Issuu on Google+

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА Краљевачка филијала Националне службе за запошљавање организовала је традиционални Сајам запошљавања. Сајам je омогућио директан контакт

послодаваца и незапослених лица. Чак 55 послодаваца из Краљева и Врњачке Бање понудило је више од 200 радних места свих профила, a заинтересовани

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2955, 1. април 2011, 30 дин, Излази петком

су од саветника за запошљавање могли да добију неопходне информације о томе како да се најбоље представе бустр. 24 дућим послодавцима.

Глобус од петка до петка

стр. 3

МОСКВА НЕ ВЕРУЈЕ СУЗАМА Млађан Динкић, председник Уједињених региона Србије

БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ УЈЕДИЊЕНИ РЕГИОНИ

стр. 4

Фармер силом прилика

ШТАЛА КАО ПРЕДУЗЕЋЕ Увек насмејани Нишлија

стр. 9 стр. 20

ЗАНИМЉИВ ЛИК НА ЕСТРАДИ


2

1. април 2011.

Европски комесар за проширење у Београду

У ОЧЕКИВАЊУ КОНКРЕТНИХ РЕЗУЛТАТА

Србија мора достићи највише европске стандарде, што захтева промену начина размишљања и начина понашања Европски комесар за проширење Штефан Филе изјавио је, после разговора са потпредседником Владе Србије за европске интеграције Божидаром Ђелићем, да није време за спекулације о томе какво ће бити мишљење Европске комисије о кандидатури Србије, већ је време да се у Србији озбиљно приступи процесу реформи. Од власти у Србији зависи којом ће се брзином кретати ка Европској унији, нагласио је Филе, истичући да ова година на том путу за Србију може бити важна. Филе је истакао да реформе, које се спроводе, морају бити корисне за грађане, а истовремено да Србију приближе Европској унији. - Тренутак у коме се састајемо је веома важан, јер би 2011. година могла и требало да буде важна за проширење рекао је Филе и као важне окарактерисао сарадњу Србије са Трибуналом у Хагу, регионалну сарадњу и дијалог Београда и Приштине и испуњавање критеријума из Копенхагена. Важно је да обавеза сарадње са Трибуналом у Хагу буде праћена адекватним резултатима - рекао је Филе. Упитан да ли ће Србија до-

Штефан Филе бити статус кандидата за чланство у Европској унији без изручења генерала Ратка Младића Трибуналу у Хагу, Филе је рекао да је то "у великој мери у рукама земаља чланица ЕУ". - Та обавеза мора бити праћена конкретним резултатима који се очекују. Мислим да је очигледно да они који су починили злочине против човечности морају бити доведени пред лице правде - рекао је Филе и нагласио да у реформском процесу Србија мора бити амбициозна и достићи највише европске стандарде, што захтева промену начина размишљања и начина понашања. Филе је нагласио да ће само

од Србије зависити којом ће се брзином кретати ка чланству у Европској унији. Ђелић је нагласио да ова година може бити одлучујућа за европску перспективу Србије и целог региона. Стратешки циљ Београда је да у децембру пружи све аргументе Европској комисији и земљама чланицама Уније да Србији дају статус кандидата и одреде датум за почетак преговора за улазак у Унију. - На том путу не очекујемо привилегије, већ добро знамо да такав статус изискује брзе, квалитетне реформе - рекао је Ђелић и истакао да ће амбициозан Акциони план Србија испунити, као што је то био случај и са испуњавањем захтева за стављање Србије на белу шенген листу. У недељама и месецима који долазе имаћемо веома снажан реформски замајац и успећемо да испунимо све изазове Акционог плана - поручио је он. Филе је требало да се састане и са председником Владе Србије Мирком Цветковићем, али премијер на сусрет није дошао због болести.

БЕСПЛАТНИ ТВ ПРЕНОСИ ПОМОЋ ГРАДУ Основни разлог што је регионална Телевизија Краљево одлучила да без надокнаде врши преносе седница Скупштине града је тај што схватамо да у буџету града, који се брзо празни због последица земљотреса, нема довољно средстава и да не треба на њега вршити додатни притисак наплатом преноса. Телевизија Краљево ће и убудуће бесплатно преносити седнице Скупштине града и за то неће тражити никакву противуслугу. Прибављање одређених докумената о легализацији неких објеката вршимо по законом утврђеној процедури код надлежних служби, а за те послове никада никоме нисмо нудили новац. Нисмо тражили ни приоритет да у нашим новинама објављујемо било шта за потребе града, чији представници имају потпуно право да одлуче шта ће у којим медијима објавити и колико ће то платити. На то не желимо да утичемо јер постоје закони и прописи које поштујемо. У вези са наводима да не постоји бесплатан ручак, већ постоји неко ко то плаћа, желим да кажем да је код нас за 31 годину

било бар милион бесплатних ручкова и никад их нико није платио. Поменути састанак у Скупштини града није, како се наводи, био иза затворених врата, јер су му присуствовали представници свих електронских медија у граду, Краљевачке телевизије, Телевизије Мелос и Телевизије Краљево. Руководство града је коректно, и у интересу грађана, тражило да се преносе заседања Скупштине града за које су обезбеђена средства. Телевизија Краљево ће бесплатно преносити заседања Скупштине, јер желимо да грађани на нашој телевизији виде одвијање важних догађаја и доношење важних одлука у интересу нашег града. Не желимо да својим ставом било коме од колега са других телевизија, радија и новина правимо сметње и проблеме. Желимо да, ако можемо, помогнемо власницима новина, радија и телевизија, и да, ако нама затреба помоћ, можемо да се обратимо колегама. И до сада смо увек финансијски помагали штампања „Краљевачких новости“, што можемо доказати, а од нашег пријатеља, власника новина, никада нисмо тражили никакву противуслугу. Давор Чичић

СРБИЈА У НАТО ПРЕТЊА РУСИЈИ Руски амбасадор у Београду Александар Конузин изјавио је да би евентуална одлука о размештању ракета НАТО на територији Србије била претња за безбедност Русије, због чега би Москва била приморана да предузме војне мере, како би отклонила претњу. - Те мере неће бити уперене против Србије, него про-

тив тих ракета - рекао је Конузин. Уз констатацију да „Србија има право да се прикључи било којој организацији“, Конузин је изјавио: „Рачунамо да ће Београд с поштовањем прићи нашим размишљањима да би улазак у НАТО представљао претњу по безбедност Русије“ и оценио да односи Србије са Европском унијом не

треба да се развијају на штету вековних односа са Москвом. - Не треба представљати односе са Русијом или Европском унијом као алтернативу. Потребно је и могуће развијати узајамно корисне односе и с Московом и с Бриселом, јер би било боље да постоји што више пројеката који би били у интересу све три стране - рекао је Конузин.

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com


3

1. април 2011.

ГЛОБУС

Од петка до петка : Можда неко спрема нови велики рат?

МОСКВА НЕ ВЕРУЈЕ СУЗАМА Активно учествовање НАТО у окупирању Либије и све више локалних сукоба у афричким државама и на Блиском истоку. - У Русији отворени разговори о новим опасностима по њен суверенитет. - Да ли је атомско оружје једини спас Натовско-амерички стратези никако да погоде колико ће да трају њихове акције увођења демократије у разним деловима света. Тако су, сетимо се, пре 12 година, кад су онако мучки напали нашу земљу, тврдили да ће очас, не више од два до четири дана, ракетама и пропагирањем ратне акције под лицемерним именом ”Милосрдни анђео” завести међу нама, у Србији, свој ред, али су после готово три месеца, остављајући уистину крш и пепео и хиљаде рањених и убијених, пристали на преговоре и резолуцију о миру Савета безбедности. Слична је, што се тиче трајања бомбардовања и метода ратовања и медијске сатанизације, ситуација и са Либијом – масакру нема краја, пуковник Гадафи је већ виђен у неком опет Хагу, а врли сарадници Саркозија и Камеруна, под вођством авансног добитника Нобелове награде за мир, становника вашингтонске Беле куће Барака Обаме, саветовали су се у Лондону, између два петка, како да освоје суверену афричку државу и расподеле њена природна блага. Да све то, неким случајем, гледамо у холивудском филму, рекли бисмо, без обзира на то ко су и колико чувени главни актери, да је сценарио дозлабога глупав и у стварном животу немогућ, али је чемерна истина да се то ипак збива у светским суновраћеним односима. Натовска коалиција, уз асистенцију секретара ОУН и Хилари Клинтон као чувара слободарских традиција, а у присуству и чак шефа дипломатије Хрватске, одлучила је да се бомбардовање Либије настави док, чујте то, Гадафи не повуче своје снаге из окупираних градова! И они који нису учили школе знају шта значи окупирана територија, а у случају Либије досад нико још није рекао да је војска под командом годинама специфичног пуковника прешла границу и упустила се у освајање туђег. Сличне квалификације слушали смо деведесетих

година прошлог века, у време Југославије, кад су тврдили широм лажљивог света да је, рецимо, ЈНА покоравала крајеве, који су, иначе, били саставни део јединствене државе. Тај немогући аксиом се, ето, једноставно примио у пракси овог новог међународног поретка и постаје правило од којег неће одустати док им се, бар аргументима, не стане на пут. Поменути скуп у Лондону донео је још једну специфичну одлуку, која до краја разобличава наводну забринутост за судбину цивила у Либији. Представник Катара је, наиме, предложио да његова држава преузме нафту са изворишта која су заузели противници легалне власти у Триполију и читаве количине продају на светском тржишту за већ баснословне износе – цена по барелу је увелико прешла 100 долара!

ЕВРОПА ШТРАЈКУЈЕ ЗБОГ ГЛАДИ Предлог је у величанственој престоници некад империјалне Британије без поговора прихваћен, па је тако директно потврђено и наше раније писање да је грађански рат у Либији изазван, као многи и раније у другим деловима света, због освајања богатих природних ресурса. Африка је последње велико слободно тржиште на овој нашој оболелој планети око којег се, до истребљења, гложе и јавно боксују велике силе. А Либија једина у том делу афричког континента има нафту и на делу, из дана у дан, видимо шта то значи. Финансијска криза, која је као и много пута до сада, иницирана у Америци и, посебно, убризгана у Европу, ни изблиза се не смирује. На својој кожи то најбоље осећају слојеви које смо некад знали под именом радничка класа. Они су у већини европских држава располућени,

лажни и потплаћени синдикалисти их замајавају, али је вода дошла до грла и таласи незадовољства се шире. Грчка не мирује, у Португалу је премијер поднео оставку, у Бриселу је неколико десетина хиљада људи демонстрирало око раскошних здања Европске уније, која намеће кресање националних буџета а шири кругове својих богато плаћених чиновника. У Лондону је, уз обилате полицијске водене топове и бамбусове пендреке, протествовало преко 500 хиљада људи. Разбијали су излоге у богаташким деловима града, побуна је била сигнал да се не може даље живети у таквим условима. Изјаснили су се и гласачи у Немачкој и Француској, странке које предводе Меркелова и Саркози изгубили су на локалним изборима, опасан сигнал да се и на врху пирамиде власти, у Берлину и нарочито у Паризу, назиру промене због незадовољства становништва. У том склопу индикативно је и истраживање које је спровео ”Глас Америке”, информативо-пропагандна кућа под патронатом и финансирањем власти у Вашингтону. Ни мање ни више него 46 одсто упитаних било је против уплитања САД у догађаје у Либији, за мешање из хуманитарних разлога било је 38 процената, а свега 8 одсто се изјаснило за војну интервенцију.

Американци су традиционално, како се то каже, незаинтересовани за спољну политику, али су веома осетљиви кад осете да им држава трпа прсте у новчаник, у овом примеру схватили су да ће из сопствених џепова плаћати нову светску авантуру власти. .

АТОМСКА БОМБА ПОНОВО ХИТ

И у Русији сада све више говоре на јаснији и, што бисмо ми рекли последњих година, транспарентнији начин о спољној политици. Јасно је да је такав начин мишљења индуковао Владимир Путин, а и Дмитриј Медведев прихватио да без устручавања и неупућеним представи своја уставна права и у исто време схвати критике које му и преко ТВ екрана упућују због тога што амбасадор Виталиј Чуркин није гласао против резолуције о Либији у Савету безбедности. Москва није, очигледно као и Кина, поступила мимо својих интереса, није наивно подигла руку код питања ко се уздржава, али је била, нема сумње, преварена као и у дивном филму, који је добио холивудског Оскара, где се и у наслову самоуверено тврди да не верују сузама. Обама и Медведев су, очигледно, утрошили много телефонских минута за убеђивања, обећано је

само затварање неба над Либијом, а за узврат селективан штит атомског наоружања око Русије и дуго очекивани пријем у Светску трговинску организацију са много привилегија које то чланство доноси. У Либији се сада свашта догађа, на реду су још неке земље на Блиском истоку и у самој Африци, па у Русији више не ћуте да власт у Кремљу већ четврт века чини Америци уступке, грде Горбачова који је започео ту серију угрожавања суверенитета своје државе, кажу да је ”хладни рат” завршен, али да нема реципроцитета, наоружавање није ништа мање него раније. Једна ракета не стаје мање од 1 милион долара, а израчунајте колико су сада Американци и њихови савезници, питају отворено угледне личности у емисијама државне руске телевизије, испалили у последњих неколико дана на либијско тло? Близу 30 милиона Руса је после разбијања Совјетског Савеза остало на туђој територији. Многи од њих су и етнички и на сваки други начин угрожени, траже од матице да их заштити. Али та иста матица схвата, сваким даном све више, да су парцијални ратови у свету и проширивање НАТО директна претња суверенитету Руске Федерације, верују да је у припреми нови велики рат! У Москви сада без устручавања кажу да је безбедан само онај ко има атомско наоружање. Пре неки дан, пре доласка у Београд, премијер Владимир Путин је посетио фабрику која производи различите врсте ракета. Обилазак тих погона многи тумаче и као одговор на претње што стижу са свих страна. У Русији је у време Другог светског рата, који иначе зову отаџбинским, погинуо сваки четврти становник. Историја их учи, не би хтели да буду понављачи. Душан ЧУКИЋ


4

1. април 2011.

Интервју: Млађан Динкић, председник

БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ - Претерани утицај Београда на политички живот читаве Србије доводи до занемаривања читавих градова, а један од њих је и Краљево. - Уједињени региони Србије нуде промену политичког система. - „Радијатор“ добио по 7000 евра за сваког од сто новозапослених радника Још као асистент на београдском Економском факултету деведесетих година прошлог века Млађан Динкић је схватио да међународне санкције, хиперинфлација и ратови на просторима бивше Југославије доводе до распада комплетне индустрије, која је била заснована на југословенском тржишту. У том тешком периоду много људи је остало без посла, а и они који су радили нису примали плате. Све је условило драстичан пад животног стандарда. Показало се да све што је створено у бившој Југославији може да буде порушено у веома кратком року. После неколико текстова за новине, написао је књигу „Економија деструкције“ у којој је писао о пирамидалним шемама „Југоскандика“ и „Дафимент банке“, појави хиперинфлације, примарној и сивој економији новца. На препоруку колеге Ивана Вујачића врло брзо је постао један од саветника Зорана Ђинђића у кампањи за избор 1993. године под слоганом „Поштено“. Од 1995. године је економски саветник Зорана Ђинђића, уз договор да се то не објављује, јер није веровао да његова околина заиста жели промене. Чинило му се „да су били килави и без стварне идеје да се сруши Милошевићев режим, а да имају неку личну корист, било да је материјална или политичка“. Након победе коалиције „Заједно“ на локалним изборима 1998. године, као човек који је годинама предавао на факултету макроекономију, уверен да зна како може да се врати поверење у банке, реформише систем и уведе стабилан динар, препоручио се Ђинђићу за место гувернера Народне банке, што је овај прихватио, ако победе Милошевића. Јесте ли веровали у то? - Јесам. Био сам уверен, а то је било две године пре петог октобра, када смо направили договор, да ћу ја бити гувернер. Иако ме формално Коштуница предло-

жио за гувернера Народне банке, суштински је то био Зоран Ђинђић. Био сам један од оних који су предложили да кандидат за председника буде Војислав Коштуница. Зорана су анатемисали режимски медији деведесетих година и он је био екстремно непопуларан у то доба и није имао никаве шансе да победи Милошевића. Коштуница је имао велики потенцијал. Уз подршку ДОС-а и невладиних организациј, преко Г17 и Отпора, направљена је једна озбиљна кампања. Гласало се против тадашње Владе и Милошевића, јер је све достигло врхунац након НАТО бомбардовања. Шта се дешавало након тога? - Добио сам прилику да радим као гувернер Народне банке. У почетку сам имао врло добре резултате. Стабилизовали смо динар и вратили мењачке послове са улице у мењачнице. Кренули смо у реформу банкарског система, повратили поверење људи у штедњу. У то време на штедњи је било двадесет милиона тадашњих немачких марака, а сада имамо преко седам милијарди евра. Почели смо да враћамо стару девизну штедњу. Кад су људи то видели, почели су да штеде. Како нису имали где да штеде, морали смо да реформишемо банке, оснујемо потпуно нове, одбацимо оне које су биле ризичне, а омогућимо да се добре развијају и дођу неке нове, тако да сада имамо ситуацију да је најјачи део наше економије управо банкарски систем. Били сте веома популарни у то време? - После председника Коштунице, био сам најпопуларнији човек у Србији. Оног часа када су ме политичари препознали као популарног, кренули су да ме нападају са свих страна користећи на почетку Карића, чија је банка била једна од десетина које су биле затворене. Схватио сам да ни најбоље идеје немају шансу да

се реализују уколико немаш политичку снагу иза себе. И када сте ушли у политик��? - Све до 2002. године није ми на крај памети било да се укључујем у политику. Када сам видео да лошији од мене руше нешто што мој стручни тим предлаже у Народној банци, одлучио сам да, знајући ону пословицу „Два лоша убише Милоша“, ипак покушам да направим странку и покажем да неки бољи могу да победе те лошије. Тако је од невладине организације настала странка Г17 плус. Непосредан повод је био чињеница да су ми неколико посланика Душана Михајловића и Ненада Чанка срушили Закон о Народној банци Југославије у Скупштини, иако је био савршено добар. Странку смо направили за мање од годину дана. Изашли смо на прве изборе и направили солидан резултат, с обзиром да је странка тек била основана. У кампањи под слоганом „Србија на првом месту“ први смо се заложили за независност Србије, јер смо сматрали да Црна Гора не жели да буде са нама. Сматрали смо да не треба да терамо некога

ко не жели да буде са нама и да губимо време и новац на заједничке институције. У тој кампањи смо освојили 11,5 процената, а ја сам ушао у Владу као министар финансија, све до октобра 2006. године. Ипак сте изашли из Владе? - Не бих ни излазио да није било чврстог става Главног одбора Г17 плус да напусти Владу, уколико до краја септембра Коштуничина Влада не откочи пут европских интеграција Србије. Иако је прилично нападана у то доба од стране дела јавности, била је то економски најуспешнија Влада од 5. октобра. Имала је најбоље економске резултате од свих влада у последњих десет година. Имали смо две милијарде евра вишка у буџету и повећање плата просветара и лекара, војске, правосуђа и других за више од 20 посто. Имали смо шансу да променимо неке лоше ствари, појачамо извозну привреду и наставимо темпом којим се радило од 2000. године у економији. Шта је допринело томе? - Као министар финансија увео сам ПДВ, што је на почетку

критиковано, а касније довело до много бољег пуњења буџета и равноправне утакмице свих на тржишту, јер није било привилегованих. Касније је следећи министар олабавио и попустио и нико више не контролише те фискалне рачуне, тако да имате оне који поштују закон, зато што су такви рођени и оне који не поштују, јер нема никакве контроле. Сада држава има дефицит од неких 4, 5 посто бруто домаћег производа, а за време мог министровања имали смо суфицит од 2 посто. Где смо ми реално сада? - Ситуација је у најмању руку неизвесна. Може да се поправи, али не смеју да се наставе овакви лоши токови. Имали смо, објективно, светску економску кризу, која је донела додатне проблеме између 2009. и 2010. године. Сада постоје услови да се крене брже напред. Србији је потребан раст од најмање пет посто годишње. Је ли то могуће? - Могуће је ако се добро ради. Шта треба да се ради? - Влада мора да буде много бржа и ефикаснија, јер су послед


5

1. април 2011.

Уједињених региона Србије

УЈЕДИЊЕНИ РЕГИОНИ да у њу треба да се уложи. Договорили смо се око улагања и прошле године уложили преко 50 милиона динара у покретање производње у рудницима магнезита. Србија мора много ефикасније да користи природна богатства, а једно од њих је магнезит, који је редак у Европи. Ове године ће „Магнохром“ имати 7, 8 милиона евра прихода од извоза, а цео прошлогодишњи приход је био 2 милиона. Одлучили смо да уложимо још око 3 милиона евра ове године како бисмо значајно подигли и производњу магнезита и синтер-магнезита. Помињали сте запошљавање скоро 1000 радника у ове две фабрике? - Тако ће и бити. Уз послове које смо обезбедили Фабрици вагона за српске железнице, потписан је уговор у Бањалуци за испоруку теретних вагона Републици Српској. Фабрика вагона ће бити носилац посла у српском конзорцијуму, а од укупно 200 вагона који треба да се испоруче, урадиће 100. Претходне недеље сам разговарао са председником Додиком и премијером Дондићем, који желе у наредној години још 200 вагона. Чуо сам да су договорили добар посао и са Словацима, тако да мислим да ће Фабрика вагона наставити развој. Фабрика треба да запосли младе раднике и освежи кадар. „Магнохром“ и Фабрика вагона су били симболи краљевачке привреде и ми желимо да их вратимо на тај пут, уз подршку и добрим приватним фирмама. Нажалост, имате само две приватне фирме средњег капацитета. „Радијатор“ ће запослити сто људи током ове године. Добили су седам хиљада евра по сваком новозапосленом раднику, а толико је добила и „Амига“ по сваком новоотвореном радном месту. Био сам иницијатор предлога да се сваком инвеститору који запосли нове раднике додели до десет хиљада евра по раднику, што је дупло више него у неким другим градовима. Каква је улога Уједињених региона Србије ? - Уједињени региони Србије су будућност. У то сам убеђен, исто као што сам био убеђен 1998.

