хладно време, падао је снег и било веома тешко време за градњу. И кад је темељ рађен падала је нека киша и снег. Иако се у то време градило доста кућа, па је градња ишла мало спорије, ипак је одмицала. До Нове године остало је само још нешто у

купатилу да се заврши. Половином марта последњи радови су завршени и мајстори су напустили градилиште. У двособном стану је дневна соба са кухињом, две спаваће собе, купатило и остава. Тек кад су на кућу поставили таблу, Милан је сазнао да је донатор Исламска Република Иран. О Ирану не зна много, иако је пре скоро двадесет година као грађевинац радио у Ашкабаду у Туркменистану. Као радник чачанског „Парти-

занског пута“ провео је четири месеца на председничкој резиденцији. Био је, каже, на само двадесетак метара од иранске границе. - С обзиром на временске прилике, не могу да не будем задовољан – каже Милан и упућује речи велике захвалности свим донаторима, и онима који су помогли другим грађанима. Да није било ове помоћи врло тешко би било шта на кући могао да уради. Распитивао се о кредиту код банке, али је, како каже, с обзиром на висину плате тешко могао да обезбеди довољно новца и за неку шупицу. Речи захвалности упућене су Штабу за ванредне ситуације и градоначелнику. - Много ми је жао што има људи који су страдали и којима можда није удовољено том мером као што је мени, али шта да радим – каже Милан. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Сарадња - Ми смо од давнина имали добре односе са бившом Југославијом, а наше две земље су биле чланице Покрета несврстаних у оквиру кога смо имали добру сарадњу на међународном плану. Након догађаја који су се десили са Југославијом, имамо пуне дипломатске односе са свим земљама које су настале из ње. Србија као матична земља има значајну улогу у дефинисању наших односа према овом региону. Поред економске и културне сарадње, трудимо се да се и политичка сарадња развија истим темпом. Током наредних месеци очекујемо седницу поводом педесете годишњице Покрета несврстаних. Надам се да ће овај састанак бити добар повод за бољу сарадњу земаља чланица Покрета несврстаних и Србије. Обим трговинске размене Југославије и Ирана у неким фазама је достизао чак милијарду долара. Двеста милиона долара односило се на размену са Србијом. Још нисмо достигли тај ниво, али покушавамо да све капацитете у највећој могућој мери искористимо и у најкраћем року достигнемо ниво трговинске размене коју смо у прошлости имали са Србијом. Постоје велики потенцијали у области енергетике и пољопривреде који могу бити фактор повезивања две земље – истиче Аболгхасем Делфи.


14

8. април 2011.

На помолу велика афера у ЈКП ,,Бели извор“ у Врњачкој Бањи

ПРОДАВАЛИ ОПШТИНСКО ГРОБЉЕ КАО СВОЈЕ Тужилаштво у Краљеву још ћути о случају којим се дуго бавила краљевачка полиција која им је проследила предмет Због сумње појединих бивших и актуелних руководилаца Јавног комуналног предузећа ,,Бели извор“ из Врњачке Бање да су њихови претходници у последњих десет година распродали гробна места у вредности од неколико десетина хиљада евра, а да ниједан цент од те суме није ушао у касу овог предузећа, овој фирми прети велика афера. Далеко од јавности, истрага се водила у Полицијској управи у Краљеву, а случај је након преузимања од основног суда у Врњачкој Бањи прослеђен њиховим колегама у Основном тужилаштву у Краљеву. На основу примерака дуплих закључница у чији посед смо дошли, може се закључити да је фирма ,,Бели извор“ од 2000. године систематски поткрадана на више начина. Од тога да су под истим бројевима вођени потпуно различити покојници, до ситуација да су материјалом фирме зидане гробнице за које су појединци узимали готовину која нигде није књижена. По проценама саговорника, цифра превара која се одвијала годинама могла би, до краја истраге, да премаши и 100.000 евра. Пуна фасцикла превара - Ја сам дошао до сто примерака дуплих закључница са истим бројевима, а са различитим именима. Како систем функционише? Када дођете да закупите гробно место, ви са ,,Белим извором“ потписујете закључницу о послу. Она има број под којим се води. Рецимо, Мирослав Луковић је за Драгољуба Луковића закупио гробно место и уредно га платио, то је књижено и ушло у касу фирме 02. 12. 2005. под бројем 144/05. Мука је што постоји закључница истог броја, оверена, мимо прописа фирме, печатом благајне са све потписима тадашњих руководилаца и то 22.11. 2005, на име Боровечки Љубомир, који јесте уредно за живота закупио и платио гробно место за себе и супругу на нашем гробљу, али паре за то никада нису ушле у касу предузећа. Таквих случајева ја сам,

али и краљевачка полиција, нашао скоро сто. Само у овом појединачном случају цифра је била око 23.000 тадашњих динара - каже Дејан Пецић, председник синдиката ,,Независност“ у ,,Белом извору“. Осамдесет таквих докумената достављено је нашој редакцији. Примери су понекад чак баналани. Рецимо, у званичној евиденцији у којој се, иначе, за половину гробних места ,,не зна власник“, како пише, налазе се и четири обрубљена дупла гробна места ,,за наручиоца из Београда“. - А онда се недавно појави човек који је избегао из Приштине да сахрани рођака. Крене објашњавање да је место резервисано за ,,неког из Београда“, а човек згранут каже: „Па, оној пре вас што је била дао сам у руке 2.000 евра за та места“ - каже Пецић. Судска истрага тапка Она пре Пецића је Зорица Јовановић, а пре ње је био Ненад Стевановић. Њихови потписи су на свим спорним документима, наравно уз наручиоце посла, али и надређене руководиоце. Однедавно директор ,,Белог извора“ Живота Негојевић каже да је полиција била и да је он, као човек који је на том месту тек два месеца, све што је могао било да истражним органима да на увид комплетну документацију. - Видим да о овом случају знате можда и више од мене. Ако је било махинација, нека правосуђе одлучи о томе - све је што је могао да нам каже. У полицијској управи у Краљеву нам је потврђено да су инспектори задужени за привредни криминал обрадили читав случај и проследили га Основном тужилаштву. - Знам за тај случај, али га ја не водим - рекла нам је руководилац овог тужилаштва Јелена Лапчевић, упутивши нас да сазнамо који колега заменик води овај поступак. Сазнали смо да је предмет упућен судији Радисаву Филимоновићу, који нам је рекао да би морао да прегледа све предмете,

јер у том тренутку није могао да се сети да ли је овај поверен баш њему, а предмета има много. Речју, предмет јесте у тужилаштву, али му се не зна статус. Да ли је у преткривичном поступку, да ли је одбачен или је можда и оптужница већ подигнута. Четири године ,,глуви“ на упозорења Чудно у целој причи је то што је још 2006. године Радосија Стефановић, службеница из рачуноводства, тадашњег директора Драгослава Благојевића упозорила на следећи начин: ,,Како је крај године и своде се рачуни и пословне књиге, уочила сам неке неправилности на које морам да укажем. Првенствено се своде на евиденцију везану за гробље. Увидом у дуговања за годишње одржавање, извршене сахране и купљена гробна места уочене су нелогичности. Наиме, уочено је да се не поклапа број купљених гробних места (евиденција отворених картона за закуп и одржавање гробних места) и извршених уплата за ту намену. Како се ови картони отварају на благајни, која је део рачуноводствене службе, моја је обавеза да вас о томе обавестим. Благајник је у обавези да отвори картон о закупу и одржавању само на основу закључнице на којој се јасно види да је гробно место купљено или ће бити фактурисано, а која је јасно оверена од стране наручиоца посла и пословође гробља. По чијем је налогу могуће поступати супротно и колико је таквих картона оверено, нисам у могућности да утврдим“ . То је било 2006. године. По књизи умрлих ове фирме, 2000. године званично нико није сахрањен на врњачком гробљу. Вишак умрлих - мањак пара Више од четири године од упозорења Радосије Стафановић, шефице рачуноводства ЈКП,,Бели извор“, у којем писмено тадашњем директору фирме сугерише да се на продаји гробних места у Врањачкој Бањи у најмању руку

Дејан Пецић нешто сумњиво одвија и да се уместо у касу фирме новац слива у неке друге џепове, нико ништа није урадио. Шта је урадило тужилаштво по питању предмета у којем је у Полицијској управи у Краљеву саслушано неколико десетина сведока, а обиман предмет прослеђен Општинском тужилаштву у Врњачкој Бањи, а потом премештен у Краљево, како смо рекли, још не знамо. Радосија Стефановић била је вољна за више неформални но званични разговор. - Искрено сам била изненађена да сте дошли до тог документа којег сам ја потписала, али иза њега стојим, како и тада, тако и данас. Моја дужност је била да упозорим на неправилности и нелогичости, пре свега да бих заштитила службу овог предузећа на чијем сам челу. У све остало нити желим, нити могу да улазим. То што сам написала и потписала 2006. иза тога и данас стојим рекла нам је у пол��формалном разговору госпођа Стефановић. А пише, ако се сведе на обичан речник, да је шефица овог одељења још тада схватила да се број укопаних и цифра коју треба да инкасира фирма не слажу. У међувремену, успели смо да контактирамо и са Ненадом Стевановићем, бившим управником гробља, чије се име уз Зорицу Јовановић, која је на тој истој функцији била, помиње у истрази краљевачке полиције.

Погребници који не продају сандуке На понуду да у писменом облику са потписом детаљно демантује наводе истраге полиције и тужилаштва, али и извора из фирме, као и онога што знамо о полицијској истрази, а који га оптужују, Стефановић је рекао да се ради о хајци на њега и још неке запослене у ,,Белом извору“ и да у целој причи нема елемената кривичног дела. - Када неко од клијената дође, њему се предочи колико ће га нека услуга на гробљу коштати. Он то добије на папиру. Доста људи потом пожели да те исте послове, а то је рецимо израда обруба, одради о свом трошку, што је правилима фирме дозвољено. Откуда на закључницама потписи, укључујући и његове, откуда печати, јесу ли узимане паре и јесу ли прошле кроз фирмину касу Стевановић нам није одговорио. Успут је, међутим, поменуо да је тачно да је његово приватно погребно предузеће одрађивало део послова за кориснике гробних места на врњачком гробљу, иако је он у то време био запослен у ,,Белом извору“. У исто то време, што је посебно интересантно, ,,Бели извор“ је као можда једино јавно погребно предузеће у Србији угасило своју продавницу погребне опреме. А.Т.


15

8. април 2011.

Невоље породице Симовић из Мрсаћа

КУХИЊА У ШТАЛИ

- Од половине новембра сав намештај и покућство породице Симовић из Мрсаћа у откључаном црквеном дому. – Ни срушена кућа није најгора ствар У Мрсаћу је све до 3. новембра прошле године мирно живела породица Милоранке и Властимира Симовића. Са сином Миливојем, снахом Наташом и њихово двоје деце Стеваном и Слађаном, проводили су старачке дане бавећи се помало пољопривредом, у настојању да колико-толико помогну укућанима. Од трећег новембра све се променило. То што им је кућа до те мере оштећена да у њој не могу да живе, испоставило се, и није највећи проблем. Проблеми су настали касније, тамо где су их најмање очекивали. Када је у рано јутро 3. новембра земља почела да се тресе и да са тавана отпада малтер, Симовићи су, као и сви други, истрчали из куће и потражили спас од елементарне непогоде. Иако у првом тренутку нису ни били свесни шта се дешава, страх је био присутан. Кад се разданило и прво они старији дошли себи, сузе су саме почеле да лију. Шетали су око куће која се срушила и крстили. Бетонске греде су попуцале, зидови се порушили. Одмах им је било јасно да ту више не може да се живи. У близини куће је стајао пластеник који им је био уточиште првих шест дана. Још пре четрдесетак година, Властимир и Милоранка су, уз помоћ њене браће, почели да граде кућу у Мрсаћу. Властимир није имао стално запослење, па је надничио по Мрсаћу и околним селима. Нешто касније запослио се код Мила Тошића у Подунавцима и ту радио двадесет година, док није отишао у заслужену пензију. Колико је зарадио види се сваког месеца на примањима од 11 хиљада динара. Десетак дана после земљотреса комисија за процену штете утврдила је да штета на кући може да се санира. Комшија Драган из месне заједнице обишао је Симовиће. Још на први поглед учинило му се да у кући не може даље да се живи, па им је предложио да све ствари изнесу на сигурно, јер је постојала могућност да буду оштећене. Једино

место где би могле да се сместе био је црквени дом. - Све ствари из куће изнели смо и однели код цркве у дом. Мислили смо да се и ми преселимо тамо. Били смо само неколико дана – прича Милоранка. - Дошла је једна баба и хтела мене да бије – наставља причу Наташа. - Унела се у мене и броји ко све треба да има кључ од те сале. Она звони у цркви, та Љубинка Симовић, па нам није дала да будемо у тој сали, хтела је да ме бије, па је један комшија дошао да ме брани – каже она. После десетак дана Симовићи су били принуђени да се врате у своју кућу. Велимир је срчани болесник. Првих дана у пластенику стање му се толико погоршало да је морао да одлежи десет дана у болници. Мало опорављен, вратио се и придружио породици под шатором којег су у међувремену добили. Али, шатор није адекватно место за човека у његовим годинама и у тако ровитом здравственом стању. После само три ноћи, стање се поново погоршало па је, уз разумевање људи у Штабу за ванредне ситуације, добио смештај у Врњачкој Бањи, где је провео следећа три месеца. - На Бадњи дан, уочи Божића, после два и по месеца проведених у шатору, добили смо контејнер. Тек девет дана касније дошли су да нам укључе струју – прича Наташа. Нову годину и Божић Симовићи су дочекали у шатору. Кад се добро наложи, каже Наташа „гађа у главу, а доле земља вуче“. У контејнеру је мало чистије, али је загушљиво и не може да се спава, поготову када има петоро одраслих. Зато је децу морала да пошаље код мајке у Рибницу. Наташин муж Миливоје је запослен у Гибњари, а плату прима повремено, кад има посла и кад ради. Кад не ради, нема ништа. У црквеном дому је било много боље, али су морали да се иселе под притиском. Сметали су, каже Наташа, тој Љубинки

Симовић. Све ствари из куће породице Симовић остале су у црквеном дому, а Милоранка се коначно изборила да добије кључ од просторије у којој су смештене. Њена радост није дуго трајала. - Око Светог Јована дође поп и узме ми кључ. Казала сам му да имам горе ствари, замрзивач пун меса, и још неке зимнице. Тражила сам кључ, а он стално каже донећу, донећу. Кад год треба да идемо лекару треба нам одело. Тражим код попа кључ, а он каже донећу сутра. Прође два, три дана, питам опет за кључ, а он опет каже донећу сутра. Нисам могла више да трпим, па му кажем да лаже. После, кад је била Тодорица, причест, отворили су горе, ложили ватру, тамо греју ракију и пију, све су ствари скркали у другу собу. Сви су скочили на мене, али дође комшиница Властимирка и заштити ме. Каже, мало јој је њене муке што нема где да живи, па сте и ви скочили. Поп ме оптужи да сам узела кључ и каже ми да истерам све ствари и отерам кући. И Милан Митровић ми каже да терам ствари. Кажем му да узме трактор и тера све својој кући, јер ја немам где. Љубинка куне и Драганову децу. Каже, семе му се утрло. А он, шта ће грдан, има троје деце, плаши се. Покупили ми и месо из замрзивача. Сад је све отворено, а мене оптужују да сам украла кључ – прича резигнирано Милоранка.