године да ћемо победити Милошевића и да ћу бити гувернер Народне банке. Сад могу да кажем да је будућност политике Србије у Уједињеним регионима, јер нудимо нешто потпуно ново, промену политичког система. Какав је то систем? - Имамо нешто што се показало јако лоше, а то је претерани утицај Београда на политички живот читаве Србије и занемаривање читавих градова, а један од њих је и Краљево. Желимо да разбијемо тај монопол који централе политичких странака имају на политички живот у Србији и да дамо могућност да се сви градови и општине равномерно третирају, што данас није случај. Краљево своје приходе остварује на бази неких локалних прихода и трансфера средстава које добија из буџета Републике Србије. Тражимо да дупло више новца од пореза на плате остаје граду, што значи да би од досадашњих 40, Краљеву

остајало 80 посто од пореза на плате, а да остану и трансфери из републичког буџета. Шта то значи? - То значи да би све општине и градови били мотивисани да смање локалне таксе и што више стимулишу људе да отварају нова радна места, а да највећи део новца од пореза на плате остане граду за изградњу вртића, школа, путева, водоводне мреже, инфраструктуре, објеката културе, тако да градови мање зависе од републичког буџета, а више од себе самих. Краљевчани треба да знају да тај новац остаје у њиховом граду, а то би, уз бољу инфраструктуру и отварање више радних места, спречило младе да одлазе и посао траже у Београду или иностранству. Тако би се изједначили услови живота у унутрашњости са онима у Београду. Залажемо се да се градоначелници поново бирају директно и да грађани могу да их смене

уколико не раде добро. Трећа ствар за коју се залажемо је враћање имовине локалним самоуправама, јер је сад сконцен трисана у Републичкој дирекцији за имовину. Ово је све могуће остварити и без промене Устава. Мислимо да је добро да се Србија регионализује и да неке од надлежности централна власт пренесе на регионе. Сматрамо да Краљево треба да буде у оквиру региона Шумадије и Поморавља као један од важнијих градова, да има овлашћења да доноси одлуке о изградњи регионалних аутопутева, а да власт у Београду одлучује само о националним аутопутевима, као што је Коридор 10, или овај који треба да иде од Београда ка јужном Јадрану. Републичка влада би се бавила одбраном земље, безбедношћу, спољном политиком, монетарном, здравственом и фискалном политиком. Све остало треба пренети локалним управама и регионима. Тако је у целој Европи, а код нас се то не дешава, јер би неке партије изгубиле моћ. Овако могу да поставе за градоначелника полтрона, или некога ко неће слушати своје грађане него своју партијску централу. Покрећемо потписивање петиције, ићи ћемо на трибине, на улице, од врата до врата и надамо се да ћемо добити поверење на следећим изборима, како би могли да играмо много значајнију улогу него до сада. Дуго сте били на разним јавним функцијама? - Да и добро ми дође да се мало одморим од тога, али је чињеница да никада нисмо имали могућност да преузмемо већу одговорност. Са садашњих 24 посланика не можемо да утичемо на кључне ствари у земљи, већ само да одговарамо за сегменте које водимо. Не стидимо се резултата у сегментима које смо водили до сада, али смо свесни чињенице да је немогуће управљати земљом ако не добијете што веће поверење грађана. Шта ће бити на наредним изборима показаће време, али сам сигуран да ће Уједињени региони играти врло запажену улогу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић Фото: М. Радовановић

њих година омлитавила министарства. У Србији први пут имамо инвеститоре које никада нисмо имали. „Фијат“ у Крагујевцу,“ Бенетон“ у Нишу, „Фалке“ у Лесковцу. Корејанци су две фабрике направили за годину дана, у Нишу и у Рачи. Имамо „Панасоник“ у Свилајнцу. Такве компаније никада до сада нису биле у Србији. Проблем је што их има још увек мало. Треба да их има десетоструко више да би народ могао да осети бољитак, и да их буде у свим градовима. Зашто нема више страних инвеститора? - Избегавају западну Србију, укључујући и Краљево, без обзира на дупле подстицаје, зато што нема аутопута. Животно важна ствар за Краљево и комплетну западну Србију је изградња аутопута који ће ићи ка црногорској граници. Деведесет посто озбиљних инвестиција које су дошле последњих пар година концентисане су дуж Коридора 10. Ситуација је неизвесна, јер не знамо којим ће правцем Србија кренути у наредном периоду. Ја сам оптимиста, а верујем да ће грађани Србије на следећим и��борима изабрати добар тим. Како коментаришете излазак из Владе? - Грађани најбоље знају ко је и колико радио и шта је урадио у претходној Влади. Оне који нешто раде и направе конкретно, требало би наградити, а оне који не раде, на неки начин кажњавати. Међутим, овде се десило да је донета одлука да буде разрешен неко ко је вукао ствари напред. У низу сектора се мало урадило, па су грађани оправдано незадовољни. Моја странка је кандидовала најбоље људе које је имала да наставе да раде у Влади, јер смо сматрали да неке пројекте морамо завршити. Многи су тврдили да се никада неће „Магнохром“ покренути, а присуствовали смо паљењу ротационе пећи после четири године. Желимо да Магнохрому вратимо славу коју је некада имао у старој Југославији. У мају прошле године имали смо први састанак са руководством „Магнохрома“, стручњаци су рекли да фабрика може да се подигне, али


6

1. април 2011.

ПУЛС Србије Покрет за Краљево

ЗАШТИЋЕНА ИДЕЈА О ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈИ? Политичка сцена је све узбурканија. Посебно су активне опозиционе странке у настојању да грађанима, у овом тренутку само преко медија, укажу на исправност својих и неисправност туђих ставова. ПУЛС Србије је, као покрет удружених локалних странака, после одржане изборне скупштине у марту прошле године, поштујући законску процедуру, извршио регистрацију код ресорног министарства. Током претходних годину дана у више наврата су челници покрета указивали на противзаконито деловање политичке организације која себе назива Удружени региони Србије. Последње обраћање јавности имало је за циљ да још једном укаже на низ неправилности у раду ове „виртуелне УРС“ и кораке које ће ПУЛС Србије учинити у заштити својих права. Указујући на чињеницу да УРС, после одржане изборне скупштине и донетог акта о оснивању, нису зав-

Др Љубиша Јовашевић ршили процес регистрације код ре- ступним јавности преко свог сајта. сорног министарства, у Покрету за Како тих података на сајту УРС Краљево истичу да чак немају ни нема, изводи се закључак да и не попрограм „него од политичких орга- стоји валидна регистрација код министарства, а рад се сматра низација узима шта му се свиђа“. По члану 7 Закона о политичким нелегалним. Др Љубиша Јовашевић, председстранкама све странке су у обавези да свој Програм, Статут и остала до- ник ПУЛС-а Србије Покрета за Кракумента, између којих Акт о осни- љево, подсећа на низ неиспуњених вању и потврду ресорног обећања председника УРС-а која се министарства о оснивању, учине до- односе на стабилни динар, ниску ин-

флацију, стимулативне порезе, одговорне јавне финансије, снажни банкарски систем, јак приватни сектор, слободну конкуренцију без монопола, ограничену државну интервенцију ради отклањања дефекта на тржишту, пружање једнаких шанси домаћим и страним инвеститорима... - Од свега тога у последњих десет година Млађан Динкић ништа није остварио. Омогућио је да накарадном приватизацијом имамо хаос на тржишту, вишак незапослених, стимулације чудних фирми које долазе, а чији представници мисле да су дошли на позицију да наше грађане могу да физички малтретирају и бију, као што је било у Баточини. Захтеваћемо да се онемогући овакво деловање УРС-а и Млађана Динкића – каже Јовашевић. Програм децентрализације је ушао у Статут Покрета за Краљево и ПУЛС-а Србије, а сада се, по мишљењу Јовашевића, злоупотребљава. Сматрајући да су регистрацијом заштитили и

идеју о децентрализацији око које су се окупили, у Покрету за Краљево тврде да неће дозволити да неко ко је у протеклом периоду радио све супротно, узурпира те идеје и пласира их као своје. Из тих разлога ће од судова и надлежног министарства затражити заштиту и лажно представљање политичке организације која није нигде верификована. Посебне замерке упућене се на адресу народних посланика који се не понашају у складу са овлашћењима која имају док обилазе предузећа, отварају послове и дају уговоре о раду радницима који су ту некад радили. - Постављамо логично питање да ли они морају да створе услове за рад, да доносе законе који треба да стимулишу производњу, за отварање нових радних места и привредно оживљавање, или да се баве запошљавањем појединих кадрова – каже др Јовашевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Поводом 1. априла, Дана добровољних омладинских радних активности

РАДНЕ АКЦИЈЕ ОМЛАДИНЕ КРАЉЕВА Радне акције омладине Краљева започеле су одмах после ослобођења града након Другог светског рата. Омладина се латила рашчишћавања рушевина са улица после тешке борбе за ослобођење. Формиран је најпре радни батаљон, а затим су образоване радне бригаде по школама, предузећима, селима. Сваког дана су омладинске радне бригаде негде радиле, уклањале трагове рата из тадашње железничке радионице, уређивале Пљакин шанац, ишле на сечу и пренос огревног дрвета, радиле на градској економији. Од тада па све до 1990. године организација младих Краљева организовала је локалне радне акције. У сваком селу, на поправкама путева, изградњи спортских терена, изградњи задружних домова, сетви и жетви, регулисању корита река и потока, крчењу утрина, изградњи водовода, изградњи школских зграда. У свим предузећима, на производним такмичењима, на сакупљању секундарних сировина, уређењу круга предузећа, пребирању руде, уређењу спомен-обележја и у школама на изградњи

спортских терена, уређењу школских дворишта, пошумљавању голети, уређењу града, чишћењу шума од губара, уређењу плаже на Ибру. Највећи број већих локалних радних акција организован је тако да су у њима учествовали и радничка и школска и сеоска омладина, а чешће и припадници краљевачког гарнизона Југословенске народне армије. Само у 1948. години омладина града дала је на локалним радним акцијама 181 хиљаду добровољних радних сати, што је у новцу износило тадашњих милион и 800 хиљада динара. У току 1960. године на подручју општине Краљево укупно је дато 4810 добровољних радних часова од стране 2405 омладинаца и омладинки чија је вредност била 312 хиљада 650 динара. У 1980. години на омладинским радним акцијама остварено је у општини Краљево 107 хиљада 254 радних часова од стране 29 хиљада 601 бригадира са вредношћу изведених радова од 6 милиона 400 хиљада динара.

Када су 1946. године почеле велике савезне омладинске радне акције на обнови и изградњи земље, омладина града, општине и среза Краљево се одазвала у великом броју, па је било и прекобројних. Краљевчани су учествовали на свим омладинским радним акцијама од прве, изградње Посавског канала и омладинских пруга Брчко – Бановићи и Шамац – Сарајево, до последњих Вуковар 89. и Младинске работне акције Скопје 89. У периоду од 1946. до 1990. године 11500 омладинаца и омладинки општине Краљево чинило је 180 омладинских радних бригада које су радиле широм Југославије проносећи славу жичко-гружанских, жичких и краљевачких бригада. Краљево је дало већи допринос на добровољном омладинском раду него други градови у Југославији исте величине. Краљево је са великим успехом организовало савезну Омладинску радну акцију „Ибар“ на пошумљавању голети. Започета је 1980. године као локална, ОРА „Ибар“ је 1981. године прерасла у савезну омладинску радну акцију на којој је до

1990. године 7340 бригадира сврстаних у 166 бригада пошумило 4870 хектара голети Ибарске клисуре у општинама Краљево и Рашка. Поред борбе за кубике на омладинским радним акцијама, ништа мање важне нису биле друштвене активности које су чиниле идеолошко-политичка, културно-забавна, техничко-образовна и спортско-рекреативна област. Обим и квалитет друштвених активности на омладинским радним акцијама прошао је дуг пут развоја и унапре-

ђивања, од течајева за описмењавање на омладинским пругама 1946. и 1947. године, до курсева за програмирање на рачунарима на ОРА „Ибар“ 1985. године. Од 1956. године 1. април се прославља као Дан добровољног омладинског рада, а тога дана су започињале радне акције. Омладинска руководства Краљева су од почетка прихватила 1. април као свој празник и својски се трудиле да га обогате новим садржајима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


7

1. април 2011.

Mлади Социјалистичке партије у Краљеву

ПАРТИЈЕ КАО БИРОИ РАДА О младима се највише прича пред изборе, а када треба да се реализују обећања, партије се баве другим проблемима. - Незапосленост највећи проблем младих На свим нивоима организовања Социјалистичке партије Србије постоје и одговарајући облици организовања омладине. Рад омладине одвија се у оквиру градских, општинских, окружних и савета на нивоу републике. Краљевачки млади социјалисти се овог пролећа, након партијског конгреса одржаног децембра протекле године, припремају за локалне изборе. Очекују и усвајање правилника о организовању и изборима у омладини. До тада не седе скрштених руку и низом активности настоје да помогну својим суграђанима, али и да реше неке своје проблеме. Омладинска организација младих Социјалистичке партије у Краљеву броји око 150 чланова. Овај број варира, тако да се њихов број стално повећава. Већ првих дана после прошлогодишњег земљотреса укључили су се као волонтери у рашчишћавање рушевина на различитим локацијама. Уз свесрдну помоћ младих социјалиста из Врњачке Бање и Т��стеника, радили су на отклањању последица земљотреса у зградама Економске и Основне школе „4. Краљевачки батаљон“, као и на више локација у граду, на приватним кућама, другим стамбеним објектима и цркви у Сирчи. Зимски период максимално су искористили у претконгресним активностима и едукацији, учешћем на семинарима, неретко и као предавачи. Активним учешћем на семинару у Врњачкој Бањи били су у ситуацији да унапреде своја знања из области изборног система, вођења избора, лидерства и тимског рада, политике као позива и других. Ненад Давидовић, председник Градског савета Социјалистичке омладине Краљева је уједно и потпредседник републичког Савета Социјалистичке омладине Србије и добро познаје проблеме младих на свим нивоима. За „Ибарске новости“ је говорио о сарадњи са представницима младих других политич-

ких партија, али и свему ономе што тишти младе у Краљеву. Сарадња младих Социјалистичке партије у Краљеву са омладином других политичких странака постоји, али има места да она буде још боља. Најбољу сарадњу млади социјалисти имају са Демократском омладином и врло коректну са Омладинском мрежом Г17 плус. Отворени су, како каже, за сарадњу и са другим партијама, али до сада није било конкретних иницијатива ни са једне стране. Сарадња са младима других политичких партија до сада се сводила на заједничко учешће на трибинама, скуповима, као што је био скуп младих привредника одржан јула прошле године. Планирано одржавање спортских такмичења током претходне године омеле су политичке околности у граду, а касније и земљотрес. - Односи међу омладином различитих политичких опција су релаксирајући. Позван сам на изборну скупштину омладине Нове Србије прошле јесени. Иако су опозициона партија, нема никаквих препрека у комуникацији која треба увек да постоји – каже он и наглашава да је основни проблем младих, али и осталих грађана Краљева, економски колапс који је доживела краљевачка привреда. То је узрок и катализатор свих инфраструктурних и других проблема на нивоу града. У наредном периоду ова власт би требало да се усредсреди на довођење страних инвеститора, покретање производње и отварање нових радних места. - Застрашујуће звучи податак да је двадесетак хиљада људи на евиденцији Националне службе за запошљавање. Од овог броја више од 800 људи има факултетску диплому. Има чак и магистара и доктора наука без посла, што говори о ситуацији у друштву. Незапосленост је и узрок повећаног криминалитета и наркоманије међу младим људима. После земљотреса и штрајка просветних радника и школа је изгубила значај као

Ненад Давидовић установа, а млади су препуштени улици – каже Давидовић. Краљево је један од ретких градова у Србији који нема Канцеларију за младе као регулаторно тело које би се бавило проблемима младих. На то је утицала неадекватна локација, нестабилна политичка ситуација, а после и земљотрес, када је ово стављено у други план. Канцеларија за младе би требало да окупи стручњаке разних профила који би радили на пројектима запошљавања, едукације о покретању сопственог бизниса, малолетничке деликвенције, наркоманије, алкохолизма, криминалитета. У оквиру ње био би ангажован тим младих стручњака правне и економске струке, психолога, педагога и слично. - Имам утисак да се сви сете младих пред изборе, и то је велики проблем и пракса која вуче корене из прошлости. О младима се највише прича пре избора, а када треба да се реализују обећања, партије се баве другим проблемима. Последица економске кризе је чињеница да су се партије претвориле у бирое рада. До те мере смо партиократска држава да је то невероватно, а узрок томе је то

што је дошло до колапса привреде. Не постоје гиганти који би могли да приме велики број незапослених различитих струка, а једино место где се нешто ради су јавна предузећа и установе. Млади су прагматични и паметни. Виде да политичке партије контролишу јавни сектор у коме једино могу да се створе радна места и сигурност – каже Давидовић. Када би се покренула привреда, имало би места за све. У перспективи безнађа млади највише времена проводе у кафићима, на „Фејсбуку“ и сличним социјалним мрежама које отуђују људе. Зато би млади људи требало више да се ангажују кроз невладин сектор који, указујући на проблеме који притискају друштво, могу да створе у јавном мњењу критичну масу која ће извршити притисак на политику. Најгоре је, по Давидовићу, препустити се апатији и не радити ништа. Као држава која није ускладила образовни систем са потребама привреде, школујемо кадрове којих ионако има превише. Три најатрактивнија факултета су правни, економски и медицински и на њих се уписују

студенти по квотама које сами факултети одређују, а недостају инжењери или квалитетни мајстори. - Ако би дошао неки инвеститор у Краљево и решио да отвори велику фабрику, било би му тешко да нађе довољан број квалитетних мајстора. Недавно је у средњим школама уведен образовни профил мехатроничара, као комбинацију знања механике и електронике који се тражи у аутомобилској индустрији, јер Србија претендује да постане лидер у овом делу Европе у тој области. Не знам да ли тај профил постоји у некој од школа у Краљеву. Образовне програме треба осавремењавати и пратити потребе привреде нашег, али и градова у окружењу. Потребна је боља анализа целокупне ситуације и усмеравање младих да стичу знања која су им потребна на основу којих ће моћи да нађу посао – истиче Давидовић и препоручује младима да се не препуштају апатији. Треба пронаћи начин да се нешто промени у друштву, а то може да се постигне и са веома ситним стварима, као што је чишћење и сређивање простора око стамбене зграде. - Довољно је да сваки појединац уради по мало што ће допринети да ситуација у друштву буде боља. Млади треба да схвате да не постоји начин да се обогате преко ноћи, да само рад побеђује и да морају да се образују, да активно траже посао и да раде. Морају да буду предузимљивији, јер данас сви траже „неку шему“ како да дођу до неких прихода за егзистенцију, али мало њих је спремно да конкретније предузме нешто. Реално гледано, у овом тренутку има врло мало перспективе за младе у Краљеву. Имамо потенцијала, али би они морали да буду искоришћени. Ако би се погледала статистика о броју младих који упишу факултете и високе школе и оду из Краљева и упоредила са бројем оних који се врате, сигурно је да би резултати били врло непријатни – истиче Давидовић. Т. Радовановић


8

1. април 2011.

Када је остао без посла решио да започне производњу

ОД ДИНАРА ПРАВИ ДВА Када је Горан Костић из Мајура остао без посла у једној јагодинској фабрици, покушао је све да уради како би обезбедио живот за троје деце код куће, али посла није било. Поврх свега, укочио се и месец дана није могао да се помери. Тада му је синула идеја коју је касније развио у малу кућну производњу Горан Костић имао је проблем са лумбо-ишијалгијом и када је изгубио посао, покушао је да ради неке физичке послове како би прехранио породицу. Међутим, друга невоља га је стигла када се укочио и месец дана није могао да се помери. САВЕТ НЕЗАПОСЛЕНИМА Горан саветује људима који су остали без посла да оду у Агенцију за интелектуалну својину. - У Агенцији могу да погледају много патената и да изаберу онај који њима одговара. Када изаберу патент, треба да направе бизнис план, да виде колика су улагања и колики може бити приход. И да крену да буду први са нечим, да почну са производњом. Тражење посла на слепо је лутање у магли. Има наде тамо где има и воље - каже Горан Костић.

- Имао сам проблем са лумбоишијалгијом и нон-стоп сам био на ињекцијама. Лекар ми је рекао да ћу годишње имати тај проблем три до четири пута. Када сам последњи пут имао напад, примио сам равно 100 ињекција за месец дана. У једном моменту сам лежао на патосу и размишљао како себи да помогнем јер ми је живот постао немогућ. Негде из подсвести ми је испливала комбуха за коју сам раније чуо да је добра за проблеме какве сам ја имао. Чим сам се мало опоравио, почео сам да узгајам комбуху. Нисам имао ни интернет ни компјутер, нити сам познавао било кога ко се бавио узгојем комбухе. Али сам решио. Питао сам апотекаре, траваре, лекаре, нико ништа није хтео да ми каже суштински, само понеки податак. После извесног времена, направио сам прву маст, тј. крему. Успорио сам процес врења комухе како би она дуже живела и имала ефекат и када се извади из чаја објашњава Горан. Он је решио да крему проба на комшилуку који је имао проблеме са костима. У комбинацији са лековитим биљем, појачао је дејство комбухе. Они које су болеле руке, ноге, кичма почели су да стављају његов мелем и врло брзо су болови нестајали а покретљивост зглобова се враћала. - Моји Мајурци су ми били

пацијенти, ми смо сви овде фамилија. Пошто сам ја завршио средњу медицинску школу, познавао сам начин рада. Такође, 10 крема сам поклањао, а 10 продавао по некој симболичној цени, како бих испитао има ли ефекта. Они који су купили, они су и користили. Направио сам 10 крема, шест козметичких, а четири лековите. Бојао сам се ако се и једна покаже да није у реду, јер људи упоредо користе друге лекове с мојим кремама. Тада сам урадио анализе у Заводу за заштиту здравља у Ћуприји. Људи који су користили моје креме почели су да се враћају по још - прича Горан. Осим комбухе, Горан користи и маслиново уље и још један тајни састојак о коме неће да прича, да то неко не би искористио за себе. Горан планира да за лековите мелеме које прави ове године затражи дозволу од Агенције за лекове. - Мелеме сам морао да повучем из продаје док се не региструјем по новом закону, али тренутно производимо козметичке препарате. Посебно су нам добре кремице за децу. Све је на бази комбухе и маслиновог уља. Мораћу још доста да радим да бих могао да платим захтев Агенцији за лекове, али надам се да ћемо то успети да завршимо. Нови закон је ригорозан и мора се поштовати. Нисам могао да по-

Горан Костић дигнем кредит јер сам незапослен, али нисам одустао, решио сам да од динара направим два. Па полако - додаје оптимистички Горан.

Мајурци хвале Горана и кажу да је вредан млади човек који се не плаши посла и ризика. Велики број њих купује његове производе. А.М.

КОМБУХА ЗА САМУРАЈЕ Комбуха је јапанска чајна печурка састављена од желатоидне мембране у облику диска. Живи у хранљивом раствору зеленог и црног чаја и шећера. За време процеса ферментације, гљива делује различитим комплексним реакцијама и ствара млечну и глукоронску киселину, витамине Ц и Б, аминокиселине и антибиотске састојке који јој дају лековито својство, благотворно за човечји организам. Овај здрав напитак и природан лек, веома је цењен на Далеком истоку већ више од 2500 хиљаде година – Зен мудраци су га користили као животни еликсир који доводи у равнотежу енергију духа и тела. Достизали су невероватну дуговечност, а при том задржавали добро здравље и младалачки изглед. Широм света познати Зен борци, Самураји, пили су овај напитак за повећање животне енергије пред улазак у борбу.

У Француској представљене Врњачка Бања и Специјална болница „Меркур“

УСЛУГА НА СВЕТСКОМ НИВОУ

- Специјална болница „Меркур“ својим наступом и овога пута показала да је лидер у здравственом и велнес туризму. - Ускоро и Французи на лечењу и рехабилитацији На иницијативу истакнутих представника српске дијаспоре, у Амбасади Републике Србије у Француској, одржана је промоција бања Србије, на којој се представила и краљица континенталног туризма Врњачка Бања и њена Специјална болница „Меркур“. Овај пројекат реализован је у сарадњи са Амбасадом Србије у Француској, Привредном комором Србије у Француској, Удружењем бањских и климатских лечилишта и Туристичком организацијом Србије.

- Ову манифестацију пратио је велики број француских новинара, пратили су је и представници дипломатског кора, а присуствовали су и представници Фонда здравственог осигурања , синдиката полиције и водећих француских компанија. Унапређен квалитет услуга до нивоа светских стандарда, примењивање најсавременије технологије у лечењу и рехабилитацији пацијената, спровођење програма едукације у превенцији настанка компликација оболелих од шећерне болести,

као и велика улагања у опрему и едукацију запослених, допринели су да „Меркур“, на челу са директором мр. др Дејаном Станојевићем, заузме лидерску позицију у здравственом и велнес туризму на Балкану. Својим идејама и стратешким програмима , променили смо правце развоја и пословну филозофију комплетног бањског туризма у Србији - каже тим поводом Нина Милошевић, референт маркетинга. Наступ „Меркура“ је показао да туристички производи

које ова специјална болница нуди не заостаје за понудама Европских бања, захваљујући изузетној медицинској услузи и конкурентним ценама. Промотивне активности усмерене су и ка сајтовима српске дијаспоре, како би се тамошњи Срби информисали о услугама „Меркура“. Амбасадор Републике Србије у Француској др Душан Батаковић отворио је презентацију српских бања, после чега се разговарало о контактима и партиципацији лечења двеју држава, за шта постоје инте-

реси. - Овом презентацијом је и практично почела сарадња Србије и Француске у овој области, чији је циљ да се Србима који живе и раде у Француској омогући опоравак и лечење у домовини, а Французима пружи могућност квалитетног бањског лечења, по нижим ценама у односу на Европске бање. Држава треба увођењем нових „лоу кост“ компанија да обезбеди долазак гостију у Врњачку Бању додаје на крају Нина Милошевић. Драган Ивановић


9

1. април 2011.

Фармер силом прилика

ШТАЛА КАО ПРЕДУЗЕЋЕ

Приход од продаје млека девет крава, које гаји на само двадесет ари плаца у Ратини, једини извор средстава породице Горана Илића Када је, после двадесет једне године проведене на раду у конфекцији „Будућност“, остао без посла Горан Илић је, као и већина његових колега, нови посао потражио на тржишту рада. Све до тада петочлана породица Илић живела је од сигурне плате рачунополагача „Будућности“. Деца су била мала, супруга није радила, па се живело скромно од једне плате. На несрећу, стечај „Будућности“ је унео доста неизвесности у будућност породице. Деца су брзо одрастала, па су потребе бивале све веће, а приходи све неизвеснији. У једном тренутку на евиденцији Националне службе за запошљавање нашло се чак четири члана породице Илић. Супруга Зорица је хемијски лаборант, кћерка Весна саобраћајни техничар, а син Дејан пекар. Најмлађи Гордан је тек други разред основне школе. Средстава за започињање неког бизниса није било. Доста времена је Горан провео тражећи посао, али без неког видног успеха. И оно мало повремених послова које је обављао није могао да наплати. Породично газдинство у Ратини од само двадесет ари није давало никаву шансу за бављење пољопривредом. У време док је био запослен, Горану на памет није падало да би једнога дана могао да живи од пољопривреде. У старој штали имали су само једну краву, Мару. Време ће показати да ће то бити почетни капитал за нову делатност којом се Илићи данас баве. Када се Мара отелила, одлучили су да задрже женско теле. Дошло је и друго, па треће. Женску телад Илићи су задржавали, а мушку продавали. Сада у штали имају шест крава и три јунице. Приход за живот остварују продајом млека. Покушавали су и са пласманом других млечних производа, сира и кајмака, али су се коначно определили за производњу млека. Целокупну количину испоручују млекари „Милкоп“ из Рашке и за сада су задовољни сарадњом, првенствено чињеницом да је исплата редовна. Тренутно Илићи испоручују само тридесет литара млека дневно, од две краве. Производња је смањена због три телета које доје

и чињенице да двема кравама предстоји тељење. Производња млека је прилично скупа, а откупна цена од 28 динара по литру не може да обезбеди значајнија средства за живот. Џак концентрата кошта 1400 динара, што је знатно поскупљење у односу на 900 динара, када је литар млека био 25. Ако се свему додају други трошкови, за осемењавање, осигурање и слично, ситуација је још неповољнија. - Трошкови производње су велики. Сејемо кукуруз, али све трошкове плаћамо. Немам своју механизацију, па плаћам и орање и тањирање и све остало. Како је концентрована храна веома скупа, мора да се оријентише и на друге видове исхране стоке, али се и ту јавља све више проблема. - Сена има доста, али ће ове године бити проблема са нафтом, која је скупа, тако да су повећани трошкови кошења и балирања сена – каже Горан. На малој површини од само двадесет ари, осим сена, има и довољно траве. Ливаде користе да би краве што више времена проводиле на отвореном и шетале. Иако многобројни пољопривредни произвођачи нуде своје ливаде без надокнаде, кошење, балирање и транспорт сена Илићима представља додатни трошак због непостојања механизације. - Од механизације немамо ниједну машину. Никада нисам ни претпоставио да ћу да се бавим овом послом. Крава ме није интересовала никада, а сада сам их толико заволео да су нам као укућани. Оне су нам приоритет и увек, када однекуд дођемо кући, прво идемо да њих обиђемо, па онда обезбедимо за нас шта треба. Краве су нам најважније јер су нам ово двоје деце ишколовале, хране нас, плаћамо струју и воду од тога јер немамо других прихода. Да није било крава, деца се не би школовала, остала би са основном школом и не знам шта би било с њима – прича Горан. Иако је двоје старије деце већ

завршило средњу школу, помажу оцу и у свим пословима везаним за ову специфичну фарму. Поред рада на ливади за време сезоне кошења, помажу максимално и када је у питању мужа крава. - Ту смо веома задовољни. Деца су сама видела да нам је то једини извор прихода, а динар је веома мали – каже он. Потребе породице су све веће, па Илићи планирају да повећају сточни фонд. Штала, која је пре земљотреса била у солидном стању, довољна је за сточни фонд који Илићи тренутно имају, а који није довољан за нормалан живот петочлане породице. Додатне проблеме створио је прошлогодишњи земљотрес. После њега у једанаест ратинских бунара нестала је вода, али се појавила у штали породице Илић. - Прво смо мислили да је пукла цев, али смо контролом водомера установили да није. Кад смо музли краве увече видели смо да нешто пуцкета, пуцкета грађа, даске. Мислили смо да је земљотрес. Кад је прва киша пала, вода је почела да улази у шталу. Дошле су комшије, пријатељи из месне заједнице, остали смо ту целу ноћ. Краве су већ газиле по води. Откопали смо око штале канал да вода одлази. Међутим, чим падне нека већа киша, или се отапа снег, појави се поново. Померио се кров и цреп на штали, а један део штале дугачке 12 метара је потонуо – објашњава Горан. Комисије које су после земљотреса оцењивале безбедност оштећених објеката прегледале су само

стамбене објекте. Други, економски, објекти нису били предмет њиховог интересовања. Уз помоћ председника месне заједнице Горан је затражио помоћ локалне самоуправе. Жао би му било да због воде у штали буде приморан да прода краве. - То су уматичене краве које се воде и у Београду на папирима. Имамо и стимулацију на њих. Једва смо дошли до њих, волимо их. Више сам волео да ми се кућа преломила него то што имам проблема са шталом. У кући само преноћимо, преко дана можемо да будемо где хоћемо, а од штале живимо. То нам је предузеће, фирма, све од чега можемо да измуземо неки динар да би купили хлеб за децу – каже Горан. Као јединствен пример бављења сточарством на плацу од 20 ари Горан Илић је привукао пажњу уредника емисије „Знање на поклон“ Телевизије Б 92. Гостовао је у емисији и добио искрене честитке за постигнут успех. - Имам само двадесет ари плаца, а девет крава држим на тако малој површини. Кад сам гостовао на Телевизији Б92 пре двадесет дана Захарије Трнавчевић каже да сам јединствен случај у Србији да имам девет крава на 20 ари земље – каже Горан. Приликом последње посете Краљеву Александар Вучић, заменик председника Српске напредне странке, обећао је помоћ. Породица Илић добиће од ове странке 2000 грађевинских блокова и 1200 комада црепа да би изградили нову шталу. Горана обрадује свака посета, када неко дође да види са как-

вим се проблемима суочава. Када неко понуди помоћ, као што је ова Српске напредне странке, почну размишљања о повећању стада и стварања услова за запослење још једног члана породице. Старији син је стасао за женидбу, време је да ствара своју породицу. У акцију помоћи укључило се и јавно предузеће „Србијашуме“, које ће обезбедити грађу за шталу. Илићи су већ рашчистили локацију за нови објекат који би требало да буде метар и по шири од старог и могао да прими дванаест крава. Свесрдно су помагале комшије, пријатељи, рођаци. Али, појавио се нови проблем. За почетак радова неопходно је обезбедити седамдесет џакова цемента у вредности од око 42 хиљаде динара. У два наврата Горан се обраћао Штабу за ванредне ситуације, али одговора нема. Иако му не следује материјал за санацију објекта, узда се у обећање градоначелника да ће помоћи у проналажењу донатора. - Само то чекамо да би кренули са радом. У „Копаонику“ су ми обећали кубик грађе. Има и мајстора. Нешто ће морати да се плати, а нешто ће другови да ми помогну. Проблем је што смо прошле године од кредита правили сенару у коју може да стане 10 хиљада бала сена – каже Горан и наводи да га то спречава да узме нови кредит. Жао би му било да буде принуђен да се одрекне крава, поготову сада када су и деца почела да се баве овим послом. - Ми не можемо други посао да тражимо, јер немамо где да тражимо. Када прорадимо пуним капацитетом, требало би дневно да имамо 150 литара млека. Половину крава би музли, а друга половина би се одмарала. Тако се обезбеђује мужа током целе године и приход свих дванаест месеци – каже Горан. Уколико би сви испунили обећања дата Горану, и обезбедило се седамдесет џакова цемента, нови објекат би био готов већ за два месеца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


10

1. април 2011.

Др Милан Матијевић: Краљевачке кафане (5) - Јавни и забавни живот између два рата

НА ЗАБАВАМА СУ СЕ ПРИКУПЉАЛЕ ПАРЕ ЗА ИЗГРАДЊУ СПОМЕНИКА У КРАЉЕВУ Забаве у краљевачким кафанама организовала су разна хуманитарна и борачка удружења. Од продатих улазница оствариван је значајан финансијски приход. На плакатима, преко којих се обавештавало грађанство, увек је било назначено у које сврхе ће се употребити остварен приход. Приход је коришћен у хуманитарне сврхе, као што је помоћ сиромашној трговачкој или занатској омладини, или сиромашним ђацима. Познато краљевачко Друштво „Књегиња Љубица“ објавило је оглас у новинама „Краљевски гласник“ од 20. јуна 1933. године да приређује матине у хотелу „Париз“ са улазницом од 5 динара, а приход се намењује сиротињи. У истим новинама од 11. новембра 1933. године рекламира се посело „Кола српских сестара“ у хотелу „Југославија“ као хуманитарна приредба, а приход је намењен градској сиротињи. Удружење ратника за град Краљево и срез Жички приредило је велике забаве са игранком 13. децембра 1920. године, истовремено на три места, у хотелима „Париз“, „Студеница“ и „Занатлијска касина“, а у корист касе за подизање споменика свим изгинулим и умрлим борцима у току минулих ратова из Краљева и целог среза Жичког. Ове забаве пратио је програм који је обухватио поздравну реч члана управе удружења, декла-

Плакат за велику забаву са игранком 1920. године

мације ученика основне школе, песме Певачке дружине „Свети Сава“, а после тога била је игранка. Ове забаве за прикупљање финансијских средстава организоване су више година. Краљевачке кафеџије редовно су организовале дочек „српске Нове године“. Дочека Нове 1919. године у хотелу „Париз“ присећа се Мика Обрадовић: „Мајка је нас децу свечано обукла. Био је обичај да свако понесе по нешто од колача на дочек Нове године. Газда је наплаћивао само пиће. После поноћи служене су гостима вруће крофне. Мизика је свирала „под небом“, простору намењеном за музику“. У Краљево је после 1925. године дошао већи број стручних радника „из прека“, Словеније, Хрватке, Славоније, Босне, Мађарске, Чешке да раде у новим фабрикама. Они су већином били римокатоличке вероисповести. За њих су краљевачке кафеџије организовале дочек календарске или како су је многи називали „католичке Нове године“. Дочек Нове године се обично организовао у хотелима: „Париз“, „Гранд Студеница“, „Београд“, „Занатлијска касина“, „Национал“. Кафеџије су преко новинских огласа позивале госте на дочек Нове године. Тако је Раде Вукотић објавио да се у његовој кафани „Занатлијска касина“ приређује фамилијарна забава са игранком за дочек Нове православне 1931. године. Позива пријатеље и познанике да посете забаву која почиње у 8 и по сати увече. Обичај је био да, тачно у поноћ, дежурни електричар у краљевачкој електричној централи искључи струју и тиме означи „одлазак старе године по мраку“ и „долазак нове године по светлу“. Када се угаси светло, организатор у салу пусти прасе да протрчи кроз салу и означи долазак нове године. Када се поново упале сијалице, у сали настане јурњава за прасетом ко ће пре да га ухвати уз општи смех и весеље. За забаве и дочек нове године Краљевчанке су се посебно припремале. Шиле су се нове ха-

љине и костими, правиле фризуре. У фризерским салонима код Јешка и Миће радило се до последњег тренутка. Фризуре на дамама биле су беспрекорне. На забавама и дочеку Нове године највише су се играла кола и „окретне игре“. За игру су била најпопуларнија кола: Краљевчанка, Трговачко коло, Занатско коло, Врањанка, Кукуњеш, Звонце, Краљево коло, Моравац, Жикино коло. Од окретних игара највише су се играли танго, енглиш валцер, слофокс, румба, палеглај и валцер.

Прве позоришне представе Краљевачке кафане су отвориле врата и за друге облике забавног и културног живота, као што су биоскопске представе и позоришне приредбе. Између два светска рата у Краљеву није било позоришне сале, па су се позоришне приредбе и представе одржавале у хотелима и већим кафанама. У хотелу „Југославија“ често је гостовало „Животићево путујуће позориште“ из Беорада, које је играло Нушићеве комедије. У овом хотелу публику су често забављали Жанка Стокић и Добрица Милутиновић, веома популарни глумци из Београдског позоришта. Позоришне представе приређивале су, уз помоћ својих наставника, и школе. Тако је у новинама „Краљевски гласник“ објављено 1933. године, да Заједница дома и школе у Краљеву приређује своје прво посело на коме се игра „Покондирена тиква“ од Ст.

Поповића, у режији г. Ива Грабовца, суплента.

Прве биоскопске представе Биоскопске представе прво су почеле да се приказују у краљевачким хотелима и кафанама. У Краљеву се у јесен 1912. године пронела вест да је Стево Кнежевић звао неког „биоскобџију“ да у хотелу „Париз“ прикаже неки филм. Чак се појавило неколико плаката исписаних руком који су позивали публику да дође на представу и види биоскоп - чудо невиђено у Краљеву.Сала хотела „Париз“ била је премала да прими све радознале. У углу хотелског ресторана, „под небом“ постављена је апаратура која се ручно покретала. „Биоскобџија“ би пре пуштања филма објаснио публици шта ће видети на платну. Филм је био без тона. Када се угасило светло у сали је настао тајац. Прве слике на платну изазивале су смех и страх код публике у првим редовима када се на платну приказивало кретање воза или аутомобила. За време окупације Краљева 1915. године у хотелу „Париз“је настављено приказивање филмова за аустријску војску, уз електричну расвету и електрични погон кинопројектора. Након завршетка рата, по��ед хотела „Париз“ путујуће „биоскобџије“ су све чешће приказивали филмске представе и у другим краљевачким кафанама: „Плуг“ , „Јеленац“, „Кнежевића кафана“, хотел „Империјал“, „Гранд хотел Студеница“. Публика је седела за столовима, служена кафом, пићем, разним мезетлуцима и гледала филм. За време сваке представе тихо је свирала циганска музика, пошто су филмови били без тона и називали су се „неми филмови“. Филмске представе биле су подељене на чинове. Између чинова, док се мењао котур са филмском траком, била је пауза у којој су келнери користили прилику да послуже госте. У хотелима „Им-

перијал“ и „Студеница“, од 1939. године, за време приказивања немог филма уз циганску мизику Воја Петровић „Рамона“ певао је шлагере.

Први стални биоскоп у Краљеву сазидао је Стаменко Јоксимовић, власник хотела „Студеница“, у дворишту хотела, на месту велике кафанске штале и дао му назив „Ибар“. Биоскопска сала била је пространа, са већим бројем седишта него што је могло да се смести у било којој кафани или хотелу. Уврх сале, насупрот биоскопском платну, биле су уређене ложе са по 4 седишта обложене плишаним платном. Биоскоп је Стаменко издао неким руским емигрантима. Због меничних дугова, Стаменко је продао хотел „Студеница“ Милораду Таировићу. Милорад је преуредио биоскоп, „дотерао салу“ и дао му име „Уранија“. Милорад је издао у закуп Рудију Прохаски, кинооператеру који је већ био афирмисан кинооператер. За време бомбардовања 1944. године биоскоп „Уранија“ је срушен. Пред други светски рат изграђена је још једна биоскопска сала у хотелу „Југославија“. После рата, биоскоп у сали хотела „Југославија“ је наставио да ради под новим именом „Сутјеска“, а пословање су водили Руди и његова супруга Мара. У њему су радили Руди Прохаска као кинооператер, Мара на продаји карата, а Михајло Петровић -Ојла је на улазним вратима биоскопске сале прегледао и цепао улазнице.


11

1. април 2011.

Из Полицијске управе Краљево Све више пожара у околини Краљева

ПОЖАР ОДНЕО ПОЛА МИЛИОНА ДИНАРА Најчешћи узрок пожара неисправне електричне инсталације У селу Обрва код Краљева изгорела је кућа, власништво Бранислава Селенића. До пожара је највероватније дошло услед кратког споја на разводу електричне инсталације. У приземној кући старије градње, изгорела је кровна конструкција, комплетни инвентар домаћинства и око 50 кубика дрвених даски. Пожар су одмах локализовали и за око сат и по у потпуности угасили припадници Ватрогасно-спасилачке чете Одељења за ванредне ситуације у Краљеву, а увиђај извршили припадници Полицијске управе и Одељења за ванредне ситуа-

ције у Краљеву. У пожару није било повређених, а причињена

материјална штета процењује се на око пола милиона динара.

У Рсавцима код Врњачке Бање

УГУШИО СЕ У ПОЖАРУ

У Рсавцима код Врњачке Бање живот је услед гушења угљен-моноксидом изгубио деведесетогодишњи Драгослав

Станисављевић. Након дојаве о избијању пожара, на место догађаја изашла је екипа Ватрогасно-спасилач-

ког одељења из Врњачке Бање и за неколико минута локализовала пожар који је у потпуности угашен после сат времена. Екипа Хитне помоћи из Врњачке Бање покушала је реанимацију повређеног Станисављевића који није давао знаке живота. Увиђај су извршили припадници Полицијске станице у Врњачкој Бањи и Одељења за ванредне ситуације у Краљеву, а верује се да је до пожара дошло услед неисправне инсталације на разводној кутији. Процењује се да је у пожару причињена материјална штета од око 70 хиљада динара.

ЗНАЧАЈАН РАСТ КРИМИНАЛИТЕТА Криминалитет је у великој експанзији у односу на друге активности које угрожавају живот грађана Краљева. Статистички преглед стања јавне безбедности на територији града за претходну недељу показује да је број кривичних дела у овој области порастао готово три пута. Од укупно 37 заведених кривичних дела, шест се сврставају у област привредног, а чак 31 у област општег криминала. Инспектори криминалистичке полиције успели су да открију тринаест извршилаца ових кривичних дела, док је њих 24 и даље непознато, али се улажу максимални напори да се и они што пре открију. Четири туче и два друга прекршаја, као повод за нарушавање јавног реда и мира, представљају готово стандардан број. Ни стање у области безбедности саобраћаја не показује

знаке битнијег смиривања. Припадници саобраћајне полиције регистровали су девет саобраћајних незгода са повређеним лицима и пет само са материјалном штетом. Лакше је повређено седам особа, а штета је премашила пола милиона динара. Стање у овој области додатно отежава 350 прекршаја. У области заштите од пожара регистровано је шест пожара, у којима је причињена материјална штета од 120 хиљада динара. Т.Р.

ПОГИНУЛА ДВА РАДНИКА Два грађевинска радника изгубила су живот приликом пада новоизграђене полоче, у близини кванташке пијаце у Новом Пазару. У време несреће још четири радника су била у објекту, али су успели да избегну повреде. На лице места прва је стигла

екипа Хитне службе која је извукла тела радника. Лекари су одмах констатовали смрт једног радника, а други је давао знаке живота, али је након два часа издахнуо на одељењу Интензивне неге у Здравственом центру. ФоНет

НАСТРАДАО ТРАКТОРИСТА

Акција „Школа без насиља и дроге“

ПРОДАВАЛИ ДРОГУ У БЛИЗИНИ ШКОЛЕ Настављајући акцију "Школа без насиља и дроге" припадници краљевачке криминалистичке полиције открили су три особе из Краљева које су се бавиле купопродајом опојних дрога. У Краљеву, у Доситејевој улици у близини Основне школе

"Димитрије Туцовић", полицијски службеници су код Жељка Вељовића (1981) пронашли седам пакетића са 5 грама марихуане. Сумња се да је Вељовић куповао марихуану од Данијела Заића (1987), а овај од Бојана Николића (1986), након чега је Заић дрогу препакивао и

продавао. Од Заића је одузета кеса са 11 грама марихуане а против све тројице су поднете кривичне пријаве. Николић је лишен слободе а после задржавања од 48 часова уз кривичну пријаву приведен истражном судији Вишег суда у Краљеву.

У селу Гокчаница код Краљева, у ноћи између 28. и 29. марта живот је у саобраћајној несрећи изгубио 44-годишњи мештанин Жикица Крсмановић. Управљајући трактором марке ИМТ краљевачке регистрације, на локалном путу у Борову, Крсмановић је изгубио

контролу и слетео са пута, са висине од око 12 метара, у Боровску реку. Од задобијених повреда преминуо је на лицу места. Увиђај су извршили припадници Саобраћајне полицијске испоставе Полицијске управе Краљево. Т.Р.


12

1. април 2011.