Кључ од просторије у којој се смештене ствари нестао је и свако ту може да уђе у било које доба дана. Кад год неко од Симовића оде да узме неку ствар, затекне отворена врата, неретко и псе на каучу. Када су приметили да је из замрзивача нестао свињски бут, који су оставила за Слађанин рођендан, Симовићи су се ангажовали да оно што је остало врате кући. - Отишла сам са једним комшијом да претерамо замрзивач. Зовемо ту Љубинку да отвори врата, да узмемо ствари. Долази, па се нешто наљути. Каже да је то њено и да не да кључ. Касније је откључала врата, а кад отворим замрзивач видим да нема меса. Питам Љубинку где је месо, а она поче да галами, поче на мене да скаче – каже Милоранка. На кући породице Симовић констатовано је оштећење од 70 посто. Прво је сврстана у четврту групу, али је после жалбе која је уследила, пребачена у пету. Симовићи немају средстава да изврше неопходне радове на кући, па су упућени на тражење помоћи. - Јавили смо се, па је дошла нека жена и рекла да кућа мора да се руши и да овде нема живота. Каже, ово је шеста група, ово не може да се санира. Мој син је отишао сутрадан и дали су му нека документа која је предао у општини. Сад чекамо да ви-

димо шта ће да нам одговоре. За нас је најбоље решење да нам направе кућу – прича Милоранка. Властимир је болестан. Устане понекад, али углавном лежи. Пролепшало се време, а имало би шта да се ради и у башти, да се посеје лук, кромпир и друго поврће за потребе породице. Миливојева и Наташина деца, Стеван и Слађана су ишли у Школу за основно и средње образовање деце ометене у развоју „Иво Лола Рибар“. Стеван има седамнаест година и ученик је првог разреда. Учи за машинбравара. Слађана је у другом разреду напустила средњу школу. Није могла да издржи свакодневно задиркивање друге деце. Сваки дан је, по повратку из школе, каже Наташа, само плакала. Пошто је кућа несигурна, а у контејнеру не могу да ложе ватру, а ни да унесу шпорет на плин Симовићи су, уз помоћ Миливојевих колега, једну просторију у којој је била штала, мало учврстили да би могли да унесу шпорет. - То нам је сада кухиња, али ни ту не смемо да седимо јер је ризично. После земљотреса и вода у бунару се замутила, па идемо код девера. Купатило немамо, све се искидало и немамо где да се купамо – прича Наташа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


16

8. ап

Прикупљено 165 јединица крви

РЕКОРД ЗА ЈУБИЛЕЈ

Библиотека „Стефан Првовенчани“

СВЕТСКИ ДАН ДЕЧЈЕ КЊИГЕ Трима манифестацијама у краљевачкој библиотеци обележен Светски дан дечје књиге и рођендан Ханса Кристијана Андерсена

Поводом 75. годишњице постојања Фабрике вагона Краљево, у сарадњи са Црвеним крстом и Заводом за трансфузију крви ЗЦ „Студеница“, одржана је традиционална акција током које је прикупљено рекордних 165 јединица крви. У акцији су учествовали гости из Црне Горе, Босне и Херцеговине, братско Друштво давалаца крви „Фиат аутомобили Крагујевац“, као и даваоци из осталих делова Србије и самог Краљева. Велику подршку даваоцима крви дали су генерални директор, заступник капитала

и председник Управног одбора Концерна „Фабрика вагона Краљево“, Самостални синдикат и Индустријски синдикат. - У самој акцији учествовало је 45 давалаца чланова ДДДК ФВК, те са поносом истичемо да смо увек спремни дa изађемо у сусрет суграђанима и помогнемо у најтежим тренуцима. Наше друштво важи за једно од највећих у Србији и заузима пето место по датим јединицама крви – каже Јелица Чингелић, председник Друштва добровољних давалаца крви Фабрике вагона Краљево. Т.Р.

Удружење „Кирил Пејчиновић“

БОЉИ УСЛОВИ ЗА РАД Удружење грађана макаедонске националне мањине „Кирил Пејчиновић“ за Рашки округ окупља припаднике македонске националне мањине, али и велики број њихових пријатеља. Током претходне године добили су просторије за рад и окупљања, које су знатно оштећене у прошлогодишњем земљотресу. Проналажење начина да се просторије што пре и адекватније санирају после земљотреса било је повод да друштво посети Борче Велич-

ковски, председник Националног савета македонске националне мањине у Србији. - Уз обећање да ће Савет пружити помоћ краљевачком удружењу у адаптацији просторије површине 24 квадратна метра, у којој се, поред играонице за децу, организују и курсеви македонског језика, разговарало се и о помоћи Македонцима који су претрпели штету у земљотресу – каже Марија Продановић, председница Удружења „Кирил Пејчиновић“. Т.Р.

Светски дан дечје књиге обележава се другог априла. На овај дан рођен је Ханс Кристијан Андерсен, један од најпознатијих писаца бајки. Иако није писао само бајке, већ и романе за одрасле, остао је запамћен по њима. У краљевачкој библиотеци „Стефан Првовенчани“ Светски дан дечје књиге обележен је са три независне манифестације. Прва је изложба посвећена Андерсеновом делу као инспирацији уметницима, сликарима, филозофима и другима, коју је приредила Јелена Андрић. Ученици основних школа „Вук Караџић“ и „Димитрије Туцовић“ у едукативном квизу под називом „Дух Бајке“ такмичили су се у познавању бајки које су написали Андерсен, браћа Грим, али и познавању наших народних бајки. Током такмичења, посетиоци су били у ситуацији да се боље упознају са радом Ханса Кристијана Андерсена и браће Грим, као и са њиховом сарадњом са Вуком Караџићем и доприносом афирмацији наших бајки у свету. У оквиру трећег програма приказивани су цртани филмови рађени по мотивима Андерсенових бајки. Према речима библиотекара Милоја Радовића, о значају Андерсена у књижевности најбоље је говорила Исидора Секулић. - Она каже да кад његове бајке читају деца, кажу ово је за нас. Кад их читају одрасли кажу ово је за нас, а када их читају филозофи они кажу ово је прича, у

причи је песма, а у песми зрно динамита. У динамиту је љубав која све побеђује – наводи Радовић. Краљевачка библиотека има добру сарадњу са свим школама на територији града и изван специјализованих програма поводом појединих значајних датума.

Кроз акцију „Библиотека у школи, школа у библиотеци“ и едукативне програме посвећене књигама, најмлађи читаоци су имали прилику да упознају српску рукописну књигу, хијероглифе, стара писма и слично. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић.

ФОТОГРАФИ


17

прил 2011.

Парастос на Спомен-гробљу

СЕЋАЊЕ НА СВЕ ЖРТВЕ

У знак сећања на све жртве рата парастосом на Спомен-гробљу обележен 6. април, дан када је пре 70 година немачка артиљерија бомбардовала Београд Савез цивилних инвалида рата Србије меморијално обележава 6. април у знак сећања на цивилне жртве пале приликом бомбардовања Београда 1941. године. Тога дана авиони Трећег Рајха бомбардовали су Београд и друге незаштићене градове у Србији, када је масовно страдало цивилно становништво. - Шести април обележавамо у знак сећања на цивилне жртве фашистичког терора широм земље и жртве страдале у масовном стрељању у Краљеву – каже Милан Матијевић, председник друштва „Јово Курсула“. У Другом светском рату Кра-

љево је више пута бомбардовано од стране немачке, али и савезничке авијације. Након завршетка рата од заосталих експлозивних средстава страдали су многи цивили, нарочито деца. Последице Другог светског рата, поред великог броја стрељаних, донеле су 1800 цивилних инва-

ИЈА НЕДЕЉЕ

Фото: ФоНет

лида рата у Краљеву и срезу Жичком. - Током агресије НАТО авијације наша земља је бомбардована без престанка 78 дана. Погинуло је више од 1000 припадника војске и полиције и 2500 цивила, од којих 89 деце, док је 10 хиљада цивила рањено и повређено - каже Матијевић и подсећа да је једна од првих крстарећих ракета пала на аеродром Лађевци. Подручје општине Краљево било је на мети НАТО авијације 54 дана. У 172 напада на ову територију бачено је више од 600 различитих пројектила. Повреде је задобило 37 цивила, а оштећено је и уништено 1750 објеката. Најчешће су бомбардовани Богутовац, Витановац и Самаила, а готово да нема места на подручју општине на које није пао неки пројектил. Општинска организација цивилних инвалида рата има 76 чланова. То је хуманитарна организација чија је активност усмерена на праћење социјалног и материјалног стања чланова, покретање иницијатива и давање предлога за решавање њиховог положаја и подстицање личне и заједничке активности у унапређењу личности цивилних инвалида рата и њихово укључивање у друштвени живот. Подршку за свој рад организација има од Градске управе, Црвеног крста и Српске православне цркве. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

КУД „Абрашевић“

ДРУЖЕЊЕ ВЕТЕРАНА

Онај ко једном постане члан културно-уметничког друштва остаје то до краја живота. Да је то тако најбоље потврђује све више друштава које у свом саставу имају и секцију ветерана. Бивши активни играчи, после завршене школе, студија, запослења и формирања породице, најчешће се враћају матичном друштву. У таквој ситуацији ветерани великог броја културноуметничких друштава са територије целе Србије сваког месеца, у другом граду, организују дружења и концерте са играма и песмама из свог краја. Тако је било и прошле суботе када су ветерани Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ угостили ветеране из још једанаест других друштава. У години када краљевачки „Абрашевић“ слави 85. годишњицу постојања, први пут је организатор оваквог концерта. На почетку сваке календарске године представници свих друштава на заједничком састанку утврђују распоред наступа. Тако је било и почетком ове године када је договорено да „Абрашевић“ првог викенда у априлу угости

играче из Сурчина, Младеновца, Аранђеловца, Крагујевца, Врања, Смедерева, Ушћа, Севојна, Чајетине, Ратине као и колеге из „Краљевачке ризнице“. Колико је љубав према игри нешто што човек носи у себи до краја живота најбоље показује пример врањанског „Трећег доба“, у коме равноправно са много млађим колегама наступа и једна осамдесетшестогодишња играчица. У једноипосатном програму у сали Основне школе „4. краљевачки батаљон“ наступило је 278 учесника из дванаест културно-уметничких друштава са по једном кореографијом. Дружење је настављено и током „другог полувремена“ у ресторану „Југославија“ у Матарушкој Бањи до раних јутарњих сати, уз народни оркестар и популарне краљевачке трубаче – каже Наташа Арсенијевић, уметнички руководи лац КУД „Абрашевић“. Сви учесници су задовољни напустили Краљево, а током једнодневног боравка у пратњи водича обишли су манастир Жичу и Матарушку Бању. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


18

8. април 2011.