Стари занат постао породични посао

СА МЕТЛАМА У ЕВРОПУ Метле са периферије Рибнице нашле пут и до словеначког тржишта. - Од старог заната, без помоћи државе, настала породична фирма која запошљава неколико радника Станоје Зечевић је пре двадесет година, стицајем околности, одлучио да се бави породичном традицијом – производњом метли. Решен да се озбиљно бави овим послом, од скромног простора, направио је производни погон у коме и данас настају метле од сирка различитих димензија и облика. - Руководио сам се девизом да нешто мора да се ради, да је производња боља од трговине и свих других послова, ма какви да су - каже Станоје. - Јесте теже, јер морају да се испуне четири циклуса, како би настао овакав производ. Треба много рада, али сам сматрао да је исплативије и боље бавити се производњом – додаје он. Данас је „Зечевић“ породична фирма, у којој је, сем супруге, сина и снаје, запослено још неколико радника. Метле разних величина и намена из радионице на ободу насеља Рибница, нашле су свој пут до тржишта Словеније и Црне Горе и има их по целој Србији. Иако се Европа окреће еколошким производима, те ће, оцењује наш саговорник, оваква метла увек имати предност над пластичном, у Србији није било слуха да се њему, као

ни низу других власника малих породичних фирми, помогне. - Ми смо тражили један кредит, а они су одмах тражили хипотеку на нашу кућу, па смо од тога одустали. Ниједан динар држава није уложила, нити нам помогла да развијемо посао и запослимо још људи, проширимо производњу, набавимо нове машине. Све смо постигли сами, сопственим средствима - прича Станоје. - Времена су тешка, тешко иде са наплатом, али боримо се како знамо и умемо, пливамо некако. И поред свих чуда модерне технологије, које помажу савременим домаћицама, метла од сирка опстаје и остаје незаменљива. И, као да држи своје чедо у руци, Станоје објашњава да овакву метлу не треба парити, јер је већ технолошки обрађена. Да је добра и квалитетна знаћете по њеној дебљини. Ако желите да вам дуже траје, треба је прислањати на зид дршком надоле, да се не би од своје тежине искривила. После ових практичних савета, остаје само да се прихватимо метле и подсетимо како су то радиле наше баке. Е.Т.

Невоље краљевачких фотографа

БЕЗ ПОСЛА ЗБОГ ПОЛИЦИЈЕ

- Откако су у Полицијским управама почели да фотографишу грађане за издавање личних докумената и путних исправа, знатно смањен приход фотографа у Србији. – Удружења фотографа траже стриктну примену Закона о личним картама и измену Правилника о путним исправама Захтевима фотографа из великог броја градова Србије придружили су се и Краљевчани. Указали су на непоштовање Закона о личним картама због чињенице да радници Полицијске управе у Краљеву, фотографишући за документа, доводе у питање материјални положај фотографа. Фотографи траже од Владе Републике Србије и Министарства унутрашњих послова поштовање члана 6, став 2 Закона о личним картама из 2006. године, који каже да „лице коме се први пут издаје лична карта, уз захтев за њено издавање, прилаже фотографију прописане величине која верно приказује његов лик“. Поред овога траже и измену појединих чланова Закона о путним исправама из 2007. и Правилника о путним исправама из 2008. године са предлогом да уместо одредбе „уз захтев се може приложити и фотографија“ треба да стоји „уз захтев обавезно приложити фотографију“. Интересе краљевачких фотографа, због непостојања удружења, у Привредној комори заступа Звонко Станојевић, који тврди да „постоји пропис који се не поштује јер у овој држави ради како ко хоће“. За разлику од већине градова у којима се овај правилник поштује, у Краљеву то не постоји. - Постоји пропис који се не поштује и у овој држави ради како ко хоће. Жалили смо се Полицијској управи Краљево и онда су нам дозволили да можемо да радимо – каже он и наводи да је то трајало врло кратко, до тренутка када је на место на коме се одлучивало дошла друга особа и увела старо правило.

Звонко Станојевић На састанку у Привредној комори на који су позвани фотографи са територије Рашког округа и представници коморе, још једном је затражено поштовање прописа и враћање права која прописује закон. - Сви смо ми уложили велике паре, свака радња има највише четири запослена радника који су уредно пријављени, а фотографисање за лична документа битно утиче на приходе. Послали смо допис и ресорном министарству, али нисмо добили одговор. Крагујевачки фотографи, којима је ово право враћено, чекали су на одговор министарства пуних пет месеци. Захтеве фотографа Рашког округа подржао је и представник Привредне коморе. У Правилнику на који се позивају фотографи пише да по захтеву грађана може да се прихвати фотографија коју он донесе, али да то у Полицијској управи не поштују. - Прихватају само фотографије мале деце коју тамо не могу да фотографишу јер не могу да седе мирно – каже Станојевић и наглашава да би се прихватањем захтева фотографа смањили редови пред

шалтерима, а на личним документима и путним исправама би биле квалитетније фотографије. - Имамо доказ да су фотографије катастрофалне. Особи се не виде очи, поглед је спуштен на доле, не гледа право. Наше су фотографије сто посто боље. Тамо сликају фотоапаратима који коштају пар хиљада динара, а ми имамо апарате пет стотина евра па на горе. Имамо скупе машине и скуп програм за израду фотографија да би задовољили све критеријуме. Фотографија коју ми направимо може нормално да се скенира и преведе у дигитални облик, што се ради у свим земљама Европе и у свету. Било где у свету може да се за документе однесе квалитетна фотографија. Тамо се слика само сиротиња – каже Станојевић. Прошлог петка је у Ужицу одржан састанак представника фотографа са територије целе западне Србије на који су позвани представници полицијских управа, где су још једном поновљени њихови захтеви. - Често се прича да треба неко да се запосли, јер у Србији има све мање радних места. Ја имам четири радника. Сутра ако нам не врате ово, ја два морам да отпустим, јер од фотокопирања не могу да живим. Држава покушава да што више радника запосли, а како ја да запослим радника ако ми је неко одузео посао. Шта ће ми радник, да ми чисти ципеле – каже Станојевић. Фотографи тврде да држава не само што њих доводи на руб пропасти, него и годишње губи око 150 милиона динара ПДВ-а које остварује од фотографских радњи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


13

1. април 2011.

Од данас скупља струја

РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА ПОТРОШЊЕ Попустом за угрожене категорије становништва подстиче се рационална потрошња електричне енергије, и награђују редовне платише. - Новом ценом надокнађен губитак због инфлације Око милион и по домаћинстава у Србији, према проценама ЕПС-а, биће изузето од априлског поскупљења струје. Према одлуци Управног одбора Електропривреде Србије, део потрошача из категорије домаћинстава имаће право на попуст од 11,89 одсто. На овај попуст право имају домаћинства која троше до 350 киловат сати месечно, немају дуговања за утрошену електричну енергију и која обавезе измирују до рока плаћања који је назначен

на рачуну. На подручју “Електросрбије“ Краљево право на овакав попуст моћи ће да оствари око 18 хиљада купаца, односно једна трећина. Из ове групе купаца изузете су куће за одмор и купци који немају потрошњу. Да би потрошачи остварили право на овај попуст, није потребно да долазе у Дистрибуцију, јер ће попусти бити аутоматски обрачунавани на основу података о измиривању обавеза, потрошњи и социјал-

Реконструкција млечне пијаце у Краљеву

ЗА ВИТРИНЕ НЕМА ПАРА

ном статусу. Уз нов попуст, потрошачи ће моћи да остваре и право на старе попусте – попуст од 5 одсто за плаћање у року, као и попуст од 35 одсто за социјално угрожене категорије домаћинстава. У „Електросрбији“ Краљево кажу да попуст од 5 одсто за плаћање до 15. у месецу остварује око 17 хиљада потрошача из категорије домаћинстава. То практично значи да ће потрошачи који редовно плаћају струју, уз нов попуст, на нову цену имати укупан попуст од 16,89 одсто. Највеће попусте имаће социјално угрожене категорије домаћинстава. То су купци који су корисници материјалног обезбеђења и породице које се налазе у посебној социјалној потреби. Потрошачи из ових категорија попусте остварују на бази списка центра за Социјални рад. У ЕПС-у су израчунали да ће њихови рачуни практично бити умањени од 40 до 45 одсто.

У сваком случају, да би купац који троши до 350 киловат сати већ у априлу могао да користи нов попуст од 11,89 одсто потребно је да дуг за струју исказан на мартовском рачуну, који му стиже у априлу, у потпуности измири до датума који је на рачуну означен као рок доспећа. Тако ће стећи право да му већ априлски рачун који стиже у мају буде умањен за више од 16 одсто. Попусти које на годишњем нивоу одобрава ЕПС достиже 4 милијарде динара, односно око 40 милиона евра. То је једноме-

сечна потрошња за трећину Србије тј. вредност електричне енергије коју у једном месецу за 800 хиљада купаца испоручи „Електросрбија“ Краљево. У ЕПС-у очекују да ће нови попусти подстаћи рационалну потрошњу струје. Новом ценом струје надокнађен је губитак вредности киловат сата због инфлације у последњих годину дана. Последња корекција цене струје била је 1. марта 2010. године. Од тада до данас инфлација је била око 12 одсто. Киловат сат за домаћинства скупљи је за 13,5 одсто. Е.Т.

Сајам запошљавања Прва фаза реконструкције дотрајале и донедавно неугледне млечне пијаце на краљевачкој Главној пијаци завршена је ових дана, али да би Краљевчани свој надалеко чувени кајмак и сир и друге млечне производе могли да купују у модерно опремљеном објекту, недостаје још петнаестак милиона динара за набавку расхладних витрина и клима уређаја. Према пројекту, укупна вредност реконструкције млеч не пијаце износи 25 милиона динара. У првој фази урађени су радови на термоизолацији објекта, водоинсталатерски, керамички и електро-инсталатерски радови и комплетна замена алуминијумске столарије, за шта је потрошено нешто више од десет милиона динара. Остатак новца за завршетак реконструкције, односно 15

милиона динара, ЈКП „Пијаца“ ће, уздајући се и у помоћ Министарства пољопривреде, покушати да обезбеди на конкурсу за бесповратна средства из приступних фондова Европске уније. - За завршетак реконструкције тренутно нема пара, зато размишљамо чак и да подигнемо кредит, како би Краљевчани, уместо на улици и тротоарима, млечне производе убудуће куповали у објекту по свим европским стандардима. У тој другој фази планирана је набавка савремене опреме - 47 расхладних витрина за млеко, млечне производе, пилиће и сухомеснате производе и 23 витрине за продају јаја и других прехрамбених артикала - каже Зоран Јовановић, директор ЈП “Пијаца” у Краљеву. Г. Ћировић

ВИШЕ КАНДИДАТА ЗА ЈЕДНО РАДНО МЕСТО У оквиру једнодневног Сајма запошљавања у Краљеву, у организацији филијале Националне службе за запошљавање (НСЗ), 55 послодаваца са подручја Врњачке Бање и Краљева понудило је више од 200 радних места, а само током прва два сата пријаве је предало око 600 кандидата. Према подацима филијале Националне службе за запошљавање, највише су тражени квалификовани радници металске и машинске струке и комерцијалисти. Ове године на Сајам запошљавања, који је свечано отворио председник Синдиката НСЗ Раде Васиљевић, после више година вратили су се и краљевачки „Магнохром“ и „Фабрика вагона“, а појавиле су се и три

фирме за запошљавање особа са инвалидитетом. Према речима директора за финансије Националне службе за запошљавање Снежане Мирковић, планирано је да ове године у Србији буде запослено око 8.000 особа са инвалидитетом, за шта је издвојено око 800 милиона динара, што је највише до сада. Она је додала да је од укупних средстава НСЗ од око 40 милијарди динара, чак петина планирана за активне програме запошљавања и изразила очекивање да ће на стотинак сајмова запошљавања, колико ће их ове године бити организовано у Србији, најмање 10.000 људи наћи посао. У оквиру сајма, предузећима и приправницима из ово-

годишњих програма „Стручна пракса“ и „Прва шанса“ уручене су дипломе. Највећи број оних који на сајму траже своју шансу су млађи од 30 година, али има и оних, попут грађевинског техничара Ђорђа Јовановића из Косовске Митровице, који посао траже после 28 година стажа. Градоначелник Краљева Љубиша Симовић и председник општине Врњачка Бања Зоран Сеизовић рекли су да би било најбоље да овакве манифестације убудуће имају што мањи број посетилаца и истакли да локалне самоуправе издвајањем буџетских средстава такође активно учествују у програмима запошљавања. ФоНет


14

1. април 2011.

Пет месеци после земљотреса

УГРОЖЕНИ НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ

Потписивањем уговора са Градском управом и уручењем кључева нових станова двема породицама, компанија „Бритиш Америкен Тобако“ („British American Tobacco“) показала друштвену одговорност Компанија „Бритиш Америкен Тобако“, у жељи да помогне најугроженијим породицама у Краљеву, које су у разорном земљотресу остале без крова над главом, донирала је два стана која се налазе у ширем центру града, укупне површине 120 м2, чија је вредност око 80 000 ЕУР. На пројекту реновирања и опремања станова учествовала је и свој допринос дала Скупштина града Краљева. Тим поводом Расим Љајић, министар рада и социјалне политике и Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, свечано су уручили кључеве породицама Максимовић и Рудинац. Свечаност је почела потписивањем уговора у свечаној сали Скупштине града Краљева између Срђана Лазовића, директора корпоративних и регулаторних послова компаније „Бритиш Америкен Тобако“ и Љубише Симовића, градоначелника Краљева. - „Бритиш Америкен Тобако“, као одговорна дуванска компанија, доделом ових станова пружила је руку помоћи онима којима је та помоћ најпотребнија. Као компанија која се, од самог доласка у Србију, залагала за сарадњу и пријатељски однос са заједницом у којој живи и послује, овим чином смо желели да покажемо да се наши приоритети нису променили и да то представља наше трајно опредељење. Такође желим да захвалим Скупштини града Краљева, која нам је помогла у намери да станови које донирамо изгледају најбоље могуће за породице које ће у њима живети - изјавио је Срђан Лазовић. Градоначелник Краљева Љубиша Симовић је наглашавајући непроцењив значај овакве врсте сарадње истакао да је „ово тежак тренутак за све нас, али и показатељ да нисмо заборављени ни пет месеци након земљотреса“. - Изузетно сам срећан што је

светски реномирана компанија“ Америкен Тобако“ препознала потребу за реаговањем и одговорила на наш апел за помоћ – рекао је он. Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије је изразио задовољство због друштвено одговорне иницијативе и разумевања великих компанија и државне управе. - „Бритиш Америкен Тобако“ је од свог доласка у Србију био перјаница друштвено одговорног понашања и драго ми је да, и након низа година, наставља у истом смеру - изјавио је Милош Бугарин. „Бритиш Америкен Тобако“ познат је по свом дугогодишњем ангажовању на пољу друштвено одговорног улагања и развоја локалне заједнице, те је прва компанија која је покренула социјално-друштвени дијалог са Владом и локалним структурама

у Србији, још 2004. године. Компанија послује у Србији већ петнаест година и, у складу са

својим корпоративним вредностима, за то време је настојала да буде поуздан партнер и пријатељ

локалној заједници. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Солидарност и потреба друштва да помогне

ДРУШТВЕНА ОДГОВОРНОСТ

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић је уручујући кључеве породицама истакао друштвено одговорно пословање компанија које воде бригу о најугроженијим слојевима становништва. - Друга крупна реч је солидарност и потреба друштва да помогне онима који су у овом тренутку у стању социјалних потреба – рекао је Љајић и нагласио да држава има обавезу да помаже становништву, али то не може увек сама. - Сигурно је да држава не може сама помоћи свима који су најугроженији, иако чинимо огромне напоре да, не само законском регулативом, већ и практичним мерама помогнемо најугроженијим категоријама

становништва у нашој земљи – рекао је он. По његовим речима, Краљево заслужује помоћ Владе и целокупног друштва. Град који је примио преко 20 хиљада избеглих и интерно расељених лица, који има преко 16 хиљада незапослених, више од 1100 прималаца материјалног обезбеђења и без трагедије која га је задесила заслужује оно што држава чини. - Од новембра прошле године до јуче око 670 милиона динара је Влада упутила на име елементарних непогода које су погодиле Краљево за санирање последица земљотреса. Без икакве сумње, та помоћ ће се наставити, не само Краљеву као граду, већ и онима који су

најугроженији на територији општине Краљево – рекао је Љајић. Влада Србије ће наставити да сарађује са компанијама које показују друштвену одговорност. Са председником При-

вредне коморе договорено је да се, поред дела намештаја који је обезбеђен за ове породице, обезбеди и преостали део неопходних средстава и на тај начин подстакну и други да се укључе у овакве и сличне акције.


15

1. април 2011.

Расељени са Косова и Метохије још увек не могу да се врате на своја огњишта

ЗАТВАРАЊЕ КОЛЕКТИВНИХ ЦЕНТАРА? Дванаест година након ратних сукоба, један број расељених са Косова и Метохије живи у колективним центрима

После бомбардовања Савезне Републике Југославије од стране земаља чланица НАТО пакта 1999. године и повлачења војске са Косова и Метохије, на стотине хиљаде грађана напустило је јужну српску покрајину. Ни дванаест година касније, многи од њих нису успели да се врате на своја огњишта. Ретки су они којима је то пошло за руком, а један од њих је Радоица Марушић из Клине. Он је у јуну 1999. године дошао у Краљево са женом и троје деце. Живео је у стану који му је уступио рођак, а тај део живота му је, како тврди, био изузетно тежак. - Пошто ми је у Краљеву било тешко да преживим, одлучио сам да се са супругом вратим у Клину у септембру 2009. године. Повратак је организовао УНХЦР и првих шест месеци сам провео у селу Видење. Некада смо имали стан у Клини, али је та зграда у међувремену срушена и на том месту је изграђена нова. Разговарао сам са владајућим структурама на Косову и Метохији и они су ми обећали да ћу добити кључеве новог стана -прича Радоица Марушић. Он очекује да ће за два месеца моћи да се усели у нов стан у Клини и планира ту да живи. Каже да је живот на Косову и Метохији „подједнако тежак као у Краљеву“. - Ја имам месечна примања од осам и по хиљада динара и са тим новцем тешко бих могао да опстанем сам, а камоли са породицом. Координатор ми је обећао да ћу када се уселим у стан добити и повратничку помоћ. Пошто имам и хектар земље у близини Клине, имам намеру да се бавим пољопривредом, како бих се снашао да преживим каже Марушић. Он није имао проблема са комшијама на Косову и Метохији и за сада му безбедност није била угрожена. - Што се тиче безбедности, за време које сам провео на Косову и Метохији било је све у реду. Нико нас није напао, нико нас није прогањао нити увредио. Тамо имам намеру да останем да живим. Што не бих остао? Тамо

ми се родио деда, отац и ја сам тамо рођен. Тамо су сахрањени, тамо ћу и ја да умрем. Потпуно другачија ситуација била је са Милом Вулетићем из Истока који је покушао да се врати у своју кућу. До данашњег дана није успео у својој намери и још увек живи у Краљеву. - Покушали смо да се вратимо. Једна страна хуманитарна организација нам је обновила кућу, која је била срушена после ратних збивања. Међутим, када сам се вратио, нападнут сам седам пута. Псовали су ми мајку четничку и поручили да за Србе тамо нема места. Нисам могао да останем. Кућу су ми запалили, све је изгорело до темеља. Био сам и четири пута на суду и ту су ме исто толико пута напали. Преко тридесет људи ме је напало, па је ЕУЛЕКС морао да стане у моју одбрану. Њихов суд не може да ми да никакве гаранције, тако да ми је тамо живот угрожен. Тамо одакле сам није безбедно за Србе. Мог комшију су пребили на мртво име. Нема безбедног живота када иза нас не стоји држава. Ту опстанка нема. После овог рата ту не могу живети два народа. Ја сам свакога дана био нападнут и престао сам да идем на Косово и Метохију каже Мило Вулетић. Мило Вулетић сада живи са својом породицом у стану који су добили на коришћење на период од три године. Са пензијом од дванаест хиљада динара тешко саставља крај са крајем. Жена му је без посла, а син има месечна примања од осам и по хиљада динара. Пре тога живели су десет година у колективном смештају. Тог периода нерадо се сећа. - Био је то веома тежак живот у колективном смештају. То не бих никоме пожелео, а ја сам десет година издржао. Два сина су ми умрла од нечистоће, јер нису сви људи једнаки. То је била робија. За мене то није био колективни смештај него логор прича Мило Вулетић. На основу званичних података, на подручју Краљева налази се 20 530 расељених са Косова и Метохије. Они су пре-

Колективни центар у Матарушкој Бањи тежно смештени или у сопственим кућама или у изнајмљеним становима. Међутим, један број још увек се налази у колективном смештају. Некада је у Матарушкој Бањи у колективном центру било преко 300 особа. Тај број је сада смањен на 86. - Упорно тражимо решења и за њих, која ће људима омогућити далеко боље услове живота него што је то сада случај. Мислим да смо и у овом периоду уз велике напоре и помоћ међународних организација, града и Комесаријата за избеглице Републике Србије успели да проблеме, колико је објективно било могуће, решимо на прави начин. Сва лица која су напустила колективни смештај имала су алтернативна решења. Нису то решења која могу дуготрајно обезбедити један мирнији живот, али су тренутно омогућила боље услове живота. Мислим да није било случаја да је неко напустио колективни центар, а да му није понуђено неко алтернативно решење - каже Слободан Станишић, по-

вереник за избеглице за град Краљево. Станишић тврди да се за расељена лица која су још увек у колективном смештају тражи одговарајуће решење, али да није лако решити ово питање. - Посебан проблем сада је што су у колективним центрима остале претежно старије особе, које због својих навика и због ситуације у којој се налазе њихове породице немају много избора. Они не желе да буду смештени где је то могуће, у герантолошке установе, што је у овом тренутку једино решење. Њихове породице, такође, живе у лошим условима, тако да и тај начин

трајног решења њихових проблема није могућ - каже Станишић. Намера је да се пронађе решење за све и да колективни центри у току следеће године буду затворени. У комесаријат за избегла и расељена лица свакодневно долазе људи у намери да добију помоћ у решавању суштинских животних проблема. Многи би желели да се врате на Косово и Метохију, али за сада не постоје безбедносни услови. Са друге стране, наруку им не иде ни тешка економска ситуација у Србији. Б.Ј. Фото: М. Радовановић


16

1. ап

Од јесени ове године

ЦАРИНСКА ИСПОСТАВА У ТРСТЕНИКУ - Одлука општине Трстеник да преузме пропало Трговинско предузеће „Западна Морава“ у реструктуирању, на простору од 8 хектара и да ту изгради Индустријску зону показала се исправном. Уз минимална улагања и реконструкцију пословног простора, на овој локацији биће од јесени Царинска испостава. Ово је потврдио приликом обиласка поменуте локације државни секретар у Министарству финансија Републике Србије Миодраг Ђидић. На истом месту био је и председник општине Трстеник Стеван Ђаковић са сарадницима, очито задовољан што више, како нам је рекао, привредници трстеничке општине неће морати робу да царине у

Крушевцу, него овде у Трстенику. Ђаковић се захвалио Министарству и државном секретару Ђидићу што су препознали потребе трстеничких привредних фирми, а пре свега „Прве петолетке“, за скраћењем времена и трошкова приликом царињења. Председник општине Трстеник Стеван Ђаковић је напоменуо да је извоз присутан у износу од 9.000.000 евра, а када буде завршен планирани посао, у Царинској испостави ће се дневно царинити и по 10 камиона различите робе за тржишта. Радује и податак да ће посао наћи и већи број младих радника са подручја трстеничке општине, истакао је на крају Ђаковић. Драган Ивановић

Глобални договор УН у Србији

ОСЛАБИЛА МЕДИЈСКА ПАЖЊА ПРЕМА КРАЉЕВУ Састанак са националним медијима у Србији треба да усмери њихову пажњу према Краљеву Глобални договор Уједињених нација у Србији је иницијатива која окупља друштвено одговорне компаније са жељом да учине нешто више за друштво у којем послују. У том смислу, крајем прошле године основана је Радна група за помоћ у ванредним ситуацијама, која је фокусирана на подршку у санирању последица земљотреса у Краљеву. У комуникацији са Штабом за ванредне ситуације Глобални договор покушава да пронађе модалитете да на адекватан начин помогне угроженом становништву. Циљ је да се идентификују потребе града, у ком смеру се креће и докле је стигла санација оштећених објеката и покуша да се, у складу са могућностима, помогне. Зато је за данас заказан састанак у Београду, због сазнања да је медијска пажња у Србији ослабила када је Краљево у питању, иако граду треба континуирана помоћ.