Изложба у краљевачком Народном музеју

РИБЕ ЈУЖНОГ ЈАДРАНА

Народни музеј Краљево и београдски Природњачки музеј приредили су у галерији музеја изложбу под називом „Рибе јужног Јадрана“. Изложено више од сто препарата риба, од 404 врсте, колико их живи у Јадранском мору После скоро петнаест година одсуства са ових простора, најновијом изложбом у Краљеву Природњачки музеј најављује наставак сарадње са краљевачким Народним музејом у намери да, поред ове, покаже и богату збирку других колекција. Природњачки музеј је основан пре више од двеста година и поседује велики број колекција повезаних по класама животиња, риба, птица, сисара, каквим може да се похвали ретко који град са простора бивше Југославије. Други део чине минеролошке и палеонтолошке збирке. У збирци о којој води рачуна Дубравка Мићковић, ихтиолог, кустос Природњачког музеја и аутор изложбе „Рибе јужног Јадрана“, налазе се експонати и течни препарати стари више од сто година, међу којима и експонати риба које је сакупљао још Михајло Петровић Алас. Пет изложби се већ налази ван просторија музеја, а ова у краљевачком музеју биће отворена до 10. маја. Одрасла на приморју у породици која је била везана за море, Дубравка је од најраније младости развила љубав према мору и рибама. На изложби су приказани експонати риба уловљених на црногорском приморју у периоду између 1990. и 2000. године. У свету све више, због заштите риба, постоји тренд израде модела од пластике. У Природњачком музеју су, каже Дубравка, остали старомодни, па излажу препарате експоната. На изложби у Краљеву посетиоци ће бити у прилици да виде изузетне препарате, препариране у радионици Природњачког музеја у периоду када је имао најбољу поставу техничара препаратора. Поред већ познатих врста риба, има и оних које се ретко лове и које се једино могу видети у овој поставци. Изложене су скоро све врсте ајкула и ража које живе у Јадранском мору. Од 54 познате врсте ајкула, скоро 70 посто је изложено овде. Између осталих ту су две велике лисице, мужјак и женка, уловљене 1996. године. Интересантно за њих је да углавном лове у пару. Великим реповима ошамуте јато риба и тако их лакше лове. Волоња, огромна риба дуга више од пет метера, је ајкула која живи на дну мора и ретко

излази на површину, углавном у току ноћи претежно због хране. - Када је уловљена, велика чуков ајкула је у стомаку имала седамнаест потпуно формираних младунаца и сви су изложени на изложби. С обзиром да се зна да је дужина младих чукова по излегању 42 сантиметра, закључено је да је у моменту улова била спремна да се мрести – каже Дубравка. Бела ајкула и чекићара су једине опасне врсте у Јадранском мору, али овом приликом нису изложене. Некада је постојала популација белих ајкула која је живела у Јадранском мору, али је истребљена у другој половини прошлог века, па се размишља о њеном повратку на ове просторе због потребног баланса врста. Од опасних врста ту је и чекићар који није бројан као бела ајкула, али је агресивнији и чешће напада људе. Изложене су све врсте ража које живе у Јадранском мору, као и голуб и шиба. Свет риба посетиоцима је приближен популарним текстовима који се налазе поред експоната. Из групе кошљориба изложена је туна која живи у готово свим светским морима и велики и леп примерак грдобине. - Хтели смо да покажемо, од 404 врсте риба колико их има у Јадранском мору, колико је тај свет разноврстан, а живи у непосредној близини. Само на овој изложби има више од сто препарата експоната – каже Дубравка. Изложба је од 1990. године излагана више од десет пута у Београду, Новом Саду, Белој Цркви, Вршцу и свуда је привлачила велику пажњу посетилаца. - Покушали смо да прикажемо оно што је најзанимљивије, јер поред познатих има и оних које се ретко виђају. На изложби постоји ајкула прасац која не изгледа као ајкула. Има потпуно здепасто тело троугластог пресека, а живи у Јадранском мору на дубинама до 200 метара. Храни се раковима и шкољкама, а не лови се јер није комерцијална врста, уколико је случајно мрежом не извуку. Зову је прасац зато што је ајкула, а нема аеродинамичну форму – каже Дубравка. Поступак препарирања риба и израда аутентичних експоната врло

је компликован. Када се риба улови, прво јој се измери тежина и на више места измери обим, да би препаратор направио тело што верније оригиналу. Мајстор мора да има добру руку, да осети тело и да потпуно исти облик, јер ако то не уради, онда риба није добра. Врло је битно у каквом се стању риба донесе до радионице. Последњих сто година се рибе препарирају на исти начин. Врсте које су заштићене не лове се, а користе се једино када због сплета несрећних оконости доживе повреду, па њихово тело исплива на површину мора. - Као кустос који се бави ихтиологијом, идем на терен, а већину ових риба сам ја набавила и донела из Црне Горе. Начин на који набављамо препарате су откуп од рибара, поклони и највише одлазак на терен. У мрежама има много тога што рибарима не треба, а нама треба. Њима је битно само оно што је комерцијално, а нама је битно све – наглашава она. У мноштву интересантних експоната посебно место заузимају диодони. Кад се уплаше, а уплаше се кад се лове, нагутају се воде или ваздуха и тело им се надује. Тако се бране од предатора. Постоје забележени снимци ајкула које покушавају да их загризу, али не успевају због тога што су округли. Попримање лоптастог облика је врло једноставан, али

ефикасан начин одбране. Зуби ових риба су прилагођени за ломљење тврде опне шкољки и ракова којима се хране. Појединачни улови рибара не говоре о томе колико неке врсте има. Врло ретка риба из породице јесетри је толико ловљена да је истребљена и више је нема. Угрожене су због производње кавијара још у прошлом

веку. Јадранска јесетра залази из мора у реке, а после 20 година одсуства, појавила се у реци Бојани. Ова која је изложена страдала је од експлозива и нађена на површини мора како плута. Када се појавила била је сензација, па је зато и поклоњена Природњачком музеју. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Велики хуманитарни рок фестивал

„ХЕПИЦЕНТАР“ У ЕПИЦЕНТРУ Дводневни рок фестивал под називом „Хепицентар“ са којег ће сав приход од улазница бити уплаћен на наменски рачун града Краљева за санирање последица новембарског земљотреса одржаће се 24. и 25. јуна на краљевачком ибарском кеју. Учешће на овом хуманитарном фестивалу већ је потврдило неколико великих имена домаће и рок сцене са простора бивше Југославије – „Дивље Јагоде“, „Атомско склониште“, Дадо Топић, „ Ван Гог“, „Галија“ и „Ју група“, а организатори су у преговорима са још неколико познатих бендова.

- Све групе су пристале да се одрекну хонорара и да наступе на краљевачком фестивалу, који би требало да постане традиционалан. Очекујемо да ће овај спектакл привући више од 15.000 људи из целе Србије, а ми ћемо се потрудити да им будемо добри домаћини – каже Љубиша Симовић, градоначелник Краљева. Улазнице за рок спектакл крај Ибра биће пуштене у продају у другој половини априла по симболичним ценама од 300 за један, односно 500 динара за оба дана фестивала. Г.Ћ.


19

8. април 2011.

Културни центар „Рибница“

АПРИЛ ЗАПОЧЕО КВАЛИТЕТНИМ САДРЖАЈИМА - Од обећаног новца из градске касе за награде лауреатима Новембарског салона до данас нема ништа. - Ликовни уметници сами санирали и штету од земљотреса

Претходне седмице су у Галерији Културног центра одржана три веома посећена догађаја. Првом дешавању присуствовао је велики број младих људи, а у питању је било музичко-поетско вече „И Морава и море“. Гости вечери били су позната краљевачка група „Бурнс“ и глумац Баћко Букумировић. Ред музике, ред лепих речи, све у свему, на помало шаљив начин говорило се о вечитим темама, а као најважнији истакнут је однос између мушкарца и жене. Ово је био још један у низу посећених и интересантних музичких догађаја, а све је подсећало на недавно гостовање бенда „Kомпадрес“ („Compadres“) из Крагујевца, у програму под називом „Вече у црвеном“, када су посетиоци певали и плесали уз хитове домаће забавне и стране музике. У Галерији Културног центра у Рибници потом је одржана промоција романа „Употреба ислуженог наркодилера” Ненада Ђуришића. Аутор који већ деценијама живи и ради у Краљеву рођен је 1935. године у Злокућанима на Косову и Метохији. Ненад Ђуришић је завршио Учитељску школу у Призрену, а Филолошки факултет у Београду

и до сада је објавио десетак књига прозе и поезије. Како је сам аутор рекао окупљенима, писањем је почео да се бави још у Учитељској школи, пишући претежно поезију. Касније се определио за прозу, објављујући у књижевним ревијама и штампи приповетке из народног живота. Ђуришић је нагласио да му издавачи нису прихватали обимније рукописе прозних дела, и то без икаквих образложења. То је и био разлог што аутор однедавно сам објављује своја дела под заједничким називом „Заустављени рукописи“. О књизи је надахнуто говорио рецензент Димитрије Јовановић, познати краљевачки сатиричар. Јовановић је нагласио да се ради о изузетно узбудљивом штиву које би се могло сврстати у много жанрова, али истиче да би најближа одредница била крими-политички роман. Примећено је да у роману нема много ведрих тренутака, да је књига препуна мрачних ликова и мрачних догађаја, превара, издаја, лажи и обмањивања. На крају свог обраћања Јовановић је препоручио књигу и нагласио да је треба читати полако и веома пажљиво, да не би нешто

промакло. Одломке из књиге читали су ученици ЕСТШ „Никола Тесла“, школе у којој је Ненад Ђуришић провео већи део свог радног века, као професор и директор. Као трећи и најпосећенији догађај у Галерији Културног центра у Рибници издвојила се промоција романа „Рингишпил“ Јелене БачићАлимпић. Позната новинарка и ауторка многих документарних ТВ емисија рођена је у Новом Саду, школовала се у познатој „Карловачкој гимназији“ у Сремским Карловцима, а завршила је и Филозофски факултет. Популарну Новосађанку због њених врло гледаних емисија углавном везују за естраду, а мало је познато да је она професор југословенске књижевности и српског језика, те да је на литерарним конкурсима током гимназијских и студентских дана добила велики број првих награда. Ауторка је окупљенима изјавила да је књигу написала зато што је осећала потребу да излије своје емоције и своја уверења на папир и нагласила је да у роману нема аутобиографских елемената, али да у карактерима појединих ликова постоје асоцијације на неке људе из детињства и младости које

су оставиле траг у њеном животу. Рингишпил за ауторку представља и емоцију детињства и директну метафору цикличне појавности, заокружену причу о жи��отима јунака из романа. Јелена Бачић-Алимпић каже да је књигу написала данас помало заборављеним лирским књижевним језиком којим су некад писали руски класици и наши реалисти. Истакла је и да је роман написан без иједне псовке и да је разлог успеха њеног књижевног првенца, који је објављен у већ пет-

наест издања, тај што су се људи ужелели лепих речи и искрених емоција. Позната водитељка је признала да планира да се с јесени повуче с малих екрана, настављајући да ради иза камера и да је већ почела да пише нову књигу, али да не жури да је заврши. Након завршетка официјелног дела програма, ауторка је остала у дугом и срдачном разговору са многим посетиоцима ове књижевне вечери, сликајући се с њима и потписујући примерке свог романа. К.Ц.

Компанија „Новости“ поклонила Краљевчанима 5000 књига

ДАРОВИ ЗА ДУХОВНУ ОБНОВУ

Донацију уручио Манојло – Мањо Вукотић, генерални директор и главни уредник Компаније „Новости“ Поводом 20.000 штампаних бројева „Вечерњих новости“, а у складу с поруком „Када славимо, ми поклањамо“, Компанија „Новости“ поклонила је минуле недеље граду Краљеву и краљевачкој библиотеци „Стефан Првовенчани“ пет хиљада књига из своје издавачке делатности у укупној вредности од два милиона динара! Ову духовну донацију градоначелнику Краљева Љубиши Симовићу и Драгани Типсаревић, директорки краљевачке библиотеке, у име Компаније „Новости“ уручили су Манојло - Мањо Вукотић, генерални директор и главни уредник „Новости“, и Александар Бацковић, директор издавачке делатности. - Одмах после земљотреса обећали смо да ћемо помоћи

Краљеву. Кроз новинске текстове и огромну медијску пажњу посвећену отклањању последица од земљотреса један део тог обећања смо испунили, а други део испуњавамо донацијом библиотеци. Ради се о књигама разних наших издања, од класика домаће и светске књижевности, до савремених домаћих писаца попут Горана Петровића и Емира Кустурице – рекао је Манојло - Мањо Вукотић уручујући дарове. Градоначелник Краљева Љубиша Симовић захваљујући се на овој вредној донацији истакао је да су "Вечерње новости" дале огроман допринос и помогле Краљевчанима својим извештавањем о последицама земљотреса. - Ово је још један доказ да

Краљево није само у несрећи која га је задесила - нагласио је Симовић. - Донација "Новости", као најтиражнијих српских новина и највећег домаћег издавача, веома је значајна и може се сврстати у ред оних највреднијих, баш зато што се не ради о грађевинском материјалу већ о духовним вредностима.

Један део ове донације, по речима директорке библиотеке Драгане Типсаревић, искористиће се за попуну фонда књига библиотеке која као матична опслужује и још 77 мањих библиотека у краљевачком крају, док ће један део бити поклоњен школама. - Наша идеја је и да књигама

из ове драгоцене донације наградимо најбоље ученике из најсиромашнијих школа краљевачког краја – нагласила је госпођа Типсаревић. Осим овог поклона, „Вечерње новости“ су поводом великог јубилеја у среду уз сваки примерак листа читаоцима поклониле графику познатог сликара Милоша Шобајића, док су читаоци уз свечани, 20.000 број који је изашао јуче добили и ЦД компилацију Здравка Чолића „Април у Београду“ са 16 љубавних балада. Уз све то, „Новости“ су београдској општини Раковица обезбедиле два стана од по 55 квадрата намењених социјално угроженим породицама. Г. Ћировић Фото: М. Радовановић


20

8. април 2011.

„Два прстена, два сведока“ лична карта Ангела Димова

КО ЗНА ЗНА Када је са 16 година напустио родни Чифлик код Демир Капије, Ангел Димов није ни претпостављао да ће на естради провести скоро четрдесет година Најтоплије место на просторима целе бивше Југославије је одувек било Демир Капија у Македонији. У непосредној близини Демир Капије је село Чифлик у које и данас, на мало породично имање, понекад оде Ангел Димов, који је ове просторе напустио давне 1969. године, када је имао само шеснаест година. Рођен у породици у којој се од давнина свирало и певало, врло рано је показао интересовање за музику. Отац је свирао кларинет и на весељима и свадбама зарађивао и издржавао своју породицу. И ујак је био музичар. Још као мали, Ангел је проводио доста времена уз ујака и његове другове који су добро свирали и певали. Било му је интересантно да их посматра и слуша вишегласно певање без озвучења. Уз њих је почео да свира прим и гитару. - Те 1969. године уследио је позив од двојице другара из суседног места који су успели да дођу до Београда и наступају у оквиру Културно-уметничког друштва „Београд“. Препоручили су ме, а ја нисам имао куд. У то време похађао сам други разред музичке школе у Скопљу. Напустио сам школу и дошао у Београд. Сећам се да ме је отац често питао какав је то град Београд. Јесу ли тамо све беле куће и зашто се зове Београд. Били сте врло млади у то време? - С обзиром на неискуство, имао сам потпору код та два другара. Српски језик у то време није био проблем зато што смо га ми већ учили у основној школи. Споразумевање је било супер и једино се тражила музика. Свирао сам прим у културно-уметничком друштву. То је жичани инструмент који има сличности и са ритам гитаром и са бас гитаром. Повремено сам почео да замењујем неке чланове који су одсуствовали, а полако сам почео и да певуцкам. То вам је помогло у даљој каријери? - У том друштву, које више не постоји, стекао сам велико

искуство, мада сам и пре одласка у Београд наступао на неким забавама. Говорили су 'ајде ти мали отпевај нешто. Ја сам покушавао и то је трајало све док нисам дошао у Београд. Колико сте остали у том КУД-у? - Уследио је изненадни позив за армију 1972. године, али сам се одмах укључио у рад музичке секције, што ми је олакшало служење и ојачало вољу за бављењем музиком. У то време још увек нисам размишљао о музичкој каријери. А после војске? - Када сам се вратио из армије, отишао сам у Лазаревац, где су ме чекала два другара, који су већ увелико били популарни у том крају са њиховим оркестром. Било ми је интересантно да радим са њима. Почео сам да наступам на разним весељима, све док у једном тренутку нисам направио свој, како се то данас каже, бенд 1978. године. Од зараде сам већ купио појачало и ауто. У то време сам почео да радим на чувеној Ибарској магистрали по кафанама. Једно вече је у кафани била екипа из Краљева. Популарна друпа певача „Распевана јесен“, који су обилазили целу Југославију. Свратили су у мотел „Ромео и Јулија“ где сам наступао. Са њима је био Шабан Шаулић и још неки његови сарадници, Добривоје Иванковић Доца и други. Није прошло ни два дана, када су ме позвали и дали ми песму „Два прстена, два сведока“. Морао сам у року од три дана да снимим песму и да идем као представник Продукције грамофонских плоча Радио-телевизије Београд на такмичење. Које такмичење? - Као дебитант отишао сам на фестивал народне музике „Илиџа“, који се одржавао у Сарајеву. Та песма, са којом сам наступио, и данас је моја лична карта. Заволела ме публика, песма је постала хит, а пева се и данас. То је био велики успех и почетак озбиљне музичке каријере.