Позивом упућеним националним медијима Глобални договор покушава да усмери више пажње према Краљеву, а од представника града се очекује да медије известе о томе шта је до сада постигнуто. - Оно што као бизнис удружење можемо да урадимо јесте да се пословна клима у Краљеву што више поправи. То значи да ће за Краљево бити добро ако се неки људи овде додатно запосле. Компаније које су погођене земљотресом морају да се обнове и њима треба да се помогне, што ће бити стратешки правац деловања Глобалног договора. Покушавамо да саберемо информације о иницијативама које покрећу Краљевчани по Србији, како би могли да их систематизујемо и заједнички упутимо помоћ и постигнемо веће резултате – истакао је Дарко Савић, председавајући Радне групе за помоћ у ванредним ситуацијама Глобалног договора Уједињених нација у Србији. Т.Р.

Основна школа са тринаест ученика

РАСАДНИК ПРИЗНАТИХ ЛИЧНОСТИ Због малог броја ученика претила опасност од затварања основне школе у Буковици. – Тринаест ученика у четири разреда Село Буковица је једно од развијенијих села на територији града Краљева. Има око пет стотина становника, a удаљено je само петнаестак километара од града. Од давнина je познато по производњи воћа, чувеној препеченици „Буковичанка“, a однедавно и по манифестацији „Дан грејане ракије“. Старији мештани памте и надалеко познате игранке у овом крају и традицију да се локални момци жене углавном девојкама из свог села. У селу постоји скоро све што је потребно за нормалан живот – асфалтни пут, четворогодишња основна школа, продавнице, неколико кафана, задружни дом... Недавно је отворен и ватрогасни дом, што је омогућило да неколико мештана положе стручни испит и добију сертификат за обављање послова ватрогасца. Много тога има, али много и недостаје. Селу је неопходна амбуланта, црква, земљорадничка задруга... А како по старом неписаном правилу сви посао траже у граду, све је мање домаћинстава која се одлучују за живот на селу и класичну пољопривредну производњу. Четворогодишња основна школа је огранак ОШ „Петар Николић“ Самаила. Има само 13 ученика. Настава се одвија у две учионице, довољно велике да приме и по 30 ученика. Нажалост, у једној je само неколико клупа збијених једна уз другу, што ближе пећи. Први и трећи разред заједно, са осморо ученика. Наставу истовремено за оба разреда држи учитељица Магдалена Богојевић. Готово иста слика и у суседној учионици. Други и четврти разред заједно, само њих петоро и учитељица Светлана Лекић. Тек однедавно, откада је нулти разред обавезан вид основног образовања, опремљена је посебна учионица, највише уз помоћ родитеља. У групи je само петоро предшколаца, a наставу води Јасмина Димитријевић. Због овако малог броја уче-

ника, постојала је опасност да школа у Буковици буде затворена. У том случају би деца била принуђена да путују више од пет километара у jeдном смеру до матичне школe у Самаилима. Захваљујући великој упорности родитеља и разумевању Министарства просвете, школа у Буковици и даље ради. Највећа нада да ће школско звоно и даље оглашавати почетак и крај наставе је и чињеница да ће ове школске године у нулти разред кренути

десет предшколаца. Судећи по броју новорођене деце у Буковици, наредних година број ученика ће се повећавати, што представља велику наду не само за опстанак школе, већ и читавог села. Школа у Буковици, изнедрила је веома познате и признате личности као што су проф. Милољупка – Мирче Сталетић, др Јасмина Трифуновић, офтамолог, др Данијела Ђоковић, специјалиста опште медицине, проф. Исидор Јевтовић, проф. Мира Лазовић, Радослав Јевтовић, инж. електротехнике и многи други. Остаје неизбежно питање да ли учитељи посвећују много више пажње и бриге овако малом броју ђака или је ово поднебље само по себи „криво“ за ове паметне и образоване људе? Роса Лазовић

ФОТОГРАФИ


17

прил 2011.

Средњовековна тврђава „Јеринин град“

НЕПОЗНАТА ШИРОЈ ЈАВНОСТИ

- Први археолошки радови изведени прошле године, када су пронађени различити предмети. Урађен и прецизан геодетски план основе Средњовековна тврђава „Јеринин град“, иако уцртана у географској карти, мало је позната широј јавности. Налази се на половини магистралног пута Крушевац-Краљево, на гребену изнад реке Западна Морава у катастарској општини Грабовац у трстеничкој општини. О овом средњовековном здању одавно брине Удружење које носи и име тврђаве, његови чланови су волонтери, прикупљају историјске и фолклорне податке и кроз организоване акције уређују целокупан терен и прилаз тврђави. Лобирају са Институцијама система, успешно сарађују са Заводом за заштиту споменика, Локалном самоуправом, са Општинском туристичком организацијом, са Музејем и другима. - “Јеринин град“ лежи на површини од једног хектара, према њему воде три запуштена пута у дужини од 500 метара. Тврђава је 1950. године проглашена за не-

покретно културно добро на основу донетог решења. Нико осим нас ��е није интересовао да све ово приближи јавности, да се простор уреди и да буде мета домаћих и иностраних туриста. И даље имамо неразумевања по овом питању и озбиљно размишљамо да дигнемо руке од свега.

ИЈА НЕДЕЉЕ

Фото: ФоНет

Трачак наде нам је дала Међународна српска организација „Рас“ из Вашингтона, која нам је донирала средства за штампање публикације која ће носити назив „Заборављена капија Шумадије“, да бисмо у више циљева доказали постојање и тадашњи живот у овом средњовековном граду на основу прикупљених података каже тим поводом председник Удружења „Јеринин град“ Александар Кандић, напоменувши да до прошле године на поменутој локацији нису вршена археолошка испитивања. Сада су пронађени различити предмети и нови зидови тврђаве. Старији путописци попут Коница и Ивана Здравковића везују овај град, односно тврђаву, за римски период. Међутим, данас преовлађује мишљење да је у питању рано Византијско утврђено насеље из периода Јустинијанове обнове. - У прошлогодишњем археолошком истраживању, којег је предводила археолог Маја Марић, са Јеленом Живановић и Александром Матовићем, пронађени су три зида изнад каменолома, делови керамике, потковице, ексери, алке, различите врсте бодежа. Пронађен је и улаз са уцртаним крстом на прагу и трагови дрвене конструкције. Први пут је урађен и прецизан геодетски план основе. Много више детаља знаће се када се буду анализирали резултати истраживања – каже Александар Кандић. Драган Ивановић

Фолклорни ансамбл „Карановац“

ЈАВНИ ЧАС Повећано интересовање младих за неговање фолклора довело је до формирања Фолклорног ансамбла „Карановац“ септембра прошле године. Од тада до данас скоро две стотине деце основношколског узраста из Рибнице и са Берановца два пута недељно марљиво ради на савладавању првих фолклорних корака. Сврстани у шест група од по тридесет до четрдесет играча, у просторијама Културног центра већ су стекли довољно знања да се на јавном часу представе прво родитељима и друговима. Четири новоуписане групе, које никада нису наступале, са три кореографије из Шумадије, Груже и околине Рашке и једном песмом из Славоније добро су загрејали дланове присутних посетилаца. Они мало старији, са искуством од неколико месеци, већ су наступали на више градских манифестација, а учестовали су и на међународном фестивалу фолклора у Прагу.

Уметнички руководилац и председник Управног одбора „Карановца“ Марко Љубојевић не крије задовољство постигнутим резултатима и указује на врло амбициозне планове за ову годину. Већ за мај најављује велики концерт на коме ће учествовати свих две стотине чланова овог ансамбла. Непосредно после тога, у госте младим Краљевчанима стижу вршњаци из Прилепа, а узвратна посета се очекује почетком јесени. До тада учествоваће и на једном међународном фестивалу у Бугарској и у такмичарском делу манифестације „Златни опанак“ у Ваљеву. Двадесетдвогодишње искуство из аматерског и петогодишње професионалног играчког рада Марко Љубојевић врло предано преноси најмлађим, у чему има велику помоћ, првенствено родитеља, а и локалне самоуправе која финансира један од њихових пројеката. Т.Р. М.Р.

Удружење грађана „Рибнички еколошки парк“

ОЧИСТИМО СРБИЈУ, АЛИ СТВАРНО

Под слоганом „Очистимо Србију, али стварно“ Удружење грађана „Рибнички еколошки парк“ организује данас велику радну акцију на ушћу реке Рибнице у Ибар, на локацији „Рибнички еколошки парк“. Тим поводом председник Удружења „Рибнички еко-

лошки парк“ Радмило Главчић упутио је позив свим грађанима града Краљева, Рибнице, Кованлука, Берановца, Јовца и другим људима добре воље да учествују у уређењу и очувању природе, како би је што боље сачували за генерације које долазе. Т.Р.


18

1. април 2011.

Утисци из Либије (3)

РЕКА ЖИВОТА

Изградња водовода дугог 2000 километара, са цевима пречника пет метара, један од највећих светских пројеката Током повремених боравака у Либији у последњих десет година, Краљевчанин Томислав Симовић, директор београдског „Монтинвеста“ био је у прилици да добро упозна ову земљу. Тридесетогодишњи рад грађевинара овог предузећа наводи на позитивно искуство у пословању са Либијом, које се може оценити као исплативо. На великом броју различитих локација било је упослено много радника из наших крајева, а либијско тржиште је нудило и могућност успостављања нових контаката за наступање на трећим тржиштима. У Либији су присутне многе стране фирме, па су сви сусрети са њиховим представницима изузетно корисни. - Радили смо са Енглезима такозване ситне послове. Посао вредан триста хиљада евра могу да раде три човека, током три месеца, тако да може да остане зарада од 150 хиљада евра. То су били најбољи послови које смо радили преко енглеских фирми, а нешто смо радили преко Италијана – прича Симовић. Када је почео рат прво су своје ствари спаковали Турци и Италијани и напустили Либију. Турци су углавном били на градилиштима у источном делу земље где је и дошло до првих немира. Италијани су, каже он, прилично плашљиви, о чему сведочи Краљевчанин, некадашњи радник Фабрике вагона, запослен у њиховој компанији. Још првих дана немира радници су добили препоруку да напусте градилишта и врате се сваки у своју земљу. Свака нација реагује на посебан начин кад је страх у питању, а амбасаде су својим грађанима давале одређене информације и препоруке на основу којих су њихови руководиоци доносили одговарајуће одлуке. Ситуацију у Либији Симовић оцењује врло замршеном, а даљи развој догађаја диктираће стање на терену. У време док смо разговарали још није била почела војна интервенција међународних снага у Либији. - Ако Гадафи уђе у Бенгази постоје две варијанте. Ако је тачна верзија да иза свега не

стоје Американци, Гадафи може и да опстане. Како је кренуо цео фронт према њему, може у току дана да дође до забране летова и комплетне контроле. Ако би се то догодило, исход би био као и у Ираку. Створио би се фронт као према страном агресору и сви би били заједно. У Ираку постоје две исламске струје, шиити и сунити. У Либији су јединственији. Ако дође страни агресор, сви су против њега јер је национални интерес у првом плану – каже Симовић. Ратна дејства зауставила су све радове, а судбина дугова према извођачима из других земаља под великим је знаком питања и зависиће од коначног исхода догађаја. „Монтинвест“ је, до одласка са ових простора, успео да наплати једва петину својих потраживања. У најтежем положају у Либији били су наши радници запослени у страним компанијама које су се бавиле експлоатацијом нафте. Радилишта су дубоко у пустињи, а највећа опасност им прети, не од ратних збивања, већ од наоружаних банди пљачкаша, чија је појава неминовна у оваквим ситуацијама. Специфичност Либије је и постојање великог броја страних фирми, али не и сразмерног броја радника. Велики број предузећа на овим просторима запошљава једног или два човека који више траже послове него што нешто озбиљно раде. Наши радници су углавном били стационирани у градовима у којима није било опасности од напада наоружаних банди пљачкаша. - Ишао сам у пустињу седамсто километара јужно од Триполија. Брда песка су на неким местима била велика као Столови. Огромне наслаге песка изгледају као снежни сметови. Кроз пустињу је трасиран пут и пруга, а завршени само земљани радови. Велику опасност на либијским путевима представљају камиле које се појављују и када се вози мало брже може да дође до проблема – каже наш саговорник и подсећа на посету једном либијском генералу који потиче из централног дела земље.

- Кад дочекују госта Либијци су веома срдачни и непосредни. Има неколико ствари које се не могу одбити јер представљају увреду за домаћина и то би требало да се зна када се креће у посету. За време ручка у његовој кући он је ухватио руком сарму из велике чиније и пребацио у мој тањир, што се у Либији сматра највећим поштовањем према госту – каже он. У Либији је забрањена употреба алкохола, али су често појединци у ситуацији да кажу да нису добри муслимани и траже да попију виски. Велики је број Либијаца који су завршили европске школе. Познају и прате развој ситуације у свету. Било је и случајева исказивања нетрпељивости која се осетила када су, после познатих мартовских догађаја на Косову и Метохији, запаљене џамије у Београду и Нишу. - Одмах се то осетило. Неки су склони да кажу да смо ми бомбардовали Босну, али генерално, Либија је нама пријатељска земља. Био сам тамо када је Либију први пут посетио Филип Вујановић, председник Црне Горе. Цео Триполи је био излепљен његовим сликама. Ко не зна шта је и колика је Црна Гора, помислио би да долази неко на нивоу председника Кине. Са друге стране, ми нисмо као држава много контактирали са либијским званичницима. Посете су мало интензивиране у последње време, а сарадња је интензивнија по војној линији – наводи Симовић. Како у блиској прошлости ништа није наговештавало немире, било је доста пројеката чија је реализација планирана за будућност. - После одласка Гадафија са власти, у било које време и на било који начин, Либија сигурно неће бити иста. Најгора ствар је

када имаш нешто што је било стегнуто па нагло попустиш, тако да могу ствари да се отму контроли – каже наш саговорник. Ствар која не иде у прилог Гадафију је то што нема скупштину, нема владу. Постоје министарства као ресори, људи које вођа поставља и смењује. Неретко испољава и преку нарав. - Пре две године је у Швајцарској боравио један од његових седам синова и после једног ексцеса био приморан да напусти земљу. Гадафи је сутрадан двадесет пет милијарди долара скинуо са рачуна у Швајцарској и пребацио у неку другу земљу. Пошто смо ми тада радили тамо и увозили неку опрему из Европе, велики проблем нам је била чињеница да чак ниједан шраф нисмо смели да увеземо из Швајцарске. То је важило за све компаније. Од седам Гадафијевих синова, један води војску, други полицију, трећи послове са нафтом, тако да породица држи све у својим рукама – прича Симовић, уз напомену да је тешко предвидети каква ће ситуација у Либији бити по завршетку рата који је почео. Прелазни период у било ком смеру да се ствари кретале, трајаће дуго јер треба култивисати све и натерати их да раде. У Либији, као и свим осталим земљама, постоји слој богатих, средњи слој који је најбројнији и нижи слој који нема неки друштвени статус, али

је смештен и не трпи глад. Бензин је јефтин, а возе се аутомобили свих познатих светских произвођача. У саобраћају је хаос, не поштују се прописи и сви возе максималним брзинама у нереду у коме се добро сналазе. - Оно што је за Гадафија интересантно јесте то да је, поштујући нашу земљу, бившу и садашњу, у најближем окружењу имао 76 људи са ових простора, почевши од кувара, оних који су водили рачуна о његовом телу, смештају, обезбеђењу. Томе још треба додати чувене лепотице из личног обезбеђења. Гадафи се ретко виђао у цивилном оделу, а ношњом либијских племена удварао се племенским старешинама – каже Симовић. У овим временима и племенске вође су подељене, па је тешко говорити колико њих подржава Гадафија. Раније је имао подршку већине њих, а они који су против њега карактеришу се као побуњеници. У време Гадафијеве владавине у Либији је изграђено неколико капиталних објеката. Један до најзначајнијих је свакако водовод којим је довео воду са извора у пустињи, који су удаљени 2000 километара од Триполија, цевима пречника пет метара, да би направио такозвану реку живота. То је можда највећи светски пројекат. И поред свега, највећи број становника Либије ипак је подржавао овог контроверзног лидера. Т. Радовановић


19

1. април 2011.

Краљевачки ликовни уметници последња брига локалне самоуправе

САЛОН ПУН ОБЕЋАЊА

- Од обећаног новца из градске касе за награде лауреатима Новембарског салона до данас нема ништа. - Ликовни уметници сами санирали и штету од земљотреса Због беспарице и неиспуњених обећања локалне самоуправе Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“ из Краљева (УЛУК) још није исплатило награде победницима 10. јубиларног Новембарског ликовног салона који је, због земљотреса, овога пута одржан са задршком од четири месеца - у фебруару. Од локалне самоуправе за првих шест месеци ове године УЛУК је за своје редовне активности добио само 150.000 динара док од, додуше усмено, обећаних 250.000 динара за организацију новембарског салона – награде победницима и друге трошкове одржавања, бар засад нема ништа! - Уз све потешкоће због земљотреса успели смо да организујемо ову значајну манифестацију, уздајући се у обећања локалне самоуправе. До данас, међутим, од тих обећања нема ништа, а све то бацило је огромну љагу на наше Удружење, али се град још више осрамотио – каже Иван

Милуновић, председник УЛУК „Владислав Маржик“ које окупља више од стотину сликара из Краљева и околине. Према Милуновићевим речима, износ од 150.000 динара, колико је УЛУК добио из буџета за првих шест месеци ове године, није довољан ни да се покрију трошкови редовних програмских активности у галерији „Владислав Маржик“, не рачунујући рачуне за струју и друге комуналије. - Штету од земљотреса на нашој галерији сами смо санирали уз, наравно, помоћ донатора. Продајом слика и великим ангажовањем наших чланова прикупили смо 700.000 динара. Нико нас од градских челника није питао да ли нам је потребна помоћ. С друге стране, средства из буџета се паушално расподељују, што најбоље доказује податак да су поједине фолклорне групе добиле више новца од нас. Изгледа да је некоме у интересу да омаловажи краљевачке ликовне уметнике – додаје Милу-

Ликовна колонија у Специјалној болници „Агенс“ у Матарушкој Бањи

ДУХОВНА ТЕРАПИЈА ЗА ПАЦИЈЕНТЕ У Специјалној болници за рехабилитацију „Агенс“ у Матарушкој Бањи, минуле седмице одржана је прва ликовна колонија на којој је учествовало укупно 13 уметника – Маријана Георгијева, сликарка из Бугарске и вајар из Хрватске Борис Стапарац, као и српски сликари Зора Камбер, Драгана Рис, Драгана Соколовић, Милена-Сека Јовановић, Светлана-Цеца Крстић, Вихелмина Јовановић, Синиша Крунић, Горан Ћелечанин, Јован Мијић, Љубиша Јовановић-Волф и иконописац Светлана Илијева. У оквиру колоније одржан је и музичко-поетски програм “Уметници Краљеву” у коме су учествовали виолинисткиња Пламенка Трајковска и њен

“Танго трио” из Скопља, као и група српских песника из Београда, Чачка и Краљева. На крају, приређена је и изложба уметничких радова остварених током ове колоније, а сваки учесник оставио је Специјалној болници “Агенс” на дар најмање по једно своје дело. - Мада ова специјална болница, чији сам пацијент и ја била, има традицију одржавања културно-уметничких приредби не само за своје госте, ово је прва ликовна колонија која одиста има све шансе и услове да постане традиционална – каже Зора Камбер, сликарка из Београда и један од иницијатора одржавања ликовне колоније “Агенс“. Г.Ћ.

ПЛЕСАЧИ ОДЛУКОМ Градског већа галерију „Владислав Маржик“ од прошле године користе и два позната плесна клуба из Краљева. - Смешна је и сама помисао да се у галерији одржавају плесне пробе, а да не говорим да ти клубови наш простор користе бесплатно и да не плаћају рачуне. А, после земљотреса, када је требало да се среди галерија, сви су се разбежали. Сада су опет ту – резигнирано наглашава Милуновић. новић. На минулом Новембарском салону, од 180 приспелих радова из земље и иностранства, жири

је одабрао радове 24 уметника. Прву и награду Новембарског салона за радове “Пливач” и “62,5 колористички” освојио је краљевачки уметник Слободан Маринковић, друга награда припала је Марији Петровској за слику “Време”, трећа награда Милици Анотонијевић за гра-

фике “Морске форме”. Лауреати, међутим, и даље чекају на исплату награда, и велико је питање ко ће од њих и наредне године учествовати на краљевачком новембарском салону... Г. Ћировић Фото: М. Радовановић

Представљена књига Милоша Раденковића

ЧОВЕК САМО СРЦЕМ ДОБРО ВИДИ У биоскопу „Кварт“ 28. марта одржана је промоција књиге „Човек само срцем добро види“, аутора Милоша Раденковића. На промоцији су о књизи,осим аутора, говорили и рецензенти књиге песник Драгослав Брновић и власник и главни и одговорни уредник “Краљевачких новости” Зоран Николић, као и уредник књиге, новинар Марина Миљковић-Дабић. Ова аутобиографска књига настала је силом прилика, или боље рећи неприлика, које су пратиле претке Милоша Раденковића, а обрушиле се и на њега. Грађевинар по струци, како каже, није ни сањао да ће се бавити литерарним стваралаштвом. Књига је настала из потребе да исприча своју страну приче, или како аутор каже, да опише “прогон” који је био усмерен на њега и његову породицу. - Ово је аутобиографска голгота, студијска опомена или како је већ назвати.....исповест о злу које постоји у свету, злу које је мене и јос десетак људи заде-

сило. Иако описујем своје искуство, сличну судбину деле многи, само нису имали храбрости или могућности да то ставе на папир. Верујем да о злу треба причати, да би га што мање имало у свету. Неправда учињена једном човеку, претња је свима који живе у земљи изврнутих вредности – рекао је Милош Раденковић, аутор књиге. Милош Раденковић је рођен 5. јануара 1950. године у селу Петриље, у општини Медвеђа. По завршетку средње техничке школе у Косовској Митровици, три године је радио у предузећу „Хисар“ из Лесковца, а од 1972. до 1985. године у ГП „Каблар“ из Краљева. Приватно грађевинско предузеће „Грађевинар“, са седиштем у Краљеву, основао је 1990. године, а две године касније спојио га је са друштвеним предузећем „Сити центар“. У своје власништво је уврстио и предузеће „Ракета“ из Ужица, а годину дана након ове приватизације, 2003. купио је и 70% капитала Туристичко-угоститељ ског предузећа „Србија“ из Кра-

љева. Убрзо након тога почињу оптужбе за неуспешну приватизацију, а онда и затворски притвор у трајању од 92 дана, након чега је 16. новембра 2006. ослобођен. - У књизи сам описао све што ми се дешавало. То је књига истине, са свим доказним материјалима. Са овим сам ставио тачку на све лажи које су током кампање за моје протеривање изрекли и један део политичара и новинари. Пропоручио бих да ову књигу прочитају сви, и моји пријатељи и непријатељи - рекао је Раденковић. Кажу да сваки пут када желимо да заборавимо на зло које нам је учињено, умре још једно зло у с��ету. Аутор је овом књигом желео да остави поруку својим потомцима да се не треба бојати, него живети. Али не само њима. Послао је поруку и онима због којих је књига писана, а та порука је, по речима писца, да истина постоји, увек се измишља само лаж. A. Петровић


20

1. април 2011.