Шта је после било? - „Распевану јесен“ је, као један од најбољих менаџера, водио неки Веља из Шапца. У то време Лепа Лукић је имала хонорар од 400 хиљада динара по концерту. Доца је хтео да направи другог Шабана Шаулића од мене, па је тражио хонорар од милион динара по наступу. Вероватно је имао неке процене. Компоновали смо песме „Снегови бели опет веју“ коју пева Маринко Роквић, „Од шеснаесте ти лепа беше“ коју пева Сава Радусиновић, „ А ја као просјак у белом оделу“ коју пева Шабан Шаулић. То су све песме које је после „ Два прстена“ требало ја да снимим. Али нисте? - Опет сам имао среће. Са великим народним оркестром снимао сам у чувеној „Петици“ у Београду. Долази велики хит „Волела си каранфиле беле“, са Љубом Кешељом и Бранимиром Ђокићем. Касније започиње сарадња са Новицом Урошевићем, који ми је поклонио златну,

фину, лепу песму „Ово је прича о нама“ и „Куд ме воде, животе једини“ 1985. године. Какви су били тиражи ваших плоча? - У „Дискосу“, који је био издавач, није се водило рачуна о тиражима. Да је било снимљено за ПГП РТБ до данас бих наплаћивао тантијеме, ма колики да су. Приватизација је учинила своје и многе дискографске куће су нестале. Почео сам сарадњу са Томицом Милићем и Тинетом Петровим, који је тада био активан као композитор песама за Шабана Шаулића. Понудио ми је сарадњу, па смо направили лепе песме „На кога си тако лепа“, „Не пружај ми руку на растанку“, „Оптимиста“ и друге. То је трајало све до 1989. године, а убрзо је почело растурање државе. Ништа нисам могао да снимим у то време. Колико је то трајало? -Тек 1996. године, после шест година паузе, указала ми се прилика. Почело је време компакт дискова, а Миле Бас из

„Јужног ветра“ ми је издао дивну песму „Како ћу, како“, и „Жено моја, моје миловање“, „Зидао сам куле“. Имам четири или пет синглица на којима су биле по две, или четири песме, а долази време да ћемо опет почети из почетка. Неко сними дванаест или шеснаест песма, па каже да су све хитови. То је немогуће. Ко је одговоран за садашње стање у музици? - Верујем да је „кривац“ за стање у музици ПГП РТС. Они и данас имају своје потенцијале. Некада су имали 13 студија, сву могућу опрему и људски кадар и могли су да производе и озбиљну музику и забавну музику. Тада се знало ко је у забавној и поп музици, а ко у народњацима. Организовали су „Хит лета“, а музика је у то време напредовала. Свака част музичким уредницима који су водили рачуна и знало се шта је на ком месту. Данас од тога нема ништа. Како видите то стање? - Има што се тиче младих певача заиста капацитета. Приближавам се већ тридесетдеветој години радног стажа и имам доста искуства. Ушао је овај турбо, а то је за младе. Некад је све било просто и једноставно. Ко зна да пева, зна. Имаш општинско такмичење и најбољи иду на регионално, па на републичко и на крају државно. Онда дођу до тога фамозног „Златног микрофона“. Планови? - Жеља ми је да снимам са оркестром Бранимира Ђокића. Верујем да ће то да ми се испуни. Желим да направим још један леп албум. Ако то прође, наставићу и даље. Волео бих да завршим каријеру са песмама из правца из кога сам и започео. Млади, ако желе да се баве музиком као животним позивом, само треба да буду упорни и траже оно што им стварно доликује и оно што желе, али пре тога да буду свесни свега и да добро размисле шта желе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


21

8. април 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Мађионичари, реприза 07:30 – Забавни програм: Варијете 08:05 – Документарни програм: Становници литице 08:30 – Приче са острва: Канарска острва, реприза 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Мајмуни Индије 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита, реприза 11:05 – Квиз: Дух бајки, реприза 11:30 – СЕЋАЊА, реприза 12:15 – КОНТРАСТ, реприза 13:30 – Филм 15:15 – Из архиве ТВ Краљево: Шведска – на извору српства 16:05 – Документарни програм: СЕЋАЊА, Василије Крестић, 3. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Француска Полинезија 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Концерт: ВЕТЕРАНИ АБРАШЕВИЋА, снимак 21:15 – Забавни програм: Мађионичари 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Трамвај звани жеља

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Серија: Кармелита, реприза од 22. до 25. епизоде 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 11:30 – Емисија за децу: РАДОЗНАЛЦИ 12:10 – Шведска – на извору српства, реприза 13:05 – ВЕТЕРАНИ АБРАШЕВИЋА, реприза 15:15 – Из архиве ТВ Краљево: Наш Хиландар 16:05 – Варијете, реприза 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Емисија: ОГЊИШТЕ 17:50 – Путопис: Египат, 3. део 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Путопис: Тајланд

07:00 – ВЕСТИ 07:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи, реприза 4 епизоде 09:00 – ВЕСТИ 09:05 – ОГЊИШТЕ, реприза 09:45 – Огласи (12:05, 14:50, 16:45, 19:30, 00:15) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Мађионичари, (Р) 07:30 – Забавни програм: Варијете 08:05 – Документарни програм: Лов на китове, 1. део 08:30 – Приче са острва: Француска Полинезија, реприза 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Антарктик 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита, реприза 11:05 – Путопис: Тајланд, реприза 11:30 – Забавни програм: Најсмешније животиње,(Р) 12:15 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 14:15 – Наш Хиландар, реприза 15:05 – Путопис: Египат, 3. део, реприза 16:15 – РАДОЗНАЛЦИ, реприза 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Маркизе 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Емисија: РЕЧ ПО РЕЧ 21:00 – Забавни програм: Мађионичари 21:35 – Из архиве ТВ Краљево: Стара српска прича 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Емисија: УЗ ШАНК, реприза

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Мађионичари, реприза 07:30 – Забавни програм: Најсмешније животиње 08:05 – Документарни програм: Лов на китове, 2. део 08:30 – Приче са острва: Маркизе, реприза 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Животиње Антарктика 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита, реприза 11:05 – Из архиве ТВ Краљево: Берем грожђе, бирам тамњанику 11:30 – Документарни програм: СЕЋАЊА, реприза 12:10 – РЕЧ ПО РЕЧ, (Р) 13:15 – Филм 15:10 – Путопис: Историјска Грчка 16:05 – Документарни програм: СЕЋАЊА, Василије Крестић, 4. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Мајот 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Емисија: ТАЈНЕ ЗДРАВЉА 21:00 – Из архиве ТВ Краљево: ИСКУШЕЊЕ, 4. део 21:30 – Забавни програм: Мађионичари 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Мађионичари, реприза 07:30 – Забавни програм: Најсмешније животиње 08:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ, реприза 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Чији је Антарктик? 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита, реприза 11:05 – Музички програм 11:30 – Документарни програм: СЕЋАЊА, реприза 12:10 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА, реприза 13:05 – Филм, реприза 15:30 – Из архиве ТВ Краљево: Човек који је волео возове 16:05 – Документарни програм: СЕЋАЊА, Живан Берисављевић, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: КАРМЕЛИТА 18:15 – Приче са острва: Џерси 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Забавни програм: Мађионичари 20:15 – Емисија: ПЕВАМО ЗА ВАС 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Мађионичари, реприза 07:30 – Забавни програм: Најсмешније животиње 08:05 – РАДОЗНАЛЦИ, реприза 08:30 – Приче са острва: Џерси, реприза 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Оковани ледом 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита, реприза 11:30 – Документарни програм: СЕЋАЊА, реприза 12:05 – Музички програм 13:15 – Филм, реприза 15:05 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Канарска острва 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Из архиве ТВ Краљево: Брисел, престоница Европе 20:30 – Политички магазин: КОНТРАСТ 21:30 – Забавни програм: Мађионичари 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Градски каубој

20:30 – Забавни програм: Мађионичари 21:00 – Емисија: СЕЛИМА У ПОХОДЕ 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Викенд филм: Петар Велики, 3. део

12:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ, реприза

13:00 – ВЕСТИ 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Рибља чорба, реприза 15:00 – Емисија УЗ ШАНК 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Филм: Плес љубави, реприза 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:30 – Огласи 20:00 – Филм 21:30 – Забавни програм: Најсмешније животиње 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Викенд филм: Петар Велики, 4. део

Телевизија КРАЉЕВО среда 2015 реприза: недеља 1310 водитељка: Слободанка - Боба Опачић

Телевизија Краљево 700 - 1600 на пун сат


22

8. април 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ Да је ишао у музичку школу, не би сада свирао – клавир ! **** Откако је стиснуо петљу, никако да састави крај с крајем. **** Кад се пуца на високо, лакше се промаши.

Радомир Д. Блажић - ОТКОСИ У краљевини дворске луде бира краљ, у демократији народ! *** Домовино ти си као здравље - оронула *** Наше хијене не завијају, чим пређу цензус. ВОДОРАВНО

УСПРАВНО

1. Дати оцену, 8. делић течности, Обележје (мн), 12. Врста кауча, 13. Антички град у фригији, 14. Ножић за бријање, 15. Новост, 16. Јесте, 17. Ономатопеја звука трубе, 18. Врста земље, 19. Мађарски композитор Барток, 21. Першун, 22. Ознака за титан, 23. Који се дешава у будућности, 25. Инвалидност, 29. Амерички глумац Волтер, 30. Ознака за радијум, 31. Мушкост (тур.), 33. Зоол. врста морске рибе, 34. Међународна ознака за Пољску, 35. Попити пиће наискап, 37. Иниц. нем. фудбалера, 38. Предјело, 39. Зналац у кувању, 41. Становник Лацијума, 42. Јуначки спев, 43. Жестоко пиће, 44. У то време, 45. Новост (стр.)

1. Урадити посао, 2. Врста ваздушне летелице, 3. Пропелер, 4. НБА играч, 5. Један предлог, 6. Лична заменица, 7. Исток (скр.), 8. Амерички револвер, 9. Скандал, 10. Мужјак патке, 12. Нота солмизације, 14. важан унутрашњи орган, 16. Једини син, 19. Врста широке улице, 20. Песник Коста (1915.), 23. Тур. тигар, 24. Ознака за итријум, 26. Два слова, 27. Разарање земљине површине водом, ветром (мн,), 28. Надареност, 31. Тениски реквизит, 32. Заједно, 34. Топографско писмо, 36. Заобљена таваница, 38. Врста полумајмуна са Мадагаскара, 40. Првак, 41. Цар животиња, 43. Грчко слово, 45. Неутрон (скр.)

Нисам знао шта је срећа док се нисам оженио... Али, тада је већ било касно.

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Наша земља је у сталном напретку. Бивши режим је слао радника на принудни рад, а садашњи их шаље на принудни одмор. *** Шта ће Србима море? Они су још давно поцрнели од муке. *** Они су спремни да дају и животе за отаџбину. Сада су у потрази за добровољцима.

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Дијагноза стања у Србији, Припада науци - психијатрији! *** Састав вођства, све до „дасе, даса“, Што успешно „зобају са класа“! *** У Европској пракси, то виђено није, Да је држава тајкун, грађана Србије! *** Не сањају вође шта би било, Кад Србима, распукне „трпило“! Добрица Чакановић

УП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560


23

8. април 2011.

ХОРОСКОП за период од 1. до 8. априла Пише Ружица Ракочевић ruzica_rakocevic@yahoo.com

Ован, 21. 3. - 20. 4. Све је кренуло, па стиже новац и у петак и суботу. Спремите се за недељу и понедељак јер ће бити дупло ударно и то по више основа, и све је то само почетак! А у уторак, среду и четвртак ће све то да се слеже и намешта, бар делимично.

Бик, 21. 4. - 20.5. Поред рада стиже и новац у петак и суботу, а у недељу и понедељак ће вам остати само послови, а биће још и нових обавеза. А уторак, среда и четвртак су за распоређивање и организацију, која ће вам пријати.