Увек насмејани Нишлија

ЗАНИМЉИВ ЛИК НА ЕСТРАДИ Да само једна песма може да преокрене ток каријере једног певача најбоље се уверио миран, тих, повучен и скроман Нишлија Бобан Здравковић Овај миран, тих, повучен и скроман младић заувек би остао анониман да није 1986. године снимио песму „Не долази“ за „Дискос“ из Александровца. После два албума која су на музичкој сцени прошла готово незапажено, отишао је на одслужење војног рока. Пре тога је снимио ЛП плочу и касету „Клинка” која се, за то време, слабо продавала. Требало је да прође више од годину дана да музички уредници локалних радио-станица широм Србије почну да врте песму „Не долази” са овог албума. Убрзо ће она постати мега хит и песма по којој се Бобан Здравковић препознаје и данас. Продат у тиражу од 160 хиљада примерака носача звука, овај албум доводи Бобана у ред хит-певача. Радећи са врсним композиторима, уз помоћ песама које имају елементе бугарске народне музике, Бобан Здравковић је годинама један од најпознатијих фолк певача. Један за другим долазе хитови „Све љубави моје“, „Погледај у небо“, „Циганима срце даћу“, „Срећан пут, птицо бела“, “Праштам ти душо“, „Има, има“,“Још ме има“, „Дању спавам“, „Девојчица“, и постају прави евергринови народне музике. Бобан Здравковић учествује на званичним фестивалским смотрама „МЕСАМ“, „Шумадијски сабор“, а срце публике осваја на „Поселу“ Програма 202 Радио Београда. А све је, као што то обично бива, почело прво у школи, а касније и по ресторанима и забавама у Нишу. Трајало је то све док га песма „Не долази“ није извела из анонимности. Како сте дошли до те песме? - Осетио сам да ће то бити хит. Нисам био сигуран да ли ће медијски то да пропрате људи, али сам знао да је песма добра јер сам је већ певао у једној кафани у Нишу где су људи певали са мном. Проблем је био једино да ли ће то да добије неке шире размере, с обзиром да нисам имао никакву машинерију око

себе, већ сам све радио сам. Је ли било тешко сам кренути на естраду? - Било је врло тешко. Да није било те песме, каријера би ми била сасвим другачија. Питање је да ли бих уопште певао, јер је то био преломни моменат. После тога сам имао низ хитова, а почели су да ме зову композитори, тако да сам постао занимљив лик на естради. Онда сам, опет захваљујући неком свом осећају, снимио и „Праштам ти душо“, „Појави се дуга“, „Све љубави моје“, песме које се певају и данас. Трајало је то скоро пет година, колико је трајао златан период у коме сам био у самом врху естраде. Људи који прате естраду добро знају да смо се на радијима највише вртели Џеј, Кеба и ја. Током скоро три следеће године које је обележила здрава конкуренција на естради, наступао сам на концертима од Љубљане до Скопља. Певали смо по стадионима и халама, и сада ми је смешно када се неко похвали да је певао у дискотеци. Нормално је било да на концерте дође и до пет хиљада људи. То је данас незамисливо? - Наравно, друго је време, али клинци и данас воле моје песме. То је трајало све док нисам 1995. године снимио песму „Циганима срце даћу“. Онда сам приметио нешто чудно. У земљи је почело превирање, наслућивао се хаос. Био сам на некој прослави у хотелу „Термал“ у Матарушкој Бањи. Музика је свирала ову песму, а чим се свира по прославама значи да је песма хит. Иако је песма била хит, нисам имао посла као ранијих година. Полако је почело да пада што се мене тиче. Песма је била добра, као и читав албум. Како гледате на тај период? - То је моје запажање, можда није право, можда јесте. Приметио сам да што је тужније време, људи траже све веселије песме. Када је време стабилније, људи траже тужне песме. Није ме толико то посебно погодило јер сам имао доста добрих песама

које је увек неко тражио. Са ким сте највише сарађивали током каријере? - Углавном сам радио са најпознатијим ауторима, али и са некима који нису били толико познати, али су правили хитове, као што је Нишлија Божа Миливијевић. Ту су и Марина Туцаковић, Фута, Браја, Аца Кораћ, Тутуновић Срки бој... Да ли је било промена у музици по питању стилова? - Променио се мало стил слушања. Променио се укус публике, па су почеле да се траже мало бучније песме. Не знам шта је утицало на то. Ваљда је било такво време, па су људи тражили и такве песме. Ја се ту баш и нисам добро уклопио, јер су моје песме романтичне, имају причу и одређену дужину трајања. Имао сам паузу у каријери и за то време скупљао енергију да нешто снимим. Настављам да радим даље, а ево сада се врти ова песма „Нишлијка“ и цела компилација старих песама. Наступали сте у иностран-

ству? - У мојој каријери је постојао период када сам доста наступао у Бугарској. Тамо су и раније волели, а воле и данас, моје старе песме. У Бугарској су се поновили концерти на стадионима и у халама. Како то тумачите? - Они много воле не само мене, већ и друге наше певаче. Кад запевам „Не долази у мој сан“, запева цео стадион. То је тако велики хит да, кад је Брена имала онај чувени концерт у Бугарскоји, и она је певала моју песму. Ваша популарност траје и данас? - Траје. Имам идеју да снимим још неке песме које ћу пласирати и на неке друге просторе, као што су Румунија и Грчка, јер имам осећеј да бих могао да направим добар успех. Са каквим песмама? - Човек мора да се прилагоди њиховом стилу. Имам идеју и шансу да уђем и на то тржиште. Конкуренција је и тамо велика, али ја волим да радим, волим то

што певају, уживам у тим песмама и ... никад не реци никад. Треба бити оптимиста у животу. Како оцењујете данашњу естрадну сцену? - Има свега. Појавило се доста младих певача који лепо певају. Постоји јака конкуренција на здравој основи. Мени је увек било важно да имам добру песму. Кад имам добру песму, онда је успех загарантован. Без добре песме може неко да се вади на рекламу, али ако је песма добра, народ не да да она пропадне. Нормално је то да долазе нови млади певачи. Немам са њима никаквих проблема. Нека певају и нека што дуже трају, а и међу њима ће се искристалисати они који вреде од оних који мање вреде. Моје место у свему томе је да и даље опстајем и то је нешто са чим треба да будем задовољан. Кога посебно цените од певача? - Певао сам песме Томе Здравковића, уживао и учио на њима. Много је певача које сам волео да слушам и чије сам песме певао. Ту су још Мухарем Сербезовски, Шабан Шаулић, кога волим да слушам и данас. Какви су ваши односи са другим певачима? - Изузетно коректни са свима. Ја се не упуштам у нека превелика дружења, само онолико колико треба. Планови? - Ова нова песма иде, као и балада „Без милости“. Могу да очекујем да наступам и подсетим људе на моје старе, лепе песме које не пролазе. Како оцењујете своју каријеру? - Све време је постојала велика воља, ентузијазам и што је најважније, све што радим свих ових година ја волим. Никада ми није било тешко, јер кад певате песму пред тридесет, четрдесет хиљада људи, и кад тај стадион пева са вама, тај осећај ничим не може да се плати. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


21

1. април 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат)

07:05 – Забавни програм: Мађионичари, реприза 07:30 – Скривена камера 08:05 – Документарни програм: Леопард, 1. део 08:30 – Приче са острва: Гваделупе, реприза 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Крокодили 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита, реприза 11:05 – Разговори за овај век: Бранислав Цига Миленковић, реприза 11:30 – СЕЋАЊА, реприза 12:15 – КОНТРАСТ, реприза 13:30 – Филм 15:15 – Са нових извора, реприза 16:05 – Документарни програм: СЕЋАЊА, Василије Крестић, 3. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Острво Мен 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Филм 21:15 – Забавни програм: Мађионичари 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Плес љубави

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Серија: Кармелита, реприза од 18. до 21. епизоде 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 11:30 – Емисија за децу: РАДОЗНАЛЦИ 12:05 – Огласи (15 12:10 – Са нових извора, реприза 13:05 – Филм 15:15 – Забавни програм: Мађионичари, реприза 16:05 – Разговори за овај век: Ружица Сокић 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Емисија: ОГЊИШТЕ 17:50 – Путопис: Египат, 2. део 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2

07:00 – ВЕСТИ 07:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи, реприза од 1. до 4. епизоде 09:00 – ВЕСТИ 09:05 – ОГЊИШТЕ, реприза 09:45 – Огласи (12:05, 14:50, 16:45, 19:30, 00:15) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Забавни програм: Мађионичари, реприза 07:30 – Скривена камера 08:05 – Документарни програм: Леопарди, 2. део 08:30 – Приче са острва: Острво Мен, реприза 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Тигрови, 1. део 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита 11:05 – Музички програм 11:30 – Разговори за овај век: Ружица Сокић, реприза 12:15 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 14:30 – Са нових извора: Данка Стојиљковић, реприза 15:05 – Ризница: Рашанке 16:15 – РАДОЗН��ЛЦИ, реприза 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Сингапур 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Емисија: РЕЧ ПО РЕЧ 21:00 – Забавни програм: Мађионичари 21:35 – Из архиве ТВ Краљево: Бреге и Стелт у њиви Божића 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Емисија: УЗ ШАНК, реприза

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Забавни програм: Мађионичари, реприза 07:30 – Скривена камера 08:05 – Документарни програм: Леопарди, 3. део 08:30 – Приче са острва: Сингапур, реприза 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Динго 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита, реприза 11:05 – Бреге и Стелт у њиви Божића, реприза 11:30 – Документарни програм: СЕЋАЊА, реприза 12:10 – РЕЧ ПО РЕЧ, реприза 13:35 – Филм, реприза 16:05 – Документарни програм: СЕЋАЊА, Василије Крестић, 4. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Родос 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Емисија: ТАЈНЕ ЗДРАВЉА 21:00 – Из архиве ТВ Краљево: ИСКУШЕЊЕ, 3. део 21:30 – Забавни програм: Мађионичари 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Забавни програм: Мађионичари, реприза 07:30 – Скривена камера 08:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ, реприза 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Лавови 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита, реприза 11:05 – Из архиве ТВ Краљево: Стара српска прича 11:30 – Документарни програм: СЕЋАЊА, реприза 12:10 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА, реприза 13:05 – Филм: Оркестар једне младости 15:30 – Из архиве ТВ Краљево: Шведска – на извору српства 16:05 – Документарни програм: СЕЋАЊА, Живан Берисављевић, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: КАРМЕЛИТА 18:15 – Приче са острва: Џерба 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Забавни програм: Мађионичари 20:15 – Емисија: ПЕВАМО ЗА ВАС 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Забавни програм: Мађионичари, реприза 07:30 – Скривена камера 08:05 – РАДОЗНАЛЦИ, (Р) 08:30 – Приче са острва: Џерба, реприза 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Хијене 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита, реприза 11:30 – Документарни програм: СЕЋАЊА, реприза 12:05 – Музички програм 13:15 – Филм, реприза 15:05 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, (Р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Канарска острва 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Из архиве ТВ Краљево: Брисел, престоница Европе 20:30 – Политички магазин:

20:00 – Са нових извора: Данка Стојиљковић 20:35 – Забавни програм: Мађионичари 20:30 – Са нових извора: Милена Павловић 21:00 – Емисија: СЕЛИМА У ПОХОДЕ 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Викенд филм: Петар Велики, 1. део

12:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ, реприза

13:00 – ВЕСТИ 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Ангел Димов, реприза 15:00 – Емисија УЗ ШАНК 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Филм 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:30 – Огласи 20:00 – Филм 21:30 – Забавни програм: Мађионичари 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Викенд филм: Петар Велики, 2. део

Гост: Рибља чорба

КОНТРАСТ 21:30 – Забавни програм: Мађионичари 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Империја, велика куртизана

Телевизија Краљево 700 - 1600 на пун сат


22

1. април 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ У питању су нијансе: док једни кнедле гутају, други их једу. **** Здрав разум не може победити све док паметнији попушта. **** Ето, какви су. Узимају лопатом, а дају на кашичицу.

Радомир Д. Блажић - ОТКОСИ

ВОДОРАВНО

УСПРАВНО

1. Редитељ, 9. Бијело Поље, 11. Упамти (жарг.), 12. Ономатопеја лавежа, 13. Пипати, 14. Воћка са љуском, 15. О-кеј, 16. Ознака за натријум, 17. Резултат оцењивања, 18. Врста енглеске кочије, 20. Торбица за помоћни прибор, 22. Одатле, 24. Боја јоргована, 25. Онај који иде пешице, 27. Дика, 30. Писар (мађ.), 32. Марка аутомобила, 33. Позиција, 36. Амерички певач Нет Кинг, 37. Удата жена у односу на породицу из кој је, 38. Узвик дозивања, 40. Опонашање мукања, 41. Десети део (лат.), 42. Припадник наше групе народа, 44. Старојеврејски краљ, 45. Чесма, 46. Два слова, 47. Злочинац

1. Рудник, 2. Налепнице, 3. Упамтити (жарг.), 3. Кућна седељка, 4. Наш глумац Бекјарев, 5. Мајушан, мали, 6. Енглески сликар Вилијам, 7. Језеро у Ирској, 8. Везник, 9. Уставе, 10. Куп, бокал, 12. Врста метка, 14. Животиња слична пантеру, 17. Осипање, 19. Машина за бушење, 21. Шпански граматички члан, 23. Поклони, 26. материјал за обућу, 28. Упозорење, 29. Борац са Солунског фронта, 31. Аутомобилска ознака за Шабац, 33. Подмукао, 34. Град на Криму, 35. Шума под јелкама, 39. Мушко име, Јован, 42. Река у Алжиру, 43. Енглески фудбалер Андерсон, 45. Слично (скр), 47. Девеато слово азбуке

Место злочина: аутобуска станица. Време злочина: делимично сунчано...

Нама војска није потребна. Потребан нам је купац! *** У Србији никад више неће бити братоубилачког рата. Немамо више браће! *** Њихов данас нам продају као наше сутра.

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Права је штета што се нису бавили неким спортом. Он су увек лагали за медаљу! *** Некада сам био чист левичар! А сада узимам и левом и десном. *** И ми смо доказали да је земља округла. Стално се вртимо у круг.

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Пре десет година: „Готов је“! Данас: „Готови смо“! *** Србија је постала „Мртво море“! Потопише је сопствени спасиоци! *** Оваква се владавина, не да поправити; Треба је развалити, па нову правити! *** „Через“ власти с ђаволом се мири; Пригрле га и кад се повампири! Добрица Чакановић

УП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560


23

1. април 2011.

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем ауди 80, 1991. год. Аларм, атестиран плин, регистрован до јула 2011. год. Цена 1 650 евра. 036/ 376 430; 064/ 68 49 764 Продајем мотор Honda CBR 600 1996. годиште у одличном стању и Ford Escort 1990. годиште прешао 106.000 км, први власник, атестиран плин. Оба у одличном стању. Тел: 063 / 77 75 852 Продајем заставу поли, 1300 кубика,1998. год. у добром стању. Регистрована до новембра 2011. год. 036/ 621 408; 062/ 18 91 007 Продајем волво В 40, караван, 2002.год.1,9 дизел,75 кW. Регистрован до 18.02.2012. год. Цена 4800 евра. 063/ 81 – 01 – 607 ; 064/ 63 – 27 – 928 Продајем краву високомлечну, тели се за 15 дана. 036 / 871 256; 064 / 33 95 726 Продајем увозне Винтерберг овце. Јагње се два пута годишње. Достижу максималну тежину до 160 кг. Могућа замена за козе. Тел: 032 / 55 87 158, 060 / 33 31 906,

висности од модела од 200 до 1.300 Еур. Сваком купцу аутомобила поклон пакет: - прва помоћ, уже за вучу, комплет сијалица, трокут, прслук, ланци за снег. Информације на телефон 392-202, 316-520, 062/80-28-356 - „ИДЕЈА“ салон половног намештаја из увоза по веома повољним ценама врши продају угаоних гарнитура, троседа, двоседа и осталог комадног намештаја. 036 / 322 728; 064 / 94 14 549 Издајем ненамештену гарсоњеру са терасом у новој згради преко пута Гимназије, ЦГ, II спрат. Тел: 061 / 16 00 078 Издајем полунамештен стан улица Београдска 71 код стоваришта Кодекс у Краљеву. Тел: 036 / 233 289 Издајем стан 80м2 на спрату куће на Хигијенском заводу. Стан је ненамештен, има велику терасу и засебан улаз. Тел: 064 / 54 22 598 Издајем ненамештену гарсоњеру са терасом у новој згради преко пута Гимназије, ЦГ, II спрат. Тел: 061 / 16 00 078

Продајем десет пчелињих друштава у половним кошницама. Хитно. 066/ 234 261

Издајем двособан стан ( зграда Деминг 2 на кеју ). 036/ 392 – 258; 060/ 03 – 92 – 258

Продајем 13 пчелињих друштава са Дадан – Блатовим модифицираним кошницама и 2 медишта са 10 рамова. 064/ 01 24 476

Потребан намештен једнособан стан или породична кућа на широј територији општине Краљево Тел: 063 / 486 093

Продајем коњска или волујска кола у Самаилама. Цена 100 евра. 036/ 233 375

Потребни: шанкер/ице, конобар/ице за рад у башти, Омладинска улица. 063/ 77 45 515

Продајем очувану приколицу за сенажу. Цена по договору. 036/ 822 714

Продајем нову нераспаковану мобилну климу под гаранцијом Тел: 063 / 77 99 751

Продајем трактор Раковица 65, 1 200 сати рада. 062/ 404 716 Продајем две парцеле у Ратини: - 38 ари поред обилазнице, 3 км од Краљева, 84 ара у централном делу, 5 км од Краљева, Тел: 065 / 86 21 002 - Продајем плац 6,5 ари у Доситејевој улици. Цена по договору. 036 / 382 - 693 Продајем плац 5,5 ари у Матарушкој Бањи. На плацу стара кућа, струја. Дозвољена градња.063/ 78 68 468 Продајем парцеле 27 и 32 ара у Метикошима. Струја, вода, телефон, асфалтни пут, 300 м од продавнице и аутобуске станице. 036 / 235 – 492 Продајем трособан стан 80 м2, трећи спрат, ЦГ. Насеље Моше Пијаде 063/ 85 87 222 Аутомеханичар -компјутерска реглажа трапа – 700,00 дин, замена спона, јабучица, рамена, диск плочица, пакнова 064/ 20 87 512 - Предузеће ОБНОВА Краљево у свом новом Пословном Центру Грдичка коса бб. врши продају и сервис ФИАТ аутомобила. Попуст у за-

Потребна жена за помоћ у кући и чување старије особе. 032/ 805 118 Потребна жена за рад у пекари у ноћној смени, за производњу пирошки и крофни. 036/ 391 441 ; 391 538 Продајем у исправном стању грађевинске машине и калупе: -пресу за прављење бетонске галантерије, калупе за бетонске стубове и ивичњаке, вибро сто и силос за складиштење цемента, 063/ 626 101 МТИ прерада дрвета расписује конкурс за пријем радника и контролора квалитета Пријаве доставити лично, Индустријска бб, радним даном од 07-17 часова. Ако још увек нисте извршили резервацију вашег летовања учините то одмах! Грчка, Црна Гора, Бугарска, Турска, Шпанија, Египат, Тунис, Хтватска, Словенија, Италија. Повољно, квалитетно, кредитирано до 25.12.2011.год. „Гајо Тоурс“ IV Краљевачки батаљон 15/1-6 036/ 327 – 200

На основу чл.72. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“ бр. 116/08) и Правилнику о поступку јавне набавке мале вредности („Службени гласник РС“ бр. 50/09) ЈП „ТОПЛАНА „ КРАЉЕВО 36000 Краљево, Цара Лазара 52а објављује ЈАВНИ ПОЗИВ за прикупљање понуда у отвореном поступку за Јавну набавки мале вредности Предмет јавне набавке: УСЛУГЕ НА ПОСЛОВИМА СТРУЧНОГ НАДЗОРА, ЈН. МВ. бр. 2-380/11 ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ ПАРТИЈА 1. Топловод Зелена Гора ПАРТИЈА 2. Грађевински радови на реконструкцији котларнице Нова Колонија ЕЛЕКТРО РАДОВИ ПАРТИЈА 3. Електро радови на реконструкцији котларнице Нова Колонија и Громобранска и инсталација светлосне сигнализације димњака ПАРТИЈА 4. Електро радови на извођењу радова аутоматике и регулације при реконструкцији котларнице Нова Колонија Право учешћа имају сва физичка и правна лица која испуњавају услове из члана 44. Закона о јавним набавкама, („Службени гласник РС“ бр. 116/08) и члана 153 Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ бр. 72/09) . Испуњеност наведених услова понуђач доказује на начин предвиђен чланом 45. Закона. Услови које сваки понуђач треба да испуни, као и начин на који се доказује испуњеност услова, су ближе одређени конкурсном документацијом. Услуге – обим радова је дефинисан у техничкој спецификацији који су саставни део конкурсне документације Критеријуми за избор најповољније понуде је најнижа понуђена цена. Минимални захтевани услови су садржани у конкурсној документацији. Наручилац задржава право да за сваку партију склопи засебне уговоре са најповољнијим понуђачима појединачно као и да одустане од избора извођача и закључења Уговора уколико рок за извођење радова ремети припрему за грејну сезону 2011/12. Заинтересовани понуђачи могу извршити увид у конкурсну документацију сваког радног дана, од 8,00 до 14,00 часова, почев од дана објављивања јавног позива у јавном гласилу. Конкурсну документацију може преузети лице са овлашћењем Понуђача у Просторијама ЈП ТОПЛАНА улица Цара Лазара 52а у Краљеву, канцеларија секретарице први спрат, сваког радног дана, од 8,00 до 14,00 часова и то до 08.04.2011. Понуде се подносе у складу са конкурсном документацијом у затвореним-запечаћеним ковертама лично или на адресу : ЈП Топлана-Краљево, Цара Лазара 52/А, са назнаком „Не отварати-Понуда за учествовање у отвореном поступку за јавну набавку: УСЛУГА НА ПОСЛОВИМА СТРУЧНОГ НАДЗОРА, ЈН. МВ. бр. 2-380/11. На полеђини коверте уписује се назив и адреса понуђача. Рок за достављање понуде је до 15.04.2011 године до 12,00 часова, задњег дана огласа. Отварање понуда ће бити јавно, задњег дана огласа, у 13,00 часова. Представници понуђача који присуствују отварању понуда обавезни су да приложе овлашћење за учешће у поступку. Наручилац ће одлуку о избору, односно извештај о додели уговора донети, у року од 7 дана од дана јавног отварања понуда . Наведену одлуку наручилац ће доставити свим подносиоцима понуда у року од три дана од дана њеног доношења. За све додатне информације можете се обратити на телефон 036/314-895 радним даном од 9,00 до 14,00 часова . Особа за контакт: Балшић Драган дипл. маш. инж.