МАРКЕТИНГ 036/312-505

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем југо 55, 1992. годиште. Уграђен плин. Цена по договору. Звати после 16 часова. 036 423 676; 060 42 36 766 Продајем мотоцикл Yamaha XT 600, 1991.год. 064 59 90 176 Продајем југо 55, 2002. годиште са атестираним плином. 063 81 68 283 Продајем рено 25, 1988. год. Мотор 4 цилиндра, цена повољна. 063 84 35 469 Продајем модерну, добро очувану фризерску шампоњеру. Повољно. 064 38 61 019 Продајем стан 56 м2, кула I, повољно. 062 346 808 Продајем 4 ара плаца у Ковачима, улица Милоша Црњанског, 100 м од Жичког канала. 064/ 85 54 160 Продајем рибњак 1,50 хектара у Мрсаћу, 700 м од Дома према Морави. 062/ 85 67 159 Продајем сеоско домаћинство у Поповићима. 036 855 080; 064 26 46 142 Продајем сеско домаћинство са 2 хектара окућнице и плац од 25 ари у Дрaгушици – Кнић, поред Гружанског језера. 034 331 270; 062 81 05 508 Продајем стан 34 м2 у улици Војводе Степе 25/2. Повољно. 066 51 31 454; 065 26 06 333 Продајем супрасне и несупрасне назимице и нерасте. Откупљујем кукуруз. 063 89 12 622 Продајем пилиће од 1 кг за продужени тов. Цена 180,00/кг. 036 391 875 Потребан локал у граду површине до 20 м2. 063 73 02 541 Издајем стан 113 м2, Улица Цара Душана, лифт, кухиња, купатило и гаражу 20 м2. 063 450 686

Издајем полунамештену или празну кућу у Рибници, код Ветеринарске станице, са посебним улазом. 036 375 729; 064 44 97 977 Предузеће „Обнова“ Краљево у свом новом Пословном центру Грдичка коса бб продаје и сервисира FIAT аутомобиле. Попуст у зависности од модела од 200 до 1.300 евра. Сваком купцу поклон-пакет: прва помоћ, уже за вучу, комплет сијалица, трокут, прслук, ланци за снег. 036 392-202, 316-520, 062/80-28-356

Близанци, 21. 5. - 21.6. Ових дана имате пуно посла, али овог петка и суботе ће бити још и јурњаве око новца. У недељу и понедељак се додају нове обавезе које немојте да покушавате да прескочите или заобиђете. Уторак и среда су већ стабилнији, а у четвртак добијате нове дирекције.

Рак, 22. 6. - 22.7. Усред напорних дана, стиже олакшање у виду новца и емотивног живота. Али, будите спремни да одмах у недељу и понедељак стигну нови задаци, који се распоређују и смањују током уторка, среде и четвртка.

Лав, 23. 7. - 23.8. Повољни и бурни дани су почели, па пристиже и новац у петак и суботу. У недељу и понедељак наствљате да освајате и добијате то што хоћете, а то има свој процес. За то нешто ново што се развија, у уторак, среду и четвртак немате одобравање породице.

Девица, 24. 8. - 22.9. Прејаки и напорни дани, а у петак и суботу се треба организовати и са новцем. У недељу и понедељак су нове и додатне ударне ситуације, тако да можете да очекујете стабилизацију у уторак, среду и четвртак.

„ИДЕЈА“ салон половног намештаја из увоза по веома повољним ценама продаје угаоне гарнитуре, двоседе, троседе и остали комадни намештаја 036 / 322 728; 064 / 94 14 549

Вага, 23. 9. - 22.10.

Продајем грађевинске машине у исправном стању и калупе: -пресу за прављење бетонске галантерије -калупе за бетонске стубове и ивичњаке -вибро сто и силос за складиштење цемента 063/ 626 101

Шкорпија, 23. 10. - 22.11.

Ако још увек нисте извршили резервацију вашег летовања, учините то одмах! Грчка, Црна Гора, Бугарска, Турска, Шпанија, Египат, Тунис, Хрватска, Словенија, Италија. Повољно, квалитетно, кредити рано до 25.12.2011.год. ’’Gajo Tours’’ IV краљевачки батаљон 15/1-6, 036/ 327 – 200 Брaон-бели ловачки пас нестао 02. априла код Старог Јасена. Молим поштеног налазача или комшије да се јаве на телефон 063 77 33 126 Кафе-посластичарници „Mirage Extrime“ потребни конобари. Доћи лично или позвати 036 313 336 Потребна радница за ћевабџиницу „Стефи Д“ у Витановцу. 036 421 774; 064 20 32 346

Ово су дани који захтевају конкретно и недвосмислено ангaжовање које вама не одговара, па и тај новац који треба да се деси у петак и суботу. У недељу и понедељак ћете морати да будете још агилнији, а у уторак, среду и четвртак још организованији.

Наглашена активност ових дана вам не смета, а пристиже и новац и опуштање у петак и суботу. Поновни талас нових активности се наставља у недељу и понедељак. У уторак, среду и четвртак је затегнуто, али корисно.

Стрелац, 23. 11. - 21.12. Кренули су бурни дани, и усред тога, имате петак и суботу који су обележени прометом новца. Нови догађаји и још нових промена које се настављају у недељу и понедељак. А уторак, среда и четвртак су дани у којима морате бити конкретнији и одговорнији.

Јарац, 22. 12 - 20. 1. Чак и вас дрмају нове ситуације ових дана, али у петак и суботу се бавите прометом новца. Затим опет, у недељу и понедељак следе набацане обавезе и захтеви према вама, и тек у уторак, среду и четвртак добијате одушка и смиривање тла.

Водолија, 21. 1. - 19. 2. У петак и суботу стиже прилив новца који сте ви "наместили". А онда поново следе активности које бисте ви претходних година тако лако одрадили, али сада је све другачије, па морате да запнете у недељу и понедељак, а још више у уторак, среду и четвртак.

Рибе, 20.2. - 20. 3. Можете да се провлачите још у петак и суботу, и то уз промет новца, али у недељу и понедељак већ почињу озбиљније и одговорније ситуације. Мораћете да прихватите нова правила, па се полако уходавајте у уторак, среду и четвртак.


24

8. април 2011.

У суботу 09.04.2011. год. у 11.30 часова на новом гробљу у Краљеву одржаће се четрдесетодневни помен нашој драгој супрузи, мајци и баки

У суботу 9. априла 2011. у 13.30 часова на гробљу у Лађевцима даваћемо годишњи помен нашим драгим

Јеремић Горгина

Љубисав

15.04.2010 – 15.04.2011.

04.05.2004 – 04.05.2011.

Нико не умире све док живе они који их се радо сећају. С љубављу и поштовањем њихови: син Бране, снаја Голубица, унуке Драгана, Мирјана, Нада, и Рада.

СЕЋАЊА СУ ЗВЕЗДЕ КОЈЕ ОСВЕТЉАВАЈУ ПУТ КРОЗ ТАМУ МОЈЕ ТУГЕ

Милици Вилотијевић

Прошло је шест месеци од смрти мог супруга

Боривоја – Бора Вукадиновића Помен ће се одржати у среду, 13. априла 2011. год. у 11 часова на старом гробљу у Краљеву.

Њени: супруг Милорад, синови Жељко и Дарко са породицама

Земљорадничка задруга '' СТУБАЛ '' из Стубла, на основу одлуке Скупштине задруге од 03.03.2011. године, ОГЛАШАВА ПО ДРУГИ ПУТ ПРОДАЈУ НЕПОКРЕТНОСТИ ПРИКУПЉАЊЕМ ПОНУДА Предмет продаје су следеће непокретности:

Супруга Велика Вукадиновић

СЕЋАЊЕ

Ивица Драгањац Буцко 08.04.1999 – 08.04.2011.

2

1. Стаја за тов јунади површине 790 м ; 2. Стара стаја за тов јунади површине 275 м2; 3. Базен за осоку површине 360 м2; 4. Грађевинско земљиште изван грађевинског подручја површине 1.69,03 ха, на коме је урађен бунар и уграђен хидрофор и подигнута настрешица са постављеном сточном вагом капацитета 2.000 килограма.

На Косову оста твоја младост, наша срећа, дечачка ти радост. Остадоше твоји дивни снови, нама туга, ране, сузе, боли. Твоји најмилији: тата Бобан, мама Миланка и брат Марио

Непокретности из овог огласа укњижене су у катастру непокретности на катастарској парцели број 3521/3 КО Стубал, својина продавца. Објекти су изграђени без дозволе за градњу. Објекти се продају у виђеном стању. Право учешћа имају правна и физичка лица. Почетна цена за надметање утврђена је у износу од 7.000.000,00 динара (словима: седам милона динара). Понуђач који понуди највишу цену, изнад почетне цене, преузима обавезу плаћања пореза на промет апсолутних права и судске овере уговора. Рок за подношење понуда је 8 дана ( осам дана ) од оглашавања у листу '' Ибарске новости '' у затвореним ковертама. Понуде се достављају на адресу : Земљорадничка задруга ''СТУБАЛ'', 36 220 Стубал, са назнаком : ''Понуда – не отварати ''. Отварање понуда обавиће се 20. априла 2011. године у просторијама Земљорадничке задруге ''СТУБАЛ'' у Стублу са почетком у 10 часова, у присуству понуђача.

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 15 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 МОЛИМО ВАС ДА ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ДОСТАВЉАТЕ НА НЕКОМ ОД МЕДИЈА ПОГОДНОМ ЗА ШТАМПУ


25

8. април 2011.

НАШ ДРАГИ

У суботу 09. априла 2011. је година нашем драгом и никада прежаљеном сину

Небојши Тодоровићу Шебу Увек си весело летео и прерано одлетео. Много нам недостајеш анђеле наш. Твоји: мама, тата и брат

Раденко Мандић војни пензионер 1936 - 2011. Изненада је преминуо 05.04.2011. на ВМА у Београду. Сахрана ће се обавити 08.04.2011. (петак) у 13 часова у породичној гробници у Трнави код Чачка. Ожалошћени: супруга Олга, ћерке Анђелка и Наташа, зетови Душан и Мирко, унуци Бојан, Александра, Јелена, Маја и Никола

У недељу, 10.04.2011. пролази четрдесет дана бола и туге за нашом мајком, таштом, бабом и прабабом, која почива у вечном миру

Драга Ненадић

Љубивојка Стојић

1932 – 2011.

1954 – 2011.

Тога дана у 12,00 сати, даваћемо парастос на старом гробљу у Краљеву. Позивамо родбину, пријатеље и комшије да присуствују парастосу.

Ако је јача судбина од живота, љубав и успомене јаче су од заборава. Живиш у нама, поштована и вољена бако.

Ожалошћени : Милијана Читлучанин са породицом, децом и унуцима, Брана Терзић са породицом, децом и унукама

09. априла на Новом гробљу у Краљеву даваћемо петогодишњи помен нашем

Твоји: унука Бојана, унуци Стефан и Немања

Прошло је двадесет година од када ниси са нама

Бранка Лазаревић

Вељку Николићу Године су брзо прошле а бол је остао заувек. Постоји љубав коју смрт не може прекинути и туга коју време не може излечити.

Тихомор Мијалков Тика 09.04.1991 – 09.04.2011.

Твоја породица

Четрдесет дана није са нама наша вољена мајка

Са поносом те чувамо у нашим срцима и мислима. Твоји најмилији

Четрдесетодневи помен ће бити у суботу 9.4.2011. год у 13.00 сати на гробљу у Шумарицама. Њени најмилији


26

8. април 2011. 09.04.2011. навршава се две године од како није са нама наша вољена Рушка

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ДРАГОМ ДЕВЕРУ И СТРИЦУ

Ружица Миладиновић Рушка Сине, ниси дочекала оно што си највише волела а то је да дочекаш унуче, али у међувремену смо добили малу Анђелију. Сине почивај у миру.

Саву Гавровићу БИСЕРКА, МАРИЈА и ИВАН

Твоји најмилији: породице Дучић, Миладиновић и сестра Љиља

СЕЋАЊЕ 09.04.1991 – 09.04.2011.

У среду 13. априла 2011. године на Старом гробљу у Краљеву даваћемо четрдесетодневни помен нашој мајци, баки, рођаки и великом пријатељу

Вукашин Леловић

Милики Ђорђевић

Прошло је две деценије препуњене сетним успоменама на прерано упокојење нашег Вукашина. Сећање на његову доброту ја најјаче извориште нашега живљења. Захвална породица

Драгом брату

Милошу Живановићу Прошло је шеснаест година туге за тобом. Твоја доброта и љубав учинили су те вечним. С` поносом те помињемо. Твоји: сестра Мила, зет Горан, сестричине Јелена, Невена и Маша

12.04.2003. – 12.04.2011.

Дана 11.04.2011. у 15.00 часова даваћемо шеснаестогодишњи помен нашем

Милошу Живановићу 1967 - 1995 Отишао си у вечност, изненада прерано, туђом кривицом. Заборава нема, а туга за Тобом је вечна.

Твоји: отац, мајка и сестра са породицом

Дана 12.04.2011. год. навршава се двадесет година од како није са нама

Заувек у нашим срцима.

Њени најмилији: деца Љиљана и Милан, унуци Марко, Александра и Наталија, многбројни рођаци и пријатељи

СЕЋАЊЕ

Дана 08.04.2011. год. навршава се три године од смрти нашег вољеног

Стојана Лазаревића Мазе

Мирослав Стеванчевић 08.04.2002 – 08.04.2011.

С’ љубављу и поштовањем. Породица

Породица

СЕЋАЊЕ

Слободан Четровић из Адрана

Слађана Илић из Милаковца

С’тугом и поносом у срцу чувамо твој драги лик од заборава. Твоји: мајка Вера, отац Станимир, сестра Светлана, зет Горан, сестричине Нела и Ивана

Жарко С. Пупавац Супруга Даница, ћерке Божидарка и Љиљана, унуци Хелена и Андреј, сестре Драгослава и Здравка

Слобо, две године ниси са нама. Утехе нема, заборав не постоји а рана је доживотна. С` поносом те носимо у срцима. Целог живота си нас обасјавао топлином и љубављу. Твоји најмилији: супруга Винка са децом и унучићима


27

8. април 2011.

ОБАВЕШТАВАМО РОЂАКЕ, ПРИЈАТЕЉЕ И ПОЗНАНИКЕ ДА ЈЕ 2. АПРИЛА 2011. ГОДИНЕ ПРЕМИНУО НАШ ВОЉЕНИ

Саво Гавровић из Милочаја 1950 – 2011.

Сахрана је обављена 3. априла 2011. године на гробљу у Милочају. Ожалошћени: супруга РАДА, ћерка ИРИНА, зет НИКОЛА, унуци ДИМИТРИЈЕ и ВЕЉКО


28

8. април 2011.

РУКОМЕТ

КОШАРКА Прва српска лига група "Запад" за кошаркаше

ИСПАДАЊЕ СВЕ БЛИЖЕ

- У 24. колу Полет (Ратина)-Златар 76-81, Шабац-Машинац 94-62. – Краљевачки српсколигаши серијом пораза на путу испадања из лиге. – У претпоследњем 25. колу овог викенда Машинац-Прва Петолетка (субота 19:30ч), Мионица-Полет (субота 17ч) Претходни викенд био је поражавајући за краљевачке кошаркаше српсколигаше. У редовном 24. колу Полет из Ратине је у Краљеву изгубио од Златара из Нове Вароши резултатом 76-81 (18:19, 13:27, 24:20, 21:15), док је Машинац очекивано доживео дебакл у дуелу са лидером у Шапцу резултатом 9462 (28:11, 17:09, 28:21, 21:21). Машинац није имао ни грам шансе да се из Шапца врати „са штитом“. „Чивијаши“ предвођени легендарним ветеранима из славних дана шабачке кошарке били су неумољиви против „студената“. Већ у првих 10 минута ствари су постављене на своје место. Шапчани су лако, такорећи без отпора, стигли до двоцифрене предности и победник је био решен. Непознаница је била само коначна разлика са којом ће Машинац бити испраћен из града на Сави. На великом одмору на семафору је стајало 45-20, мирисало је на дебакл, али су „студенти“ избегли бламажу. На крају, коначних 94-62 је подношљив пораз за чету Дра-

гана Костића. У редовима Машинца једино је вредан учинак капитена Немање Милашиновића са 20 поена. Машинац је са 9 победа и 15 пораза на 11. месту на табели, много ближи испадању, а кључни меч „студенти“ играју у суботу (19:30ч). Гост у Хали спортова је Прва Петолетка из Трстеника која има победу више и такође јој, у случају пораза, прети селидба у нижи ранг такмичења. Некадашњем прволигашу неће бити довољна само та победа, требаће и тријумф у последњем колу у Пожаревцу. Једном речју, све је на „студентима“. Полет није искористио ни другу меч лопту за сигуран опстанак у Првој српској лиги. Златар из Нове Вароши је у Краљево дошао са шест играча и четворицом "случајних пролазника", али је и то било довољно да се надигра и заслужено победи „разбијена војска“ Зорана Миловановића. Све је покушао стратег домаћих да пробуди свој тим, да искажу квалитет који неоспорно поседују, али све је

остало у домену покушаја. Нововарошани су од првог до последњег минута били у вођству, Полет у завршници меча тек успео да два пута изједначи, али потом се све распало као кула од карата. Плејмејкер гостију Милан Стринковић је био нерешива енигма за Ратињане, погађао је кош из свих позиција, а када би био непрецизан ускакали су Филиповић и Тодосијевић. Код домаћих ништа није функционисало, све се сводило на индивидуалне акције, много лоших додавања, наивно изгубљених лопти, а вере у победу није било ни после стизања велике предности Златара. Ратињани су са 10 победа и 14 пораза на 10. месту на табели. До краја првенства су остала још два кола, Полет гостује Мионици (субота 17ч), па дочекује Слогу из Пожеге. Теоретски, још увек је за сигуран опстанак потребна једна победа, али како сада ствари стоје, Полет је томе ближи у последњем колу. А. Даишевић

Прва "Б" лига за кошаркашице

„МАЛЕНЕ“ СТАЛЕ ПРЕД БЕОЧИНОМ Кошаркашице Краљева поражене су као домаћини од Беочина 59-65 (15:17, 18:13, 07:16, 19:19) у мечу 24. кола Прве „Б“ лиге. Била је ово још једна меч лопта за изабранице Игора Вујовића у борби за опстанак, али су гошће показале више. Беочинкама меч у Краљеву ништа није значио, али су одиграле поштено, бориле се за тријумф и до њега дошле после много боље игре у трећој четвртини. ЖКК Краљево је прву деоницу изгубио и то је најавило тежак меч, али су „малене“ дефицит

брзо надокнадиле и на велики одмор отишле са предношћу 33-30. Преломни тренуци меча догодили су се у трећој четвртини, коју је Беочин добио уверљиво, а стечена предност након 30 минута игре, иако не велика, била је довољна да се гошће из града на Ибру врате са целим пленом. До краја такмичења у Првој „Б“ лиги остала су два кола, а још увек је много непознаница. Пре свега око броја тимова који напуштају овај ранг такмичења. Од варијанте да нико не испада, до

комбинације да ће испасти три најслабије екипе. Поглед на табелу говори да су Бор и Трепча већ испали, док се између чачанског Моравца и ЖКК Краљева тражи трећи за селидбу у Српску лигу. Управо ове две екипе играју у следећем колу у сали Прех р а м бе н о - у го с т и т е љ с ке школе, а меч се игра у уторак 12. априла. У првом делу сезоне Краљево је славило победу резултатом 63-54, а тријумф би и овога пута значио сигуран опстанак. А. Даишевић

Друга лига група „Југ“ за рукометашице

КРАЉЕВЧАНКЕ ПОКОРИЛЕ ТОПЛИЦУ

- У мечу 13. кола ЖРК Металац-Књажевац 34-25 (16-10), у сусрету 14. кола ЖРК Топличанин-ЖРК Металац 34-27 (14-12). – Краљевчанке и лидера из Ниша дели један бод. – Овог викенда ЖРК Металац-Копаоник (Брус)

Првенство Друге лиге група „Југ“ за рукометашице настављено је претходног викенда утакмицама 14. кола. ЖРК Металац забележио је победу, у дербију кола у Прокупљу, против домаћег Топличанина резултатом 34-27 (14-12). Био је ово дерби меч у коме су домаће са победом остајале у трци за првим местом. Ипак, изабранице Александра Несторовића нису дозволиле кикс, одиграле су у срцу Топлице једну од најбољих утакмица ове сезоне. У првих 30 минута Топличанин је чешће водио, највише са три гола разлике (6-3, 85), али су Краљевчанке до одласка на велики одмор преокренуле резултат и повеле 14-12. У другом полувремену Металац је кренуо силовито, стигле су рукометашице из града на Ибру до 4 гола предности 18-14, али су домаће узвратиле и убрзо је на семафору стајало 22-22. Од тог тренутка на терену је постојала само једна екипа, Металац је увећавао предност из минута у минут и утак-

мицу завршио са највећих 34-27. - Имали смо у пар дана две тешке утакмице, поготово ову у Прокупљу. Домаће су биле силно мотивисане, али знали смо да је улог велики и девојке су одрадиле посао без грешке. Приказано у овом сусрету само потврђује да смо зрели за велику сцену, Металац може у Прву лигу и убеђен сам да ћемо то и доказати. Изненађења су могућа, али треба очекивати да ће тек међусобни дуел са Црвеним Крстом у Нишу решити пит��ње првака лиге – каже Александар Несторовић, тренер ЖРК Металац. Лидер из Ниша је у 14. колу без проблема славио победу у Кладову, баш као и трећа екипа Наисе у Врању. На табели Црвени Крст води са 24 бода испред Металца са 23 и Наисе 3 са 18 бодова. У наредном колу Металац у Врњачкој Бањи дочекује тим Копаоника из Бруса, последњепласирани тим у лиги и екипу која није освојила ниједан бод. А. Даишевић

Прва српска лига група „Шумадија“ за рукометаше

МЕТАЛАЦ ПАО У КРУШЕВЦУ На теренима Прве српске лиге група „Шумадија“ за рукометаше претходног викенда одигране су утакмице 14. кола. Краљевачки Металац је у Крушевцу поражен од домаћег Кнез Лазара резултатом 25-19 (9-11). Коначан резултат не осликава право стање ствари на терену крушевачке Хале спортова. Рукометаши Металца били су у највећем делу утакмице бољи ривал, имали сигурно вођство и ништа није слутило на нови пораз. На велики одмор Краљевчани су отишли са два гола предности 11-9. У последњих десет минута утакмице пулени Марка Прибаковића су стали, дошло је до потпуног пада у игри и домаћин је то зналачки искористио. За тили час предност Металца се истопила, Кнез Лазар је стигао до вођства и на

крају сигурне победе. У пораженом саставу најефикаснији су били Ненад Николић са 5 и Срђан Бешевић са 3 гола. Занимљиво је да су у овом колу одигране још само две утакмице. Првопласирана Жупа 54 је декласирала Сјеницу 45-27, док је Ариље 2 у гостима победило Мокру Гору 2 резултатом 28-26. Утакмица Звечан-Прва Петолетка није играна, а слободни су били Гоч из Врњачке Бање и Бели Анђео из Пријепоља. На табели води Жупа 54 из Александровца са 23 бода и једина је екипа без пораза у лиги. Кнез Лазар је други са 20 бодова, док је Металац са 11 бодова и даље на 5. месту на табели. У наредном колу Металац поново гостује, овога пута екипи Сјенице. А. Даишевић


29

8. април 2011.

ОДБОЈКА Пионири ОК Техничар из Краљева остварили запажен резултат

„ТЕХНИЧАРИ“ НА ПОЛУФИНАЛНОМ ТУРНИРУ

Одбојкашко првенство за пионире на нивоу Међуокружног одбојкашког савеза Краљево завршено је претходног викенда. Пласман на полуфинални турнир изборили су Раднички из Крагујевца и најмлађа селекција Одбојкашког клуба Техничар из Краљева, клуба који постоји тек 15 месеци. Крагујевчани су такмичење завршили супериорно, са свих шест победа и само једним изгубљеним бодом. Ако је резултат Радничког очекиван, млади одбојкаши Техничара су пријатно изненађење. У одсуству Рибнице (први пут да водећи одбојкашки клуб у региону није имао пионирску селекцију у такмичењу), „техничари“ су се потрудили да једна екипа из града на Ибру буде присутна у конкуренцији наших

најбољих тимова. И пре последње утакмице, са вршњацима Рудара из Баљевца, пласман Техничара на полуфинални турнир првенства Србије није доведен у питање, али жеља за победом била је велика. На крају сигурних и убедљивих 3-0 за мале „техничаре“ чији је учинак најбољи резултат једне селекције најмлађег одбојкашког клуба у Краљеву, што је доказ да се у овом спортском колективу добро и предано ради. - Ово је резултат на понос свих нас у клубу. Нисмо се надали да ћемо у првој години такмичења ових дечака остварити поменути пласман, али дечаци су били сјајни. Сада је пред њима много рада, много тренинга, јер желимо и на полуфиналном турниру да достојно

Завршена сезона у МРЛ Краљево за одбојкаше

ТУТИН ДРУГОЛИГАШ Претходног викенда завршена је такмичарска сезона 2010/2011. у Међурегионалној лиги Краљево за одбојкаше. Основна оцена је да је лига протекла максимално регуларно, да су испоштовани сви захтеви Комесара за такмичење, а радује што се и ове сезоне појавило више младих играча у такмичењу. Одбојкаши Тутина, као и у првом делу сезоне, задржали су лидерску позицију и за „прса“ стигли до циља испред екипе Грачаца. У другом делу првенства Тутинци су доживели два пораза, а то је такмичењу дало посебну драж и неизвесност. Према очекивању, дојучерашњи друголигаши (иступили због финансијских проблема п.а.) Грачац и Рудар из Баљевца били су у трци за првим местом до самог краја. Тутин је ипак показао већу жељу и на крају заслужено изборио пласман у Другу лигу (можда и кроз квалификације п.а.). - Као комесар за такмичење Међурегионалне одбојкашке лиге врло сам задовољан. Лига има дугу традицију, клубови су деценијама сазрели, и сада је

лако водити и организовати ово такмичење. И у женској (лига још траје п.а.) и у мушкој конкуренцији све је протекло регуларно, у духу прописа и фер плеја, а радује да је завидан квалитет одбојке виђен у најнижем степену такмичења. Честитке Тутину и желимо им пуно среће у вишем рангу такмичења, а верујем да ће и у следећој сезони мушка лига бројати барем 8 клубова – каже Славко Адамовић, генерални секретар МООС Краљево. Тон тек завршеној сезони дали су и други тимови краљевачке Рибнице и крушевачке Антене који су упоредо имали обавезе и у лигама млађих категорија. Пријатно изненађење је екипа трстеничког Томака, док је дебитант у овом рангу такмичења краљевачки Техничар, завршио као последњи остваривши у другом делу сезоне две победе. Остаје да се види ко ће попунити лигу за нову сезону, да ли ће бити нових мушких клубова у такмичењу, или ће се осека наставити. А. Даишевић

представимо краљевачку одбојкашку школу. У сваком случају, резултат пионира говори да је ОК Техничар на добром путу – каже председник најмлађег одбојкашког клуба у Краљеву, признати одбојкашки тренер Драган Ђорђевић. За младе одбојкаше учешће у пионирском првенству Међуокружног одбојкашког савеза био је први излазак на терен, било је треме, али после победе и великог успеха нико није скривао срећу. Срећан сам због пласмана на полуфинални турнир, а остаје жал што нисмо победили Раднички. Могли смо то у првој утакмици овог такмичења. Сада нам предстоји много рада, јачих тренинга и верујем да ћемо спремни дочекати полуфинални турнир –

каже Јован Лазић, капитен пионирске екипе ОК Техничар. Полуфинални турнири првенства Србије у одбојци за пионире на

програму су у мају. За дуел са нашим најбољим клубовима пионири Техничара мораће да буду спремнији и бољи. А. Даишевић

АТЛЕТИКА Првенство Централне Србије у кросу за 2011. годину

ДОМИНИРАЛИ ПАЗАРЦИ И ЧАЧАНИ Претходног викенда Краљево и АК Карановац били су домаћини крос првенства Централне Србије за 2011. годину. У изузетној конкуренцији близу 100 атлетичара из десетак клубова, на стази код Борића на Ратарском имању, најбољи утисак оставили су такмичари АК Нови Пазар. У трци дана, сениори на 6 км, победио је Муамер Хасановић, 20-годишњи атлетичар из Новог Пазара испред Томислава Панића (АК Борац Параћин) и Милоша Станића (АК ФАП Прибој). У конкуренцији јуниорки на 3 км најбоља је била Илда Даутовић (АК Н.Пазар) испред Оље Николић (АК Смедерево) и Теодоре Симовић (АК Н.Пазар). На истој дужини стазе такмичиле су се и млађе јуниорке, а прва је кроз циљ прошла Бојана Каличанин (АК Слобода Чачак) испред Јоване Рајичић и Марије Милојевић из АК Борац Параћин. Ненад Радановић из АК Н. Пазар победио је у трци старијих јуниора на 4 км, испред атлетичара ћупријске Мораве Марка Ристића и Милоша Милојевића. У конкуренцији млађих јуниора на 4 км победио је такмичар чачан-

ске Слободе Немања Којић испред Ужичана Уроша Кутлешића и Ивана Гајића. Трка старијих пионира на 2 км протекла је у знаку атлетичара чачанске Слободе Јанка Урошевића, док су иза њега кроз циљ прошли Стефан Јовановић (АК Ужице) и Кристијан Ристић (АК Смедерево). Ужичанке Тамара Јовановић и Емина Мармарац биле су најбоље у трци млађих пионирки на 1 км, док је у овој трци као трећа стигла Ана Крстовић (АК Слобода ЧА). У трци старијих пионирки на 1,5 км најбоља је била Елведина Зорнић (АК Н. Пазар), испред Ане Секулић (АК Ужице) и Јоване Џамбасовић (АК Слобода).