24

1. април 2011.


25

1. април 2011.

ДРУГОГ АПРИЛА ЈЕ ТРИ ГОДИНЕ ОД СМРТИ

МИОДРАГА ПОПОВИЋА ПИКУЛЕ

ВРЕМЕ ПРОЛАЗИ, ТИ СИ УВЕК СА НАМА.

ПОРОДИЦА


26

1. април 2011.

У суботу, 2. априла 2011. године, навршава се 12 година од када је наш

Прошло је дванаест година од када са нама није наш друг

Ивица Максић Максо 02.04.1999 – 02.04.2011. Поносни што смо те имали за пријатеља. Нека ти је вечни мир. Бојан, Свето, Драшко и Ђуро

Ивица Максић трагично изгубио свој живот на косовском ратишту. Тог дана у 13.00 часова посетићемо његову вечну кућу на Новом гробљу у Краљеву.

Дана 01.04.2011. год. навршава се четрдесет дана од изненадне смрти моје драге сестре

Љубице Михајловић из Краљева

Дани који пролазе не смањују бол и тугу због твог прераног одласка.

породица Максић

У суботу 2.04.2011. године у 12.30 часова даваћемо четрдесетодневни помен

Здравку Ранисављевићу Ђоку

Сестра Мирјана са породицом

Последњи поздрав

Здравку - Ђоку Ранисављевићу

Оче, живео си свој животни век и проживео достојанствено. Таквог смо те испратили до твоје вечне куће.

С љубављу и поштовањем остаћеш вечно у нашим срцима.

Син Драган са породицом

Брат Жарко и синовац Божо са породицама

04. априла 2011. су две године од смрти наше супруге, мајке и баке

Вере Миљковић 1956 – 2009.

Четвртог априла 2011. су две године од смрти наше ћерке и сестре

Вере Миљковић 1956 – 2009.

Увек у нашим срцима и мислима. Са поносом те чувамо у нашим срцима.

Супруг Родољуб, ћерке Александра и Анђелка, унуке Уна и Нађа, унук Реља

Обавештавамо родбину и пријатеље да ће у понедељак, 04.04.2011. године у 11,00 сати на новом гробљу у Краљеву, бити одржан годишњи помен. Мајка Душанка, отац Радивоје, брат Драшко са породицом


27

1. април 2011.

После краће болести 25.03.2011. године у 86. години преминуо је

Обрен В. Симеуновић Из Цветака (1925 – 2011)

Захваљујемо се бројној родбини и пријатељима који су присуствовали последњем опроштају 26.03.2011. год. на гробљу у Цветкама Вечно ожалошћени: супруга Татија, син Вукашин, ћерке Зорка и Драга, зетови Предраг и Милорад, унуци Миро, Милош, Владимир, Александар, Јована и Милица, праунуци и остала родбина. Сећање 02.04.2008. – 02.04.2011.

02.04.2011. навршило се 3 године од смрти нашег вољеног

Помен својим дивним и надасве добрим родитељима

Штављанин

Мирослав Вучетић из Краљева

С љубављу и поштовањем. Твоји најмилији

Влада Нешовића - Влајча Само ми који те волимо знамо колико боли живети без тебе Твоји: мајка Зага, супруга Оливера, ћерка Ана, брат Милан, зет Ацо, ташта Љубинка, унуке Анђела и Тијана

мајци Румени 1914 – 1985.

оцу Милану млађаном брату

1904 – 1980.

Радославу 1935 – 1942

и вољном братанцу

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 15 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 МОЛИМО ВАС ДА ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ДОСТАВЉАТЕ НА НЕКОМ ОД МЕДИЈА ПОГОДНОМ ЗА ШТАМПУ

Предиславу 1954 – 2001

Годинама без вас, а увек са вама. У мислима, са успоменама и болом. Драгојла и Добрила са породицама


28

1. април 2011.

КОШАРКА Прва српска лига група "Запад" за кошаркаше

ПОРАЗИ У НЕВРЕМЕ – Овог викенда Полет-Златар (субота 19:30ч), Шабац-Машинац (недеља 12:30ч)

Претходни викенд био је поражавајући за краљевачке кошаркашке српсколигаше. Полет из Ратине је у Свилајнцу поражен од истоимене домаће екипе више него убедљиво 105-83 (30:23, 15:24, 28:15, 32:21). У првих 20 минута Ратињани су деловали сасвим добро на терену, Свилајнчани нису успели да наметну свој ритам игре, а како су у просеку једна од најстаријих екипа у лиги, чинило да ће тешко у другом полувремену начинити преокрет. На велики одмор пулени Зорана Миловановића су отишли са предношћу 47-45, али је слом стигао у трећој деоници. Шта је разлог потпуног пада у игри Полета остаје за анализу, али Свилајнац Компо је већ у трећој деоници стигао до двоцифрене предности који је до краја утакмице рутински увећао. У редовима Полета Љубодраг Богавац је постигао 20, Дејан Бјелић 16, Ненад Стојановић 14, а Огњен Тополовић 11 поена. Ратињани су у групи тимова са 10 победа и 13 пораза на 9. месту на табели. За сигуран опстанак треба им још један тријумф, мада ће у преостала три кола два пута играти код куће са Златаром и Слогом из Пожеге, док гостују

Мионици. Једну меч лопту пулени Зорана Миловановића су пропустили у Краљеву против Клика. Против Златара из Нове Вароши (субота 19:30ч), тренутно четвртопласираног на табели са 17 победа, немају право на кикс. Биће тешко победити један од најбољих тимова у лиги, али Полет има квалитета за такав подухват. Машинац је разочарао своје навијаче и боље познаваоце кошаркашких прилика. Када је то најмање требало, „студенти“ су у Краљеву поражени од комшија из Чачка, екипе Железничара, резултатом 72-78 (16:19, 19:19, 21:20, 16:20). Иако су после дужег времена наступили комплетни, кошаркаши Машинца нису успели да наметну свој стил игре. Гребићи су се представили као чврста екипа, али је много већи противник „студената“ био судијски пар из Ужица ЛакетићКовачевић који је пресудно утицао на брзо вођство Железничара од 15-8. Успели су Краљевчани да смање вођство гостију, али је у игри Машинца било осетно одсуство тимског духа, углавном се све свело на индивидуалне акције Милашиновића, Стојановића, Чукића. На велики одмор

Чачани су отишли са предношћу од 35-38, а предност је пала на два поена после треће деонице. Одлука је пала у бурној завршници, где су прво гости серијом од 11-0 дошли до, чинило се капиталних, 67-56. Узвратио је Савић са 12 везаних поена, па је Железничар имао само три поена вишка 70-67, али је Машинац остао без Вулетића, Стојановића, Чук��ћа и то је пресудило. Железничар је рутински привео меч крају и стигао до изузетно важне победе. „Студенти“ су сада у „небраном грожђу“, на корак су од испадања из овог ранга такмичења, што би био огроман суноврат за клуб који је до јуче играо врло успешно на нашој елитној сцени. У преостала три кола Машинцу требају две победе за опстанак у лиги (може и једна победа ако Младост из Чачка опстане у „Б“ лиги), али је распоред врло тежак. Овог викенда (недеља 12:30ч) „студенти“ гостују лидеру Шапцу, што је већ немогућа мисија, а потом следе дуели са Првом Петолетком у Краљеву, те Пожаревцом у гостима. После свега што су пулени Драгана Костића приказали ове сезоне, тешко је предвидети шта Машинац и колико може.

Формиран Рашко-косовски кошаркашки савез

ИВАН КНЕЖЕВИЋ ПРВИ ПРЕДСЕДНИК Редовна седница Скупштине Рашког кошаркашког савеза (РОКС) одржана претходног викенда била је историјска. После уобичајеног усвајања извештаја о раду и финансијског извештаја, приступило се променама Статута, што је значило гашење РОКС-а и формирање новог Рашко-косовског кошаркашког савеза који преузима правни континуитет. - У складу са новом територијалном организацијом усвојеном у КС Србије, одлучили смо да новоосновани Рашко – Косовски кошаркашки савез (РККС), чије ће седиште бити у Краљеву, узме правни континуитет Рашког окружног кошаркашког савеза (РОКС). То није најисправнији, али је свакако најбржи пут да стигнемо до циља, јер ако бисмо сада правили нови савез, он не би био оперативан наредних 7 – 8 месеци - изјавио је Урош Матић, председник РОКС-а. Одмах по окончању поменуте седнице РОКС-а, уследила је конститутивна седница новог РККС на којој су, у присуству 21 делегата, изабрани Управни одбор, председник, Надзорни одбор, као и делегати и кандидати за функције у органима КС Србије. После избора Управног одбора Рашко–косовског кошаркашког савеза у који су ушли Далибор Димитријевић, Александар Ерац, Ненад Стевановић, Рифат Ђуловић, Александар Радовић и Александар Ђоро-

Прва "Б" лига за кошаркашице

„МАЛЕНЕ“ ЗАЛЕЂЕНЕ НА - 61 - У утакмици 23. кола Радивој Кораћ (млади тим) - ЖКК Краљево 110-49. – Дебакл који се могао очекивати. – У преостала три кола првенства пада одлука о опстанку у лиги. – Овог викенда ЖКК Краљево-Беочин (недеља 19:30ч) Упозоравао је тренер кошаркашица Краљева Игор Вујовић да се у Београду може очекивати убедљив пораз од лидера првенства, младог тима Радивоја Кораћа. На крају, „малене“ су претрпеле прави дебакл 110 – 49 (26:18, 19:08, 30:15, 35:08). Београђанке у овом рангу такмичења играју ван конкуренције, па пораз нема велики значај, али сигурно ће оставити трага на

младим кошаркашицама из града на Ибру. Лидер је све време играо на горњој граници форсирајући јаку одбрану, пресинг по целом терену, а ништа у игри није мењао ни када су на паркету биле најмлађе играчице Краљева које ове сезоне више времена проводе на клупи. После првих 20 минута Радивој Кораћ је имао предност 45-26, али је потпуни слом Краљевчанки дошао у на-

ставку када је Андреа Балалић морала из игре због пет прекршаја, а Драгана Биорац због ударца у лице. Београђанке су у других 20 минута постигле 65 поена и било је јасно да ће ЖКК Краљево доживети један од најтежих пораза у својој историји. У 16. поразу Краљевчанки најефикасније су биле Ивана Бакалић са 18, Невена Ракићевић са 13, те Ивана Јоксимовић

и Драгана Биорац са по 7 поена. ЖКК Краљево је са 7 победа на 11. месту на табели. Овог викенда, у редовном 24. колу, гост „малених“ биће Беочин (недеља 19:30ч) који је у првом делу сезоне славио победу резултатом 75-62. Гошће имају 12 првенствених победа и далеко растерећеније могу да играју крај Ибра, али мотив краљевачких кошаркашица требало би да пресуди у овом сусрету. А. Даишевић

вић, за првог председника РККС изабран је генерални секретар КК „Слога“ Иван Кнежевић. - Захвалио бих на указаном поверењу и истакао да нас чека врло одговоран и озбиљан посао. Нисам се самокандидовао, нисам јурио ову функцију, али прихватам се посла рекао је први председник РККС Иван Кнежевић предочивши план и програм рада: - Инсистирам пре свега на тимском раду, а сматрам да план и програм морамо ускладити на Управном одбору. Залажем се да најпре у потпуности правно дефинишемо савез, потом да оформимо оперативну канцеларију која би била на услузи клубовима, као и за рационализацију трошкова. Основни циљ свакако мора бити омасовљење кошаркашког спорта у региону. Сви би по угледу на Краљево требало да у својим срединама оснују градске, односно општинске савезе, а посебну пажњу би требало посветити едукацији тренера и судија - закључио је Кнежевић у обраћању присутним делегатима. Изабран је и надзорни одбор који чине Драган Милошевић, Бранислав Тодорић и Дејан Кулунџић. РККС даје два делегата за Скупштину КС Србије, први је по функцији председник Иван Кнежевић (Статут КСС), док је други Александар Радовић (КК „Звечан) изабран по аутоматизму као представник са територије Косова и Метохије. Кандидат РККС за члана УО КСС је Радослав Комадинић актуелни председник КК Слога, а кандидат за члана НО КСС је Рифат Ђуловић из Новог Пазара. Далибор Димитријевић из КК Слога је предложен за члана арбитраже КСС, док је кандидат за члана дисциплинског суда КСС Зоран Грковић. Ваља напоменути да се на Скупштини РККС могао чути и глас неистомишљеника. Драган Савић, бивши играч Слоге и кошаркашки судија је замерио што је судијска организација касно обавештена о поменутој скупштини, а његов предлог да се судија Драган Нешковић уврсти на листу кандидата за УО РККС одбијен је јер није добио већину гласова присутних (за је било 7, од присутних 21). По завршетку премијерног заседања бивши ас Слоге имао је примедбу на легитимитет Скупштине и најавио је да ће Статутарној комисији предложити да се иста поништи, као и да се пониште све одлуке донесене на њој. А. Даишевић


29

1. април 2011.

ОДБОЈКА Винер Штедише Суперлига одбојкаша

РИБНИЦА ЗАВРШИЛА СЕЗОНУ

- У две утакмице четвртфинала плеј-офа Раднички Креди Банка из Крагујевца победио Рибницу 3-1 (у Крагујевцу) и 3-2 (у Краљеву). – „Мускетари“ пропустили прилику да изненаде великог ривала. – После свега успешна сезона

После шест месеци одбојкаши краљевачке Рибнице одлазе на одмор. Сезону 2010/2011. завршили су учешћем у четвртфиналу плејофа где су у две утакмице поражени од званичног првака државе Радничког Кеди Банке из Крагујевца. После свега виђеног на утакмицама у Крагујевцу и Краљеву може се слободно рећи да су „мускетари“ пропустили велику прилику да изненаде комшије. У првом мечу у дворани „Језеро“ пулени Бошка Мачужића су почели одлично меч, перфектно одиграли први сет без иједне грешке и све је мирисало на изненађење. Када је у другом сету тренер Крагујевчана Драган Ђорђевић затражио тајм аут при вођству Рибнице од 5-1 мало ко је веровао да ће доћи до преокрета. Ипак, десио се и то у тренутку када се повредио капитен домаћих Милан Илић и ушао други дизач Душко Новоселац. Све се окренуло, Раднички је заиграо на све или ништа и то се исплатило. Рибничини играчи су ушли у серију грешака којој није било краја и то је домаћин искористио за сигуран тријумф 3-1 (20:25, 25:21, 25:18, 25:20). Победа је припала Крагујевчанима због чињенице да су имали више разиграних играча, четворица су имала двоцифрени поен учинак, док је код Рибнице Иван Боровњак са 23 поена једини имао учинак вредан пажње. Само два дана касније одигран је реванш. У изванредној атмосфери краљевачке „кутије шибица“, у више него узбудљивом и неизвес-

ном мечу, крагујевачки Раднички је изборио пласман у полуфинале плеј-офа. Победи Радничког од 3-2 (25-23, 15-25, 25-18, 21-25, 16-14) нема приговора, али је лако победник овог сусрета могла да буде и краљевачка Рибница. „Мускетари“ су у првом сету имали шансу да дођу до вођства од 1:0, серијом својих грешака омогућили су гостима да поведу, али су у другом сету демонстрирали врхунску игру. Просто су демолирали тим Радничког, стигли до изједначења и већ тада је мирисало да ће овај меч бити маратонски. Раднички се брзо вратио у игру, Немања Опачић је одличним сервисом уносио немир међу примаче Рибнице, а то су сјајно користили коректор Стевановић, те оба средња блокера Крагујевчана, Максимовић и Радовић. После 23 минута игре Раднички је добио трећи сет и поново повео са 2:1. Пулени Бошка Мачужића се нису предавали. У четвртом сету, ношени подршком са трибина, и уз сјајне сервис серије капитена Предрага Бићанина, успели су да стекну лепу предност коју нису испуштали до краја овог дела игре. Одличну игру у овом сету пружили су Немања Божић и Ристо Николов, који је забележио чак девет поена из блока (најбоља игра Македонца ове сезоне у дресу Рибнице). У тај-бреку видели смо оно што само одбојка може да режира. Рибница је повела 4:1, све време одржавала предност и чи-

нило се да јој победа не може измаћи. Док су „мускетари“ осећали „грозницу“ мајсторице у Крагујевцу, другачијег су става били одбојкаши Радничког Креди Банке. Двојица Немања, Стевановић и Радовић, пре свих су покренули свој тим. Одбојкаши Радничког су подигли ниво игре, а пар грешака домаћих одбојкаша утицали су да Рибница не искористи две меч лопте. Када се таква прилика испусти следи казна, а то су Опачић, блоком над Божићем, и Радовић, добрим нападом првог темпа, знали да претворе у велико славље Крагујевчана. - Још једна добра утакмица, прави дерби. Изузетно узбудљива, неизвесна, екипе су се смењивале у вођству, али утиска сам да смо ми испустили победу, без обзира што је Раднички два пута водио. Имали смо своју шансу у првом сету, а право је „мајсторство“ изгубити тај брек када имате две меч лопте. Срећа је била уз ривала, што су заслужили великом борбеношћу и храброшћу – први је утисак Бошка Мачужића, тренера Рибнице после пораза у другој утакмици плеј-офа од Радничког. Стратег „мускетара“ још једном је подсетио на пропуштену прилику у првој утакмици. Ми смо имали велику шансу и у Крагујевцу и то је била прилика за брејк, јер смо у прву утакмицу ушли без оптерећења, опуштени и то је требало искористити. Одиграли смо одлично први сет, на исти начин почели и други, али тада смо поновили грешке, да не кажем глупости, које су карактерисале нашу игру ове сезоне. Раднички је то знао да казни, у оба меча, и могу само да им пожелим пуно успеха у даљем такмичењу. Док одбојкаши Рибнице одлазе на одмор, за титулу првака државе бориће се четири наше најбоље

екипе. У полуфиналу плеј-офа играће Партизан-Раднички Креди Банка и Војводина-Црвена звезда. У клубу из Топлице Милана имају шест месеци времена да размисле о учинку ове сезоне и да се припреме за наредну у којој ће поново играти на три фронта. -Сезона иза нас је врло успешна, освојили смо Балкански Куп, завршили лигу на жељеном петом месту, афирмисали неколико

младих играча, дебитаната и у својим редовима смо имали најбољег поентера Винер Штедише Суперлиге (Немања Божић). Једини кикс имали смо у Купу Србије, пораз у Суботици од Спартака није смео да се деси, али генерално гледано, Рибница има разлога да буде задовољна оствареним – закључио је Бошко Мачужић, тренер Рибнице. А. Даишевић

Прва лига Србије за одбојкашице

"ШАРМЕРКЕ" ПАЛЕ ПРЕД ЛИДЕРОМ И У ЛАЗАРЕВЦУ - У утакмици 20. кола ГимназијалацВојводина 0-3 (15:25, 19:25, 15:25). - Лазаревац-Гимназијалац 3-1 (25:23, 25:18, 24:26, 25:23) у мечу 21. кола. – Краљевчанкама потребан бод у последњем колу за сигуран опстанак У протеклих седам дана одбојкашице краљевачког Гимназијалца су одиграле две утакмице у којима су успеле да освоје само један бод. Претходног викенда "шармерке" су угостиле новог суперлигаша новосадску Војводину, а лидер првенства је очитао лекцију изабраницама Анђелке Тијанић. "Сосе" су показале да су ове сезоне без премца у лиги, да имају одличан тим. У сали ЕСТШ "Никола Тесла" демонстрирале су врхунску одбојку и забележиле 20. узастопну победу и теоретски, два кола пре краја, обезбедиле улазак у елитни ранг такмичења. Ове сезоне нико тако није надиграо Гимназијалац у лиги, као што су то урадиле одбојкашице Војводине. Одбојкашице из града на Ибру су меч редовног 21. кола одиграле у среду 29. марта. Гостовање у Лазаревцу била је прилика да "шармерке" освајањем једног бода и теорет-

ски обезбеде опстанак у лиги. То се није десило, јер су Лазаревчанке одиграле један од најбољих мечева у сезони и после 108 минута игре славиле победу резултатом 3-1. Овај тријумф домаћим одбојкашицама ништа није значио јер ће у следећој сезони играти у нижем степену такмичења, али ће остати забележено да су до 5. тријумфа у сезони Лазаревац предводиле Јелица Алексић и Ана Јаковљевић са по 20 поена. Гимназијалац је тако остао на 8 победа и 12 пораза и са 25 бодова чврсто држи жељену осму позицију на табели. У последњем колу, 10. априла, "шармерке" у "Тесли" дочекују аранђеловачку Шумадију која је већ испала из лиге. Нико не сумња у победу Краљевчанки, а и један бод био би довољан да се осигура опстанак у лиги. По свему приказаном ове дебитантске сезоне у Првој лиги Србије, Гимназијалцу је и место у овом рангу такмичења. А. Даишевић


30

1. април 2011.

ФУДБАЛ

Општинска фудбалска лига

ЈОВО КУРСУЛА И ДАЉЕ ЛИДЕР Пролећни део првенства Општинске фудбалске лиге почео је претходног викенда утакмицама 16. кола. Лига је почела са непарним бројем клубова, али је на самом почетку другог дела сезоне искључена екипа Поповића, њихови резултати су брисани, па је и табела попримила другачији изглед.

Дерби 16. кола одигран је у Врби, где је захуктали Партизан победио Омладинца из Дракчића и стигао уз бок лидеру. Екипа из Цветака је на „домаћем“ терену у Тавнику наишла на мину, пошту су „грађевинци“ из Сијаћег Поља постигли два гола и однели бод. Хит ове лиге је екипа Звезде из Чукујевца

Резултати 16. кола: Богутовачка Бања-Тавник 1-1, Будућност (Самаила)-Милочајац 2-1, Партизан-Омладинац 2-0, Згодачица-Стубал 3-3, Јово Курсула-Каблар 2-2 и Звезда-Прогорелица 3-1. У овом колу слободни су били Мусина Река и Стара Чаршија. На табели води Јово Курсула са 30 бодова испред Партизана са 28, Омладинца са 26 и Звезде са 25 бодова. На зачељу Каблар има 15, Богутовачка Бања 12, Будућност (С) 9, Згодачица 8 и Мусина Река само 3 бода. Парови 17. кола: Стара Чаршија-Богутовачка Бања (субота), Мусина Река-Будућност, Тавник-Јово Курсула, КабларЗгодачица, Стубал-Партизан, Омладинац-Милочајац. У овом колу слободни су Звезда и Прогорелица.