Млађи пионири су такође трчали 1,5 км, а први је био Милан Владисављевић из Смедерева испред Ђорђа Солдатовића из Чачка и Душана Крстића из параћинског Борца. У трци атлетских школа на 800 метара, код девојчица победила је Наташа Костић (АК Младост Зајечар) испред Катарине Секулић (АК Слобода) и Марије Рашић (АК Краљево). У конкуренцији дечака победио је Ђорђе Миладиновић (АК Морава Ћуприја) испред Ненада Деспотовића (АК Цер) и Милана Петровића (АК Смедерево). АК Карановац положио је испит као врло успешан организатор овог крос првенства. А. Даишевић


30

8. април 2011.

ФУДБАЛ

Општинска фудбалска лига

У ТАВНИКУ БЕЗ ГОЛОВА У најнижем степену такмичења претходног викенда одигране су утакмице 17. кола. Дерби је одигран у Тавнику, где је гостовао Јово Курсула, али утакмица није задовољила љубитеље фудбала. Није било голова, а реми је више одговарао лидеру из Цветака. Омладинац

из Дракчића је рутинском победом против Милочајца стигао до друге позиције на табели, док је победничка серија Партизана из Врбе прекинута у Стублу. Стубалци су још увек у игри за прва два места. Дуели тимова из доњег дома КабларЗгодачица и Мусина Река-Бу-

дућност завршени су на исти начин ремијем уз четири гола. Стара Чаршија, екипа која као домаћин игра у Јовцу, а тренира у Борићима, забележила је важну победу против Богутовачке Бање. А. Даишевић

Окружна фудбалска лига

БУДУЋНОСТ НЕЗАДРЖИВО ГАЗИ Претходног викенда одигране су утакмице 17. кола у коме није било изненађења. Далеко је занимљивије било у среду 6. априла када је одиграно

ванредно 18. коло у коме је дерби одигран у Баљевцу. Домаћи Рудар је угостио лидера из Конарева са надом да ће победом смањити предност екипе из

Резултати 17. кола: Магнохром-Браћа Вуковић 1-1, Краљево Хајдук-Борац (В) 2-0, Гоч-Матаруге 1-0, Пролетер ЛастаБорац (А) 1-3, Ибар-Грдица 1-1, Карађорђе-Морава (С) 3-0, Будућност-Раднички 2-0, Радник-Рудар 0-1 Резултати 18. кола: Браћа Вуковић-Радник 3-1, Рудар-Будућност 1-3, Раднички-Карађорђе 0-1, Морава (С)-Ибар 4-2, Грдица-Пролетер Ласта 2-0, Борац (А)-Гоч 1-1, Матаруге-Краљево Хајдук 5-2 и Борац (В)-Магнохром 2-0 Будућност из Конарева води на табели са 41 бодом испред Борца из Адрана са 35, Грдице са 33, Рудара са 32, Карађорђа 31... На зачељу табеле Борац из Вранеша, Гоч и Пролетер Ласта имају по 17 бодова, Радник 16 и Магнохром 14 бодова. Парови 19. кола: Краљево Хајдук-Борац (А), Гоч-Грдица, Карађорђе-Рудар (субота), Борац (В)-Браћа Вуковић, Магнохром-Матаруге, Пролетер Ласта-Морава (С), Ибар-Раднички, Будућност-Радник.

Конарева. Домаћи су имали чак и предност играча више, али је Будућност показала да је најбољи тим у овом рангу такмичења. Сигурном игром Конаревци су стигли до 12. тријумфа ове сезоне и предност над првим пратиоцем увећали на шест бодова. Борац из Адрана је на свом терену одиграо 1-1 са Гочем из Врњачке Бање, гости су без пораза већ пет кола и све даље од опасне зоне. Пораз Рудара искористила је Грдица која је победом против Пролетер Ласте стигла поново до треће позиције. Коло је обележио комшијски дерби у Ковачима, где је Карађорђе победио домаћи Раднички. У дербију зачеља неубедљиви Борац је у Вранешима победио Магнохром и „ватросталце“ вратио на зачеље табеле. А. Даишевић

ЏУДО Првенство централне Србије за млађе пионире одржано у Краљеву

КРАЉЕВЧАНИ УСПЕШНИ Првенство Централне Србије у џуду за млађе пионире које је одржано у Краљеву окупило је 22 клуба са близу 100 такмичара. Краљевачки џудо клубови Партизан, Стара Чаршија и Машинац остварили су запажене резултате. У категорији до 25 кг Урош Чингелић из Партизана освојио је друго место, до 42 кг Тодор Шакотић је био трећи, док је до 66 кг Алекса Вићентијевић дошао до бронзаног одличја. И женски део Партизанове екипе био је успешан. Тео-

дора Пауновић је у категорији преко 50 кг освојила златну медаљу, Катарина Радивојевић је у категорији до 31 кг била трећа, баш као и Софија Шакотић у категорији до 40 кг. Такмичарка Старе Чаршије Јована Милетић је у категорији до 56 кг освојила прво место. Њена клупска другарица Теодора Сташевић освојила је сребро у категорији до 40 кг, док су бронзане медаље освојили Аница Делић у категорији до 40 кг и Никола Бажалац у категорији до 66 кг. Стара

Чаршија је добила и медаљу за најбољу женску екипу на овом првенству. Злато је пригрлила и такмичарка Машинца, Марија Сарић, која је била најуспешнија у категорији до 40 кг. Домаћин првенства ЏК Партизан сјајно је одрадио посао и показао се као одличан организатор. Најбољи са овог првенства појавиће се на државном шампионату које се одржава у суботу 9. априла у Кикинди. А. Даишевић

Међуопштинска фудбалска лига

САМО РИБНИЦА СЛАВИЛА У ГОСТИМА Редовно 17. коло Међуопштинске фудбалске лиге играно је протеклог викенда, а општа карактеристика је тек једна победа гостију коју је остварила Рибница из Јовца у Драгосињцима. Да није било кикса против Жиче пре две недеље, фудбалери из Јовца би били сигурнији на другом месту. У једном од дербија кола Олимпик је у Новом Пазару победио екипу Чибуковца и остао у трци за местом које води у Окружну лигу. Сада и Пазарци жале за три минус бода са којима би већ били други на табели. Лидер Полет из Ратине је био убедљив

против Ласца који је овим неуспехом испао из трке за прва два места. Највише голова виђено је у Мрсаћу где је Морава славила против Врњаца, а сусрет су обележила и два црвена картона. Тим из Мрсаћа остао је непоражен и пету утакмицу узастопно и полако бежи из опасне зоне. Од гостију пораз у овом колу избегао је и Гранит из Јошаничке Бање ремијем у Врдилима, док су вредне победе остварили Жича и Шумадија. Дерби зачеља припао је Јединству из Годачице, јединој екипи без ремија у лиги. А. Д.

Резултати 17. кола: Морава (М)-Врњци 5-2, Јединство (Д)-Рибница 02, Жича-Млада Крила 2-0, Младост (В)-Гранит 1-1, Јединство (Г)-Гружа 31, Шумадија-Напредак 3-1, Полет-Лазац 4-0, Олимпик-Чибуковац 2-0 На табели води Полет са 44 бода, а прате га Рибница са 36, Олимпик са 34 и Лазац са 31 бодом. На зачељу табеле Гружа, Напредак и Јединство (Г) имају по 15 бодова, а последњепласирана Млада Крила 11. Парови 18. кола: Чибуковац-Полет, Лазац-Шумадија и Млада КрилаЈединство (Д) (субота), Врњци-Олимпик, Напредак-Јединство (Г), ГружаМладост (В), Гранит-Жича и Рибница-Морава (М) (недеља)

СПОРТСКЕ ВЕСТИ Бициклизам Нови Сад је био домаћин прве трке Лиге Србије у бициклизму, на којој су у пет категорија такмичари краљевачког Металца остварили запажене резултате. Јелена Ерић је као кадеткиња у конкуренцији сениорки заузела друго место, док је Милош Стојановић у категорији возача до 23 године заузео треће место. Марко Станковић, Марко Полумирац и Стефан Филиповић завршили су у својим категоријама трку на 4. месту.

када су на програму дисциплине Класик и Спринт. Квалификације се завршавају 2. маја.

Карате

Кајак У Скопљу је претходног викенда одржано традиционално 43. по реду такмичење у кајаку на дивљим водама ИКАС 2011. На овом такмичењу су наступила и четворица кајакаша краљевачког Ибра, а најбољи резултат остварио је Горан Јовановић, који је у финалу дисциплине кану заузео треће место. У истој дисциплини Богдан Букара је био четврти, док је Стеван Милићевић завршио као шести. У дисциплини кајак Филип Букара је такмичење завршио у полуфиналу, где је заузео 12. место. У Бајиној Башти је одржан први круг квалификација за репрезентацију Србије која ће од 10-15. маја учествовати на Европском првенству у Краљеву. Такмичари Ибра Богдан Букара, Горан Јовановић и Филип Букара су у спусту заузели прва три места. Наредни круг квалификација на програму је 17. априла на Буку Грмчића,

Такмичари КК Реикон били су врло ангажовани претходног викенда. У Крагујевцу, на традиционалном 16. по реду ИНТЕР карате купу, краљевачки каратисти су освојили 2 златне и 2 сребрне медаље, док је 6 медаља (2 златне, 3 сребрне и 1 бронзана) освојено на традиционалном „ВАШИДЕ“ купу. „Куп пријатељства 2011“ одржан је претходног викенда у Петровцу на Млави, а такмичари Реикона су освојили 7 медаља. На 8. међународном карате турниру „ВЛАСОТИНЦЕ ОПЕН 2011.“ у конкуренцији 560 такмичара из 40 клубова из Црне Горе, Македоније, Бугарске, БиХ и Србије, Александра Ковачевић (2000. годиште) освојила је бронзану медаљу у катама. А.Д.


31

8. април 2011.

ФУДБАЛ Моравска фудбалска зона

ПОБЕДА „ПЕСКАРА“, МЕТАЛАЦ ИЗГУБИО КОД КУЋЕ - У редовном 18. колу Младост (Опланићи)-Шумадија (КГ) 3-1, Металац-Партизан (Церовац) 0-2. – „Фењераш“ изненадио јесењег првака. – На стадиону код Ложионице овог пролећа без победе. – Овог викенда у 19. колу Победа-Младост (О) (субота), Орловац-Металац (недеља 15:30ч).

Основна карактеристика минулог 18. кола Моравске фудбалске зоне су три победе гостију и нова смена на врху табеле. Победа је у Тутину, на „врућем“ терену одиграла без голова, што је максимално искористила Мокра Гора. Зонаш из Зубиног Потока је лако победио Славију у крагујевачком насељу Бресница и поново запосео трон у овом рангу такмичења. Јесењи првак Шумадија 1903 из Крагујевца очајно игра овог пролећа, и изгубила је све три утакмице. Претходног викенда Младост из Опланића се потрудила да „шумадинцима“ загорча живот. Пулени Ивана Јеремића забележили су (тек) трећу првенствену победу, а до ње су дошли после доста узбуђења и у самој завршници. „Пескари“ су пропустили неколико лепих прилика, а казна за промашаје је стигла у 78. минуту, када је Шумадија повела. То као да је тргло домаће, који су у финишу преко Марковића и двоструког стрелца Грујичића стигли до преокрета и важне победе. - Одиграли смо одлично у овој утакмици, што радује ако се зна да смо у претходном колу доживели

дебакл у Рашки. Шумадија је врло јак ривал, јесењи првак и требало је много енергије и труда да би се такав противник бацио на колена. Погледала нас је и срећа, јер смо голове дали са играчем мање (искључен Оташевић п.а.), али искрено, победу смо апсолутно заслужили – каже Иван Јеремић, тренер Младости из Опланића. Дебитант у зонском степену такмичења и даље чврсто држи „фењер“, али у Опланићима се неће предати када је борба за опстанак у питању. - Ово је била немогућа мисија и пре пролећног дела сезоне, ништа ситуација није боља ни сада. Али играчима сам рекао, предаје нема, немамо шта да изгубимо и борићемо се док год буде постојала шанса за опстанак у овом рангу такмичења. Овог викенда путујемо у Белошевац на дуел другопласираној Победи. Све је могуће код нас, можда и победимо, покушаћемо да начинимо још једно изненађење – закључује Иван Јеремић, стратег Младости из Опланића. Краљевачки Металац је поново поражен на стадиону код Ложионице. После Трепче, бодове из Кра-

МЛАДОСТ (О) – ШУМАДИЈА 1903 3 – 1 (0 – 0) Игралиште у Опланићима Гледалаца: 150 Судија: Иван Никитовић (Чачак) Стрелци: Марковић у 82. и Грујичић у 84. и 90. минуту за Младост, а Ракић у 78. минуту за Шумадију Жути картони: Чејовић, Грујичић (Младост) Црвени картон: Оташевић (Младост) МЛАДОСТ: Кецовић, Нешовић (Милинковић), Оташевић, Ђурић, Маркићевић, Чејовић, Милић, Ђокић (Богићевић), Марковић, Грујичић, Барјактаревић (Матовић) ШУМАДИЈА 1903: Милановић, Радуловић, Мимовић, Бошковић, Протић, Кељевић, Петровић, Станојевић (Стефановић), Живић, Симић (Јовановић), Ракић (Дугић) Играч утакмице: Марковић (Младост)

Металац - Партизан (Ц) 0:2 (0:0) Стадион: код Ложионице Гледалаца: 100 Судија: Н.Јовановић (Чачак) 7 Стрелац: Степановић у 70. и 90+3. минуту Жути картони: Барјактаревић (Металац), Срећковић, Матејић, Тошић (Партизан). МЕТАЛАЦ: Милић 5,5 Обреновић 6, Крстић 6, Пандрц 5,5 Павловић 6, Адамовић 5,5 Стевановић 6, Саздов 6, Ивановић 6 (Пантовић 5,5), Драшковић 6 (Ерак -), Барјактаревић 6. ПАРТИЗАН(Ц): Окиљевић 7, Пајковић 6,5 Војиновић 6, Илић 6,5 Вукојевић 7, Гајовић 6, Стевић 6 (Степановић 8), Срећковић 6, Николић 6, Матејић 7, Тошић 6. Играч утакмице: Степановић љева однела је и екипа Партизана из Церовца 2-0. Нешто не штима у тиму Петра Ђекића, на страни играју за сваку похвалу, док су код

куће непрепознатљиви. Металац је током свих 90 минута имао јалову теренску иницијативу, у првом полувремену Краљевчани су чак ство-

рили и неколико добрих прилика. Већ по истеку пола сата игре Металац је могао да има опипљиву предност, али су капитен Барјактаревић у 20. и 28. минуту, а потом и Саздов из изгледних позиција шутирали поред гола. Партизан је узвратио преко офанзивног бека Пајковића, а до одласка на одмор прилику да донесе предност Металцу имао је и Драшковић. У другом полувремену тек једна шанса за домаћине - шут Ивановића у 61. минуту зауставио је голман Окиљевић. Казна за промашаје уследила је у 70. минуту. Робусни нападач Степановић прописно је промешао дефанзивну линију Металца и са ивице шеснаестерца снажним ударцем по земљи лопту сместио у доњи леви угао. Исти играч поставио је коначан резултат у трећем минуту надокнаде, после одличног центаршута Матејића са леве стране. Металац је остао са 26 бодова на 6. позицији на табели, а већ овог викенда следи гостовање у Мрчајевцима домаћем Орловцу. Како се Мрчајевчани боре за опстанак, то „плаве са Ложионице“ чека јако тежак посао. А. Даишевић

КАЈАК Зашто је предстојеће Европско првенство у кајаку узбуркало духове у Краљеву

СВАКО ВЕСЛА НА СВОЈУ СТРАНУ

У Организационом комитету није било места ни за градоначелника, ни за председника КСС, па ни за мештане Ушћа који су и прави домаћини овог такмичења Сениорско европско првенство у кајаку на дивљим водама које се у организацији Кајакашког савеза Србије (КСС) и града Краљева одржава од 10. до 15. маја на познатом буку Грмчић код Ушћа на Ибру, узбуркало је духове и у овој рударској варошици и у Краљеву. Мештани, спортисти, политичари, а понајвише ентузијасти окупљени око Кајакашког клуба „Студеница“ који је изнедрио бројне репрезентативце, разочарани су чињеницом да се нико од њих, али ни од представника кра-

љевачке самоуправе, осим заменика градоначелника Вукмана Ракочевића, није нашао у Организационом комитету предстојећег шампионата. - Понавља се прича од прошле године и европског првенства за јуниоре. Нема нас нигде у Организационом комитету, а како то обично бива, највећи посао око организације пашће на наша плећа. Највише од свега погађа то што је политика, очигледно, у све умешала прсте – резигнирано каже Радољуб Павловић, председник КК „Студеница“ из Ушћа на Ибру

и републички кајакашки функционер. Организациони комитет предстојећег првенства формиран је, како сазнајемо, у време земљотреса у Краљеву. За председника је изабран Јован Нешовић, народни посланик из редова Г-17 плус, али у том комитету није било места ни за Мирка Нишовића, председника КСС, ни за градоначелника Краљева Љубишу Симовића, па ни за Ушћане који су и прави домаћини овог такмичења. - После земљотреса, постојала је могућност да нам одузму орга-

низацију првенства, па смо на инсистирање пододбора КСС за дивље воде хитно формирали Организациони комитет. Врата никоме нисмо затворили, и сигурно да ту има места и за Мирка Нишовића и за све који желе да помогну. Није добро што је све добило политичку конотацију – каже Јован Нешовић, председник Организационог комитета. У међувремену, градоначелник Краљева Љубиша Симовић, упутио је Кајакашком савезу Србије писмо са захтевом да се преиспита састав Организационог

комитета. - Наш став је да би председник Организационог комитета требало да буде Милан Марковић, министар за државну управу и да би у организацију требало да буду укључени сви који ће допринети да се представимо као добри домаћини – нагласио је Симовић. Како ће се све распетљати остаје да се види, али времена за дангубљење нема, пошто за мање од два месеца у Ушће и Краљево стиже више од 500 европских кајакаша. Г. Ћировић


32

8. април 2011.

ФУДБАЛ Српска фудбалска лига група „Запад“

СЛОГА ГАЗИ ЛАЈКОВАЧКОМ ПРУГОМ - У дербију 18. кола Железничар (Лајковац)-Слога 2-3 (1-2). – Анђелковић, Мемедовић и Влашић стрелци за нова три бода. – Слога друга на табели са бодом мање од лидера из Бајине Баште. – У недељу (15:30ч) Слога-Слобода (ЧА) Фудбалери краљевачке Слоге наставили су победнички низ и у Лајковцу поразили домаћи Железничар резултатом 32 (2-1). После два стартна минималца и чињенице да су били оптерећени кадровским проблемима, пред гостовање крај „лајковачке пруге“ било је мало зебње. Железничар важи за врло неугодног ривала, поготово на свом терену, а и јесенас у Краљеву „бели“ су славили „тесно“ 3-2. На срећу, Слогине „бебе“ су одиграле одличан меч, потпуно надиграле ривала, приказали велику борбеност и залагање и награда је стигла у виду новог тријумфа. - Одиграли смо заиста јако добро, видим да смо многе изненадили приказаним, али подсећам да смо одлично играли и у прва два кола пролећа, заказала је реализација. Чињеница је да смо били некомплетни, да је Железничар врло добар тим, са неколико проверених, искусних играча, али испрсили смо се, одиграли храбро, натерали домаћина да се брани и овога пута голове постигли на време – каже Игор Туфегџић, шеф стручног штаба краљевачке Слоге. Сама утакмица није почела добро по „беле“, домаћин је већ у 5. минуту повео. Ипак, није било нервозе у Слогиној игри и убрзо је стигло изједначење за које су заслужни Анђелковић и Мемедовић, али је остала дилема ко је стрелац. - Искрено, ја сам стрелац,

али приписан је Анђелковићу и нека тако остане, не замерам – каже продорни нападач Слоге Марко Мемедовић и наставља Јако добро смо ушли у утакмицу, нисмо превише респектовали ривала, а имали смо хиљаду мотива. И после вођства домаћина био сам уверен у преокрет, брзо смо изједначили, а у финишу првог полувремена и повели. За тај гол није било дилеме, сигурно је мој – са осмехом говори популарни Тајсон. У другом делу Лајковчани су стигли до изједначења, али се испоставило да је то све што су успели да ураде. - У серији смо победа и самопоуздање нам је на највишем нивоу. То се осетило у тренутку када је домаћин изједначио на 22, није било нервозе, поново смо преузели контролу над утакмицом и Влашић је погодио за вођство и коначну победу. На тешком гостовању, можда најтежем овог пролећа, узели смо

три бода која вреде дупло. Слога је везала 8. меч без пораза, а шесту узастопну победу, рачунајући и јесењи део сезоне. Предност лидера из Бајине Баште се истопила, сада износи само бод? - План је био да повољан распоред на почетку другог Резултати 18. кола: Шумадија (А) - Слога (ББ) 1:1, Партизан (ББ) - Полет (Љ) 2:0, Слога (ПМ) - Мачва 0:0, Вујић вода - Рудар (К) 1:0, Слога (П) Будућност 1:0, Раднички Стобекс - ФАП 3:1, Слобода (Ч) Јединство 1:0, Железничар Слога (К) 2:3 Парови 19. кола: Железничар - Шумадија (А), Слога (К) - Слобода (Ч), Јединство Раднички Стобекс, ФАП Слога (П), Будућност - Вујић вода, Рудар (К) - Слога (ПМ), Мачва - Партизан (ББ), Полет (Љ) - Слога (ББ)

дела сезоне максимално искористимо. То смо и учинили. На другој страни, имењак из града на Дрини је већ имао два „клизања“ и овог викенда гостује и чврсто верујем да ћемо од недеље ми бити лидери. У сваком случају, учинићемо све да први пресечемо врпцу и вратимо се у Прву лигу. Тријумф у Лајковцу ће добити на тежини ако у недељу победимо чачанску Слободу. Ни то неће бити лак меч, али уз подршку са трибина и са квалитетом који поседујемо, продужићемо победничку серију – закључује млади нападач Слоге Марко Мемедовић. Слога из Бајине Баште је одиграла нерешено у Аранђеловцу, а овог викенда следи јој гостовање у чачанском предграђу Љубићу. Краљевачка Слога чека нови кикс лидера и у недељу (15:30ч) на Градском стадиону дочекује Слободу из Чачка. Како год, „гребићи“ од-

„ШПИЈУНИ“ Утакмици у Лајковцу присуствовали су челници и стручни штаб Слоге из Бајине Баште. Лидер првенства је имао шта да види, јер су краљевачки „бели“ одиграли одлично и показали да с правом конкуришу за експресни повратак у прволигашко друштво. Вреди подсетити да је дуел имењака заказан за 14. мај и то на Градском стадиону у Краљеву, када ће можда и пасти одлука о прваку Српске лиге „Запад“. лучују ко ће бити лидер после 19. кола на српсколигашком „Западу“. А. Даишевић Фото: М. Радовановић

ЖЕЛЕЗНИЧАР – СЛОГА 2 – 3 (1 – 2)

Стадион: ФК Железничар Гледалаца: 600 Судија: Сава Стефановић (Шабац) 8 Стрелци: Радованчевић у 5. и Миливојевић у 57. минуту за Железничар, а Анђелковић у 8, Мемедовић у 38. и Влашић у 63. минуту за Слогу Жути картони: Јовановић, Спасић, Томић (Железничар), Влашић, Анђелковић, Гобељић, Антонијевић, Мемедовић (Слога) ЖЕЛЕЗНИЧАР: Терзић 6,5, Живковић 6,5, Јовановић 7, Миливојевић 7,5, Марјановић 6, Ашковић 7, Спасић 6,5, Марковић 6 (Симић 6,5), Илић 6, Радованчевић 7, Томић 6,5 (Миросављевић 6,5). СЛОГА: Божовић 7, Младеновић 7, Гојковић 7, Ровчанин 7, Влашић 7,5, Марушић 7, Анђелковић 7,5, Гобељић 7, Дринић 7,5, Јанићијевић 7 (Чукановић -), Мемедовић 7 (Антонијевић -) Играч утакмице: Драгољуб Анђелковић (Слога)

Квалитетна фудбалска лига Србије

ПОБЕДА, РЕМИ И ПОРАЗ СЛОГЕ Претходног викенда одигране су утакмице 20. кола Квалитетне лиге Србије у фудбалу. Омладинци Слоге су у Краљеву победили БСК из Борче резултатом 2-1, а стрелци су били Бркљач и Гуњић. Занимљиво да су гости повели у 24. минуту преко Савковића, али је преокрет уследио у наредних седам минута. Била је ово врло важна победа пулена Горана Тасића

који су сада са 25 бодова на 10. месту на табели. Прилика за бег из опасне зоне пружа се овог викенда, када ће омладинци Слоге поново играти као домаћини против новобеоградског Радничког. Кадети „белих“ су претходног викенда такође играли са вршњацима БСК из Борче, а меч је завршен без голова 0-0. Најбоље прилике за вођство

Краљевчана пропустио је штопер Пантић у 50. минуту када је најпре одлично извео слободан ударац, а потом, у наставку акције, после корнера добро шутирао главом, али је један од дефанзиваца гостију са гол линије избио лопту у поље. До целог плена гости су могли да стигну у самој завршници, али је најпре Газдић погодио пречку, док је шут Ђобе завршио поред

гола. Кадети Слоге су са 20 бодова на 8. месту на табели, а прилика да поправе бодовни биланс и пласман на табели пружа се овог викенда када у Краљеву гостује Тимок из Зајечара. Пионири Слоге су у Смедереву поражени од истоимене домаће екипе резултатом 2-0. Најмлађа Слогина селекција је капитулацију потписала у другом полувремену када су Греку

и Вукановић матирали Грбовића. Могла је Слога и до повољнијег резултата, али свој дан је имао сјајни голман Смедерева Младен Тртица. Пионири Слоге су са 28 бодова на 8. месту на табели, а овог викенда и они играју у Краљеву. Гост ће бити пионири Земуна. А. Даишевић


IN 2956