која је на старту пролећа победила Прогорелицу и пробила се на 4. позицију на табели. „Звездаши“ 15 утакмица не знају за пораз и то је резултат вредан сваког дивљења. Буран реми одигран је у Годачици, али домаћа Згодачица ће остати без бодова (играо играч који није имао право). Бодови за зеленим столом омогућиће Стублу да остане у борби за првим местом. У Богутовачкој Бањи такође није било победника, Тавник је водио до последњих секунди утакмице када је пенал донео домаћину вредан бод. Коначно су славили и Самаилци, који су против неубедљивих Милочајаца остварили тек трећи овосезонски тријумф. У наредном колу две утакмице привлаче посебну пажњу, Тавник дочекује комшије из Цветака, док Партизан гостује у Стублу. А. Даишевић

Међуопштинска фудбалска лига

ПОЛЕТ РУШИ РЕДОМ Утакмицама 16. кола претходног викенда почео је пролећни део првенства у МОЛ Краљево. Полет из Ратине из кола у коло потврђује квалитет и доминацију у овом рангу такмичења, а снагу лидера на својој кожи осетио је све слабији Напредак. У Грачацу, Ратињани су спаковали шест лаких комада за убедљиву 13. победу ове сезоне. Рибница је остала први пратилац Полета, али сада је разлика великих 8 бодова. У Јовцу је Жича однела бод и најавила да долазе бољи

Резултати 16. кола: Лазац-Олимпик 2-1, Млада Крила-Младост (Врдила) 2-0, Врњци -Чибу ковац 3-2, Напредак-Полет 2-6, Гружа-Шумадија 1-0, ГранитЈединство (Годачица) 5-0, Рибница-Жича 1-1, Морава (Мрсаћ)-Јединство (Драгосињци) 0-0. Полет из Ратине води на табели са 41 бодом, прате га Рибница са 33, Олимпик и Лазац са 31 и Гранит са 28 бодова. На зачељу Жича, Гружа, Млада Крила и Напредак имају по 15 бодова, Младост из Врдила 13, а последњепласирано Јединство из Годачице 12 бодова. Парови 17. кола: Јединство (Г)-Гружа (субота), Морава (М)-Врњци, Јединство (Д)-Рибница, Жича-Млада Крила, Младост (В)-Гранит, Шумадија-Напредак, Полет-Лазац и Олимпик-Чибуковац.

СПОРТСКЕ ВЕСТИ

Окружна фудбалска лига

ПОРАЗ ЛИДЕРА У СИРЧИ Претходног викенда одигране су утакмице првог пролећног, 16. кола, а карактеристика је први пораз лидера из Конарева, чак 8 црвених картона, 36 жутих и само 19 голова. Будућност је без грешке одиграла јесењи део првенства, али свакој серији дође крај. Овога пута Морава из

Сирче је показала да нема пардона према фаворитима и стигла до три врло важна бода у борби за опстанак. У неефикасном колу највише голова (5) виђено је у Ковачима, где је Раднички победио госте из Ушћа. Добитник овог кола је Борац из Адрана који је победио Ибар из Матарушке Бање 2-0,

Резултати 16. кола: Грдица-Карађорђе 2-0, Браћа ВуковићРудар 0-0, Раднички-Радник 3-2, Морава (Сирча)-Будућност 10, Борац (Адрани)-Ибар 2-0, Матаруге-Пролетер Ласта 2-0, Борац (Вранеши)-Гоч 1-1 и Магнохром-Краљево Хајдук 3-0. Будућност води на табели са 35 бодова испред Борца из Адрана са 31, Рудара и Грдице са 29 и Матаруга са 28 бодова. На зачељу Радник има 16, Морава (С) 15, Борац (В) 14, Магнохром 13, Гоч 13 бодова. Парови 17. кола: Краљево Хајдук-Борац (В), Гоч-Матаруге, Карађорђе-Морава (С) (субота), Магнохром-Браћа Вуковић, Пролетер Ласта-Борац (А), Ибар-Грдица, Будућност-Раднички, Радник-Рудар.

иако су имали два искључена играча (гости један). Како је Грдица ремизирала са Карађорђем, а Браћа Вуковић са Рударом, то су Адранци скочили на друго место на табели са четири бода мање у односу на лидера. Одличан фудбал играју Матаружани, везали су нову победу против Пролетер Ласте и то је осми узастопни меч Матаруга без пораза. Као награда, стигли су на пето место на табели. Буран је био комшијски дерби у Вранешима где је домаћин имао два играча више, дуго водио, али су Бањчани извукли реми и настављају грчевиту борбу за опстанак. Магнохром је без проблема победио анемични Краљево Хајдук и за тренутак побегао са зачеља. А. Даишевић

Бициклизам На позив Мађарске бициклистичке федерације, као један од три најбоља српска клуба, БК Металац из Краљева је претходног викенда учествовао на међународној друмској трци у граду Сексарду. Најзапаженији

резултат остварио је јуниор Милош Борисављевић који је на крају заузео пето место. Кадет Стефан Филиповић је био седми, док су Марко Полумирац и Дарко Девеџић завршили такмичење око 20. места.

дани. Дерби кола одигран је Ласцу, где је домаћин после велике борбе победио квалитетан састав Олимпика из Новог Пазара. У Јошаничкој Бањи „пукла“ је петарда за нови тријумф Гранита, док је пет голова виђено и у Врњцима где је бодове оставио Чибуковац. Победе Младих Крила и Груже су биле очекиване, а реми у Мрсаћу теже је пао домаћој Морави. Наредно коло обележиће два дербија. У Ратини гостује Лазац, док Олимпик дочекује екипу Чибуковца. А. Даишевић

Овог викенда почиње Лига Србије у бициклизму, а Милош Борисављевић ће као репрезентативац Србије учествовати на међународној трци у Италији. А. Даишевић

Карате Чачак је претходног викенда био домаћин 2. по реду школског регионалног првенства у каратеу, у оквиру првенства Србије, у организацији ФУДОКАН савеза Србије. Ученици основних и средњих школа из Краљева, који су чланови КК Реикон, били су врло запажени на овом такмичењу освојивши 4 златне, 5 сребрних и 7 бронзаних медаља. Најуспешнија краљевачка школа је ОШ "Бранко Радичевић" из Витановца која је награђена плакетом. Истовремено у финалу лиге ЈКА у Трстенику Марија Стојковић (1996) освојила је златну медаљу у борбама, док јој је у катама припало сребро. Њена клупска другарица Софија Стојановић (1998) освојила је сребрну медаљу у катама, а обе такмичарке краљевачког Реикона избориле су место у репрезентацији Србије. *** Суботица је претходног викенда била домаћин традиционалног 12. по реду „Супер ЕНПИ Купа“ у каратеу, који је окупио 1350 такмичара и 190 екипа из 104 клуба. Карате клуб ИПОН из Врбе освојио је две медаље на овом такмичењу и обе у сениорској конкуренцији. Невена Спасић је у борбама (+60 кг) освојила златну медаљу, док је Ивана Стаменчић у апсолутној категорији освојила сребрну медаљу. *** На истом такмичењу у Суботици уче-

ствовали су и такмичари КК СаТаМи из Рибнице. Андрија Павловић је у катама, у конкуренцији 36 такмичара, освојио првом место, а златну медаљу у катама, у свом узрасту, освојио је и Бојан Минић у конкуренцији 28 такмичара. Катарина Димитријевић је у катама у конкуренцији 18 такмичарки заузела треће место. Такмичари СаТаМи-ја ће у априлу месецу учествовати од Београда, преко Мокре Горе, Баћа и Панчева, до Врњачке Бање на пет јаких карате турнира.

Џудо Зрењанин је протеклог викенда био домаћин државног првенства у самбоу за јуниоре. Чланови Самбо клуба Краљево наступили су са три такмичара који су остварили запажене резултате. Ива Бубања је освојила титулу првака Србије у категорији до 68 кг, док је Јасенка Коматина у категорији до 52 кг освојила треће место. У конкуренцији јуниора Иван Рудњанин је у категорији до 82 кг освојио друго место. Ива Бубања је као нова првакиња Србије изборила учешће у државној репрезентацији, која ће наступити на предстојећем Првенству Европе у Прагу (16/17. април), али је њено учешће под великим знаком питања због изузетно тешке финансијске ситуације у којој се клуб налази. А. Даишевић


31

1. април 2011.

ФУДБАЛ Моравска фудбалска зона

МЕТАЛАЦ ПОБЕДИО У ГРОШНИЦИ, БАНЕ „ИСПРАШИО“ „ПЕСКАРЕ“

- У 17. колу Водојажа-Металац 0-1, Бане-Младост (Опланићи) 6-0. – Игор Ерак донео Металцу прве пролећне бодове. – За „пескаре“ опстанак немогућа мисија. – Овог викенда, у 18. колу, Металац-Партизан (Церовац) (субота 15:30ч), Младост (О)-Шумадија (КГ) (недеља 11ч) Протекло 17. коло Моравске зоне било је коло изненађења. Највеће се догодило у Белошевцу, где је лидер Победа поражена од претпоследње Славије из Крагујевца. Победа је доживела 4. пораз у сезони и изгубила лидерску позицију коју је због боље гол разлике преузела Мокра Гора из Зубиног Потока. Иако је јесен завршила као лидер, крагујевачка

Шумадија је у другом делу доживела два пораза. У овом колу их је изненадио Тутин и бацио их на 3. место на табели. Краљевачки Металац је пролеће почео поразом на свом терену, али је у овом колу био заслужан за трећу победу гостију. „Плави са Ложионице“ су одиграли сјајан меч у Грошници и победили неугодну Водојажу 1-0, а стрелац је био Игор Ерак у 28.

минуту. По приказаном, на терену у Грошници није гостовала боља екипа уназад неколико сезона, а то може да радује тренера Петра Ђекића. Сада се тек видело да је пораз од Трепче у Краљеву био само лош дан. Већ у суботу Металац има шансу за нова три бода, на стадиону код Ложионице гостује Партизан из Церовца. Сензационална победа Сла-

чека у недељу, када у Опланиће стиже тренутно посрнула Шумадија из Крагујевца. Нови лидер првенства Моравске зоне је Мокра Гора која је у Зубином Потоку декласирала Таково са пет „лаких комада“. Биће врло занимљиво испратити овог викенда дуеле Тутин-Победа и Славија-Мокра Гора. А. Даишевић

вије у Белошевцу разочарала је и навијаче Младости који су сада свесни да је опстанак њихових љубимаца немогућа мисија. „Пескари“ су у Рашки декласирани од домаћег Бана 6-0, а када се зна да су и у првом делу Рашчани славили 31, онда ово и није изненађење. Показало се да Младост нема снаге да се одупре екипама из горњег дома, а такав меч их

КУГЛАЊЕ Завршена куглашка сезона

ЗАДОВОЉСТВО У КРАЉЕВУ И ИБРУ

- Екипа Краљева је опстала у елитној Суперлиги Србије, док је Ибар завршио као трећи на табели Прве лиге Србије група „Центар“. – До јесени куглана на Атлетском стадиону добија нове плоче. Куглање има дугу традицију у граду на Ибру, а свака нова сезона добија префикс тешка, односно тежа од претходне. Ипак, то није сметало да се остваре запажени резултати. Екипа Краљева је први пут у историји изборила улазак у Суперлигу Србије и једини циљ био је опстанак. Иако су све мечеве одиграли ван свог града, јер куглана на Атлетском стадиону не испуњава услове за елитни ранг такмичења, Краљевчани су успели. Остварили су 4 победе, један реми и укњижили 13 пораза, а то је било довољно за 8. место, прво изнад црте. - Све честитке играчима који су много тога истрпели. Свакодневна путовања, ниједан меч нисмо играли у Краљеву, били смо домаћини у Горњем Милановцу, где смо само играли мечеве. Било је тешко, али велики ентузијазам, одрицање и огромна енергија свих чланова клуба донела је жељени резултат. Велику захвалност дугујемо и генералном спонзору, предузећу „Бакар Плус“, без кога се не би ни такмичили, тешко да би и постојали – каже Јовица Бинић

потпредседник КК Краљево. У последњем колу Краљево је у Кањижи победило истоимени домаћи тим са 3 401- 3 311 оборених чуњева, а блистао је Дејан Трифуновић са 605 оборених чуњева. Како је Металац из Горњег Милановца победио Апатин у гостима, славље куглаша са Ибра је могло да почне. - Последње коло било је на нож. Знали смо да не зависимо само од нашег резултата, али су играчи одрадили посао перфектно. Борили су се за сваки чуњ, што ми кажемо свако дрво, и показали смо да заслужујемо да будемо чланови елите. Окрећемо се новој сезони, у првом плану је куглана, што је услов свих услова. Ако будемо у могућности да играмо код куће сигурно је да се нећемо борити за опстанак, у противном не знам како ћемо даље – закључио је Јовица Бинић, потпредседник КК Краљево. Када су куглаши Краљева у питању, вреди поменути и одличан резултат Ивана Трошића који је ушао међу 16 најбољих куглаша у Србији и 16. априла ће се борити за титулу држав-

ног првака. Клуб са знатно дужом традицијом, КК Ибар окончао је сезону у Првој лиги Србије група „Центар“ на трећем месту са 14 победа и 4 пораза. За разлику од Краљева, Ибар је своје мечеве као домаћин играо на куглани на Атлетском стадиону, а у последњем колу побеђен је нишки Чаир резултатом 3 082 – 2 981 оборени чуњ. У овом мечу одскочио је Игор Николић са 552 оборена чуња. Резултат Ибра у овој сезони је задовољавајући, иако су у једном тренутку били надомак првог места и уласка у Суперлигу. - Ово је објективан резултат, јер смо у сезону ушли без четири врхунска играча који су отишли у Краљево и Трстеник. Имали смо врло млад тим и ови дечаци су показали велики таленат, уложили су огроман рад и исплатило се. Били смо у кандидати за прво место, али у финишу сезоне смо наступали некомплетни због болести играча и то је пресудило. Не жалим, јер и да смо били први одустали бисмо од играња у Суперлиги. Ибар нема средстава за играње ван свог града

– наглашава први човек КК Ибар Љубинко Кочовић. У Ибру су посебно поносни на чињеницу да су безболно извели смену генерација, што у овом спорту није лако. - Пре три године смо почели и сада могу да кажем да смо завршили тај процес, који у овом спорту иде тешко, јер куглаши дуго трају, тешко је некога отписати. У Србији је само Банат из Зрењанина учинио нешто тако и ево они су ове сезоне упали у Суперлигу. Ми сада имамо спреман тим који ће дужи низ година играти

заједно, ако се куглана реновира, поставе нове плоче и добијемо услове као сви други клубови, Ибар ће у новој сезони напасти прво место и улазак у елитну конкуренцију – закључује Љубинко Кочовић. Основ за боље резултате куглаша из града на Ибру је боља куглана. Последње информације говоре да је Министарство омладине и спорта одобрило средства за реновирање објекта на Атлетском стадиону, па се од јесени може очекивати право куглање.

КК „Ибар“

А. Даишевић


32

1. април 2011.

ФУДБАЛ Српска фудбалска лига група „Запад“

МИНИМАЛАЦ ЗА МАКСИМАЛНИХ ШЕСТ - Слога-Шумадија (Аранђеловац) 1-0 у мечу 17. кола. – Краљевачки „бели“ на старту пролећа максимално искористили предност домаћег терена. – Слога се учврстила на другом месту на табели са три бода мање од лидера и имењака из Бајине Баште. – У редовном 18. колу (недеља 15:30ч) Железничар (Лајковац)-Слога. Добар распоред на старту пролећног дела првенства Српске лиге група „Запад“ фудбалери Слоге су максимално искористили. После победе против Јединства из Уба, савладана је и Шумадија из Аранђеловца резултатом 1-0 (0-0). Минималци су у моди овог пролећа на Градском стадиону, донели су Слоги максималних шест бодова, а после петог везаног тријумфа (рачунајући и финиш јесењег дела првенства) „бели“ су се учврстили на другом месту на табели са 34 бода. Имењак и лидер из Бајине Баште има 37 и сва је прилика да ће за улазак у Прву лигу то бити трка удвоје. У дуел са старим знанцем и спортским пријатељем из Аранђеловца Слога је ушла без "пола тима", па су главне полуге били млади играчи Гобељић, Антонијевић, Ровчанин и дебитант у првом тиму Зоран Марушић. И такав тим "белих" био је бољи од ривала, а у центру пажње у првих 45 минута био је тандем Јанићијевић-Дринић. У 18. минуту Јанићијевић себи ствара прилику за шут, али са 18 метара лопта одлази тик поред стативе. После нове акције

Јанићијевића у 21. минуту Дринић шутира са десетак метара, али лопта дрма пречку гола већ савладаног Нићифоровића. Нову прилику домаћи су имали у 37. минуту, опет Јанићијевић одлично шутира са ивице казненог простора, али Нићифоровић врховима прстију избацује лопту у корнер. У 40. минуту, после одличног центаршута Јанићијевића, Дринић хвата волеј, али лопта одлази преко гола. Гости без шута ка голу у првом полувремену. У наставаку Слога додаје гас и прва озбиљнија акција резултирала је

голом. Јанићијевић је као на тацни послужио Дринића, овај искоса са леве стране страховито шутира и мрежа гостију се затресла. Од тог тренутка игра је постала равноправна, Слога је чувала резултат, а гости успели тек једном да запрете када је Јовановић главом шутирао преко пречке гола беспосленог Божовића. Имали су домаћи пар прилика из брзих контранапада преко резервиста Мемедовића и Чукановића, али се резултат није мењао. - Тешко је играти два пута везано код куће и остварити по-

беде. Играчи су осећали притисак, када на то додате да имамо младу екипу, да је недостајало неколико стандардних играча, минималан тријумф против Шумадије је одличан резултат. Играчи су добро одиграли, посебно сам задовољан младима који су дебитовали и који показују да на њих можемо најозбиљније рачунати – нагласио је после утакмице Игор Туфегџић, тренер Слоге. Аплаузе на отвореној сцени побрао је дебитант у првом тиму „белих“ Зоран Марушић који је сјајно одиграо на позицији штопера. - Успели смо у намери да после два кола овог пролећа смањимо заостатак за лидером и пробијемо се на друго место. Нисам имао трему, јер су ми помогли старији другови, пре свих капитен Рашо Бабић. Била је тешка утакмица, али тако ће бити до краја првенства. Ми смо спремни за искушења, знамо циљ и учинићемо све да га остваримо – искрено дечачки прича нови првотимац Слоге Зоран Марушић. Пред „белима“ је сада прво гостовање овог пролећа и једна од најтежих утакмица у сезони,

КАЗНЕ Слога је против Шумадије наступила без Мијаиловића, Влашића, Ђорђевића, Милетића. Због кошкања после утакмице са Јединством из Уба суспендовани су и чекају казне такмичарских органа Мијаиловић и Милетић и на њих стручни штаб „белих“ неће моћи да рачуна још неко време. Влашић је одрадио жуте картоне, док је Ђорђевић изостао због повреде. Велико је питање у ком саставу ће Слога наступити крај лајковачке пруге. у Лајковцу са домаћим Железничаром (недеља 15:30ч). - Јако тежак меч, али ако смо прави, можемо да дођемо до тријумфа. Био бих задовољан и са бодом, првенство је дуго, има довољно кола да стигнемо и престигнемо лидера. Ипак, гледамо само себе, у своје двориште, па видећемо где ће нас то одвести – закључује Игор Туфегџић, тренер краљевачке Слоге. А. Даишевић

Амерички фудбал: победа Краљевских круна на старту првенства

ДЕМОЛИРАНИ ШУМАДИНЦИ

- На старту Суперлиге Србије Краљевске Круне-Младеновац Форестлендерс 61-0. – Сјајна атмосфера на Атлетском стадиону. – У наредном колу Ниш Императори-Краљевске Круне Више од 700 гледалаца попунило је трибину Атлетског стадиона у Краљеву на отварању сезоне америчког фудбала. У првом колу Суперлиге Србије Краљевске Круне су декласирале Младеновац Форестлендерс са резултатом 61:0. Колико су Краљевчани доминирали током целе утакмице говори податак да је напад трчањем освојио 306, а пасом 267 јарди терена, док је одбрана имала 4 сека над квотербеком Младеновчана, две пресечене лопте и велики број успешних обарања. Ранингбек Кристијан Забуновић је проглашен за МВП утакмице.

Поред њега у нападу Краљевчана су се истакли и одлични квотербек Страхиња Степовић и звезда тима и миљеник публике Џереми Браун. Са друге стране, Младеновчани нису много тога показали, њихова одбрана није могла да заустави напредовање, а напад није могао озбиљније да угрози велику победу Круна. Клуб америчког фудбала из Краљева постаје све популарнији, а активно се укључује и у хуманитарне акције. Однедавно је кренула сарадња са краљевачким Црвеним Крстом, а на овој утакмици млади чланови Краљевских Круна делили су флајере

„Дајте крв-улепшајте дан себи“ акција коју спроводе Црвени Крст и Б92. - Циљ акције је да позовемо све који могу да постану добровољни даваоци крви. Чланови Круна ће одмах након окончања првенства колективно отпочети са давањем крви и тако помоћи онима којима је то потребно, а апелујемо на друге спортисте у Краљеву и Србији да покажу друштвену одговорност – каже председник Краљевских Круна Срђан Ћосић. Утакмицу са Младеновцем обележиле су и чирлидерсице из плесне школе „Фрст степ“, као и

наградна игра за све гледаоце. Краљевске Круне су одлично почеле сезону, како на терену, тако и организационо, што радује. У наредном колу Краљевчани гостују нишким Императорима. Кретање резултата: 6:0 РБ Кристијан Забуновић трчање 38 јарди, неуспешан ПАТ. 13:0 КБ Страхиња Степовић трчање 35 јарди, КБ Страхиња Степовић успешан ПАТ за један поен . 21:0 КБ Страхиња Степовић трчање 20 јарди, ВР Лазар Ивановић успешан ПАТ за два поена. 27:0 КБ Страхиња Степовић пас ка ВР Џереми Брауну 60 јарди, неуспешан ПАТ за два

поена. 33:0 РБ Кристијан Забуновић трчање 40 јарди, неуспешан ПАТ за два поена. 39:0 ФС Џереми Браун враћање интерсепције 95 јарди, неуспешан ПАТ за два поена. 46: КБ Страхиња Степовић пас ка ТЕ Жељку Терзићу 50 јарди, КБ Страхиња Степовић успешан ПАТ за један поен. 53:0 РБ Кристијан Забуновић трчање 70 јарди, КБ Страхиња Степовић успешан ПАТ за један поен. 61:0 КБ Страхиња Степовић пас ка ВР Џереми Брауну 45 јарди, ФБ Маркус Вајч успешан ПАТ за два поена. А. Даишевић


IN 2955